Page 1

newsletter

#001


KAD ŽURIM ZA EVROPU Zašto bi neko u vreme ekonomske krize pravio nezavisnu regionalnu fondaciju koja bi, alternativnim izvorima finansiranja, produkcije i obrazovanja, trebalo da pomogne promene na Zapadanom Balkanu? Kome je potrebna još jedna organizacija, kapa, kišobran za vaninstitucionalne projekte? To neće uspeti? Ovo su samo neka od pitanja i dilema koja često čujemo, koja bi trebalo da nas uplaše, i onemoguće da nastavimo putem koji smo za sebe predvideli. Potreban je novi prostor za mlade stvaraoce, one koji žele da govore o neprijatnim temama u našim društvima. Mnoge institucije otvorile su svoja vrata za mlade ljude, ali veoma mali broj njih je posvećen novoj i drugačijoj vrednosnoj perspektivi. Hartefakt Fond je osnovan sa ciljem da podstakne kreativnu komunikaciju o teškim temama, do ojača i okupi nove generacije. Da kvalitetnim umetničkm dostignućima otvorimo pandorine kutije. Kulturne politike regije su u stalnom procesu definisanja. Neki tvrde da je sve u redu, neki kažu da naš problem nije nacionalizam, ksenofobija, nasilje, ratni zločini, potlačeni I socijalno ugroženi…

Svako društvo ih ima. Ima ih, ali ima i adekvatne ili bar nekakve odgovore na pitanja tih “odbačenih, drugačijih, nerazumljivih…”. Pored nas žive ljudi koji već dvadeset godina traguju za sudbinom svojih najmilijih ubijenih ili otetih tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. To je samo jedno od pitanja. Šta mi radimo? Ćutimo, nije to naše pitanje. Ili, osuđujemo vozača gradskog prevoza koji je spasio devojčicu od silovanja, dok je pun autobus nemo gledao nasilje i ljutito kudio vozača što ne pokreće autobus, već čeka policiju. Taj nedostatak empatije čini naša društva dalekim od vrednosti koje deklarativno zagovaramo i te presvetle evropske budućnosti. Solidarnost. Jednakost. Pravda. To su samo neke od naših vrednosti. Kad žurimo u Evropu, moramo biti svesni da taj put ima predviđene stanice, vreme polaska, kućni red autobusa i mnoga druga pravila. Isto tako, i nešto naše što bi smo toj zajednici doneli, ako nas prime, a da to nije ovako kako je danas, sad i ovde. Ni tamo, ni ovde. Hartefakt Fond je otvoren za ideje, nove projekte, nove stvaraoce. Pridružite nam se, podržite i savetujte. Andrej Nosov


Preludijum za evropsku kulturu Jedinstveni ex Yu kulturni prostor imao je značajke, vidljive naročito u administrativnom centru prethodne države - u Beogradu. Svaka republika je u ponečemu prednjačila. Slovenija se isticala drugačijim teatarskim izrazom, prilično simplifikovanim, geometrijskim, Hrvatska grafičarima, BiH muzikom, Makedonija i Crna Gora ekspresionizmom u slikarstvu, Srbija pozorišnom avangardom i veoma prijemčivim TV dramskim serijama. Rat je prekinuo interakciju, prva obnova veza na liniji Beograd-Zagreb dok se u Hrvatskoj još ratovalo bile su karikature Predraga Koraksića, koje su, zbog političke izražajnosti i prepoznatljivosti, imale veoma dobar prijem. I crteži Mirka Ilića, apatrida. Književnost se razmenjivala ličnom inicijativom i kuririma, uglavnom mirovnjacima. Potreba za obnavljanjem kulturnog prostora regiona prozilazi i iz toga što je taj mozaik do 1991. u rezultanti bio veoma skladan, gotovo poseban fenomen. Nije bilo teško inostranom posetitelju predstaviti jugoslovensku umetnost na jednom mestu. I nije trebalo objašnjavati kom republičkom podneblju pripada. „Hrvatski Faust“ Slobodana Šnajdera imao je svetsku premijeru u Beogradu godinu dana nakon objavljivanje istoimene knjige u Zagrebu i 11 godina pre premijere u bečkom Burgteatru (Burgtheater); „Znamke, nakar še Emilija“ (Marke a zatim još i Emilija), predstava Primorskog gledališča iz Kopra, autora

