Page 1

l

l

godina II broj 3 ISSN 2334-8380

otel H life MAGAZIN ZA HOTELIJERSKI MENADŽMENT

BALKAN WINE EXPO vina Italije u Beogradu

TOP 10

hotelskih spa centara Srbije

U BEOGRADU otvoreni novi hoteli

Andrea Lekić najbolja rukometašica sveta sanja svoju vinariju


H IMPRESUM Izdavač: Media Life d.o.o. Topličin venac 3, 11000 Beograd T: 381 11 262 18 55 E: office@hotellife.rs W: www.hotellife.rs Direktor i glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović Uređivački kolegijum stručnih saradnika: Prof. dr Slobodan Unković, Ružica Petrović Dedijer, Prof. dr Slavoljub Vićić, Vojislav Janjić, Prof. Obren Drljević, Dragutin Miličić

8 Prof. dr Slobodan Unković

Gde je turizam Srbije?

12

Izvršni urednik Rozana Sazdić Urednik fotografije Vladimir Lukić Marketing menadžeri: Goran Ljubičić Miroslav Mijatov

Tramvaji naše prošlosti

Redakcija: Jana Matejić, Marko Spalević, Ana Rusanov Vračević

24

Lektor: Tanja Peljević Ilustrator: Marie Jelić Pravna služba: Advokatska kancelarija Petar Stojanović Dizajn:

Kongresni biznis otvara nove hotele

Štampa: AMD SISTEM d.o.o. Beograd Distribucija:

CIP - Katalogizacija u publikaciji l Narodna biblioteka Srbije l Hotel Life l Magazin za hotelijerski menadžment l glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović l 2013 br. 3 (feb/apr) l Beograd:Media Life, 2014 l Beograd:AMD SISTEM d.o.o. l 30cm l tromesečno l ISSN 2334-8380=Hotel Life (Beograd) l 640 l COBISS.SR-ID 199134988

Andrea Lekić

Sanja svoju vinariju

60


H 64 Balkan Wine Expo

Vina Italije u Beogradu

68

Bojan Bočvarov

Toro latin gastro bar

84 Srpsko lice Budimpešte

REČ UREDNIKA Iza nas su rejting liste, izveštaji, priznanja, nagrade, minusi i plusevi ali kada podvučemo crtu, 2013. godina je bila izuzetno uspešna. Otvoreni su novi hoteli, nova radna mesta, povećan je incoming turizam u Srbiji. Time smo povećali konkurentnost destinacije, devizni priliv i smanjili nezaposlenost. Turizam je još jednom potvrdio da je privredna delatnost koja i u godinama krize pokazuje pozitivne tendencije, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou. Zato turističku industriju s razlogom svrstavaju u najprofitabilnije u svetu, jer nema te krize koja će putnike sprečiti da putuju i odmaraju. Međutim, da bismo i dalje napredovali, moramo se ugledati na zemlje koje ostvaruju pozitivne rezultate. Turizam moramo tretirati kao važnu društvenu i privrednu delatnost, ne smemo ga stihijski razvijati jer on zahteva konkretne planove i dugoročnu strategiju razvoja. Dok se nešto na tom planu ne promeni Hotel Life vam predstavlja 4 nova hotala u Beogradu. Zavirite u elegantne i moderne hotele kao što su Jump Inn hotel, Garni hotel Argo, 88 Rooms hotel i Zepter hotel, ali i u najbolje hotelske spa centre u Srbiji. Otkrićemo vam o čemu sanja najbolja rukometašica sveta i ispričati priču o tramvajima naše prošlosti. Beograd je grad investicija, ali i grad najlepših priča koje vrlo često opčine mnoge turiste koji mu se s razlogom vraćaju. Uživajte i vi u Hotel Life pričama!

87 Najbolji hotelski SPA centri Naslovna strana Jump Inn Hotel Beograd Foto: Vladimir Lukić


Investicije

BEOGRAD

U

susret istorije i savremenih trendova

Da će 2014. godina doneti dosta novina na hotelskom tržištu govori podatak da je Beograd od marta bogatiji za još jedan hotel sa 4 zvezdice - JUMP INN HOTEL BEOGRAD. Smešten je u starom delu Beograda - Savamali, jednom od retkih delova prestonice koji je sačuvao duh i ambijent prošlih vremena. Otvaranje JUMP INN HOTEL BEOGRAD je doneo novu dinamiku i novi sadržaj u ovaj deo prestonice.

šuškan između zidova zgrade koja datira iz 1924. godine, JUMP INN HOTEL BEOGRAD nudi vrhunsku uslugu i kvalitet na kojima će mu pozavideti mnogi gradski hoteli. U svojoj ponudi hotel sadržati 49 nestandardnih i neuobičajenih soba i apartmana. Obzirom da je zgrada pod zaštitom države kao spomenik kulture zbog svog izgleda i skoro jednog veka istorije, svakoj sobi i apartmanu posvećena je velika pažnja u želji da komfor u hotelu bude potpun i nezamenjiv. Tome u prilog govore brojni detalji koji se ne mogu videti u drugim hotelima i po kojima je ovaj hotel jedninstven. Tepisi u sobama rađeni su po uzoru na renesansne motive „Posejdona”, čestu inspiraciju velikih slikara. Tapete su delo domaćih projektanata koje su urađene u saradnji sa belgijskim dizajnerima i grafičarima dok je keramika u kupatilima poručena iz Italije. U pojedinim apartmanima, kao dekorativni detalj koji je pravi izazov za sve hedoniste, ceo jedan zid urađen je u koži. Visoki madraci, jastuci i posteljina od nadaleko čuvenog turskog pamuka učiniće da gosti jutro započnu odmorni i dobro naspavani. Pogled koji se pruža iz najvećeg broja soba na stara zdanja koja okružuju hotel - reku Savu, park i mostove Beograda, dodatno doprinosi da se doživi duh i ambijent Savamale. U sastavu hotela nalazi se i restoran sa internacionalnom i nacionalnom kuhinjom. Koncept restorana fokusiran je na svedena i jednostavna jela pripremljena tako da odgovaraju ukusu najvećih gurmana i hedonista, ali i zahtevu onih koji svoju ishranu baziraju na vegetarijanskim specijalitetima. Vinska ponuda restorana ostavlja mogućnost izbora vrhunskih vina od Kalifornije, Au-


Zagrebačka 2, 11000 Beograd www.jumpinnhotelbelgrade.com info@jumpinn.rs stralije, Francuske, Italije do najkvalitetnijih vina sa naših prostora. Odmah do restorana smešten je i mali lobi bar u kojem se mogu naći brojni specijaliteti od kafe, kao i širok izbor pića i napitaka. Namenjen svima koji od Beograda žele vrhunski kvalitet i vrhunsku hotelsku uslugu, JUMP INN HOTEL BEOGRAD svoju ponudu usmerio je na turiste i porodice, ali i na poslovni svet koji je uglavnom fokusiran na radne dane. Za potrebe poslovnog sveta, JUMP INN HOTEL BEOGRAD je obezbedio manju salu za sastanke koja prima do 25 osoba i veću konferencijsku salu kapaciteta do 80 mesta. Savremena audio video oprema, poput Smart Board, projektora visoke rezolucije, projekcionog platna, smart televizora, brzog WiFi interneta i integrisanog konferencijskog ozvučenja, predstavljaju preduslov za uspešno poslovanje. Da JUMP INN HOTEL BEOGRAD ide u korak sa zahtevima današnjeg gosta i globalnih trendova, govori i to da u svim sobama i apartmanima pušenje nije dozvoljeno, kao i da hotel ima sopstveni standard za očuvanje životne sredine tzv. Green Policy. Svi koji se odluče da na putovanje krenu sa kućnim ljubimcem treba da znaju da je JUMP INN HOTEL BEOGRAD pet friendly, odnosno da su ovde dobrodošli sa svojim kućnim ljubimcem. Pravila, standardi i procedure su nešto na čemu je baziran rad hotela i nešto što će doprineti očuvanju visokog kvaliteta usluge. JUMP INN HOTEL BEOGRAD je projekat Triple Jump Grupe i vizija njenog vlasnika, nekadašnjeg rekordera i finaliste Olimpijskih igara u troskoku, odakle dolazi i inspiracija za naziv hotela u kome se sportska strast materijalizuje u slikama poznatih atletičara i atletskih motiva koji se mogu videti svuda po hotelu. Posetite JUMP INN HOTEL BEOGRAD i uživajte u vrhunskoj usluzi i hedonističkom ugođaju koji vam hotel koji predstavlja susret istorije i savremenih trendova na jednom mestu nudi.


Piše: Slađana Matejić Sagovornik: Prof. dr Slobodan Unković, potpredsednik Privredne Komore Beograda

H

Strucni skupovi

Gde je turizam

Srbije?

U organizaciji Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda (PKB) i saradnju sa Udruženjem turističkih radnika u penziji i Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija YUTA održana je tribina „Susret iskustva i prakse - gde je turizam Srbije?“ A o učešću Srbije u međunarodnom turizmu i predviđanjima za 2014. godinu ovom prilikom govorio je prof. dr Slobodan Unković, potpredsednik Privredne komore Beograd.

A

ko pogledamo unazad od 2008. do 2013. godine i pored globalne ekonomske krize u svetu koja još uvek traje i trajaće, turizam ostvaruje izuzetno dobre rezultate. Jedino je u 2009. godini zabeležen pad međunarodnog turizma za oko 4%, ali u velikoj meri i domaćeg turizma. Nakon toga imamo povoljnu razvojnu tendenciju turizma u svetu. 2013. godina se u svetskom turizmu završila izuzetno uspešno! I pored činjenice da su svi dobijeni indikatori od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, MMF i drugih u svetu poznatih institucija, bili nepovoljni ( bruto domaći proizvod, nezaposlenost ili javni dug ). Turizam je zabeležio rast od 5% sa 1080 miliona turista. Znači bilo je novih 52 miliona učesnika u međunarodnom turizmu. Procenjuje se da je ukupna potrošnja bila oko 1350 milijardi američkih dolara. Kada je reč o domaćem turizmu, procene Svetske turističke organizacije (STO) su da je on bio veći za oko 10 puta u odnosu na međunarodna turistička kretanja. Gruba procena je da je u domaćem turizmu ostvareno negde između 5-6 hiljada milijardi amerč-

8

kih dolara. Sve to govori da imamo 6,5-7,5 hiljada milijardi američkih dolara potrošnje u svetu u 2013. godini. Svetska turistička organizacija procenjuje da turizam učestvuje sa oko 9% u svetskom BDP, a da je svaki 11. zaposleni vezan za turizam, odnosno da 6% od ukupne vrednosti svetskog izvoza roba i usluga potiče od turizma. PREDVIĐANJA ZA 2014. GODINU „Krajem janura ove godine STO je za 2014. godinu predvidela dalji rast od 3% do 4%, a to znači da možemo očekivati novih 45 miliona učesnika u međunarodnom turizmu u ovoj godini. Sve zemlje sveta koje su ostvarile dobre rezulatet u različitim fazama svog razvoja, podsticale su turizam tretirajući ga kao jednu od važnih delatnosti u ukupnom društvenom i privrednom razvoju. Dobar primer su pored ostalih Španija i Grčka. Setimo se Španije 60-tih, 80-tih godina prošlog veka, i Španije danas koja je prva turstička velesila Evrope sa 60 milijardi dolara prihoda u 2013. godini. Jedina svetla tačka u privrednom razvoju Španije u 2013. godine je turizam. Slična je situacija i sa Grčkom.


Hotel life

H

Poznatije zemlje sveta u oblasti turizma su merama ekonomske politike podsticale razvoj turizma. U prvim fazama kada se formirala turistička ponuda imali su vrlo povoljnu kreditnu politiku uz aktivnu podršku budžetskih sredstava zemlje. Ovo je privlačilo strani i domaći kapital u izgradnji i modernizaciji savremene turističke ponude. Fiskalna politika u svim tim zemljama bila je aktivirana za podsticanje oblasti turizma. To važi i za promocionu politiku. Velika sredstva iz budžeta su izdvajana za promociju turizma tih zemalja u inostranstvu. Prethodna Jugoslavije je bila u grupi 15 najpoznatijih turističkih zemalja sveta. U razvoju turizma postojao je celovit sistem mera za podsticanje razvoja

turizma. Ovo je omogućilo da je SFRJ u 1989-oj godini zabeležila prihod od stranih turista 3,3 milijarde američkih dolara. Samo za promociju turizma u inostranstvu iz saveznog budžeta je izvajan 1% od ostvarenog deviznog prihoda. TURIZAM SRBIJE DANAS „Srbija je u 2013. ostvarila izuzetno dobre rezultate! Kad je reč o broju stranih turista, svetski turizam beleži rast od 5% u 2013. godini, Evropa 5,2%, Južna Evropa negde oko 6%, zemlje Jugositočne i Centralne Evrope oko 6,5 – 7%, a Srbija beleži rast od 14% stranih turista. To nije zanemarljivo! Čak je apsolutna cifra 921 hiljada stranih turista. Približavamo

9


H

TURIZAM JE PRIORITETNA DELATNOST

M.SC Goran Janković, sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda

-PKB je na ovoj tribini okupila um turizma Srbije, sve one ljude koji su nekada radili u turizmu, a imaju šta da kažu i na šta da ukažu kako bi poboljšali mesto turizma u privredi Srbije. Moramo da analiziramo sve ono što je urađeno i ono što nije urađeno, jer mi više vremena za nove greške nemamo. Tribina je donela brojne zaključke. Cilj tribine bio je da razgovaramo o organizaciji turističke branše, da predložimo Vladi da se izjasni da je turizam prioritetna turistička delatnost i da stoga Vlada mora da preduzme glavne i odlučujuće korake u organizaciji i postavci tog turizma ako želi veći devizni priliv. Već u martu ćemo razgovorati o tome da li imamo turistički proizvod u zemlji, gde je uloga banja u Srbiji, dok ćemo u maju razgovarati o hotelskoj industriji. Beograd kao grad investicija ima dobru priču za razvoj turizma, ali se moramo bolje organizovati i osmisliti dalje korake. Zato i nastojimo da u Privrednoj komori Beograda diskutujemo o svim izazovima i problemima sa kojima se turizam Srbije suočava danas.

10

Strucni skupovi

se cifri od milion stranih turista i idemo na skoro blizu 2 miliona njihovih noćenja. Procenjuje se da je devizni prihod od turizma iznosio oko milijardu i 32 miliona američkih dolara. Ako posmatramo domaći turizam, vidi se da je ostvareno 4,5 miliona njihovih noćenja. Procenjuje se da je u domaćem turizmu realizovana potrošnja od najmanje 1 milijardu američkih dolara. Ukupna potrošnja u turizmu može se proceniti na oko 2,1 milijarde dolara. To znači da se o učešće turizma Srbije u ukupnoj vrednosti BDP može proceniti na oko 6-7% u ukupnoj vrednosti BDP. Turizam takođe zapošljava oko 180.000 radnika direktno i znatno veći broj ako se uključe i privredne delatnosti koje se javljaju kao snabdevači turističke privrede ili investitori. Turizam je posebno važan za razvoj građevinarstva, poljoprivrede i industrije. Ima snažno multiplikovano dejstvo na privredu u celini. Imajući prethodno izloženo u vidu smatra se da turizam zaslužuje poseban tretman u ekonomskoj politici republike. Važno je da dobije značajnije mesto u resorima državne uprave na nivou republike kao i važnih turističkih centara ( gradova i opština ). Takođe je važno da se instrumentima ekonomske politike stimuliše razvoj turizma i privlačenje stranih i domaćih investitora kroz kreditnu, fiskalnu i promocionu politiku. Uz puno respektovanje problema sa kojima se suočava privreda Republike Srbije uključujući i oblast budžetskih prihoda i rashoda, smatra se da posebno od 2015. godine pa nadalje treba aktivirati sve instrumente selektivnog podsticanja razvoja turizma. Pri ovome treba voditi računa kako se u ovom pogledu ponašaju druge turističke zemlje, a posebno u regionu u smislu da se obezbedi konkurentska pozicija Srbije na međunarodnom, ali i domaćem turističkom tržištu. Predlažemo da se pristupi pripremi dugoročne strategije razvoja turizma Srbije do 2030. godine, poštujući pri tome i preporuke svetske turističke organizacije koja je izradila i zvanično usvojila projekciju razvoja turizma za narednih 20 godina. Podseća se da je predviđen nastavak povoljne razmene tendencije međunarodnog turizma u svetu do 2030. godine uz prosečnu godišnju stopu rasta od 3,3%. Ovo omogućuje da se u 2030. godini očekuje 1,8 milijardi učesnika u međunarodnom turizmu.


Hotel life

H

11


Priredili: Saša Grujović i Marko Spalević

Tramvaji naše prošlosti

Malo je poznato da našu prestonicu možete upoznati turističkom turom vozeći se tramvajem „Beograd” koju Turistička organizacija Beograd organizuje besplatno svake subote i nedelje. Kroz jednočasovnu vožnju na šinama koje čine popularni “krug dvojke” putnici ovog turističkog tramvaja “prolaze” kroz najstarije ulice Beograda i njihove najzanimljivije priče iz prošlosti. Turistički vodič je tu da i na srpskom i engleskom jeziku dočara putnicima prošlost Beograda i tako opravda mišljenje mnogih da prošlost jednog grada možete upoznati samo ako upoznate njegove najstarije ulice. Verujte nam na reč i krenite u upoznavanje Beograda njegovim istoimenim tramvajem, a mi vas vodimo u “vožnju” tramvajima naše prošlosti.


B

eograđani su tramvajima ostali verni i u 21. veku, ali ovaj vid prevoza nije održao onaj nivo popularnosti koji je imao u prošlosti. Danas svi znamo za “krug dvojke”, ali malo je onih koji znaju da su nekada Beograđane tuda prevozili konjski tramvaji nepoznatog proizvođača, potom “Belgijanci”, a kasnije neki drugi “Nemci”, “Česi”, “Italijani”, “Španci” i tako ukinuli konjsku vuču, tramvaje linija 1 (kec), 4 i mnoge druge. Poslednjih decenija 19. veka Beograd je nastojao da se oslobodi sinonima turske varoši i počeo da dobija obrise savremenog grada. Prelazak od turske varoši do evropske metropole ogledao se u uspostavljanju prve tramvajske linije 14. oktobra 1892. godine, koja je putnike prevozila od Kalmegdana do Slavije. Iako je to bila vožnja na konjsku vuču, vožnja ovim “tramvajem” bio je početak funkcionisanja gradskog prevoza u prestonici Srbije. Koliko je to bio veliki korak govori i činjenica da su

tramvaji na konjsku vuču pre Beograda imali samo London, Pariz, Njujork i Berlin. Inače, ova prva tramvajska linija bila je u vlasništvu koncesionarskog društva Beogradske varoške železnice. Tramvajski prevoz se kod Srba veoma dobro “primio”, pa je već sledeće godine izgrađena Električna centrala na Dorćolu, a još samo godinu dana bilo je potrebno da prvi električni tramvaj počne da saobraća i prevozi putnike do Košutnjaka. Ipak, iako su uvedeni električni, kroz strogi centar Beograda putnike je uglavnom prevozio “konjski” tramvaj, pa su za njega postavljene šine od centrale na Dorćolu do današnjeg Vukovog spomenika, kao i od Terazija do Novog groblja, potom Bulevarom kralja Aleksandra, tada poznatu kao “Fišeklijska ulica”. Iz tramvaja kog je pokretala konjska zaprega Beograđani su jedanaest godina kasnije definitivno uskočili u moderni, električni tramvaj. Za poslove

Prvi tramvaj u Beogradu s konjskom vučom


oko izgradnje naprednijeg tramvajskog saobraćaja, a ujedno i električnog osvetljenja naše prestonice, bili su zaduženi Belgijanci, a finansijsku podršku takvom poduhvatu dalo je takozvano Belgijsko anonimno društvo, koje je pored elektrifikacije postojećih, 1906. godine izgradilo samo jednu novu tramvajsku liniju: Kolarac (današnji Trg Republike) – Tašmajdan kroz Svetogorsku ulicu, koju je opsluživao jedan tramvaj. U tome se ogledao njihov celokupan doprinos javnom saobraćaju Beograda. Međutim prema sećanju starosedelaca prestonice osećaj vožnje u ovim “Belgijancima”, kako su ih zvali, bio je neverovatan. Tih dalekih Autobusi u Nišu su zamenili tramvaje 1958. Toga dana je preko deset hiljada nišlija došlo da isprati svoje tramvaje, a vožnja je bila besplatna. Oni nisu uništeni već je od njih napravljeno unikatno naselje vikendica od tramvaja u Niškoj Banji. Ipak, 2007. opštinske vlasti Niške Banje proglašavaju to naselje za ruglo i uništavaju sve tramvaje osim jednog. Pri kraju 2009. godine, grad Niš razvio je plan da vrati tramvajsku liniju. Udruženje ljubitelja niških tramvaja zalaže se za povratak tramvajskog saobraćaja na ulice Niša, prikupljanje istorijskog materijala, očuvanje sećanja na iste i pomoć u restauraciji poslednjeg i jedinog preostalog starog niškog tramvaja koji je u vlasništvu kompanije Resor. 60-tih godina prošlog veka ovi tramvaji su imali asfaltiran pod pa su putnici često imali utisak da stoje na trotoaru u zatvorenom prostoru, a kreću se ulicama Beograda. Te 1906. godine na svim tramvajskim linijama saobraćalo je ukupno 16 dvoosovinskih dvomotornih tramvajskih kola. Prvi tip nazvan je “terazijski”, zato što je saobraćao kroz varoš, dok je drugi poneo ime “topčiderski”. Putnici “terazijskog” tramvaja prevozili su se kroz centar Beograda

na udobnim “ispunjenim” sedištima i naslonima obloženim pletenom morskom trskom. “Topčiderski” je bio manje udoban, imao je drvene klupe, a nekadašnji tramvaji na zaprežnu vuču, u vreme elektrifikovanog javnog saobraćaja, služili su dugi niz godina kao prikolice električnih tramvajskih kola. U to vreme su postojale dve vrste prikolica - letnje sa otvorenom i zimske sa zatvorenom karoserijom. Do 1910. godine kroz Beograd je saobraćalo čak 26 belgijskih BBC tramvaja sa 12 prikolica. Dvadeset godina posle uvođenja tramvajskog saobraćaja i sedam godina posle elektrifikacije posled-

Niški tramvaj

nje linije, u Beogradu je 1912. godine prevezeno sedam i po miliona putnika na osam tramvajskih linija, kojima su u proseku dnevno saobraćala 24 tramvaja i 12 prikolica. Četiri godine kasnije u Prvom svetskom ratu, oštećene su Električna centrala i razvodna mreža, a time i gradski tramvajski saobraćaj. Po završetku rata, Belgijsko anonimno društvo prepušta vlasništvo nad tramvajskim sistemom Opštini Beograd, koja 1919. godine konačno preuzima pod svoju upravu Električnu centralu i celokupnu


električnu mrežu, kao i vozila i postrojenja tramvajskog saobraćaja. U tom periodu osnovana je uprava tramvaja i osvetljenja, radilo se na zamenjivanju stubova na tramvajskoj mreži, čelične trolne žice zamenjene su bakarnim, pruge rekonstruisane, stari tramvaji popravljeni i nabavljeni novi, moderni tramvaji: dvoosovinski Simens, AEG, Škoda i Kolben, kao i

stigao i do naše zemlje tramvaji su vozili čak do Zemuna, preko šina dugih čak 81,4 kilometara. Tada je tramvajska mreža naše prestonice dostigla svoj istorijski maksimum. Do 1941. godine vozni park je pojačan sa 12 četvoroosovinskih i četvoromotornih tramvaja proizvedenih prema BBC licenci u Prvoj jugosloven-

Autobusi i trolejbusi

Veliku pažnju 60-tih godina prošlog veka izazvali su popularni lejlandi autobusi koji su pravljeni za afričko tržište. Nisu imali sistem za grejanje, pošto je konstrukter iz engleske računao da zbog afričke klime to nije potrebno, a mnogi tvrde da su u to vreme to bila najsavremenija vozila. To je, za to vreme, bio superluksuzan autobus sa poluautomatskim vazdušni menjačem. Prelazio je po million kilometara bez generalne popravke. Zimi nije mogao da se upali, pa su ga vozači palili u novembru, da bi bukvalno radio celu zimu bez prestanka sve do marta i proleća. Na kraju radnog dana ostavljali su ga u garaži na Dorćolu da “brekće” po celu noć a ujutru opet pokrenuli i izveli na ulice Beograda. Trolejbusi su uglavnom stizali sa strane, mada je i kod nas postojala fabrika „Goša” koja ih je proizvodila. Ansaldo, Reno, Goša su modeli koji su se vozili Beogradom 70-tih godina. To vreme ostaće upamćeno po tome što je trolejbuski saobraćaj maltene ukinut i zadržana samo linija 11. Trole su imale crvene podove, rebraste lajsne sa strane, a najpopularniji je bio trolejbus od aluminijuma koji ja blještao na ulici kao da je bio srebrn.

