Page 1


^UDESA STVARANJA


Naslov originala: For Men of Understanding by Harun Yahya

Izdaje: Centar za prirodnja~ke studije, Beograd, u saradnji sa Global, Istanbul Web site: www.cps.org.yu Prvo izdanje: 2003. Prevod i obrada: CPS [tampa: Secil Ofset, Istanbul Tira`: 1000 Distribucija: CPS, tel: Beograd: 064/1185-650, 063/7704-265 Novi Sad: 063/211-049, Podgorica: 067/252-237 Banjaluka: 065/681-366

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 213 JAHI, Harun ^udesa stvaranja / Harun Jahi. Beograd : Centar za prirodnja~ke studije ; Istanbul : Global, 2003 (Istanbul : Secil Ofset). - 199 str. : ilustr. ; 24 cm Prevod dela: For Men of Understanding / by Harun Yahya. - Tira` 1 000. ISBN 86-84245-04-0 a) Kreacionizam COBISS.SR-ID 104741644


^UDESA STVARANJA

HARUN JAHI


TBESABK Lpnbsbd!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!7 Q•fmb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!29 Lbnjmb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!43 Nvwb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!51 Qspgftjpobmoj!mpwdj!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!57 Ufiojlf!pecsbof!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!75 Vtqf|of!bsijufluf!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!:1 Njtufsjkf!v!sb{nopabwbokv!ajwpujokb!/!/!!211 Tfmjecb!qujdb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!226 Ofwfspwbuop!qvupwbokf! lsbmkfwtlji!mfqujsb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!234 Qsjspeb!j!ufiopmphjkb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!237 _PWFL Tuwbsbokf!v!nbufsjdj!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!248 Nfiboj{nj!v!ob|fn!ufmv!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!257 Pecsbncfoj!tjtufn!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!283 [FNMKB Qmbofub!tuwpsfob!{b!•pwflb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!291 VOJWFS[VN Tbws|fotuwp!vojwfs{vnb!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!!2:7


KOMARAC


O

no {to je o komarcima {iroko poznato jeste da oni sisaju krv i hrane se njom. Me|utim, to u potpunosti nije ta~no, zato {to krv ne sisaju svi komarci, ve} samo `enke. Pored toga, zna~ajno je znati da `enke ne sisaju krv zato {to imaju potrebu za hranom, jer se i mu`jaci i `enke komarca hrane nektarom iz cve}a. Jedini razlog za{to `enke komarca, za razliku od mu`jaka, sisaju krv, nalazi se u njihovoj potrebi za proteinima, koje pronalaze u telu drugih organizama i koji su im potrebni u razvoju svojih jaja. Drugim re~ima, `enke komarca sisaju krv samo zato da bi za{titili opstanak svoje vrste. Ovaj razvojni proces predstavlja jedan od naj~udesnijih i najzanimljivijih vidova `ivota komarca. Kratka pri~a o transformaciji od male larve do odraslog komarca, kroz mno{tvo razli~itih razdoblja, glasi: Jaja komarca, koja tokom svog razvoja hranljive sastojke preuzimaju iz krvi, izle`u `enke na vla`ne listove ili suva jezera tokom leta ili jeseni. @enka pre toga najpre detaljno ispituje teren uz pomo} osetljivih detektora koji se nalaze ispod njenog trbuha. Kada na|e pogodno mesto, ona po~inje da le`e svoja jaja. Jaja, koja su kra}a od jednog milimetra, raspore|ena su u nizu, bilo po grupama ili jedno po jedno. Neke vrste komaraca izle`u svoja jaja na poseban na~in, tako {to su spojena zajedno, pa imaju izgled splava. Neke od tih grupa sadr`e oko 300 komada jaja. Ova uredno pore|ana bela jaja ubrzo, u toku samo jednog sata, po~inju da tamne i postaju potpuno crna. Ova crna boja predstavlja za{titu larvama, ~ine}i da ne budu uo~ljive za druge insekte i Oflubs!qsfetubwmkb!hmbwoj!j{wps!isbof!{b!nvakblb!j!afolv!lpnbsdb/


TQFDJKBMOB!LMF\UB![B!QBSFOKF Nvakbl!lpnbsdb-!lpkj!kf!epwpmkop!pesbtubp!{b qbsfokf-!lpsjtuj!twpkf!boufof-!up!kftu!pshbof!•vmb tmvib-!eb!cj!qspob|bp!afolv/!Nvakblpwf!boufof jnbkv!esvhb•jkv!gvoldjkv!pe!poji!lpe!afolf/!Nbmb qfsdb!ob!lsbkfwjnb!okfhpwji!boufob!wfpnb!tv ptfumkjwb!ob!{wvlf!lpkf!fnjuvkf!afolb!lpnbsdb/ Qpsfe!tfltvbmoji!pshbob!nvakblb!lpnbsdbobmb{f!tf!qspevafdj-!lpkj!nv!qpnbav!eb!viwbuj afolv!qsjmjlpn!qbsfokb!v!wb{eviv/!Nvakbdj lpnbsdb!mfuf!v!hsvqbnb!lpkf!j{hmfebkv!lbp pcmbdj!j!lbeb!afolb!lpnbsdb!vmfuj!v!uv!hsvqvnvakbl!lpkj!vtqf!eb!kf!viwbuj!qbsj!tf!tb!okpn!v mfuv/!Qbsfokf!of!usbkf!evhp!j!nvakbl!lpnbsdb oblpo!qbsfokb!tf!wsb~b!v!twpkv!hsvqv/!Pe!uph usfovulb-!afolj!lpnbsdb!kf!qpusfcob!lsw!{b!sb{wpk kbkb/

ptice. Osim jaja, boja ko`e nekih drugih larvi tako|e se menja u skladu sa njihovom okolinom, {to im poma`e da se za{tite. Larva menja svoju boju kori{}enjem odre|enih faktora i pod dejstvom slo`enih hemijskih procesa. Nema sumnje, ni jaja, ni larve, ni `enka komarca nisu svesni procesa koji se nalaze u pozadini menjanja boje tokom razli~itih razvojnih razdoblja u `ivotu komarca. Nemogu}e je re}i da su ovi organizmi sami razvili ovaj sistem ili da je taj sistem slu~ajno nastao. Komarci raspola`u ovim sistemima od trenutka u kome su se prvi put pojavili.

IZLAZAK IZ JAJETA Kada se zavr{i period inkubacije, larve, skoro istovremeno, po~inju da izlaze iz jaja. Larve, koje se neprekidno hrane, veoma brzo rastu. Uskoro im ko`a postaje pretesna i ne dopu{ta im da dalje rastu. To je znak da je do{lo vreme za prvu promenu ko`e. U ovoj fazi, tvrda

Lpe!oflji!wstub!lpnbsbdb!afolb!qpmbaf!tupujof!kbkb!v!pcmjlv!tqmbwb/

9


TJTUFN![B!EJTBOKF

Lpnbsdj!v tubejkvnv mvulf

Tjtufn!{b!ejtbokf!lpe!mbswf!{btopwbo kf!ob!nfupej!qsfnb!lpnf!mbswb!vej|f wb{evi!v{!qpnp~!dfwj!lpkv!j{cbdvkf j{obe!qpws|jof!wpef/!V!nf}vwsf. nfov-!mbswb!wjtj!v!pcsovupn!qpmpabkv qpe!wpepn/!Mfqmkjwb!j{mv•fwjob tqsf•bwb!eb!wpeb!qspmb{j!v!puwpsf lsp{!lpkf!mbswb!ej|f/

i krta ko`a lako puca. Pre nego {to larva komarca u potpunosti kompletira svoj razvoj, ona svoju ko`u vi{e od dva puta promeni. Metod koji larve koriste za hranjenje je zaista o~aravaju}i. Larva sa svoja dva lepezasta nastavka pravi male vrtloge u vodi, ~ine}i tako da se bakterije i drugi mikroorganizmi kre}u u pravcu njenih usta. Na~in disanja larvi, koje se nalaze polo`ene u vodi, odvija se pomo}u vazdu{ne cevi koja podse}a na cev koju koriste ronioci. Lepljivi rastvor koji se izlu~uje iz njihovog tela spre~ava vodu da u|e u otvore za disanje. Ukratko, ovaj organizam pre`ivljava pomo}u mno{tva preciznih i me|usobno povezanih mehanizama. Ako ne bi imala cev za vazduh, larva ne bi mogla da pre`ivi; ako ne bi imala sistem za izlu~ivanje lepljivog rastvora, njena vazdu{na cev napunila bi se vodom. Nastanak ova dva sistema u dva razli~ita vremenska razdoblja prouzrokovao bi smrt insekta u toj fazi. To dokazuje da je komarac dobio sve sisteme odjednom, to jest, da je bio stvoren. Larve menjaju svoju ko`u vi{e puta. Poslednja promena ko`e razlikuje se od ostalih. U toj fazi, larve prolaze kroz poslednji stadijum svog sazrevanja, kroz "stadijum lutke". Lju{tura koju nose postaje veoma tesna. To pokazuje da je vreme da larve iza|u iz svojih lju{tura. Iz lju{ture izlazi toliko druga~ije stvorenje da je zaista te{ko poverovati da su u pitanju dva razli~ita razvojna razdoblja istog organizma. Kao {to smo mogli zapaziti, ovaj proces transformacije previ{e je slo`en i delikatan da bi bio oblikovan bilo od strane larve ili od `enke komarca. Tokom ove poslednje faze transformacije, `ivotinja se suo~ava sa opasno{}u da se ugu{i, po{to njeni otvori za disanje, koji u obliku vazdu{nih cevi vire iznad vode, postaju zatvoreni. Me|utim, u ovoj fazi, disanje se vi{e ne}e odvijati preko ovih cevi, ve} uz pomo} dve 10


Lbeb!lpnbsbd!tmfuj!ob!qpws|jov wpef-!okfhpwb!hmbwb!of~f epub~j!wpev-!kfs!cj!•bl!j!kfebo usfovubl!cf{!wb{evib!nphbp j{b{wbuj!|pl!lpe!lpnbsdb/!_bl!j qpwfubsbd!jmj!tmbcp!ubmbtbokf!ob qpws|oj!wpef!nphv!cjuj tnsupoptoj!{b!lpnbsdb/

nove cevi koje izrastaju na prednjem delu tela insekta. To je razlog zbog koga ove cevi izrastaju do povr{ine vode, pre nego {to nastupi promena ko`e. Komarac u ~auri lutke sada postaje zrela jedinka. On je spreman za let sa svim svojim organima kao {to su antene, surlica, noge, krila i velike o~i. ^aura lutke puca na vrhu. Najve}i rizik u toj fazi ogleda se u prodiranju vode u ~auru. Me|utim, mesto na vrhu ~aure na kome po~inje pucanje prekriveno je specijalnom lepljivom te~no{}u koja glavu komarca {titi od dodira sa vodom. Ovaj trenutak je izuzetno va`an. Po{to ~ak i najbla`i vetar mo`e izazvati njegovo uginu}e upadanjem u vodu, komarac stoji na vodi pomo}u svojih nogu dodiruju}i samo povr{inu vode. On to odli~no izvodi. Kako je prvi komarac do{ao u posed "sposobnosti" da prolazi kroz takve transformacije? Da li je larva mogla da "odlu~i" da se transformi{e u komarca trostrukim menjanjem svoje ko`e? Apsolutno ne! Sasvim je o~igledno da je od strane Tvorca ovaj mali organizam ve} bio posebno stvoren na takav na~in.

12


-

LBLP!LPNBSBD!WJEJ TQPMKOJ!TWFU Lpnbsdj!tv!pqsfnmkfoj j{v{fuop!ptfumkjwjn!sfdfqupsj. nb!{b!upqmpuv/!Poj!sb{opwstof tuwbsj!plp!tfcf!pqbabkv qpnp~v!okjipwf!upqmpuf-!lbp |up!kf!qsjlb{bop!ob!tmjdj/ Qp|up!okfhpwp!pqbabokf!of {bwjtj!pe!twfumptuj-!lpnbsbd wsmp!mblp!npaf!eb!pulsjkf lswof!tvepwf!•bl!j!v!nsb•opk tpcj/!Okfhpwj!sfdfqupsj!{b upqmpuv!epwpmkop!tv!ptfumkjwj eb!mblp!pesfef!sb{mjlv!v!ufn. qfsbuvsj!nbokv!pe!kfeoph!ij. mkbejuph!tufqfob!Dfm{jkvtb/


Lpnbsbd!jnb!plp!tup!p•jkv/ Qp|up!tv!p•j!tmpafof-!pof!tv tnf|ufof!ob!wsiv!okfhpwf hmbwf/!Ob!hpsokpk!tmjdj!qsjlb{bo kf!qpqsf•oj!qsftfl!usj!okfhpwb plb/!Ob!eftopk!tusboj!wjej!tf lblp!tf!tmjlb!pckflub!qsfoptj qsflp!plb!ep!np{hb/


NEVEROVATNA TEHNIKA SISANJA KRVI Tehnika "sisanja krvi" koju komarac koristi zavisi od slo`enog sistema u kome izuzetno slo`ene strukture jedinstveno deluju. Kada se komarac spusti na svoju metu, on uz pomo} usana na svojoj surlici prvo ispituje mesto. Njegova `aoka u obliku igle za{ti}ena je specijalnim slojem koji se skida tokom procesa sisanja krvi. Komarac ne bu{i ko`u, kao {to se misli, prilikom zabijanja svoje surlice u ko`u. Glavni zadatak sada ima gornja vilica, koja je o{tra kao no`, kao i donja vilica na kojoj se nalaze zubi savijeni unazad. Komarac pomera svoju donju vilicu napred kao testeru i uz pomo} gornje vilice zaseca ko`u. Kada `aoka, uba~ena kroz zasek na ko`i, dospe do krvnog suda, zavr{en je proces probijanja. Sada je do{ao trenutak da komarac upije krv.

15


Tmjlb!nbmf!ajwpujokf!lpkb!ajwj!lbp!qbsb{ju!ob lpnbsdv/!Wjejnp!eb!qpsfe!j{v{fuoji!tjt. ufnb!lpe!lpnbsdb-!lbp!|up!tv!jtisbobsb{nopabwbokf-!ejtbokf!j!djslvmbdjkb!lswjlpkj!qsfetubwmkbkv!tbnp!nbmj!efp!lpkj!tnp pwef!bobmj{jsbmj-!j!pwb!wb|lb!ublp}f!qptf. evkf!tmpafof!tjtufnf!j!pshbotlf!gvoldjkf/ Ublp!npafnp!cpmkf!sb{vnfuj!cf{cspkop nop|uwp!qsjnfsb!Cpakfh!tuwbsbokb/

Me|utim, kao {to znamo, najmanja povreda krvnog suda pokre}e ljudsko telo da lu~i enzim koji izaziva zgru{avanje krvi i prekida njeno isticanje. Ovaj enzim mo`e da stvori problem komarcu po{to }e ljudsko telo reagovati zbog rupe koju je otvorio komarac, tako {to }e se na tom mestu krv odmah zgru{ati, a rana se zale~iti. To zna~i da komarac ne bi mogao da izvu~e ni malo krvi. Me|utim, komarac uspe{no re{ava i ovaj problem. Pre nego {to po~ne da upija krv, komarac ubrizgava specijalnu te~nost koja se lu~i u njegovom telu, u procep otvoren u delu organizma koji je napadnut. Ta te~nost neutrali{e enzim koji izaziva zgru{avanje krvi. Tako komarac upija krv koja mu je potrebna, oslobo|en problema koji stvara zgru{avanje. Svrab i otok koji nastaju na mestu komar~evog uboda prouzrokovani su delovanjem te te~nosti koja spre~ava zgru{avanje. Ovo je o~igledno jedan izuzetan proces koji name}e nekoliko pitanja: 1.) Kako komarac zna da u ljudskom telu postoji enzim za zgru{avanje? 2.) Za proizvodnju i izlu~ivanje ove te~nosti u njegovom telu, koja neurali{e ovaj enzim, potrebno je da komarac poznaje hemijsku strukturu ovog enzima. Kako je to mogu}e? 3.) ^ak i kada bi nekako do{ao do tog saznanja, kako je mogu}e da komarac pokrene proces lu~enja te~nosti u svom telu i stvori "tehni~ku opremu" potrebnu za njeno transportovanje prema surlici? Odgovor na sva ova pitanja je jasan: komarac nema mogu}nost da stvori bilo {ta od ovoga. On nema potrebnu mudrost, ni poznavanje hemije, niti "laboratorijske" uslove za proizvodnju potrebne te~nosti. Ono o ~emu ovde pri~amo jeste samo komarac, duga~ak nekoliko milimetara, bez svesti i mudrosti, i to je sve! Sasvim je jasno da je Bog, "Tvorac neba i zemlje, mora i svega {to je u njima", stvorio i komarca i ~oveka, i obdario komarca takvim izuzetnim i ~udesnim osobinama. 17


P^ELA


S

koro svako zna da je med veoma koristan izvor hrane, ali je zato samo mali broj ljudi svestan izuzetnih sposobnosti njegovog proizvo|a~a - p~ele. Kao {to znamo, izvor hrane za p~ele je biljni nektar koji nije mogu}e prona}i tokom zime. Iz tog razloga, one kombinuju nektar prikupljen u leto, sa naro~itom te~no{}u koju izlu~uje njihovo telo, proizvode}i tako novi oblik hrane - med - koji skladi{te za nadolaze}e zimske mesece. Treba naglasiti da je koli~ina meda koju p~ele uskladi{te mnogo ve}a od njihovih stvarnih potreba. Prvo pitanje koje dolazi na um jeste za{to p~ela pravi "vi{ak proizvodnje", koji izgleda kao gubljenje vremena i energije? Odgovor na to pitanje sakriven je u "nadahnu}u" koje je p~elu obdarilo naro~itim sposobnostima. P~ela proizvodi med ne samo za sebe, ve} i za ~oveka. P~ele, kao i mnogi drugi organizmi u prirodi, posve}ene su da slu`e ~oveku.

IZUZETNA ORGANIZACIJA U KO[NICI P~ele `ive u ko{nici, a njihova proizvodnja meda je zaista zadivljuju}a. Da izvr{imo analizu glavnih osobina "dru{tvenog `ivota" kod p~ela, bez ula`enja u sitne detaje. P~ele moraju da izvr{avaju mnoge "zadatke" i one ih izuzetno organizovano obavljaju. Regulisanje vla`nosti i ventilacije: Vla`nost ko{nice, koja daje medu njegov visoki za{titni kvalitet, mora se dr`ati u odre|enim granicama. Ako je vla`nost ispod ili iznad tih granica, nastupa kvarenje i gubljenje za{titnih i hranljivih vrednosti meda. Tako|e, temperatura u ko{nici iznosi 35oC, tokom deset meseci u godini. Da bi se odr`ala temperatura i vla`nost u ko{nici unutar odre|enih granica, posebna grupa p~ela preuzima odgovornost za "ventilaciju". Kada je dan vru}, p~ele lako mogu da provetre ko{nicu. U takvim prilikama, p~ele koje se pri~vr{}uju za drvenu strukturu ispunjavaju ulaz i mahanjem krilima hlade ko{nicu. U obi~noj ko{nici, vazduh koji ulazi sa jedne strane biva izba~en na drugu stranu. Ovaj dodatni ventilacioni napor p~ela provetrava vazduh u svim delovima ko{nice.

20


21


Ovaj ventilacioni sistem tako|e {titi ko{nice od dima i zaga|enog vazduha. Zdravstveni sistem: Napori p~ela da sa~uvaju kvalitet meda nije ograni~en samo na regulaciju vla`nosti i toplote. Savr{eni sistem za{tite koji postoji unutar ko{nice spre~ava nekontrolisanu produkciju bakterija. Glavna svrha ovog sistema je uklanjanje svih supstanci koje bi mogle da izazovu formiranje bakterija. Osnovni princip ovog zdravstvenog sistema jeste spre~avanje ulaska stranih supstanci u ko{nicu. Da bi to bilo obezbe|eno, dva ~uvara uvek se nalaze na ulazu u ko{nicu. Ako strana supstanca ili insekt u|u u ko{nicu uprkos ovoj meri predostro`nosti, sve p~ele se uklju~uju u akciju izbacivanja nezvanog gosta iz ko{nice. Za ve}e strane objekte koji se ne mogu odstraniti iz ko{nice postoji drugi mehanizam za{tite. P~ele "balzamuju" takve strane objekte. One proizvode supstancu koja se zove "propolis" (p~elina smola) pomo}u koje mogu da izvedu proces "balsamovanja". Proizvodnja p~elinje smole odvija se dodavanjem posebno izlu~enog sastojka u smolu, koji su p~ele prikupile od drve}a kao {to su bor, topola i akacija. P~elinja smola, tako|e, slu`i za popunjavanje pukotina u ko{nici. Kada je p~ele ubace u pukotine, smola se u dodiru sa vazduhom su{i i formira ~vrstu povr{inu. Ona tako mo`e da poslu`i

22


kao sredstvo protiv svih oblika spoljnih uticaja. P~ele koriste tu supstancu tokom ve}eg dela svog rada. Ve} u ovom trenutku mo`emo postaviti mnoga pitanja. Propolis ima osobinu da ne dopu{ta `ivot bilo kojoj bakteriji. To je preporu~ilo propolis kao idealnu supstancu za balsamovanje. Kako p~ele znaju da je ova supstanca idealna za balsamovanje? Kako je p~ela u stanju da proizvede takvu supstancu, koju ~ovek mo`e da proizvede samo u laboratorijskim uslovima i kori{}enjem tehnologije koja zahteva odre|eno znanje iz hemije? Kako one znaju da uginuli insekt izaziva stvaranje bakterija i da }e balsamovanje to spre~iti? O~igledno je da p~ela ne poseduje nikakvo poznavanje tog predmeta, niti poznavanje delovanja laboratorije u svom telu. P~ela je samo insekt veli~ine 1 - 2 cm i ona ~ini samo ono za {ta ju je Tvorac stvorio.

MAKSIMALNO SKLADI[TENJE UZ MINIMUM MATERIJALA P~ele grade ko{nice u kojima mo`e `iveti 80.000 p~ela koje zajedno rade oblikuju}i male porcije p~elinjeg voska. Sve p~elinje }elije potpuno su iste veli~ine. Ovo in`enjersko ~udo ostvareno je zajedni~kim radom hiljada p~ela. P~ele koriste ove }elije za skladi{tenje hrane i zbrinjavanje mladih p~ela. P~ele neprekidno, tokom nekoliko hiljada godina, koriste {estostranu strukturu za konstrukciju }elija u svojoj ko{nici. Zadivljuju}e je to {to su se opredelile za {estostranu strukturu pre nego osmostranu ili petostranu. Matemati~ari su odgonetnuli tajnu {estostrana struktura je najpogodniji geometrijski oblik za maksimalno iskori{}enje jednog prostora. Ako bi ove vo{tane }elije bile izgra|ene u drugom obliku, onda bi neka podru~ja ostala neiskori{}ena; tako bi manje meda bilo uskladi{teno i manji broj p~ela imao bi koristi od njega. ]elije u obliku trougla i pravougaonika mogu da prime istu koli~inu meda kao i {estostrane }elije. Me|utim, izme|u svih ovih geometrijskih oblika, {estostrani oblik ima najmanji obim. Iako imaju istu zapreminu, koli~ina voska koja je potrebna za izgradnju {estostrane }elije manja je nego koli~ina voska potrebna za stvaranje trouglaste ili kvadratne }elije. Zaklju~ak: [estostrane }elije zahtevaju minimalnu koli~inu voska u konstrukciji skladi{ta koje mo`e da primi maksimalni iznos meda.

23


Sigurno je da p~ele nisu mogle same da do|u do ovog zaklju~ka, koji je ~ovek dobio posle nekoliko slo`enih geometrijskih operacija. Ovim malim insektima uro|eno je da koriste {estostrani oblik, upravo zato {to su nau~ene i "nadahnute" od strane svog Tvorca. [estostrani dizajn }elija prakti~an je iz mnogih razloga. ]elije se sla`u jedna sa drugom i me|usobno dele svoje zidove. Ovo opet osigurava maksimalno skladi{tenje uz minimum voska. Iako su zidovi }elija tanki, oni su dovoljno sna`ni da nose nekoliko puta ve}u te`inu od sopstvene. Kao i u slu~aju izgradnje zidova }elije, p~ele, tako|e, koriste princip maksimalnog o~uvanja kada odre|uju kako }e izgraditi ivice dna. Sa}e ko{nica izgra|eno je u obliku table sa dva reda }elija, koji su okrenuti jedan nasuprot drugom. U tom slu~aju, postoji problem spajanja u ta~ki kontakta dve }elije. Konstrukcija povr{ine dna ovih }elija, kombinovanjem tri jednostrana ~etvorougla, re{ava ovaj problem. Kada se tri }elije izgrade na povr{ini sa}a, automatski se formira povr{ina dna jedne }elije sa druge strane. Po{to je povr{ina dna sastavljena od jednostrane ~etvorougaone vo{tane plo~e, isti metod primenjen je i prilikom stvaranja udubljenja na dnu ovih }elija. Na taj na~in pove}ava se zapremina }elije, a samim tim i koli~ina uskladi{tenog meda.

DRUGE KARAKTERISTIKE ]ELIJA SA]A Ugao nagnutosti }elija je slede}a stvar koju p~ele uzimaju u obzir prilikom izgradnje svojih }elija. Izdizanjem }elija pod uglom od 13 stepeni sa svake strane, one obezbe|uju da }elije ne budu paralelne sa tlom. Tako med ne isti~e kroz otvor }elija. P~ele su za vreme rada pore|ane u obliku kruga i okupljene kao zajednica u obliku grozda. Na taj na~in obezbe|uju potrebnu temperaturu za proizvodnju smole. Si}u{ne kese u njihovim stomacima proizvode providnu te~nost koja isti~e i u~vr{}uje tanke slojeve smole. P~ele sakupljaju ovu smolu pomo}u malih kuka na svojim nogama. One stavljaju smolu u svoja usta, `va}u je i prera|uju sve dok dovoljno ne omek{a da bi se mogla upotrebiti prilikom oblikovanja }elija. Mno{tvo p~ela zajedno radi u naporu da obezbede potrebnu temperaturu radnog mesta na kojoj }e smola biti meka i rastegljiva. Potrebno je ista}i jo{ jednu zanimljivu pojavu: konstrukcija sa}a po~inje od gornje strane ko{nice i nastavlja se istovremeno u dva ili

24


25


tri odvojena reda na donjoj strani. Kako se plo~a sa }elijama sa}a {iri u dva razli~ita pravca, najpre se spaja dno ova dva reda. Ovaj proces ostvaren je na zadivljuju}i na~in. Dakle, nije mogu}e uo~iti da je sa}e u stvari sastavljeno od tri razdvojena dela. Plo~a sa }elijama sa}a, koja je istovremeno zapo~eta iz razli~itih pravaca, tako je savr{eno ure|ena, da iako postoje hiljade razli~itih uglova u ovoj strukturi, ona izgleda kao jedinstven komad. Za takvu konstrukciju, p~elama je potrebno da unapred izra~unaju rastojanja izme|u po~etne ta~ke i ta~aka spajanja, a onda u skladu sa tim da odrede veli~inu }elija. Kako je mogu}e da p~ele izvr{e tako savr{en prora~un? To je oduvek odu{evljavalo nau~nike. O~igledno je da nije mnogo razumno pretpostaviti da su p~ele same re{ile ovaj zadatak, koji bi ~ovek te{ko mogao da obavi. U ovaj posao uklju~ena je tako savr{ena i precizna organizacija da je nemogu}e i pomisliti da su to p~ele zaista same u~inile. Me|utim, kako su one to uspele? Jedan evolucionista je naglasio da je tako ne{to postignuto uz pomo} "instinkta". Kakav je to "instinkt" koji u isto vreme mo`e da pokrene hiljade p~ela i u~ini da zajedni~ki obave zadatak? Tako ne{to ne bi bilo dovoljno, ~ak i kada bi svaka p~ela radila upravljaju}i se prema sopstvenom "instinktu", po{to ono {to one rade treba da bude ostvareno me|usobnim instinktom, jer samo tako mo`e biti postignut ovaj izuzetan rezultat. Da bi to u~inile, one moraju biti usmerene jednim "instinktom" koji dolazi iz jedinstvenog izvora. P~ele koje po~inju izgradnju sa razli~itih mesta, kombinuju svoje razdvojene poslove, bez ostavljanja ikakvih {upljina i ~ine da sve }elije budu jednako izgra|ene u savr{enoj {estostranoj strukturi, sigurno moraju da primaju "instinktivne" poruke iz jednog istog izvora! Nije korisno insistirati samo na terminu "instinkt" s ciljem da se prikriju jasne istine. P~ele su vo|ene iz jedinstvenog izvora i zato uspevaju da uspe{no obave ove tako slo`ene zadatke. To nije instinkt, termin bez definicije koji usmerava p~ele, ve} "nadahnu}e" koje su dobile od strane svog Tvorca. Ono {to ~ine ove male `ivotinje jeste primena programa koji je Tvorac uspostavio posebno za njih.