Dušana Jovanovića, Beograđanina rođenjem, slovenačkog reditelja i teatrologa imala je svoju drugu beogradsku izvedbu krajem aprila 2010. Prva izvedba predstave „Znamke, nakar še Emilija“, bila je u Beogradu pre više od 40 godina. Kako se veze među kriminalcima i ratnicima na bivšem jugoslovenskom prostoru nisu nikada prekidale, a zahvaljujući međunarodnim utakmicana, posle ukidanja sankcija SRJ sportisti su se takmičili, kulturne veze očekuju podsticaj. Pre ratova u bivšoj Jugoslaviji preko kulture se najlakše kontaktiralo i sa svetom uopšte. Ne treba zaboraviti da je Srbija gotovo deceniju bila izopštena iz sveta i izolovana od svih kulturnih postignuća, te joj zato obnavljanje tih veza veoma nedostaje. Hartefakt Fond (HF) je formiran 8. jula 2009. da pomogne transformaciju društava Balkana i doprinese kreativnoj komunikaciji o važnim društvenim temama. Ta društva treba da budu odgovorna, solidarna, pravedna i tolerantna. HF podstiče, obrazuje, afirmiše i povezuje talentovane, kreativne, mlade i često marginalizovane ljude, podstiče kritičko mišljenje i stvaranje odgovorne elite. HF podržava kritičke umetničke projekte koji doprinose društvenom dijalogu i promenama; programe koji direktno pomažu žrtvama diskriminacije i korupcije na zapadnom Balkanu. HF je organizovan u tri programske celine: grantovi, produkcija i obrazovanje. Tamara Kaliterna


Deminiran, neideologizovan Umetnici različitih profila iz regiona su definisali za HF šta im znači „kulturni prostor regiona“: Borka Pavićević, dramaturškinja iz Begrada Region znači samo nekakvu neimenovanu teritoriju, a ratova za teritorije nam je, nadam se, dosta. Regija znači i granice. Radi se, naime, o tome da se vreme unese u prostor, ili da se prostor sagleda u vremenu. Ono što danas stvaramo su budući kulturni spomenici, ili identifikacioni znaci regije. Sa Meseca vidite Kineski zid, ali i Dubrovnik. Dakle, mi koji nismo hteli lepši i bolji Dubrovnik, već onaj po kome se svi mi skupa, i šire od „regije” prepoznajemo i sa Meseca, možemo barem pokušati da imenujemo zemlje „zapadnog Balkana” i nekim drugim imenom. A to imenovanje je stvar kulture i umetnosti. Dakle, posle tolikog razaranja, stvaranje. To znači kulturni prostor „regije”.

Bojan Munjin, kazališni kritičar iz Zagreba Za mene je kulturni prostor regije polje odnosa i prepoznavanja sličnog životnog napora, kreativnog refleksa i intelektualne energije. Kulturni prostor ove regije ima svoje karakterističnosti pa ću nabrojati samo one koje meni jesu značajne: šarolikost kulturnih detalja, hirovita i nepredvidiva energija lične ili društvene akcije i široko i izjednačeno polje djelovanja koje često neutralizira razliku između tzv. visoke i niske kulture. Taj kulturni prostor regije imao je drugačije značenje za vrijeme trajanja Jugoslavije, a drugačije u ratovima nakon toga. Ono što danas vidimo je neka vrsta buđenja i obnove veza u tom prostoru, što dokazuje da bez obzira na različite državne (i antagonizirane) zajednice, kulturni prostor regije živi kao vitalni raznoliki organizam. Damir Imamović, sarajevski muzičar Kulturni regionalni prostor je omeđen zajedničkim jezikom, a onda i zajedničkom historijom. Upravo zbog toga, on se i danas neprestano kreira kao polje razmjene, opstajući tako uprkos različitim državnim aparatima. On postoji: u literaturi, kako domaćoj, tako i prevođenoj, filmovima, pozorištu, muzici...