četvoroosovinski BBC, sve po utvrđenom programu radova i nabavki, koji je izvršavan u etapama sve do 1932. godine. U prestonici je tada saobraćalo ukupno 13 tramvajskih linija sa ukupno 65,5 kilometara tramvajskih pruga, što je 12 kilometara više nego danas. Pre nego što je Drugi svetski rat

Britanski neuništivi “Lejland”

Trolejbusi iz 60-ih godina dvadesetog veka

skoj tvornici vagona, strojeva i mostova u Brodu na Savi (današnji „Đuro Đaković”) i Železari „Jesenice”, kao i sa šest Breda tramvaja sa automatskim vratima, a tramvajska mreža dostigla svoj istorijski maksimum – 81,4 kilometra. Tramvajem su sa centrom Beograda bili povezani Zemun,


Karaburma, Zvezdara, Voždovac, Dorćol, Senjak, Dedinje, Crveni krst... i tako sve do izbijanja Drugog svetskog rata. Po završetku Drugog svetskog rata i oslobođenja Beograda oktobra 1944. godine na inventarskoj listi Uprave tramvaja i osvetljenja bila su 104 tramvaja, manje ili više neispravna, i 60 istih takvih prikolica, uništeni su depoi i radionice, a bilo je upotrebljivo svega dva kilometra pruge. Ipak, u relativno kratkom roku osposobljeno je za saobraćaj 14 tramvaja i šest prikolica i obnovljen saobraćaj od Kalemegdana do Slavije (tramvaj 1), od Električne centrale do Železničke stanice (tramvaj 2), nešto kasnije od Trga Republike do Cvetkove mehane (tramvaj 6) i od Slavije do Voždovca (tramvaj 10), pa do Čukarice, Zemuna... Nedugo posle puštanja u saobraćaj, neke linije su ukinute: na linijama broj 1 i 14 tramvaje je zame-

Proširenje mreže - tramvaj u centru Zemuna

nio “tramvaj na pneumaticima” – trolejbus. Razlog za to bila je činjenica da su trolejbusi manje infrastrukturno zahtevni, fleksibilniji su u saobraćaju, mada u eksploataciji skuplji i prilično nezgodni zimi na uzbrdicama. Sledećih deceniju i po gradskim planerima trolejbus je bio na prvom mestu, a zatim je primat uzeo autobus, dok je tramvaj gurnut u stranu. Tako je bilo sve do šezdesetih, kada je ukinuta linija do Čukarice i otvorene prikolice definitivno otišle u istoriju. U to vreme beogradskim ulicama saobraćali su predratni tramvaji, sa izuzetkom pet belgijskih PPC tramvaja nabavljenih 1953. godine i prototipom Gošinog tramvaja, koji nikada nije ušao u serijsku proizvodnju zbog lošeg kvalilteta i zastarelosti. Povlačenjem trolejbusa pred autobusima otvoren je prostor i za tramvaje, jer šine su postojale, a kapaciteti novoizgrađenih, u to vreme ultramodernih ispravljačkih stanica bili su neiskorišćeni. Šine su bile duge, ali je tramvaja bilo malo. Tako je početkom šezdesetih kupljeno petnaest polovnih PPC tramvaja – “belgijanaca”, koji su se od dotadašnjih beogradskih tramvaja razlikovali po tome što su bili veoma brzi i za ono vreme zadivljujuće tihi. U isto vreme kupljena su dva tramvaja marke Breda po čijem uzoru je u „Đuri Đakoviću” razvijan ĐĐ I, među tramvajdžijama poznat kao stojadin. Međutim, iako se ovaj tramvaj dobro pokazao na ulicama Zagreba i Osijeka, beogradske uzbrdice i nizbrdice su za njega bile preveliko iskušenje. Isporučeno ih je ukupno 10, da bi ih uskoro za-


GRADSKI PREVOZ NOVOG SADA

Organizovanje javnog prevoza predstavlja znak da je urbanizacija dostigla nivo kojim se jedno naselje svrstava, po današnjim merilima, u moderne gradove. Začeci javnog prevoza u Novom Sadu datiraju iz 1868. godine kada je tadašnjim gradskim vlastima podneta prva molba kojom se tražila dozvola za prevoz putnika fijakerom po gradu.Njihov broj je stalno rastao, pa je 1884.godine njihova delatnost regulisana statutom. Sa razvojem grada Novog Sada pojavila se i ideja o uvođenju električnog tramvaja, koji je tada bio zadnja reč tehnike. Događaj koji je Novi Sad jednim korakom približio velikim gradovima odigrao se 30. septembara 1911. godine puštanjem u promet prvog električnog tramvaja u Novom Sadu. Postavši centar Dunavske Banovine 1929. godine Novi Sad se teritorijalno širio i broj stanovnika se stalno uvećavao. Nova vremena zahtevala su uvođenje novih vidova putničkog

Svečana zamena tramvaja autobusima u Novom Sadu

prevoza. Tako je 1930. godine gradska uprava donela odluku da se za potrebe javnog prevoza putnika kupe tri autobusa. Ubrzo je postala vidljiva prednost autobusa nad tramvajima. Javni prevoz bio je u stalnom porastu, sve do početka II svetskog rata, kada je usled ratnih dejstava došlo do smanjenja tramvajskog, a nakon toga i autobuskog saobraćaja. Potpuni prekid tramvajskog prevoza nastao je 1944. godine, kada je usled bombardovanja teško oštećena električna centrala. Tramvajski prevoz ponovo je krenuo 25.maja 1945. godine najavljujići nova vremena u životu Novog Sada pa i u organizovanju javnog prevoza putnika.Ubrzo je osnovano je Gradsko saobraćajno preduzeće. Posle obimnih priprema 1958. godine u potpunosti se ukida tramvajski i prelazi na autobuski prevoz. Svečano puštanje tramvaja u promet 1911.

menio ĐĐ II, poznat pod modnim imenom bik. ne strane i Istočne kapije Beograda, Banjice i Za razliku od stojadina, bik se pokazao kao solidan Omladinskog stadiona sa druge. tramvaj, te je smatran za standardan beogradski tramvaj. Krajem 2000-ih godina započela je modernizacija sistema, a poslednje promene bile su 2010. godine, Tokom sedamdesetih godina prošlog veka po- kada su u Beograd stigli “Španci” - trideset novih javili su se planovi da se u gradu izgradi metro tramvaja iz Španije. sistem, ali su 1982. godine odbijeni jer je donesena odluka kako će se proširiti već postojeća Na inventarskoj listi Gradskog saobraćajnog pretramvajska mreža. Godine 1985. postavljeno je duzeća Beograd trenutno ima ukupno 218 šinskih 45 km novih šina, a tramvaji su prelaskom reke kola, od kojih je 190 zglobnih, tri “solo” tramvaja i Save počeli sa prevozom putnika i na Novom 25 prikolica. Prosečna starost tramvaja je 25, a priBeogradu. Proširenje tramvajske mreže šine kolica 56 godina, dok svakodnevno saobraća svega su “stigle” i na Banovo brdo, Kneževac sa jed- 108, isto koliko i 1947. godine.


Piše: Snežana Novaković Sagovornik: Slavica Bogosavljević

H

Hotel menadzer

Beogradski Holiday Inn

nosilac baklje!

U

Evropi trenutno IHG grupacija ima 619 hotela, 93 je u pripremi, zato je biti među četrnaest najboljih izuzetan podsticaj i pokazatelj još jedne uspešne godine za beogradski Holiday Inn. Nagrada se dobija na osnovu rezulatata HeartBeat upitnika koji popunjavaju gosti. A upravo ovi otkucaji srca (heartbeat) brojnih gostiju oslikavaju rad i atmosferu hotela koji čini jedan veliki i kreativan tim na čelu sa direktorom Slavicom Bogosavljević. Prema njenim rečima ključ uspeha je u angažovanju svakog pojedinca, ali i u mladom i kreativnom menadžment timu koji je uspešno implementirao brojne ideje po kojima su postali prepoznatljivi, kao što su projekti Go Green with Holiday Inn i Holiday Inn Art. Ona je naglasila da će i u 2014. godini nastaviti istim tempom, “tempom otkucaja srca” njihovih gostiju uz održavanje visokog kvaliteta usluge i konkurentnosti.

riste pauzu između sastanaka, upotpune slobodno vreme na živopisan način i makar na kratko steknu utisak kao da su kod kuće. Naime, reč je o Play Corner - “savremenoj stanici” za prepuštanje svetu najnovijih igrica, koja je pozicionirana u lobiju hotela i koja gostima pruža jedinstven ugođaj. Sve što je potrebno je ljubav prema ovoj vrsti zabave i trenutak slobodnog vremena da se opustite uz GO PLAY in Holiday Inn!

Slavica Bogosavljević direktor hotela Holiday Inn Beograd

Nakon prošlogodišnje akcije GO GREEN with Holiday Inn, gde smo gostima pružili novu uslugu - iznajmljivanje bicikla i upoznavanje prestonice na potpuno nov način, želeli smo da u sličnom duhu uđemo u H U novoj sezoni hotel Holiday novu 2014. godinu. Opet smo Inn Beograd je pripremio iznena- bili inovativni i našim gostima đenje za svoje goste u vidu dodat- smo obezbedili kutak u kome mogu da na pravi način iskonih povoljnosti. O čemu je reč? 18

Tokom šest godina uspešnog poslovanja kontinuirano ste radili i na investiranju u zaposlene i u objekat. Da li i u 2014. godini nastavljate sa novim investicijama? Imajući u vidu otvaranje novih hotela, a u želji da ispratimo nove trendove i zadržimo svoju poziciju na tržištu, mi smo još krajem 2012. godine započeli plan reinvestiranja. Cilj nam je bio da održimo visok nivo kvaliteta kako usluge, tako i konfora soba i javnih prostorija. To nije bilo ni malo lako, obzirom da je sve vreme H


Hotel life

H

Treću godinu u kontinuitetu i po četvrti put, beogradski hotel “Holiday Inn”, dobitnik je nagrade “Nosilac baklje” (Torchbearer Award) za područje Evrope, koju dodeljuje “InterContinental Hotels Group” (IHG). Impresije i ocene gostiju omogućile su im da dobiju još jednom ovu prestižnu nagradu, na koju su s razlogom ponosni jer je rezultat zavidnog broja ostvarenih noćenja u prethodnoj godini i održanih manifestacija u konferencijskim salama “Belexpocentra”.

bila prisutna visoka okupiranost hotela, ali već se možemo pohvaliti osveženim izgledom restorana, lobija i terase. A redizajnom vizuelnog identiteta, predstavili smo u novom ruhu i kompaniju Belexpocentar u okviru koje poslujemo. Naravno, nastavićemo i ove godine tako. U planu je investiranje u naše zaposlene, njihovo obrazovanje i unapređenje, a istovremeno nastavljamo i trend ulaganja u objekat. H Svesni ste da prestonica dobija nove hotele, kako privatne, tako i hotele poznatih svetskih lanaca. Da li vas konkurencija podstiče da budete još bolji? Uslovi poslovanja danas nisu jednostavni, međutim, maksimalno se trudimo da budemo uspešni u svakom segmentu rada, a da naši gosti u potpunosti budu zadovoljni. Zdrava konkurencija i dobri poslovni rezulati hotelske industrije nas raduju, jer je na taj način Beograd kao destinacija uzdignut na viši nivo. A novi hoteli i novi hotelski lanci nas motivišu da održimo isti kvalitet usluge i nastavimo da budemo inovativni kao i do sada.

GO PLAY in Holiday Inn

Holiday Inn tim koji pobeđuje

19


Piše: Marko Spalević

H

Trendovi

Na putovanje

sa kućnim ljubimcem Sveopšti trend u svetu je pet friendly sistem koji podrazumeva unošenje i boravak životinja u hotelsko-ugostiteljskim objektima. U želji da odgovore na zahteve gostiju ovaj trend su prihvatili i brojni beogradski restorani i hoteli. Za čitaoce Hotel Life magazina smo istraživali da li vlasnici kućnih ljubimaca mogu zahtevati unošenje svojih kućnih ljubimaca u ugostiteljske objekte, iako to nije jasno istaknuto, ali i koje pravne propise hotelijeri moraju ispoštovati, kako bi se njihov objekat smatrao za pet friendly.

K

ućni ljubimci odavno predstavljaju ravnopravne članove jedne porodice, pa zato nisu retke situacije u kojima ih vlasnici vode sa sobom i na putovanja. Nekada je bilo teško pronaći smeštaj u kome možete da boravite zajedno sa svojim ljubimcima, a danas je sveopšti trend u svetu pet friendly sistem koji podrazumeva boravak i unošenje životinja u brojne ugostiteljske objekte. U želji da odgovore na želje najzahtevnijih gostiju, kao i da se uključe u savremene hotelijrske trendove, nekolicina beogradskih hotela već se pridružila velikom broju pet friendly ugostiteljskih objekata naše prestonice. Poznato je da se do sada 29 lokala (kafića

20


Hotel life

H

i restorana) izjasnilo kao pet friendly, dok je broj takvih hotela znatno manji. Ali treba znati da sa kućnim ljubimcem možete boraviti u hotelu Zira Belgrade, Holiday Inn Belgrade, Life Design hotel, Hotel Argo, Mona Zlatibor i tako dalje. Nas je zanimalo da li vlasnici kućnih ljubimaca mogu zahtevati unošenje svojih pasa i mačaka u ugostiteljske objekte, iako to nije jasno istaknuto, ali i koje pravne propise hotelijeri moraju ispoštovati, kako bi se njihov objekat smatrao za pet friendly. - Oblast pet friendly sistema u Republici Srbiji je na veoma uopšten način regulisana, ili je čak u pojedinim delovima i neregulisana. Osnovni propis koji na posredan način uređuje ovu oblast jeste Zakon o dobrobiti životinja, koji ostavlja slobodu jedinicama lokalne samouprave da urede oblast držanja i zaštite kućnih ljubimaca, kao i osnovna prava i obaveze njihovih vlasnika. Na osnovu toga jedinice lokalne samouprave, među kojima je i grad Beograd, donele su odgovarajuće odluke o držanju domaćih životinja - za Hotel Life ističu Miloš Pandžić i Nikola Gvoić, iz advokatske kancelarije “DBP Advokati”. Objekti koje koriste organi državne uprave i lokalne samouprave, prostorije za zdravstvenu zaštitu građana, kao i one u kojima se obavlja vaspitno obrazovna delatnost i obezbeđuje smeštaj, boravak i ishrana dece, učenika i studenata, jesu prostori u kojima je izričito zabranjeno unošenje životinja. U tu grupu spadaju i objekti za proizvodnju, kontrolu i promet lekova, smeštaj i promet životnih namirnica, kao i verski objekti. Uzimajući u obzir navedeno, jasno da je samo na vlasnicima ugosti-

teljskih objekata da svojevoljno odluče o tome da li će njihov hotel, restoran ili kafić bili pet friendly ili ne. - Zakon o turizmu kao i Pravilnik o standardima za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj predviđaju isključivo pravo vlasnika ugostiteljskog objekta da odredi deo koji će biti namenjen kućnim ljubimcima, i shodno tome dobije dodatne bodove koji utiču na kategorizaciju hotela. Bitno je istaći i da ne postoji nijedna zakonska odredba koja ovlašćuje vlasnika kućnog ljubimca da zahteva njegovo unošenje i držanje u hotelu, ukoliko je to zabranjeno od strane vlasnika objekta. Ako prekrše ovu odluku sledi im predviđena kazna za unošenje kućnih ljubimaca u objekte u kojima je to Odlukom grada Beograda ili odlukom vlasnika zabranjeno i ona se kreće u rasponu od 2.500 RSD do 75.000 RSD - poručuju iz advokatske kancelarije “DBP Advokati”. Kao što smo već istakli pet friendly system predstavlja tekovinu savremenih hotelijerskih tendencija. Na obostrano zadovoljstvo, onih koji dozvoljavaju unošenje pasa i mačaka u svoje objekte i onih koji izričito to zabranjuju, bitno je jasno istaći da li je jedan hotel pet friendly ili ne. Kada govorimo o Beogradu Odluka predviđa obavezu vlasnika da obeleže svoje objekte kao “pet friendly”, iako nije izričito određen način obeležavanja takvih objekata. Međutim na nivou grada Beograda sva lica koju su zainteresovana za obeležavanje svog objekta kao “pet friendly” mogu se obratiti Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove radi dobijanja odgovarajućih nalepnica, i dodatnih informacija.

21


Piše: Dragica Bajić Sagovornik: Miloš Milovanović, direktor Kongresnog biroa Srbije

H

Kongresi i sajmovi

Rast kongresnog biznisa otvara nove hotele

Beograd je nekada bio jedan od najznačajnijih kongresnih gradova na svetu i kongresni biznis nije nešto u čemu smo mi novi i što bi trebalo da bude naša šansa, nego posao kojim bi trebalo ozbiljno da se bavimo. Regionalni magazin “Kongres”, koji je ocenjivao najbolje kongresne destinacije u regiji u prošloj godini, rangirao je Beograd na sedmo mesto među 34 grada Jugoistočne Evrope. O tome gde se sada nalazi kongresni biznis u Srbiji, koji su problemi i novi izazovi za Hotel Life govori Miloš Milovanović, direktor Kongresnog biroa Srbije. Kongresi u principu ne odlaze negde zato što je to mesto atraktivno ili popularno turistički, iako se kod nas neretko tako misli. To može da bude jedan od argumenata, ali ne jedini i nikako nije ključni. Mnogo drugih faktora odlučuje o izboru destinacije za kongres, kao što je aktivnost lokalne asocijacije, ugled naših doktora i profesora i naravno dobra infrastruktura za organizaciju kongresa. Naš biro je veoma aktivan, trudimo se da pomognemo doktorima i profesorima da podnose kandidature i tu imamo dobre rezultate. Ipak, moramo da popravljamo infrastrukturu i moramo da kreiramo programe koji daju dodatne benefite za kongresne delegate, kako bi kongres došao baš kod nas. Mi smo imali priliku, u susretu sa značajnim klijenatom koji vrlo dobro poznaju mnogo destinacija u svetu, da nas pita “da li znate u kom stanju je vaš kongresni centar”. Recimo i da mnogi drugi gradovi delegatima velikih kongresa daju besplatan javni prevoz, a nama se dešavalo da nam klijent kaže “mi smo pokušali kod vas da uđemo u komunikaciju sa nekim ko će za to da bude zadužen, ali nismo uspeli da shvatimo ko se H Zašto je to tako i da li kongresni biznis odla- time bavi”. Prag recimo ima zvaničnu politiku da za delegate velikih kongresa imaju besplatan javni zi u atraktivnije destinacije? H Rang liste se pomno prate jer je to i ocena minulog rada, a istraživanja pokazuju da smo među top 10 najznačajnih kongresnih destinacija od 34 zemlje Jugoistočne Evrope. Šta činimo da tu poziciju osnažimo i poboljšamo? Za svaku zemlju koja se bori da bude domaćin međunarodnih skupova, pozicija na rang listama je jedan od pokazatelja njenih rezultata. Kongresni biro Srbije radi na tome poslednjih 6-7 godina i do prošle godine smo bili najbrže rastuća destinacija u Evropi. Naravno, ne samo zato što smo mnogo radili, nego i zato što je bazna osnova bila niska, pa je na listi svetske kongresne asocijacije (ICCA) Beograd tada bio skoro 200-ti, a Srbija na 72. Mestu. Ipak, već 2012. godine je izašla lista gde je Beograd ušao u top 50 destinacije (49. mesto), a Srbija je došla do 42. mesta u svetu. Po nama su to pozicije koje Srbiji i Beogradu prirodno pripadaju, tako da je Beograd ponovo broj 1 u bivšoj Jugoslaviji, a odmah i iza Budimpešte i Praga i u nivou sa Varšavom i Krakovom u istočnoj Evropi. Međutim, u poslednjih godinu dana, mi u principu više nemamo onako brz rast kao pre par godina.

22


H prevoz za tih par dana. Kada smo u kandidaturi zajedno sa Pragom oni deluju znatno konkurentnije, iako relno tu pogodnost malo ko od delegate zaista koristi. Na koji način uspete da organizujete i dovedete neki kongres u Srbiju? Kongresni biro ne organizuje kongrese, nigde na svetu, pa ni kod nas i to godinama nikako ne uspevamo da objasnimo. Kongresni biro okuplja ponuđače u kongresnoj industriji, kongresne prostore, hotele, agencije, sa ciljem da oni budu ti koji će dobiti poslove posebno na međunarodnom tržištu. To se čini tako što Kongresni biro pomaže uticajnim profesorima, doktorima, naučnicima iz Srbije, ljudima koji imaju značajnu reputaciju u međunarodnim asocijacijama da podnesu kandidaturu za organizaciju kongresa. Mi se trudimo da ih angažujemo, da ih ohrabrimo da podnesu kandidaturu i da taj proces sprovedemo umesto njih. Razlog je što ti ljudi koji su od ugleda u svojoj struci, ne samo u Srbiji nego svuda u svetu, vrlo nerado podnose kandidature jer za to nemaju vremena. Dešava se da se plaše se da će kada dobiju kandidaturu u tom poslu kasnije ostati sami i da će zbog raznih ciklusa, pogotovo političkih, imati mnogo problema u samom procesu organizacije skupa. H

Da li se dešava da vam se oni obrate i kako im pomažete? Da, sve više i više i u tome i jeste tajna uspeha. Proces podnošenja kandidature košta i traje, a nikome nije drago da ulaže svoj novac i vreme, pre nego što je siguran da će dobiti kongres. Mi smo ranije imali kongrese bez učešća institucija ili industrije, ali samo zahvaljujući ogromnom entuzijazmu profesora i doktora koji su dovodili kongrese i bili spremni da troše svoj novac, da angažuju H

24

Kongresi i sajmovi

svoju rodbinu, prijatelje, studente kako bi to ostvarili. Poslednjih godina ili oni dođu do nas ili mi do njih i uvek se obraduju kada shvate da u nama imaju institucionalnu podršku - u procesu pisanja kanditature, organizovanja i plaćanje inspekcije destinacije, prezentovanje destinacije na međunarodnom kongresu, davanje promotivnih materijala, priprema prezentacionog materijala koji su pravljeni baš da bi se promovisao njihov kongres, itd. Oni su uglavnom veoma otvoreni za saradnju i dosta agilni u ovom poslu, tako da mi imamo sve više i više kandidatura. Koliko kandidatura Srbija podnese godišnje? Ranije je Srbija na međunarodnom tržištu imala jednu do dve kandidature godišnje, ali sada samo Kongresni biro podnosi 10 do 15 kandidatura, a ostale institucije možda još toliko. Sigurno je da dvadesetak kandidatura bude podneto iz Srbije godišnje. To je odlično i zbog toga je Srbija pre 7-8 godina imala na rang listi Međunarodne kongresne asocijacije jedva desetak kongresa, a sada ih ima preko 50. H

Koliko je za 2014. podneto kandidatura i koliko je njih do sada potvrđeno? Da li imate podatak za 2015? U prethodnoj godini Kongresni biro Srbije je podneo 14 kandidatura i od toga je pet kongresa dobijeno, četiri smo izgubili i za ove preostale čekamo rezultate. U 2015. godini treba da se organizuje Evropski kongres patologa sa skoro 2000 delegata i to je prvi veliki skup za koji smo pre nekoliko godina dobili kandidaturu i vrlo smo ponosni na to. Samo od ovog skupa bi Beograd trebalo da ima skoro 10 000 noćenja što je gotovo million evra samo od usluga smeštaja dok su ukupni prihodi višestruko veći. H


Hotel life

H

Obzirom da nam stižu novi kongresni događaji šta bi ste istakli kao pozitivan učinak, a šta kao konstantne problem koji prate kongresni biznis Srbije? Kao naš najveći uspeh vidim povećanje broja dobrih hotela u poslednjih nekoliko godina. Beograd, samo ove godine dobija oko 1000 novih soba, a to kao da nikoga ne zanima, iako je otvaranje jednog hotela u rangu otvaranja fabrike koja zaposli 100 radnika. Naš rezultat se vidi kada se uoči da su gotovo svi oni, bilo da su renovirani ili tek izgrađeni, došli upravo u ovaj segment poslovanja i da su orijentisani na poslovne i kongresne goste. Kada smo počinjali da radimo, Beograd je imao jedva 2 000 soba pristojnog kvaliteta dok je sada to 5 do 6000. Postoje kapaciteti i u Novom Sadu, Subotici, Aranđelovcu na Zlatiboru, Kopaoniku. Ipak, i u Beogradu i u drugim mestima u Srbiji ima mesta za još hotela. Novi Sad, grad sa 300 hiljda ljudi, nema 1000 soba koje bi zadovoljile zahteve inostranog kogresnog delegata. Turistički centri nemaju više od 200 do 300 soba i zato su uglavnom okrenuti lokalnom biznisu. Kada gledamo glavne konkurente recimo da Varšava ima oko 10 000 soba, Budimpešta preko 20 000, Prag oko 27 000 soba. Dobra stvar koja se desila je i transformisanje nacionalne avio kompanije i to je naredni inpuls od kojeg se nadamo da cela industrija oseti koristi. Sada je rano da se o tome govori, ali verujemo da imamo osnova da se nadamo da ćemo u budućnosti zajedno napraviti dobre programe koji će dovesti nove kongrese u Srbiju. Glavni problem koji nas usporava je činjenica da je Sava centar, kao naš glavni kongresni prostor, u vrlo lošem stanju i pod hitno mora da se renovira ili bi u suprotnom trebalo da se izgrade neki drugi H

konferencijski kapaciteti pri hotelima. Ipak, Sava centar je sinonim za ovaj biznis u Srbiji i po gabaritima je i dalje jedan od najznačajnijih kongresnih prostora u regionu. Zato i jeste sramota svih nas da se nalazi u onakvom stanju i da mi bukvalno drhtimo da li će tokom nekog velikog kongresa da padne kiša. Nadam se da će svi ovi pozitivni rezultati u kongresnom biznisu da budu primećeni, a da će kao glavni podsticaj za dalji razvoj da budu odvojena sredstva da se osposobi kongresni centar. To bi garantovano dovelo nove skupove i klijente, povećalo popunjenost u hotelima, povećalo interes investitora da ulažu u hotele, donelo nova radna mesta i devizne prihode. U protivnom sleduje nam usporavanje rasta, a zatim i stagnacija, dok se konkurentske destinacije ubrzano razvijaju i ulažu u ovaj biznis. Da li postoji interesovanje za još neke gradove u Srbiji? Beograd je stabilna međunarodna destinacija i nalazi se među 50/60 najboljih na svetu, a mi smo posebno ponosni što je i Novi Sad ušao na ICCA rang listu kongresnih destinacija jer je to veoma bitno a ukupnu poziciju Srbije na ovoj listi. Novi Sad bi mogao da bude veoma interesantan na regionalnom nivou kao mesto za kongrese dunavskih asocijacija, centralno-evropskih asocijacija. Ostale destinacije su pretežno orijentisane na domaće tržište, međutim što su Beograd i Novi sad u boljoj poziciji na međunarodnom nivou, to će i cena usluga biti veća pa će se lokalni biznis prelivati na unutrašnjost. Sada se već stvara nekakav korpus destinacija kao što Kopaonik, Zlatibor, Niš, Vrnjačka Banja, Subotica koje su predominantno domaće, ali povremeno mogu da dobijaju i međunarodne skupove. H

25


Piše: Marko Spalević

B

eograd je od nedavno bogatiji za još jedan hotel koji će svojom kvalitetnom uslugom, nasmejanim osobljem i intimnom atmosferom osvojiti nove goste srpske prestonice. Reč argo potiče od grčke reči argos koja znači sjajan, blistav, a u svom punom sjaju svoja hotelska vrata krajem februara je otvorio hotel Argo. Smešten u centru grada, u ulici Kralja Milana broj 25 namenjen je prvenstveno poslovnim ljudima, ali i svima onima koji žele da upoznaju Beograd bora-

26

H

Investicije

Sjaj hotela Nakon devet godina veoma uspešnog poslovanja u Srbiji „Mona hotel management” je otvorio svoj prvi hotel u prestonici – hotel Argo.

veći u njegovom strogom centru. Hotel Argo*** raspolaže moderno opremljenim smeštajnim jedinicama od kojih svaka poseduje sistem pametnih soba, smart TV sistem sa kablovskom televizijom, besplatan WI-FI. Hotel pripada kategoriji garni hotela tako da je doručak najvažniji obrok i zato gosti hotela Argo u svakodnevnoj ponudi imaju bogat i raznovrstan bife doručak sa velikim izborom peciva, hladnih narezaka i sireva, kao i toplih jela.


Hotel life

H

Promo: Vikend Aranžman 3 dana /2 noći sa doručkom za dve osobe već od 99 EUR Ono što hotel Argo čini specifičnim jeste fascinantan pogled u kom će gosti imati priliku da uživaju, a koji se prostire duž jedne od glavnih ulica u Beogradu, Kralja Milana. Pored smeštajnog dela hotel raspolaže i multifunkcionalnom salom za sastanke, koja u takozvanoj bioskopskoj postavci ima kapacitet i do 35 mesta za sedenje. S ciljem minimalizovanja buke, koja je karakteristična za centar grada, posebna pažnja posvećena je postavljanju zvučne izolacije. Odlična lokacija na kojoj se nalazi hotel Argo predstavlja pogodnost

kako za poslovne goste, tako i za sve one koji su doputovali s ciljem da upoznaju čari prestonice. Hotel Argo je u neposrednoj blizini Beograđanke, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ambijentalne celine Cvetni Trg, a sve značajnije lokacije u gradu udaljene su na samo nekoliko minuta od hotela (Knez Mihailova, Trg Republike, Kalemegdanska Tvrđava, Hram Svetog Save i mnoge druge lokacije). Cena usluge noćenja sa doručkom za jednu osobu je 44 evra vikendom ili 55 evra radnim danima, a za sve one koji teška srca ostavlja-

ju svoje kućne ljubimce kod kuće ili prijatelja, značiće informacija da je hotel Argo pet friendly pa tako gosti mogu u ovom hotelu odsesti zajedno sa svojim kućnim ljubimcima. Nema ograničenja za veličinu pasa, a nadoknada za boravak kućnih ljubimaca je 10 evra po danu. Mnogo je razloga da svratite u novi beogradski hotel, bilo na par dana ili kafu s prijateljima u bar gde će vas dočekati i uz srdačan osmeh ugostiti vrlo mlado, ali profesionalno osoblje i poželeti vam dobrodošlicu u novi hotel Argo!