KAKO P^ELE ODRE\UJU PRAVAC SVOG KRETANJA P~ele obi~no prele}u velika rastojanja i vr{e pregled velikih oblasti u potrazi za hranom. One prikupljaju biljni polen i sastojke meda na udaljenosti od 800 metara od ko{nice. P~ela koja na|e medonosne biljke, vra}a se svojoj ko{nici da ostale p~ele obavesti o otkrivenom mestu. Kako }e ova p~ela objasniti drugim p~elama u ko{nici gde se nalazi mesto na kome ima medonosnog bilja? Pomo}u plesa!... P~ela koja se vrati u ko{nicu po~inje da ple{e. Ovaj ples predstavlja oblik upu}ivanja poruke koji ona koristi da ostale p~ele uputi u nalazi{te biljaka ~iji cvet nosi nektar. Ovaj ples, koji p~ela ponavlja vi{e puta, obuhvata sve informacije o pravcu u kome se nalaze medonosne biljke, udaljenost tog mesta, kao i ostale detalje o izvoru hrane koji su potrebni da bi p~ele dospele do njega. Ovaj ples, u obliku broja "8", p~ela stalno ponavlja (vidi sliku na prethodnoj strani). Prilikom pravljenja srednjeg dela broja "8" p~ela ma{e repom i pravi cik-cak pokrete. Ugao izme|u cik-cak pokreta i linije izme|u Sunca i ko{nice daje ta~an pravac u kome se nalazi izvor hrane (vidi gornju sliku). Me|utim, samo poznavanje pravca u kome se nalazi izvor hrane nije dovoljno obave{tenje. P~elama je tako|e potrebno da "znaju" koliko dugo treba da putuju da bi prikupile sastojke za med, tako da kada se p~ela vrati sa izvora hrane ona odre|enim pokretima tela "kazuje" drugim p~elama rastojanje do cvetnog polena. Ona to ~ini tresenjem donjeg dela svog tela i stvaranjem vazdu{nih struja. Na primer, da bi "opisala" rastojanje od 250 metara, ona trese donjim delom svog tela 5 puta tokom pola minuta. Na taj na~in, ta~an polo`aj izvora hrane detaljno je odre|en, odnosno precizno je odre|eno njegovo rastojanje i orijentacija. 27


Ako put do izvora hrane u oba smera zahteva mnogo vremena, to je novi problem koji o~ekuje p~elu u njenom letu. Po{to p~ela mo`e da opi{e izvor hrane samo u odnosu na Sunce, dok se vrati u ko{nicu Sunce se ve} pomerilo za jedan stepen na svaka ~etiri minuta. Na taj na~in, p~ela }e napraviti gre{ku od jednog stepena na svaka ~etiri minuta dok bude letela do ko{nice i dok bude obave{tavala druge p~ele. Za~u|uju}e je da p~ela uop{te ne poznaje taj problem. P~ela ima o~i koje su izgra|ene od nekoliko hiljada malih {estostranih so~iva. Svako so~ivo odre|uje veoma usko podru~je, na sli~an na~in kao i teleskop. Kada pogleda u pravcu Sunca, u odre|eno vreme tokom dana, p~ela uvek mo`e da prona|e lokaciju do koje je letela. P~ela je u stanju da napravi takav prora~un analiziraju}i promenu ja~ine Sun~eve svetlosti u odnosu na vreme u danu. Isto tako, p~ela, kada stigne u ko{nicu, bez gre{ke odre|uje pravac do utvr|ene lokacije, pravljenjem korekcije u informaciji u odnosu na polo`aj Sunca.

METOD OZNA^AVANJA CVE]A Kada uo~i cvet, p~ela mo`e odmah da prepozna da li je neka druga p~ela uzimala nektar sa njega, i u tom slu~aju odmah ga napu{ta. Na taj na~in, ona {tedi i vreme i energiju. Me|utim, kako p~ela, bez su{tanja na cvet, prepoznaje da je nektar ve} ranije uzet? To je mogu}e zato {to je p~ela, koja je taj cvet ranije posetila, ostavila kao oznaku kapljicu sa specijalnim mirisom. Kad se druga p~ela pribli`i tom istom cvetu, ona oseti miris i "doznaje" da cvet nije za upotrebu, pa odlazi na drugi cvet. Tako p~ela ne gubi vreme na istom cvetu.

KORISNOST MEDA Da li znate kakav je izvor hrane med, koji je Bog ponudio ljudima preko tih malih insekata? Med se sastoji od {e}era, glukoze i fruktoze, i minerala kao {to su magnezijum, kalijum, kalcijum, natrijum-hlorid, sumpor, gvo`|e i fosfati. On sadr`i vitamine B1, B2, C, B6, B5 i B3, a koncentracija svega navedenog zavisi od kvaliteta nektara i polena. Med u malim koli~inama sadr`i i bakar, jod i cink. Pored svega, u njemu se nalazi i nekoliko vrsta hormona.

29


Med je dat od strane Boga kao ne{to dobro za ~oveka. Ova ~injenica nau~no je potvr|ena. Otkriveno je da med, kraljevski `ele, polen i propolis (p~elina smola) le~e mnoge bolesti. Med je kori{}en u le~enju pacijenata koji imaju mrenu na oku. Od 2094 pacijenata u potpunosti je bilo izle~eno 2002. P~elina smola, tako|e, poma`e u le~enju mnogih bolesti kao {to su problemi ko`e, veneri~ne bolesti i mnogi drugi poreme}aji. U dana{nje vreme, p~elarstvo i proizvodi od p~ela otvaraju novu granu za istra`ivanje u zemljama sa razvijenom naukom. Nave{}emo jo{ neke prednosti meda: Lak{e se vari: Po{to molekuli {e}era iz meda mogu da se pretvaraju u druge {e}ere (to jest, fruktoza u glukozu), med se, uprkos svojoj visokoj kiselosti, lak{e vari i kod ljudi sa najosetljivijim stomakom. On poma`e bubrezima i crevima da bolje funkcioni{u. Ima nisku kalorijsku vrednost: Slede}i kvalitet meda ogleda se u pore|enju sa istom koli~inom {e}era - on daje telu 40% manje kalorija. Iako med daje telu veliku energiju, on mu ne pove}ava te`inu. Brzo ulazi u krv: Kada se pome{a sa mlakom vodom, med za sedam minuta dospeva u krvotok. Slobodni molekuli {e}era iz meda pobolj{avaju funkcije mozga, jer je mozak najve}i potro{a~ {e}era. Poma`e u izgradnji krvi: Med obezbe|uje va`an deo energije koja je potrebna telu za izgradnju krvi. Pored toga, on poma`e u pre~i{}avanju krvi. Med ima odre|ene pozitivne efekte u regulisanju i olak{avanju cirkulacije krvi. On tako|e deluje kao za{tita protiv kapilarnih problema i arterioskleroze. Uni{tava bakterije: Ovo baktericidno (ubija bakterije) svojstvo meda nazvano je "inhibicioni efekat". Eksperimenti izvr{eni sa medom pokazuju da se njegova baktericidna svojstva pove}avaju dva puta, kada se razbla`i sa vodom. Veoma je zanimljivo zapaziti da p~ele odgovorne za nadgledanje, hrane novoro|ene p~ele u koloniji razbla`enim medom. Kako one znaju za to svojstvo meda? Kraljevski `ele: Kraljevski `ele je supstanca koju p~ele proizvode unutar ko{nice. Ova hranljiva supstanca sadr`i {e}er, proteine, masno}e i mno{tvo vitamina. Ona je korisna u otklanjanju tegoba prouzrokovanih slabljenjem pojedinih organa ili celog tela. O~igledno je da je med, koji p~ele proizvode u mnogo ve}im koli~inama nego {to im je potrebno, namenjen i ~oveku. O~igledno je, tako|e, da p~ele jedan ovakav neverovatan zadatak ne mogu "same po sebi" izvr{iti. 31


KAMILA


Bez sumnje da sva bi}a, sa osobinama koje poseduju, ukazuju na neograni~enu silu i znanje svoga Tvorca. U ovom delu razmotri}emo jedno posebno bi}e koje je Tvorac stvorio. Ono {to kamilu ~ini "posebnim bi}em" jeste njena telesna gra|a koja je otporna prema najo{trijim klimatskim uslovima. Njeno telo poseduje takve osobine koje joj omogu}avaju da danima `ivi bez hrane i vode, i danima da putuje sa ogromnim teretom na svojim le|ima. Ove odlike kamile, o kojima }emo ovde detaljnije govoriti, pokazuju da je ova `ivotinja naro~ito stvorena za suve klimatske uslove, kao i da je stvorena da slu`i ljudima. To je jo{ jedan o~igledan znak stvaranja za one koji `ele da razumeju.


QPTFCOB!AJWPUJOKB!V!T

HMBWB!KF![B\UJ^FOB!PE!QFTLB; • Usfqbwjdf! qptfevkv! tjtufn! {b! cmpljsbokf/! V tmv•bkv!pqbtoptuj-!pof!tf!bvupnbutlj!{buwbsbkv/ Usfqbwjdf! lpkf! cmpljsbkv! of! epqv|ubkv! eb! cjmp lblwf!•ftujdf!qsb|jof!v}v!v!p•j!pwf!ajwpujokf/ • Opt! j! v|j! qsflsjwfoj! tv! evhjn! emblbnb! lpkf ajwpujokv!|ujuf!pe!qftlb!j!qsb|jof/ • Evhj! wsbu! pnphv~bwb! ajwpujokj! eb! cstuj! mj|~f lpkf!tf!obmb{j!usj!nfusb!j{obe!{fnmkf/

OPHF!TV!QPHPEOF![B!TWF!WSTUF!UMB; • Tupqbmb! vlmkv•vkv! ewb! qstub! tqpkfob! kfeojn! fmbtuj•ojn kbtuvlpn/! Pwb! tusvluvsb-! lpkb! pnphv~bwb! ajwpujokj! eb •wstup! hb{j! qp! {fnmkj-! tbtupkj! tf! pe! •fujsj! efcfmb! kbtuvlb/ Pob!kf!qpuqvop!qsjmbhp}fob!{b!twf!pcmjlf!lpqofoji!vtmpwb/ • Opluj! ob! opaojn! qstujnb! |ujuf! tupqbmp! pe! qpwsfeb! lpkf nphv!obtubuj!vtmfe!vebsbdb/ • Lpmfop! kf! qsflsjwfop! lwshpn! lpkb! kf! tbtubwmkfob! pe •wstuf! j! efcfmf! lpaf! tmj•op! sphv/! Lbeb! ajwpujokb! mfaj! ob wsv~fn!qftlv-!pwb!obcpsbob!tusvluvsb!|ujuj!kf!pe!j{v{fuop upqmph!umb/

34


TMVACJ!_PWFLV;!LBNJMB HSCB!LBP!TLMBEJ\UF!ISBOF; • Hscb! lbnjmf-! lpkb! jnb! pcmjl! obhpnjmboji nbtop~b-! qfsjpej•op! pcf{cf}vkf! isbov! ajwp. ujokj!v!wsfnf!oftub|jdf!j!hmbej/!V{!qpnp~!pwph tjtufnb-! ajwpujokb! npaf! ajwfuj! usj! tfenjdf! cf{ wpef-! lbeb! hvcj! 44&! twpkf! ufajof/! Qpe! jtujn plpmoptujnb-! •pwfl! hvcj! 9&! twpkf! ufajof! j vnjsf!{b!47!tbuj/

LS[OP!WS\J!UPQMPUOV! J[PMBDJKV; • Pwp!ls{op!tbtubwmkfop!kf!pe efcfmf! j! hvtuf! emblf! lpkb! of tbnp!|up!|ujuj!ufmp!ajwpujokf!pe imbeoji! j! wsfmji! vtmpwb-! wf~ tqsf•bwb! hvcmkfokf! wpef! j{ ufmb/! Kfeophscb! lbnjmb! npaf eb! pempaj! {opkfokf! qpwf. ~bokfn! twpkf! ufmftof! ufnqf. sbuvsf! ob! 52pD/! Ob! ubk! ob•jo tqsf•bwb!hvcjubl!wpef/ • V{! qpnp~! twph! efcfmph ls{ob-! lbnjmf! v! B{jkj! nphv qsfajwfuj!ufnqfsbuvsf!pe!61pD uplpn! mfub! j! .61pD! uplpn {jnf/

35


POF!NPHV!EB!TF!ISBOF!USOKFN Kfeophscf! lbnjmf! nphv! qpeofuj! ufnqfsbuvsf! pe! .63pD! v obkwj|jn!pcmbtujnb!tsfeokf!B{jkf/

IZUZETNO PRE@IVLJAVA GLAD I @E\ Kamila mo`e na temperaturi od 50oC da pre`ivi bez hrane i vode osam dana. U tom periodu ona izgubi 22% svoje ukupne telesne te`ine. Iako bi ~ovek bio skoro mrtav ako bi izgubio vodu iz tela u iznosu od 12% njegove telesne te`ine, mr{ava kamila mo`e da pre`ivi gubitak vode iz tela koji iznosi 40% njene telesne te`ine. Jo{ jedan razlog njene otpornosti prema `e|i poti~e od mehanizma koji kamili omogu}ava da pove}a svoju unutra{nju temperaturu na 41oC. Na taj na~in ova `ivotinja svodi na minimum gubitak vode u ekstremno toploj pustinjskoj klimi. Kamila, tako|e, mo`e sniziti svoju telesnu temperaturu na 30oC tokom hladnih pustinjskih no}i.

POBOLJ[ANO ISKORI[]AVANJE VODE Kamile mogu da za skoro deset minuta popiju 130 litara vode, {to otprilike predstavlja jednu tre}inu njihove telesne te`ine. Pored toga, kamile imaju sluznu strukturu (bale) u svom nosu koja je 100 puta ve}a nego ona kod ~oveka. Kamile uz pomo} te svoje sluzne strukture, mogu zadr`ati 66% vlage iz vazduha.

POTPUNO ISKORI[]ENJE HRANE I VODE Ve}ina `ivotinja ugine zbog trovanja kada urea iz bubrega prodre u krv. Me|utim, po{to ta urea vi{e puta pro|e kroz jetru, kamile mogu potpuno da iskoriste vodu i hranu prolaskom te ureje 36


vi{e puta kroz jetru. Krv i struktura }elija kod kamila specijalizovane su tako da ovoj `ivotinji omogu}e da pre`ivi bez vode tokom dugih razdoblja u pustinjskim uslovima. Zidovi }elija kod ove `ivotinje imaju naro~itu strukturu koja spre~ava prekomerno gubljenje vode. Pored toga, sastav njene krvi je takav da ne dopu{ta nikakvo smanjenje cirkulacije ~ak i kada se nivo vode u telu smanji na minimum. Dalje, enzim albumin, koji poja~ava otpornost prema gladi, prona|en je u mnogo ve}oj koli~ini u krvi kamile nego kod drugih bi}a. Grba je slede}a pogodnost koju ima kamila. Veliki deo ukupne kamiline telesne te`ine nalazi se uskladi{ten kao masno}a u njenoj grbi. Ovo skladi{te telesne masno}e samo je jedan deo telesne za{tite kamile od izlu~ivanja vode iz njenog tela koja je povezana sa masno}om. To kamili omogu}ava da koristi minimalnu koli~inu vode. Iako kamile mogu pojesti 30-50 kilograma hrane dnevno, u te{kim uslovima one su u stanju da `ive vi{e od jednog meseca sa samo dva kilograma trave dnevno. Kamile imaju veoma sna`ne usne, nalik gumi, koje im omogu}avaju da brste bodljikavo i o{tro rastinje koje mo`e da probije debelu ko`u. Pored toga, kamile imaju stomak sa ~etiri komore i veoma jak sistem za varenje koji mo`e da svari sve {to pojedu. One mogu da jedu materijale sli~ne kau~uku, koji ne izgledaju kao hrana. Sasvim je jasno koliko je korisno posedovanje takvih osobina u tako suvim uslovima.

PROTIV TORNADA I VETROVA Kamila ima o~i sa dva sloja trepavica. Trepavice se zatvaraju kao re{etke i {tite o~i `ivotinje od jakih pe{~anih oluja. Pored toga, kamile mogu da zatvore svoje nozdrve i tako se za{tite od peska.

ZA[TITA OD @ARKIH I HLADNIH VREMENSKIH USLOVA Debele i neprobojne dlake na telu kamile spre~avaju `arko sunce da dospe do ko`e ove `ivotinje. Tako|e, uz njihovu pomo} kamila odr`ava telesnu toplotu u hladnim uslovima. Pustinjske kamile nisu pogo|ene visokim temperaturama koje prema{uju ~ak i 50oC, a dvogrbe kamile mogu pre`iveti veoma niske temperature i ispod -50oC. Kamile ove vrste mogu pre`iveti ~ak i u visokim oblastima koje se nalaze na 4.000 metara iznad nivoa mora. 37


38


ZA[TITA OD VRU]EG PESKA Kamile imaju velika stopala u odnosu na njihove noge, naro~ito oblikovana i uve}ana da pomognu `ivotinji da se bez povre|ivanja kre}e po pesku. Ova stopala dosta su {iroka i izgledaju kao naduvena. Pored toga, naro~ita i debela ko`a na tabanima predstavlja za{titu protiv vrelog pustinjskog peska. Da malo razmi{ljamo u svetlu ovih informacija: Da li je kamila sama prilagodila svoje telo pustinjskim uslovima? Da li je sama formirala sluz u svom nosu ili grbu na svojim le|ima? Da li je sama oblikovala strukturu nosa i oka da bi se za{titila od tornada i vetrova? Da li je sama uredila sastav svoje krvi i strukturu }elija sposobnih da ~uvaju vodu? Da li je sama izabrala tip dlake da pokrije svoje telo? Da li je ona samu sebe pretvorila u "pustinjski brod"? Ba{ kao i sva druga bi}a, kamila sigurno nije mogla da stvori ni{ta od gore spomenutog i u~ini sebe korisnom za ljude. Sve navedene osobine na najbolji na~in ukazuju na ~in stvaranja ove izuzetne `ivotinje. Kamila je, kao i sve druge `ivotinje, obdarena mno{tvom posebnih kvaliteta i postavljena da `ivi na Zemlji kao znak predivnog Tvor~evog stvaranja. Stvorena sa tako nadmo}nim fizi~kim osobinama, kamila je usmerena da slu`i ljudima. Po{to je namenjena ljudima, tim istim ljudima data je mogu}nost da vide ~uda Bo`jeg stvaranja i odaju po{tovanje Tvorcu svega {to postoji.


MUVA


QPHMFE!LSP[!IJMKBEF QPHMFE!LSP[!IJMKBEF TP_JWB TP_JWB Tp•jwp!|ftupvhbpoph!pcmjlb Tp•jwp!|ftupvhbpoph!pcmjlb lpkf!tb•jokbwb!plp!kfeof!nvwf lpkf!tb•jokbwb!plp!kfeof!nvwf pnphv~bwb!nophp!wf~v pnphv~bwb!nophp!wf~v pcmbtu!wjeb!ofhp!|up!up!npaf pcmbtu!wjeb!ofhp!|up!up!npaf tbnp!kfeop!!tp•jwp/!Lpe!oflji tbnp!kfeop!!tp•jwp/!Lpe!oflji wstub!nvwb-!cspk!uji!tp•jwb wstub!nvwb-!cspk!uji!tp•jwb oflbeb!npaf!cjuj!wf~j!pe oflbeb!npaf!cjuj!wf~j!pe 6/111/!Qpsfe!uphb-!tgfsob 6/111/!Qpsfe!uphb-!tgfsob tusvluvsb!plb!ublp}f tusvluvsb!plb!ublp}f pnphv~bwb!eb!nvwb!wjej!j!j{b pnphv~bwb!eb!nvwb!wjej!j!j{b tfcf-!j!up!kpk!ebkf!wfmjlv!qsfe. tfcf-!j!up!kpk!ebkf!wfmjlv!qsfe. optu!v!peoptv!ob!okfof!ofqsj. optu!v!peoptv!ob!okfof!ofqsj. kbufmkf/ kbufmkf/ 42


43


TVSMJDB!.!QVNQB [B!VQJKBOKF Ob•jo!ob!lpkj!wbsf!isbov qsfetubwmkb!kp|!kfeov!tqfdj. gj•ov!ptpcjov!lpe!nvwb/ Tvqspuop!pe!nophji!esvhji ajwpujokb-!nvwf!of!wbsf!isbov v!twpkjn!vtujnb-!wf~!j{wbo twph!ufmb/!Pof!j{mv•vkv!tqfdj. kbmov!uf•optu!ob!isbov-!{bujn v{!qpnp~!tvsmjdf-!lpkb!isboj ebkf!pehpwbsbkv~j!pcmjl-!•jof kf!qphpeopn!{b!vqjkbokf/ Qptmf!uphb-!nvwb!vqjkb!isbov v{!qpnp~!qvnqj!{b!vqjkbokf lpkf!tf!obmb{f!v!okfopn!hsmv/

44


45


PROFESIONALNI LOVCI

K

ada se okrenemo oko sebe mo}i }emo da vidimo kako je Tvorac obezbedio hranu za sva bi}a. Sva na{a hrana i pi}e sastoje se od plodova koji su "na~injeni" ili "stvoreni". Voda koju pijemo, hleb, vo}e i povr}e koje jedemo, sve predstavlja delo naro~itog stvaranja. Uzmimo, na primer, jednu jabuku. To vo}e je prvobitno nastalo na grani drveta, koja je u stvari, deo stabla. Drvo upija minerale i vodu iz tla, i sastavlja ih sa energijom dobijenom od Sunca. Dobijeni plod je izuzetno koristan za ~ovekovo telo i veoma ukusan i miri{ljav. [tavi{e, on je veoma zdrav i estetski lepo oblikovan. Kako drvo mo`e da donosi takve plodove? Za{to su oni tako korisni za ~oveka? Za{to svo vo}e sadr`i neophodne vitamine koji su uskla|eni sa sezonom u kojoj rastu? Za{to su tako ukusni, a ne gorki. Za{to su oni tako mirisni, a nisu neprijatnog mirisa? Sigurno da jedno stablo nije svesno da proizvodi vo}e sa osobinama potrebnim za ljudsku upotrebu. Tvorac hrani ljudska bi}a, ali hrani i `ivotinje. U daljem nastavku napravi}emo pregled razli~itih tehnika lova koje koriste neki organizmi u potrazi za hranom. Bez sumnje, u savesnom istra`ivanju te{ko je shvatiti Tvor~evu mo} i silu kada su u pitanju sistemi kojima su opremljene `ivotinje u potrazi za svojom hranom. Svaka `ivotinja koju }emo pratiti u ovom poglavlju predstavlja neki od sjajnih primera koje je Tvorac uspostavio {irom Zemlje. Na primer, "tehnika lova" kojom se slu`i riba, koja se vidi na slici, je neverovatna. Ova riba ne progoni svoju `rtvu, niti se skriva da bi je uhvatila. Ona, na prvi pogled, ne izgleda druga~ije od ostalih riba. Ipak, ubrzo po{to podigne svoje gornje peraje, "la`na riba" pojavljuje se na njenim le|ima. Kada se neka druga riba pribli`i ovoj maloj la`noj ribi, ne znaju}i ko je pravi vlasnik ovog peraja, postaje lak plen ribe koja je lovi. Da li je ova riba sama dala svom peraju izgled ribe? Ili, da li je slu~ajnim procesima ova riba stekla takvu osobinu? Nije logi~no tvrditi da je riba smislila plan i tako ne{to na~inila. Nema sumnje, sve osobine koje poseduju bi}a suo~avaju nas sa o~iglednom 46


2/![buwpsfop! mf}op!qfsbkf/

3/!Eb!cj!qsjwvlmb qbaokv!esvhf sjcf-!pwb!sjcb puwbsb!twpkf mf}op!qfsbkf!j ubeb!tf!qpkbwmkvkf mbaob!sjcb/

4/!Asuwb-! qsjnbnmkfob mbaopn!sjcpnqsjmb{j!cmjaf!j qptubkf!asuwb mpwdb!lphb!ojkf qsfqp{obmb/

stvarno{}u - postojanjem Nekoga ~ije se nenadma{no znanje oslikava u dizajnu oblikovanja elemenata u prirodi, sa postojanjem Tvorca. 47


PAUK KOJI SKA^E Svi znaju da pauci pletu mre`u i ~ekaju da se insekti uhvate u nju. Pauk koji ska~e, suprotno od drugih pauka, radije ska~e za svojom `rtvom. On vrlo spretno ska~e i hvata svoju `rtvu. Ska~u}i za muvom, mo`e da je uhvati, iako leti u vazduhu, pola metra iznad njega. Ovaj pauk uspeva da u~ini ovakav neverovatan skok pomo}u svojih osam nogu koje funkcioni{u na principu hidrauli~kog pritiska, tako da brzo mo`e da stigne do `rtve i da je uhvati svojim sna`nim vilicama. Ovaj skok se obi~no odigrava u okolini u kojoj ima dosta biljaka. Pauk u takvoj sredini mora da izra~una najbolji ugao za uspe{an skok, zatim da uzme u obzir brzinu i pravac svoje `rtve. Mnogo je zanimljiviji na~in na koji on ~uva vlastiti `ivot po{to uhvati `rtvu. Ovaj pauk mo`e da nastrada, jer kada sko~i da uhvati `rtvu, on se vine u vazduh i mo`e lako da padne na zemlju sa velike visine (ovaj pauk se obi~no nalazi visoko na drvetu). Me|utim, pauku se to ne de{ava. Konac koji pauk izlu~uje neposredno pre skoka i koji zaka~inje za granu, ~uva ga od pada na zemlju i omogu}ava mu da se ljulja u vazduhu. Taj konac je toliko jak da mo`e dr`ati i pauka i njegovu `rtvu. Otrov koji ubrizgava u svoju `rtvu i pretvara njena tkiva u te~nost jeste slede}a zanimljiva osobina ovog pauka. Paukova hrana nije ni{ta drugo nego te~na tkiva njegove `rtve. Sigurno da osobine ovog pauka nisu poklon slu~ajnosti. Da bi se odr`ao u `ivotu, potrebno je da poseduje ve{tinu skakanja, a u isto vreme da zna da napravi konac koji }e ga sa~uvati od pada. Ako ne bi mogao da sko~i, ostao bi gladan i uginuo bi. Ako ne bi mogao da napravi konac ili ako njegov konac ne bi bio dovoljno jak, on bi sigurno uginuo. Tako ovaj pauk mora da ima telesnu strukturu sposobnu za skakanje i sistem za izlu~ivanje konca koji je dovoljno jak da dr`i njega i `rtvu. Pored toga, pauk nije samo mehanizam koji proizvodi konac i ska~e, ve} slo`eni `ivi organizam koji sa svim svojim potpunim osobinama postoji od po~etka. Razvoj bilo koje od ovih osobina ne mo`e se odlo`iti. Na primer, mo`ete li zamisliti pauka koji ima nepotpun sistem za varenje?


PO!WJEJ!471!TUFQFOJ! PLP!TFCF Tqptpcoptu!eb!ptnbusb!kf!tmfef~b j{v{fuop!joufsftbouob!ptpcjob!qbvlb!lpkj tlb•f/!Nophj!ajwj!pshboj{nj-!vlmkv•vkv~j •pwflb-!nphv!qptnbusbuj!tbnp phsboj•foj!efp!qsptupsb!tb!twpkb!ewb!plb j!ojtv!v!tubokv!eb!qptnbusbkv!j{b!tfcf/ Nf}vujn-!qbvl!lpkj!tlb•f!npaf!eb!qpt. nbusb!twveb!plp!tfcf-!vlmkv•vkv~j!j!pop |up!tf!obmb{j!j{b!okfhb-!tb!twpkb!•fujsj qbsb!p•jkv!tnf|ufoji!ob!wsiv!hmbwf/!Ewb pe!uji!p•jkv!jtuvsfob!tv!obqsfe!pe!tsf. ejof!hmbwf!j!tmj•ob!tv!fqsvwfubnb/!Ub!ewb wfmjlb!plb!){wbob!B/!N/!p•j*!nphv!tf!v twpkjn!evqmkbnb!qplsfubuj!t!eftob!vmfwp{bujn!hpsf!j!epmf/!Esvhb!•fujsj!plb-!tb tusbof!hmbwf-!of!nphv!v!qpuqvoptuj pqbabuj!tmjlv-!bmj!nphv!vp•juj!twblj!qplsfu plp!okji/!Ob!ubk!ob•jo-!pwb!ajwpujokb!mblp qsfqp{obkf!asuwv!j{b!tfcf/

Tmjlb!qsjlb{vkf!qbvlpw! pqtfh!wjeb/

Tqptpcoptu!p•jkv!qbvlb!lpkj!tlb•f!eb!qptnb. usbkv!of{bwjtop!kfeop!pe!esvhji!qpnbaf!pwpn jotfluv!eb!wsmp!cs{p!pqbab!pckfluf/!Ob!pwpk tmjdj-!dsop!plp!hmfeb!v!lbnfsv!tojnbufmkb-!b twfump!plp!hmfeb!ob!oflv!esvhv!tusbov/!Qsbwp kf!•vep!eb!qbvl!lpkj!tlb•f!jnb!ptnpsp!p•jkv!j vhbp!qptnbusbokb!pe!471!tufqfoj-!epl!esvhj pshboj{nj!jnbkv!vhmbwopn!tbnp!ewb!plb/ Tjhvsop!eb!pwb!ajwpujokb!ojkf!nphmb!tbnb!eb #tiwbuj#!eb!cj!up!cjmp!wfpnb!lpsjtop!{b!okv!j!eb kf!{cph!uphb!qspj{wfmb!epebuof!p•j-!jmj!.!kp| qsfdj{ojkf!.!pwf!p•j!ojtv!nphmf!tmv•bkop!obtub. uj/!Pwbk!pshboj{bn!tuwpsfo!kf!tb!twjn!pwjn ptpcjobnb/



49


TEHNIKE MASKIRANJA Ako bi vas neko pitao {ta vidite na gornjoj slici, sigurno biste rekli: "Vidim nekoliko mrava sa gornje i donje strane lista." Me|utim, ono {to vidite ispod lista je pauk koji ska~e, koji vreba mrave. Ova vrsta pauka koji ska~e izgleda tako sli~na mravima da ~ak i mravi misle da je prisutan jedan od njih. Jedina razlika izme|u ovih mrava i ovog pauka ogleda se u broju nogu. Pauk ima osam nogu, dok mrav ima {est. Da bi otklonio taj svoj "nedostatak", koji oni mogu lako da uo~e, pauk iste`e svoje dve prednje noge napred i izdi`e ih uvis. Tako njegove noge sada izgledaju potpuno kao i antene mrava. Ipak, maskiranje se ne sastoji samo od toga. Ovoj `ivotinji tako|e je potreban i oblik o~iju koji }e ga u~initi sli~nim mravu. Njegove vlastite o~i nisu velike i njihova tamna pega nije kao ona koju imaju mravi. On poseduje jednu osobinu koja mu poma`e da re{i taj problem. Pauk ima dve velike pege na dve strane svoje glave. Te dve pege li~e na o~i mrava (zapazite pege na stranama paukove glave, na gornjoj slici).