Darko Cvijetić, glumac iz Prijedora Smatram da će kulturno regionalno povezivanje još dugo biti u sjenci političkog diskursa. Kulturu je smijenila religiozna indoktrinacija najgore vrste, potreba za kulturom se ugušila u folkloriziranju naciona i na sceni je našminkano lice “pomirenja svih sa svime i svakim” - fraza iz političkog vokabulara u svoj svojoj ispraznosti. Dok god politika upravlja kulturnim prostorom regije, neće biti mogućno uspostavljanje kulturoloških dometa XXI stoljeća. Da bi taj prostor bio kulturno homogen, nije dovoljna tolerancija, nego istinska osviještenost vrijednosti i afirmacija htijenja, a ne proklamacija. Naredne generacije tek će morati da se čupaju iz banalnosti subkulture koja im je nametnuta ratom i poraćem, morat će posve iznova definirati kulturno-regionalni prostor i lišiti ga premisa plemenskog zatvaranja. Jeton Neziraj, dramski pisac iz Prištine Kulturni prostor je mesto koje je de-minirano, de-militarizovano, de-ideologizovano, de-klišetizirano, de-…! Drugim rečima, “kulturni prostor” jeste ‘mesto’ gde više nema potrebe da se pojavi “Crvenkapica u minskom polju”, gde nema potrebe za knjigom “život damo, oružje ne damo”, gde se ne organizuju izložbe na kojima visi slika “Mic Sokolji isprsio grudi ispred neprijateljskog topa”;


i jeste mesto gde se na malim prozorima pozorišta ne odražavaju crni prozori višespratne vladine zgrade. Nenad Veličković, sarajevski pisac Taj prostor definiše svaki čovjek za sebe, na dva načina. Jedan je da se prilagodi spolja nametnom kolektivnom definisanju tog prostora. Drugi je da ga ne priznaje i da mu se suprotstavlja. Ja se od prvog (nametnog u periodu kada nisam imao, kao dijete, izbora) pomičem prema drugom. Vjerujem da je to dobar smjer čovjekovog odrastanja. Moj kulturnoregionalni prostor je u nagloj ekspanziji :-) Iz maternjeg jezika prema univerzalnim vrijednostima. Slobodan Šnajder, zagrebački dramaturg Kulturni prostor je jedna niša u stalnom uzmicanju koja preostaje nakon što se namiri kapital i nakon što se podmire „lažne potrebe“, kako ih je imenovao Herbert Markuze (Herbert Marcuse). U tu se nišu odlažu ikone u koje više nitko ne vjeruje, knjige koje malo tko čita, predstave koje ne trebaju gledatelje, kao i ostale parafernalije za pogreb kulture što se otegao preko svake mjere. Ta je niša beznadno elitistička. Mi smo kler koji odlaže te ikone i piše te nečitane knjige, i mi ujedno mislimo kako „sve što postoji zaslužuje da propadne“, imajući pri tome na umu Ničea (Nietzschea). No čini se da propadamo samo mi.

Jovan Ćirilov, selektor BITEF-a Za mene je kulturni prostor regije prostor mojih izuzetnih interesovanja već više decenija, bez obzira na istorijske okolnosti, a često i uprkos njima. Mislim da svi umetnici i kulturni radnici Srbije treba da se osećaju kao legitimni naslednici onih koji su u prošlosti osećali ovu regiju kao prostor svog šireg delovanja i svojih plemenitih obaveza. Najbolji iz naše regije jedni drugima su osnivali pozorišta, prikazivali drame, slali glumce, jedni o drugima pisali i pratili šta rade, šta stvaraju. Spaja nas i ono zajedničko u naravima, temperamentu, znanjima, osećanjima i u istorijskom iskustvu. Ono različito među narodima i građanima ovih prostora je opet stalna mogućnost našeg uzajamnog bogaćenja. Nema potrebe za nostalgijom za državnim zajedništvom, daleko je bogatija mogućnost slobodnog zajedništva u umetnosti sa sačuvanom individualnošću svake zajednice, čak i pojedinca. Zajedništvo neke buduće pripadnosti Evropi moderne strukture pojačaće saradnju svake vrste, ali još više poštovati razlike u kulturi i umetnosti u toj novoj zajednici, u kojoj svaka generacija ovog regiona, kao doskora, po svemu sudeći neće doživljavati najmanje dva rata. Pred nama je procvat kultura i svih ostalih vrednosti ove regije, dostojnih civilizacijskog nivoa koji odgovara visokom stepenu razvoja nauke i tehnologije XXI veka. Ana Isaković


