Page 133

žandarmeriju, koja je predstavljala simbol tiranije nenarodnih režima. I baš zato što se naša narodna vlast u suštini razlikuje od ranijih tlačitelja, politička obuka milicije, njeno pravilno odabiranje treba da bude jedan od prvih […]80 partijskih i drugih organizacija. Ali toga nije bilo. Iako svi znamo da u miliciju treba regrutovati naše stare borce, invalide i nesposobne za operativnu jedinicu, nama se dešavalo da gotovo u svakoj milicijskoj jedinici prevladavaju brojno zabušanti, pijanice, harageri, pa čak i poneki neprijatelj, koji takvi kakvi su, jasno je kao dan, mogli su samo da prave na svakom koraku štetu. Na masu mesta se desilo da da takav otpadnik dođe čoveku koji ima nekoliko dece u partizanima tuđinski se ponašajući, tera ga (poziva) na rad, a tako su česti primeri opijanja milicionera, pucanje kroz sela, razjurivanje omladine sa sastanaka ili ulica i sileđijstva razne vrste. Što se tiče njihovog rasporeda, naročito s obzirom na sirovost (Srbi u srpska, Hrvati u hrvatska sela), tu takođe nije bilo nikakve brige. Desi se, na primer, u šidskom srezu da su podugo bili milicioneri u hrvatskom selu Kukujevci sirovi Srbi iz susednog srpskog sela. Kada se setimo kolika su postojala trvenja između dva susedna sela različite nacionalnosti, pogotovo srpske i hrvatske, koja su jedva počela primati naš uticaj, onda odmah možemo znati kako su se ti Srbi milicioneri ponašali u hrvatskom selu i kako ih je hrvatski narod primio. Ovo verovatno nije jedini slučaj. Možda najtipičniji primer sileđijstva i otpadništva jeste slučaj sa jednim komandantom milicije u Vrdniku, koji je uz to bio član Partije, koji je hapsio i mlatio ljude iz sela, pored ostalih uhapsio i člana odbora kao i jednog partizana koji je išao sa kursa i bio u prolazu u tom selu, te se učinio “sumnjiv” i da bi doznao nešto o njemu on ga je mlatio. Kruna svemu tome je postupak toga komandanta prema milicionerima iz svoje čete, kada je pre kratkog vremena SK tražio da dođe pored ostalog naroda iz toga sela i što više milicionera na rad na aerodrom. Komandir se tome oštro suprotstavio i kada se jedna grupa milicionera ipak dobrovoljno javila, on je uzviknuo: “Vi ste dezerteri i ne vraćajte mi se više natrag”. Sada se situacija u miliciji prilično popravila, nakon odašiljanja nekoliko stotina nepoćudnih u vojsku, a i mnogo veće brige Partije (NOO-a) za miliciju. Ipak nas stanje koje danas vlada tamo ne može još ni blizu zadovoljiti, te briga za brzo prevaspitavanje i čišćenje milicije mora ostati još i dalje u punoj snazi. Članova Partije u miliciji imamo 98, od toga 32 radnika, 30 siromašnih, 25 srednjih seljaka, 5 srednjoškolaca, 1 činovnik, 3 intelektualca i 2 zanatlije. Od toga 87 Srba, 5 Hrvata, 3 Rusina, 3 ostale narodnosti. Od toga 3 žene. Nedostaju nam podaci za srez Zemun i [Sremska] Mitrovica. /…/

_____________

Izvornik, strojopis Lj. Vasilić (prir.), Okružni komitet KPJ za Vojvodinu 1944-1945, Novi Sad – Sremski Karlovci, 1978., str. 401., 420.-422.

80

Ispušteno; očito treba pisati: zadataka.

133

Profile for Hrvatski insititut za povijest

pzi_2a  

DOKUMENTI SLAVONIJA, SRIJEM I BARANJA Nakladnik: Hrvatski institut za povijest - Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Slavons...

pzi_2a  

DOKUMENTI SLAVONIJA, SRIJEM I BARANJA Nakladnik: Hrvatski institut za povijest - Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Slavons...

Advertisement