Ob!tmjdj!tf!wjef ewb!nsbwb!j!qbvl lpkj!tlb•f/!Of qptupkj!esvhj ob•jo!eb!pulsjkfuf lp!kf!pwef!nsbwb!lp!qbvl-!ptjn eb!qsfcspkjuf!okj. ipwf!ophf/

50


SJCJO!WPEFOJ!QJ\UPMK Pwb!sjcb!vtnfsbwb!nmb{!wpef!j{!twpkji!vtub!ob jotflub!lpkj!tf!obmb{j!ob!hsbobnb!lpkf!wjtf j{obe!wpef/!Jotflu!qbeb!v!wpev!j!qptubkf!mbl qmfo!sjcf/!Wsfeop!kf!{bqb{juj!eb!epl!obqbeb-!pwb sjcb!of!j{cbdvkf!hmbwv!j{!wpef-!bmj!qsfdj{op qphb}b!nftup!ob!lpnf!tupkj!okfo!qmfo/!Lbp!|up kf!qp{obup-!lbeb!tf!jtqpe!wpef!qptnbusb pckflbu!lpkj!tf!obmb{j!j{wbo!wpef-!obtuvqb!qsfmb. nbokf!twfumptuj!j!epcjkb!tf!esvhb•jkb!mplbdjkb!pe pof!lpkb!tuwbsop!kftuf/!Eblmf-!eb!cj!nfub!j{wbo wpef!nphmb!cjuj!qphp}fob-!b!tusfmbd!kf!jtqpe wpef-!qpusfcop!kf!{obuj!vhbp!qsfmbnbokb!twfu. mptuj!j!djmkbuj!v!tlmbev!tb!ujn!qpebulpn/ Nf}vujn-!pwb!sjcb!pe!twph!obtubolb!tbwmb}vkf pwv!qpuf|lp~v!j!twblj!qvu!qphb}b!twpkv!nfuv/

51


LBLP!TF![NJKB!LSF^F!QP!QFTLV@ Pwb!qvtujoktlb!{njkb!npaf!cs{p!eb!tf!lsf~f!qp!qftlv/!Hs•fokfn nj|j~b!qpe!pesf}fojn!vhmpn!pob!qptubwmkb!twpkf!ufmp!v!pcmjl tmpwb!#T#/ V!qp•fulv!lsfubokb-!pob!vwjkb!twpkf!ufmp-!j{ejaf!hmbwv!j!pesabwb sbwopufav!v!wb{eviv/!Lbeb!hs•fokf!nj|j~b-!lpkf!j{b{jwb!lsfubokflsfof!qsfnb!sfqv-!hmbwb!tf!lsf~f!obqsfe!j!epejsvkf!{fnmkv/!V nf}vwsfnfov-!lsfubokf!vtmpwmkfop!hs•fokfn!nj|j~b!epmb{j!ep sfqb/!Opwj!qplsfu!j{ejaf!sfq!pe!qftlb!j!qpejaf!hb!ob!ojwp!hmbwf/ Ublp!tf!{njkb!lsf~f!obqsfe-!ptubwmkbkv~j!qbsbmfmof!usbhpwf-!lpkj!v qsptflv!jnbkv!obhjc!pe!56!tufqfoj/ Uplpn!pwblwph!lsfubokb-!tbnp!ewb!efmb!{njkf!epejsvkv!qftbl/ Ublwjn!ob•jopn!lsfubokb!ufmp!{njkf!kf!{b|uj~fop!pe!pqflpujob!lpkf cj!obtubmf!vtmfe!epejsjwbokb!tb!j{v{fuop!wsfmjn!j!vtjkbojn!qftlpn/ Qp|up!{njkb ofnb!tqpkfof wjmj•of!lptuj-!pob wsmp!|jsplp!npaf eb!puwpsj!twpkb vtub/!Ob!mfwpk tmjdj!npaf!tf wjefuj!lblp!{njkb mblp!hvub!kbkf lpkf!kf!nophp |jsf!pe!okf/!Asuwv qpmblp!j!v!dfmptuj hvub-!j!lbp!ublwv wbsj/


ZVE^ARKA Detektor toplote koji se nalazi u {upljinama lica sa prednje strane zve~erkine glave, zapa`a infracrveno svetlo koje emituje telesna toplota njene `rtve. Ovo opa`anje je tako osetljivo da je u stanju da zabele`i pove}anje temperature od jednog 300-tog dela stepena uo~ene toplote. Ova zmija, uz pomo} svog ra~vastog jezika, koji predstavlja njen organ ~ula mirisa, mo`e da oseti nepomi~nu crvenu vevericu koja sedi u dubokom mraku na pola metra od nje. Odre|uju}i besprekorno lokaciju svoje `rtve, zmija najpre ne~ujno krene prema njoj i pribli`i se dovoljno blizu mestu odakle mo`e da je napadne, savije i istegne svoj vrat, i tako se velikom brzinom pribli`ava svojoj meti. A onda zabija zube svoje sna`ne vilice koja se mo`e otvoriti pod uglom od 180 stepeni. Sve ovo de{ava se brzinom koja je sli~na kretanju automobila prilikom ubrzanja od 0 do 90 km/h za pola sekunde. Du`ina zmijinih otrovnih zuba, njenog najja~eg oru`ja kojim parali{e svoje `rtve, iznosi oko 4 cm. Unutra{njost tih zuba je {uplja i povezana sa otrovnom `lezdom. Ubrzo posle zmijinog ujeda, mi{i}i otrovne `lezde se gr~e i velikom snagom ubrizgavaju otrov najpre u zubni kanal, a zatim u 53


ko`u `rtve. Zmijin otrov izaziva paralisanje centralnog nervnog sistema `rtve ili uzrokuje njenu smrt usled zgru{avanja krvi. Samo 0,028 grama zmijinog otrova dovoljno je jako da ubije 125.000 pacova. Otrov pokazuje svoje efekte tako brzo da `rtva nema vremena da na bilo koji na~in povredi zmiju. A tada, sve {to je preostalo zmiji jeste da svojim veoma rastegljivim ustima proguta paralisanu `rtvu. Iako svako zna da su neke zmije otrovne, skoro niko ne zna kako se odvija ovaj proces paralisanja `rtve. U stvari, samo posedovanje tehnologije, od strane jedne `ivotinje za ubijanje druge `ivotinje, potpuno je za~u|uju}e i iznena|uju}e. Onaj ko insistira na odbacivanju Tvorca sigurno nije u stanju da objasni za{to zmija poseduje takvu izuzetnu ve{tinu. Otrovni sistem u ustima zmije izuzetno je slo`en i prefinjen. Da bi jedan takav sistem mogao da deluje, zmija mora da ima naro~ite "otrovne zube", koji su iznutra {uplji, i otrovne `lezde koje su spojene sa tim zubima. Zatim, treba proizvesti izuzetno sna`an otrov koji }e paralisati `rtvu. Taj refleks treba da funkcioni{e odmah po{to zmija ugrize svoju `rtvu. Ovaj sistem od vi{e komponenata ne}e funkcionisati ako jedna od njih nedostaje. To bi onemogu}ilo zmiju da uhvati svoju `rtvu prilikom lova. Izuzetne ve{tine ove `ivotinje u procenjivanju promene temperature i mirisa ukazuju na savr{enu prirodu oblikovanja koju kod nje uo~avamo. Ovde se susre}emo sa jednom izuzetnom i neobi~nom pojavom koju mo`emo nazvati "~udo". Besmisleno je re}i da je priroda mogla da stvori ~udo koje je "natprirodno". Priroda je ime za celokupno sta-nje ure|enosti koje uo~avamo oko sebe. Osniva~ tog ure|enja sigurno nije sama ta ure|enost. Zakoni u prirodi ustanovljeni su od strane Tvorca i oni uspostavljaju veze izme|u onoga {to je On stvorio.

SJCB!MBW Oblpo!|up!viwbuj!nbmv sjcv!v!qvlpujoj!jmj!|vqmkjoj tufof-!pwb!|bsfob!sjcb {buwbsb!kpk!twf!j{mb{f!v{ qpnp~!twpkji!qfsbkb qptubwmkfoji!v!pcmjlv nsfaf/!Viwb~fob!sjcb ubeb!qplv|bwb!eb qpcfhof!pe!puspwoji cpemkj!sjcf!mbwb/!Tobabo puspw!sjcf!mbwb!efmvkf usfovuop!j!j{b{jwb!tnsu qmfob/


SBUOB!NB\JOB;!\LPSQJKB Np{bl Puspwob!cpemkb

Tusvluvsb!np{hb!qspufaf!tf!pe!hmbwf!ep!sfqb j!tbtupkj!tf!pe!26!ofswoji!obcpsb/!Pwblwb tusvluvsb!np{hb!ebkf!wfmjlv!qsfeoptu!pwpk ajwpujokj-!pnphv~bwbkv~j!kpk!eb!epoftj!cs{f pemvlf-!qsfoptj!sfgmfltf!j!twf!qpusfcof pemvlf!ep!twpkji!pshbob/

Tobabo!puspw-!lpkj!kf!v! tubokv!eb!vcjkf!•pwflb-! |lpsqjkb!vcsj{hbwb!v!ofqsj. kbufmkb!qsflp!cpemkf!lpkb!tf obmb{j!ob!{beokfn!efmv okfoph!ufmb/

Tupqbmb Efuflupsj!ob!tupqbmjnb!qpnbav!pwpk!ajwp. ujokj!eb!{bqb{j!twblv!wstuv!qplsfub-!cvlf!j wjcsbdjkf/!Pwj!efuflupsj!tv!ublp!ptfumkjwj!eb |lpsqjkb!npaf!eb!ptfuj!wjcsbdjkf!lpkf!tuwbsb oflj!ajwj!pshboj{bn!v!okfopk!cmj{joj-!v!ijmkb. ejupn!efmv!tflvoef/

Lmf|ub

Kbl!plmpq Okfo!tqpmkoj!qsflsjwb•-!lpkj!kf pcbwjkb!lbp!plmpq-!epwpmkop!kf kbl!eb!kf!{b|ujuj!of!tbnp!pe ofqsjkbufmkb-!wf~!j!pe!{sb•fokb/ _pwflpwp!ufmp!npaf!eb!qpe. oftf!{sb•fokf!ep!711!sfnbepl!upmfsbodjkb!lpkv!|lpsqjkb npaf!eb!qpeoftf!eptujaf 51/111!.!261/111!sfnb/

Okfob!lmf|ub!jnbkv!{bebubl eb!qmfo!v•jof!ofblujwojn qsf!ofhp!|up!hb!vcpef/! Qpsfe!uphb-!pob!npaf! eb!lpsjtuj!twpkb!lmf|ub! {b!lpqbokf!qftlb! j!tlsjwbokf!qpe {fnmkpn/

Qmv~b \lpsqjkb!v!twpn!uscviv!jnb!ptbn lbobmb!{b!wb{evi/!Pob!obtubwmkb!eb qpmblp!ej|f!•bl!j!blp!kf!tbnp!kfebo pe!okji!puwpsfo/!Pob!kf!v!tubokv!eb cvef!qpe!wpepn!j!ewb!ebob-!{bi. wbmkvkv~j!twpkjn!tobaojn!qmv~jnb/

Uscvi Tb!epokf!tusbof-!afolb!|lpsqjkb!optj!qbs!kfejo. tuwfoji!ptfumkjwji!pshbob!{wboji!#qflujoj#/!Qpnp~v! okji-!pob!qsfqp{obkf!tusvluvsv!ufsfob!j!pesf}vkf! obkcpmkf!nftup!{b!j{mfhbokf!twpkji!kbkb/

SJCB VEJDB Lbeb!ip~f!eb!mpwjpwb!sjcb!ptmpcb}b kfebo!obtubwbl!lpkj kf!lbp!vejdb!tqpkfo tb!okfopn!hmbwpn-!j qp•of!eb!•flb/ Esvhb!sjcb-!lpkb!tf qsjcmjabwb!pwpk!vejdjnjtmf~j!eb!kf!v!qjub. okv!nbmb!sjcb-!of npaf!j{cf~j!eb!cvef viwb~fob!pe!pwf!sjcf lpkb!kf!mpwj/!Twj {obnp!eb!kfeob!sjcb ofnb!{obokf!lpkf!cj kpk!qpnphmp!eb obqsbwj!vejdv!ob twpn!ufmv!j!eb!tf!{b qptupkbokf!ublwph pshbob!of!npaf!ebuj cftnjtmfop pckb|okfokf!lbp!eb tf!twf!up!tmv•bkop ephpejmp/


Pob!ptubwmkb nbnbd!{b sjcv Nfupe!mpwb!lpkj!qsjnfokvkf!pwb qujdb-!lpkjn!isboj!sjcf-!ublp}f!kf ofwfspwbubo/!Qswp-!pwb!qujdb qspobmb{j!nbnbd!{b!sjcv/![bujn epoptj!uv!isbov!ep!pcbmf-!tqv|ub!kf v!wpev!j!•flb/!Lbeb!kbup!nbmji!sjcb plsvaj!nbnbd!j!qp•of!eb!hb!kfefof!vp•bwbkv~j!|ub!tf!ephb}b-!pwb qujdb!obhmjn!qplsfupn!iwbub!sjcv/

Pob!tubwmkb nbnbd!v wpev!j!•flb/

Kbup!sjcb plsvavkf nbnbd/

Qujdb!iwbub sjcv/


Qpnp~v!twph!tqpmkoph!j{hmfeb lpkj!kf!wfpnb!qphpebo!{b nbtljsbokf-!oflf!ajwpujokf!jnbkv wfmjlv!qsfeoptu!v!mpwv/!Ob qsjnfs-!ofnphv~f!kf!{bqb{juj {njkv-!lpkb!tf!ob!hpsokpk!tmjdj lsjkf!jtqpe!qftlb/!Qp|up!pwb {njkb!•flb!v!{btfej-!okpk!kf {bjtub!mblp!eb!viwbuj!qmfo-!lpkj vqsbwp!qspmb{j!jtqsfe!okfoph optb-!bmj!kf!of!qsjnf~vkf/

Kp|!kfeob!ajwpujokb!pcebsfob!tqptpcop|~v nbtljsbokb!kftuf!sjcb!qptnbusb•/!Pwb!sjcb lsjkf!tf!jtqpe!qftlb!ob!npstpln!eov/!V vtujnb!pwf!sjcf!obmb{j!tf!{vcob!sftbtub tusvluvsb/!Pob!kpk!pnphv~bwb!eb!jtqpe qftlb!tmpcpeop!ej|f!j!uf|lp!tf!npaf sb{mplpwbuj!pe!qftlb/!Pwb!sjcb!v!{btfej •flb!twpk!qmfo!j!lbeb!kpk!tf!po!epwpmkop!qsj. cmjaj-!pob!jtlb•f!jtqpe!qftlb!j!iwbub!hb/


NBKTUPS!MPWB;!LBNFMFPO

Kf{jl Kf{jl!lbnfmfpob!tupkj!tlmpqmkfo!lbp!ibsnpojlb v!okfhpwjn!vtujnb/!V!tsfejoj!okfhpwph!kf{jlb obmb{j!tf!istlbwjdb!tb!p|usjn!lsbkfn/!Lbeb plsvhmj!nj|j~j!ob!wsiv!okfhpwph!kf{jlb!qp•ov eb!tf!blujwjsbkv-!lbnfmfpo!j{cbdvkf!kf{jl/!Kf{jl pwf!ajwpujokf!qsflsjwfo!kf!mfqmkjwpn!uf•op|~v obmjl!tmv{j/!Lbeb!epwpmkop!cmj{v!qsj}f!twpkpk asuwj-!lbnfmfpo!puwbsb!vtub!j!cs{p!j{cbdvkf twpk!kf{jl!v!qsbwdv!asuwf/!Mfqmkjwj!kf{jl-!{bi. wbmkvkv~j!jtqsfqmfufojn!nj|j~jnb-!jtufaf!tf!j 2-6!qvub!evaf!pe!evajof!tbnph!lbnfmfpob/ Wsfnf!lpkf!kf!qpusfcop!eb!kf{jl!viwbuj!qmfo!j wsbuj!tf!obusbh!qsfetubwmkb!tbnp!eftfuj!efp tflvoef/

Nbtljsbokf Lbnfmfpo!kf!tjhvsop!qswb!ajwpujokb!lpkb •pwflv!qbeb!ob!qbnfu!lbeb!tf!tqpnfof qpkbn!#nbtljsbokf#/!Lbnfmfpo!nfokb!twpkv cpkv!v!tlmbev!tb!ufsfopn!ob!lpnf!tf!obmb{j/ Tb!mfwf!tusbof!npaf!tf!wjefuj!|bsb!ob lbnfmfpopwpk!lpaj!obtubmb!lbp!sfbldjkb!ob qbqsbu!lpkb!tf!obmb{jmb!ob!okfhpwjn!mf}jnb/ Tnbusb!tf!eb!twfumptu!j!qspnfof!ufnqfsbuvsf jnbkv!vmphv!v!sfbldjkbnb!lpkf!j{b{jwbkv!pwf |bsf/!Jqbl-!ajwpujokb!ojkf!oj!twftob!eb!qptfev. kf!pwv!wf|ujov!nfokbokb!cpkf/!Okfop!ufmp!kf!pe qp•fulb!tuwpsfop!eb!twpkv!cpkv!bvupnbutlj vlmbqb!tb!plpmjopn/


Pwbk!ujhbs!lpkj!kf!tbws|fop!nbtljsbo-!tb!twpn!twpkpn plsfuop|~v-!kbljn!wjmjdbnb-!tobaojn!lboeabnb-!cs{jopn!j tobhpn-!qsfetubwmkb!tbws|foph!mpwdb/!Ujhbs!ojlbeb!of epqv|ub!wfusv-!j!up!kp|!kfeob!okfhpwb!pemjlb-!eb!nv!evwb v!mf}b-!epl!usbhb!{b!qmfopn-!kfs!cj!wfubs!qsfofp!okfhpw njsjt!ep!qmfob!j!ublp!hb!pulsjp!/

59


Oflpmjlp!emb•jdb!vovubs!mbujdb!pwf cjmklf!blujwjsb!okfo!nfiboj{bn/

NEOBI^NI LOVAC: BILJKA MUHOLOVKA Pored grabljivica koje smo ve} spomenuli, postoje, tako|e, i biljke koje "love" koriste}i zaista neobi~ne metode. Jedna od njih je biljka muholovka koja hvata i jede insekte koji se spu{taju na nju. Sistem lova ove biljke deluje na slede}i na~in: muva koja tra`i hranu me|u biljkama brzo se spu{ta na onu koja je veoma privla~na muholovku. Ono {to ~ini da ova biljka, koja li~i na par ruku koje dr`e ~iniju, izgleda privla~na, jeste njena lepa crvena boja, i {to je jo{ va`nije, sladunjav miris koji izlu~uju `lezde raspore|ene oko njenih latica. Muva privu~ena tim neodoljivim mirisom, bez oklevanja sle}e na cvet. Kre}u}i se prema izvoru hrane, ona neizbe`no dodiruje naizgled bezopasne dla~ice na ovoj biljki. Ubrzo posle toga, biljka naglo zatvara svoje latice. Muva ostaje sna`no stisnuta izme|u dve latice. Muholovka tada po~inje da izlu~uje te~nost za "rastvaranje tkiva", koja ~ini da se muva pretvori u `elatinoznu supstancu, koju biljka upije. Brzina kojom ova biljka hvata muvu je neverovatna. Brzina kojom zatvara svoje latice je ve}a nego najbr`e zatvaranje {ake koje ~ovek mo`e da u~ini (ako poku{ate da uhvatitet muvu sede}i ispod nekog drveta, verovatno ne}ete uspeti, ali ova biljka ho}e). Kako onda ova biljka, koja nema mi{i}e ni kosti, mo`e da u~ini tako nagli pokret? Istra`ivanja pokazuju da unutar muholovkinog tela postoji jedan elektri~ni sistem. Taj sistem funkcioni{e na slede}i na~in: dodirivanje dla~ica ove biljke, koje vr{i muva, prenosi se do receptora ispod samih dla~ica. Ako je taj mehani~ki dodir dovoljno jak, ovi receptori posla}e elektri~ne signale, kao talase u vodi, sve do latica. Ti signali prenose se do }elija motora koji pokre}u latice da na~ine nagle pokrete, i tako kona~no aktiviraju mehanizam koji hvata muvu. Kao dodatak ovom sistemu podsticanja biljke, mehani~ki sistem pomo}u koga se klopka zatvara,


J!cjmklb!iwbub!nvwv"

Nvwb!lpkb epejsvkf emb•jdf!j{b{jwb wjcsbdjkf!j!ublp {bqp•jokf sfbldjkb/

Fmflusj•oj jnqvmtj-!qsp. v{splpwboj ifnjktljn sfbldjkbnbqsfoptf!tf eva!mjtub/

tako|e je savr{eno konstruisan. Ubrzo po{to u unutra{njosti biljke prime elektri~ni stimulans, }elije menjaju koncentraciju vode u sebi. Tada }elije u unutra{njosti klopke otpu{taju vodu iz svog tela. Taj doga|aj je kao skupljanje izduvanog balona. Sa druge strane, }elije sa spoljne strane klopke prihvataju vi{ak vode i uve}avaju se. Tako se klopka zatvara na isti na~in kao {to ~ovek, da bi pokrenuo svoju {aku, treba da zgr~i jedan mi{i}, a drugi da opusti. Muva uhva}ena unutar biljke o~igledno vi{e puta dodiruje dla~ice, doprinose}i tako da se pogonska elektri~na sila ponovo oslobodi, pa se klopka jo{ ~vr{}e zatvara. U me|uvremenu, aktiviraju se `lezde za varenje koje postoje u klopki. Kao rezultat stimulacije, ove `lezde ubijaju insekta i po~inju polako da ga rastvaraju. Tako biljka upija te~nost bogatu proteinima. Na kraju varenja, mehanizam koji je u~inio da se klopka zatvori, ponovo se aktivira i otvara je. Ovaj sistem ima jo{ jednu zanimljivu osobinu: da bi se klopka aktivirala, dla~ice moraju biti dodirnute dva puta uzastopno. Prvi dodir izaziva stati~ku elektri~nu promenu, ali klopka se ne zatvara. Klopka se jedino zatvara prilikom drugog dodira, po{to stati~ka promena dosti`e odre|enu vrednost i nastupa pra`njenje. Zato {to radi sa duplim sistemom aktiviranja, muholovka se nikada ne zatvara bez svrhe. Na primer, klopka se ne}e aktivirati kada ki{na kap padne na nju. Razmislimo sada o ovom neverovatnom sistemu. Ceo ovaj sistem u isto vreme mora da postoji kod ove biljke da bi ona mogla da uhvati svoju `rtvu i adekvatno je svari. Odsustvo samo jednog elementa zna~ilo bi smrt za ovu biljku. Na primer, ako u unutra{njosti latica ne bi bilo dla~ica, biljka se ne bi zatvorila, po{to reakcija nikada ne bi bila zapo~eta bez obzira {to se insekt kre}e svuda okolo i unutar ove biljke. Ako bi sistem za zatvaranje postojao, a biljka ne bi imala svojstvo izlu~ivanja supstance za varenje insekta, ceo sistem bio bi beskoristan. Ukratko, nedostatak bilo kog elementa u sistemu zna~io bi smrt za biljku. Ova biljka, od trenutka kada je stvorena, morala je uvek da ima osobine koje smo ovde spomenuli. Ova biljka, bez sumnje, nije se mogla odjednom pretvoriti u lovca. A sigurno je da ni "magi~ne ~ini slu~ajnosti" nisu mogle da u~ine da ova biljka postane takav profesionalni lovac.


CJMKLB!SPTVMKB Mbujdf!pwf!cjmklf!qsflsjwfof!tv!evhjn-!dswfojn!emb•jdbnb/!Wsipwj pwji!emb•jdb!qsflsjwfoj!tv!uf•op|~v!tb!obsp•jujn!njsjtpn!lpkj qsjwmb•j!jotfluf/!Mfqmkjwptu!kf!tmfef~b!ptpcjob!pwf!uf•optuj/!Lbeb jotflu!lsfof!v!qpusbhv!{b!j{wpspn!njsjtb-!qsjmfqj~f!tf!{b!mfqmkjwf emb•jdf/!Qp|up!tf!jotflu!cpsj!eb!qpcfhof-!iwbubmklf!pwf!cjmklf qp•jokv!kp|!kb•f!eb!tujtlbkv!jotflub/!Jotflu-!lpkj!kf!qpuqvop!tbwmbebocjwb!sb{mpafo!v!qspufjotlv!tnftv-!b!{bujn!twbsfo/!Tjtufn!iwbubokb lpe!pwf!cjmklf!tmj•bo!kf!lbp!lpe!nvipmpwlf/!Lbeb!obtuvqj!wjcsjsbokf wsipwb!emb•jdb!j!tubcmkjlf-!fmflusj•oj!tjhobmj!lpkj!tf!upn!qsmjlpn tuwbsbkv!{bqp•jokv!qspdft!iwbubokb/

Najva`nije u svemu jeste ~injenica da ovaj ve{ti lovac nema sposobnost da misli. Zastupnici teorije evolucije verovatno bi istakli da se organizam sam od sebe razvio uz odgovaraju}i doprinos "prirode". Ono {to ovde imamo jeste sistem lova biljke, organizma 62


koji nema mo`danu ili sli~nu strukturu, koji sigurno nema svest. Biljka ~ak ne zna da lovi. Ona je ve} stvorena sa sistemom pomo}u koga mo`e sama i bez ikakvih napora da se hrani, kao {to ~ine i ostale biljke. 63


TEHNIKE ODBRANE ivotinja na desnoj strani nije zmija ve} mala gusenica. Ova mala `ivotinja {titi se od neprijatelja svojom sli~no{}u sa zmijom. Kada je napadne neki neprijatelj, ovo malo stvorenje smireno okrene svoj rep prema neprijatelju i naduje ga. U tom trenutku, pojavljuje se smrtonosna zmija pravo pred licem njenog neprijatelja, koji nema drugog izbora nego da pobegne i spase se. Rep ove gusenice toliko je nalik zmiji, da ~ak i iskre, unutar tamnih pega koje se pojavljuju u o~ima zmije, nisu izostavljene. Iako je veoma spora i zato veoma lak plen za svoje neprijatelje, gusenica uspe{no izbegava mnoge opasnosti pomo}u ove izuzetne osobine na svom telu. Kako je gusenica stekla takvu osobinu? Takav neverovatan dizajn, zahteva bez sumnje, odgovaraju}e obja{njenje. Zato da izvr{imo analizu scenarija koji bi mogli odgovoriti na ovo pitanje: Scenario 1: Pre mnogo godina, gusenica je tra`ila na~ine da se za{titi od napada neprijatelja tako {to je najpre posmatrala svoju okolinu. Jednoga dana zaklju~ila je da se svi njeni neprijatelji boje zmija. U tom trenutku, ona je pogledala na svoje telo i odlu~ila da u~ini da ono "izgleda" kao zmija. (Mi ne mo`emo da ponudimo obja{njenje kako je uspela da u~ini da njeno telo izgleda sli~no zmijinom, kako je uspela da postigne da njen spoljni izgled, boja njene ko`e i oblik njenog tela izgleda kao zmija!) Da ka`emo da je ona "u~inila najbolje {to je mogla, dala je sve od sebe, i na kraju, ne{to uradila". Me|utim, ona ima veoma ograni~eno vreme da se "promeni", jer kratak period svog `ivota provodi kao gusenica, a onda postaje leptir i odle}e. Veoma je va`no da gusenica ni{ta ne sme da izostavi kada "menja" svoje telo, po{to ima samo jednu {ansu da testira svoj novi rep. Ako prvo isku{enje bude neuspe{no i ukoliko ne uspe da prevari svog neprijatelja, propa{}e svi njeni napori i na kraju, izgubi}e svoj `ivot. O~igledno, ona je morala da pre`ivi tokom tog procesa samorekonstrukcije. Slu~ajnost je bila na njenoj strani i ona nije

@

64


Pwb!ajwpujokb-!lpkb!mj•j Pwb!ajwpujokb-!lpkb!mj•j ob!tnsupoptov!{njkv-!v ob!tnsupoptov!{njkv-!v tuwbsj!ojkf!oj|ub!esvhp tuwbsj!ojkf!oj|ub!esvhp ofhp!hvtfojdb!lpkb!kf ofhp!hvtfojdb!lpkb!kf evhb•lb!tbnp!oflpmjlp evhb•lb!tbnp!oflpmjlp dfoujnfubsb/ dfoujnfubsb/

65


postala `rtva svojih neprijatelja. Kona~no, ispunila je te`ak zadatak i "u~inila" da njen rep izgleda kao zmija. Scenario 2: Drve}e, cve}e, insekti, nebo, voda, ki{a, Sunce, i ukratko sve {to postoji na Zemlji ujedinjeno je u uspostavljanju sistema za sebe, tako da su oni unutar tog sistema jednostavno dodali rep gusenici! Scenario 3: Velika sila pod nazivom "slu~ajnost" dala je gusenici rep u obliku zmije, na isti na~in kao {to je dala druge razli~ite osobine svim `ivim organizmima. Ne treba biti previ{e inteligentan pa uo~iti nedoslednost u svim ovim scenarijima, koji su zasnovani na teoriji evolucije. Niti je gusenica pa`ljiv i precizan dizajner, niti sama Zemlja poseduje sistem koji ima sposobnost da oblikuje i stvara. Drugim re~ima, niti organizam mo`e uticati na svoje telo da stekne napredne karakteristike i promeni se u drugu vrstu, niti postoji mehanizam izvan njega koji je u stanju da tako ne{to u~ini. Oni koji prirodu smatraju veoma ve{tom ma{inom i veruju u takve re~i kao {to su "priroda je otkrila", "~udo prirode", "majka priroda", itd. veoma dobro znaju da ono {to oni podrazumevaju izrazom "priroda" jeste vazduh, voda, zemlja, drve}e, cve}e, insekti, itd. Ukratko, misle na ceo na{ svet i Sun~ev sistem u kome se nalazi na{ sistem. Ako neko ka`e da su sva bi}a "nastala od strane sveta" ili da ih je "proizvela zemlja", on verovatno to ozbiljno ne misli. Me|utim, propaganda koja koristi re~i "priroda" i "kosmos" ~ini da mnogi ljudi misle da je priroda ne{to sli~no svesnom bi}u. Ne sme se zaboraviti da je priroda ime za izuzetno ure|en i savr{en sistem koji vidimo, a ne ime Onoga koji je to stvorio i koji je Darodavac `ivota. Bog je stvorio sva bi}a na Zemlji i ona nastavljaju da `ive, zajedno sa osobinama kojima ih je Tvorac obdario. 66