Utočište u kulturi Prošlo je više od decenije od završetka oružanih konflikata na području nekadašnje Jugoslavije. Otvorene su granice, nekadašnji neprijatelji su se ponovo pogledali oči u oči, bez uperenog oružja. Politička scena osvežena je licima koja su se, ne tako davno, borila za demokratiju, slobodu i pravdu. Ali, kada se okrenemo kulturi, ne nalazimo utočište. Iz pozorišta odlazimo gladni, a iz bioskopa prevareni. Kao da ni stvaraoci u haosu odsustva parametara i vrednosti ne umeju da odrede svoje umetničko delovanje. A kada se kojim slučajem neki stvaralac prizove svesti, pokušaj nestaje tihom cenzurom uskraćivanjem sredstava. HF je pre svega inicijativa da se kroz pomoć kulturi i umetnosti započne definisanje novog kulturnog prostora koji obuhvata celokupni region i na taj način oformi nova kreativna kritična masa. HF će nastojati da živom komunikacijom, prvenstveno mladih poveže društva regiona. Na taj način će stvarati odgovorne elite regiona, koje će biti akter njegovog preobražaja. HF će pomagati transformaciju regiona: razvijanje kritičkog mišljenja, kulture dijaloga, afirmaciju saradnje, borbu protiv diskriminacije, zalaganje za izgradnju odgovornih institucija, kritičko raspravljanje o traumama i malignim ostacima nedavnih sukoba, pomoć žrtvama. HF koristi elastične, raznovrsne i, pre svega, kreativne forme i metode, ali se koncentriše na podršku umetnosti manjinskih i diskriminisanih grupa, borcima protiv korupcije, stipendiranje mladih

i umetnika iz manjinskih grupa. Na primer, HF filmska inicijativa želi kvalitetniju, nezavisnu filmsku produkciju, protiv je produkcijskih prepreka i korupcije, a za sveži pristup filmskom stvaralaštvu i aktuelnim filmskim temama, organizovanje edukacije mladih, obrazovanje mladih i umetnika u ArtAkciji (škola “alternativnog” obrazovanja). HF stremi mladima, marginalizovanim grupama i odgovornosti. Ulaganjem u mlade ljude HF ulaže i u sopstveni razvoj. Mladi stvaraoci u sferi filma, pozorišta i vizuelnih umetnosti dobiće podršku HF-a. Metodologija podrške su edukativni programi, radonice, koprodukcije i grantovi. Prvi projekat HF-a koji se bavi mladim ljudima je organizacija radionice angažovanog filma koja će trajati od kraja leta do početka 2011. godine. Saradnja HF sa ljudima iz marginalizovanih grupa organizivanjem obrazovnih programa treba da osnaži stvaraoce koji potiču iz ovih grupa. Kad je reč o „odgovornosti“, u HF se ona definiše kao odgovornost pojedinaca ali i kolektivna odgovornost građana demokratskog društva prema ljudima oko sebe, prema zakonu i pravdi, poštujući ravnopravnost i toleranciju. Pojam „odgovornost“ obuhvata i odgovornost prema prošlosti. Staša Tomić


Za razbijanje učaurenih kulturnih politika U središtu delatnosti HF je podsticanje komunikacije na prostoru zapadnog Balkana zamrle tokom ratova u poslednjoj deceniji dvadesetog veka i stvaranje prilika da se otvoreno govori o traumama i problemima koje su ratovi i nove istorijske okolnosti doneli. Umetnički rad i susreti stvaralaca su posebno pogodni za ostvarenje ovih ciljeva. A akcentiranje društveno aktuelnih tema, problema vezanih za suočavanja sa prošlošću i pomirenje u regionu doprineće normalizaciji i kvalitetu odnosa među naslednicama bivše Jugoslavije. Delatnost HF treba da razbije zatvorenost nacionalnih kulturnih scena, omogući umetnicima da deluju na većem, raznovrsnijem ‘’umetničkom tržištu’’, doprinosi konkurenciji, otvori prostor za razmenu ideja i smanji koruptivnost u lokalnim sredinama. Zbog toga će HF krajem godine formirati grupu REGION, sa tridesetak aktera iz politike, civilnog društva, umetnosti i drugih oblasti koji doprinose normalizaciji i kvalitetu odnosa među zemljama bivše Jugoslavije. Angažman grupe će potkrepiti izdavačka i pozorišna aktivnost, susreti i debate mladih ljudi različitih društvenih i kulturnih usmerenja, podrška