Garni hotel „Argo“  Adresa: Kralja Milana 25 rezervations@argohotelbelgrade.com www.argohotelbelgrade.com

27


Piše: Dr Filip Đoković, docent Poslovni fakultet Valjevo Univerzitet Singidunum

Direktori

H

vs

Hotel menadzer

vlasnici

Savremeni kapitalizam, zasnovan je na privatnoj imovini, bez obzira da li je reč o hotelskom lancu ili malom porodičnom hotelu. Razlike između njih se javljaju u načinu upravljanja, odlučivanja, marketing koncepciji i u mnogim drugim poljima poslovanja. U hotelima u kojima je vlasnik ujedno i generalni menadžer, problem kontrole ne postoji.

S

Sukob vlasnika kapitala i zaposlenih, prevas- u zavisnosti od toga da li je vlasnik hotela iz branše hohodno menadžera ukazuje na postojanje prin- telijerstva ili ne, posmatrati na dva načina. Ukoliko je cipal agent problema. Principal agent problem vlasnik radio u hotelskoj industriji, smatra se da poznaje javlja se često u slučajevima kada vlasnik ne specifičnosti poslovanja hotela, što će u većini slučajemože u potpunosti da kontroliše ono što menadžer radi. va pozitivno uticati na izbor kvalifikovanog generalnog Međutim, u hotelima u kojima je razdvojena funkcija menadžera. U Srbiji, takav vlasnik uglavnom raspolaže vlasnika od funkcije generaljednim ili više hotela ili se nog menadžera, javlja se probavi drugim delatnostima. blem kontrole i nadgledanja Nažalost, broj vlasnika ovog Operativna odluka i principal na relaciji vlasnik – generalni tipa u Srbiji je skroman. U agent problem – hotel 4*, menadžer. Vlasnici hotela drugom slučaju, vlasnici neposeduju fizičku imovinu, što maju prethodnog iskustva sa centralna Srbija se odnosi na principal. Gehotelijerstvom. Uglavnom, Generalni menadžer je doneo odluku neralni menadžeri ili agenti to su vlasnici krupnog kada će svi gosti koji dolaze da proslave upravljaju tuđom imovinom pitala u kome posluje više Novu godinu dobiti simboličan poklon i angažovani su po ugovoru o različitih preduzeća iz rakoji će ih podsećati na hotel i destinaciju menadžmentu. zličitih delatnosti, posebno u celini. Ovaj potez za generalnog meNa razvijenim tržištima, na proizvodnih. Godinama su nadžera predstavlja investiranje u lojalkojima posluju brojni hoteluspešno razvijali sopstvena nost gostiju dok za vlasnika predstavlja ski lanci i individualni hoteli, preduzeća, sticali kapital na nepotreban trošak. Vlasnik saznavši za principal agent problem je mi“različite načine“. Silno iskupoklone zabranjuje ovakav potez i dinimalizovan na taj način što stvo ih je navelo da se oprorektno ugrožava kredibilitet menadžera se precizno i nedvosmisleno baju u još nekom poslu, pa su kod ostalih zaposlenih. Postavlja se piodrede stavke ugovora o mese odlučili i za hotelijerstvo. tanje da li vlasniku treba objasniti koje nadžmentu. Nije potrebno Principal agent problem je u su specifičnosti hotelske usluge, sezoposebno govoriti o doslednoj praksi srpskog hotelijerstva nalnost, izražene fiksne troškove... primeni procesa pronalažeizraženiji u drugom slučanja odgovarajućeg kandidata ju. Vlasnici hotela angažuju za ključne menadžerske pomenadžere i očekuju rezultazicije u Srbiji. Tu nema mesta nepotizmu i zapošljavanju te u određenom vremenskom periodu. Da bi menadžer menadžera sa sumnjivim postignućima u karijerama. postigao rezultate, potrebno je da postoji integritet u Principal agent problem u hotelijerstvu u Srbiji se može, odlučivanju i sprovođenju odluka. Međutim, vlasnici

28


Hotel life

H

gotovo svakodnevno dovode u pitanje integritet, i na taj način onemogućavaju menadžera da odgovorno obavlja posao. Razlozi za takvo ponašanja vlasnika hotela proizilaze iz nepoverenja prema zaposlenima, zato što misle da će imovina biti ugrožena, kao i iz nepoznavanja prirode hotelskog poslovanja. Specifičnost ovog problema proizilazi iz mišljenja da su menadžeri skloni tome da povećavaju troškove iznad iznosa minimalnih troškova (npr. zapošljavanje na određeno vreme u slučaju veće iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta, kupovina specifičnih namirnica u slučaju dolaska određenog tipa gostiju, ukrašavanje hotelskih sadržaja za slavlja i sl.). Takav potez menadžera povećava njegovu korisnost, zato što je u funkciji povećanja kvaliteta hotelskih usluga. Međutim, povećanje troškova iznad iznosa minimalnih troškova ukazuje na troškovnu preferenciju menadžera i može inicirati smanjenje profita, najčešće na kratak rok. Prema podacima Ministarstva privrede, sektora za turizam, u Srbiji posluju 303 hotela. Procenjuje se da su u oko dve trećine hotela na najvišem nivou upravljanja angažovani menadžeri, što znači da postoji visok rizik od aktuelizovanja ovog problema. Sticanje poverenja između vlasnika i menadžera, kao i uspostavljanje modela kontrole koja neće ugrožavati rad menadžera predstavljaju moguća rešenja principal agent problema.

Strategijska odluka i principal agent problem – hotel 3*, severna Srbija

Hotel beleži značajan rast iskorišćenosti kapaciteta u poslednje tri godine. Broj žalbi gostiju je sa 47 pre tri godine spao na 6 u protekloj godini. Najveći broj žalbi odnosio se na sektor wellness centra. Takođe učešće gostiju koji su već boravili u hotelu je čak 68%. Da bi se rastući trend nastavio generalni menadžer smatra da ostvareni profit treba usmeriti na dogradnju wellness centra koji je inače bio najslabija karika u hotelskim uslugama. Time bi se uticalo na poboljšanje kvaliteta usluga u tom sektoru, obogatila bi se ponuda hotela posebno u slučajevima smanjene tražnje. Vlasnik je izuzetno zadovoljan postignutim rezultatima i odlučuje da profit usmeri na drugo preduzeće koje je proizvodno orijentisano, i koje je takođe u njegovom vlasništvu, a kako bi se smanjio gubitak. Od generalnog menadžera se naravno očekuje da i u budućem periodu ostvaruje zapažene rezultate. U ovom slučaju je značajno ubeđivanje vlasnika od strane menadžera da postupi u skladu sa dugoročnim ciljevima.

29


Piše: Slađana Matejić Sagovornik: Nikola Avram, generalni direktor MK Mountain Resort

H

Investicije

MK Mountain Resort lider u regionu

MK Mountain Resort nastavlja da i u 2014. godini novim priznanjima, investicijama i uspesima potvrđuje svoju lidersku poziciju u regionu. U razgovoru za Hotel Life, Nikola Avram, generalni direktor ove hotelske kompanije govori o nedavno osvojenom svetskom priznanju World Quality Commitment i o novom hotelu u srcu Beograda – 88 Rooms Hotel.

Nedavno ste dobili priznanje World Quality Commitment. Koji su kriterijumi bili ključni da MK Mountain Resort dobije ovo priznanje i šta ono predstavlja za dalji razvoj poslovanja kompanije? Reč je o prestižnom svetskom priznanju World Quality Commitment a mi smo konkretno dobitnici priznanja u zlatnoj kategoriji za kvalitet u oblasti turizma i hotelijerstva. Ovo priznanje dodeljuje se kompanijama i organizacijama koje su nakon desetomesečne procedure izglasane od strane biznis lidera, predstavnika privrede iz 118 zemalja sveta. Nagradu praktično dodeljuju lideri liderima. Dobitnici su lokalni i nacionalni lideri i internacionalne korporacije koje na pravi način demonstriraju kvalitet proizvoda i usluga, imaju značajan udeo na tržištu, liderstvo u društvu i evidentne rezultate poslovanja koje je bazirano na održivom razvoju. Takvo priznanje je odraz naše posvećenosti kvalitetu, rezultat uloženih napora u poslednje četiri godine, a istovremeno i podstrek H

30

za postizanje još boljih rezultata. Takođe, to je još jedna potvrda da se naše poslovanje kreće u dobrom smeru i naš cilj je da još mnogo toga uradimo na tom putu, kako za našu kompaniju tako i za Kopaonik kao destinaciju. MK Mountain Resort predstavlja jednu od vodećih kongresnih destinacija u Srbiji već godinama, a samo prošle godine bili ste domaćini više od 130 skupova različitih poslovnih profila. Šta je presudno da postanete i ostanete lider u oblasti kongresnog turizma? Kao lideri hotelske ponude na Kopaoniku, trudimo se da držimo korak sa zahtevima koje nameće moderna kongresna industrija. Mnogo okolnosti doprinosi tome da je Kopaonik već godinama u samom vrhu pri izboru destinacija za organizaciju poslovnih skupova. Pre svega, to je okruženje u kome organizatori kongresa mogu naći sve što im je potrebno na jednom mestu, uz kvalitetnu uslugu i otvoren odnos koji imamo sa našim klijentima. Dobrim rezultati H


H ma doprinosi veliki izbor sadržaja u samom hotelu, ali i izvanredne prirodne mogućnosti koje Kopaonik nudi, zbog čega je naš najveći adut mogućnost da izađemo u susret gotovo svakom zahtevu klijenta. Resort raspolaže jednom velikom kongresnom salom kapaciteta do 600 učesnika, zatim sa dodatnih šest konferencijskih sala u kojima su moguće različite postavke, kao i jednom multifunkcionalnom salom za 1000 učesnika. Nakon poslednjih renoviranja pred početak zimske sezone, ukupan konferencijski kapacitet prostire se na 2800m2, što nam omogućava realizaciju više događaja istovremeno. Uz veliki kongresni kapacitet, spa centar na 1800m2, otvoreni i zatvoreni bazen, kuglanu, nekoliko restorana i barova, MK Mountain Resort ima sve elemente za konkurentnu ponudu na tržištu. Sve ostalo je u kreativnosti, predusretljivosti i u sposobnosti da se predvide potrebe i ciljevi klijenta. Na kraju, ali ne najmanje bitan element, jeste direktni marketing i prisustvo u medijima u okviru interesne sfere.

Investicije

Specifični zahtevi uvek postoje, s obzirom na to da svaki događaj treba da oslika imidž konkretne kompanije. Za potrebe klijenata u mogućnosti smo da koristimo heliodrom na Kopaoniku, žičare u funkciji panoramske vožnje, formiramo ledene skulpture, izmeštamo delove scenaria u specifične prirodne ambijente, organizujemo teambuilding u prirodi - orijentiring, alpinizam, koktele na istorijskim lokalitetima na području Nacionalnog parka... Odlična saradnja sa JP Skijališta Srbije, Nacionalnim Parkom i TSO Raška, doprinose efikasnom rešavanju brojnih situacija u praksi.

MK Mountain Resort u svom sastavu ima tri smeštajna objekta na Kopaoniku, ali nedavno ste otvorili još jedan hotel i to u prestonici. Zbog čega ste se odlučili na ovaj korak i kakav hotel je na raspolaganju novim gostima? Naša kompanija generalno prepoznaje veliki potencijal u daljem širenju hotelskog biznisa. Nakon Kopaonika koji je trenutno u samom vrhu leisure H Gde su najveći izazovi i kako ih savladavate? destinacija i gde je MK Mountain Resort već liKada je reč o posebnim izazovima, ideje i želje der u hotelskoj ponudi, Beograd se nameće kao klijenata odavno su prerasle standardne okvire. najatraktivnija destinacija. Uopšte ako govorimo o

32

H


Hotel life

H

poslovnim hotelima, Beograd nema konkurenciju na srpskom tržištu. 88 Rooms Hotel je opremljen po standardima za četiri zvezdice, a kapacitet je 88 soba i apartmana. Koncept se zasniva na osnovama modernog hotelijerstva i namenjen je u istoj meri poslovnim gostima i turistima koji Beograd posećuju u sve većem broju. Hotel je smešten u Takovskoj ulici, na mestu nekadašnjeg Takovo centra, a prvi gosti su stigli već krajem februara. Pored 88 soba i apartmana, hotel će raspolagati konferencijskim prostorom i rooftop restoranom koji će biti smešten na krovu šestospratnice, odakle se pruža neverovatan pogled na Beograd i obale Dunava. Cilj nam je da naši gosti dobiju pravu vrednost za novac, a pored neupitno kvalitetne usluge koju garanutuju standardi MK Mountain Resorta, ideja nam je da autentičnim paketima ispratimo očekivanja gostiju i predstavimo im brojne vrednosti prestonice, kako one poznatije tako i one koje se još uvek u dovoljnoj meri ne nude stranim gostima.

je bio jedini koji je uspevao da posluje. Koliko je bilo potrebno inventivnosti da se Udruženje hotelijera Koponika izbori sa ovim izazovom i kakvu sezonu očekujete narednih meseci? Zahvaljujući sistemu za veštačko osnežavanje i uopšte velikim ulaganjima Skijališta Srbije, ski centar Kopaonik je jedini u ovom delu Evrope koji može da se pohvali da ima kontinuitet skijanja od početka zimske sezone. Iako su u gradovima temperature u plusu, na Kopaniku ima više od 35 centimetara utabanog snega na stazama. Trenutno je u funkciji 13 žičara i 15 ski staza. Od ove sezone, pored skijanja, uvedeni su novi adrenalinski sadržaji za turiste Kopaonika, kao što su bob na šinama, zip line i tjubing. Dugogodišnja ulaganja u infrastrukturu skijališta, kao i u naše hotelske sadržaje, dovela su do toga da Kopaonik danas prepoznaje ceo region kao jednu od najkonkurentnijih skijaških destinacija sa dobrim odnosom cene i kvaliteta. U prilog tome govori sve veća poseta stranaca, najviše sa ruskog tržišta i gostiju iz Rumunije, H Vremenske prilike su ugrozile poslovanje koji se u sve većem broju mogu videti na našem svih ski centara u Srbiji, ali ski centar Kopaonik najpoznatijem ski centru.

88 Rooms Hotel

33


Piše i foto: Branislava Antović, lifestyle bloger www.branasdivineworld.com

H

Promocija

Detalji N

aša pojava i utisak koji ostavljamo na okruženje, sve više “govore” u naše ime, mnogo više nego reči kojima se služimo, barem u prvim momentima našeg predstavljanja sagovorniku ili okolini. Brzina života kojim živimo ne doprinose smanjenju opšte površnosti koja nas uverava da odelo, ipak, čini čoveka. Kada kažemo odelo, ne mislimo samo na prvo i bukvalno značenje te reči, već na sve ono čime se svakodnevno koristimo, a što govori o stilu našeg življenja. Ovo posebno ima težinu u slučaju nežnijeg pola. Stoga, bitno je znati kako da iskoristite svoju šansu, jer druge šanse, makar kada je reč o prvom utisku, neće biti. Osim što ćete voditi računa o svojoj garderobi, frizuri, obući i dodacima, bitno je da u svom poslovnom angažovanju

34

koji odaju stil Naš svakodnevni, a posebno poslovni nastup sve više zavisi od stilskog izražaja i prvog utiska koji ostavimo na sagovornika. Otkrivamo vam kako da uz pomoć detalja nestandardnog dizajna, kakvi su proizvodi galanterijskog brenda “Perce”, unapredite svoju pojavu i oduševite one sa kojima sarađujete.

ostavite utisak profesionalne, ali i stilizovane osobe. Jer stil je danas sve, i posedovati ga, nalazi se na samom vrhu liste neophodnih osobina uspešnog muškarca ili žene, a stil se ogleda u detaljima. Stoga, sledeći put kada birate rokovnik i olovku za sastanak nemojte odabrati prvu koja vam je pri ruci. Odlučite se za one koje će vaše kolege i saradnike zadiviti koliko i vaša elokvencija i elegancija. Mi predlažemo one koje će osim personalizovanog žiga krasiti ekstravagantni dizajn suptilnih detalja u vidu neprevaziđenih Swarowski kristala, a koje brend Perce nudi u svom asortimanu. Sertifikovani od brenda Swarovski, proizvodi brenda Perce predstavljaju pravu opciju kada je reč o svetu korporativnog stila i manira. I to ne samo za lično


Hotel life

H

perce d.o.o. Bulevar Nikole Tesle 4/1 11070 Beograd +381 (64) 172 74 76 +381 (11) 719 06 92 office@perce.co.rs

korišćenje, već i u vidu poklona za vaše kolege i saradnike. Jer ko se neće obradovati stilizovanoj galanteriji, čiji dizajn odskače od naviknutog i već viđenog. Priča Perce proizvoda se ne završava na rokovnicima i olovkama, već se nastavlja na priveske za ključeve, kutijice za vizit karte, mobilne telefone, ali i ogledalca i turpije. Sve ono što jedna moderna, uspešna dama mora da poseduje u svojoj torbi, i to na dnevnom nivou. Osim što su izuzetno praktični Perce proizvodi predstavljaju i pravo osveženje kada je reč o dizajnu. Naime, ne-

zaobilazan Swarovski momenat čitavoj priči daje notu glamura i prestiža, što one koji poseduju Perce proizvode automatski čini jedinstvenijim u svetu formalnog i prevaziđenog, kakav je korporacijski. Ujedno, upravo to Perce proizvode čini idealnim poklonom. Pogotovo za one saradnike i poslovne partenere prema kojima želite da iskažete posebnu dozu poštovanja, ali i u slučaju vama privatno bitnih datuma, kakvi su rođendani, godišnjice i praznici. I u jednom i u drugom slučaju osoba kojoj poklanjate ovakav

vid poklona neće moći da ostane ravnodušna. Kako biste poklon učinili još ličnijim, moguće je ugravirati natpis po želji, ali i birati količinu Swarovski kristala, prema svom ili senzbilitetu onog kome ste namenili poklon. Dakle, reč je o detaljima koji će govoriti puno kako o vama, tako i o vašem uspehu, želji da napredujete, i želji da ostavite što bolji utisak na svom putu ka cilju. I ljudi koji vas okružuju će to poštovati, jer se upečatljivost uvek poštuje, pogotovo kad je produkt stila, a proizvodi Perce su must have detalji koji otkrivaju vaš stil. 35


Georgi Genov, direktor HORES-a i profesor Visoke turističke škole Beograd

H

Edukacija

Megatrendovi menjaju hotelsku industriju

Zvezdica za hotele u budućnosti će predstavljati orjentaciju, uvaženu hijerarhiju stvari, ali ukoliko hoteli žele da postanu taj famozni drugi dom, odnosno nešto što će i u budućnosti, postati potreba kod ljudi, onda moraju mnogo šire da razmišljaju, mnogo dalje od tih zvezdica. U budućnosti, širina delovanja hotela će biti mnogo raznovrsnija i zahvataće polja koja do sada nisu poznata turistima. Od Cheap Chic do High End, od spavanja na drveću do vrhunskog hotela od preko hiljadu kreveta. Zato i jeste tako teško pričati i pisati o hotelijerstvu i hotelu u budućnosti…..

H

nisu poznate turistima. Od Cheap Chic do High End, od spavanja na drveću do vrhunskog hotela od preko hiljadu kreveta. Zato i jeste tako teško pričati i pisati o hotelijerstvu i hotelu u budućnosti. Činjenica je da je konceptu “jedan koncept za sve potrebe” odzvonilo. Ukoliko bismo imali jedan jedinstven koncept, onda ne bismo morali da govorimo o budućnosti, o gostima, o promenama ili o šansama. Zbog postojanja veoma širokog polja delovanja, po prvi put se kod hotelijera rađa osećaj nelagodnosti. Oni prvo moraju da odluče koji bi „tip” hotela želeli, a to nije baš najjednostavnija odluka. U takvim slučajevima, koncept broja zvezdica jednostavno više ne pomaže kao nekada. U najboljem slučaju, broj zvezdica govori koliko fenova i kvadratnih metara mora da poseduje jedna soba u hotelu. S druge strane zvezdice ne govore mnogo o samom doživljaju hotela koji gost može imati. Od trenutka kada sam prvi put u javnosti objavio ovakvo zapažanje, vođene su diskusije. Od pojedinih kolega sam redovno primao reči prekora NOVI KONCEPTI U HOTELIJERSTVU U budućnosti će opseg delovanja hotela biti mno- i kritike, a od drugih ohrabrenje. Ono što mi je go raznovrsniji i zahvataće oblasti koja do sada sigurno jasno jeste – oznake zvezdica će za hotele, oteli predstavljaju tačke sublimacije, mesta gde se odslikava kvalitet života u našem društvu. Oni nude prostorije za rad, oporavak, doživljaje, opuštanje, proslave, razmišljanje, sastanke, zabave. Hoteli su već odavno postali takozvani drugi dom - lokacija na koju smo otišli od kuće, ali se tamo osećamo kao kod kuće. Na mesta gde se možemo fokusirati na jednu drugu “iznajmljenu” realnost. A da li je to zaista tako? Ono što u nekom turističkom prospektu podseća na bajku najčešće ne odgovara realnosti. Na osnovu ličnog iskustva mogu zaključiti da je dijapazon delovanja hotela zaista širok. Međutim, problem je što hoteli retko uspevaju da stvarno postanu taj famozni drugi dom, odnosno nešto što će i u budućnosti, postati potreba ljudi. Pri tome, ne bih želeo da budem nepravedan. Imao sam priliku da se susretnem sa hotelima kojima je stvarno pošlo za rukom da postanu drugi dom i to na najrazličitije načine.

36


Hotel life

kao već uvažena hijerarhija stvari, biti i u budućnosti neka vrsta orjentacije i pravca. Međutim, kao hotelijer, morate mnogo dalje i šire razmišljati od tih zvezdica. Novi hotel sa pet zvezdica više nikog ne privlači tako lako. “Problematku” širokih mogućnosti treba rešiti na taj način što ćete mogućnostima delovanja prići tako da ta delovanja prilagodite sebi odnosno vašem jedinstvenom putu. Okvirne preduslove koji dolaze spolja u vidu kategorija i zvezdica, treba pragmatično prihvatiti i svesno ih iskoristi za pravljenje sopstvenog autentičnog puta. To važi kako za srednju klasu hotelijera, tako i za hotelske lance. Kao primer ćemo navesti samo jednu novopečenu zvezdu u hotelijerskom lancu u Nemačkoj. Radi se o hotelskom lancu Motel One. Upravo taj koncept živi od jedne jasne, autentične, nekonvencionalno osmišljene, ali za gosta korisne linije, u kojem sjajno funkcioniše mešavina cene i dizajna. Pri tome je to samo jedan primer kako odgovoriti zahtevima gosta. Moramo sagledati sve mogućnosti i dati grubu prognozu koje će teme igrati glavnu ulogu u budućnosti. MEGATRENDOVI - ŠANSE ZA PROMENE U aktuelnim istraživanjima bavimo se megatrendovima i njih definišemo kao velike pokretačke procese promena koji dotiču sve aspekte svakodnevnog života. Tom uticaju podležu i sve delatnosti i zanimanja. Veliki talas promena pokazuje trajanje od 30 do 50 godina. Za megatrendove, danas samouvereno možemo reći da su dobro proučeni i stabilni na duže rokove. Oni faktički predstavljaju lavine u jednom usporenom vremenskom intervalu - sve se menja polako ali sigurno. Kada se porede jedan naspram drugog, procesi promena i hotelijerstvo, dobija se odlična slika šta sve sačinjava delatnost hotelijerstva. I pre nego što se pozabavimo najznačajnijim megatrendovima, neophodna nam je zajednička osnova odakle ćemo na osnovu sledećih predpostavkikrenuti u pravcu promena: Hoteli imaju ultimativnu (jedinstvenu) šansu da se predstave kao epicenter datih promena. Hoteli faktički odslikavaju apsolutno sve ono što pokreće i zaokuplja živote ljudi. Ukoliko pak hoteli postanu oronuli dvorci puni kreveta, onda je život u hotelu Motel One

37


H

izgubio smisao. Stoga je neophodno znati da hoteli u najmanju ruku predstavljaju potencijal promena jednog društva i iz toga izvlače određenu korist. Konceptima budućnosti neophodna je kreativnost i pokretačka snaga. Onaj ko hoće da se orjentiše u svetu megatrendova prvo mora to stvarno i da želii da ima neophodnu dozu kreativnosti. Jedan od najznačajnijih pokretača ekonomije jeste duhovna snaga ljudi koji su sposobni da se oslobode balasta i načina razmišljanja „to je uvek tako” i da prihvate nove koncepte. Budućnost ne nastaje od odlaganja, već u sintetičnom osmišljavanju i postavci svakodnevnog života. Dakle u umrežavanju. I ono što izgleda logično da se iz povezanih saznanja dobijaju i koriste nova saznanja ipak nije tako. Profesor Gassmannsa Univerziteta St.Galen iz Švajcarske

38

Edukacija

kaže u jednom od svojih naučnih radova da jedva 10% (kompanija) svesno izlazi izvan granice svoje delatnosti. Samo 10% njih koristi šansu da nauči nešto novo od druge delatnosti i da na taj način dođe do novih ideja. Upravo o tome se i radi u budućnosti - znati šta se dešava izvan vaša četiri zida, odnosno dvorišta. Primer kompanije koja se bavi dizajnom i proizvodnjom nameštaja upravo potvrđuje naše teze. Umesto dosadnih dugih poslovnih ciklusa i prezentacija oni su radili suprotno, stalno nove kolekcije, nove kreacije i aranžmane. Kompanija o kojoj pričamo ima najveći rast u Evropi (izuzimajući neprehrambene delatnosti), preko 200 filijala i porast prihoda za 69%. To je Švajcarska kompanija Das Depot koja je izašla iz domaćih okvira i trenutno posluje u tri države. To


Hotel life

H

Sofitel, Beč - hotel u kome možete kupiti krevet na kome ste spavali

je posebno upečatljivo sobzirom na činjenicu da delatnost vezana za nameštaj konstantno stagnira poslednjih godina. Dakle, u budućnosti hoteli moraju biti spremni da uče od drugih ili da iznenade druge. Kao što to na primer radi Sofitel sa prodajom kreveta. Tako se ispred jednog bečkog hotela vijore zastave hotelskog lanca i prodavnice kreveta pa tako gost može da kupi krevet u kojem je prespavao. Objektivno gledajući, to se čini kao najlogičnija stvar na svetu - jedna kompanija čija je kompetencija spavanje prodaje i krevete, i to veoma uspešno. Hotelska industrija u budućnosti neće moći bez ljudi i bez tehnologije. Upravo u turističkoj delatnosti pokušavaju da mnoge procese automatizuju. Tako aviokompanije “pevaju pesmu” samočekira-

nja i kažu da je bilo dosta šaltera. Ipak to baš neće ići sve tako lako. Što su procesi više automatizovani to će usluga više koštati putnike. Ali prisetimo se i kada je drugačiji proces. Da li ste razmišljali koliko službenik sa vama priča prilikom čekiranja karte. Skoro ništa? On najviše vremena provede na kompjuteru, proveravajući podatke, lepeći nalepnice i mereći težinu prtljaga. I onda na kraju kaže: „terminal X, molimo vas da ne kasnite”. Kako je kod nas u hotelijerstvu? Uvođenje novih tehnologija bi trebalo da pojednostavi procese,ali ne i da zameni ljude. Onaj koji pokuša da tehnološkom modernizacijom izbaci ljudstvo odnosno osobljeostaće i bez gostiju. Ipak, tehnologije će igrati značajnu ulogu ali samo u pogledu olakšavanja života ljudi i njihovog poboljšanja.