67


U ovom poglavlju analizira}emo sisteme za odbranu u `ivotu nekih `ivotinja. Dok to budemo ~inili, treba imati na umu veoma va`nu ~injenicu: veliki deo prirode zasnovan je na stalnoj povezanosti izme|u organizama koji love i onih koji su ulovljeni. Ta veza po~iva na tako osetljivoj ravnote`i da iako su tokom nekoliko hiljada godina milioni vrsta poslu`ili kao hrana drugim vrstama, ipak nijedna od njih zbog toga nije izumrla. Ako bi jedna od va`nih vrsta unutar ovog lanca lova i{~ezla, nastupio bi veliki poreme}aj. Na primer, kada bi vrsta mravojeda izumrla, tada bi za kratko vreme mravi preplavili velike oblasti. Taj odnos grabljivica-plen me|u `ivim organizmima mo`e da bude poreme}en jedino ~ovekovim me{anjem. Najva`niji elementi u ovom sistemu koji odr`avaju ovaj balans jesu mehanizmi lova i odbrane kod tih `ivotinja. U prethodnom izlaganju videli smo da su neke `ivotinje stvorene sa izuzetnim lova~kim ve{tinama i da su tako "obezbe|ene". Ako bi cela priroda bila ispunjena organizmima koji su opremljeni takvim agresivnim sistemima, oni bi prekomerno iskori{}avali `ivotinje koje su plen lova i tako u~inile da one nestanu. Kada bi te `ivotinje i{~ezle, one koje su se njima hranile uginule bi od gladi i priroda bi zavr{ila u potpunoj destrukciji. Me|utim, ovaj problem je ve} re{en unutar sistema koji je Tvorac uspostavio. Onako kako su `ivotinje "lovci" opremljene savr{enim sistemima za napad, potencijalne `rtve tako|e su opremljene savr{enim sistemima za odbranu. Ve{tine obeju grupa `ivotinja doprinose odr`avanju ravnote`e me|u njima. Osim toga, ove izuzetne osobine pru`aju ~oveku mogu}nost da upozna neograni~enu mo}, mudrost i znanje Boga, Tvorca svih tih osobina. Svaki organizam je stvoren sa razli~itim ve{tinama za odbranu. Neki organizmi veoma su brzi tako da se mogu spasiti be`anjem. Neki ne mogu da se kre}u, ali su za{ti}eni sna`nim oklopom. Neki imaju neverovatne mehanizme "zastra{ivanja", kao u slu~aju gusenice koju smo malo~as opisali. Neki izbacuju otrovne, zapaljive ili neprijatne gasove prema svojim neprijateljima, dok su neki drugi obdareni sposobno{}u da se pretvaraju kao da su mrtvi. Postoje, tako|e, neki koji imaju telo koje je izuzetno sposobno za maskiranje. U nastavku }emo analizirati neke od najzanimljivijih primera ovih sistema za odbranu. Nije potrebno naglasiti da su to samo specifi~ni primeri, a da i ostali organizmi poseduju hiljade zanimljivih sistema koje ovde nije mogu}e sve pomenuti, od kojih mnoge ~ovek ~ak nije ni otkrio. 68


MBAOB!TNSU!JMJ!MBAOB!QPWSFEB Ptjn!v!oflpmjlp!j{v{fublb-!wf~job!hsbcmkjwji!ajwpujokb!cjsb!ajwf!ajwpujokf!lbp!asuwf/!Mf|fwj!ajwpujokb tf!j{cfhbwbkv/!Pwblwb!ufoefodjkb!qsfetubwmkb!ptopwv!ob!lpkpk!tf!csbof!oflf!ajwf!wstuf/



Ujhsbtuj!mfqujs!tf!qsfuwbsb!eb kf!nsubw/!Nf}vujn-!po!qsjnfokvkf kp|!kfeov!ublujlv/!Lbeb!qbeof!ob kfeov!tusbov-!poeb!qptubkf!wjemkjwp okfhpwp!obsboeabtup!ufmp/!Pwb!twfu. mb!cpkb!qsfetubwmkb!vqp{psfokf!{b mpwdb!lpkj!qsfuqptubwmkb!eb!kf!pwbk mfqujs!mp|fh!vlvtb/!Cf{!tvnokf-!mfq. ujs!of!qptfevkf!nvesptu!eb!j{bcfsf pwv!#ublujlv#-!ojuj!tqptpcoptu!eb cpkv!twph!ufmb!qsfuwpsj!v!cpkv!lpkb ~f!vlb{jwbuj!okfhpwpn!ofqsjkbufmkv eb!jnb!ofqsjkbubo!vlvt/!Po!kf!kfe. optubwop!tuwpsfo!tb!ublwpn wf|ujopn/



Pwb!{njkb!tf!csboj!ublp!|up!tf!qsfu. wbsb!eb!kf!nsuwb/!Pob!obpqblp plsf~f!twpkv!hmbwv-!esaj!puwpsfob vtub!j!tupkj!ofqplsfuob!v!upn!qpmpabkv lbp!eb!kf!nsuwb!{njkb/

Eb!cj!pufsbmb!ajwpujokf!lpkf!obqbebkv!okfof nmbevodf-!pwb!qujdb!tqv|ub!kfeop!lsjmp!eb!j{hmfeb lbp!eb!kf!tmpnmkfop!j!qsjwmb•j!ofqsjkbufmkb!tfcj-!wvlv~j twpkf!lsjmp!qp!{fnmkj!lbp!eb!kf!qpwsf}fop/!Pob epqv|ub!eb!kf!ofqsjkbufmk!qsbuj!twf!epl!hof{ep!ojkf qpuqvop!tjhvsop/!Lbeb!kf!tjhvsob!eb!kf!ofqsjkbufmk epwpmkop!ebmflp!pe!hof{eb-!pob!qsftubkf!eb!hmvnj!j wsb~b!tf!twpkjn!nmbevodjnb/

Pqptvn!kf!ajwpujokb!tuwpsfob!ob!ublbw!ob•jo eb!tfcf!|ujuj!qsfuwbsbkv~j!tf!eb!kf!nsuwb/ Njtmf~j!eb!kf!v!qjubokv!tbnp!mf|-!okfo!ofqsj. kbufmk!kf!ptubwmkb/!Pob tf!ublp!epcsp!qsfu. wbsb!eb!tf!pulvdbkj okfoph!tsdb!vtqpsbwb. kv!tlpsp!ep!ub•lf {bvtubwmkbokb/!Pwb tqptpcoptu!vtqpsb. wbokb!pulvdbkb!tsdbcf{!tvnokf-!ojkf wf|ujob!lpkv!kf!ajwpuj. okb!tbnb!eptujhmb-!wf~ kpk!kf!pob!ebub!qsj. mjlpn!tuwbsbokb/

 


HEMIJSKO ORU@JE Neki organizmi mogu da proizvedu veoma slo`ena hemijska jedinjenja, koja ako bi ~ovek hteo da napravi, bila bi mu potrebna visoka tehnologija i laboratorijska preciznost; a `ivotinje ih prave veoma lako. Evo nekih od njih:

Buba bombarder Ime `ivotinje koju vidite na slici jeste "buba bombarder". Na~in odbrane ove bube nije kao kod drugih `ivotinja. U trenutku opasnosti, me{avina dve hemikalije (vodonik-peroksida i vodonik-kinolina), koja je prethodno sme{tena u komori za skladi{tenje, prenosi se u eksplozivnu komoru. Sa efektom ubrzanja od strane naro~itog katalizatora (peroksidaze) koji se lu~i iz zidova "eksplozivne komore", ova me{avina se pretvara u sna`no hemijsko oru`je koje o razvija temperaturu od 100 C. Ispe~en od strane klju~ale hemijske supstance koja se izbacuje pod pritiskom, neprijatelja hvata panika i po~inje da be`i. Ako poku{amo da odgovorimo na pitanje "kako je ovaj izuzetno slo`eni mehanizam odbrane nastao", vide}emo da je nemogu}e da je organizam "sam od sebe" razvio ovaj mehanizam. Kako insekt mo`e da napravi formulu od dve razli~ite hemikalije koje u me|usobnom kontaktu eksplodiraju? Pretpostavimo da je to insekt u~inio, ali kako je mogao da ih izlu~i i uskladi{ti u svom telu? Pretpostavimo da je i to u~inio, ali kako je mogao da napravi komoru za skladi{tenje i eksplozivnu komoru za te hemikalije u svom telu? ^ak i da je "dostigao" sve to, kako je mogao da smisli formulu katalizatora koji ubrzava reakciju ove dve hemikalije? On, tako|e, posle svega, mora da izoluje zidove svoje "eksplozivne komore" i zidove kanala kroz koje izbacuje ovu me{avinu, pomo}u materijala koji je otporan na vatru, da sebe ne bi spr`io. Operacije koje izvodi ova buba ne mo`e izvesti ~ak ni obi~an ~ovek, ve} samo hemi~ar. Bez sumnje, hemi~ari mogu da izvedu jednu takvu operaciju, ali ne u svom telu, ve} isklju~ivo u laboratoriji! Sigurno nije logi~no smatrati da je ova buba takav specijalizovani hemi~ar i izuzetni dizajner koji bi bio u stanju da organizuje svoje telo u 70


skladu sa reakcijom koja }e biti zapo~eta. O~igledno je da ova buba izvodi ove operacije samo kao refleks, nesvesna njegovog rezultata. Nijedno stvorenje sa tako nadmo}nom silom i mudro{}u ne postoji u prirodi. Ljudi ne mogu da stvore takvo stvorenje. Ne samo da nau~nici ne mogu da stvore jedno takvo slo`eno stvorenje, ve} ~ak nisu u stanju da stvore ni jedan protein - jedan od najprostijih osnovnih sastojaka `ivih organizama - iako imaju uzorak u svojoj ruci. O~igledno je da je Onaj koje poseduje znanje i silu stvorio ovu `ivotinju. Buba bombarder, kao jedan od bezbroj drugih organizama koji su stvoreni, samo je jo{ jedan primer Njegove neograni~ene sile i savr{enog stvaranja.

PECSBOB!HVTFOJDF! V[!QPNP^!LJTFMJOF! Pwb!hvtfojdb!dswfoph!mjdb-!lpkb!jnb!tmj•bo!tjt. ufn!pecsbof!lbp!j!cvcb!cpncbsefs-!j{cbdvkf qsfnb!twpkjn!obqbeb•jnb!ljtfmjov!lpkv qspj{wpej!v!twpn!ufmv/!Pob!ublp}f-!lbp!j!cvcb cpncbsefs-!ojkf!oflj!wstoj!ifnj•bs-!nvesj cjpmph!jmj!wj•oj!ej{bkofs-!wf~!#{obl#!lpkj!kf tuwpsfo!lbp!eplb{!qptupkbokb!j!np~j!tbnph Uwpsdb/

#NJSJ\MKBWF#!CPNCF! UWPSB!J!\BSFOF!CVCF Kfejotuwfob!ptpcjob!ifnjktlf!tvqtubodf!lpkv uwps!)tb!mfwf!tusbof*!j{cbdvkf!ob!twpkf!ofqsj. kbufmkf!kftuf!okfhpw!vabtbo!njsjt/!Pwbk!pewsbuoj j!evhpusbkoj!njsjt!epwpmkbo!kf!eb!hb!{b|ujuj!pe ofqsjkbufmkb/!\bsfob!cvcb!tb!hpsokf!tmjlf!qsfe. tubwmkb!kp|!kfeov!ajwpujokv!tb!jtujn!tjtufnpn pecsbof/


QSFEOPTUJ!VTMFE!TMJ_OPTUJ



Tmjlb!ob!wsiv!qsjqbeb!q•fmjb!pob!jtqpe!qsjqbeb!nvwj/ [biwbmkvkv~j!upk!tmj•optujofqsjkbufmkj!pwf!nvwf!cfaf!ebmflp pe!okf!njtmf~j!eb!kf!v!qjubokv!q•fmb/ Qpsfe!uphb!|up!pwb!nvwb!mj•j!ob q•fmv-!pob!vnf!eb!{vkj!lbp!q•fmb/ \ubwj|f-!lbeb!cjwb!obqbeovub!pe ofqsjkbufmkb-!pwb!nvwb!{bv{jnb bhsftjwbo!qpmpabk!q•fmf!qpejav~j twpkb!lsjmb!vwjt!j!j{wjkbkv~j!twpkf!ufmp obqsfe/ Mfqujsj!ob!epokpk!tmjdj-!epcsph!tv vlvtb!{b!qujdf/!Jqbl-!okjipwb tmj•optu!tb!lsbmkfwtljn!mfqujspn )hpsf*!vwfmjlp!ji!|ujuj!pe!obqbeb qujdb/





Sjcb!Btqjepouvt!jnb!lpsjtuj!pe!tmj•optuj!tb!sjcpn!•jtub•fn!)ob!epokpk!eftopk tmjdj!qsjlb{bof!tv!pcf!sjcf!kfeob!j{obe!esvhf*/!Pob!tf!qsjcmjabwb!sjcj!lpkb!tf obeb!eb!~f!kpk!qfsbkb!j!sfq!cjuj!p•j|~foj/


PLMPQJ!J!CPEMKF Oflf!ajwpujokf!lsf~v!tf!wfpnb!tqpsp!j!ofnbkv!|botf eb!qpcfhov!j!tblsjkv!tf!pe!twpkji!ofqsjkbufmkb/![bup qptupkj!kp|!kfebo!pecsbncfoj!nfiboj{bn!lpkj!jn!kf ebu!.!okjipwj!plmpqj!j!cpemkf/



V!usfovulv!pqbtoptuj-!pwbk! hnj{bwbd!tubwmkb!twpk!sfq!v!vtub!j {bv{jnb!plsvhmj!pcmjl/!V!nf}vwsfnfovplmpq!qsflsjwb!dfmp!okfhpwp!ufmp!|ujuf~j!hb pe!twji!pcmjlb!tqpmkof!pqbtoptuj/



Kfa!kf!obkqp{obujkj!pe!twji!ajwpujokb!lbeb!kf!v! qjubokv!{b|ujub!qpnp~v!cpemkj/!Pwb!ajwpujokblpkb!tf!lsf~f!wfpnb!tqpsp-!tjhvsop!cj!pebwop!j{vnsmb!eb!ojkf cjmb!{b|uj~fob!ob!pwblbw!ob•jo/!Tjtufn!{b|ujuf!lpkj!kfav pnphv~bwb!eb!qsfajwj!tjhvsop!ojkf!cjp!#j{nj|mkfo#!ojuj!#qspj{wf. efo#!pe!tusbof!okfhb!tbnph-!ojuj!kf!tmv•bkop!obtubp/!Pwb!ajwpujokb kfeoptubwop!kf!ublp!tuwpsfob/

 

Pwb!cvcb!lpkb!tf!vwjkb!vovubs!tfcf-!v!usfovulv!pqbtoptuj epcjkb!pcmjl!mpquf!j!cjwb!{b|uj~fob!{biwbmkvkv~j!twpkpk! tobaopk!mkv|uvsj/

_wstu!plmpq!mkvtlbwph!nsbwpkfeb!j{hmfeb!lbp!|j|bslb/!Lbeb!tf vwjkf!v!tfcf-!po!kf!tqsfnbo!eb!tf!csboj/!Tlpsp!ojkfeob!ajwpujokb of!npaf!eb!puwpsj!pwbk!plmpq!tb!p|usjn!jwjdbnb/


NBTLJSBOKF Oflf!ajwpujokf!tv!{b|uj~fof!twpkpn ufmftopn!tusvluvspn!j!j{hmfepnlpkj!tv!j{v{fuop!qsjmbhp}foj!okj. ipwpk!ajwpuopk!tsfejoj/!Ptpcjof nbtljsbokb-!lpkjnb!kf!Uwpsbd!ebsj. wbp!pwf!ajwpujokf-!ublp!tv vtlmb}fof!tb!okjipwjn!tuboj|ujnb eb!qsjmjlpn!qptnbusbokb!okjipwf tmjlf-!uf|lp!kf!sb{mv•juj!eb!mj!tv!v qjubokv!cjmklf!jmj!ajwpujokf/!Oflbeb vpq|uf!ojkf!nphv~f!sb{ewpkjuj!ajwp. ujokv!pe!okfof!plpmjof/!Pwp!nbtlj. sbokf!kf!ublp!fgjlbtop!j!wf|up!eb!kf p•jhmfeop!v!qjubokv!qptfcop pcmjlpwbo!j!#tuwpsfo#!nfiboj{bn pecsbof/

EB!MJ!KF!UP!TVWJ!MJTU!JMJ!MFQUJS@ Ob!qswj!qphmfe-!jblp!j{hmfebkv!lbp!tvwj!mjtupwj-!pwf!tmjlf!)hpsf!j!epmf*!p•jhmfeop qsfetubwmkbkv!mfqujsf/!Lsjmb!v!pcmjlv!mjtub-!tb!nop|uwpn!efubmkb!.!ajmf!j!tvwj!efmpwjlbp!j!sbtqpsfe!cpkb!.!qsfetubwmkbkv!pemj•ov!{b|ujuv!{b!pwf!mfqujsf/ [bjtub!kf!ofnphv~f!{bqb{juj!pwv!ofwfspwbuov!tmj•optu!j{nf}v!mfqujsb!j!mjtub!)ojtv •bl!j{ptubwmkfoj!oj!ajmf!oj!tvwj!efmpwj!mjtub*!j!ob{wbuj!kf!#tmv•bkop|~v#/!Ublp}f!kf!qpu. qvop!cftnjtmfop!sf~j!eb!kf!mfqujs!tbn!v•jojp!eb!j{hmfeb!lbp!mjtu/

74


Pwj!mfqujsj!tv!nbtljsboj!ob!eswf~v/

75


CPHPNPMKLB Cphpnpmklb!kf!tbnp!kfebo!pe jotflbub!lpkj!kf!tuwpsfo!v!tlmbev tb!okfojn!tuboj|ufn/!Pob!tf oflbeb!tblsjwb!nf}v!mj|~fn-!b oflbeb!nf}v!hsbobnb/!Kfejop psvakf!lpkf!pob!qptfevkf!kftuf pcmjl!j!cpkb!okfoph!ufmb/!Ob!ubk ob•jo!pob!tf!lsjkf!pe!twpkji ofqsjkbufmkb/ Wfpnb!kf!uf|lp!sbtqp{obuj!cphpnpmklv!pe!psijefkf!ob!lpkpk!tf!obmb{j/

Pwb!cphpnpmklb!j{hmfeb!ublp!tmj•op!lbp!j!mjtu!ob!lpnf!tf obmb{j-!qb!kf!mfqujsj-!lpkj!epmb{f!eb!v{nv!oflubs!tb!pwf!cjmklf!. of!qsjnf~vkv/!P•jhmfeop!kf!eb!~f!poj!{cph!uphb!qptubuj!okfo qmfo/




Ojkf!mblp!sbtqp{obuj!avuph!qbvlb-!lpkj!tf!lsjkf eb!cj!viwbujp!nvwf-!pe!dwfub!ob!lpnf!mfaj/



Pwb!hsbob-!lpkb!j{hmfeb lbp!eb!kf!qsfqvob!dwf~bv!tuwbsj!tbnp!vlb{vkf hptupqsjntuwp!nop|uwv hvtfojdb/



Cjmkob!wb|!j{hmfeb!lbp!cpemkb/


Ajwpu!tlblbwbdb-!lpkj!tf!isbof!mj|~fn-!qsp. mb{j!v!njsv!nf}v!pwjn!mj|~fn/!Qp|up!kf!cpkb okjipwph!ufmb!tmj•ob!cpkj!mj|~b-!okjipwj!obkwf~j ofqsjkbufmkj-!lbp!|up!tv!hv|ufsj!j!qujdf-!of nphv!eb!ji!qsjnfuf/!Ublp!tlblbwdj!ajwf!j isbof!tf!v!tjhvsoptuj/ Ojlp!of!npaf!sf~j!eb!tv!tf!tlblbwdj!usbot. gpsnjtbmj!j!#qptubmj!obmjl!mj|~v#!{bup!|up qspwpef!wsfnf!j{nf}v!mj|~b-!jmj!tv!oflblp qp!j{hmfev!qsfuwpsjmj!tfcf!v!mj|~f/ Kbtop!kf!eb!tv!tlblbwdj!lpkj!tf!isbof!mj|~fn cjmj!tuwpsfoj!{bkfeop!tb!ublwpn!tqptpcop|~v eb!tf!nbtljsbkv!eb!cj!nphmj!eb!qsfajwf/

79




Tmfef~j!qsjnfs!pshboj{nb!tb tqptpcop|~v!{b!nbtljsbokf!kftuf abcb-!lpkb!jnb!qpuqvop!jtuv!cpkv lpaf!lbp!j!eswp!ob!lpnf!tf!obmb{j/





[fmfop!mj|~f!j!{fmfob!abcb/

Hvtfojdb!nf}v!mj|~fn"



Hvtfojdb!tb!eftof!tusbof!npaf tf!mblp!tblsjuj!pe!twpkji!ofqsj. kbufmkb!{biwbmkvkv~j!twpkpk!wfmjlpk tmj•optuj!tb!hsbopn!eswfub/!Ob hpsokpk!tmjdj!wjef!tf!•fujsj hvtfojdf!nf}v!hsbobnb/


Hvtfojdb!lpkb!mj•j!ob!quj•kj!j{nfu/

 

Ajwpujokf!ob!pwjn!tmjlbnb-!ublp}fvtqf|op!pqtubkv!{biwbmkvkv~j!twp. kpk!tqptpcoptuj!{b!nbtljsbokf/


Pwb!sjcb!nophp!tf!of!sb{mjlvkf!pe!tufob qsflsjwfoji!nbipwjopn!j!qmbolupopn/

Pwv!sjcv!uf|lp!kf!{bqb{juj!nf}v!lbnfo•j~jnb•bl!j!v!qmjulpk!cbsj/

Nf}v!pwjn!lbnfokfn!obmb{j!tf!ub•op!24!nbmji hnj{bwbdb/


[njkb!tb!mfwf!tusbof!v!tubokv!kf eb!tf!tbws|fop!nbtljsb!v |vntlpn!mj|~v/!Cpkb!okfof!lpaf pnphv~bwb!kpk!wfmjlv!qsfeoptu qsjmjlpn!mpwb-!bmj!j!qsjmjlpn pecsbof/

Wfpnb!kf!uf|lp!qsfqp{obuj!{njkf!nf}v!mj|~fn/

83


QSPNFOB!CPKF!LS[OB!V!TLMBEV!TB HPEJ\OKJN!EPCPN!J!TUBOJ\UFN [bkfeoj•lb!ptpcjob!{b!qujdv!ob!hpsokpk!tmjdj!j!{fdb!ob!epokpk-!phmfeb!tf!v!qspnfoj cpkf! okjipwph! qfskb! j! ls{ob! v! tlmbev! tb! hpej|okjn! epcpn/! Pwf! ajwpujokf! jnbkv •jtup! cfmj! phsub•! uplpn! {jntlji! nftfdj-! b! ob! qspmf~f! epcjkbkv! opwj! j{hmfe! ! v tlmbev!tb!cpkpn!umb!j!wfhfubdjkf/ Nfokbokf!cpkf!v!tlmbev!tb!tuboj|ufn!pewjkb!tf!lsp{!wfpnb!tmpafof!nfiboj{nf!v ufmv!pwji!ajwpujokb/!Uj!nfiboj{nj-!{b!lpkf!tf!npaf!sf~j!eb!tv!tmj•oj!tb!qpubnokf. okfn!•pwflpwf!lpaf!qpe!efktuwpn!Tvodb-!j{b{jwbkv!qspnfov!cpkf!qfskb!j!ls{ob lpe! ajwpujokb/! Cb|! lbp! |up! oj! nj! of! npafnp! tqsf•juj! eb! ob|b! lpab! qpubnoj! jmj j{hpsj!qpe!efktuwpn!Tvodb!)ptjn!blp!of!lpsjtujnp!obsp•juf!nfupef!{b|ujuf*-!ublp oj!ajwpujokf!of!nphv!lpouspmjtbuj!qspnfof!lpkf!obtuvqbkv!v!okjipwpn!ufmv/!Wbaob kf! •jokfojdb! eb! pwb! qspnfob! cpkf! qfskb! jmj! ls{ob! pnphv~bwb! ajwpujokbnb! wfmjlv {b|ujuv/!Qptubkv~j!cfmp!uplpn!tofaoji!{jnb!j!obsboeabtup!uplpn!esvhji!hpej|okji epcb-!okjipwp!ls{op!j!qfskf!pcf{cf}vkv!jn!pemj•op!nbtljsbokf/ Nphv~f! kf! j! tvqspuop<! ajwpujokb! npaf jnbuj!obsboeabtuv!cpkv!uplpn!{jnf-!b cfmv!uplpn!mfub-!jmj!eb!ojlbeb!of!nfokb twpkv! cpkv/! Vlsbulp-! p•jhmfeop! kf! eb qptupkj! qmbo! j! ej{bko! qspnfof! cpkf qfskb! j! ls{ob! v! tlmbev! tb! hpej|okjn epcpn/! Ajwpujokb! of! npaf! eb pesf}vkf! j! lpouspmj|f! ubk! nfiboj{bn/ Pobk! lpkj! kf! tuwpsjp! ajwpujokf-! tjhvsop ji!kf!pcebsjp!j!ublwpn!{b|ujupn/

84




Cpkb!hb{fmf-!lpkb!kf!jtub!lbp!j!qb|okbl-! qsfetubwmkb!wfmjlv!qphpeoptu!{b!pwv!ajwpujokv/

Cpkb!qfskb!qujdb!lpkf!mfhv!kbkb!ob!{fnmkj-!pcf{cf}vkf jn!tbws|fop!nbtljsbokf!nf}v!mj|~fn/!Kbkb!pwji qujdb!ublp}f!jnbkv!jtuv!wstuv!cpkf-!ublp!eb!j!pob nphv!ptubuj!ofpqbafob/




QSJWJMFHJKB!DSWFOF!CPKF [b|ujub!oflji!ajwpujokb!{bwjtj!pe!ofhbujwoph!vujdbkb dswfof!cpkf/!Ob!qsjnfs-!v!usfovulv!pqbtoptuj-!tlblbwbd plsf~f!qsfnb!ofqsjkbufmkv!twpkb!dswfob!mf}b-!epl!sbl pulsjwb!dswfov!cpkv!ob!twpkjn!lmf|ujnb/![bojnmkjwp!kf!eb tf!dswfoj!efp!ufmb!ajwpujokb-!lpkj!tf!obmb{j!ob!ublwpn nftuv!lpkf!tf!pcj•op!of!wjej-!mblp!npaf!qplb{buj!v usfovulv!pqbtoptuj/!Up!kpk!qpnbaf!eb!tuwpsj!fgflbu!lpkj ~f!#|pljsbuj#!obqbeb•b/


SJCB!EJWMKJ LFTUFO Pwb!sjcb!pqsfnmkfob kf!{bojnmkjwjn!nfib. oj{npn!pecsbof/!V usfovulv!pqbtoptujpob!hvub!wfmjlv lpmj•jov!wpef!j!obev. wbwb!tf/!Cpemkf!lpkf tf!qpkbwmkvkv!ob twblpn!efmv!okfoph ufmb!epwpmkof!tv!eb pcftisbcsf!okfof ofqsjkbufmkf/

J[HMFEB! PQBTOJKJ! OFHP!\UP! KFTUF V!usfovulv!pqbtoptujhv|ufs!ob!tmjdj!tf obevkf!j!ublp!v•joj!eb okfhpwp!ufmp!j{hmfeb wf~f!ofhp!|up!kftuf/ Lbeb!tf!ublp!obevkfhsjwb!lpkb!tf!obmb{j plp!okfhpwf!hmbwf j{hmfeb!kp|!tusb|ojkb/


MBAOF!P_J Mbaof!p•j!tv!tmfef~j!ofwfspwbubo!nfupe!pecsbof/ Qptupkf!gjhvsf!ob!ufmv!oflji!ajwpujokb!lpkf!tf!nphv ob{wbuj!#mbaojn!p•jnb#/!#Mbaof!p•j#!tv!ublp vwfsmkjwf!eb!esvhf!ajwpujokf!lpkf!afmf!eb!vmpwf!pwv ajwpujokv!of!nphv!qpcf~j!pe!{blmkv•lb!eb!tf tvtsf~v!tb!nophp!wf~pn!ajwpujokpn/!Tb!esvhf tusbof-!ajwpujokf!lpkf!qptfevkv!pwf!#mbaof!p•j#ptubkv!cf{cfeof!{biwbmkvkv~j!ptpcjoj!lpkf!ojtv!oj twftof/ Lbeb!oflj!mfqujsj!puwpsf!twpkb lsjmb-!npaf!tf!vp•juj!qbs!p•jkv-!tb twpn!tjnfusjkpn!j!efubmkjnb/!Pwf p•j!tv!wj|f!ofhp!epwpmkbo!efubmk eb!vcfef!ofqsjkbufmkf!eb!ajwpujokb tb!lpkpn!tf!tvtsf~v!ojkf!mfqujs/!V ofljn!tmv•bkfwjnb-!mbabo!j{hmfe oflji!wstub!mfqujsb-!lbp!|up!tv!poj qsjlb{boj!epmf-!ublp!kf!tbws|fo!tb twpkjn!p•jnb!lpkf!twfumvdbkvdsubnb!mjdb-!obnshp}fojn!pcswb. nb-!vtujnb!j!optpn-!eb!kf dfmplvqob!tmjlb!qpuqvop pcftisbcsvkv~b!{b!wf~jov!okj. ipwji!ofqsjkbufmkb/ Ofp{cjmkop!kf!uwsejuj!eb!kf!pwb ofwfspwbuob!tmjlb!obtubmb!lbp sf{vmubu!efmpwbokb!#tmv•bkoptuj#/ Lbeb!tf!epokb!tmjlb!efubmkojkf bobmj{jsb-!tuj•f!tf!kbtbo!{blmkv•bl eb!pwf!ptpcjof!mjdb!ojtv!nphmf

eb!obtubov!tmv•bkop/!Npaf!mj tmv•bkoptu!tuwpsjuj!tjnfusj•optu@ Npaf!mj!tmv•bkoptu!gpsnjsbuj!jtuf cpkf!j!ej{bko!ob!ewb!sb{mj•jub nftub@!Tjhvsop!of/!Uwsejuj!ublp of|up!qpuqvop!kf!cftnjtmfop!j ofobv•op/ Eb!mj!kf!mfqujs!nphbp!eb!pcmjlvkf kfebo!pwblbw!pcsb{bd-!{bup!|up!kf tnbusbp!eb!~f!nv!up!cjuj!pe lpsjtuj@!Pehpwps!ob!up!qjubokf tjhvsop!of!npaf!cjuj!qpuwsebo/ Wj|f!kf!ofhp!kbtop!eb!hvtfojdb-!v twpn!ajwpuv!lpkj!usbkf!tbnp!oflp. mjlp!tfenjdb-!of!npaf!eb!gpsnjsb cpkv-!pcmjl!j!dsufaf!lpkj!cj!j{of. obejmj!•bl!j!vnfuojlf-!j!vqpusfcjuj ji!v!pecsbncfof!twsif/ Lbp!j!twb!ptubmb!cj~b-!Uwpsbd!kf tuwpsjp!j!pwf!pshboj{nf!lpkj!tf pemjlvkv!#mbaojn!p•jnb#/!