posebno mladim, neafirmisanim stvaraocima i jačanje njihove kritičke svesti; zalaganje za izgradnju odgovornih institucija, rešavanje problema manjina, žrtava diskriminacije, zalaganje za unapređenje odnosa Beograda i Prištine koji su najopterećeniji nerazumevanjem, ksenofobijom, gotovo bez komunikacije. HF želi da izbegne konvencionalne načine rada. Koristiće se jezikom koji se neće povinovati institucionalizovanom, uvreženom načinu mišljenja. Direktno će ukazivati na probleme i nastojati da pridobije kreativne ljude regiona za njihovo beskompromisno rešavanje. HF s pravom očekuje da će vremenom dobijati sve snažnije i kreativnije impulse. Ana Isaković


Projekti HF

Od savremene drame do suočavanja HF teatar je raspisao konkurs za angažovani dramski tekst. Konkurs je otvoren do kraja avgusta 2010. a žiri koji čine Biljana Srbljanović (dramska spisateljica), Slobodan Obradović (pozorišni kritičar) i Miloš Lolić (pozorišni reditelj), odlučiće koji je dramski tekst najbolji. On će biti nagrađen sa 5.000 evra, dok će autori drugoplasiranog i trećeplasiranog teksta lansirati svoj tekst na radionicama i javnim čitanjima HF-teatra. Ove godine će se dokumentarna sekcija HF teatra baviti genocidom u Srebrenici. Pozorišnoj predstavi prethodi istraživanje u kome će učestvovati umetnici različitih profila iz regiona. U drugoj polovini 2010. godine HF teatar će raspisati regionalni konkurs za savremeni tekst na kome mogu učestvovati

dramski pisci iz zemalja nastalih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije i Albanije. Najbolji tekst će biti izveden. HF ulazi u produkciju novog dela Milice Tomić, koje preispituje žanr „cinema verite“ i njegovu sposobnost da govori o Omarskoj, objektu koji je imao različite namene, a upamćen je kao koncentracioni logor u poslednjem ratu u BiH. Tomićeva se bavi negiranjem i revizijom zločina devedesetih u Bosni. Komisija HF je načinila uži izbor projekata koji konkurišu za „male grantove“. Izabrane su organizacije koje se bave angažovanom umetnošću ili diskriminacijom, korupcijom i položajem manjina. Ove godine će se dodeliti do 15 grantova u vrednosti od 3.000 do 5.000 dolara. HF je koproducent predstave u okviru projekta ‘’Rizik’’ Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda. Ovaj projekat je serija pozorišnih predstava koje kritikuju kulturno-političku situaciju na ovim prostorima. HF je podržao najnoviju predstavu iz ovog projekta, rađenu po drami Milutina Bojića, u režiji Zlatka Pakovića, čija je premijera bila 7. maja. Filip Vujošević


Tri scenska čitanja

Haos mira nakon haosa rata U okviru festivala ‘’Dani Sarajeva’’ od 19. do 23. maja, HF teatar, u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava (Inicijativa) i sarajevskim pozorišnim festivalom MESS, organizovao je scenska čitanja najuspešnijih drama sa regionalnog konkursa za dramski tekst o odnosima Beograda i Sarajeva. Na repertoaru su bili dramski tekstovi Davora Marjanovića ‘’Mogu tramvaji i bez nas’’, Ninoslava Šćepanovića ‘’Happy end ne stanuje ovde’’ i Vahida Durakovića ‘’Boja krvi i ilovače’’. Učestvovali su glumci iz Sarajeva i Beograda. Ove tri jednočinke su ušle u uži izbor na konkursu za savremeni dramski tekst na jednom od južnoslovenskih jezika koji su u januaru raspisali Inicijativa iz Beograda i sarajavski MESS. Jedan od uslova konkursa bio je da tekstovi afirmišu optimizam nove generacije u odnosima Beograda i Sarajeva, da angažovano i kritički preispituju predrasude, suočavaju se sa nedavnom prošlošću, ali i da ponude nadu da su bolji odnosi između dva grada i čitavog regiona mogući. Žiri su činili Borka Pavićević (dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda), Biljana Srbljanović (dramska spisateljica iz Beograda), Ana Tomović (rediteljka iz Beograda) i Dino Mustafić (reditelj iz Sarajeva i direktor festivala MESS).