39


H

U našem društvu postoji više različitih megatrendova koji takođe utiču i na hotelijerstvo. Same procese ravoja predstavićemo naravno u grubim crtama-tezama, i napominjem da ovi procesi predstavljaju samo smernice, a ne konačne koncepte. Megatrendovi imaju mnogostruka tumačenja i prostor za projektovanje. Oni bi trebalo da posluže kao osnova za postavku hotelskih projekata a ne kao „To je” formula. To bi bilo suviše jednostavno! INDIVIDUALIZACIJA Radikalna individualizacija našeg društva jednostavno zahteva i individualne hotelske koncepte. Postoji više pravaca: kod jednog, na primer moddizajna, pokušati uspostavi individualno raspoloženje, ili se odvažiti i napraviti“skrovište” za individualce - jedan koncept individualnosti koji iskače iz učmalosti. Takođe, neophodno je da se hoteli prilagode individualnim životnim uslovima gostiju. Srećemo nove-velike porodice koje u foajeu podsećaju više na jednu turističku grupu koju je teško razumeti. To nam govori da se moraju menjati i porodični koncepti, sobzirom da je sam pojam porodice prevaziđen i da više ne postoji onakva porodica koja se pamti spočetka 60-ih go40

Edukacija

dina prošlog veka. Individualizacija pogađa hotelijerstvo iz više uglova i oni koji ne reaguju na vreme jednostavno će ih pregaziti voz. MOBILNOST Što je jedno društvo mobilnije, to je značajnija fizička lokacija mesta. Ono što možda zvuči kao kontradiktornost ipak je lako razumeti. Ljudi koji dosta putuju borave isključivo tamo gde im se baš dopada. Oni ni ne pokušavaju da ostanu na destinacijama koje ne ispunjavaju ono što su obećale. Stoga što smo mobilniji i “digitalniji” to turistička destinacija mora više da odgovori standardima i očekivanjima, ilije možda bolje reći da ih prevaziđe. Jer ukoliko se uspešno obavi ta vrsta posla i stvori jedno čarobno mesto za goste, onda se i oni teško odlučiju da odu. STARENJE DRUŠTVA Mi živimo sve duže i možemo da uživamo u tome više nego ijedna generacije pre nas. Nekada je za sedemdesetogodišnjake odlazak na kafu bio prava avantura. Danas starija populacija često putuje. Oni žele kao i svi drugi da idu u korak sa modernim vremenima. Onaj ko špekuliše sa starijom


Hotel life

H

populacijom mora da se prilagodi ”novoj” starosti, jedničko sa zdravljem već je to tema koja je zašla dobro da je istraži i adekvatno opsluži. Jedino će se u oblast uživanja. Onaj ko ide na wellness odmor, pored bazena, saune i masaže želi i švedski sto i takav odnos isplatiti. dobra vina uveče. Takozvano ”samonegovanje” je pojam budućnosti koji je u praksi zaživeo. Taj ADEKVATAN PROSTOR JE NAJVAŽNIJI Poslovanje i rad u budućnosti će se takođe me- pojam opisuje društvo koje je okrenuto zdravlju. njati, ali će se menjati i mesto za rad. Često je ne- Kod medicinskog wellness-a moguće je primetiti ophodno biti kreativan, imati inspirativno okruže- znakove ovog procesa. Međutim, nije neophodno nje. To sve priznaćete, nije moguće u kancelariji. da budete lekar da biste vežbali “samonegovanje”. Taj fenomen poznaje svaki zaposleni neke velike Ko razmišlja o zdravlju to mora da radi temeljno i kompanije. Prostorije za sastanke su uvek pune, a iskreno. Ko to ne radi, ostaje radije kod klasičnog kancelarije prazne. Takav efekat bi mogli da isko- velnesasa kojom čašicom između. riste i hoteli ukoliko na raspolaganju budu ima- Ko se ne može pronaći u navedenim megatrendoli prostorije koje nisu jednolične i podsećaju na vima modernog društva moguće je da je okrenut školu, već čije su prostorije uzbudljive, drugačije, nekim drugim trendovima kao što su na primer inspirativne i prijatne. Nov način rada predstav- neo – ekologizacija. To su teme koje će biti aktulja veliku šansu za hotelijere, jer hoteli upravo tu elne u bližoj budućnosti. Promena u poslovanju je mogu dobiti ulogu tog takozvanog “trećeg mesta”. bilo i pre svetske ekonomske krize, ali zahvaljujući krizi to je sve postalo mnogo očiglednije. Individualizaciju društva ne mogu promeniti “loše” i ZDRAVLJE Shvatanje zdravlja je odavno izmenjeno od „le- “teške” godine. Tako da onaj ko želi da se prilagodi čenja bolesti” ka „ostati zdrav”. Ono što se pro- dugoročnim strategijama, mora primeniti megavlači kada je tema wellness & spa u pitanju, više trendove. Jer šta bolje može poslužiti za postavku odgovara sujeverju. Wellness više nema ništa za- projekcije nego budućnost?

Samonegovanje - pojam budućnosti koji je u praksi zaživeo...

41


Piše: Slađana Matejić Sagovornik: Adamandios Hadžistilis, direktor AXA Osiguranja

H

Intervju

AXA ime za

sigurnost Hotelijerstvo je veoma izazovna profesija koja zahteva veliki trud i odricanja, ali i stalni oprez kako zaposlenih u ovoj delatnosti tako i gostiju, koji često putuju i koriste njihove usluge. Neočekivani događaji mogu uvek da se dese i to je nešto što se ne može predvideti, ali šteta koja nastane može stvoriti brojne probleme i ugroziti reputaciju. Osiguranje pomaže upravo u takvim situacijama. O osiguranju imovine i kompletne opreme hotela, zaposlenih, ali i osiguranju od odgovornosti za štete pričinjene gostima, kao i o drugim interesantnim temama za Hotel Life govori Adamandios Hadžistilis, direktor AXA Osiguranja. 42

H Koliko su ljudi u Srbiji zainteresovani za osiguranje u odnosu na zemlje u regionu? Šta mislite čime je uslovljena tako velika razlika? Uprkos blagom porastu interesovanja građana za osiguranje u prethodnih nekoliko godina, osiguranje je u Srbiji i dalje relativno slabo zastupljeno. Izdvajanja za osiguranje nisu na nivou zemalja regiona, a posebno ne u odnosu na, na primer, Sloveniju ili Hrvatsku. Postoji više razloga za to. Osiguranje je povezano sa stanjem u privredi, ali i životnim standardom. Ipak, slabu zastupljenost osiguranja treba posmatrati kao priliku i izazov za osiguravajuće kompanije da bolje ostvare svoju društvenu ulogu. Zato je jedan od naših zadataka stalna edukacija građana i donosilaca odluka u privredi o rizicima kojima smo svi svakodnevno izloženi, kao i o merama prevencije opasnosti

koje prete na primer Vašem hotelu ili ugostiteljskom objektu. Koja su vaša osiguranja najtraženija u Srbiji? Najveći iskorak u tri godine dosadašnjeg rada u Srbiji napravili smo u oblasti osiguranja imovine, u kojoj sarađujemo sa nekim od najvećih multinacionalnih kompanija. Druga oblast koju bih istakao je osiguranje od nesrećnog slučaja, gde nas klijenti, pre svega preduzeća, ali i individualni korisnici naših usluga, prepoznaju kao pouzdanog partnera koji pruža jedinstvene pogodnosti na tržištu. Kod kolektivnog osiguranja od nesrećnog slučaja svim zaposlenima u jednom hotelu na primer, besplatno dajemo AXA Moj benefit karticu koja pruža i do 20 odsto popusta na usluge u privatnim zdravstvenim ustanovama širom Srbije, što je prepoznato kao odlična povlastica za zaposlene. H


Hotel life

H

Koliko je među osiguranicima AXA Osiguranja ugostitelja/hotelijera/turističkih firmi? Kao deo AXA Grupe, vodeće svetske osiguravajuće kompanije, uspevamo da na srpsko tržište prenesemo pozitivna iskustva naše matične kompanije iz celog sveta. Među mnogim referencama dobrog poslovanja sa hotelima istakao bih saradnju sa Hotelom Metropol u Beogradu, jednim od vodećih hotelskih lanaca. Naš pristup je drugačiji, ne želimo da budemo samo osiguravač već želimo da budemo partneri hotelijerima i ugostiteljima. Da ih edukujemo kako da prepoznaju brojne rizike koji prete njihovom poslovanju, kao i da realno sagledaju potrebe svog biznisa. Koja osiguranja su im zaista neophodna i po meri njihovog biznisa? Da li je premija osiguranja koju su ranije plaćali bila zaista adekvatna? H

Koje vrste osiguranja nudite toj ciljnoj grupi? Hotelijerstvo je veoma izazovna profesija i posvetili smo joj posebnu pažnju. Jasno nam je da ovaj posao zahteva veliki trud i odricanja, ali i stalan oprez. Dok hotelijer razmišlja kako da unapredi svoju ponudu, pruži gostu maksimalan komfor, često ni ne stiže da se posveti pronalaženju rešenja za sve one nepredviđene i neočekivane događaje koji nenadano mogu da se dese. Kvar, oštećenje imovine, nenamerna greška zaposlenog ili nezgoda koju gost doživi ne mogu da se predvide, ali mogu da izazovu velike probleme, materijalnu štetu i ugroze reputaciju. Osiguranje pomaže u takvim situacijama. Mi nudimo osiguranje imovine i kompletne opreme hotela, zaposlenih, ali i osiguranje od odgovornosti za štete pričinjene gostima. H

guravajuće industrije uopšte. Kod ovakvih rizika hotelijerima je potrebna efikasna pomoć i podrška. Pored osiguranja imovine, hotelijeri mogu dodatno da zaštite svoj posao tako što će ugovoriti osiguranje od prekida rada. Na primer, ako požar izazove prekid u poslovanju, AXA Osiguranje će isplatiti štetu i pomoći da se posao što pre vrati u normalu. Preporuka je da se gosti hotela osiguraju od posledica nesrećnog slučaja, jer će se tako pokazati viši nivo brige o onima koji vam pružaju poverenje i dolaze u hotel, ali i dodatni nivo odgovornosti. Šta je korisnije ugostitelju/hotelijeru da uzme - osiguranje za objekat ili za goste objekta? Ovo su dve različite vrste osiguranja. U jednoj štitite sebe, svoj posao i ono od čega vi, vaša porodica i zaposleni živite, a u drugoj one koji daju smisao poslu kojim se bavite. Rekao bih da nema razlike u tome šta je korisnije, nego je samo pitanje kako proceniti sopstvene mogućnosti, potrebe, ali i izazove kojima ste izloženi. To naravno nije lako, ako pored sebe nemate pouzdanog savetnika iz osiguranja. Naš stručni tim je hotelijerima uvek na raspolaganju, za sve informacije u vezi sa osiguranjem, premijom, pokrićima i drugim mogućnostima i pogodnostima koje nudimo. H

Strategija za 2014. godinu u Srbiji? Da li su u ponudi neki novi programi, paketi osiguranja? Naša poslovna startegija u ovoj godini fokusirana je na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Pored toga, ostajemo posvećeni hotelijerstvu i ugostiteljstvu, kao jednom od stubova našeg biznisa. U ovoj godini proširićemo prisustvo u zemlji, poH Najveći potencijalni problem ove ciljne gru- većati broj zaposlenih i nastaviti da radimo na pe su moguće krađe, povreda u objektu ili poža- edukaciji klijenata o rizicima, merama prevencije ri. Da li nudite različita osiguranja i za objekte i opasnosti i o tome zašto je dobro imati osiguranje. za goste objekta? Svesni smo da su provalne krađe i razbojništva na vrhu liste izazova sa kojima se hoteli suočavaju. AXA Osiguranje nudi osiguranje od provalne krađe i razbojništva. U slučaju da tokom krađe dođe do oštećenja osigurane stvari, onda nadoknađujemo i troškove popravke. Požari koji su najveći uzrok šteta na imovini, jedan su od glavnih prioriteta osiH

43


H

Tehnologije

eCRM tehnologije u hotelijerstvu Trend ili neophodnost za efikasno poslovanje hotela? PROTEL JE UVEK ZA KORAK ISPRED!

U prethodnim izdanjima predstavili smo Protel PMS, kao vrhunsko softversko rešenje za vođenje hotelskog poslovanja. Zbog čega je više od 10.000 hotela i hotelskih lanaca izabralo Protel?

Deo odgovora leži u njegovoj pouzdanosti, stabilnosti, obuhvatnosti i prilagođenosti rešavanju zadataka poslovanja, čak i onih specifičnih (za koje većina PMS softvera nema rešenje). Drugi deo odgovora jeste u njegovoj okrenutosti ka budućnosti, kako na polju tehnologije, tako i na polju marketinga i razvijanja odnosa između hotela i njegovih gostiju. Protel nije samo tehnička podrška poslovanju i generator statistike. Ono što ga čini moćnim i drugačijim jeste njegova aktivna uloga u unapređenju poslovanja! U nastavku pročitajte više o kreiranju kvalitetnog odnosa između gosta i hotela, kroz prizmu Protel-a.

PRIMENA eCRM U HOTELSKOM POSLOVANJU

Kada usvojimo eCRM poslovnu strategiju, podržanu programskim alatima i web tehnologijama, otvaraju se neverovatne mogućnosti za kreiranje i održavanje obostrano korisnog odnosa sa gostima, što naravno vodi i povećanju prodaje i uvećanju prihoda hotela. Izazov koji je uz odgovarajuću eCRM strategiju veoma

44

lako prihvatiti, jeste da ponudimo gostu pravu informaciju, u pravom trenutku, preko pravog medija – da izađemo u susret specijalnim zahtevima gosta i da mu se obratimo ličnom porukom; primenom IT i web tehnologija ove akcije možemo izvršavati kvalitetno i u svakom trenutku, a bez velikog utroška vremena i drugih resursa.

VAŽNO ZNATI O eCRM

To su alati za prikupljanje informacija od prethodnih i budućih gostiju hotela. Važno je personalizovati marketinške poruke na svim nivoima, na osnovu dostupnih informacija o gostima. U program su uključeni on-line komunikacioni kanali i tehnologije: internet, email, wireless, PDA, itd. Programske aplikacije su cloud based i ne zahtevaju instalaciju na Smart telefone, računare, ili PDA uređaje gosta. IT alati su prilagođeni za personalizovanu komunikaciju sa gostima i ne zahtevaju dodatni napor zaposlenih u hotelu.

ISTRAŽIVANJE - HOTELIJERI O ZNAČAJU eCRM

Relevantno nezavisno istraživanje renomiranog magazina HT Hospitality Technology o značaju pri-


Hotel life

H

mene eCRM-a iz ugla hotelijera (sa ponuđenim nivoima ocene od 1 do 5), pokazalo je da više od 40% hotelijera smatra da primena odgovarajuće eCRM strategije veoma značajno (ocena 4) utiče na povećanje prihoda i snižavanje troškova poslovanja. Takođe, više od četvrtine ispitanih označilo je eCRM kao najvažniji parametar (ocena 5) za povećanje prihoda. Više od 60% procenata hotelijera je potvrdilo pretpostavku da je primena eCRM veoma značajna (ocena 4) za efikasnost sticanja novih i zadržavanja postojećih gostiju.

RAZLOZI UVOĐENJA eCRM

na sopstvenu on-line prodaju i na taj način izbeći velike provizije rezervacionih kanala. Da bi hotelijeri to postigli neophodan im je kvalitetan i potpuno integrisan on-line rezervacioni sistem, koji omogućava unos rezervacije na sopstvenom sajtu: protel WBE – web booking engine. Tu dolazimo do najvećeg potencijala za snižavanje troškova prodaje, to jest umanjenja uloge rezervacionih portala (provizije se uglavnom kreću od 15%, pa nekada i do neverovatnih 35%!).

POVEĆANJE EFIKASNOSTI MARKETING KOMUNIKACIJE SA GOSTIMA

Od eCRM tehnika se očekuje da poprave ono što vidimo “ispod crte”, odnosno da povećaju dobit, a upravo to hotelijeri sa primenom eCRM tehnologije i ostvaruju na osnovu: povećanja prodaje, osvajanja novih gostiju i smanjenja troškova. Internet i drugi eCRM alati već jesu neverovatno važni, ali je njihova marketinška uloga i dalje svakim danom

Svaki hotel s vremena na vreme ima određene troškove pripreme i štampanja hotelskih publikacija, koje su prisutne u svakoj sobi njihovog objekta. Ne samo da informacije brzo zastarevaju i gube na aktuelnosti, već je i trošak njihove pripreme i štampe, u poređenju sa web

sve značajnija. I dok jedni hoteli vide eCRM kao sredstvo za povećanje prodaje, drugi su ipak svesni da ne treba zanemariti njegovu ulogu u smanjenju troškova pri realizaciji sve kompleksnijih servisa koje hotel nudi gostima.

distribucijom, znatno veći. Aplikacija protel Voyager daje pravo rešenje. Gost će putem ove web aplikacije, prilagođene svim smart i PDA uređajima, imati interaktivan pristup informacijama o hotelu, svim trenutno raspoloživim uslugama, ponudama i promocijama.

PROVIZIJE ZA REZERVACIJE - NIŽI TROŠKOVI VEĆI UČINAK

Najveći troškovi prodaje generisani su provizijama na ostvarene internet rezervacije. Svi se sećamo da je pravovremena prisutnost hotela na portalu Booking.com pružala veliku prednost nad konkurencijom. Danas je ta prisutnost neophodna i više se ne može nazvati konkurentskom prednošću. Zato je neophodno fokusirati se

SMANJENJE TROŠKOVA KORESPODENCIJE SA GOSTIMA

Protel Messenger i protel Survey umanjuju troškove ljudskih resursa za korespodenciju sa gostima. Primer su troškovi operativnog rada u prodaji ili marketingu, što se odnosi na rođendanske ili promotivne 45


H mejlinge, pripremu raznih biltena, odgovaranja na česta pitanja gostiju, pripremu poruka dobrodošlice i poruka zahvalnosti po odlascima, pripremu različitih anketa o zadovoljstvu uslugama, itd.

SMANJENJE TROŠKOVA UPRAVLJANJA ON-LINE KANALIMA PRODAJE

Prodavac je uključen u pripremu ponuda za stalne goste i kompanije, ali istovremeno kreira i ponude na nove zahteve. Ista osoba obično ručno unosi parametre raspoloživosti hotela na ekstranet rezervacionih portala i u PMS softver prepisuje transkriptovane rezervacije primljene putem faksa. Sve ovo može da se automatizuje pomoću eCRM alata, uz postizanje dva cilja: snižavanja troškova operativnog rada, a još važnije, očuvanja tačnosti, preciznosti i pravovremenosti informacija. Za sve ove usluge preporučujemo protel IDS connect, ParityRate, PHOBS.

Tehnologije

nje svih navedenih podataka na jednom mestu! Drugi bitan korak je agregacija i analiza prikupljenih podataka: IT alati omogućavaju veoma kvalitetnu analizu e-anketa, aktivnosti gostiju na web stranici hotela, ranijih podataka iz prodajnih aktivnosti, istorije svih korespondencija itd. Za taj segment nudimo moćno profesionalno rešenje protel Business Intelligence. Treći korak jeste komunikacija sa gostom i uključuje korespondenciju sa gostima kako bismo izašli u susret posebnim željama gostiju, njihovim potrebama ili interesovanjima prilikom prethodnih boravaka u hotelu. Naravno, tu je i ciljana komunikacija sa gostima prilikom posebnih događaja u hotelu ili okolini. Za to su najbolja rešenja protel Messenger, protel Maling Expert, protel Voyager.

ZADOVOLJAN GOST NIJE I LOJALAN GOST

Tradicionalni CRM fokus bio je dostići i očuvati zadovoljstvo gosta. Pretpostavka je jednostavna; dok Na vrlo lak način, u svega tri koraka, moguće je primeniti god je gost zadovoljan uslugama hotela, neće preći eCRM tehnologiju. Prvi korak je prikupljanje podataka kod konkurenta. Nažalost, više nije tako. Skorija istrao (potencijalnim) gostima. Podrazumeva aktivno (odgo- živanja su pokazala relativno slabu korelaciju između vori gostiju na vaša pitanja) i pasivno (praćenje aktivno- zadovoljstva gosta i njegove lojalnosti. Danas više nije sti gostiju na internetu) prikupljanje podataka. Pri tome samo pitanje kako da primenom nekog programa loupotrebljavamo ličnu komunikaciju, web stranicu hote- jalnosti steknemo nove, već i kako povećati profitabilla, druge web stranice, e-mail komunikaciju, ankete itd, nost od postojećih gostiju. eCRM alati omogućavaju uz neophodne analitičke alate koji prikupljene podatke planiranje, pripremu, realizaciju i čuvanje marketinšprocesuiraju i pružaju vredne informacije o navikama kih akcija i programa lojalnosti. Za sve to najbolje je gostiju. Za ovo je dobro koristiti protel Survey, Buuteeq koristiti rešenje protel Sales & Marketing. digital marketing for hotels. Pri tome je važno da u za- Dobro znamo da pridobijanje svakog novog gosta jedničkoj bazi podataka “završe” podaci iz svih ulaznih zahteva nesrazmerno više truda i ulaganja, u odnokanala: hotelskog informacionog sistema (PMS), ugo- su na zadržavanje već postojećeg. Ovde dolazimo stiteljskog programa (F&B, POS software), centralnog do uloge tradicionalnog CRM-a, kome su eCRM rezervacionog sistema u slučaju hotelskih lanaca (CRS), alati “samo“ obezbedili on-line okvir i neverovatnu rezervacionih portala (on-line distribution systems), ra- brzinu i efikasnost. Iskoristite eCRM alate u vašoj čunovodstvenog programa (ERP). prodaji i marketingu i ostvarite maksimalan povraćaj Upravo Protel omogućava centralizovano prikuplja- uloženog.

PRIMENA eCRM PROCESA

Protel partneri:

Тelekomunikacije Računari i Servisi d.o.o. www.trservices.rs 46

Posetite nas na 10. Sajmu HORECA opreme u okviru Sajma turizma u Beogradu 27. 02. - 02. 03. 2014.

Resort InfoSys d.o.o. www.resortinfosys.rs


Piše: Jovan Vukotić, direktor Hotel Management Company Beograd

H

Hotel menadzer

CONDO hoteli podsticaj za

M

ožemo reći da hotelsko-turistička delatnost Srbije sa nestrpljenjem očekuje inplementaciju hotela po CONDO modelu koji bi bio brzo primenjiv investicioni podsticaj domaćoj hotelskoj industriji i ukupnoj privrednoj delatnosti, i koji bi doprineo boljim finansijskim rezultatima postojećih i budućih hotelskih subjekata. Podsećanja radi CONDO hoteli su posebna vrsta, u svetu vrlo rasprostranjenih hotela, koje pored svih uobičajenih karakteristika klasičnih hotela, posebno definišu dve bitne i jedinstvene odlike: uknjižena svojina jednog ili više vlasnika nad smeštajnim, hotelskim jedinicama (sobama, apartmanima, vilama i sl.), kao i obavezno poveravanje na profesionalno upravljanje posebno izabranoj, profesionalnoj i/ili specijalizovanoj menadžment kompaniji i/ili developeru. Takav ugovor o kupovini jedne ili više hotelskih smeštajnih jedinica u jednom ili više hotela po prirodi je teretni ugovor, sa uobičajenom obavezom vlasnika istih, da u momentu kupovine nekretnine po pravi-

48

lu ugovara i stručno upravljanje imovinom uz regulisanje drugih prava i obaveza. Između ostalog i ugovaranje određenog i/ili ograničenog vremena periodičnog korišćenja i slično. CONDO hotel može biti mesto povremenog ili trajnog stanovanja, odmaranja, ali i vrlo dobar poslovni i investicioni poduhvat. Vlasnik koristi smeštajnu jedinicu prema sopstvenim potrebama s tim da preko obavezno ugovorenog menadžmenta istu rentira drugim gostima i dobija ugovorenu nadoknadu najma ili druge ostvarene prihode. Vlasnik je u obavezi da redovno plaćanja odgovarajuće tekuće održavanje, obezbeđenje ili druge ugovorene obaveze. CONDO - način i stil života Specifičnosti CONDO hotela i ovakvog “načina i stila života“, između ostalih su u sledećem: Visokom nivou standarda kvaliteta pruženih usluga; Dugoročnoj pravnoj sigurnosti stečenih svojinskih prava i daljeg raspolaganja i upravljanja imovinom; Mogućnostima organizovanja i drugih dopunskih aktivnosti za potrebe CONDO vlasnika i gostiju hotela; Uređe-

nom i obaveznom načinu tekućeg održavanja smeštajne jedinice i objekta u celini; Usaglašenom načinu investicionog održavanja uz mogućnost razvoja delatnosti i investicije u celini; Trajno organizovanim raznovrsnim vidovima prodaje i marketinga uz najbolju tržišnu pozicioniranost. Do sada u domaćoj turističko-hotelskoj delatnosti nisu dovoljno prepoznati razvojni i investicioni podsticaji u CONDO hotele, niti su primenjeni kao svojinsko-vlasnički i poslovni model. Međutim, realno postoje potrebe i dobre moguće pretpostavke, da se uz stručnu menadžment pripremu, CONDO hotelima omogući potreban i poželjan primenjivi razvojni trend. Investiranje primenom poslovnog CONDO modela se može kretati u pravcu već izgrađenih, vlasnički „čistih“ i uređenih objekata i hotela. Takođe, ka neiskorišćenim, a već izgrađenim poslovnim objektima opšte i neopredeljene upotrebne namene kao i u pravcu investicionih aktivnosti usmerenih ka potpuno novim (greenfields) investicijama i projektima u hotelsko turističkoj privredi.