Pwb!qujdb-!lpkb!ajwj!v!uspqtljn!|vnbnbobhmp!puwbsb!twpkb!lsjmb!lbeb!ofqsjkbufmk obqbeof!okfof!nmbevodf-!okfob!kbkb!jmj!okv tbnv/!Obhmb!qpkbwb!ewb!twfump!pcpkfob!qpmkb ob!okfojn!lsjmjnb-!obmjl!p•jnb-!pcftisbcsvkf okfof!ofqsjkbufmkf/

Mbaoj!pshboj!of!tmvaf!tbnp!{b!qmb|fokf!ofqsj. kbufmkb-!wf~!j!qsjmjlpn!cfabokb/!Sfqoj!efp!npmkdbob!epokpk!tmjdj-!jnb!j{hmfe!hmbwf!tb!boufobnb/ Pwbk!pcmjl!vtnfsbwb!obqbeb•b!v!qsbwdv!sfqb npmkdb-!njtmf~j!eb!kf!v!qjubokv!hmbwb/!Npmkbd ublp}f!{bwbsbwb!obqbeb•b!plsf~v~j!nv!mf}b/ Pwbk!qspdft!{bwbsbwbokb!ofqsjkbufmkb!pnphv~bwb npmkdv!epwpmkop!wsfnfob!eb!qpcfhof/!Jtub!#mbaob hmbwb#-!ublp}f-!npaf!tf!wjefuj!lpe!mfqsjsb!ob!ep. okpk!tmjdj/

Ob!hpsokpk!tmjdj!qsjlb{bob!kf!hmbwb!j!p•j!qsbwf sjcf!hsbcmkjwjdf/





Pwb!sjcb!qmjwb!plsfovub!v!qsbwdv!twph hof{eb-!ublp!eb!kpk!sfq!wjsj/!Ob!sfqv!tf!obmb{j qbs!#p•jkv#!pqbtof!hsbcmkjwf!sjcf/!Esvhf!sjcf!plp okf!of!vtv}vkv!tf!eb!kpk!tf!qsjcmjaf!qp|up!mbaof p•j!ob!okfopn!sfqv!j{hmfebkv!lbp!tuwbsof/

Pwf!hvtfojdf!|ujuf!tf!pe!ob. qbeb!ofqsjkbufmkb!qpnp~v!mba. oji!p•jkv!ob!twpkjn!sfqpwjnb/


USPE[NE ARHITEKTE

N

a nekim od prethodnih strana analizirali smo ~udesne osobine p~ele. Videli smo kako kolonija p~ela izgra|uje veliko arhitektonsko ~udo u ko{nici, primenjuju}i slo`ene i ve{te planove u njegovoj izgradnji, kao i poslove koje automatski izvr{avaju, koji su veoma te{ki ~ak i za ~oveka. Kao {to smo u prethodnom napisu napomenuli, p~ele su u stanju da izvr{e taj izuzetno te`ak posao ne zato {to su pametnije od ~oveka, ve} zato {to su osposobljene za takav poduhvat. Ina~e, hiljadama nesvesnih `ivotinja nije mogu}e da postignu tako te{ku i komplikovanu operaciju koja zahteva kontrolu i nadgledanje iz jednog centra. Me|utim, p~ele nisu jedine uspe{ne arhitekte u prirodi. U nastavku }emo analizirati pona{anje drugih `ivotinja koje veoma ve{to obavljaju izuzetno slo`ene i te{ke "konstrukcione" poslove, koji su te`i od onih koje rade p~ele. Te `ivotinje, sli~no kao i p~ele, koriste znanja kojima su obdarene i izgra|uju arhitektonska ~uda uz pomo} nekih zanimljivih kvaliteta koji su im dodeljeni prilikom stvaranja. Dabrovi su prvi me|u izuzetnim i ve{tim arhitektama u prirodi kojih se ovoga puta se}amo. Ove `ivotinje izgra|uju svoje ku}ice na mirnim jezerima, ali ta jezera predstavljaju posebna mesta jer su ve{ta~ki stvorena pomo}u brana koje dabrovi izgra|uju du` vodenog toka. Dabrovi izgra|uju branu s ciljem da blokiraju vodeni tok i formiraju mirno jezero u kojem mogu izgraditi svoju ku}icu. Iz tog razloga, oni najpre ubacuju debelo granje u re~no korito. Zatim gomilaju relativno tanje grane preko onih debljih. Tek tada, suo~avaju se sa problemom da pokretna voda mo`e odneti ovu gomilu granja. Ako se brana dobro ne pri~vrsti za re~no korito, voda u pokretu ubrzo }e odneti branu. Najbolji na~in da se spre~i slabljenje brane delovanjem vode jeste zabiti ko~eve na dno reke i sagraditi branu na tim ko~evima. Ztog toga, dabrovi uzimaju velike ko~eve kao glavne podupira~e u izgradnji svoje brane. Me|utim, oni se ne boje da }e vodeni tok odneti njihove ko~eve, zato {to ih u~vr{}uju u vodi stavljaju}i preko njih kamenje. Kasnije, grane koje su sakupili pri~vr{}uju pomo}u specijalnog maltera koji prave od gline i otpalog li{}a. Taj 90


malter je otporan prema vodi i veoma ~vrst u odnosu na korozivno delovanje vode. Brana koju izgra|uju dabrovi zaustavlja vodu pod uglom od ta~no 45o. To zna~i da ova `ivotinja ne izgra|uje svoju branu slu~ajnim bacanjem grana u vodu, ve} na precizno isplaniran na~in. Ono {to ovde zaslu`uje pa`nju jeste podatak da sve savremene hidrocentrale imaju branu koja je postavljena pod istim uglom. Pored toga, dabrovi ne prave gre{ke prilikom postavljanja brane. Oni izgra|uju branu na takav na~in da ona zadr`ava vodu na `eljenom nivou i ostavljaju posebne kanale kroz koje vi{ak vode mo`e da pro|e.

91


Ebcbs!kf!j{v{fubo!qsjnfs obsp•juph!pcmjlpwbokb!{b vtqf|op!j{ws|bwbokf!qptmb/ Hmbwoj!bmbu!pwf!ajwpujokf!kftv okfoj!{vcj/!Ebcbs!qsbwj!csbof qpnp~v!hsbob!lpkf!hmp}f!j petfdb/!Qsjspeop!cj!cjmp!eb tf!v!pwblwjn!vtmpwjnb!okfhpwj!{vcj!cs{p!usp|f!j!mpnf/!Lbeb ebcbs!of!cj!cjp!pqsfnmkfo!tqfdjkbmojn!tjtufnpn!{b!ubk!qptbp-!po cj!vcs{p!ptubp!cf{!twpkji!{vcb!j!vhjovp!pe!hmbej/!Nf}vujn-!lbp |up!npafnp!wjefuj-!pwbk!qspcmfn!kf!sf|fo!pe!qp•fulb/!_fujsj!qsfe. okb!{vcb!lpkf!ebcbs!lpsjtuj!{b!hmpebokf!eswf~b-!sbtuv!uplpn!dfmph okfhpwph!ajwpub/!Lblp!tv!okfhpwj!{vcj!tuflmj!ublwf!ptpcjof@!Eb!mj kf!ebcbs!pemv•jp!eb!poj!j{sbtuv!qp|up!kf!vwjefp!eb!nv tf!{vcj!mpnf@!Eb!mj!tv!{vcj!ebcsb-!lpkj!kf!obqsbwjp!qswv csbov-!qp•fmj!obhmp!eb!sbtuv@!P•jhmfeop!kf!eb!kf!pwb ajwpujokb!tuwpsfob!tb!ublwjn!ptpcjobnb/!Pop!|up npafnp!{blmkv•juj!kftuf!eb!kf!tqfdjkbmop!tuwbsbokf pehpwpsop!|up!wfmj•job!{beokji!{vcb!lpe!ebcsb!ptubkf tubmob/!Blp!cj!twj!{vcj!lpe!pwf!ajwpujokf!sbtmj-!{beokj {vcj!lpkj!tf!of!usp|f!qptubmj!cj!qsflpnfsop!wfmjljws|f~j!qsjujtbl!ob!wjmjdv!pwf!ajwpujokf-!ublp!eb!cj okfob!vtub!vtlpsp!qptubmb!cftlpsjtob/!Nf}vujntbnp!•fujsj!qsfeokb!{vcb!sbtuv-!up!kftu!poj!lpkf ebcbs!lpsjtuj!{b!hmpebokf!eswf~b/!Qpsfe!{vcb-!j nophj!esvhj!ebcspwj!pshboj!obsp•jup!tv tuwpsfoj!{b!qptbp!lpkj!pcbwmkbkv/ Ebcspwj!jnbkv!qspwjeof lbqlf!lpkj!|ujuf!p•j!pe!qpwsfeb!qsj. mjlpn!sbeb!qpe!wpepn-!tqfdjkbmof {buwbsb•f!lpkj!|ujuf!opt!j!v|j!pe qspmbtlb!wpef-!|jsplf!{beokf ophf!lpkf!jn!pnphv~bwbkv!eb tf!qpe!wpepn!lsf~v!lbp!sjcfj!sbwbo-!|jspl!j!tobabo!sfq/ Pwp!tv!oflf!tqfdjgj•of ptpcjof!lpkjnb!tf!pwb ajwpujokb!pemjlvkf!pe usfovulb!okfoph tuwbsbokb/

92


Csbob

93


TORNJEVI TERMITA Uloga termita me|u arhitektama iz prirode je neosporna. Termiti, koji izgledaju kao mravi, `ive u velikim gnezdima koja prave od zemlje. Ta gnezda dosti`u visinu od preko 6 metara i {irinu od preko 12 metara. Najzanimljivija ~injenica koja ~ini posebnim ove `ivotinje ogleda se u podatku da su slepe. Materijal za konstrukciju gnezda je veoma otporni malter koji termiti prave tako {to svoju pljuva~ku me{aju sa zemljom. Najfascinantniji aspekt umetnosti konstrukcije od strane termita postoji u na~inu obezbe|enja protoka vazduha za celu koloniju, a zatim i u odr`anju toplote i vla`nosti na neverovatno konstantnim vrednostima. ^vrsti i debeli zidovi njihovog tornja, koje grade od zemlje, ~uvaju unutra{nji deo gnezda od spoljne toplote. Za protok vazduha oni prave naro~ite koridore du` unutra{njih zidova gnezda. Sa druge strane, pore na njima stalno filtriraju vazduh. Da bi se podmirile potrebe za kiseonikom, stanovnika jednog gnezda srednje veli~ine, potrebno je 1.500 litara vazduha svakoga dana. Ako bi taj vazduh bio neposredno kori{}en u gnezdu, temperatura gnezda pove}ala bi se do nivoa koji bi bio izuzetno opasan za `ivot termita. Me|utim, oni primenjuju odre|ene mere predostro`nosti, kao da znaju {ta bi moglo da ih zadesi. Termiti ispod gnezda grade vla`an podrum kao za{titu od prekomerne toplote. Vrste koje `ive u Sahari kopaju kanal za navodnjavanje 40 metara ispod zemlje i na taj na~in obezbe|uju da voda svojim isparavanjem dospe do gnezda. Debeli zidovi tornja poma`u u odr`avanju unutra{nje vla`nosti. Kontrola temperature, kao i kontrola vla`nosti, obavlja se na veoma racionalan i osetljiv na~in. Vazduh izvan gnezda prolazi kroz tanke koridore koji se nalaze na povr{ini gnezda, ulazi u vla`ni podrum i dospeva u prostorije na vrhu gnezda; tu se vazduh zagreva u kontaktu sa telom ovih insekata i izdi`e se. Tako je uz pomo} jednostavnih fizi~kih principa obezbe|en sigurni kru`ni sistem, koji stalno proveravaju radnici u koloniji. Spoljni deo gnezda, krov - koji je nagnut jer mora da {titi od bujica - i oluci, veoma su zanimljivi za posmatranje. Kako su ovi organizmi, ~iji mozak ima zapreminu manju od jednog kubnog milimetra, i koji su li{eni vida, uspeli da naprave tako slo`enu konstrukciju? Rad termita sigurno predstavlja rezultat kolektivnog rada ovih stvorenja. Pretpostavka da su "insekti iskopali nezavisne tunele i da se desilo da su se uklopili jedni sa drugim", predstavlja ~istu besmislicu. U ovom trenutku, mo`emo postaviti pitanje: kako je mogu}e da ove `ivo94


Jblp!tv!wfmjâ&#x20AC;¢jof!tbnp!oflp. mjlp!njmjnfubsb-!ufsnjuj nphv!eb!j{hsbef!upsokfwf wjtplf!oflpmjlp!nfubsb!cf{ lpsj|~fokb!cjmp!lblwph bmbub/!Pwp!ofwfspwbuop hof{ep!tbws|fop!|ujuj lpmpojkv!ufsnjub-!lpkb!cspkj qsflp!njmjpo!tubopwojlb-!pe twji!okjipwji!ofqsjkbufmkb!j ofqpwpmkoji!tqpmkoji!vujdbkb/


tinje rade u takvoj harmoniji, dok obavljaju ovaj slo`eni posao? Svi znamo da prilikom gradnje takve konstrukcije, arhitekta najpre skicira konstrukciju, zatim se ti planovi prenose radnicima, i celokupna konstrukcija postavlja se na radnom mestu. Kako termiti, koji nemaju takvu komunikaciju izme|u sebe, i koji su, povrh svega, jo{ i slepi, mogu da naprave tako veliku konstrukciju rade}i u potpunoj harmoniji? Jedan eksperiment u skladu sa tim pitanjem pomo}i }e nam da dobijemo odgovor na ovo pitanje. U tom eksperimentu, gnezdo termita ~ija je izgradnja tek po~ela, bilo je podeljeno na dva dela. Unutar konstrukcije, dve grupe termita bile su spre~ene da me|usobno kontaktiraju. Rezultat je bio iznena|uju}i. Ono {to se na kraju moglo videti nisu bila dva razdvojena gnezda, ve} dva dela jednog gnezda. Kada su ovi delovi bili spojeni, uo~eno je da se svi koridori i kanali savr{eno uklapaju jedni u druge. Kako se to mo`e objasniti? Prvo, o~igledno je da svi termiti ne poseduju potrebnu informaciju o konstrukciji kompletnog gnezda. Jedan termit verovatno ima znanje samo o jednom delu procesa u koji je uklju~en. U skladu sa ovim saznanjem mo`emo zaklju~iti da mesto na kome se nalaze sve informacije jeste zajednica termita kao celine. Dakle, ovde mo`emo govoriti o velikom znanju. Za takvo znanje mo`e se re}i da postoji samo na nivou zajednice pojedinaca koji pripadaju istoj vrsti. To nije jedini primer. Tako|e, kada lete u jatu, skakavci obi~no pronalaze pravi pravac i po~inju da lete u istom smeru. Ako bismo uzeli jednog skakavca iz tog jata i stavili ga u neku kutiju, on bi

VOVUSB\OKPTU!HOF[EB!UFSNJUB


odmah izgubio orijentaciju i u panici po~eo da leti u svim pravcima. Ako bismo ovu kutiju stavili u masu koja leti, ovaj skakavac na{ao bi pravi pravac i po~eo da leti, u pravcu u kome leti celo jato! Ukratko, informacija koja se odnosi na kolektivnu organizaciju i rad pojedinih organizama otkrivena je samo na nivou zajednice. Ona ne postoji kao individualna sposobnost. Drugim re~ima, `ivotinje koje prave kolektivnu "konstrukciju", kao {to su p~ele i termiti, nisu svesne {ta rade kao pojedinci. U pozadini svih ovih aktivnosti nalazi se neki drugi um koji ih kontroli{e, i rukovode}i radom cele zajednice ostvaruje savr{en rezultat. U prethodnom razmatranju videli smo da postoji Tvorac koji je obdario p~ele mogu}nostima da proizvode med. Isto saznanje ponavlja se u radu termita i drugih `ivotinja. Dakle, `ivotinje su bile "nau~ene" ovim izuzetnim procesima i one su programirane da obave taj posao. ^ovek je uspeo da izgradi neverovatne gra|evine tek posle dugogodi{njeg arhitektonskog prou~avanja i kori{}enjem mnogih tehni~kih alatki. O~igledno je da ove `ivotinje ne poseduju razum i svest kao ~ovek, ve} da su bile naro~ito stvorene za taj posao, pa na taj na~in pokazuju neograni~eno znanje i mo} svoga Tvorca. Onaj koji je dostojan hvale i divljenja za velika arhitektonska ~uda u `ivotinjskom svetu sigurno nisu ova mala stvorenja, ve} Tvorac koji ih je stvorio sa svim tim sposobnostima.

QPMKPQSJWSFEB!V!UPSOKV

Qphmfe!ob!wsu!hmkjwb lpkf!hbkf!ufsnjuj/

Oflj!ufsnjuj!hbkf!hmkjwf!v!wsupwjnb!lpkf qsbwf!v!twpkjn!upsokfwjnb/!Nf}vujnpwf!hmkjwf!ptmpcb}bkv!upqmpuv-!{cph qsjspef!okjipwji!ajwpuoji!blujwoptujlpkb!sfnfuj!sbwopufav!v!ufnqfsbuvsj lpkv!pesabwbkv!ufsnjuj/![bup!ufsnjuj usfcb!eb!vsbwopufaf!pwp!qpwf~bokf!v ufnqfsbuvsj/!Poj!lpsjtuf!{bojnmkjwf nfupef!eb!tf!ptmpcpef!upqmpuf!lpkv tbnj!jtjkbwbkv-!lbp!j!pof!lpkb!tf!ptmp. cb}b!vtmfe!nfubcpmj{nb!hmkjwb!lpkf sbtuv!v!okjipwpn!wsuv/!Ptmpcp}fob upqmpub!qspmb{j!lsp{!hmbwoj!upsbok!hof{. eb/!Wb{evi!djslvmj|f!j!qspmb{j qpnp~ojn!lbobmjnb-!epmb{f~j!lsp{ nbmf!qspmb{f!cmj{v!{jepwb/!V!pwpk sb{nfsj!vmb{j!ljtfpojl-!b!vhmkfo.ejpl. tje!lpkj!tf!ptmpcb}b!j{!nfubcpmj{nb ufsnjub!j!hmkjwb!.!j{mb{j/!Ob!ubk!obâ&#x20AC;¢johof{ep!ufsnjub!gvoldjpoj|f!lbp!wfmjlb qmv~b!{b!dfmv!lpmpojkv/!Wb{evi!tf imbej!qspmbafokfn!lsp{!tjtufn!lbqj. mbsoji!lbobmb/ Ublp!pimb}fo!j!ljtfpojlpn!pcphb~fo wb{evi!qspmb{j!cs{jopn!pe!23!dfo. ujnfubsb!v!njovuj-!qb!vovusb|okb!ufn. qfsbuvsb!ptubkf!tubmop!41pD/


NSBWJ!ULB_J Nsbwj!ulb•j!ajwf!v!lj|ojn!bgsj•ljn!|vnbnb/ [b!sb{mjlv!pe!esvhji!nsbwb!lpkj!hsbef!twpkb hof{eb!qpe!{fnmkpn-!pwj!nsbwj!hsbef!twpkb hof{eb!pe!mj|~b!ob!wsipwjnb!eswf~b/

Obqsbwmkfop!eb!cvef tqsfnop!{b!tqpmkoj obqbe-!pwp!hof{ep!kf oflbeb!ublp!wfmjlp!eb {biwbub!qsflp!usj eswfub/!Hof{ep!kf ublp!qsjqsfnfmkfop!eb kf!tqsfnop!{b!twf qsjmjlf/!Pop!jnb nop|uwp!pefmkfokb!. pe!ef•kji!tpcb!ep ptnbusb•ojdb/

98


Nsbwj!tf!obkqsf!sb{j}v!qp!eswfuv!ob!lpnf!~f!tf!obtubojuj!)tmjlb!mfwp*/ Qptmf!pesf}jwbokb!mplbdjkf!ob!lpkpk!~f!hsbejuj!hof{ep-!nsbwj!penbi qp•jokv!eb!sbef/!Poj!qsflmbqbkv!mjtupwf!lpkf!~f!lpsjtujuj!lbp!{jepwf/!Eb cj!tqpkjmj!mjtupwf-!poj!qsbwf!tvtqfo{jkv!qpnp~v!lpkf!ji!{bkfeop!esaf )wjefuj!eftop!j!epmf*/ Qswj!nsbw!v!mbodv qsjesabwb!mjtu!ob!okf. hpwpn!wsiv!j!epebkf hb!esvhpn!nsbwv!v oj{v/!Pwbk!qspdft qsfoptb!pewjkb!tf twf!epl!wsi!mjtub!of eptqf!ep!qptmfeokfh nsbwb!j!epl!tf!ewb mjtub!of!qsflmpqf kfebo!qsflp!esvhph/

NPAF!MJ!MBSWB!EB!OBQSBWJ! NB\JOV![B!\JWFOKF@ Epl!oflpmjlp!nsbwb!twpkjn!ophbnb!j!vtujnb esaj!wsipwf!mjtupwb-!esvhj!epoptf!qpmvsb{wjkfof mbswf!j{!hof{eb/!Mbswb!twpkpn!qmkvwb•lpn!efmv. kf!lbp!tsfetuwp!{b!qpwf{jwbokf/!Lbeb!pesbtmj nsbwj!qptubwf!mbswv!ob!wsi!mjtub-!mbswjof!amf{ef {b!j{mv•jwbokf-!lpkf!qspj{wpef!lpodf-!qp•jokv!eb sbef/!Nsbwj!qpnfsbkv!mbswf!obqsfe!j!ob{be!lbp jhmf-!twf!epl!tf!mjtupwj!•wstup!of!tqpkf!kfebo!tb esvhjn!)wjefuj!epmf*/

99


MISTERIJE U RAZMNO@AVANJU @IVOTINJA

D

a bi `ivi organizmi mogli da nastave svoju vrstu, neophodno je da njihov sistem za razmno`avanje besprekorno funkcioni{e. Me|utim, nije dovoljno da ljudi i `ivotinje imaju sistem za razmno`avanje; njima su, tako|e, potrebni specijalni nagoni, zvani seksualni nagoni, koji razmno`avanje ~ine privla~nim. Isto tako, mnoge `ivotinje ne poku{avaju da se razmno`avaju, iako imaju mogu}nosti za to. Kada postanu svesne da }e nastupiti problemi prilikom ra|anja, izleganja jaja i tokom perioda inkubacije, one izbegavaju da se pare da bi sve to izostavile. Seksualni nagon sam po sebi nije dovoljan. Iako organizmi ulaze u seksualne odnose i donose na svet nove organizme, njihove vrste bi izumrle da odrasli nisu tako stvoreni da poseduju nagone za za{titu i brigu za svoje mlade. Kada roditeljska ljubav, koju poseduje ve}ina `ivih organizama, ne bi postojala, vrste bi izumrle. Oni koji zastupaju teoriju evolucije o ovom pitanju govore kao o "svesnosti generacija koje se razmno`avaju". Po njima, kao {to svaka individua ula`e odre|ene napore da za{titi sebe, tako ona ula`e napore i za odr`anje svoje vrste. Me|utim, o~igledno je da `ivotinje ne mogu da razmi{ljaju u stilu: "Moja vrsta mora da se produ`i nakon mene, zato treba da u~inim ono {to mogu." @ivotinje {tite i brinu se o svojim mladima ne zato {to se ne~emu nadaju ili o~ekuju neku budu}u korist, ve} zato {to su tako stvorene. Sa druge strane, neki organizmi nemaju takav odnos i napu{taju svoje mlade ubrzo nakon {to ih donesu na svet. Te `ivotinje u odre|eno vreme donose na svet mno{tvo mladunaca, a neki od njih pre`ive bez ikakve za{tite. Da su ove `ivotinje stvorene sa nagonom za za{titu svojih mladih, do{lo bi do eksplozije populacija u njihovim vrstama i ravnote`a u prirodi bi se poremetila. Ukratko, razmno`avanje, preduslov za nastavak `ivota, je sistem stvoren od strane Tvorca koji `eli da se `ivot nastavi. Tvorac je "Davalac `ivota". On je Onaj koji je stvorio sva bi}a i koji stvara nova bi}a od onih koje je ve} stvorio. Sva bi}a duguju zahvalnost za svoj `ivot upravo Tvorcu. Ona svoj `ivot nisu dobila od svojih 100


PTB!CV\B_ Pwb!wstub!ptf!isboj!twpkf!nmbevodf!mbswb. nb!ptf!esvhf!wstuf-!lpkb!tf!{pwf!ptb tjsflt/!V!upn!qspdftv!pob!tf!tvp•bwb!tb kfeojn!qspcmfnpn;!ptb!tjsflt!twpk!mbswfoj qfsjpe!qspwpej!ob!evcjoj!pe!plp!5!dn!jtqpe lpsf!eswfub/!J{!uph!sb{mphb-!afolb!ptf cv|b•b!usfcb!qswp!eb!pulsjkf!mbswv!ptf tjsflt!lpkv!of!npaf!eb!wjej/!Eb!cj!pulsjmb mbswv!ptf!tjsflt-!ptb!cv|b•!lpsjtuj!wfpnb ptfumkjwf!tfo{psf!tnf|ufof!v!twpn!ufmv!j ublp!kf!qswj!qspcmfn-!up!kftu!pulsjwbokf!mbswf .!sf|fo/!\ub!kf!tb!esvhjn!qspcmfnpn@ Okfhb!sf|bwb!cv|fokfn!lpsf!eswfub/ Pshbo!lpkj!pwb!ptb!lpsjtuj!v!cv|fokv!lpsf eswfub!{pwf!tf!#mfhbmjdb#/!Ubk!obsp•juj!pshbo evaj!kf!pe!dfmph!ptjoph!ufmb/!Po!kf!gpsnjsbo lpncjobdjkpn!ewb!j{sb|ubkb!lpkj!j{mb{f!j{ sfqb!j!qptfevkf!p|ubs!lsbk!tmj•bo!wsiv!opab/ Lsbk!pwph!#opab#!jnb!{btf•fov!tusvluvsv!v tlmbev!tb!twpkpn!twsipn/

Vcs{p!oblpo!|up!ptb!cv|b• pulsjkf!mbswv!ptf!tjsflt!v!lpsjpob!twpkf!obtubwlf!{b!cv|f. okf!vtnfsbwb!v!qsbwdv!nfuf ep!lpkf!afmj!eb!tujhof!ob!obk. lsb~j!nphv~j!ob•jo/!Pwb!ewb j{sb|ubkb!cv|f!lpsv!qplsfujnb obqsfe!j!ob{be!efmvkv~j!lbp uftufsb/! Vcs{p!oblpo!|up!pwb!ptb!tujhof!ep!mbswf!ptf tjsflt-!pob!lsp{!pwv!cv|pujov!qpmpaj!twpkf!kbkf!v okfop!ufmp/!Nmbeb!ptb!qp•jokf!twpk!ajwpu!sbtuv~j!v mbswj!lpkv!kf!qspob|mb!okfob!nbklb!j!lpsjtuj!kf!j!lbp j{wps!isbof!j!lbp!tlmpoj|uf/!Eb!mj!kf!qpusfcop!ebmkf obhmb|bwbuj!eb!ublbw!tbws|foj!ej{bko!ojlbeb!of npaf!obtubuj!lbp!sf{vmubu!tmv•bkoji!qspdftb@

PTB!HSO_BS Ptb!ob!tmjdj!isboj!twpkf!mbswf!v!hof{ev!lpkf!kf wfpnb!wf|up!obqsbwjmb!pe!cmbub/!Pob!obkqsf qspobmb{j!efcfmv!hvtfojdv!j!vcbeb!kf!ob!efwfu lmkv•oji!nftub!lpkb!tf!peoptf!ob!dfoubs!{b qplsfubokf/![cph!ublwph!efmpwbokb-!pwb!hvtfojdb of~f!vhjovuj-!wf~!~f!ptubuj!qbsbmjtbob/!Ptb!poeb wfpnb!qbamkjwp!qsfoptj!hvtfojdv-!lpkb!kf ofqplsfuob!lbp!eb!kf!nsuwb-!v!twpkf!hof{ep/ Qbsbmjtbob!hvtfojdb!qptubkf!j{wps!isbof!{b!mbswvtwf!epl!epwpmkop!of!pesbtuf!j!obqvtuj!hof{ep/

roditelja, kao {to se uop{teno pretpostavlja, ve} od Tvorca koji je stvorio njihove roditelje, isto kao i njih. U nastavku }emo analizirati neke sisteme za razmno`avanje kojim je Tvorac obdario pojedine organizme. Ovi organizmi suo~avaju se sa velikim pote{ko}ama u obezbe|ivanju opstanka svojoj vrsti. Ona bez sumnje ~ine to {to ~ine, ne zato {to su upotrebila logiku, u stilu "`elimo da obezbedimo opstanak svoje vrste", ve} zbog ljubavi i milosti kojim su darivana od strane Tvorca. Ove `ivotinje, koje imaju neke neverovatne sisteme, predstavljaju samo neke primere. U stvari, razmno`avanje svakog bi}a je ~udo samo za sebe. 101


PINGVIN: @IVOTINJA STVORENA ZA POLARNU KLIMU Temperatura na Antarktiku, postojbini pingvina, nekada se spusti i ni`e o od -40 C. Telo pingvina prekriveno je debelim slojem masno}e da mogu pre`iveti u tako hladnim uslovima. Pored toga, oni imaju visoko razvijeni sistem za varenje koji je u stanju da veoma brzo svari hranu. Ova dva ~inioca obezbe|uju da telo pingvina o uvek ima temperaturu od +40 C, {to ih ~ini neosetljivim prema hladno}i.