Prvog dana Festivala u produkciji HF u studiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta pročitana je drama „Boja krvi i ilovače“ u režiji Ane Tomović. To je priča o bivšem vojniku koji pati od post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i ne može da nastavi normalan život nakon rata. S obzirom da se HF bavi angažovanim i kritičkim preispitivanjem predrasuda i suočavanjem s nedavnom prošlošću, scensko čitanje kao forma koja koristi redukovana mizancenska sredstva direktno je ukazala na probleme. Rediteljka je redukovanim scenskim jezikom uspela da prenese teskobu i nemogućnost komunikacije glavnog junaka sa spoljnim svetom, i da osvetli problem povratnika iz ratova koji postaju „nevidljivi“ u društvima regiona. U scenskom čitanju učestvovali su Mehmed Porča, Jelena Velkovski, Vedran Đekić, Milica Stefanović, Aleksandar Đinđić. „Mogu tramvaji i bez nas“ u režiji Bojana Đorđeva je crno-humorna drama o jednoj porodici u posleratnom Sarajevu. Otac i dva sina žive


u skučenom jednosobnom stanu. Čitava drama strpana je u sobu između televizora i nerada. Naglašena je klaustrofobija učesnika, a spoljni svet dopire preko šumova i sa televizora. Reditelj Đorđev postavio je, kako sam kaže, „skicu“ ovog teksta u obeleženi kvadrat na podu, veličine metar sa metar i po, u kome je, dok su čitali tekst sa video-bima, stajalo svih pet glumaca. Ovakav mikromizanscenski koncept akcentovao je apsurdnost situacija i istovremeno ukazao na devijacije ne samo porodica, već i savremenog čoveka na ovim prostorima. Prihvatanje smrti, klaustrofobičnost duha ukazuje na otupelost kritičke misli. Tekst su čitali Milica Stefanović, Mirna Kreso, Slobodan Pavelkić, Miloš Timotijević i Amar Selimović. Poslednjeg dana festivala pročitana je drama „Happy end ne stanuje ovde“ u režiji Milana Neškovića, takođe u Studiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tekst tretira kriminalitet svakidašnjice, haos mira nastalog u haosu rata. Nešković je naglasio bolesti pojedinca reminiscencijom na degradacije devedesetih godina 20. veka, kritikujući ne samo ovdašnje političko društvo, već i teatarsku publiku koja je sve više deo „društva spektakla“ koje pristaje na manipulaciju prividom. Nastupili su Nemanja Oliverić, Irma Alimanović, Sabina Bambur, Andrej Daničić, Marina Vodeničar, Tinja Došen. Scenska čitanja su se ovom prilikom, s obzirom na teme u dramskim tekstovima, pokazala kao forma koja uspešno ukazuje na aktuelne probleme društva, ponekad uticajnije od celovečernje predstave. Značajan je i zajednički poduhvat glumaca iz Beograda i Sarajeva, razmenjivanje iskustva i promišljanje kriticizma ova dva društva. Ana Isaković

KO SMO MI Staff Hartefakt Fonda čine: ANDREJ NOSOV Pravnik sa iskustvom u organizacijama za ljudska prava. Stvorio Inicijativu mladih za ljudska prava, regionalnu organizaciju čiji je cilj prevazilaženje prošlosti i uspostavljanje novih odnosa u regionu. Na dramskim je studijama, formalno i neformalno. Odlično kuva. Kao mali, želeo je da bude sveštenik, ali je veoma rano prestao da veruje u crkvu. Organizovan je, vredan i na dijeti. MILICA STEFANOVIĆ Glumica, diplomirala na Akademiji umetnosti u Beogradu, igrala u predstavama ‘’Radni naslov’’, ‘’Osvrni se u gnevu’’ i ‘’Analfabeta’’. Glumila u desetak studentskih filmova. Pohađala radionice savremenog teatra. Pomalo boksuje, ali kao svoju najvažniju vanprofesionalnu aktivnost navodi sklonost ka kupovini starih, neotvorenih pisama, razglednica, knjiga, džepnih pepeljara i drugih antikviteta. Za Milicu, dan bez posete Kalenić pijaci, nije nikakav dan. Baveći se pitanjem umetnosti, koja se ovde i danas podmuklo uslovljava i guši, shvatila je da deli ciljeve sa Hartefakt fondom. STAŠA TOMIĆ Umesto da postane profesionalni džez muzičar, diplomirao filosofiju i snimao dokumentarne filmove. U životu novac zarađivao kao ski instruktor, majstor za bicikle, poljoprivrednik, stočar, poštar, kinooperater, stolar, fotograf. Jedno vreme radio u advertajzing industriji, odakle je pobegao glavom bez obzira kako bi snimio film. Snimajući filmove, shvatio da želi da se bavi i nekim drugim, društveno korisnim aktivnostima. Može da popravi sve što se popraviti može. Svojoj ćerci i dalje govori kako će joj, ako pije kafu ili koka-kolu, izrasti rep.