Hotel life

H

U daljem razvoju domaće hotelske delatnosti realno je očekivati da i naše tržište brzo prepozna, prihvati, primeni i na stručan i odgovoran način sprovede u domaću turističku praksu svetski dokazan poslovni trend CONDO model.

domaće hotelijerstvo Za CONDO hotel, model i način poslovanja, prostorno i lokacijski su pogodne većina naših planinskih, banjskih i drugih odmorišnih i sličnih turističkih destinacija kao i veći gradovi i urbani centri kao što su: Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja, ali svakako i Palić, Golija, Divčibare, Tara, Zlatar, Fruška Gora, Kosmaj i Homoljske planine, Jastrebac, Rtanj, Stara planina kao i sve domaće banje bez izuzetka. U inicijalnom, pokretačkom razvoju, lokalne i regionalne zajednice moraju pokazati

opštu i aktivnu organizatorsku i investitorsku inicijativu. Investitori mogu da adaptiraju postojeće i neiskorišćene objekte kao i da grade nove hotelske kapacitete sa održivim pristupom vlasništvu, raspolaganju i upravljanju. Koristi su evidentne za sve učesnike u ovim projektima: postojeće vlasnike, investitore i graditelje, nove vlasnike smeštajnih jedinica, novozaposlene, turiste i druge korisnike, menadžment kao i lokalnu i regionalnu zajednicu u celini.

Finansijski efekti su vezani za svaki razvojni projekat pojedinačno i u tom smislu su šansa da se svaki CONDO projekat kreira prema ideji, potrebi i mogućnostima investitora. Potreba je da se postojeći master i drugi planovi rada i razvoja operacionalizuju i budu prepoznati od svih subjekata u poslovanju, a posebno od strane novih investitora pojedinačno. U svemu tome treba imati u vidu i prednosti i mane implementacije CONDO hotela. Prednosti se ogledaju između ostalog u: Pove-

Jaram Vile Kopaonik

49


H Intercontinental Boston

Ritz-Carlton Starwood

50

Hotel menadzer

ćanoj popunjenosti hotelskih smeštajnih kapaciteta; Uspostavljanju trajne poslovne i pravne sigurnosti; Većim šansama finansijskog oporavka “zatečenih” investitora i vlasnika; Širim mogućnostima samofinansiranja i reinvestiranja svakog vlasnika-investitora pojedinačno; Očuvanju i uvećanju kapitalne vrednosti imovine; Isplativoj investiciji za vlasnike; Mogućnostima prenamene delatnosti izgrađenih, a nekorišćenih objekata; Usavršavanju i unapređenju kvaliteta u delatnosti; Neophodnom odvajanju uloge vlasnika u odnosu na operativno upravljanje; Obezbeđenju novih investicija i radnih mesta; Mogućnosti jasnog razvoja konceptom JPP-a; Mogućim brzim pravnim uređenjem potrebnih propisa kao i odgovarajućim Lex specialis zakonom; Značajnim poslovno-razvojnim benefitima za deoničare, kao i druge opšte i pojedinačne pogodnosti. Međutim, sa druge strane tu su i određeni ali trenutni nedostaci: Nedovoljne, ali brzo rešive pravne praznine i nejasnoće u propisima u delatnosti rada; Ne poznavanje materije uz strah od neminovnih promena i inovacija; Veliki broj nedefinisanog “čistog“ hotelskog i sličnog vlasništva i svojine nad nekretninama; Nedovoljnost adekvatnog projektno - kreditnog finansiranja; Poznati problemi u vezi sa nezavršenom privatizacijom hotelske industrije; Drugi poznati, ali u celini lako otklonjivi nedostaci. Imajući sve činjenice u vidu treba znati da od svoje pojave u Severnoj Americi 60-ih godina XX veka, kondominijumski “stil života“ i hotelski CONDO koncept je doživeo veliku ekspanziju razvijajući se prvenstveno od stambenog ka odmorišnim i više namenskim modelima modernog i opšte prihvaćenog turističkog proizvoda. Danas je ovaj model prisutan u skoro svim značajnijim i svetski razvijenim turističkim destinacijama i zemljama sveta. Lideri u ovoj oblasti su svakako poznati svetski vlasnici nekretnina i hotelski brendovi, među kojima se posebno ističu: Hilton, Marriot, Four Seasons, Ritz-Carlton, Starwood, InterContinental HG, Hyatt, Clarion, Regent kao i drugi, nama manje poznati svetski brendovi, investitori i developeri.


Hotel life

H

Nakon modernog i elegantnog ZEPTER hotela u Kozarskoj Dubici, ovog proleća Zepter grupa otvara istoimeni hotel u u strogom centru Beograda.

Z

hotel u Beogradu

EPTER hotel biće kategorisan sa 5 zvezdica i biće prvi apart-hotel u Beogradu sa 34 luksuzna apartmana koji će se prostirati na sedam spratova. Rekonstrukcija nekadašnje zgrade “Jugošpeda” na Terazijama 10, primakla se kraju i do aprila bi trebalo da budu gotovi svi radovi. Ako sve bude završeno u predviđenom roku svoje prve goste ZEPTER hotel u Beogradu će dočekati za majske praznike. Majstori trenutno rade prizemlje i ulaze iz pravca Terazija i Sremske ulice. U tom delu biće recepcija i bar poluotvorenog tipa, a u prizemlju je planiran i mini restoran. Radovi na uređenju viših spratova hotela su završeni i uskoro bi trebalo da stigne i nameštaj koji će biti vrlo moderan i elegantan. Sve u hotelu je urađeno od vrhunskih materijala, a podovi hodnika su prekriveni mermerom. Kako saznajemo iz Zepter nekretnina, hotel će imati 34 smeštajne jedinice, od toga će velika većina biti apartmani sa jednom ili dve prostrane spavaće sobe, dnevnom sobom, dva kupatila i kuhinjom. Prostiraće se na šest spratova i sedmom potkrovlju. Poseban raritet je da će ceo peti i sedmi sprat biti po jedan luksuzan apartman. Na petom spratu, apartman će se prostirati na 270 kvadrata, imaće tri spavaće sobe i četiri kupatila. Na sedmom spratu ceo apartman će biti u staklu sa pogledom na grad i prostiraće se na 200 kvadrata. Imaće i ogromnu terasu sa fenomenalnim pogledom na panoramu Beograda. Ciljna grupa su im poslovni ljudi koji u prestonicu dolaze na nekoliko meseci i žele da se u ovom hotelu osećaju komforno kao kod kuće. Prioritet su višemesečni zakupi apartmana, ali svakako da će biti mesta i za sve koji žele samo da prenoće ili da ostanu svega nekoliko dana u Beogradu. 51


Piše: Snežana Novaković

H

Z

Mnogi

putevi vode u

PUTNIK

Često čujemo da Beograd opisuju kao grad mladih, ali i poslovnih ljudi, grad budućnosti, ali i nezaboravnog noćnog života. Sve to i još mnogo toga nudi naša prestonica kojoj se turisti iznova vraćaju, a posebno hotelima koji uspevaju da odgovore svim njihovim zahtevima, sitnim prohtevima, potrebom za novim ili starim, modernim ili tradicionalnim, gradskom vrevom, zimskom idilom ili zalaskom sunca u morski horizon. Upravo takvi hoteli su u sastavu Putnik ATD - Tulip Inn Putnik Belgrade, hoteli Club A i Putnik na Kopaoniku i hotel Admiral u Budvi. 52

Investicije

a sve one koji priželjkuju da posete našu prestonicu i osete na dohvat ruke sve njene čari poslovnog, tradiconalnog i modernog Beograda, predlažemo da odsednu u hotelu Tulip Inn Putnik Belgrade***. Kao deo Golden Tulip Hospitality Group i Louvre Hotels grupacije, ovaj hotel je deo osmog po veličini hotelskog lanca u svetu. Modernog je dizajna koji odiše i savremenim duhom poslovnog Beograda. Smešten je u centru poslovnog Novog Beograda u ulici Palmira Toljatija broj 9. Na lokaciji koja je svega 15 minuta vožnjom udaljena od brojnih muzeja, najpoznatije pešačke zone Knez Mihailove ulice, Skadarlije, Kalemegdanske tvrđave i najpopularnijih noćnih klubova i kongresnog Sava Centra. On se nalazi i na svega 15 minuta hoda od zemunskog milenijumskog zdanja tvrđave Gardoš i opere-teatara Madlenianum, a za sve one koji žele da osete i čari beogradskih splavova, ovaj hotel je udaljen samo nekoliko minuta od Dunavskog keja na kome se nalazi veliki izbor popularnih splavova, a u avgustu održava čuveni festival piva - Beer fest. Što se tiče konfora, hotel raspolaže sa 20 apartmana, 84 standardne sobe i jednom sobom za osobe sa posebnim potrebama, a od nedavno je upotpunio ponudu sa 8 novih apartmana, uključujući i mladenački apartman koji je deo svadbenog aranžmana za sve one koji odluče da svadbenu proslavu i sudbonosno DA izgovore baš u ovom hotelu. Na radost svih gostiju hotelski Absoult café bar i restoran Nevski, nude maštovita jela, interesantne koktele, prelepa vina i tople napitke. Otvoren za goste hotela, ali i sve one koji žele da uživaju u internacionalnoj kuhinji, restoran Nevski svakog Pasta veče


Hotel life

H

petka od 18.30 promoviše italijansku kuhinju. To- Club A*** koji predstavlja hotel sa autentičnim kom ovih Pasta večeri kuvari na licu mesta prave šarmom planinskog ambijenta. Gostima su na raspaste po želji gostiju. Uz uživo muziku gosti mogu polaganju jednokrevetne, dvokrevetne i trokre da uživaju u neograničenom posluženju sa bifea (hladni bife – izbor anti pasti predjela, salata i dezerta), a sve to po ceni od 10 evra po osobi. Uz Absolut cafe bar nalazi se i banket sala koja je ispunjena dnevnom svetlošću i poseduje najsavremeniju AV opremu, i koja svojom veličinom (kapaciteta 200 mesta u teatar stilu sedenja) može odgovoriti na zahteve organizatora velikih poslovnih susreta ili privatnih proslava. Za sve one koji imaju malo više dana za odmor nakon Beograda moguće je isti kvalitet usluge i ugođaja dobiti kako na planini Kopaonik u hotelima Club A i Putnik tako i na crnogorskom primorju u hotelu Admiral u Budvi. HOTELI NA KOPAONIKU Hotel Putnik*** je smešten u Sunčanoj dolini Kopaonika, na 1.650 m n.v. i direktno je povezan sa skistazom “Sunčana Dolina“. Zahvaljujući odličnoj lokaciji hotela, iz svake sobe se pruža jedinstven pogled na prelepe predele Kopaonika. Gostima je na raspolaganju prostran i besplatan parking ispred hotela. Kao jedna od glavnih karakteristika hotela, može se izdvojiti vrhunska gastronomska ponuda, koju gosti često ističu, a nju karakterišu specijaliteti tradicionalne nacionalne i internacionalne kuhinje koji se služe na bazi švedskog stola. U savremenoj skijašnici moguće je iznajmiti ili izvršiti servis svoje ski opreme, a posle napornog ski dana, gosti se mogu relaksirati uz masažu i saunu, teretanu, stoni tenis i bilijar. Hotel raspolaže i sa jednom kongresnom salom, sa maksimalnim kapacitetom od 170 sedišta, koja je pogodna za organizaciju kako privatnih, tako i poslovnih događaja i opremljena je modernom A/V opremom. Hotel poseduje prostran aperitiv bar, sa predivnim pogledom, u okviru kojeg gosti mogu uživati u laganoj muzici i prijatnom ambijentu. U letnjem periodu, hotel je pogodan za smeštaj rekreativnih nastava, škola u prirodi i sportskih kampova, u okviru kojih se sportistima, na idealnoj nadmorskoj visini, pruža prilika da obave svoje pripreme. U centru turističkog kompleksa Kopaonika na 1.750 metara nadmorske visine smešten je i Hotel

Tulip Inn Putnik Belgrade

53


H

Investicije

vetne sobe, apartmani, privatni parking sa video nadzorom kao i konferencijska sala kapaciteta 60 mesta. Iz zatvorenog bazena i đakuzija pruža se pogled na najviši vrh Kopaonika, a gostima su takođe na raspolaganju i sauna, mini sportska sala, frizersko-kozmetički salon, ručna masaža, savremeno opremljena skijašnica u okviru koje se može iznajmiti ski-oprema, a za najmlađe moderno opremljena igraonica. Restoran, taverna, piano bar i aperitiv bar zaokružuju sveobuhvatnu ponudu hotela. Bitna odlika Putnikovih hotela na Kopaoniku jeste izuzetna lojalnost gostiju koji se iznova vraćaju. Oba hotela su uspela da usklade cenu i kvalitet usluge te je stoga, to možda i glavni razlog odlične popunjenosti kapaciteta čak i u tekućoj sezoni u kojoj je snega bilo tek neprimetan broj dana. Finalni cilj svih PUTNIK ATD hotela jeste da se isti trend popunjenosti smeštajnih kapaciteta održi i do kraja godine, a u tom cilju planirano je aktiviranje planinskih hotela za rekreativni turizam van zimske sezone (team building, pripreme sportista, školskih izleta…). Nije teško zaključiti da je menadžment hotela Putnik ATD za 2014. godini stavio akcenat na unapređenju i razvoju gastronomske ponude i prilagođavanje usluga hotela trenutnim zahtevima tržišta kako bi svaki putnik ka Srbiji bio gost Putnik hotela.

Club A i Putnik na Kopaoniku

54


Piše: Slađana Matejić Sagovornik: Svetlana Stepanović, direktorka kompanije „Ras produkt”

H

Jutro sa slatkim osmehom

K

oliko je doručak važan znali su još stari Rimljani, ali ga mnogi drugi narodi nisu praktikovali. Tek nakon Drugog svetskog rata doručak je stavljen na pijedastal. Prema rečima nutricionista sve što pojedemo za doručak organizam pravilno iskoristi i dobije neophodnu energiju. Danas je doručak obrok koji se kad smo kod kuće najčešće preskače, ali u hotelu 90% gostiju doručkuje dok isti procenat gostiju odluči da ruča ili večera van hotela. Loše navike se teško menjaju, ali sigurni smo da je sve mnogo lakše ako počnete dan slatkim doručkom. Ako posmatramo ponudu slatkog doručka, beogradski hoteli imaju sve ono što bi se dopalo jednom Havajcu (veliki izbor voća), Italijanu i Francuzu (veliki izbor slatkih kroasana i espre-

56

Promocija

Većina ljudi svakodnevno jede isti doručak, ali kada otputuju negde imaju priliku da probaju hotelski doručak koji uglavnom mogu videti samo na tv ekranu. Doručak se od zemlje do zemlje razlikuje, ali ako se pitate šta je zajedničko tradicionalnom američkom, italijanskom, francuskom, bečkom, holandskom, švedskom ili havajskom doručku, odgovor je – sladak doručak. Za čitaoce Hotel Life magazina istraživali smo kakve slatke doručke služe beogradski hoteli.

so), Amerikancu (debele palačinke sa sirupom ili mafini raznih ukusa), Šveđaninu (debele palačinke Pannkakor sa voćnim pekmezom), Holanđaninu (palačinke od jabuka sa crnim stroop sirupom), Bečliji (pecivo sa maslacem i džemom uz šoljicu bele kafe ili čaja). Osim toga, hotelijeri u svojoj ponudi slatkog doručka vrlo često imaju kolače, slatke pite od jabuka, višanja, šljiva, slatki hleb sa sušenim voćem, kiflice sa raznim nadevima, raznovrsnu ponudu domaćih džemova i meda. Prema rečima brojnih hotelijera, bez obzira da li se gosti odluče za krosan, hleb ili palačinku za slatki namaz uvek izaberu naš domaći med ili džem. U čemu je tajna ovih proizvoda? Da li je livadski med sa ovih prostora najkvalitetniji ili se receptura za džemove naših baka pokazala kao najbolja? Krenuli smo slatkim tragom iz beogradskih hotela i otkrili da hoteli poput Holiday Inn, Tulip Inn, Moskva, Zira, Crowne Plaza, Majestic, Bal-


Hotel life

H

kan, MR President, Slavija Lux, Rex hotel, Falkensteiner Belgrade, hoteli MK Mountain Resorta i mnogi drugi, za doručak služe med i marmeladu komanije „Ras produkt” d.o.o. iz Požarevca. Prirodni livadski med pakovan je u blister od 20 grama i teglice od 25 grama, a marmelada u više ukusa (mešana, šipurak, kajsija, jagoda) pakovana je u blister od 28 grama i teglice od 30 grama. Reč je o domaćoj kompaniji koja je lider na našem tržištu kada je reč u proizvodnji, pakovanju i prometu na veliko šećera, meda, marmelade i plastike za ugostiteljstvo. „Ras produkt” je trenutno firma sa najvećim kapacitetom pakovanja ugostiteljskog šećera na Balkanu, a već godinama tim proizvodom snabdeva najpoznatije ugostiteljske objekte, benzinske pumpe, veleprodaje i markete širom Srbije i Crne Gore. Od 2007. godine proširili su asortiman proizvoda pakovanjem meda za ugostiteljstvo (u kesice od 8 i 15g, blister posudice od 20g i tegle različitih težina). Od aprila prošle godine „Ras produkt” d.o.o. proizvodi i pakuje marmeladu u porciona pakovanja za hotele kao i velika pakovanja za markete. Prema rečima Svetlane Stepanović, direktorka kompanije „Ras produkt” d.o.o, svi njihovi proizvodi ne sadrže konzervanse, niti veštačke boje i arome. -Marmeladu pravimo u četiri ukusa, a pravimo je na najmo-

derniji način po tradicionalnoj recepturi od čistog voća, šećera i pektina. Sastojci se kuvaju na temperaturi od 65 stepeni i time se u finalnom proizvodu zadržavaju vitamini i minerali iz voća. Po ukuvavanju se obavlja pasterizacija i takav proizvod se direktno šalje na pakovanje. Ovim načinom proizvodnje dobijamo proizvod koji u sebi ne sadrži konzervans – objašnjava Stepanović i naglašava da su svi proizvodi vrhunskog kvaliteta, jer za izradu koriste sirovine proverenog kvaliteta i samo najbolje na tržištu. -Za redovno unapređenje sistema rada koristimo i primenjujemo principe i smernice standarda serije ISO 9001/2008, a uvođenjem HACCP sistema u proizvodnju obezbeđeno je da su proizvodi „Ras produkt” d.o.o zdravi i bezbedni za ljudsku ishranu. Potpunu i sveobuhvatnu kontrolu bezbednosti i kvaliteta proizvoda obezbedili smo uvođenjem IFS standard (Internacional Food Standard - Međunarodni standard za prehrambene proizvode). Osim toga brinemo o zaštiti životne sredine, a u procesu koristimo materijale koji ne utiču negativno na životnu sredinu - objašnjava Stepanović naglašavajući da redovno proširuju asortiman proizvoda kako bi zadovoljili potrebe kupaca i obezbedili plasman u izvozu, i postali u ovim oblastima lideri i u regionu.

Hotel Crystal, Beograd

57


Hotel life blog

Piše i foto: Ivana Popović - Mali Iv, bloger, www.maliiv.blogspot.com

Svuda

oko nas

#ČAJ

O

no što je tokom zime zajedničko za sve te gradove ili kontinente jeste heštag koji obično pokazuje ugođaj u šoljici toplog napitka. Verovali ili ne, čaj je ubedljivo najpopularniji napitak na svetu, odmah posle vode – naravno. U našem regionu, možemo reći da je čaj konačno počeo da se konzumira iz čistog zadovoljstva. Čajne kuće i čajdžinice počele su da niču na svakom koraku i sve više kafedžija menja svoj status u čajoljupce. Došlo je vreme kada svaki ugostiteljski objekat koji drži do sebe, mora da poseduje i čajnu kartu. Izbor se sa osnovnih biljnih čajeva proširio na zelene, bele, rooibos, ali i oolong čajeve, koji se služe u tradicionalnim čajnim setovima sa kompletnim čajnim priborom. Čajoljupci se više ne zadovoljavaju nanom i kamilicom, već traže matcha latte ili oolong poslužen iz gaiwan seta. Ono što je posebno lepo, jeste činjenica da domaće čajdžinice sve više prate želje svojih mušterija i trude se da im izađu u susret. Dobar primer je Small Tree kuća čaja koja ima na desetine vrsta čaja i prilično zavidan čajni pribor, kao i stručnjake koji će vam u svakom trenutku ponuditi najbolji čaj u skladu sa vašim željama i ukusom. Ako tek počinjete da proučavate kulturu čaja, Small Tree prodaje i popularnu literaturu, kao i čajni set za početnike.

POPODNEVNA ČAJANKA

Društvene mreže nam omogućavaju da zavirimo u živote pojedinaca, poznatih ličnosti, ali i ugostiteljskih objekata širom sveta. Takođe, jednim klikom možemo da se umesto vetrovitog Beograda nađemo u okićenom Njujorku ili zavejanom Kopenhagenu. 58

Veruje se da zasluge za tradiciju popodnevnog čaja pripadaju Ani, sedmoj vojvotkinji od Bedforda, koja je živela početkom XIX veka. U to vreme je bilo uobičajeno da se večera služi dosta kasno, obično oko 21h, pa je vojvotkinja bila gladna u kasnim popodnevnim časovima. Kako bi odagnala glad, naručivala bi da joj u sobi posluže čaj, hleb i puter i kolače. Ovo se smatralo sjajnom idejom, pa je postala naširoko prihvaćeno i podnevni čaj je rođen. Služenje popodnevnog čaja je evoluiralo tokom godina i danas se uglavnom održava kao tradicija u prestižnim hotelima i specijalozovanim čajdžinicama širom sveta. Popodnevni čaj tradicionalno počinje mini sendvičima sa različitim ukusoma - sa dimljenim lososom, krastavcem, jajima i senfom. Zatim idu scones – čuveno britansko pecivo, koje se jede sa džemom i puterastim kremom, a na kraju dolaze kolači i torte. Varijacije u Britaniji mogu uključivati mafine, tost hleb, a u Škotskoj čak i jaja i slaninu.


Hotel life

Ali nije potrebno da odete u veliku Britaniju da bi ste poput Engleza uživali u popodnvenom čaju ili na kraj sveta da biste probali neke zaista retke čajeve. Beograd kao mnoge svetske metropole donosi duh prošlih vremena na moderan način, pa tako i pojedini ugostitelji i hotelijeri poklanjaju sve veću pažnju ovom toplom napitku i njegovim ljubiteljima nudeći im raznovrsne ukuse, način serviranja i načine uživanja u njegovim ritualima. Na radost mnogih hotel Square Nine je od januara ove godine prvi i jedini hotel kod nas koji pod nazivom „POPODNEVNA ČAJANKA” služi kompletan popodnevni čaj po britanskoj tradiciji. Svakog dana od 16- 18:30h svim ljubiteljima čaja na raspolaganju su čaj, mini sendviči, čuveni scones i na kraju selekcija kolača. Kao veliki ljubitelj čaja, istražujući kulturu čaja kod nas, vremenom sam naišla na mnoge blogove koji se bave ovim ritualom, odnosno, načinom života. Nakon upoznavanja, dopisivanja i razmene iskustava, došli smo na ideju da osnujemo čajni klub u vidu Facebook grupe, koja je vremenom okupila brojne čajoljupce iz regiona. Osim druženja, davanja saveta, preporuka i pisanja o čaju, naša grupa organizuje i čajnu razmenu jednom mesečno. Teško je dočarati trenutke u kojima sa nestrpljenjem isčekujete neki čaj o kome ste toliko dugo čitali, slušali i vaš čajni drug vam to pošalje sa drugog kraja planete. Trenuci uživanja u ukusima i mirisima čaja i razmena tog doživljaja sa

prijateljima putem skajpa ili fejsbuka je neprocenjiva. Nadamo se da ćemo uskoro uspeti da realizujemo i velike čajanke, koje bi okupile sve drage članove na jedno celodnevno druženje i tako obišle barem po jedan grad iz svake zemlje koja je aktivna u grupi i broji već 250 članova. Mi smo pronašli način da uživamo u čaju koji toliko volimo i njegovoj tradiciji kojoj se toliko divimo, a moja preporuka svim hotelijerima i ugostiteljima jeste da ne potcenjuju moć ovog napitka i počnu da osmišljavaju trenutke posvećene čaju za sve njegove obožavaoce.

59


Piše: Marko Spalević Sagovornik: Andrea Lekić, kapiten ženske rukometne reprezentacije Srbije

H

Najbolja rukometašica sveta sanja svoju vinariju! Uspeh ženske rukometne reprezentacije Srbije obeležio je kraj 2013. godine, a osvojena srebrna medalja u očima nacije i danas sija kao zlato. Iako u finalu Svetskog prvenstva nisu uspele da savladaju Brazil, rukometašice Srbije postale su naše istinske junakinje. Finalna utakmica odigrana je u Areni pred 19.467 navijača, čime je oboren rekord u broju gledalaca na ženskim svetskim šampionatima. Na čelu tima je dvadesetšestogodišnja Andrea Lekić, istinski lider na terenu i zvanično najbolja rukometašica sveta za 2013. godinu. 60

Put oko sveta

O

O Andreinom zalaganju, borbenosti i požrtvovanosti za tim i reprezentaciju se još uvek govori, a ona ne krije da je izlaskom na balkon Skupštine grada ostvaren njen davnašnji san i da je biti najbolji na svetu najveće priznanje njenoj karijeri. Za Hotel Life govori i o odgovornosti koju oseća prema sportu koji joj je kako kaže dao sve, ali nam otkriva i još jedan san. Njena najveća želja je kako kaže „vinarija za moju dušu” koju se nada da će otvoriti nakon završetka sportske karijere. H Iza Vas je veliki uspeh - srebrna medalja na Svetskom prvenstu i titula najbolje rukometašice za 2013. godinu. Kakav je osećaj biti najbolja na svetu i kakve emocije donosi pomisao na osvojenu medalju? Osećaj je neverovatan i malo je reći da sam oduševljena. Biti proglašena za najbolju na svetu od strane Međunarodne rukometne federacije je najveće individualno priznanje koje se može dobiti u karijeri. U tome su mi veoma pomogle moje saigračice iz reprezentacije i ovim putem im se zahvaljujem. Ovo je kolektivni sport i pojedinačne nagrade i priznanja su proizvod timskog


Hotel life

H

rada i sjajnih igara ekipe. Ipak, moram reći, srebrna medalja je svima nama donela posebne emocije. Neizmernu sreću, uzbuđenje i osećanje neverice da smo u tome konačno uspele. Na momente je sve delovalo kao san, a već sada je to predivna realnost – Srbija je druga na svetu u ženskom rukometu! Svojom borbenom igrom učinile ste da ženski rukomet ponovo postane izuzetno popularan sport u Srbiji. Na koji način smatrate da bi trebalo održati to interesovanje? Svesne smo da se kod nas uspeh brzo zaboravlja, zato je vrlo važno održati kontinuitet. Nadam se da je ovo samo početak dobrih rukometnih rezulH

Bilo je potrebno određeno vreme kako bih se odlučila na takav korak , ali danas je to projekat na koji sam veoma ponosna. Jednostavno, smatram da sam u mogućnosti da, zajedno sa mojim timom ljudi, deci pokažem mnogo toga. Osećam odgovornost prema sportu koji mi je dao sve. Na žalost u Srbiji nemamo odgovarajuće uslove za bolji razvoj rukometne omladine, tako da se u tih 7 dana trudim da im, koliko god je to moguće, prenesem što više znanja. Kamp pruža fenomenalne uslove za boravak i treninge, a to mi je bio jedan od prioriteta. Želja mi je da taj kamp postane tradicija i jedna vrsta rukometnog brenda.