SVE ZA MALOG PINGVINA Pingvini se izle`u tokom polarne zime. [tavi{e, mu`jaci se brinu o mladima, a ne `enke. Osim velike o hladno}e koja dosti`e -40 C, mu`jak i `enka pingvina suo~avaju se u to doba godine i sa ledenim santama. Tokom zime, sante stalno rastu i na taj na~in pove}avaju rastojanje izme|u mesta izleganja mladunaca i obale, gde se nalazi najbli`i izvor hrane koji pingvini mogu na}i. To rastojanje nekada mo`e biti i ve}e od 100 kilometara. @enka pingvina izle`e samo jedno jaje, koje prepu{ta mu`jaku da se brine o njemu i vra}a se u more. Tokom ~etiri meseca inkubacije, mu`jak treba da izdr`i sna`ne polarne vetrove koji nekada dosti`u brzinu i preko 100 km/h. Po{to ~uva jaje, on nije u stanju da lovi. U svakom slu~aju, najbli`i izvor hrane udaljen je nekoliko dana putovanja. Ostaju}i ~etiri puna meseca bez imalo hrane, mu`jak gubi pola svoje te`ine, ali nikada ne napu{ta jaje, ne odlazi u lov, ve} trpi glad. Blp!kf!qsjspeb!{bjtub!poblwb!lblp!kv!kf!Ebswjo pqjtjwbp-!up!kftu-!eb!twblb!joejwjevb!usfcb!eb!tf csjof!tbnp!{b!twpk!wmbtujuj!ajwpu-!poeb!ojkfeop cj~f!of!cj!usp|jmp!ublp!nophp!wsfnfob!j!fofshj. kf-!j!upmjlp!evhp!usqfmp!hmbe-!eb!cj!{b|ujujmp!j obisbojmp!twpkf!nmbevoâ&#x20AC;˘f/


Nakon ~etiri meseca, kada jaje po~inje da puca i da se otvara, `enka se iznenada pojavljuje. Tokom tog vremena ona nije gubila vreme ve} je radila za svoje mladun~e i prikupljala hranu za njega. Me|u stotinama drugih pingvina, majka lako pronalazi svog mu`jaka i svoje mladun~e. Po{to je majka u me|uvremenu bila u lovu, ona ima pun stomak. Sada ona prazni stomak i preuzima posao podizanja mladunca. U prole}e, sante po~inju da se tope i otvaraju rupe u ledu, ispod kojih se pojavljuje more. Pingvini roditelji uskoro po~inju da love ribu kroz te otvore i obilno hrane svoje mladun~e. Hranjenje mladunca je te`ak posao; roditelji ponekad ni{ta ne jedu tokom dugog vremena da bi ishranili mladun~e. Pingvini ne mogu da naprave gnezdo, jer je njihova okolina sva prekrivena ledom. Jedino {to roditelji mogu da u~ine, u naporu da za{tite svoje mladun~e od hladno}e, jeste da ih stave na vrh svojih stopala i da ih greju svojim stomakom. Datum u godini tako|e je veoma va`an za izleganje jaja. Za{to pingvini izle`u jaja u zimu, a ne u leto? Razlog je vrlo jednostavan: ako bi oni izlegali jaja u leto, onda bi se razvoj mladunaca odvijao u zimu, kada je more zale|eno. U tom slu~aju, roditelji bi imali velike pote{ko}e u pronala`enju hrane zbog neugodnih klimatskih uslova i zbog toga {to je more, izvor hrane za pingvine, veoma daleko. Eb!cj!tf!{b|ujujmj!pe!qpmbsof!lmjnf lpkb!kf!j{v{fuop!p|usb!j!imbeobqjohwjoj!tf!plvqmkbkv-!{cjkbkv!cmj{v kfebo!esvhphb/!Ob!ubk!obâ&#x20AC;˘jo!nmbej â&#x20AC;˘mbopwj!{bkfeojdf!jnbkv!qsjmjlv!eb tf!tvtsfuov-!{b|uj~foj!pe!vujdbkb imbeoji!wfuspwb/


KENGUR - JUNAK PRI^E O NEOBI^NOM RO\ENJU Sistem za razmno`avanje kod kengura potpuno je druga~iji u odnosu na sve druge sisare. Embrion kengura prolazi kroz odre|ene stadijume svog razvoja izvan materice. Ti stadijumi ina~e se normalno odvijaju u materici. Ubrzo nakon oplodnje, slepi kengurov mladunac, koji je otprilike dug jedan centimetar, dolazi na svet. Obi~no se, u odre|eno vreme, ra|a samo jedan mladunac. U tom stadijumu, on se naziva "neonat". Iako svi sisari prolaze kroz taj stadijum u materici majke, mladun~e kengura dolazi na svet kada je duga~ko samo jedan centimetar. U to vreme, on jo{ uvek nije razvijen: njegove prednje noge su u razdoblju oblikovanja, a zadnje noge izgledaju kao dva mala izdu`enja. Bez sumnje, mladun~e u takvom stanju ne mo`e da napusti majku. Izlaskom iz materice, neonat po~inje da se kre}e uvis po maj~inom krznu, pomo}u svojih prednjih nogu, i tako sti`e do maj~ine torbe posle tri minuta putovanja. Za ovog mladog kengura torba zna~i isto {to i materica za druge sisare. Ipak, u ovom slu~aju pojavljuje se va`na razlika. Dok drugi sisari dolaze na svet kao bebe, kengur je samo embrion kada iza|e iz materice. Njegove noge, nju{ka i mnogi drugi organi jo{ nisu dostigli svoj kona~ni oblik. Kada stigne do maj~ine torbe, mladun~e se prika~i za jednu od ~etiri dojke koje se u njoj nalaze i po~inje da sisa. Na tom stupnju, majka izbacuje jo{ jednu jajnu }eliju iz jajnika i dolazi do formiranja novog jajeta u njenoj materici. @enka se jo{ jednom pari i novo jaje biva oplo|eno. Ovoga puta, jaje ne po~inje odmah da se razvija. Ako je u srednjoj Australiji velika su{a, kao {to je to ~esta pojava, oplo|eno jaje u materici ostaje nerazvijeno, dok su{a ne pro|e. Me|utim, ako budu velike ki{e i dostupni bogati pa{njaci, razvoj jajeta ponovo zapo~inje. Na ovom stupnju, suo~avamo se sa pitanjem: ko je izvr{io ovaj prora~un; ko je uredio razvoj jajeta u skladu sa spoljnim uslovima? Jaje nikako nije moglo samo da napravi takav raspored; ono nema razum i nesvesno je spoljnih vremenskih uslova. Majka nije mogla da napravi tako ne{to, jer kao i sva druga bi}a ona nema kontrolu nad razvojem koji se odvija u njenom telu. Ovaj neverovatni doga|aj u potpunosti je kontrolisan od strane Tvorca koji je stvorio sve elemente koji u~estvuju u ovom neobi~nom procesu. Kada vremenski uslovi postanu pogodni, trideset tri dana posle oplodnje, novi neonat, veli~ine zrna pasulja, po~inje da puzi od otvora materice i sti`e u torbu kao i njegov ro|eni brat. U me|uvremenu, prvi neonat u torbi znatno je izrastao. On nastavlja svoj `ivot, a da ni na koji na~in ne ugro`ava svog ro|enog brata koji je dug samo jedan centimetar. Kada postane star 190 dana, on je dostigao 104


dovoljnu zrelost da napravi svoje prvo putovanje izvan torbe. Od tada, ve}inu svog vremena provodi izvan torbe koju zauvek ostavlja 235 dana posle svog izleganja. Ubrzo nakon izleganja svog drugog mladunca, `enka se ponovo pari. Prema tome, `enka ima tri mladunca koji su svi zavisni od nje. Prvi se mo`e hraniti travom, ali povremeno se vra}a majci da bi sisao; drugi mladunac se jo{ uvek razvija sisaju}i; tre}i je neonat, koji je i najmla|i. Ono {to je jo{ neverovatnije jeste ~injenica da sva tri mladunca, od kojih je svaki na druga~ijem stupnju razvoja, a svi zavise od majke, hrane se druga~ijim tipom mleka u skladu sa svojom veli~inom. I dok je mleko, koje mladunac sisa ubrzo nakon {to do|e do dojke, providno i bezbojno, ono ubrzo postaje sve vi{e belo i po~inje da li~i na pravo mleko. Koli~ina masno}e i drugih sastojaka u mleku pove}ava se paralelno sa razvojem mladunca. U isto vreme, dok jedno mladun~e sisa mleko pripremljeno za njegove potrebe, mleko koje se mnogo lak{e vari izlazi iz dojke koju sisa drugo mladun~e. Na taj na~in, maj~ino telo istovremeno proizvodi dva tipa mleka sa razli~itim sastojcima. Kada se izlegne i tre}e mladun~e, proizvodei}e se tri tipa mleka sa razli~itim sastojcima: najhranljivije mleko za starije i mleko sa relativno manje masno}a i hranljivih sastojaka za mla|e. Slede}a neobi~nost koju ovde treba zapaziti jeste podatak da svako mladun~e pronalazi dojku koja je naro~ito namenjena njemu. Ukoliko bi mladun~e sisalo mleko sa koli~inom hranljivih sastojaka koja mu nije namenjena, to bi na njega negativno delovalo. Ovakav sistem ishrane veoma je zna~ajan i o~igledno predstavlja specijalan produkt stvaranja. Majka ne mo`e, ni na koji na~in, da sve ovo svesno uredi. Kako mo`e jedna `ivotinja da odredi sastojke mleka koji su potrebni svakom mladun~etu razli~itog stepena razvoja? ^ak i kad bi to mogla, kako mo`e da ga proizvede u svom vlastitom telu? Kako ona mo`e da ga deli i prenosi preko tri razli~ita kanala? Nema sumnje da `enka kengura nije u stanju da u~ini bilo {ta od ovoga. Ona ~ak nije ni svesna da tri razli~ita tipa mleka izlaze iz njenog tela. Ovaj zadivljuju}i proces nesumnjivo proizilazi iz stvorene prirode ove `ivotinje. 105


106


Vqslpt!okfopk!of{. hsbqoptuj!j!ejwmkfn j{hmfev-!afolb lsplpejmb!!jtlb{vkf obkwf~v!csjhv!{b!twpkf nmbevodf/!Pob pcf{cf}vkf!tjhvsop tlmpoj|uf!{b!twpkf of{b|uj~fof!cfcf!v obspâ&#x20AC;˘jupk!lftj!v!twpkjn â&#x20AC;˘fmkvtujnb/

KAKVA MAJKA JE KROKODIL? Briga koju krokodil, divlja `ivotinja iz reke, posve}uje svojim mladuncima, zaista je zadivljuju}a. Ova `ivotinja najpre kopa rupu za izleganje svojih jaja. Temperatura ove rupe nikada ne sme da pre|e 30oC. Mali porast temperature mogao bi da ugrozi `ivote mladunaca u jajima. Krokodil uvodi mere predostro`nosti tako {to rupu u koju sme{ta svoja jaja postavlja na neko mesto koje je za{ti}eno senkom. Me|utim, to nije dovoljno. Zbog toga, `enka krokodila ula`e dodatne napore da bi jaja imala konstantnu temperaturu. Neke vrste krokodila grade gnezda od korova na hladnoj vodi, a ne kopaju rupe (kao {to se to vidi na slici levo). Ako temperatura gnezda i dalje raste uprkos ovim merama, krokodil onda hladi svoje gnezdo prskaju}i ga mokra}om. Kada jaja po~nu da pucaju, velika buka po~inje da dopire iz gnezda. Ta buka upozorava majku da je nastupio kriti~ni trenutak. @enka krokodila izvla~i jaja i poma`e mladuncima da iza|u iz ljuske koriste}i svoje zube kao kle{ta. Najsigurnije mesto za novoro|ene mladunce jeste za{titna kesa u ustima majke koja je naro~ito oblikovana da ih za{titi. Kao {to se vidi, postoji velika kooperacija i samopo`rtvovanje me|u `ivotinjama. Za razumnog ~oveka, savr{ena harmonija u prirodi jasno otkriva znake postojanja nadmo}nog i uzvi{enog Tvorca, znake Onoga koji je Stvoritelj svega {to je na nebu i na Zemlji. 107


TEHNOLOGIJA ZAGREVANJA KOKE HUMKA[ICE Koka humka{ica, koja `ivi na pacifi~kim ostrvima, priprema zanimljivu "ma{inu za gajenje" svojih mladunaca. @enka ove ptice, tokom letnje sezone izle`e jedno jaje svakih {est dana. Me|utim, jaja ove ptice su relativno velika u odnosu na njenu veli~inu, a velika su skoro kao nojeva jaja. Iz tog razloga, `enka ove ptice brine samo o jednom jajetu. Dakle, svakih {est dana novo sneseno jaje u opasnosti je da propadne zbog nedostatka toplote. Me|utim, to nije problem za ovu pticu, zato {to je mu`jak stvoren sa sposobno{}u da napravi ma{inu za gajenje, koriste}i za taj posao najizobilniji materijal u prirodi - pesak i zemlju. U tu svrhu, {est meseci pre nego {to nastupi sezona izleganja, mu`jak ove ptice po~inje da kopa rupu pre~nika pet metara i dubine jedan metar, slu`e}i se u tom poslu svojim velikim kand`ama. Zatim, rupu ispunjava vla`nom travom i li{}em. Glavna svrha te aktivnosti jeste kori{}enje toplote za zagrevanje jaja, koju proizvode bakterije u procesu raspadanja biljaka. Me|utim, postoji poseban na~in ure|enja rupe koji omogu}ava odvijanje ovog procesa. Glavni razlog zbog koga se biljke raspadaju i osloba|aju toplotu jeste oblik rupe nalik levku, koju je napravio mu`jak u gomili biNvakbdj!lplf!ivnlb|jdf!lpqbkv ljaka. Ta rupa omogu}ava ki{nici da svqv!{b!twpkb!kbkb/ oti~e u gnezdo i odr`ava vla`nom organsku supstancu. Vlaga pokre}e raspadanje biljaka ispod peska i tako se osloba|a toplota. Su{na sezona u Australiji po~inje neposredno pre prole}a i mu`jak po~inje da provetrava raspadnuti sloj biljaka. Time se odr`ava ravnote`a u toploti. @enka povremeno obilazi ovu rupu i proverava da li mu`jak radi ili ne. Kona~no, `enka snese jaje na pesak iznad raspadaju}eg bilja. 108


OSETLJIVI TERMOMETAR MU@JAKA KOKE HUMKA[ICE Za razvoj mladunaca u "ma{ini za gajenje" potrebno je odr`avati temperaturu na konstantnih +33oC. Da bi to postigao, mu`jak ove ptice svojim kljunom, koji je osetljiv kao termometar, stalno meri temperaturu peska. Ako je potrebno, on otvara ventilacione otvore da bi snizio temperaturu. Ako malo zemlje padne na pesak, mu`jak odmah nabacuje dodatni pesak pomo}u svojih stopala i spre~ava i najmanju promenu u temperaturi. Mladun~e dolazi na svet pod takvim za{titnim merama. Novoro|ene jedinke tako su razvijene da mogu leteti samo nekoliko sati posle izleganja iz jaja. Kako ova stvorenja uspevaju da urade takav posao, koji bi ~ak i ~ovek te{ko obavio? Po{to znamo da `ivotinje nemaju svestan i racionalni intelekt kao ljudi, jedino obja{njenje za ovaj doga|aj jeste saznanje da su ova stvorenja specijalno "programirana" za takav zadatak i prvobitno stvorene da budu u stanju da tako ne{to postignu. Ina~e, bilo bi nemogu}e objasniti kako su ove ptice mogle da se pripreme za ovaj posao {est meseci unapred, ili kako su znale za prirodu ovog slo`enog hemijskog procesa. Za{to ove ptice zapo~inju tako te`ak posao za{tite svojih jaja, ostaje slede}e pitanje. Jedini odgovor sadr`i se u `elji da se razmno`avaju i za{tite mladunce. 109


PTICA KUKAVICA

Afolb!lvlbwjdf mfaf!twpkb!kbkb qpsfe!kbkb!esvhf qujdf/!J{!uph!sb{mp. hb-!pob!qspvâ&#x20AC;˘bwb wfmjâ&#x20AC;˘jov!hof{eb lpkf!cjsb/!Vcs{p oblpo!|up!wmbtojl hof{eb!pef-!pob ofqsjnfuop qpmbaf!twpkf!kbkf v!hof{ep/!V nf}vwsfnfovj{cbdvkf!kfeop kbkf!j{!hof{eb ublp!eb!tf!oj|ub of!qsjnfuj/

110

Da li znate da ptica kukavica le`e svoja jaja u gnezdima drugih ptica i zavarava te ptice da ~uvaju svoje mladun~e? Kada do|e vreme da snese jaja, `enka ove ptice izgleda kao da je u trci sa vremenom. Ova ptica se hitro i oprezno krije me|u li{}em i posmatra druge ptice koje prave gnezda. Kada ugleda sli~nu pticu kako pravi gnezdo, odlu~uje kada }e sneti svoje vlastito jaje. Kada kukavica ugleda kako ta druga ptica le`e svoja jaja, ona kre}e u akciju. Po{to ptica uskoro napusti svoje gnezdo, kukavica odmah dole}e do gnezda i spu{ta svoje jaje u njega. Zatim ona radi ne{to vrlo neo~ekivano izbacuje jedno od jaja koje pripada gnezdu. Time spre~ava da vlasnik gnezda bilo {ta posumnja. @enka kukavice razra|uje strategiju sa precizno utvr|enim vremenom {to joj garantuje da njeno mladun~e sigurno zapo~ne svoj `ivot. @enka kukavice snese vi{e jaja u sezoni. Prema tome, potrebno je da na|e mnoge roditelje koji }e ih gajiti, da ih nadgleda i utvrdi pravo vreme da podmetne svoje jaje. Po{to se u telu `enke kukavice stvara jedno jaje na svaka dva dana, a za svako jaje potrebno joj je pet dana da se formira u njenom jajniku, ova ptica ne gubi vreme. Pucanje jajeta nakon perioda le`anja od dvanaest dana, kukavica veoma pa`ljivo posmatra. Prva stvar koju onda mladun~e kukavice uradi jeste da izbaci sva ostala jaja iz gnezda kada njegovi vlasnici odu. Vlasnici gnezda dotle su pa`ljivo hranili ovo mladun~e kao da je njihovo. U toku {este nedelje, mogu}e je uo~iti zanimljivu pojavu veliku pticu hrane dve male ptice. Za{to kukavica prepu{ta brigu o svom mladuncu drugoj ptici. Da li ova majka pribegava takvoj praksi zato {to je previ{e lenja ili zato {to nije dovoljno ve{ta da izgradi gnezdo? Ili je to mo`da zato {to je jednom, kada je pravila i gnezdo i brinula o svom mladuncu shvatila da je to veoma te`ak zadatak, i onda otkrila ovaj metod? Da li je ptica u stanju da sama napravi jedan takav plan?


_JKF!KF!PWP NMBEVO_F@ Jblp!kf!qsp|mp!|ftu!tfenjdb!j nmbevodj!tv!qpsbtmj!ublp!eb tv!qptubmj!oflpmjlp!qvub!wf~jafolb!hof{eb!csjamkjwp!pcbwmkb twpkv!nbufsjotlv!evaoptu/

Qswb!tuwbs!lpkv!nmbevo•f!qujdf lvlbwjdf!v•joj!lbeb!tf!j{mfhof j{!kbkfub!kftuf!eb!ptubmb!kbkb j{cbdj!j{!hof{eb/!Ublp!~f!wmbt. ojdj!hof{eb!isbojuj!tbnp nmbevo•f!qujdf!lvlv/


RAT OSE "PEPSIS" SA TARANTULOM Tokom perioda razmno`avanja, velika osa zvana "pepsis" ne optere}uje se izgradnjom gnezda ili ~uvanjem jaja, u odnosu na druge `ivotinje. Ona je opremljena potpuno druga~ijim mehanizmom razmno`avanja. Ova osa hrani i {titi svoja jaja koriste}i najve}eg i najotrovnijeg pauka na zemlji zvanog tarantula. Tarantule se obi~no skrivaju u tunelima koje kopaju ispod zemlje. Me|utim, ova osa je opremljena specijalnim senzorima osetljivim na miris tarantule. Na taj na~in njoj nije te{ko da otkrije svoju `rtvu. Me|utim, tarantula nije organizam na koji se ~esto nailazi. Iz tog razloga, osa nekada mora da traga po zemlji satima da bi na{la jednu tarantulu. Tokom tog putovanja, ona ne zaboravlja da o~isti svoje senzore da ne bi izgubili osetljivost. Kada ova osa prona|e tarantulu, dolazi do sukoba. Glavno oru`je tarantule jeste njen jak otrov. Na po~etku borbe, tarantula odmah ujeda osu. Ipak, ove ose za{ti}ene su od otrova tarantule posedovanjem specijalnog protivotrova koji se izlu~uje u njihovom telu. U tom trenutku, tarantula ne mo`e da u~ini ni{ta vi{e protiv ose. Tada, osa uzvra}a udarac. Ona ubada tarantulu u gornji levi deo njenog stomaka i tu izlu~uje svoj otrov. Zanimljivo je da ova osa posebno bira taj deo tela tarantule zato {to je to njen najosetljiviji deo. Najzanimljiviji deo ovog doga|aja nastupa posle toga: otrov koji je osa izlu~ila ne ubija tarantulu ve} je samo parali{e. Osa zatim odvla~i paralisanu tarantulu na odgovaraju}e mesto, iskopava rupu i ubacuje je u nju. Onda osa priprema mesto na stomaku tarantule i na njega sme{ta samo jedno jaje. Za nekoliko dana, mlad insekt ose izlazi iz jajeta. On provodi vreme na telu tarantule i stvara svoje skloni{te na njenom telu sve do larvenog stadijuma kada }e pretrpeti metamorfozu. Ova osa mora da na|e tarantulu za svako od dvadeset jaja koje }e izle}i tokom sezone razmno`avanja. Ovaj neverovatni metod pokazuje da je sistem za razmno`avanje ove ose specijano stvoren u skladu sa prirodom tarantule. Ina~e, ne bi bilo mogu}e objasniti prisustvo protivotrova u telu ose kojim ona neutrali{e otrov tarantule ili postojanje osinog otrova koji parali{e tarantulu.

112


Ptb!vcbeb!puspwoph!qbvlb ubsbouvmv!v!hpsokj!mfwj!efp! okfhpwph!tupnblb/!Up!kf obkcpmkf!qpesvâ&#x20AC;¢kf!{b!vcpe lpkjn!ptb!qbsbmj|f!ubsbouvmv/

113


SELIDBA PTICA U ovom delu naro~itu pa`nju posveti}emo pticama selicama; analizira}emo kakve sve savr{ene odnose uspostavljaju prilikom leta, kao i sisteme koji postoje u njihovom telu kojim su obdarene od strane Tvorca da bi mogle da "putuju po nebu".

KAKO PTICE ODRE\UJU VREME ZA SELIDBU? Kako i za{to ptice po~inju da se sele i {ta uti~e na njih da "donesu odluku za selidbu", dugo vremena predstavlja predmet interesovanja mnogih ljudi. Neki nau~nici navode da su razlog migracije sezonske promene, dok drugi smatraju da je razlog - potraga za hranom. Ono {to zaslu`uje razmatranje jeste pitanje - kako ove `ivotinje bez posebne za{tite, tehni~ke opreme i obezbe|enja, ve} samo sa mogu}nostima koje ima njihovo telo, mogu preleteti tako duga rastojanja. Selidba zahteva neke posebne ve{tine kao {to je orijentacija, skladi{tenje hrane i sposobnost za letenje u jednom dugom razdoblju. Jedna `ivotinja koja ne poseduje takve osobine, ne mo`e da se transformi{e u `ivotinju koja je u stanju da se seli. Jedan od eksperimenata koji su izvr{eni sa ciljem da se prona|e odgovor na ovo pitanje, ovako je izgledao: slavuji su bili predmet eksperimenta u laboratoriji u kojoj su unutra{nji uslovi, kao temperatura i osvetljenje, bili menjani. Unutra{nji uslovi bili su pode{eni druga~ije od spoljnih uslova. Na primer, ako je napolju bila zima, u laboratoriji je bila prole}na klima i ptice su uskla|ivale svoj organizam u skladu sa tim. Ptice su skladi{tile masno}u kao gorivo, kao {to su to ~inile pripremaju}i se za vreme selidbe. Iako su se ptice organizovale u skladu sa ve{ta~kim uslovima, i prepremile kao da }e se seliti, one nisu po~injale selidbu pre pravog vremena za to. One su se pridr`avale spoljnih uslova. To je bio dokaz da ptice ne donose odluku za selidbu u zavisnosti od sezonskih uslova. Kako onda ptice odre|uju vreme za seobu? Nau~nici jo{ uvek nisu odgovorili na ovo pitanje. Oni veruju da bi}a imaju "sat u svom telu" koji im poma`e da prepoznaju vreme i u zatvorenim sredinama i da razlikuju sezonske promene. Me|utim, odgovor da "ptice poseduju sat u svom telu pomo}u koga odre|uju vreme selidbe" je nenau~ni odgovor. Kakva je to vrsta sata, koji je organ u telu uklju~en u to, i kako 115


je on nastao? [ta }e se desiti ako taj sat prestane da radi ili se pokvari? Po{to je uo~eno da isti sistem deluje ne samo za jednu vrstu ptica selica ve} za sve `ivotinje koje se sele, o~igledno da je potrebno vi{e pa`nje posvetiti tim pitanjima. Dobro je poznato da ptice selice ne zapo~inju svoju selidbu sa istog mesta i nijedna od njih se ne nalazi na istom mestu kada do|e vreme selidbe. Ve}ina vrsta najpre se sastane na odre|enom mestu i onda zajedno kre}u u seobu. Kako su uspele da me|usobno usklade svoje vreme? Kako je taj "sat u njihovom telu", koji navodno poseduju, tako ujedna~en? Da li je mogu}e da je jedan takav ure|en sistem mogao da nastane sam od sebe? Nemogu}e je da se planirana akcija odvija sama od sebe. Pored toga, nijedna ptica ili druga `ivotinja koja se seli nema sat bilo kakve vrste koji bi je pokrenuo na taj poduhvat. Svi organizmi koji se sele ~ine to svake godine u vreme koje je za njih odre|eno, ali to ne ~ine oslanjaju}i se na sat u svom telu. Ono {to ljudi zovu "satom u telu", jeste Bo`ja kontrola koja postoji nad tim bi}ima. @ivotinje koje se sele prate Bo`ji red, kao {to i sve drugo u univerzumu isto ~ini.

KORI[]ENJE ENERGIJE Ptice tro{e velike koli~ine energije prilikom leta. Iz tog razloga, one imaju potrebu za vi{e "goriva" nego morske i kopnene `ivotinje. Na primer, da bi preletela rastojanje od 3.000 km izme|u Havaja i Aljaske, jedna ptica peva~ica, te{ka nekoliko grama, treba da zamahne svojim krilima 2,5 miliona puta. Pored toga, ona treba da ostane u vazduhu 36 sati. Njena prose~na brzina tokom ovog putovanja iznosi otprilike 80 km/h. Tokom ovog napornog putovanja, koli~ina kiselih produkata u telu ptice prekomerno se pove}ava i ptica se suo~ava sa opasno{}u da se onesvesti zbog rasta telesne temperature. Neke ptice u toj situaciji sle}u na zemlju. Kako onda one, koje prele}u preko velikih okeana, mogu da pre`ive? Nau~nici koji prou~avaju ptice zapazili su da pod takvim okolnostima ptice maksimalno {ire svoja krila i rashla|uju se odmaranjem na takav na~in. Metabolizam ptica selica dovoljno je jak da to podnese. Na primer, metaboli~ka aktivnost u telu jedne male ptice peva~ice dvadeset puta je ve}a nego kod slona. Telesna temperatura ptice dosti`e 62oC. 116


Pwb!qujdb!kf wjtplb!tbnp qfu!dfoujnfubsb/

117


Gpsnbdjkb!mfufokb!v!pcmjlv!tmpwb!#W#/

TEHNIKE LETA Da bi mogle da podnesu tako naporno letenje, pticama je podarena ve{tina kori{}enja pogodnih vetrova. Na primer, rode lete iznad 2.000 metara dosti`u}i toplija strujanja vazduha i onda lebde koriste}i njihovo strujanje do slede}ih toplih struja, koje }e im opet omogu}iti da bez mahanja svojim krilima prevale velika rastojanja. Slede}a tehnika leta koju koriste rode jeste letenje u formaciji "V" oblika. Na taj na~in, velika sna`na ptica na ~elu formacije slu`i kao {tit protiv sna`nih vazdu{nih struja i tako priprema put slabijima. In`enjeri aeoronautike tvrde da takvom organizacijom rode posti`u u{tedu energije i do 23%. LET NA VE]IM VISINAMA Neke ptice selice lete na veoma velikim visinama. Na primer, guske mogu leteti na visini od 8.000 m. To je neverovatna visina u svetlu ~injenice da je ~ak na 5.000 m atmosfera 63% re|a nego na nivou mora. Lete}i na toj visini, na kojoj je atmosfera tako retka, ptica mora br`e da ma{e svojim krilima i zato joj je potrebno vi{e kiseonika. Me|utim, plu}a ovih `ivotinja stvorena su na takav na~in da maksimalno iskoriste kiseonik koji je dostupan na tim visinama. Njihova plu}a, koja druga~ije funkcioni{u nego ona kod sisara, poma`u im da iz re|eg vazduha dobiju vi{e energije.