FILIP VUJOŠEVIĆ Dramaturg i dramski pisac, autor drama izvođenih u profesionalnim beogradskim pozorištima (Atelje 212, Narodno pozorište, Pozorište na Terazijama, Bitef teatar). Organizator i mentor u okviru radionica drame i scenarija za mlade ljude. Radio i kao spasilac na ski-liftu. Taj jednodnevni izlet u nepoznato se završio otkazom i lakšim povređivanjem jednog nesretnog deteta. Odlično sabira i oduzima bez digitrona, mada mu ljudi to, mahom, ne priznaju kao legitimnu veštinu. Pod prisilom radio u advertajzing agencijama. Otac maloletnog delikventa. TAMARA KALITERNA Sociološkinja sa isključivo novinarskim stažom i mirovnjačkim iskustvom. Veoma otresita, vožnja je smiruje, ne odustaje od neprestanog traganja za istinom. Voli ljude slične sebi. Ne trpi primitivce. Želi da svi ratni zločinci što je duže moguće otaljavaju u zatvoru, kao iskreni pokajnici. Najvažnija stvar koju donosi u Hartefakt fond je vragolastost. ANA ISAKOVIĆ Diplomirana istoričarka umetnosti, pozorišna kritičarka dnevnog lista ‘’Danas’’ i web portala ‘’E-novine’’, selektorka pratećeg programa ‘’Showcase’’, 44. BITEF-a i PR romskog teatra ‘’Suno e Rromengo’’. Osim toga, radila i kao menadžerka prodaje u firmi „Dragačevac promet“, koja trguje jagodičastim voćem. Htela je da bude veterinarka, da se uda za veterinara i da ima puno životinja. Nije joj pošlo za rukom, pa se zaposlila u Hartefakt fondu, gde uporno demonstrira svoju zagriženost za angažovane, konceptualne umetnosti, teorijsko znanje i doslednost. Nikada ne odustaje od zacrtanih ciljeva. IVAN BUNČIĆ Diplomirani ekonomista, student master studija u Luksemburgu, u okviru programa Master in Enterpreneurship and Innovation. Sistem administrator i serviser računara sa pet godina iskustva. Karijeru počeo u ujakovom servisu za karburatore. Po sopstvenom priznanju, brbljivac, dosadnjaković i ‘’napaljotka’’. Fasciniraju ga sve vrste tehnoloških

inovacija koje se pojavljuju na tržištu i mogu da pomognu produktivnosti. Iste će implementirati i operacionalizovati u Hartefakt fondu, ili će umreti pokušavajući to. NIKOLA MILENKOVIĆ Student grafičkog dizajna koji je, kao mali, želeo da bude strina kada poraste. Po sopstvenom priznanju, u tome je, donekle, uspeo. Od 2006. godine radi u Inicijativi mladih za ljudska prava. U Hartefakt fondu svi cene njegov perfekcionizam i kreativnost. Sklon je beskonačnom ćutanju i smatra da je veoma pravedan. Živi sa osobom koju voli. MILICA MILIĆ Apsolventkinja na odseku za Etnologiju i antropologiju Filosofskog fakulteta u Beogradu. Radila u regionalnoj kancelariji Inicijative mladih za ljudska prava. Bavila se edukacijom mladih iz oblasti mehanizama tranzicione prave i suočavanja sa ratnom prošlošću, kao i prenošenjem praktičnih veština mladima u regionu. Organizatorka koja poseduje sve moguće kontakte i adrese, čak i ako vam treba krečenje, masaža ili terapeut. Maštala da bude astronaut, ali nije volela da jede šargarepu neophodnu za oštar vid. Analitična, posvećena, istrajna i brza. Volela bi da u Beogradu vidi spomenik žrtvama Srebrenice. GROZDA NIKOLIĆ Pravnica Hartefakt fonda, sa profesionalnim iskustvom u velikim sistemima i advokatskoj kancelariji. Ozbiljno shvata i odgovorno izvršava zadatke. Iz iskustva zna da sve može da se nauči i sve može da se promeni, ma koliko to nekada izgledalo nemoguće. Kao mala, kilometrima je jurila dugu, pošto je čula da će se desiti čudo ako uspe da protrči ispod nje. To joj još uvek nije uspelo.