Predsednik IHF - Hasan Mustafa, Andrea Lekić, Domagoj Duvnjak i predstavnik sponzora Grundfos

tata, i da će upravo to na najbolji mogući način uticati na dodatnu popularizaciju ovog sporta. Nadam se da će to podstaći veliki broj dečaka i devojčica da počnu da treniraju rukomet, jer samo tako rukomet može opstati i samo tako možemo na vreme stvarati neke nove rukometne borce.

Koliko vas rad sa decom ispunjava? Jedan od razloga osnivanja kampa je bio i taj da vidim koliko se dobro snalazim u radu sa mlađim kategorijama. Pronašla sam se u tome i doživela nezaboravno iskustvo. Želim da ih naučim kako da istraju i budu uporni u onome što rade, da ne odustaju, a da se pritom igraju i uživaju. Sa osmehom je sve lakše, H Vi niste čekali da neko drugi animira decu pa je to nekako i parola kampa. Deca uvek traže najda se bave rukometom, već ste napravili ruko- više i jednostavno sam shvatila da moram da obrametni kamp, koji će se i ovog leta održati u Vr- ćam pažnju i na najsitnije detalje, jer njima ništa ne njačkoj banji. Kako ste se odlučili da pokrenete može da promakne. Naučila sam da budem pažljivija ovaj projekat i šta on pruža deci? i strpljivija. Sa njima vreme leti i bez osmeha i dobre H

61


H energije teško da bilo ko može da im da ono što im je potrebno. Brojna međunarodna takmičenja donela su i brojna putovanja. Koja su vam najdraža i po čemu ih pamtite? Od privatnih putovanja najdraža su mi odlazak na Tenerife i Majorku, ali jedno od najlepših mesta koja sam posetila i grad u kome smo igrali utakmicu jeste San Sebastijan. Takvi gradovi vas prosto opčiH

Put oko sveta

usledio je povratak po zaboravljenog putnika (smeh). Malo je poznato da sa svakog putovanja donesete neko posebno vino i da imate zavidnu kolekciju, ali i da je vinarija za vašu dušu još jedan san koji planirate da ostvarite? H

Madrid

ne i ja volim takve gradove koji imaju “dušu”. Upravo tamo nam se desila i anegdota koju često u šali spominjemo, jer smo na taj put i na tu utakmicu krenuli bez jedne saigračice. Tek nakon nekog vremena smo primetili da je nema i naravno, 62

Milano

To mi je najveća želja i nadam se da ću u tome i uspeti. Imam mnogo ideja i volim da “kradem” određene detalje iz drugih vinarija, koji će mi nadam se poslužiti u budućnosti da imam svoju vinariju. Nemam želju da to bude veliki prostor, već da

odiše nekom intimnom atmosferom. Isključivo na taj projekat gledam kao na neko posebno mesto za mene i moje prijatelje, što se kaže “za moju dušu”. Sigurno će se u njoj naći i sva ta vina koja već godinam kupujem po svetu. Trenutno imam veliku kolekciju vina iz raznih krajeva sveta, ali često ih i poklanjam meni dragim ljudima. Danas je izbor vina u gradovima izuzetno veliki i ponekad mi je teško da se odlučim koje vino da kupim i ponesem kući. Inače sam ljubitelj belih vina i jedno od mojih omiljenih je vino Esmeralda. Istančan ukus za vina sigurno je praćen i nekim omiljenim gastro specijalitetima? Nisam izbirljiva, ali uživam u italijanskoj kuhinji. Lično volim H


Hotel life

H

da spremam paste, pa često biram upravo takve restorane. Volim da idem i na nova mesta i da probam nova jela. H Rukomet je sport u kome sezona traje 11 meseci i malo je vremena za odmor. Na kojoj destinaciji i u kakvom hotelu volite da provedete odmor? Da, tačno, samo tokom leta imamo pauzu od me-

bi to postalo i putovanje iz snova najbitnije je dobro društvo. Koja mesta u Srbiji preporučujete prijateljima iz inostranstva? Volim Srbiju, posebno Beograd u kom sam rođena. Ljudi koji dođu kod mene u goste u potpunosti promene sliku o našoj zemlji. Sigurna sam da ne postoji stranac ili strankinja koji nisu bili oduševljeni onim što su videli ili probali u Srbiji. Teško je bilo šta izdvojiti, jer Srbija pruža za svakoga po nešto. Moramo samo malo više da se potrudimo i još bolje predstavimo turistima to što imamo. Sigurna sam da ćemo ih tako privući u još većem broju i da će nam se iznova vraćati. H

Barselona

sec dana, tako da tražim uglavnom mesta koja, zavisno od potrebe i raspoloženja, pružaju mogućnost za odmor, ali i za provod. Volela bih da uskoro posetim Santorini. Kao što sam već spomenula, volim gradove i mesta koja imaju dušu, a slično je i sa hotelima. Volim manje, intimnije, nesvakidašnje hotele osmišljene do poslednjeg detalja. To je nešto na šta vrlo obraćam pažnju, gde god da odsednem. Šta prvo posetite u nepoznatom gradu? Na žalost nemam mnogo vremena da posetim sve što bih želela u gradu u kom se u tom trenutku nalazim, pa je to uglavnom samo centar grada. Tako je za vreme utakmica i brojnih putovanja sa klubom ili reprezentacijom. Ako je to odmor u privatnoj režiji, onda se ne smirujem dok ne posetim sve ono što sam zacrtala, a da H

Rim

63


Piše: Snežana Novaković Sagovornik: Alvaro De Anna, odgovorni urednik Bacco Arianna Editore

H

Sajmovi i kongresi

Beograd će 5. marta 2014. godine biti domaćin putujuće vinske manifestacije BALKAN WINE EXPO (BWE) koja već treću godinu za redom promoviše najbolja italijanska vina na tržištu Balkana.

Vina Italije

Za Hotel Life govori Alvaro De Anna, vlasnik izdavačke kuće Bacco Arianna Editore i glavni urednik specijalizovanog magazina za turizam i gastronomiju Papageno - Saperi e Sapori dall’Adige al Danubio koji je organizator ovog vinskog događaja.

u Beogradu

64


Hotel life

H

Balkan Wine Expo promoviše isključivo italijanska vina na Balkanu? Na poslednja dva BWE smo promovisali isključivo vina Italije, a na prvom BWE koji je održan u Tirani (Albanija) 2012. godine, pored pedesetak italijanskih vinarija, manifestacija je promovisala i proizvođača iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Grčke. Uspeh manifestacije je bio toliki da smo već krajem februara 2013. godine opet organizovali BWE u Tirani, ali uz učešće samo italijanskih vinarija. Učestvovalo je oko 60 proizvođača koji su imali priliku da upoznaju najvažnije uvoznike iz zemlje domaH

ćina, kao i najvažnije segmente HoReCa lanca i velike distributere iz Albanije. Događaj je spontano postao putujuća manifestacija? Činjenica je da postoji veliko interesovanje za italijanska vina, ne samo u Albaniji već i u drugim zemljama regiona. Taj i još mnogo drugih razloga doprineli su da Balkan Wine Expo postane putujuća manifestacija, a sve u cilju promocije italijanskih vina. H

Zašto baš Beograd? Srbija, koja je skoro ušla u važnu fazu približavanja Evropskoj Uniji, predstavlja stratešku destinaciju za brojne kategorije proizvoda. Beograd je okosnica Balkana, veoma živ H

65


H

Sajmovi i kongresi

Bacco Arianna Editore deluje od 2003. godine u sektoru izdavaštva vinsko-gastronomskog magazina i organizacije manifestacija namenjenih promocijama iz tog sektora, posebno italijanskih vina. Pruža mogućnost biznisa i promocije italijanskih firmi koje žele da implementiraju komercijalnu aktivnost u inostranstvu. Sedište Bacco Arianna Editore je u Trevisu u Italiji. Od 2003. godine izdaje tromesečni magazin Papageno - Saperi e Sapori dall’Adige al Danubio i objavljuje knjige i vodiče namenjene sektoru turizma i gastronomije. Takođe organizuje, na nacionalnom i međunarodnom nivou, seminare, degustacije, radionice, susrete sa profesionalcima iz sektora, kao i tematske večeri. Nekoliko godina se bavi promocijom italijanskog vina na tržištu Balkana, organizujući tkz. putujući događaj, pod nazivom Balkan Wine Expo.

grad, sa mnogo dobrih restorana i lokala u kojima se oseća snažna energija. Iz svih država eks-Jugoslavije, kao i iz susednih zemalja, ljudi dolaze u Beograd da upoznaju nove tendencije. Iz tih razloga, po mom mišljenju, Srbija postaje zrela za strateško vinsko tržište. U vašim restoranima već nalazimo brojne italijanske etikete vina i rakija, iako se u Srbiji proizvodi dobro domaće vino i to sa dobrim odnosom kvaliteta i cene. Može se reći da je vinska kultura u Srbiji na zavidnom nivou. Kome je posvećena manifestacija Balkan Wine Expo u Beogradu i šta sve posetioci mogu da očekuju? Balkan Wine Expo je radionica namenjena prvenstveno profesionalcima: uvoznicima, distributerima, hotelima, restoranima-kupcima, somelijerima, predstavnicima medija. Svi oni imaju priliku da u Belexpocentru 5. marta degustiraju veliki izbor vina koje će predstaviti proizvođači iz Italije. Biće H

66

prisutno oko 40 vinarija i dva konzorcijuma sa ukupno 300 različitih etiketa vina. U radionicu se dolazi sa pozivnicom, ali dobrodošli su i svi ostali profesionalci iz vinskog sveta, koji je, iz nekog razloga nisu dobili. Biće dovoljno da se registruju na ulazu, gde će ostaviti svoju biznis kartu na kojoj se vidi njihova profesionalna delatnost. Za sve dodatne informacije mogu se obratiti našem kontaktu u Beogradu. Koja vina i vinarije će biti predstavljene na BWE u Beogradu? U radionici će biti predstavljene italijanske regije sa najvećom tradicijom vinogradarstva i to regije: Piemonte, Lombardia, Veneto, Friuli Venezia Giulia, Trentino Alto Adige, Marche, Toscana, Lazio, Umbria, Abruzzo, Sicilia i Sardegna. Iz ovih regija biće predstavljena najvažnija autohtona vina Italije. Vinarije će predstaviti svoju najbolju proizvodnju, pa i neke posebne etikete. Događaj nije prodajnog karaktera, ali će vina moći da se degustiraju neograničeno. H


Hotel life

H

BWE KONTAKT U SRBIJI Dejan Milošević miloshevic.dejan@gmail.com 063 253 816 063 32 52 83

Na BWE dolaze i dva konzorcijuma. Da li su neka od njihovih vina zastupljena na srpskom tržištu? Najveći deo vina, kao i vinarija koje ćete imati priliku da probate toga dana još uvek nisu prisutni na srpskom tržištu. Konzorcijumi koji dolaze su Consorzio di Tutela Vini Soave in Veneto i Consorzio di Tutela Lugana Doc in Lombardia. Oni će 5. marta prepodne održati kratak seminar u salama hotela Holiday Inn pod nazivom “Podneblja savršenstva”. Konzorcijumi će predstaviti svoje ciljeve, teritorije proizvodnje, posle čega će uslediti degustacija radi upoznavanja ovih posebnih italijanskih vina Soave (Soave) i Lugana (Lugana). Biće prisutni i predsednici ovih konzorcijuma, koji će voditi degustaciju. Učesnici radionice će imati priliku da degustiraju njihove najbolje proizvode. Ovaj seminar, namenjen profesionalcima i medijima biće otvoren za maksimalno 40 učesnika koji će imati pozivnicu ili će svoje prisustvo potvrditi našem kontaktu u Srbiji. Seminar je organizovan uz ljubaznu saradnju sa Udruženjem Somelijera Srbije. H

Da li ste već imali priliku da probate naša vina i kuhinju? Dolazio sam više puta u Beograd i još ranije otkrio odličnu kuhinju. Imate prijatnu atmosferu u restoranima i lokalima i dobar kvalitet usluge. A obišao sam i par enoteka sa italijanskim vinima. Probao sam neka srpska vina i veoma su mi se dopala, ali iskreno, ne bih mogao da izdvojim nijedno, jer želim da proširim svoje znanje tako što ću degustirati više srpskih etiketa i pokušati da bolje razumem teritoriju porekla tih vina. H

Da li manifestacija ima potencijal da postane tradicionalna u Srbiji? Bilo bi idealno da ova manifestacija zaživi i postane tradicionalna prezentacija italijanskih vina. Pošto procenimo rezultate posle 5. marta i interesovanje učesnika, o tome ćemo sa zadovoljstvom doneti odluku. H

67


H

Piše: Cvijeta Radović                                            Sagovronik: Bojan Bočvarov, šef kuhinje Toro latin gastro bar

Gastro intervju

Roller coaster

egzotičnih ukusa

B

Jedan degustacioni meni inspirisan tradicionalnom kuhinjom, u Maloj fabrici ukusa pre dve godine osvojio je sva čula celebrity šefa Ričarda Sandovala (Richard Sandoval) koji je na proputovanju Balkanom tragao za balkanskom inspiracijom novog restorana Ambar u Vašingtonu. Bojan Bočvarov, tadašnji šef kuhinje Male fabrike ukusa mu je servirao – kajmak, pršutu, sarmice od zelja… mnogo intrigantnih ukusa našeg podneblja spakovanih u male porcije sa kreativnim pečatom i poznati šef Ričard Sandoval i njegov tim bili su osvojeni. Tu počinje priča čarobnih ukusa južnoameričke i srpske kuhinje Bojana Bočvarova u Vašingtonu, Beogradu i Hong Kongu. 68

ojan Bočvarov je pre 15 godina započeo svoju karijeru u beogradskom hotelu Intercontinetal, potom je radio u londonskom hotelu Claredge’s, jednom od 15 najboljih hotela na svetu 2001. godine. Rad u ovim deluxe hotelima mu je omogućio da savlada tehnike kuvanja i spozna različite ukuse tako da je sve posle toga za njega bilo više zadovoljstvo nego posao. Nakon vođenja kuhinja restorana Novaka Đokovića, restorana Sova, restorana Lorenco & Kakalamba i pozicije prvog šefa kuhinje na otvaranju Diva restorana u Grand Casinu, karijeru nastavlja u restoranu Mala fabrika ukusa. Upravo njegov tradicionalni degustacioni meni – srpska kuhinja u sitnim zalogajima je osvojila Ričarda Sandovala i otvorila mu vrata svetskih poznatih restorana i njihovih kuhinja.


Hotel life

H

Vaš prvi projekat za kompaniju Ričarda Sandovala bio je restoran Ambar na Kapitol Hilu u Vašingtonu. Koliko se taj restoran razlikuje od svega onog što njegovi restorani nude širom sveta? Ovaj restoran je zaista poseban i što se tiče koncepta i enterijera. Kao executive chief imao sam zadatak da postavim koncept restorana inspirisan kuhinjom Male fabrika ukusa. Tako da danas, tu na svega 600 metara od Bele kuće, moguće je uživati u našoj tradiconalnoj kuhinji, redefinisanoj naravno tj. spakovanoj u neku atraktivniju prezentaciju i osveženu nekim modernim tehnikama i začinima, i uživati u gastronomiji i atmosferi koja potseća na Srbiju, rame uz rame sa belgijskim, italijanskim, meksičkim restoranima… H

skovačka paprika i ljuta tanka paprika).

Da li uvek pravite jela po recepturi Ričarda Sandovala ili nekad sami stvarate nova jela inspirisana njihovom i našom kuhinjom? Ovaj posao je prelep, jer ukuse uvek možete da popravljate, modifikujete. Tako da mi dosta radimo, eksperimentišemo i kad Ričard Sandoval dođe uvek mu pripremimo degustaciju nekih recepata koje su nam oni poslali i plus nešto što smo mi osmislili. Dosta razgovaram sa njim i učim od njega, jer je on pokretna enciklopedija i neverovatan gastronom. Voli našu kuhinju i poslednji put kad je dolazio dopalo mu se jedno jelo koje smo napravili inspirisano našom kuhinjom. To su gvakamole sa hrskavom slaninom, čvarcima, narom i mariniranom ljutom domaćom paprikom. Njemu se to svidelo, a kod H Koliko je teško biti dosledan standardima koje nas se dobro prodaje. propisuje kompanija Richard Sandoval restoraunts? Koncept restorana Ambar u Vašingtonu je prvi pro- H Ova avantura južnoameričkih ukusa se nastavlja jekat na kome smo sarađivali. Tu mi nije bilo teško da sa novim restoranom u Hong Kongu - Toro steak hopostavim kuhinju jer je koncept restorana inspirisan bal- use latin gatro bar. Vi ste ponovo zaduženi za postavku kanskom kuhinjom. Pokazao se kao uspešan i vrlo brzo menija? je doneta odluka da se prošlo leto otvori restoran Toro Toro steak hause latin gastro bar će biti inspirisan nalatin gastro bar i da se ukusi Južne Amerike donesu u šim restoranom u Beogradu. Restoran će imati crtu beBeograd. Pre toga sam imao priliku da probam hranu u ogradskog Toro latin gastro bara, ali će praktično biti nov više njegovih restorana širom sveta kojih ima 37 (Dubai, restoran. Biće dosta menadžera iz kompanije na otvaraMajami, Njujork, Vašington). Trening sam imao u jed- nju. Ivan Ričanin, koji je inače srpskog porekla i direknom od njegovih najeklsuzivnijih restorana Toro Toro tor operacija za Severnu Ameriku, će voditi projekat na u Dubaiju. Taj koncept je bio inspiracija za restoran u otvaranju. Šef kuhinje biće Karlos Ćinto (Carlos Cinto) Beogradu. Trudio sam se da naučim i zapamtim sve te iz Meksika koji je kod nas bio 5 nedelja na treningu. ukuse kako bih ih pravio u Beogradu. Bilo je teško naći Ja kao brend šef na ovom otvaranju imam zadatak da distributere za mnoge namirnice, a neke smo recepte postavim meni iz restorana Toro latin gastro bar. Meni modifikovali i koristimo neke naše namirnice (suva le- će sigurno biti modifikovan, shodno podneblju Hong H

69


H

Fensi hoteli Gastro intervju

Empenade sa piletinom i mango salsom

KONCEPTI KOJI OSVAJAJU SVET

Ričard Sandoval ima 7 - 8 različitih koncepata u restoranima kojih ima 37 širom sveta. Većina njih se nalazi u Severnoj i Južnoj Americi, dok su drugi na Bliskom Istoku (Dubai, Katar…). Toro latin gastro bar je prvi u Evropi, a u njegovom lancu. Glavi ukusi njegove kuhinje u svim restoranima su južnoamerički (osim restorana Ambar u Vašingtonu gde je primarna srpska kuhinja) začinjeni sa dosta azijskih (japanskih, kineskih, tajlandskih) začina što ovu kuhinju čini egzotičnom. -Trening za beogradski restoran sam imao u njegovom restoranu Toro Toro koji se nalazi u Dubaiju. To je najeksluzivniji koncept njegovih restorana i nalaze se u vrlo ekluzivnim hotelima kao što je Intercontinental u Majamiju i Grosvenor house hotel Dubai. To su top hoteli i u njima je hrana napravljena od najboljih namirnica koje se mogu naći u okolini. Inspirisan tim konceptom napravljen je beogradski Toro latin gastro bar koji ima koncept pan Latinske

Amerike – tj. u jednoj šerpi su izmešani svi ukusi Latinske Amerike sa uticajem azijske kuhinje. Masa 14 je jedan od njegovih najpopoluranijih restorana, koji ima bar dugačak 27 metara. El centro je koncept koji ima nekih 4 - 5 restorana po Severnoj Americi sa isključivo meksičkom kuhinjom. Maya je takođe koncept koji predstvlja moderan meksički restoran. Prvi je otvoren u Njujorku, pa u Dubaiju. Imao sam priliku da večeram u jednom od njih. Raymi je peruanski restoran, koji sam posetio i uživao u njihovim sevićijima, pisco koktelima. La biblioteca je koncept koji predstavlja tekilieriju. Nalazi se na više lokacija, a jedan je u Denveru. The Commissary je otvoren pre mesec dana u Las Vegasu i to je food court restoran. Zengo je vrlo popularan i prvi je otvoren u Vašingtonu. Svi restorani imaju impozantnu selekciju tekila, po 250 tekila, a El Centro u Vašingtonu ima oko 300 tekila. Oni čak nude vertikalnu i horizontalnu degustaciju tekile, bilo da želite da probate tekile istog proizvođača, a različite starosti, ili različitih proizvođača, a iste starosti. Ima još nekih, ali manje brojnih koncepata. Dosta njegovih restorana se uveče pretvaraju u lounge, imaju svoje Dj-eve i rade do kasno kao klub. Nadamo se da ćemo takvu atmosferu da održimo i u Beogradu, pa vikendom imamo Dj-eve….

brancin tiradito

70

Hrskavi gambori


Hotel life

H

Arepas sa junetinom

Konga i specifičnosti lokalnih namirnica. Taj meni će sigurno imati mnogo jela sa morskim plodovima što nije slučaj sa Srbijom u kojoj meso ima primat. Tu modifikaciju ćemo svi zajedno uraditi, a vodiće je Ričard Sandoval i Greg Haui (Greg Howe) koji je executive chief za kompaniju i koji potpisuje otvaranja svih restorana. Restorani Ričarda Sandovala su poznati po autorskim koktelima. Kakva ponuda pića je u Toro latin gastro baru? I kod nas možete dobiti iste koktele kakve možete popiti u Dubaiju, Vašingtonu ili Majamiju. Recepture su svuda iste na nivou kompanije i vrlo smo ponosni na njih. Pravimo ih od pirea svežih i egzotičnih voćki i kvalitetnih tekila. Za sezonu proleće-leto imamo raznih boja i ukusa zamrznutih margarita i naših sangrija, zatim veliku paletu vina domaćih, španskih i južnoameričkih etiketa. Imamo razne vrste single malt viskija i rumova koja su stari preko 15 godina. Svi njegovi restorani imaju veliki izbor tekila, čak i do 300, a naš restoran ima 20 različitih vrsta tekila. H

od svežeg manga sa crvenim lukom. To bude baš osvežavajuć i divan spoj ukusa. Drugo najtraženije jelo su ražnjići od bifteka. Marinada za njih je je nešto najukusnije što sam probao u poslednjih godinu dana. Njih mariniramo 48 sati u peruanskoj marinadi koja ima 27 sastojaka, koji čine ovo jelo i njegov ukus nezaboravnim. Biftek ražnjiće serviramo da budu srednje pečeni i uz okopa sos, koji je ljutkast, ima kikirikija u sebi i vrlo je interesantan kao umak. Uz to serviramo salatu od pečenog kukuruza. Treće jelo koje je možda i apsolutni favorit su hrskavi gambori sa dva sosa: rokoto aijolijem koji pravimo od istoimene rokoto paprike, meda, đumbira i terijaki sosa, a preko stavimo vasabi (wasabi) kavijar i mladi luk.

Šta biste preporučili kao trenutno najinteresantnije iz vašeg jelovnika? Preporučio bih svima nešto novo, a to su stekovi od odležalih junećih leđa. Reč je o autohtonoj sorti srpskog govečeta i meso je samo od bikova teških preko 600kg. Meso je odležalo 4 nedelje, negde oko 28 - 29 dana. Neverovatno je meko i punog ukusa. Hranjeno je samo traH Koja jela su se vremenom izborila za titulu najtra- vom, a mi ga spremamo u našem josperu - rerni na ćuženija u Toro latin gastro baru? mur. Komadi koje možete poručiti su rosbratne, T-bone To su pileće empenade (punjeno testo koje prži- stekovi i bifteci. Količine su ograničene... Fantastičnog mo u fritezi). Ljudi su ovo jelo prihvatili kao da su ukusa i odvešće vas negde u Argentinu ili Peru gde se je naš nacionalni specijalitet. Na ćumuru griluje- jede najbolja junetina na svetu. mo piletinu, od koje pravimo masu za punjenje empenada. Sve to začinimo svežim korijanderom. H Posle ovog roller coaster ukusa šta biste preKarimelizujemo crni luk, dodamo čili sos, svež sir poručili za kraj jednog potpunog ugođaja u vašem i time punimo empenade. Serviramo ih sa crve- restoranu? nim kari sosom koji je spremanjen sa kokosovim Preporučio bih desert od čokolade koji ima više varimlekom, svežim mangom, limun travom, svežim jacija: sladoled od čokolade koji mi pravimo od 70% đumbirom. Kari sos je ljut, empenade su vruće i čokolade, mus od čokolade na tortici od čokolade i da bismo postigli balans, preko serviramo salsu servirano na krambolu od hrskavog badema. H

71


H

Fensi hoteli

Gurmansko modelarstvo

u Japanu

Ulice i hodnike šoping centara širom Japana krase fascinantne, šarenolike makete jela koje nude restorani i poslastičarnice. Plastične makete hrane prave se po porudžbini, u skladu sa menijem ugostiteljske radnje koja ih koristi. Kreiranje uverljivih i detaljnih maketa jela tradicija je duga čitav vek.

F

enomen koji se ne viđa u drugim zemljama su dugi redovi mušterija koji strpljivo i disciplivano čekaju pred vratima restoranima, ponekad i po više od sat vremena da bi došli na red da uživaju u svom omiljenom specijalitetu. Ono što najviše mami radoznalost stranih putnika su sveprisutne makete jela uverljive, detaljne imitacije svega od pića, glavnog jela, do salata i dezerta. Ove, gotovo umetničke, plastične kreacije najrazličitijih vrsta postavljaju se u staklene vitrine i na stočiće ispred restorana, gde služe kao jasna ilustracija onog što se u njima nudi. One su sredstvo komunikacije kuvara i potencijalnih mušterija i efikasno rešenje koje omogućava gostima da se i bez ulaska u restoran opredele šta žele i da li žele da jedu baš u tom restoranu. Time se štedi vreme i energija obema stranama i ostvaruje veći promet u restoranima. Makete svih vrsta jela prave se od plastične mase i koriste u restoranima gde su ređe varijacije u meniju i gde se pravi manje izmena u receptu pojedinačnih jela.

72

Tradicija duga čitav vek Prva maketa jela napravljena je od gipsa u Kjotu 1917. godine za potrebe lokalne stručne škole. U komercijalnu upotrebu makete su ušle 1932. godine kada ih je jedna radionica u Osaki počela iznajmljivati restoranima na po mesec dana, u iznosu deset puta većem od cene stvarnog jela. Kuriozitet je da su tokom Drugog svetskog rata vlasti zabranile proizvodnju maketa jela zbog nestašice parafina i neželjenih asocijacija koje su izazivali u uslovima nestašice hrane. Prvi izvozni uspeh ostvaren je tek pedesetih godina, kada je oko 3000 modela prodato pivari u SAD, koja ih je iskoristila kao reklamno sredstvo za pospešivanje konzumacije piva. Južna Koreja je jedina strana zemlja koja je u većoj meri prihvatila japanski običaj pravljenja maketa jela. Ipak, Japan ostaje jedina država u kojoj su makete jela svuda prisutne i razvijene do savršenstva. Umetnost gurmanskog modelarstva izraz je privrženosti Japanaca kvalitetu usluge, pokazatelj njihovog osećaja za detalj, te rezultat njihovog insistiranja na efikasnosti u radu.