Lbeb!tf!qpejhof!ep!upqmjkji!wb{ev|oji!tusvkb-!qujdb!qpâ&#x20AC;˘of!mbhbop!eb!mfcej/!Pwp!kpk qpnbaf!eb!v|ufej!wfmjlv!lpmjâ&#x20AC;˘jov!fofshjkf/


Jmvtusbdjkb!qsjlb{vkf ewbobftu!qpwpmkoji!â&#x20AC;˘joj. mbdb!{b!mfu!qujdf; 2/!Tvodf3/!Ptf~bk!{b!wsfnf4/!Qpmpabk!{wf{eb5/!Vmusbwjpmfuoj!{sbdj6/!Qpmbsj{pwbob!twfumptu7/![wvdj!wsmp!ojtlf gsflwfodjkf8/![wvdj!lbp!|up!tv!ubmbtj j!hspnpwj!lpkj!epmb{f j{ebmflb9/![fnmkjop!nbhofuop qpmkf:/!Hsbwjubdjkb21/!Nfufpspmp|lb!qspdf. ob22/!Qpwpmkoj!wfuspwj23/!Lbsblufsjtujlf!ufsfob qsflp!lphb!qsfmf~v/

SAVR[ENO ^ULO SLUHA Tokom seobe, ptice, tako|e, uzimaju u obzir atmosferske fenomene. Na primer, one menjaju pravac svog leta da bi izbegle oluje. Nau~nici koji su istra`ivali ~ulo sluha kod ptica, uo~ili su da neke ptice mogu ~uti zvuk koji se odlikuje veoma niskim frekvencijama, i koji dolazi iz atmosfere sa veoma velikih daljina. Ptice selice tako mogu ~uti po~etak oluje sa udaljenih planina ili zvuk tornada na okeanu koji je udaljen stotine kilometara. Pored toga, poznata je ~injenica da ptice pa`ljivo biraju putanju svoje selidbe daleko od regiona u kojima nisu bezbedni atmosferski uslovi.

ODRE\IVANJE PRAVCA Kako ptice odre|uju pravac svog puta, dugog nekoliko hiljada kilometara, bez pomo}i karte, kompasa ili nekog sli~nog ure|aja tokom svog leta? Prva teorija koja je predlo`ena kao poku{aj odgovora na ovo pitanje nagla{avala je da ptice pamte karakteristike zemlji{ta koje prele}u i tako bez problema sti`u u svoja odredi{ta. Ipak, eksperimenti su pokazali da je ova teorija neta~na. U jednom eksperimentu sa golubovima, kori{}ena su neprovidna so~iva kojima je bio zamra~en pogled golubovima. Na taj na~in, oni bili su spre~eni da odre|uju pravac leta na osnovu terena na 119


EVHJ QVUFWJ! TFMJECF


zemlji. Pa ipak, golubovi su uspeli da prona|u svoj put ~ak i kada su bili udaljeni nekoliko kilometara od svog jata. Naredno istra`ivanje pokazalo je da Zemljino magnetno polje uti~e na ptice. Razli~iti eksperimenti pokazali su da ptice imaju veoma napredne sisteme magnetnog opa`anja koji im omogu}avaju da prona|u svoj put kori{}enjem Zemljinog magnetnog polja. Taj sistem poma`e pticama da tokom svoje seobe odrede pravac opa`anjem promena na Zemljinom magnetnom polju. Eksperimenti pokazuju da ptice selice mogu registrovati ~ak i 2% promena u Zemljinom magnetnom polju. Ovako je izvr{en poku{aj u traganju za odgovorom na pitanje da li ptice poseduju neku vrstu kompasa u svom telu? Me|utim, glavno pitanje ipak ostaje. To pitanje glasi: Kako su ptice postale opremljene "prirodnim kompasom"? Svesni smo da je kompas "pronalazak" i delo ljudske inteligencije. Kako je onda kompas, instrument proizveden od strane ~oveka koji je vekovima prikupljao znanja, mogao da na|e svoje mesto u telu ptice? Da li je mogu}e da su ptice pre samo nekoliko godina, dok su tragale za pravcem svog leta, razmislile o kori{}enju Zemljinog magnetnog polja i proizvele magnetne ure|aje u svom telu? Ili su mo`da ptice, pre nekoliko godina, postale slu~ajno opremljene takvim mehanizmima? Sigurno ne. Ptice to nisu mogle same da u~ine, niti je slu~ajnost mogla da ih opremi takvim izuzetno razvijenim kompasom. Telesna gra|a ptica, njihova plu}a, krila, sistem za varenje i njihova sposobnost da prona|u pravac leta jesu primeri savr{enog stvaranja i staranja mo}nog Tvorca.

121


NEVEROVATNO PUTOVANJE KRALJEVSKIH LEPTIRA

P

ri~a o selidbi kraljevskih leptira, koji `ive u jugoisto~noj Kanadi, mnogo je slo`enija od one kod ptica. Kraljevski leptiri obi~no `ive samo pet do {est sedmica nakon {to se razviju iz gusenice. Tokom jedne godine `ive ~etiri generacije kraljevskih leptira. Tri od te ~etiri generacije `ive u prole}njem i letnjem razdoblju. Sa dolaskom jeseni, prilike se menjaju. Seoba zapo~inje u jesen, a generacija koja se seli `ivi mnogo du`e nego druge koje `ive tokom iste godine. Leptiri koji se sele predstavljaju ~etvrtu generaciju u godini. Veoma je zanimljivo da selidba zapo~inje ta~no u no} na datum jesenje ravnodnevnice. Leptiri koji se sele na jug `ive {est meseci du`e nego prethodne tri generacije. Njima je potrebno da ta~no toliko dugo `ive da bi kompletirali svoje putovanje i povratak. Leptiri koji krenu na jug ne razilaze se sve dok ne ostave hladno vreme iza sebe. Nakon {to prelete pola ameri~kog kontinenta, milioni leptira naseljavaju se u srednjem Meksiku. U toj oblasti nalaze se grebeni vulkana koji su prekriveni veoma raznolikim biljkama. Sme{tena na visini od 3.000 metara, ova oblast je dovoljno toplo mesto za `ivot leptira. Tokom razdoblja od ~etiri meseca, od decembra do marta, leptiri ni{ta ne jedu. Po{to se hrane masno}om uskladi{tenom u svom telu, piju samo vodu. Biljke koje cvetaju u prole}e veoma su va`ne za `ivot ovih leptira. Posle ~etiri meseca gladovanja, njima }e sada biti na raspolaganju biljni nektar. Oni sada mogu da uskladi{te dovoljno energije za povratak u Severnu Ameriku. Ova generacija, koja svoj `ivot produ`ava sa dva na osam meseci, ne razlikuje se po drugim osobinama od preostale tri generacije. Ovi leptiri pare se krajem marta, pre nego {to krenu na putovanje. Kolonija po~inje da leti na sever ta~no na ravnodnevnicu. Uskoro, nakon {to zavr{e svoje putovanje i stignu u Kanadu, oni umiru. Me|utim, pre nego {to uginu, oni ra|aju novu generaciju koja je neophodna za opstanak njihove vrste. Novoro|ena generacija je prva generacija u toj godini i `ivi oko jedan i po mesec. Onda dolaze druga i tre}a generacija. Kada do|e 123


Lbeb!ijmkbef!lsbmkfwtlji mfqujsb!tmfuj!ob!eswp-!pop qptubkf!ofwjemkjwp/

124


~etvrta generacija, seodba se ponavlja. Ova generacija `ive}e {est meseci du`e nego ostale i lanac }e nastaviti da se ni`e na isti na~in. Ovaj zanimljivi sistem navodi na mnoga pitanja: kako svaka ~etvrta generacija ovih leptira uspeva da `ivi {est meseci du`e? Kako to da se `ivot ~etvrte generacije uvek poklapa sa zimskim razdobljem i tako stalno i u pravo vreme, krug se ponavlja nekoliko hiljada godina? Kako to da ovi leptiri uvek na ravnodnevnicu zapo~inju selidbu? Kako je njihova priroda tako osetljiva ili oni mo`da koriste neki kalendar? Bez sumnje, odgovor na ta pitanja ne postoji u okviru "teorije evolucije" ili u drugim varijantama te teorije. Leptiri su posedovali takve interesantne karakteristike od trenutka svog postanka. Da prva ~etvrta generacija ovih leptira na Zemlji nije imala tu odliku da du`e `ivi, onda bi svi leptiri uginuli te zime, a njihova vrsta bi izumrla. Ovi leptiri morali su da postoje sa ovim neverovatnim osobinama od trenutka kada su bili stvoreni. Sigurno je da "slu~ajnost" nema takvu sposobnost da organizuje generacije `ivotinja u skladu sa selidbom. Sa druge strane, tako|e je nemogu}e da leptiri odlu~e da stvore svoju ~etvrtu generaciju da du`e `ivi, i da posebno urede svoje metabolizme, DNK i gene u skladu sa tim. O~igledno je da su ovi leptiri bili stvoreni sa takvim osobinama.

125


PRIRODA I TEHNOLOGIJA Spcpuj!j!cvcf Obv•ojdj!lpkj!sb{wjkbkv!ufiop. mphjkv!spcpub!cbwf!tf!qspv•b. wbokfn!hsb}f!cvcb/!Spcpujlpkj!lpsjtuf!ophf!cvcb!lbp npefm-!jnbkv!•ws|~v!sbwop. ufav!lbeb!tupkf!ob!{fnmkj/ Spcpuj-!lpkj!jnbkv!nfib. oj{nf!{b!qsj•ws|~jwbokf! ob!wsipwjnb!twpkji!op. hv-!nphv!ipebuj!qp!{jep. wjnb!j!ubwbojdj!jtup!lbp!j!nvwf/

S

vakoga dana ~ovek ostvaruje novi napredak u tehnologiji, stvara ~uda u sistemu oblikovanja i proizvodnji. Ljudska bi}a mogu da oblikuju i proizvedu nove proizvode zahvaljuju}i ve{tinama koje im je Tvorac podario. Ta prednost zaslu`uje posebnu pa`nju, jer ih je Tvorac obdario takvim ve{tinama i zato ljudi nemaju pravo da budu ponosni na svoje ve{tine i budu arogantni. Priroda predstavlja jedan od dokaza za to. Svaki ~ovek koji pa`ljivo posmatra svoju `ivotnu okolinu mo`e videti da je Tvorac obdario prirodu bezbrojnim ~udima. Svuda oko nas, svako bi}e, od biljaka do `ivotinja, na zemlji i u moru, opremljeno je neverovatnim osobinama. U ovom poglavlju, u kome }emo organizme posmatrati kao primere odre|ene tehnologije, `elimo da poka`emo da fenomene za koje ljudi smatraju da su ih osvojili svojim ve{tinama, ve} postoje u prirodi, i podse}aju nas da je pogre{no da ~ovek bude hvalisav. Neki oblici koje je ~ovek proizveo posle vi{e godina istra`ivanja, napora i tehnolo{kog razvoja, postoje u prirodi tokom nekoliko hiljada godina. Nau~nici koji su u to pronikli, analizirali su prirodu tokom dugog vremenskog perioda i ono {to su uo~ili u prirodi koristili su u svojim pronalascima. Oni su, posmatraju}i primere iz prirode, po~eli da razvijaju nove modele. Uvideli su da postoji veli126


[blpq•bwbokf!j!•j•bl Joafokfsj!tv!sb{wjmj!opwj!tjtufn!{blpq•bwbokbob{wbo!Wfmlsp!{blpq•bwbokf-!jnjujsbkv~j!•j•bl/ Qp|up!tv!evhp!wsfnfob!qspv•bwbmj!ob•jo!ob!lpkj tf!pwb!cjmklb!qsjlb•jokf!{b!pef~v-!joafokfsj!tv pemv•jmj!eb!qsjnfof!tjtufn!pwf!cjmklf!v!ufltujmopk joevtusjkj/!Vtqfmj!tv!eb!obqsbwf!jtuj!tjtufn {blpq•bwbokb!lbqvub!ublp!|up!tv!jnjubdjkv!cpemkf pwf!cjmklf!tubwjmj!ob!kfeov!tusbov-!b!lpwseaf!ajwp. ujoktlph!ls{ob!tb!esvhf!tusbof!lbqvub/![cph!gmfl. tjcjmoptuj!pwji!cpemkj!j!lpwseab-!dfp!tjtufn!mblp tf!tqbkb!j!pewbkb!cf{!p|uf~fokb/!Up!kf!sb{mph!{cph lphb!kf!pqsfnb!tbwsfnfoji!btuspobvub!pqsfnmkf. ob!Wfmlsp!{blpq•bwbokfn/

ka razlika izme|u tehnika koje su oni koristili i savr{enih tehnika koje postoje i deluju u prirodi. To ih je navelo da priznaju postojanje Tvorca koji nadmo}nom mudro{}u vlada prirodom. Shvatili su da sve te ve{tine nisu mogle slu~ajno nastati. Na primer, posle prou~avanja delfina, izdu`enje "delfinova nju{ka" bilo je dodato pramcima brodova koji su prvobitno pravljeni u obliku slova "V". Graditelji su shvatili da je struktura delfinove nju{ke idealna za najbolje hidrodinami~ko presecanje vode. Nema sumnje da su ne samo struktura nju{ke, ve} sve ostale osobine kojima se oblikuje delfin idealne, zato {to svaka od njih predstavlja delo uzvi{enog Tvorca. U ovom poglavlju, napravi}emo pregled onoga {to su dizajneri proizveli imitiraju}i prirodu, kao u slu~aju delfina. Obrati}emo pa`nju na zadivljuju}e vrednosti Bo`jeg stvaranja. Ove osobine organizama, koje predstavljaju ~udo oblikovanja, veoma su va`ne u poku{aju da shvatimo mo} Tvorca. Osobine `ivih organizama koje }emo ovde spomenuti oblikovane su, postoje i deluju tokom nekoliko hiljada godina, to jest, od vremena Bo`jeg stvaranja. Me|utim, ~ovek je u stanju samo da imitira neke od tih osobina u nekoliko poslednjih vekova. Oni koji su u stanju da uo~e dokaze Tvor~eve mo}i, zapazi}e da je u prirodi sve obdareno takvim osobinama.

127


LPOLPSE!J!EFMGJO Efmgjopwb!okv|lb!ublp}f!kf!qptmvajmb!lbp!npefm!qsj. mjlpn!pcmjlpwbokb!bwjpob!ujqb!#lpolpse#/!Qsjmjlpn qspv•bwbokb!lblp!eb!tnbokf!usfokf!wb{evib!ob tqpmkopk!qpws|joj!pwph!bwjpob-!joafokfsf!kf!jotqjsjtbp wsfufobtu!pcmjl!efmgjopwf!okv|lf/!Qpsfe uphb-!sfqop!qfsbkf!pwf!sjcf!efmvkf!lbp!npups/ Ob!tmj•bo!ob•jo-!npupsj!#lpolpseb#!cjmj!tv tnf|ufoj!qp{bej-!qp!vhmfev!ob!qphpotlp qfsbkf!efmgjob!lpkf!kf!obmjl!npupsv/!Ublp!tv epcjkfoj!j{wstoj!sf{vmubuj/

QSBNBD CSPEB!J EFMGJO Pcmjl!efmgjopwf!okv|lf v{fu!kf!j!lbp!npefm!{b j{hsbeokv!qsbndb!lpe tbwsfnfoji!cspepwb/ Vnftup!qsbndb!v pcmjlv!tmpwb!#W#ebobt!tf!v!lpotusvl. djkj!wfmjlji!cspepwb lpsjtuj!tusvluvsb!tmj•ob efmgjopwpk!okv|lj/ Pwblbw!ujq!qsbndb nophp!tf!fgjlbtojkf qspcjkb!lsp{!wpevpnphv~bwbkv~j!ujnf csav!qmpwjecv!v{ nbokv!qpusp|okv fofshjkf/!Qsbnbd!v pcmjlv!efmgjopwf okv|lf!|ufej!36&!hpsj. wb/

128


TPOBS!J!EFMGJO Efmgjoj!ptmpcb}bkv!{wv•of!ubmbtf!pe!311/111!ifsdb )wjcsbdjkb!v!tflvoej*!j{!tqfdjkbmoph!pshbob!lpkj!tf!obmb{j!v qsfeokfn!efmv!okjipwf!hmbwf/!V{!qpnp~!uji!wjcsbdjkb-!poj vp•bwbkv!qsfqsflf!ob!twpn!qvuv-!bmj!qpnp~v!fip!tjhobmb qspdfokvkv!qsbwbd-!vebmkfoptu-!cs{jovwfmj•jov!j!pcmjl!pckflub!lpkj!kf!v!qjub. okv/!Tpobs!sbej!ob!qsjodjqv!pwf!efmgj. opwf!lbsblufsjtujlb/

QPENPSOJDF!J! EFMGJO J{evafob!j!plsvhmb!tusvluvsb!efmgj. opwph!ufmb!pnphv~bwb!jn!wfpnb cs{p!lsfubokf!lsp{!wpev/!Obv•ojdj tv!pulsjmj!kp|!kfeov!ptpcjov!lpkb!jnb wfmjlv!vmphv!v!cs{pn!lsfubokv!pwf!sjcf .!efmgjopwb!lpab!kf!tbtubwmkfob!j{!usj!efmb/ Tqpmkoj!tmpk!kf!wfpnb!ubobl!j!tbwjumkjw/!Vovusb|okj!tmpk kf!efcfp!j!j{hsb}fo!pe!tbwjumkjwph!wmblob!lpkf!nv ebkf!j{hmfe!qmbtuj•oph!•f|mkb/!Usf~j!tmpk!j{hsb}fo!kf pe!tvo}fsbtuf!tvqtubodf/!Tobabo!qsjujtbl!wpef-!lpkj efmvkf!ob!lpav!qsjmjlpn!cs{ph!qmjwbokb!pwf!sjcfvcmbabwb!tf!qsfoptpn!ep!vovusb|okfh!tmpkb/!Oblpo •fuwpsphpej|okfh!jtusbajwbokb-!joafokfsj!tv!vtqfmj!eb obqsbwf!wf|ub•lv!pcmphv!tmj•oji!ptpcjob/!Pwb!pcmp. hb!obqsbwmkfob!kf!pe!ewb!hvnfob!tmpkb!j{nf}v!lpkji tv!qptubwmkfoj!nfivsj!tmj•oj!~fmjkbnb!j{!efmgjopwf lpaf/!Qpwf~bokf!cs{jof!qpenpsojdb!pe!361&!ptu. wbsfop!kf!lpsj|~fokfn!pwji!pcmphb/

J[PMBDJKB!EJNOKBLB! J!LPQSJWB Vovusb|okptu!lpqsjwf qsflsjwfob!kf!•wstujn tmpkfn!j{hsb}fojn!pe lsf•okblb!j!tjmjdjkvnb/ Pwbk!tqfdjkbmoj!tmpk |ujuj!cjmklv!pe!uf•optuj lpkb!obhsj{b!j!lpkv qspj{wpej!pwb!cjmklb/ Kfeob!lpnqbojkb!qp. •fmb!kf!eb!qsjnfokvkf pwp!{b|ujuop!twpktuwp lpqsjwf!v!lpotusvldjkj gbcsj•lji!ejnokblb/

TLFMFU!TVO]FSB Tlfmfu!tvo}fsb!pemjlvkf!tf!jtqsfqmfubopn!tusvl. uvspn!j{hsb}fopn!pe!tublmbtuji!wmblbob!j jhmj•btuji!tusvluvsb/!Pwbk!tlfmfu!|ujuj!tvo}fs!pe twji!wstub!qspnfob!ajwpuoji!vtmpwb!v!wpej/ Nophf!tbwsfnfof!{hsbef-!lpkf!tv!j{hsb}fof lpsj|~fokfn!tmj•oji!ufioj•lji!sf|fokb-!wfpnb!tv tmbcb|of!v!qpsf}fokv!tb!tusvluvspn!tlfmfub tvo}fsb!lpkj!ajwj!v!wpej/


IFMJLPQUFS J!WJMJO!LPOKJD Lpnqbojkb!NCC!lpkb!qspj{wpej psvakf!j!sblfuf-!qsjnfojmb!kf!bfspej. obnj•ov!tusvluvsv!j!tujm!mfub!wjmjoph!lpokjdb lbp!npefm!v!j{hsbeokj!ifmjlpqufsb!ujqb!CP.216/ Lpnqbojkb!#Tjlpstlz!Ifmjdpqufs#!sb{wjmb!kf!opwj!ej{bko ifmjlpqufsb!ofqptsfeop!qsjnfokvkv~j!nfupef!lpkf!qsjmjlpn mfub!lpsjtuj!wjmjo!lpokjd/!Ubk!qspdft!qsjlb{bo!kf!ob!hpsokpk tmjdj!tb!twpkjn!qsfmb{ojn!tubejkvnjnb!qsjmjlpn!pcmjlpwbokb ifmjlpqufsb/

LSJMB!BWJPOB! J!WJMJO!LPOKJD Hpejof!2:41/!joafokfsj!tv!qp•fmj!eb!npejgjlvkv svcpwf!lsjmb!bwjpob!eb!cj!vlmpojmj!wjcsbdjkf qspv{splpwbof!wb{ev|ojn!uplpwjnb!lpkj!cj!nphmf eb!j{b{wpwv!p|uf~fokf!mfufmjdf/!Obv•ojdj!tvewbeftfu!hpejob!lbtojkf-!pulsjmj!eb!ubk!tjtufn!wf~ jnbkv!lsjmb!wjmjoph!lpokjdb/!Nbmf!dsof!~fmjkf!ob wsipwjnb!lsjmb!wjmjoph!lpokjdb!jnbkv!jtuv!gvoldjkv lbp!j!ufh!ob!wsipwjnb!bwjpotlji!lsjmb/

MF\JOBS!J!BWJPO Mf|jobs!puwbsb!qfskf!ob!wsipwjnb!twpkji lsjmb-!lbp!qstuf!ob!svdj-!j!ublp!tnbokvkf wb{ev|of!wsumphf!lpkf!gpsnjsbkv!okfob lsjmb!)tmjlb!mfwp*/!Epokb!tmjlb!qsjlb{vkf npefm!lpkj!qsjnfokvkf!jtuv!bfspejobnj•lv tusvluvsv!lpkb!tf!qpkbwmkvkf!v!pcmjlpwbokv bwjpob/




SBEBS!J! TMFQJ!NJ\ Qp|up!jnb!ublp!tmbc wje!eb!tf!tmpcpeop npaf!ob{wbuj!#tmfqjn#tmfqj!nj|!fnjuvkf {wv•of!ubmbtf!wfpnb wjtplf!gsflwfodjkf {wbof!vmusb{wvl/ Mkvetlp!vip!of!•vkf!uf!{wvlf!lpkj jnbkv!gsflwfodjkv!pe!qsflp!31/111 ifsdb!)ptdjmbdjkb!v!tflvoej*/ [wv•oj!ubmbtj!lpkf!fnjuvkv!tmfqj nj|fwj!pecjkbkv!tf!pe!qujdb!v!wb{. eviv-!ajwpujokb!ob!{fnmkj!j!esvhji pckflbub!lpkj!tf!obmb{f!ob!qvuv tmfqjn!nj|fwjnb/!Tmfqj!nj| pesf}vkf!qsbwbd!twph!lsfubokb!j psjkfobudjkv!qsfnb!ujn!wjcsbdjkbnb lpkf!tv!tf!pecjmf/!Sbebsj!sbef!v!tlmbev!tb!jtujn!qsjodjqpn/

TFNF!KBWPSB! J!QSPQFMFS

BWJPO!J!SJCB!SBAB

Qmkptobu!pcmjl!sjcf!sbaf-!lpkj!kf!ijespejobnj•lj wfpnb!fgjlbtbo-!v{fu!kf!lbp!npefm!{b!ej{bko bwjpob/!Ebobt!tv!qmkptobuj!npefmj!•ftup lpsj|~foj!j!v!wpkopk!joevtusjkj!j!v!djwjmopk!bwjkbdj. kj/!Ob!qsjnfs-!npefm!bwjpob!#psjkfou!fltqsft# j{hmfeb!lbp!sjcb!sbab/!Qmkptobu!pcmjl!pwph opwph!npefmb!pnphv~bwb!cs{jov!ewb!qvub wf~v!pe!cs{jof!{wvlb-!epl!tf!puqpsoptu!wb{. evib!{b!wsfnf!mfub!twpej!ob!njojnvn/





Pcmjl!kbwpspwph!tfnfob!pnphv. ~bwb!nv!eb!tf!wfpnb!cs{p!plsf. ~f!plp!tfcf-!epl!qbeb!ob!{fnmkv/!Pwbk pcmjl!obebiovp!kf!Eapseab!Lfkmjkbkfeoph!pe!qswji!fltqfsbub!v!bwjkbdjkj/

TFNF!CJMKLF WPEPQJKF! J!QBEPCSBO Tfnf!cjmklf!wpepqjkf!npaf evhp!eb!mfcej!j!qsfwbmkvkf evh!qvu!v!wbeviv!{biwbmkv. kv~j!twpkjn!lsjmjnb/!Qsjodjq!ob!lpnf!efmvkf!qbepcsbo jtuj!kf!lbp!j!lpe!pwf!cjmklf/

QPENPSOJDB!J!OBVUJMVT

Lbeb!afmj!eb!spoj-!obvujmvt!jtqvokbwb!wpepn!nbmf!lpnpsf!v twpn!ufmv/!Lbeb!afmj!eb!j{b}f!ob!qpws|jov-!po!qvnqb!tqfdj. kbmbo!hbt!lpkj!qspj{wpej!v!ujn!nbmjn!~fmj. kbnb!j!ublp!j{cbdvkf!wpev/!Ujq lpnpsb-!tmj•bo!pwjn!lpe!obv. ujmvtb-!jnb!j!qpenpsojdb-!j{ lpkji!tf!wpeb!j{cbdvkf!v{ qpnp~!npupsb/






UFMFTLPQ!J! Q_FMB!J!TB^F VTUB!NVWF!J![JC[BS

Qsf!plp!tup!hpejob!pulsjwfo!kf!{jc{bs/!Jqbl-!nvwf!lpsjtuf!pwbk tjtufn!wf~!oflpmjlp!ijmkbeb!hpejob-!pe!lblp!tv!tuwpsfof-!{b!{bu. wbsbokf!twpkji!epokji!vtub/!Tvsmjdb!nvwf!kf!qsp|jsfob!ob!twpn wsiv!j!ublp!obn!qpnbaf!eb!vp•jnp!okfo!qsjspeoj!{jc{bs/



MFQUJS!J! TMBN_JDB![B!TPL Mfqujspwb!tjtbmklb!qsfetubwmkb obqsfeop!tsfetuwp!pqsfnmkfop nop|uwpn!ufioj•lji!efubmkb/!V!usfovulv!penpsb-!tjtbmklb!tf!vwjkb lbp!pqsvhb!v!tbuv/!Lbeb!mfqujs!afmj!eb!kfef-!kfebo!obsp•juj!nj|j~!v tjtbmklj!qp•jokf!eb!efktuwvkf/!Lbeb!tf!tjtbmklb!penpub!j!epcjkf!pcmjl dfw•jdf-!mfqujs!npaf!eb!tjtb!oflubs!j!j{!obkevcmkji!mbujdb/!Tmbn•jdb lpkv!lpsjtujnp!eb!cjtnp!qjmj!tpl!gvoldjpoj|f!qp!jtupn!qsjodjqv/



BSIJUFLUVSB!J!QBV_JOB

_wstub!tusvluvsb!qbv•jof!of!epqv|ub!eb!obtuvqj!qvdbokf nsfaf/!Ebobt!tv!pwv!ptpcjov!nsfaf!jtlpsjtujmj!joafokfsj!lpkj tv!obqsbwjmj!jtuj!tjtufn!pe!cpemkjlbwf!ajdf/!Ufsnjobm!ob!bfsp. espnv!v!Eafej!j!{ppmp|lj!wsu!v!Njoifov!qsfetubwmkbkv!ewf hsb}fwjof!j{nf}v!nophji!lpkf!tv!lpotusvjtbof!ublp!eb!jtlp. sjtuf!pwbk!qsjodjq/

Tb~f!q•fmb!tmvaj!lbp!npefm!{b plwjs!ufmftlpqb/!Ufmftlpqtlb tp•jwb-!lpkb!tv!pcmjlpwbob!eb qsjlvqmkbkv!Y.{sblf!lpkf!fnjuvkv ofcftlb!ufmb-!obqsbwmkfob!tv!pe |ftuptusboji!phmfebmb-!jnjujsbkv~j ublp!pcmjlf!j{!lp|ojdf/!Sb{mph {cph!lphb!tv!v{fub!|ftuptusbob phmfebmb!qptupkj!v!•jokfojdj!eb!ujn pcmjlpn!ojkfeop!qpesv•kf!qptnb. usbokb!ojkf!j{hvcmkfop-!b!lpncjobdj. kpn!ublwji!phmfebmb!qpkb•bwb!tf vwje!v!pq|uv!tusvluvsv!pckflub/ Qpsfe!uphb-!tflwfodf!j{hsb}fof pe!|ftuptusboji!phmfebmb pnphv~bwbkv!|jsplp!qpmkf!qptnb. usbokb!j!ufmftlpq!wjtplph!lwbmjufub/ [bojnmkjwp!kf!obhmbtjuj!eb!tv!p•j q•fmb!j{hsb}fof!pe!|ftuptusboji efmpwb-!kp|!qsf!oflpmjlp!ijmkbeb hpejob!lbeb!tv!tuwpsfof-!eblmf cb|!lbp!j!ufmftlpq/




GMVJEPOPTU!J! QMBWB!QBTUSNLB

Kfebo!wbusphbtbd!epebp!kf!tvqtubodv!#kpmjplt#!v!sf{fswpbs!{b wpev!ob!twpn!bvupnpcjmv-!lpkb!kf!cjmb!tmj•ob!wjtlp{opk!afmbuj. op{opk!tvqtubodj!lpkv!qspj{wpej!qmbwb!qbtusnlb/!Pwb!tvqtubo. db!qpwf~bmb!kf!cs{jov!wpefoph!uplb!v!dsfwv!{b!qstlbokf-!epl pwbk!dfmplvqoj!tjtufn!qpwf~bwb!{bqsfnjov!wpef!{b!61&/ Tmv{bwb!uf•optu!lpkb!qsflsjwb!lpav!qmbwji!qbtusnlj!tnbokvkf usfokf!ob!jtuj!ob•jo!j!qpnbaf!pwpk!sjcj!eb!mblp!qspmb{j!lsp{!wpev vqslpt!wfmjlpk!puqpsoptuj!wpef/