UPRAVNI ODBOR Od 14.aprila 2010. godine Hartefaktovom politikom bavi se Upravni odbor. Članovi UO su: NADEŽDA MILENKOVIĆ Pedagog za delinkvente, bila je angažovana kao „substitute mother“ u UNICEF-ovom Dečjem selu, autorka knjige ‘’Kako da najlakše upropastite sopstveno dete’’, autorka rubrike ‘’Pun kufer marketinga’’ u beogradskom časopisu „Vreme“, kreativni direktor reklamnih kampanja, a posebno je ponosna na one društveno angažovane. Dobitnica nagrada na međunarodnim advertising festivalima. Maštala da postane dugonoga plavuša čelično-sivog pogleda, ali je ubrzo odustala. Ne voli mnogo da se druži. Nikada ne odustaje od pušenja. BILJANA SRBLJANOVIĆ, predsednica UO Dramska spisateljica, autorka desetak drama prevedenih na 25 jezika, izvođenih u pozorištima u Srbiji i inostranstvu. Dobitnica najvećeg broja nacionalnih i nekoliko veoma značajnih internacionalnih nagrada. Mentor je za diplomske radove na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Nije ispunila mladalačku ambiciju da postane teta koja prodaje ‘’Zabavnik’’ i ostale novine na kiosku. Ima kuče, ozbiljno se bavi kuvanjem, misli da je nesmotrena, kao i da ne postoji stvar na svetu vredna bandoglavog inata. GORAN MILETIĆ Borac za ljudska prava sa iskustvom u Fondu za humanitrano pravo i Civil Rights Defenders, gde je pravni savetnik. Magistar iz oblasti demokratije i ljudskih prava koji je hteo da bude biolog ili padobranac. Kod njega je sve toliko transparentno, da ne postoji ni jedna tajna koju bi mogao da otkrije javnosti. Nikada nije pio alkoholna pića. Iskren i otvoren, želi da radu HF-a doprinese iskustvom. Veruje u mir u svetu.

NEVEN MARINOVIĆ Po obrazovanju producent (diplomirao na Odseku za menadžment u kulturi, pozorištu i radiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), kao dečak je maštao da postane super tajni agent koji spasava svoj razred od zlih kidnapera. Pošto odlično vozi, karijeru u NVO započeo kao vozač, a završio kao osnivač Smart Kolektiva, organizacije koja spaja biznis i društvo. Nikada ne odustaje od pauze za kafu. Već godinama pokušava da izađe iz minusa na bankovnom računu. MARKO KARADŽIĆ Magistar međunarodnih ljudskih prava, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Srbije koji veruje da stvari mogu da se menjaju brže. Kada je kao đak prvog razreda osnovne zapalio školski ormar, oduzete su mu pionirska kapa, marama, a deci je zabranjeno da pričaju sa njim. Ne odustaje od borbe za pravdu i istinu. HF-u će doprineti kreativnošću. Tajni plan mu je da postane vlasnik farme koja ima sve što je potrebno za život, uključujući i najluđe diskoteke.

Impresum Newsletter #001, glasilo Hartefakt fonda, 11000 Beograd Izdanje uredila Tamara Kaliterna Sarađivali: Ana Isaković, Staša Tomić, Filip Vujošević Prelom: Nikola Milenković www.heartefact.org Index:HF-06-0133-2010.06.08

Newsletter Heartefact Fund June 2010  

Heartefact Fund Newsletter June 2010

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you