Piše i foto: Ivana Popović – Mali Iv Bloger, www.maliiv.blogspot.com

H

Gastro ukusi

CRNO BELI svet Čokolada je verovatno najpopularnija poslastica svih vremena. Čak i ako je ne okusimo, a samo je zamislimo, nama se na licu momentalno pojavljuje osmeh. Da li je konzumiramo kao tortu, topli napitak, ili pak umak za meso – čokolada je sastavni deo naše slađe strane života.

U

Ćokoladni sufle

74

decembru je u galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu otvorena izložba čokolade „Crno i belo – priča o čokoladi”. Spoj čokolade i kulture privukao je velik broj posetioca na otvaranju. Oni koji su strpljivo sačekali svoj red da prođu galerijom, imali su priliku da uživaju u čokoladnim zalogajima i gutljajima koje su obezbedili sponzori ove izložbe Art Ival, Adoré i Eugen. Na moju veliku radost, imala sam prilike da budem deo tima koji je učestvovao u stvaranju ove postavke i za ovu priliku pripremim 11 ekskluzivnih recepata sa čokoladom u glavnoj ulozi. Te recepte prate autorske fotografije procesa stvaranja poslastica, koje možete videti u nastavku teksta, ali i prikazi gotovog, serviranog i dekorisanog dezerta. Pored zasebnog zida na kojem su istaknute fotografije i recepti, svaki posetilac može poneti recept sa sobom, u vidu posebno dizajniranog prospekta. Pažljivo sam birala recepte koji su za ovu priliku objavljeni, jer sam želela da zainteresujem mlađe, ali i starije posetioce ove izložbe. Svi recepti

After Eight topla čokolada


Hotel life

H

su jednostavni i sadrže prijemčive sastojke. Na izložbi vas očekuje mnogo slatkih tajni o ovom crno – belom svetu, a ja vam prenosim samo deo. Više o čokoladi možete saznati na izložbi u galeriji Prirodnjačkog muzeja (Mali Kalemegdan) koja traje do aprila (svakim danom osim ponedeljkom od 10h do 18h). Autorke izložbe: mr Olga Vasić i dr Desa Đorđević Milutinović. Dizajn i projekat izložbe: Nenad Marković i Milan Janić. Izrada mulaža: Aleksandar Stojanović. Autor recepata i fotografija: Ivana Popović - Mali Iv. ISTORIJA ČOKOLADE Čokolada se u svojoj postojbini Srednjoj Americi koristi već hiljadama godina, a svedočanstva o tome otkrivena su u keramičkim posudama iz grobnica naroda Olmeka koji je pre 3500 godina živeo u Meksiku i Gvatemali. U životu drevnih srednjeameričkih civilizacija čokolada je bila simbol života, statusa i smrti i imala vrlo značajnu ulogu u obredima, ritualima i ceremonijama, ali se koristila i kao svakodnevni napitak. Kada su Španci u 16. veku prihvatili tradicionalni napitak naroda Srednje Amerike smislili su novu reč ČOKOLATL. Mada su najčešće dolazili u dodir sa asteškom čokoladom, nisu prihvatili astečku reč kakauatl jer im se početak kaka nije dopadao. Izabrali su majansku reči čoko haa (čokolada), ali su haa (voda), deo koji su teško izgovarali, zamenili asteškom reči atl (voda). Tako smo dobili ČOKOLATL. U Španiji nije bilo pokušaja da se čokolada uvede u verske obrede, jer je odmah postala izvor uživanja. Ubrzo je promenila ukus, a posle 3 veka i oblik. U Španiji se pila topla, zaslađena i začinjena, u početku samo na dvoru, ali je tokom 100 godina postala široko prihvaćeni i omiljeni napitak. Evropu je počela da osvaja tek posle sedamdesetak godina preko Francuske, Italije i Holandije. Naročito je bila dobrodošla u katoličkim mediteranskim zemljama kao dozvoljeno piće za vreme posta koji je zabranjivao uzimanje hrane. U najrazličitijim oblicima i veličinama čokolada je odavno postala deo svakodnevnog života, a u novije vreme je ponovo ušla u modu i u prvobitnom obliku a la taza (španski: u šoljici). Prava čvrsta čokolada pravila se od grube i hrapave neelastične čokoladne mase kojom su kalupi mogli da se pune samo uz pomoć špahtle. Masa je brzo postajala veoma

Čokoladni mus

Topla čokolada sa čilijem

Čokoladni puding

75


H

Gastro ukusi

tvrda, teška za vađenje iz kalupa i mogla se jesti samo žvakanjem. Čokoladu fine teksture napravio je Rodolphe Lindt 1879. godine u Bernu. Osnovnoj masi dobijenoj usitnjavanjem i presovanjem semena kakaovca dodao je kakao buter, a priča se i da je greškom smesu ostavio da se meša 3 dana i 3 noći. Dobio je glatku svilasto-sjajnu mekanu čokoladu koja se lako oblikovala, a što je najlepše topila se u ustima. Tako je nastala prva fondant (franc. topljenje), odnosno melting (engl. topljenje) čokolada, koja je i jedan od najstarijih „brendiranih” švajcarskih proizvoda. Po prvobitnoj recepturi proizvodi se i danas i pakuje u ambalažu koju je kreirao Rudolf Lindt.

Keks sa čokoladom

Čokoladna pizza

76

ČOKOLADNO UŽIVANJE U EVROPI Poslastičar francuskog maršala (PlessisPraslin) napravio je 1662. godine novu poslasticu, badem obložen karamelizovanim šećerom, i u čast svog poslodavca je nazvao prasline (kasnije praliné). Prve čokoladne praline (belgijske praline, čokoladne bombone), koje je 1912. godine smislio Jean Neuhaus mlađi, nazvane su tako jer su bile punjene izmrvljenim karamelizovanim bademom (pralin). Savremene praline u omotaču od čvrste čokolade različitog oblika i veličine kriju raskošne kremaste, tečne ili čvrste filove raznovrsnog sastava i delikatnog ukusa. Najfinije i najpoznatije PRALINE proizvode se u Belgiji od prvoklasne čokolade sa geografskim poreklom (grand cru), najčešće po tajnoj tradicionalonoj recepturi i neretko ručno. Među najčuvenijim proizvođačima su Neuhaus, osnovan 1857. godine, koji praline proizvodi već 100 godina i Guylian, osnovan 1960. godine, poznat po originalnoj kolekciji pralina u obliku morskih školjki i puževa, Sea Shells. ĐANDUJA, čokolada sa oko 30% lešnika, nastala je krajem XIX veka kao od-

Preliv od čokolade

Biskvit sa čoko mrvicama


Hotel life

govor na visoke cene kakaovca. U italijanskoj pokrajini Pijemont pokušali su da deo čokoladne mase zamene svojim izuzetno ukusnim lešnikom (Corylus, sorta Tonda Gentile delle Langhe) koji se već tradicionalno koristio u kulinarstvu. Tako je Pierre Paul Caffarel 1865. godine u Torinu počeo da proizvodi novu vrstu čokolade karakterističnog ukusa. Nazvao ju je Gianduja (pijemotski: Giandoja) po liku iz italijanske Commedia dell’Arte, tipičnom predstavniku grada Torina, koji simbolizuje dobroćudnog Pijemonteza sklonog vinu i gurmanlucima. Čokoladni namaz sa lešnikom NUTELLA napravljen je u fabrici Ferrero u italijanskoj provinciji Pijemont, a prva tegla se pojavila 20. aprila 1964. godine. Michele Ferrero je promenio recepturu prvobitne Supercrema (kremasta verzija đanduja čokolade), koju je 1951. godine pro-

Moka - kafa sa čokoladom

H

izveo njegov otac Pietro, i kreiraro poslasticu koja je doživela munjeviti uspeh. Pored čokolade, lešnika, šećera i mleka u prahu Nutela sadrži i 20% palminog ulja, pa je uvećani porez na ovo ulje u Francuskoj nazvan „Nutelin porez“. Svetski dan Nutele 5. februar uspostavljen je 2007. godine sa motom “Nutela je više od čokoladno-nugatskog namaza, ona je način života“. MILKA, najpoznatija mlečna čokolada namenjena širokoj potrošnji, napravljena je pre 112 godina u švajcarskoj firmi Suchard. U imenu nastalom od početnih delova nemačkih reči za mleko (Milch) i kakao (Kakao), istaknuta su dva osnovna sastojka ove čokolade. Romantičnija verzija je da je Carl Russ-Suchard čokoladu nazvao po najčuvenijoj hrvatskoj operskoj pevačici Milki Trnini (1863–1941) koja ga je očarala svojim ulogama u Vagnerovim operama.

Čokoladne kuglice Potrebni sastojci: - 250 g kesten-pirea - 150 g mlevenog lešnika - 150 g mlevenog badema - 150 g mlevene plazme - 50 g putera - med, slatka pavlaka, mleko

Priprema: Sve sastojke pažljivo promešati i dobro umesiti. Puter ne morate topiti, već ga samo isecite na listiće i tako dodajte smesi. Moj predlog za serviranje jesu kuglice, pa zbog toga predlažem ekstra dodavanje putera ili meda, kako bi smesa bila dovoljno kompaktna da bi se od nje mogle napraviti kuglice. Nakon formiranja kuglica, ostaviti ih u frižideru oko sat vremena. Nakon hlađenja, možete ih uvaljati u kakao, mrvljenu ili topljenu čokoladu. Služiti u papirnim korpicama ili na štapiću. 77


Piše: Angelina Milutinović

H

Analiza

Srbija zemlja (ne) manifestacija! WTO je odavno definisala turizam kao ključ za razvoj svetske ekonomije, a praksa je pokazala da su organizovani događaji u mnogim ekonomski razvijenim zemljama sastavni deo strategije za razvoja turizma te države ili regije, budući da su manifestacije sve važniji činilac pri donošenju odluke turista o putovanju. Koliko je Srbija prepoznala važnost ove strategije veoma je diskutabilno, ali opšti utisak je, nedovoljano.

M

anifestacije pružaju velike mogućnosti za privlačenje turista (domaćih i stranih) i privredne efekte njihovog dolaska koji se ogledaju u broju posetilaca, broju noćenja, korišćenim uslugama, potrošnji, itd. Glavna karakteristika manifestacije je da ostaju zapamćene kao jedinstveni doživljaji za sve njihove posetioce i veoma često glavna asocijacija za određene destinaciju. To proističe iz afiniteta modernih turista koji žele da posete nove destinacije i posredstvom manifestacija upoznaju druge kulture, zabave se i steknu nova iskustva. Po istraživanju Turističke organizacije Srbije (TOS), manifestacije su prve na listi turističkih

78

motiva za dolazak stranih turista u našu zemlju. To je razlog da manifestacioni turizam bude istaknut u „Strategiji razvoja turizma Srbije” kao veoma značajan segment razvoja turizma u Srbiji, ali i kao komparativna prednost domaćeg turizma. Manifestacije su istovremeno neraskidivi deo tradicije našeg naroda, ali i moćno sredstvo kojim možemo zainteresovati turiste kako bi posetili domaće organizovane događaje. Godišnje se u Srbiji održi izuzetno veliki broj manifestacija - čak oko 1000! U odnosu na broj stanovnika, sigurno smo među prvima u svetu, te se nameće slogan – „SRBIJA ZEMLJA MANIFE-


Hotel life

H

NIJE SVAKA MANIFESTACIJA FESTIVALSKA! Manifestacija potiče od latinske reči manifestare koja znači objaviti, javno nastupati u svrhu zajedničkog izražavanja i pripadanja jednom cilju. Današnji pojmovi manifestacija se često pominju kroz više vidova manifestacija kao što su karneval, festival, smotra, svečanost i drugo, a najčešće se koristi termin – organizovani događaj. Međutim, zbog ne postojanja struke koja bi na pravi način vodila ove manifestacije i tako ih na pravi način organizovala i klasifikovala, veoma često dolazi do nepravilnog kategorisanja manifestacija. Iz želje da svaka manifestacija postane festivalska, mnogi muzički i filmski događaji samo su prozvani festivalima, iako nemaju taj kapacitet ili su ga u međuvremenu izgubili kao što se to na primer dogodilo FEST-u. Festival je najmasovnija manifestacija i ona svuda u svetu okuplja preko milion posetilaca. Kod nas taj rang mogu samo imati EXIT, Beer fest i Festival trube u Guči. Najpoznatije manifestacije u svetu su karnevali koje su u samom nastajanju bile neka vrsta verskog obreda ili rituala, a danas one nose ključne poruke i karakter izjednačavanja svih ljudi (bez obzira na status) i prepuštanja uživanju u veseloj atmosferi. Najpoznatiji karnevali su oni u Rio de Žaneiru i Veneciji. STACIJA”. Ali da li je to zaista tako? Iako manifestacije predstavljaju najznačajniji turistički resurs Srbije, one nisu iskorišćene u dovoljnoj meri, niti se njihovoj organizaciji i promociji posvećuje dovoljna pažnja. I pored toga, potencijali, ali i rezultati srpskih manifestacija su izuzetno veliki. Naime, Srbija je jedina evropska zemlja koja je u 2009. godini ostvarila veći broj dolazaka inostranih turista u odnosu na prethodnu godinu (oko 2%). Razlog tome su upravo manifestacije kao što je Univerzijada, ali i tradicionalni godišnji festivali – Guča, EXIT i Beogradski festival piva, koji su u 2009. godini privukli oko milion i po posetilaca, od čega oko 10% iz inostranstva. Taj broj se godinama uvećava, a time i prihodi od turizma. Međutim, to se odnosi samo od par velikih manifestacija koje se mogu nazvati festivalskim. Uz najpoznatije, postoji još dvadesetak manifestacija značajnog potencijala (u nacionalnim okvirima), koje svojim raznovrsnim sadržajima privlače veliki broj posetilaca. Primera radi, manifestacije kao što su Kosidba na Rajcu, Homoljski motivi i Ljubičevske konjičke igre poseti oko 50.000 ljudi. Veoma su popularne i regate koje se održavaju na gotovo svim rečnim tokovima u Srbiji, a najpoznatije su Drinska Regata i Veseli spust sa ukupno oko 30.000 splavara. Festivali hrane i pića su već godinama u ponudi mnogih velikih gradova (npr. Mađarske i drugih zemalja iz okruženja), i trebalo bi da budu i u našoj ponudi nezaobilazne

manifestacije. Trebalo bi na pravi način razviti manifestacije koje već postoje kao što su Grožđenbal u Vršcu koja ima čak oko 150.000 posetilaca. Festivali vina koji se održavaju u Sremskim Karlovcima, Topoli i drugim mestima su sve posećeniji. Gastro festivali privlače veliku pažnju turista širom sveta, i trebalo bi razviti i promovisati za sada možda najbolje osmišljen događaj kao što je Leskovačka Roštiljijada koja je imala oko 150.000 posetilaca predhodnih godina. Uz svetkovinu roštilja, veoma su atraktivne i brojne druge “ijade”, kao što su Slaninijada, Pršutijada, Kobasicijada i brojne druge koje poseti i do desetak hiljada ljudi dnevno. Budući da je hrana (poljoprivreda i prehrambena industrija) resurs Srbije od najvećeg značaja, a da je gastronomija jedan od nezaobilaznih utisaka svakog turiste, organizaciju ovih manifestacija treba podići sa vašarskog na mnogo viši nivo! Organizatori Dragačevskog i EXIT festivala su objavili da su u 2009. godini ostvarili zaradu od po oko 2 miliona evra. Samo prvo veče EXIT 2013. godine je posetilo 40 000 posetilaca, kojih je svake godine sve više ne samo iz Evrope već iz celog sveta (Zibambvea, Brazila, Japana, Meksika...). Poslednjih godina je zarada od ovih festivala mnogo veća. Brojne svetske nagrade i dobra reputacija EXIT festival svrstava u najbolji muzički festival Evrope. Važnost svoje promocije na Internetu i društvenim mrežama ovaj festival je pokazao na taj način što su stekli popularnost i globalnu posećenost. Kvalitetnija prezentacija Dragačevskog sabora i pružanje osnovnih servis 79


H

Analiza

informacija putem oficijalnog sajta i komunikacija sa fa- • Raznovrsnost solidno očuvanih prirodnih i civilizacijnovima na društvenim mrežama je ono čemu organiza- skih tekovina; tori moraju da posvete veću pažnju. Internacionalizacija • Mogućnost kreiranja povoljnih turističkih aranžmana Dragačevskog sabora na ovaj način daje šansu za stvaranje za najrazličitije kategorije turista (mladi, seniori, porodinacionalnog brenda koji prvenstveno ima utemeljenje u ce, poslovni ljudi, avanturisti, itd.); • Potencijali Beograda kao atraktivne kulturno-istorijske nacionalnoj muzici, običajima i kulturi. Ekonomski aspekt manifestacija je od izuzetnog znača- destinacije, regionalnog poslovog centra, ali i svetske preja, a može biti presudan za njihovo održavanje. Festivali stonice zabave (proglašen krajem 2009. godine od strane mogu da budu generatori prihoda (turističke) privrede, poznatog turističkog vodiča Lonely Planet); kao i građana koji pružaju različite usluge u toku trajanja • Veliki potencijal za organizaciju City Break i Mini Break manifestacija. turizma; Procena je da se od stra• Atraktivnost i globalna nih turista desetostruko KARIKE USPEŠNE MANIFESTACIJE prepoznatljivost srpskih vraća svaki dinar ulo- Ovo su osnovne osobine i značaj manifestacija. Ovih manifestacija (koje svažen u manifestacije! To pet tačaka moraju biti povezane kako bi jedna ma- ke godine privlače sve je značajan podatak za nifestacija uspela. Samo ako jedna od ovih karika ne veći broj posetilaca). ekonomsku održivost (i finkcioniše, ta manifestacija neće imati kapacitet za Da bi se ove mogućnopotencijal) manifestaci- uspeh. sti ostvarile, presudno ja, pogotovo u uslovima Osobine i značaj menifestacija: je prepoznati i staviti l svetske ekonomske kriDruštveni / kulturni značaj - ogleda se u očuvanju i u funkciju bogato naze. cionalno nasleđe, kao i promociji tradicije i kulturne baštine Takođe, postoji i nefi- l Izvor prihoda prirodne, ljudske i ornansijska dobit koja se l Efikasno sredstvo za privlačenje stranih i domaćih ganizacione potencijaogleda u pozitivnim imle, koje ih čine veoma turista l presijama turista. Svaki Prilika za angažovanje lokalnih resursa, izvođača i atraktivnim za različite turista podeli svoje utikategorije kako domapreduzimača ske sa još desetak ljudi iz l Izvanredan resurs za promociju destinacije, lokalne ćih, tako i inostranih tusvog okruženja i daleko kulture i društvenih vrednosti, ali i države u kojoj se rista. Potrebno je definiviše putem interneta. sati profil ciljnih grupa manifestacija održava Dakle, možemo reći da turista za različite vrste milioni ljudi svake godimanifestacija i odrediti ne saznaju nešto o Srbiji i njenoj turističkoj ponudi, što najbolje kanale komunikacije sa njima, zatim i održavati čini novu, veliku bazu potencijalnih turista, pod uslovom i povećati intenzitet informisanja o specifičnim festivalda su utisci posetilaca bili pozitivni. Srpsku ponudu ma- skim događajima u Srbiji. Fokusiranim marketingom i nifestacija treba usmeriti pre svega ka velikim sportskim kombinovanjem lokalnih specifičnosti sa intezivnim, manifestacijama, zatim ka manifestacijama posvećenih moderno i dinamično organizovanim dešavanjima, uz hrani i piću, ali i moderno upakovanih etno festivala koji stratešku podršku države i dugoročno planiranje mogu su izvrsna prilika za promociju kulturnih specifičnosti ra- se postići efekti od izuzetnog značaja, kao i svetska prezličitih delova naše zemlje. poznatljivost Srbije kao zemlje gostoprimstva, festivala, Prednosti naše zemlje ogledaju se u sledećem nizu para- hedonizma, te bogate istorije i tradicije. Mogućnosti Srbije, prvenstveno Beograda i Novog Sada metara: • Blizina Srbije emisionim turističkim tržištima, pre sve- su ogromne u odnosu na bogato kulturno-istorijsko naga članicama EU; sleđe, ali zbog loše osmišljenog koncepta i neadekvatne • Povoljne cene za posetioce iz inostranstva; menadžerske (marketinške, PR, prodajne i finansijske) • Nedovoljna poznatost, ali i atraktivost Srbije kao turi- i organizacione veštine nije moguće učiniti napredak u stičke destinacije; omasovljavanju njihovih sadržaja. 80


Hotel life

H

FILM

u službi promocije Srbije

Srbija kao destinacija stranih filmskih i televizijskih ekipa i reklamnih agencija postaje sve popularnija, a godišnji priliv po tom osnovu iznosi desetak miliona evra.

P

Pažnju šire javnosti privlače svetski poznata glumačka imena koja sve češće snimaju na lokacijama u našoj zemlji, poput Kevina Kostnera, Krisa Nota, Pirsa Brosnana ili Salme Hajek. Zasluge za to u velikoj meri pripadaju Srpskoj filmskoj asocijaciji (SFA), koja je osnovana 2009. godine i okuplja na desetine kompanija i pojedinaca iz domaće filmske industrije. U poslednje dve godine ne samo da u Srbiju dolaze veliki filmski projekti, već se proširio i njihov dijapazon. Pored dugometražnih igranih fimova sa solidnim budžetima i zvučnim imenima, kod nas se radi i veliki broj stranih televizijskih filmova, pa i serija, kao i neki manji dokumentarni programi. Važno je i tržište reklama, koje se emituju svuda po svetu, a snimaju se upravo ovde, u Srbiji, za razne potrebe stranih klijenta. Za širenje posla, presudan je utisak koji inostrani filmski predstvnici imaju nakon završetka snimanja i koji dalje prenose kolegama u svetu. -Mi smo cenovno konkurentni, a imamo i dobre ekipe sa kojima stranci sarađuju. Oni ovde osećaju profesionalni nivo kao bilo gde drugde u svetu i ta ocena nam dovodi sve veće i raznovrsnije projekte. Postprodukcija je, takođe, dobar segment kojim se mnogi kreativci bave. Imamo mnogo toga što mi kao zemlja možemo da ponudimo i u čemu smo vrlo kvalitetni, što nam vrlo lako ostvaruje prohodnost ka međunarodnom tržištu. Kao i u svakoj

profesionalnoj branši, to se pročuje i jedan dobar projekat povuče za sobom nove – ističu iz Srpske filmske asocijacije. Po proceni produkcijskih kuća kao što su SFA, Work in progress i drugih, od 2009. do kraja 2013. godine ukupna vrednost produkcija koje su došle u Srbiju, a uzimajući u obzir sve vrste projekata - film, TV reklame, iznosi više od 50 miliona evra,. Procenjuje se da je to godišnje desetak miliona evra koje zarađujemo na ovom nivou. Ali, da bismo zaokružili paket koji nudimo strancima, da bismo Srbiju učinili još konkurentnijom u odnosu na zemlje u okruženju, treba uvesti podsticajne mere. U ovom poslu prednjače Mađarska i Češka, a značajne su i Hrvatska, Rumunija i Bugarska. Uvođenjem podsticajnih mera za strane producente koje daje država, još veći broj projekata mogao bi da bude privučen u Srbiju, pa bi veći bio i godišnji priliv novca po tom osnovu. 81


Piše: Marko Spalević

H

Fensi hoteli Destinacije

Srpsko lice

Budimpešte

Turistima iz Srbije prestonica Mađarske je već odavno dobro poznata. Devedesetih godina za mnoge bivše Jugoslovene ovo je bila početna stanica za prodor u “beli svet”. Danas se tamo ipak odlazi zbog nadaleko čuvenih kolača poslastičarnice Žerbo, šetnje Andraši bulevarom do Trga heroja i šopinga u Vaci ulici. Ako malo dublje zagrebete u istoriju ovog grada biće vam jasno da Srbi imaju istaknutu ulogu u prošlosti prestonice Mađarske, a mi smo se uverili da podjednako učestvuju i u životu savremene Budimpešte. DVA VEKA SRPSKOG TEATRA Povod naše posete bila je proslava dva veka srpskog teatra koju je organizovao Kulturni i dokumentacioni centar Srba u Mađarskoj. Ovako važan jubilej za srpsku kulturu obeležen je premijerom drame „Čudo u Rondeli”, a malo se zna da je baš u ovom gradu Joakim Vujić osnovao prvo srpsko pozorište davne 1813. godine. Tek dvadesetak godina kasnije, na poziv kneza Miloša Obrenovića, Vujić je formirao prvi teatar na prostorima Srbije – Knjaževsko-srpski teatar. Prepuna pozorišna sala te večeri svedočila je o 82

velikom broju Srba koji su rođeni, žive i rade u Mađarskoj. Kolika je njihova želja da očuvaju našu kulturu i tradiciju u susednoj državi govori činjenica da su najvećim delom samoinicijativno 2003. godine osnovali Kulturni i dokumentacioni centar, na čelu sa Milanom Đurićem. Od februara 2013. godine KDC je smešten na „Peštanskom Brodveju“, a u sklopu njega nalaze se galerija i kamerna scena Srpskog pozorišta. - Naš centar je zadužen za promociju kulture, dokumentaciju, ali i brigu o biblioteci i arhivi srpske zadruge. Organizujemo brojne kulturne progra-


Hotel life

me - književne večeri, izložbe slika, predstave i projekcije filmova, a interesovanje naših ljudi za ove programe je veoma veliko - ponosno ističe Milan Đurić.

H

Poslastičarnica Szamos

MESEC SRPSKE KULTURE Manifestacija Mesec srpske kulture je već postala tradicionalna, a prošle godine održana je od sredine septembra do sredine oktobra, gde su prikazani svi segmenti kulturne delatnosti kako Srba u Mađarskoj, tako i onih iz Srbije. - Ambasada Srbije u Mađarskoj je naša glavna veza sa maticom. Preko nje sarađujemo sa kancelarijom za dijasporu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, ali i sa brojnim institucijama kulture. Želja nam je da svake godine tokom Meseca srpske kulture pred-

stavimo kulturni centar nekog drugog grada u Srbiji. Naša veza sa maticom je izuzetno jaka, a radimo na tome da kulturna razmena bude još intenzivnija. Srbi u Mađarskoj, iako pojedini ne znaju srpski jezik, veoma drže do svog porekla. Samo tokom prošle godine organizovali smo preko devedeset događaja, kako u Budimpešti, tako i na prostoru čitave Mađarske –objašnjava Đurić. SRBI MAJSTORI ZA MARCIPAN Kada sledeći put budete šetali ulicama ove evropske prestonice sigurno ćete naići na neku od po83


H slastičarnica Szamos, koje se nalazi na više lokacija u gradu. Biće vam posebno zanimljivo ako znate da se iza naziva Szamos nalazi srpsko prezime Savić. Još pre Čarnojevića i velikih seobe Srba, u vreme Marije Terezije, na tlo Austrougarske stiglo je 400 srpskih porodica sa Kosova. Među njima i Savići, koji su svest o svom poreklu sačuvali do danas. Potomak ove porodice, Mladen Savić posle Drugog svetskog rata je peške stigao od Sentandreje do Budimpešte. Vođen nemaštinom i glađu imao je samo jedan cilj - da postane poslastičarski šegrt. Njegova želja se ostvarila, a u decenijama koje su iza njih porodica Savić ili Szamos postala je jedna od najpoznatijih poslastičarskih familija u Mađarskoj. Mladena Savića nasledili su sinovi Miloš i Laslo, a njihovo prezime danas u konditorskoj industriji Evrope predstavlja sinonim za kvalitet. Samoši su vlasnici nekoliko poznatih poslastičarnica širom grada, fabrike čokolade i čuvenog muzeja marcipana u Sentandreji, a ne kriju da tajna njihovog uspeha leži u tome što se oslanjaju na tradiciju i činjenicu da su posao sačuvali u porodičnim okvirima. - Filozofija našeg poslovanja jeste da sačuvamo stare vrednosti radeći onako kako su radili stari poslastičari. U našem poslu stare vrednosti jednako su važne i u modernom dobu. Tradiciju treba preuzeti, zadržati i negovati - istakao je Laslo Samoš. Njegovog brata Miloša Samoša sreli smo u čuvenoj poslastičarnici Ruszwurm, nedaleko od Ribarske kule u Budimu, sa koje se pruža čudesan pogled na zdanje Parlamenta. Ova vekovima stara poslastičarnica danas se nalazi u lancu Szamos. Miloš nam je otkrio da su „rušvurm šampita“ i „samoš čokoladna torta“ njihovi najtraženiji proizvodi, a pohvalio se i da on lično za sat vremena može da napravi čak 120 ruža od marcipana. Na marcipan ćete u ovim krajevima naići veoma često, ali lepo je znati da zvanično najbolji marcipan prave Samoši, kao i da je jedini muzej marcipana na svetu u vlasništvu ove porodice srpskog porekla. Još mnogo zanimljivih stvari imali su da nam ispričaju naši domaćini iz Srpskog kulturnog centra, zato sledeći put kada krenete u Budimpeštu znajte da je upravo njihova adresa najbolje mesto na kome možete saznati sve, kako o istoriji ovog velelepnog grada, tako i o tragovima koje su u postojanju Budimpešte ostavili Srbi. 84

Destinacije

Jedini muzej marcipana na svetu je u vlasništvu porodice Samoš


H

Hotel menadzer

Consierge

u službi gosta

U hotelskom biznisu i savremenom poslovanju kada konkurencija svakodnevno jača pravi je izazov privući nove i zadržati stare goste. Hoteli i hotelski lanci širom sveta odavno su shvatili da kvalitetna hotelska ponuda nije dovoljna. Zato svakodnevno osmišljavaju inovativne projekte kojima bi hotelski sadržaj podigli na viši nivo. Neke od tih projekata na domaće tržište donosi Divine World agencija.

P

od sloganom “Najbolje od Beograda” Divine World svakodnevno radi na podizanju hotelske ponude domaćih hotela na viši nivo i na osmišljavanju jedinstvenog sadržaja za strane posetioce Beogradu. -Želimo da u svet pošaljemo najlepšu razglednicu o Beogradu jer naš grad to zaslužuje. Zato biramo najbolje za naše goste kojima smo u potpunosti posvećeni. Shvatili smo da su potrebe, želje i mogućnosti gostiju različite. U okviru naših paketa, koje pravimo individualno za svakog klijenta, vodimo ih na mesta koja mi Beograđani najviše volimo i obezbeđujemo najbolju uslugu sa domaćinom koji njihovu posetu pretvara u nezaboravno iskustvo - poručuju iz agencije Divine World. Kao agencija koja je prepoznala da je sastavni deo slike o Beogradu koju strani gosti nose u svoju zemlju jesu detalji, Divine World svakodnevno radi na

86

njima. Zato su Divine kartice postale omiljene među gostima hotela. Koristeći ove kartice gosti uživaju u sigurnoj taksi vožnji, gastronomskoj ponudi Beograda, kupovini i mestima na kojima će dobiti najbolju uslugu. I to uz određene popuste i dodatke (više informacija na www.divinebelgrade.com). -Neprijatna iskustva koja strani posetioci doživljavaju u Beogradu, ali i svakom drugom gradu, su realnost. Zato smo na domaće tržište lansirali projekte koji gostima pružaju sigurnost. Taxi Loyality kartica i Divine Shopping kartica postale su prepoznatljive i tražene među stranim gostima, jer se koristeći ih osećaju sigurno. A to je upravo osećaj koji želimo da im pružimo s obzirom da često slušamo kako je slika koju o Srbiji imaju stranci pogrešna i ne baš najlepša. Mi želimo da damo doprinos u poboljšanju tog utiska - poručuju iz agencije Divine World.


Piše: Snežana Novaković

Samonegovanje i aktivan odmor postali su sastavni deo života savremenog čoveka, zbog čega su wellness&spa sadržaji sve važniji činioci pri odabiru hotela i destinacije za odmor.

L

oše životne navike i ubrzan način života doprineli su tome da su ljudi mnogo osetljiviji i manje otporni na bolesti, zbog čega su sadržajni spa centri nezaobilazna mesta za borbu protiv stresa i preventive od svega neželjenog. Oni obuhvataju niz tradicionalnih načina za poboljšanje stanja organizma gde spadaju masaže, tretmani kože, saune, spa vikend akcije, fitness programi. Neki hotelski spa centri imaju i termalnu vodu, a još od pamtiveka se kupanje u lekovitoj termalnoj vodi koristilo za jačanje organizma i imuniteta uopšte. Danas se to kombinuje uz dodatna uživanja u terapeutskim i relaksirajućim masažama koje su svima dostupne. Nekada je to bio statusni simbol vladara i kraljica, a danas je svako u mogućnosti da bude “vladar svog blagostanja”, te da kvalitetno spoji ove dve prednosti i doprinese svom dobrom zdravlju. Ako izaberete odogovarajući hotel sa dobrom spa ponudom ili destinaciju sa očuvanom prirodom, na pravom ste putu da povratite vitalnost i vratite se svakodnevnim obavezama puni energije. Predstavljamo vam najbolje hotelske wellness & spa centre u Srbiji.

Najbolji hotelski spa centri Srbije


Klub Olympus Fitness & Spa Centar

Hotel Hyatt Regency Beograd 

K

lub Olympus Fitness & Spa Centar hotela Hyatt Regency Beograd idealno je mesto za opuštanje i uživanje u širokoj lepezi prvoklasnih usluga koje su sinonim za Hyatt brend. U sklopu Kluba Olympus nalazi se savremeno opremljena fitness sala, zatvoreni bazen, đakuzi, sauna, parno kupatilo, mlazni tuševi. U ponudi se takođe nalaze i ekskluzivni Diego dalla palma tretmani lepote lica i tela uz najkvalitetnije profesionalne proizvode na bazi eteričnih ulja i aktivnih sastojaka. Ponuda uključuje nekoliko vrsta masaža, kao i kozmetičke usluge pedikira i manikira. Fitness centar u sklopu kluba je opremljen savremenim mašinama, a fitness program sadrži tečajeve poput step aerobika, fit-ball vežbi, pilatesa, joge i klasičnog aerobika. Kvalifikovani instruktori mogu, po potrebi, da pripreme personalizovane programe vežbi kako bi svaki posetilac/gost dostigao ciljeve za optimalno zdravlje. Moderan dizajn i sofisticiran luksuz Kluba Olympus Fitness & Spa Centr nedavno je upotpunjen potpuno renoviranim bazenom, koji je delo svetski poznate kompanije u oblasti enterijera - Wildson Design Associates (WDA). Uređeni u skladu sa vrhunskim standardima i najmodernijim trendovima, bazen i đakuzi opremljeni su prelivnim kanalima, podvodnim osvetljenjem i hidro-masažnim sistemom, kako bi u potpunosti zadovoljili istančan ukus svakog gosta.


Sisley Spa Centar

Square Nine hotel Beograd 

H

Hotel Square Nine je izuzetno luksuzan beogradski hotel, koji kombinuje međunarodni životni stil i lokalno gostoprimstvo sa prefinjenim dizajnom i elegantnom, modernom atmosferom. Smešten u u najatraktivnijoj, istorijskoj četvrti prestonice, Square Nine je oaza prelepog enterijera i besprekorne usluge u kome je izuzetna pažnja posvećena svakom detalju. Centralna gradska lokacija na samo 50 metara od Knez Mihailove ulice nudi neprevaziđenu beogradsku adresu za poslovne putnike, ali i one koji putuju radi razonode. Kako bi razonoda bila potpuna, hotel pored 2 restorana gostima, sugrađanima i posetiocima Beograda, nudi jedinstven Sisley spa i wellness centar. Ovaj prestižni francuski brend sarađuje sa ukupno 6 spa centara u čitavoj Evropi i manje od 30 širom sveta. Square Nine Sisley Spa centar obuhvata prirodno osvetljeni, 18 m dugačak bazen, koji je za Beograd poseban i zato što je jedini bazen u gradu koji se čisti bez

upotrebe hlora, isključivo aktivnim kiseonikom. Bazen je dubok 1,4 m. Osim toga posetiocima i članovima su na raspolaganju japanska verzija đakuzija - Offuro kada, sauna, parno kupatilo, kao i Technogym teretana. U teretani se mogu organizovati i privatni treninzi sa Square Nine trenerima, dok su za opuštanje posle napornog treninga ili radnog dana svima na raspolaganju Square Nine ili Silsey masaže i tretmani lica i tela za potpunu revitalizaciju. Sisley kozmetika spada u jedan od najfinijih evropskih brendova i u jednu od 3 najbolje svetske kozmetičke kuće već decenijama. Potpuno je prirodna, isključivo biljnog sastava, bez aditiva i preparata za konzerviranje, kreirana pre svega za podmlađivanje i regeneraciju kože. U spa centru se koristi za masaže i tretmane, a moguće je i kupiti preparate. Square Nine svojom ponudom u svim sferama donosi raskošan i prijatan karakter gradu, ali i svojevrsnu intimu, šarm i identitet prestonice.


Wellness & Spa Centar

BEST WESTERN Prezident Hotel Novi Sad 

K

ao posebnu uslugu BEST WESTERN Prezident Hotel izdvaja Wellness & Spa Centar za rekreaciju i opuštanje. U okviru Wellness & Spa programa gostima su na raspolaganju zatvoreni i otvoreni bazen. Tu je i tursko kupatilo gde na temperaturi od 45 do 50 stepeni, postižete efekat postepenog zagrevanja tela uz aromaterapiju i detoksikaciju organizma. Finska sauna predstavlja prijatan prostor namenjen isključivo za uživanje i relaksaciju, učiniće da se opustite uz karakteristične mirise etarskih ulja. Kao posebnu ponudu hotel izdvaja prostrani đakuzi koji se nalazi odmah pored bazena. Tu je i tapidarium, teretana, ali i solarijum najnovije generacije. Gostima je na raspolaganju i kapsula za podmlađivanje i uklanjanje bora u kombinaciji sa tretmanima mršavljenja. 42 Collagen BodyWave omogućava dva tretmana za foto podmlađivanje u jednom, i to u kombinaciji sa tretmanima mršavljenja anticelulita ili vežbanja. Tretira se površina celog tela i lica paralelno, te je u odnosu na neke druge agresivnije metode u potpunosti ugodan i bezbolan za generacije od 30 do 60 godina! U Beauty Centru možete se opustiti uz veliki izbor klasičnih i egzotičnih masaža, ili dobiti kompletnu uslugu nege lica, noktiju, kao i uslugu frizera. Dok čekate neki od vaših omiljenih tretmana, opustite se uz abijentalne zvuke i šolju zelenog čaja u prijatnom prostoru sobe za opuštanje.


Wellnes Saruna

Crowne Plaza Beograd 

W

elness klub koji se nalazi u hotelu Crowne Plaza u ponudi ima: Spa zonu, Fitness zonu, Vitamin bar, prostor za odmor, prostorije za masaže i tretmane. Fitness zona je pre svega usmerena na sprovođenje specijalnih programa i individualnih treninga. Specijalni programi su optimizirani i prilagođeni tipovima vežbi prema potrebama klijenata. Zavisno od testova i želja, klijenti se mogu opredeliti za rekreativne programe sa ciljem prevencije i poboljšanja zdravlja, kao i programe potpunog preoblikovanja tela uz gubljenje kilograma i suvišnih masnoća. Spa zona sadrži i hotelski bazen dimenzija 17x8 m, sa prirodnom morskom solju, koja za razliku od hlora ne izaziva nikakve alergijske reakcije, a

izuzetno je blagotvorna za kožu i organizam uopšte. U Spa zoni još se nalaze i finska sauna, parno kupatilo, tuševi, ležaljke, Vitamin bar. Prostor ima podno grejanje, temperatura vazduha je oko 28, a vode 29 stepeni celzijusa. Klub nudi i širok izbor masaža i tretmana lica i tela, od klasičnih relax i sportskih, preko egzotičnih masaža, do kraljevskih, energetskih i Anti-age tretmana. Masaže izvode iskusni profesionalni terapeuti. Osim masaža, zastupljeni su i drugi kozmetički tretmani poput pedikira, manikira, depilacije i slično. Wellness Saruna Crowne Plaza ima i različite ponude vaučera, dnevnih karata i Wellness paketa za svoje članove i njihove prijatelje.


Putnik Sport & Spa

Tulip Inn Putnik Belgrade 

P

utnik Sport & Spa je moderan fitnes centar koji u celosti ispunjava sve vaše zahteve za kvalitetnu rekreaciju i relaksaciju. Nalazi se u donjem nivou hotelaTulip Inn Putnik, na Novom Beogradu. Na površini od 950m2, članovima kluba i gostima hotela na raspolaganju su bazen, hidromasažna kada, saune, različite vrste masaža, fitness zona sa najsavremenijom opremom za vežbanje

firme TechnoGym. Licencirani instruktori su tu sa vama, pored vas i uz vas. Dobićete stručni nadzor, osobu koja će vas motivisati i sa kojom ćete sigurno doći do željenog rezultata putem individualnih i različitih oblika grupnih treninga (pilates, joga, aerobik). Dozvolite sebi da se odmorite i uživate. Podarite sebi nov kvalitet života.


Grand Oaza Spa & Wellness

Grand Hotel & Spa Kopaonik 

G

rand Oaza Spa &Weellness centar nalazi se u okviru luksuznog hotela Grand, prostire se na skoro 2000 m2 i predstavlja arhitektonsku poeziju za oči i oazu za dušu. Mogućnosti za uživanje su brojne, od prave thai shiatsu masaže, luksuznih tretmana lica i tela, egzotičnih spa rituala do eksluzivnih spa villa tretmana, i to sve uz neograničeno korišćenje brojnih sadržaja spa & wellness, kao i fitness centra. Gostima su na raspolaganju đakuzi i bazen na otvorenom, sa temperaturom vode od 38 stepeni i toplom vezom sa zatvorenim bazenom. Unutrašnji deo krasi relax zona, a sauna svet se sastoji od nekoliko vrsta blagotvornih sauna – infrared, bio sauna, finska sauna, kao i parno kupatilo i slano-ledena pećina. U toku zimske sezone preporučuju se potpuno novi, prestižni tretmani spa industrije, koji su stekli veliku popularnost među poznatim evropskim spa centrima. Masaža bambusima je inovativna masažna tehnika koja pored ruku terapeuta koristi zagrejane bambuse u cilju što bolje masaže dubokih tkiva. Masaža blagotvorno deluje na prokrvljenost mišića, pospešuje cirkulaciju, potpomaže limfnu drenažu i izbacivanje toksičnog sadržaja nagomilanog u mišićima. Masaža toplim školjkama je najprestižniji toplotni tretman spa industrije. Unikatne filipinske Tiger školjke koje u kombinaciji sa mineralima mora stvaraju jedinstvenu hemijsku reakciju koja zagreva mišiće, cirkulaciju, limfni sistem i funkcije unutrašnjih organa u celosti.

Masaža svećama -Biosun masaža svećama koristi visoko kvalitetne sastojke pčelinog voska, ekstrakte meda, lekovitosti bilja i 100% prirodna esencijalna ulja. Smanjuje je sinusna napetost glave, zujanje u ušima što dovodi telo u relaksaciju. Tajlandska biljna masaža koristi zagrejane jastučiće tajlandskog i kineskog bilja koji se pare na vodi i direktno utiskuju na telo kroz pokrete mešanja. Ovaj tradicionalni tretman se upotrebljavao radi ublažavanja napetosti i ukočenosti mišića različitih regija tela. Toplota i bilje se apsorbuje u telu u cilju smanjenja bolova, povećanje limfne drenaže i poboljšanja stanja kože.


Wellness Mona

Hotel Mona Zlatibor 

W

ellness Mona Zlatibor je ekskluzivni kompleks u kome se na prirodan način postiže podizanje opšteg stanja zdravlja duha i tela. Na površini od 1000 kvadrata zastupljeni su sadržaji koji neprimetno spajaju filozofiju Istoka, tehnologiju Zapada, stare i nove tradicije. Kada poželite da nakon skijanja, dugih šetnji ili napornog radnog dana, svom telu vratite snagu i vitalnost posetite ovaj wellness centar na Zlatiboru. Jedinstveni centar lepote i zdravlja je pogodan za pripremu profesionalnih sportista i uživanje i kondicioniranje individualnih gostiju. Wellness centar Mona omogućava potpuno opuštanje i misaono odvajanje od svakodnevnog stresa. Masaže i tretmani lica i tela potpuno okrepljuju organizam za samo nekoliko dana. Wellness poboljšava kvalitet života, vraća fizičku formu i samim tim pred-

stavlja sredstvo za sprečavanje nastanka bolesti ili smanjenja njihovog inteziteta. Ova oaza mira vam pruža: tretmane lica i tela, masaže, tretmane u rasulu, parno kupatilo, bio-saunu i finsku saunu, hidromasažne bazene, bazene sa turbodžetom-gejzerom-vodopadom, kapsulu zdravlja, arapski razul, fitness studio, frizer. U Wellness centru dobijate peškir, bade mantil i papuče. U okviru Wellness centra nalazi se i Vital bar. Sve usluge Mona wellness centra mogu koristiti i gosti koji nisu odseli u hotelu već su gosti Zlatibora. Rezervaciju mogu izvršiti lično na recepciji wellness centra ili putem telefona. Za vanhotelske goste cene masaža, tretmana lica i tela, QI kapsule zdravlja, kupki, iste su kao i za hotelske goste, a za sve ostale tretmane više informacija dobićete putem njihovog sajta.


Aquapura Spa & Wellness centar

Falkensteiner Hotel Stara Planina 

N

a 1470 m nadmorske visine, u parku prirode Stara planina, Aquapura Spa filozofija, prepoznatljiva za Falkensteiner Hotels & Residences, zasniva se na vraćanju prirodnog bioritma organizmu, kao i potpunoj detoksikaciji tela najsavremenijim tretmanima. U okviru centra se nalaze zatvoreni bazen sa panoramskim pogledom na vrhove planine, tursko kupatilo, finska sauna, hidromasažna kada, relax zona, a u letnjem periodu, otvoreni bazen sa toplom vodom. U mirnom ambijentu netaknute priorode možete se

opustiti uz tradicionalne masaže: shiatsu, antistress i relax, a za dame su u ponudi tretmani lica i tela sa francuskom kozmetikom Sothys. Fitness centar je opremljen najmodernijim Precor aparatima i spravama, a naši profesionalni treneri mogu napraviti poseban program samo za vas. Ako ima zainteresovanih za grupne treninge, organizujemo za goste hotela aquabic, zumbu i pilates. I za kraj, za potpunu detoksikaciju, tu je i sveža planinska voda u kombinaciji sa krastavcem i grejpfrutom.


SPA & Wellness

Hotel Izvor Aranđelovac 

H

otel “Izvor” je dobitnik 15 nagrada kao najbolji Spa, wellness i kongresni hotel u Srbiji, a u 2011. godini je i dobitnik regionalne Wellness award kao najbolji Spa&wellness hotel u regionu. Osim toga, ovo je i jedini resort koji u svom sastavu ima i aqua park. Spa centar hotela “Izvor”, sa ukupnom vodenom površinom od 488m2, poseduje sopstveni izvor mineralne vode. Boravkom u ovoj vodi koža postaje glatka, povećava joj se elastičnost i dobija zdraviji izgled. Deluje relaksirajuće na mišiće čitavog tela, uspostavlja cirkulaciju i utiče na veću pokretljivost zglobova. U velikom bazenu su masažeri za leđa, ramena i vratni deo, gejzir i slapovi u centralnom delu, a tu je i đakuzi, kao i dva dečija bazena. U termalnim bazenima su gejziri i razne vrste hidromlaznica. Spa centar vam pruža odmor u Relax sobi, a Parno kupatilo, Bio sauna, Ruska banja, Finska sauna omogućavaju organizmu inhalaciju, detoksikaciju,

jačanje otpornosti organizma, poboljšanje imuniteta, cirkulaciju, relaksaciju, elastičnost i čišćenje kože. Spa centar poseduje tri prostorije za masaže i tretmane. U ponudi su: Aromatherapy masaža, Relax, Sportska i Terapeutska masaža, Limfna drenaža, Masaža vulkanskim kamenjem, Refleksologija, Shadiva, Kraljevska masaža, Masaža za nju i njega, Anticelulit masaža, Balanize tretman. Osim toga gostima je na raspolaganju i veliki izbor tretmana lica i tela, a u kombinaciji sa tretmanima koristi se i Vichy prostorija kojom se postiže efekat dubinskog opuštanja, detoksikacije, bolje elastičnosti kože, eksfoliacije i uspostavljanje bolje cirkulacije. Gostima je na raspolaganju i moderno opremljen fitness centar, kao i grupni i personalni programi vežbanja – aqua aerobik, pilates, joga, tae-bo, zumba. Spa centar ima galeriju, bar, terasu sa prelepim pogledom na planinu Bukulju i otvoreni bazen sa barom u vodi.


KATARSYS wellness & spa centar

Hotel Premier Aqua Vrdnik 

H

otel raspolaže sa impresivnim unutrašnjim i spoljnim bazenom. Unutrašnji bazen sadrži slapove koji omogućavaju dodatnu masažu lekovitom termalnom vodom za ramena i leđa, kao i delove sa hidro-masažnim efektima. Hotel pruža veliki izbor luksuznih tretmana i sadržaja namenjenih duhovnom opuštanju i regeneraciji organizma, a umirujući ambijent sauna i relax zone učiniće uživanje potpunim. Slana soba - haloterapija je metoda koja se zasniva na doziranom boravku u atraktivno dizajniranoj slanoj sobi koja je izgrađena od prirodne kamene soli i daje izuzetne rezultate u jačanju imuniteta i u tretmanima mnogih hroničnih i alergijskih poremećaja. Relax zona - idealno mesto za odmor i relaksaciju nakon boravka u saunama. Vichy tuševi - različitim funkcijama, svetlosnim efektima i aromama, ovi veseli tuševi pružaju jedinstven do-

življaj i nezaboravno iskustvo. Parna sauna - vrsta saune u kojoj je zasićenost vazduha vlagom 100%, u narodu poznata i kao “mokri rođak” finske saune, ima pozitivno delovanje na respiratorni sistem, na izbacivanje toksina i revitalizaciju organizma i podizanje imuniteta. Infrared sauna - sauna koja telo zagreva pomoću infra crvenih zraka, deluje na opuštanje mišićno-vezivnog sistema i opuštanje organizma u celosti, te podizanje imuniteta. Bio sauna - za sve ljubitelje sauna koji ne podnose visoke temperature ali žele da iskuse blagodeti znojnih kupki, bio sauna je pravi izbor. Finska sauna - namenjena je ljubiteljima tradicionalnog oblika sauniranja na visokim temperaturama. Masaže - nežni dodiri ruku i aromatična ulja su dobitna kombinacija za održavanje vitalnosti, potpunu relaksaciju i opuštanje duha i tela.


H

Piše: Marko Spalević

Rafting na Tari www.highlandertim.com +387 65 475 201

jača vaš tim

Otuđenost ljudi i život pod stresom postali su radna svakodnevnica. Problemi u komunikaciji su vidljivi skoro svuda, posebno u velikim korporacijama, što dovodi do smanjene produktivnost i profita.

U

pravo ove signale odgovorne kompanije shvataju ozbiljno i tragaju za načinima kako da motivišu zaposlene da se upoznaju, komuniciraju, motivišu, ojačaju volju, podignu stepen inicijative, razviju timski duh i oslobode zaposlene stresa. Uspešne kompanije teže da izgrade tim koji će ostvarivati zavidne rezultate, ali prema rečima profesora psihologije Aleksandra Kontića „TIM mora da se GRADI“. - Nijedan „team building“ nije toliko skup koliko jednu kompaniju mogu da koštaju posledice manadžerskog stresa i nepostojanja timskog rada. Jeftinije je uložiti sredstav u jačanje tima i tako redukovati probleme koji nastaju odlaskom radnika na bolovanje. U protivnom sledi oglašavanje novog radnog mesta, HR provere, trening obuke, uhodavanje novog radnika... – smatra Kontić i naglašava da se u avanturističkim uslovima postižu najbolji rezulatati. Primera radi odvesti zaposlene na sedam dana jedrenja gde u zatvorenom prostoru moraju biti upućeni jedni na druge itekako može da bilduje jedan tim, smatra Kontić. Znači, put pod noge i krenite sa svojim zaposlenima u otkrivanje divlje i netaknute prirode, jer upravo savladavanjem izazova u ekstremnim uslovima moguće je učiti i razvijati sposobnosti, testirati izdržljivost, požrtvovanost i pomerati granice. Za ljubitelje rafting avanture najpopularniji su tim bilding programi u kanjonu Tare, drugom po veličini kanjonu u svetu, nakon Kolorada. Dovoljno je reći maj

98

mesec i tada je moguće doživeti najuzbudljiviju rafting avanturu. Prema rečima Vjekoslava Ćalasana iz HIGHLANDER agencije Tara je po stepenu atraktivnosti za rafting svrstana u vrh svetskih reka, uz Kolorado i Zambezi. - U maju mjesecu Tara je najhladnija, najdublja, najbrža i najopasnija. Osjećaj uletanja u izuzetno snažne i duboke bukove oduzima dah. Moraju se poštovati uputstva skipera kako ne bi ste ispali iz čamca. Dionica od Brštanovice do Šćepan Polja duga 17km je jako atraktivna sa najviše bukova. Ipak, kompanije vrlo često zbog potreba tim bildinga biraju rafting od vrha, tačnije Đurđevića Tare, jer tada mogu da kombinuju rafting i preživljavanje u prirodi. Preživljavanje u prirodi je krucijalni program za jačanje tima. To može biti organizovano u i u prašumi Perućica, poslednjoj oazi netaknute prirode u Evropi – ističe Vjekoslav Ćalasana, skipper koji je za poslednjih 15 godina upoznao svaku stenu ovog kanjona i jedan od retkih na ovim prostorima koji ima dozvolu za rafting od Međunarodne rafting asocijacije (IRA). - Veštine kao što su planinarenje, lov i ribolov mogu biti jako korisne za snalaženje u divljini i jačanje tima, ali i pored toga priroda svojim nepredvidivim preprekama nameće razvijanje vrlina, sposobnosti i oslanjanja jednih na druge. Ipak, tu su i naši vodiči koji će boravak u divljini učiniti maksimalno sigurnim – naglašava Vjekoslav Ćalasan.


Hotel Life No.3  
Hotel Life No.3  

„Hotel Life“ is published quarterly and distributed for FREE to all the hotels and hostels in Serbia, Tourist organizations and Agencies, le...

Advertisement