BKGFMPW!UPSBOK!J!MKVETLB!LPTU

BQBSBU![B!EJTBOKF! J!MBSWB!LPNBSDB Mbswb!lpnbsdb!lpkb!tf!sb{wjkb!v wpej!{bepwpmkbwb!twpkv!qpusfcv!{b ljtfpojlpn!qpnp~v!wb{ev|of dfwj!lpkb!epqjsf!ep!qpws|jof!wpef/ Emb•jdf!plp!pwf!dfwj!tqsf•bwbkv wpev!eb!v}f!v!dfw-!eblmf-!lbp!|up •joj!j!{bqv|b•!ob!wsiv!qpewpeoph bqbsbub!{b!ejtbokf/

Epl!kf!pcmjlpwbp!pwbk!qp{obuj!upsbok-!bsijuflub!kf!cjp!jotqjsjtbo cvuopn!lptuj-!obkmbl|pn!j!obkkb•pn!lptuj!v!mkvetlpn!ufmv/ Sf{vmubu!jtusbajwbokb!cjmb!kf!tobaob!tusvluvsb!tb!tbnpwfouj. mbdjkpn/!Cvuob!lptu-!lpkb!kf!cjmb!j{wps!jotqjsbdjkf!{b!pwbk!upsbokjnb!pcmjl!dfwj-!lpkb!kf!obkvab!v!tsfejoj-!epl!tf!ob!twpkjn!lsbkfwj. nb!qsp|jsvkf/!Pwblwb!tusvluvsb!pcf{cf}vkf!gmfltjcjmoptu!j!mblp~v lptujnb-!j!of!vnbokvkf!okjipwv!kb•jov/!Qsjmjlpn!hsb}fokb!ob pwblbw!ob•jo!hsbejufmkj!ptuwbsvkv!wfmjlf!v|ufef!nbufsjkbmb-!b!dfmb lpotusvldjkb!qpcpmk|bwb!twpkv!•wstujov!j!gmfltjcjmoptu/



SPCPU!J!DSW

Jtusbajwb•j!tv!jtlpsjtujmj!hsb}v!dswb!lbp!npefm!j!obqsbwjmj!spcpu obmjl!dswv!lpkj!tf!tbtupkj!pe!of{bwjtoji!lpnqpofouj/!Pwbk!spcpu npaf!eb!vmb{j!v!lbobmf!v!lpkf!•pwfl!of!npaf!eb!v}f-!eb!vuwsej jtujdbokf!wpef!jmj!pcbwj!sb{ob!nfsfokb/


DWFU!J!UFSNPNFUBS



\bgsbopw!dwfu!qptfevkf!cjpufsnpnfubs/!Pwb!cjmklb!puwbsb!tf!lbeb!ufnqfsbuvsb!eptujhof!qpwpmkbo ojwp!j!qp•jokf!eb!tf!{buwbsb-!lbeb!pob!qbeof!jtqpe!uf!wsfeoptuj/!Kfeob!lpnqbojkb-!lpkb!kf!jnjuj. sbmb!ptfumkjwptu!pwph!dwfub!ob!ufnqfsbuvsv-!qspj{wfmb!kf!ufsnpnfubs!lpkj!npaf!eb!nfsj!qspnfof p ufnqfsbuvsf!pe!•bl!1-112 D/

LPSFO!LVLVSV[B!J!PQUJ_LJ! LBCMPWJ![B!QSFOPT!TWFUMB Flwjwbmfou!pquj•ljn!lbcmpwjnb!{b!qsfopt!twfumb!qptupkj wf~!oflpmjlp!ijmkbeb!hpejob/!Jtusbajwb•j!tv!ufl!ofebwop pulsjmj!eb!lbcmpwj!nphv!qsfoptjuj!twfumptu/!Nmbeb!cjmklb lpkb!tf!gpsnjsb!pe!tfnfob!lvlvsv{b!npaf!eb!qsfoftf eofwov!twfumptu!ep!obkevcmkji!efmpwb!lpsfob!j!ob!ubk ob•jo!qpnp~j!sb{wpk!tfnfob!lvlvsv{b/!Pquj•lb!wmbl. ob-!lpkb!qptfevkv!pwv!ptpcjov!qsfop|fokb!twfumptuj|jsplp!tf!lpsjtuf!v!nophjn!qpesv•kjnb-!pe!tbpcsb. ~bkoji!{oblpwb!ep!qsfoptb!qpebub. lb!v!lpnqkvufstljn!qsphsbnjnb/





PMJNQJKTLJ TUBEJPO!V NJOIFOV!J QBVLPWB NSFAB V!lpotusvldjkj!lspwb pmjnqjktlph!tubejpob v!Njoifov!lpsj|~fo kf!npefm!tusvluvsf lv~f!~vcbtuph!qbvlb!lpkj!kf!hsbej!ublp!|up sb{btujsf!nsfav!qsflp!usbwf!j!acvokb/




PMJNQJKTLJ!TUBEJPO!V!NJOIFOV! J!LSJMB!WJMJOPH!LPOKJDB

Vqslpt!upnf!|up!kf!wsmp!ubolp-!lsjmp!wjmjoph!lpokjdb!kf wfpnb!kblp-!kfs!kf!ob•jokfop!pe!puqsjmjlf!2/111!efmpwb/ [biwbmkvkv~j!j{efmkfopk!tusvluvsj-!lsjmb!pwph!jotflub!tf!of ljebkv!j!puqpsob!tv!qsfnb!wb{ev|opn!qsjujtlv/!Lspw!njo. ifotlph!pmjnqjktlph!tubejpob!obqsbwmkfo!kf!v!tlmbev!tb jtujn!qsjodjqpn!)wjefuj!nbmv!gpuphsbgjkv*/



QBVL!J!JOEVTUSJKB!LPODB Obv•ojdj!kp|!vwfl!sbef!ob!jnjujsbokv!lpodb!lpkj!tuwbsb qbvl-!lpkj!kf!ubobl-!bmj!jqbl!kb•j!pe!•fmj•of!ojuj!jtuf!efcmkjof/

 TMBNB!J! TUSVLUVSB! [HSBEB Vovusb|okb!nsfabtub!tusvl. uvsb!•joj!tmbnv!gmfltjcjm. opn!j!kblpn/!Jtub!ufiojlb lpotusvldjkf!lpsjtuj!tf!j!v tbwsfnfopk!lpotusvldjkj {hsbeb/

135


^OVEK


STVARANJE U MATERICI Ako ~ovek ne koristi zdrav razum, a postavi sebi pitanje: "Kako sam ja nastao", mogao bi na njega nelogi~no da odgovori: "Nastao sam nekako..." Takvim pristupom, ~ovek bi mogao da zapo~ne `ivot u kome ne bi imao vremena da razmi{lja o sli~nim temama. Me|utim, ~ovek koji koristi zdrav razum razmi{lja}e o tome kako je nastao i shvati}e zna~enje svog `ivota u skladu sa tim. Dok bude o tome razmi{ljao, ne}e biti upla{en, kao {to je to slu~aj sa pojedinim ljudima kada do|u do zaklju~ka: "Ja sam stvoren." Ljudi koje smo gore spomenuli ne `ele da imaju nikakvu odgovornost prema Tvorcu. Oni se boje menjanja svog na~ina `ivota, pona{anja i ideologije koju su prihvatili, u slu~aju da priznaju da su stvoreni. Dakle, oni be`e od poslu{nosti svome Tvorcu. Sa druge strane, ~ovek koji procenjuje svoje postojanje mudro i zdravim razumom, vide}e u sebi znake Bo`jeg stvaranja. On }e priznati da njegovo postojanje zavisi od zajedni~kog delovanja hiljada slo`enih sistema koje on nije stvorio i ne kontroli{e. On }e shvatiti da je "stvoren" i uz pomo} svog Tvorca poku{a}e da shvati sa kojom svrhom ga je "stvorio". Naredne stranice obuhvataju razli~ite informacije, za one koji su mudri i znaju da one pokazuju kako je "sve to bilo stvoreno", kao i ~udo celokupnog stvaranja. Pri~a o nastanku ~oveka po~inje na dva razli~ita mesta koja su veoma udaljena jedno od drugog. Ljudsko bi}e zapo~inje svoj `ivot spajanjem dve odvojene tvari koje se nalaze kod mu{karca i `ene, koje su stvorene potpuno nezavisno jedna od druge, pa ipak u savr{enoj harmoniji. Sperma u telu mu{karca sigurno nije proizvedena voljom i kontrolom mu{karca, na isti na~in kao {to jajna }elija u telu `ene nije formirana voljom i kontrolom `ene. Zaista, oni nisu ~ak ni svesni onoga {to se doga|a. O~igledno je da su ove dve tvari, koje poti~u iz organizma mu{karca i `ene, stvorene da odgovaraju jedna drugoj. Stvaranje ovih dveju tvari, njihovo sjedinjenje i transformacija u ljudsko bi}e, jesu zaista manifestacija velikih ~uda.

137


TESTISI I SPERMATOZOIDI Spermatozoid, koji predstavlja prvi korak u stvaranju novog ljudskog bi}a, nastaje "izvan" tela mu{karca. Razlog za takav proces ogleda se u ~injenju da je proizvodnja spermatozoida jedino mogu}a u sredini koja je za dva stepena hladnija od normalne ~ovekove telesne temperature. Da bi se temperatura u~vrstila na tom nivou, doprinosi naro~ita ko`a koja postoji na testisima. Ona se skuplja kada je hladno i {iri kada je toplo, i tako odr`ava stalnu temperaturu. Da li mu{karac sam "reguli{e" i ure|uje ovaj osetljivi sistem? Sigurno ne. Mu{karac nije ~ak ni svestan toga. Oni koji odbacuju ovu ~injenicu stvaranja mogu jedino da ka`u da je to "neotkrivena funkcija ljudskog tela". Termin "neotkrivena funkcija" ne predstavlja ni{ta drugo nego samo izgovor. Spermatozoidi se proizvode stopom od 1.000 u minuti i imaju poseban dizajn prilago|en njihovom putovanju do jajnika `ene, Tqfsnb!j!vovusb|okptu!uftujtb putovanje koje napreduje tako kao da spermatozoidi "znaju" za to mesto. Spermatozoid je sastavljen od glave, vrata i repa. Rep mu poma`e da se u materici kre}e kao riba. Njegov glaveni deo, koji sadr`i jedan deo bebinog genetskog koda, prekriven je posebnim za{titinim oklopom. Funkcija ovog oklopa otkriva se na ulazu u matericu u kojoj je sredina veoma kisela. Jasno je da su spermatozoidi prekriveni za{titinim oklopom od strane "Nekoga" ko je bio svestan ove kiselosti. (Svrha kiselosti ove sredine je za{tita majke od delovanja raznih mikroba.) U matericu sti`e vi{e miliona spermatozoida. Oni u nju ne sti`u sami ve} zajedno sa me{avinom razli~itih vrsta fluida. Ovi fluidi sadr`e {e}er koji obezbe|uje energiju potrebnu spermatozoidima. Pored toga, ovi sastavni elementi imaju razli~ite zadatke, kao {to je 138


neutralisanje kiselosti na ulazu u matericu i odr`avanje sredine u stanju koje omogu}ava kretanje spermatozoida. (Ovde se opet uveravamo da su dve razli~ite i nezavisne tvari stvorene da budu u skladu jedna sa drugom.) Spermatozoid prevaljuje vrlo te`ak put u telu majke, dok ne dospe do jajne }elije. Bez obzira na to kako spermatozoidi {tite sebe, otprilike samo hiljadu, od 200-300 miliona spermatozoida, sti`e do jajne }elije.

JAJNA ]ELIJA I dok je spermatozoid oblikovan da bude u skladu sa jajnom }elijom, jajna }elija je, sa druge strane, pripremljena da bude za~etak `ivota u potpuno druga~ijoj sredini. I dok `ena nije ni svesna, jedna jajna }elija, koja je sazrela u jajniku, odlazi u trbu{nu {upljinu i zaustavlja se na dr{kama sme{tenim na kraju nastavaka poznatih kao jajovodi. Nakon toga, jajna }elija po~inje svoj put pomo}u pokreta treplji, unutar jajovoda. Ova jajna }elija velika je kao polovina jednog zrnca soli. Jajovod je mesto na kome se susre}u jajna }elija i spermatozoidi. Jajna }elija tada po~inje da lu~i naro~iti fluid. Ova izlu~evina poma`e spermatozoidima da prona|u mesto na kome se nalazi jajna }elija. Sada je potrebno da budemo svesni jedne ~injenice: kada ka`emo da jajna }elija "po~inje da lu~i", mi ne govorimo o ~oveku ili nekom svesnom bi}u. Ovaj proces nije mogu}e objasniti slu~ajno{}u, odnosno da se mikroskopska proteinska masa "odlu~uje" na takav potez "sama od sebe" i onda "priprema" i izlu~uje jedan hemijski sastojak da bi privukla sebi spermatozoide. To je o~igledno ve} oblikovano da funkcioni{e. Ukratko, sistem za razmno`avanje u telu oblikovan je da spoji jajnu }eliju i spermatozoid. To zna~i da je sistem za razmno`avanje kod `ene stvoren u skladu sa potrebama spermatozoida, a da

139


Usfovubl!tqbkbokb Tqfsnbup{pjej plp!kbkof!~fmjkf

Kfebo!tqfsnbup{pje-!oblpo evhph!j!uf|lph!qvupwbokb-!vmb{j v!kbkov!~fmjkv!eb!kf!pqmpej/

su spermatozoidi stvoreni u skladu sa zahtevima sredine koja se nalazi u maj~inom telu.

SPAJANJE SPERMATOZOIDA I JAJNE ]ELIJE Kada se spermatozoidi, koji nameravaju da izvr{e oplodnju, pribli`e jajnoj }eliji, jajna }elija ponovo "odlu~uje" da izlu~i specijalan fluid, pripremljen naro~ito za spermatozoide, koji rastvara za{titni oklop spermatozoida. Kesice enzima rastvara~a, koje se nalaze na krajevima spermatozoida i koje su posebno napravljene za jajnu }eliju, sada se otvaraju. Kada spermatozoidi do|u do jajne }elije, ovi enzimi probijaju njenu membranu omogu}avaju}i spermatozoidu da u|e. Iako se oko jajne }elije nalazi mno{tvo spermatozoida, uglavnom samo jedan od njih oplo|uje jajnu }eliju. Zanimljivo je zapaziti da fluid, koji sadr`i spermatozoide, ne vr{i oplodnju jajne }elije, ve} samo jedan njegov deo. Jedan spermatozoid jeste agens oplodnje, odnosno hromozomi u spermatozoidu koji predstavljaju jedan njegov deo.

Lbeb!tf!tqfs. nbup{pje!lpkj ~f!pqmpejuj kbkov!~fmjkv!qsj. cmjaoj!kbkopk ~fmjkj-!pob!j{of. obeb!j{mv•vkf obsp•juv uf•optu!lpkb sbtuwbsb!{b|ujujoj!pnpub•!tqfsnbup{pjeb/ [cph!uphb!tf!puwbsbkv!lftjdf!fo{jnb!sbtu. wbsb•b/!Vtlpsp!oblpo!|up!tqfsnbup{pje!ep}f ep!kbkof!~fmjkf-!pwj!fo{jnj!qspcjkbkv!nfncsbov kbkof!~fmjkf-!pnphv~bwbkv~j!ublp!tqfsnbup. {pjev!eb!v}f/


Sbtu!pqmp}fof!kbkof!~fmjkf-!lpkj!qp•jokf!pe!kfeof ~fmjkf-!obtubwmkb!tf!tubmojn!vnopabwbokfn!~fmjkb/

[jhpu!)pqmp}fob!kbkob!~fmjkb*!qptnbusbo!poblp lblp!kf!qsj•ws|~fo!v!nbk•jopk!nbufsjdj/

Kada jajna }elija prihvati jedan spermatozoid, drugim spermatozoidima prolaz vi{e nije mogu}. Razlog tome je elektri~no polje koje se stvara oko jajne }elije. Podru~je oko jajne }elije je negativno naelektrisano, a ubrzo po{to spermatozoid dospe u jajnu }eliju ovo naelektrisanje menja se u pozitivno. Dakle, jajna }elija, koja ima isto naelektrisanje kao i sperematozoidi izvan nje, po~inje da ih odbija. To zna~i da elektri~no naelektrisanje ove dve supstance, koje su nastale nezavisno i odvojeno jedna od druge, tako|e je u skladu jedno sa drugim. Kona~no, DNK mu{karca u spermatozoidu i DNK `ene u jajnoj }eliji se kombinuju. Sada, to je prva }elija novog ljudskog bi}a u utrobi majke - zigot.

GRUDVICA SE DR@I ZA MATERICU Kada se spermatozoid mu{karca sjedini sa jajnom }elijom `ene, kao {to je opisano, formira se su{tina bebe koja }e biti ro|ena. Ova }elija, poznata u biologiji kao "zigot", odmah }e po~eti da raste i uskoro postati "malo telo". Zigot ne provodi svoje vreme razvoja uzalud. On se pridr`ava za matericu, sli~no korenu biljke koji se sna`no dr`i zemlje. Preko te veze, zigot dobija iz tela majke supstance neophodne za svoj razvoj. Zigot po~inje da se razvija kada se pri~vrsti za matericu. Materica se u


USJ!UBNOB!SFHJPOB Qptmf!pqmpeokf-!sb{wpk!efufub!pewjkb tf!v!usj!sb{mj•jub!sfhjpob/!Uj!sfhjpoj!tv; 2/!Kbkpwpe;!pwp!kf!sfhjpo!v!lpnf!tf tqbkbkv!kbkob!~fmjkb!j!tqfsnbup{pje-!j nftup!hef!tf!kbkojl!tqbkb!tb!nbufsj. dpn/ 3/!Vovusb|okptu!{jeb!nbufsjdf!{b!lpkj tf!{jhpu!qsj•ws|~vkf!eb!cj!obtubwjp sb{wpk/ 4/!Sfhjpo!v!lpnf!fncsjpo!qp•jokf sbtu!.!v!lftjdj!qvopk!obsp•juph!gmvjeb/

me|uvremenu ispunjava te~no{}u zvanom "amnionska te~nost" koja okru`uje zigot. Najva`nija funkcija amnioti~kog fluida u kome se beba razvija jeste njena za{tita od spoljnih uticaja. U me|uvremenu, embrion koji je prethodno izgledao kao `itka masa, tokom vremena se transformi{e. U po~etnoj mekoj strukturi po~inju da se formiraju ~vrste kosti koje omogu}avaju telu da stoji uspravno. ]elije, koje su u po~etku bile iste, po~inju da se razdvajaju: neke formiraju }elije oka osetljive na svetlost, neke formiraju nervne }elije osetljive na hladno}u, toplotu i bol, a neke bivaju osetljive na zvu~ne vibracije. Da li }elije same odlu~uju da se razdvajaju na ovakav na~in? Da li one same odlu~uju da najpre formiraju srce ili oko, a onda nastavljaju da izvr{avaju taj te`ak zadatak? Sa druge strane, da li su stvorene da odgovaraju takvoj svrsi? Mudrost, intelekt i duh predstavljaju drugu alternativu. Na kraju tih procesa, kada beba dovr{i svoj razvoj u maj~inoj utrobi, ona se ra|a i dolazi na ovaj svet. Sada je ona 100 miliona puta ve}a i 6 milijardi puta te`a nago {to je bila u po~etku. Ovo je pri~a o na{em prvom koraku u `ivotu, koji nema nijedan drugi `ivi organizam. [ta mo`e biti va`nije za ~oveka nego otkrivanje i poznavanje svrhe takvog neverovatnog stvaranja?

SB[EPCMKF!GPSNJSBOKB!P_JKV

V!qp•fuopn tubejkvnvplp!cfcf j{hmfeb!lbp ubnob!nsmkbepl!twpk lpob•oj pcmjl!epcjkb lsp{!oflp. mjlp!nftfdj/


143


_pwflpwp!mjdf!qswji!ebob!v!nbkâ&#x20AC;˘jopk!vuspcj!)tmjlb!mfwp*!j okfhpw!lpobâ&#x20AC;˘oj!pcmjl/

Nelogi~no je tvrditi da se sve ove slo`ene funkcije odvijaju na osnovu "njihove sopstvene volje". Na{e telo, koje po~inje od "kapljice }elija" koja se transfori{e u ~oveka, poseduje mno{tvo osetljivih sistema. Iako nismo svesni njihovog postojanja, njihova izuzetna slo`enost i osetljivost omogu}ava na{em telu da pre`ivi. Svi ti sistemi oblikovani su i deluju zahvaljuju}i ~ovekovom Tvorcu, po ~ijem je obli~ju ~ovek i stvoren. Tvorac posle stvaranja nije ostavio ~oveka da funkcioni{e nekontrolisano i bez ikakve svrhe.

MAJ^INO MLEKO Ishrana novog ljudskog bi}a, koje je izraslo transformisanjem jedne }elije u bebu, predstavlja izuzetno ~udo. Maj~ino mleko je najbolji mogu}i oblik hrane, koja nastaje i izvr{ava svoju funkciju bez ikakvog posebnog maj~inog uticaja. Zahvaljuju}i supstancama koje ga sa~injavaju, maj~ino mleko je i izuzetan izvor hrane za novoro|en~e i supstanca koja pove}ava 144


otpornost prema bolestima kako majke, tako i bebe. Lekari se sla`u da se ve{ta~ka hrana za bebu mo`e preporu~iti jedino ako maj~ino mleko nije odgovaraju}eg kvaliteta, i da bebu treba hraniti maj~inim mlekom, naro~ito tokom prvih meseci `ivota. Razmotrimo osobine ovog mleka: - Najzanimljivija osobina maj~inog mleka jeste mogu}nost promene njegove koncentracije u skladu sa razvojnim razdobljima bebe. Koli~ina kalorija i sadr`aj hranljivih sastojaka menja se u skladu sa tim da li je ro|enje bebe bilo prevremeno ili na vreme. Ako je beba ro|ena pre vremena, koncentracija masno}a i proteina u maj~inom mleku ve}a je od one koju beba normalno zahteva, zato {to prevremeno ro|ena beba zahteva vi{e kalorija. - Elementi imunog sistema koji su potrebni bebi, daju se bebi kao ve} pripremljeni u maj~inom mleku. Kao profesionalni vojni ci, oni brane telo od onoga {to mu ne pripada i {tite bebu od bolesti. - Mleko deluje protiv bakterija. Iako se bakterije mno`e u normalnom mleku ve} posle {est sati, ako maj~ino mleko ostane da stoji na sobnoj temperaturi, u istom vremenskom periodu, nijedna SFGMFLT!TJTBOKB bakterija ne}e biti u njemu. - Ono {titi bebu od arterioskleroze. - Beba ga brzo vari. Danas je poznato da nijedan od ve{ta~kih oblika hrane, proizveden u laboratorijama pod nadzorom stru~njaka za ishranu, nije tako koristan kao prirodno maj~ino mleko. Ostaje pitanje: "Ko je stvorio ovo mleko za bebe u maj~inom telu, dok majka nije bila ~ak ni svesna njegovog nastanka i njegove premo}i nad onim proizvedenim u laboratorijEfuf!obqv|ub!nbk•jov!vuspcv!tb skim uslovima?" Sasvim je jasno sfgmfltpn!{b!tjtbokf/!Okfhpwp da je maj~ino mleko neposredno wfacbokf!tjtbokb-!lpkf!qp•jokf!tb tjtbokfn!qbmdb!v!nbk•jopk!vuspcjstvorio sam Tvorac, koji je jnb!ajwpuoj!{ob•bk!{b!isbokfokf!cfcf pripremio bebi sve {to joj je qptmf!sp}fokb-!qp|up!of!qptupkj esvhj!ob•jo!eb!cfcb!epcjkf!nmflp potrebno. lpkf!qsfetubwmkb!okfo!kfejoj!j{wps isbof/

145


MEHANIZMI U NA[EM TELU


^

ovek predstavlja bi}e sa najsavr{enijim, najslo`enijim i najneverovatnijim sistemima u prirodi, stvorenim u pravilnom odnosu od strane samog Tvorca. Ljudsko telo sastavljeno je od mekog tkiva i kostiju, koje otprilike te`i 60-70 kilograma. Kao {to je poznato, meso je jedno od najkrhkijih materijala u prirodi. Kada se ostavi na otvorenom, ono se za nekoliko sati raspada, za nekoliko dana postaje prepuno larvi i po~inje nepodno{ljivo da zaudara. Ova nejaka supstanca sa~injava veliki deo ~ovekovog tela. Me|utim, ona se odr`ava bez kvarenja i bez raspadanja, tokom otprilike 70-80 godina, zahvaljuju}i cirkulaciji krvi koja je hrani, i ko`i koja je spolja {titi od bakterija. Sa druge strane, mogu}nosti ~ovekovog tela su zaista impresivne. Svako od pet ~ula predstavlja ~udo. ^ovek se kroz ta ~ula upoznaje sa spoljnim svetom i vodi svoj `ivot u miru zahvaljuju}i sveobuhvatnosti tih ~ula. Detalji sa kojima se susre}emo kada istra`ujemo ~ula vida, mirisa, dodira, sluha i ukusa, i njihov savr{eni dizajn, predstavljaju sna`ne dokaze koji potvr|uju postojanje Tvorca. ^udesne strukture ljudskog tela ne ograni~avaju se samo na ovih pet ~ula. Svaki od organa koji nam omogu}ava i olak{ava `ivot predstavlja zasebno ~udo. Svi oni funkcioni{u i zadovoljavaju na{e potrebe. Poku{ajmo da zamislimo koliko bi nam `ivot bio te`ak da smo bili stvoreni bez ruku. [ta bi se dogodilo kada ne bismo imali noge, ili kada bi na{e telo bilo prekriveno bodljama, krlju{tima ili ~vrstim spoljnim slojem umesto ko`e? [tavi{e, postojanje slo`enih sistema u ljudskom telu, kao {to su disanje, uzimanje hrane, mehanizmi za razmno`avanje i za{titu, kao i lepota ljudskog tela, predstavljaju, svako za sebe, veliko ~udo. Kao {to mo`emo videti, postoji mno{tvo osetljivih ravnote`nih stanja u ljudskom telu. Savr{en odnos svakog od ovih nezavisnih sistema sa drugim sistemima u telu omogu}avaju ~oveku da bez problema izvr{ava svoje `ivotne funkcije. On sve to ~ini bez ulaganja bilo kakvih dodatnih napora ili suo~avanja sa bilo kakvim te{ko}ama. Tokom ve}eg dela vremena, ~ovek nije ~ak ni svestan {ta se sve doga|a u njegovom organizmu. ^ovek nije svestan mnogih procesa: trenutka kada po~inje i kada se zavr{ava varenje u njegovom stomaku, otkucaja njegovog srca, preno{enja posredstvom krvi neophodnih sastojaka do mesta potrebe, kao i procesa posmatranja i slu{anja. 147


U ~ovekovom telu uspostavljen je besprekoran sistem tako da telo besprekorno funkcioni{e. Ono je delo Tvorca, koji reguli{e sve {to postoji na nebu i na Zemlji. Tvorac je stvorio sve {to postoji, svaki detalj i svako bi}e u univerzumu. Ustrojstvo sa kojim se suo~avamo kada detaljnije istra`ujemo ljudsko telo, predstavlja dokaz jedinstvenog i besprekornog dela Bo`jeg stvaranja. Neki od mno{tva fino pode{enih ravnote`nih sistema jesu: Pet ~ula koja su u potpunosti u skladu sa ~ovekovim potrebama. Na primer, uho mo`e da oseti samo one zvu~ne vibracije koje se nalaze unutar odre|enih granica. Na prvi pogled, mo} slu{anja u okviru {irokog opsega mo`e izgledati veoma korisna, ipak ove ~ulne granice - poznate kao "zvu~ni prag" - regulisane su sa odre|enom svrhom. Kada bismo imali preosetljivo ~ulo sluha, svakog momenta slu{ali bismo buku, po~ev od otkucaja na{ega srca do {u{kanja mikroskopski sitnih insekata na podu. U tom slu~aju, `ivot nam ne bi bio lak i lep. Ista "poreme}ena ravnote`a" dogodila bi se i kada je u pitanju ~ulo dodira. Nervi osetljivi na dodir, koji se nalaze ispod ljudske ko`e, stvoreni su tako da budu osetljivi na najbolji na~in, a rasprostranjeni su po celom telu. Nervi su vi{e zgusnuti uglavnom na prstima, usnama i seksualnim organima. Tako na primer, "manje va`ni" regioni na{eg tela, kao {to su le|a, imaju manje nerava. To ~oveku daje velike mogu}nosti. Zamislimo kada bi slu~aj bio suprotan: da na{i prsti budu manje osetljivi, a da je ve}ina nerava grupisana na le|ima. Bez sumnje, to bi bilo veoma neprijatno, jer tada ne bismo bili u stanju da uspe{no koristimo na{e prste, a na le|ima bismo ose}ali i najmanje promene - na primer, nabore na ko{ulji. Razvoj organa je primer te "precizne ravnote`e". Na primer, razmislimo o kosi i trepavicama. Iako oboje, u principu, predstavljaju samo "dlake", one ne rastu jednako tokom istog razdoblja. Zamislimo da trepavice rastu br`e od kose. One bi nam smetale da gledamo i upadale nam u o~i, o{te}uju}i tako jedan od najvitalnijih organa. Trepavice imaju odre|enu du`inu koja ostaje konstantna. Me|utim, u slu~aju nezgode, kao {to je po`ar ili neki drugi nesre}ni slu~aj, one brzo izrastu i dostignu svoju "idealnu" du`inu, a kad sve pro|e, ponovo prestanu da rastu. ^ak je i oblik trepavica veoma va`an. Po{to su malo savijene uvis, one ne ometaju vid, a oku daju lep izgled. Kada rastu trepavice, prekrivene su neobi~nim uljastim izlu~enjem koje poti~e od posebnih `lezda sme{tenih na rubu o~nih kapaka. Zato na{e trepavice nisu ne-

148


ravne i imaju pravilan oblik, nalik tankoj ~etkici. Takva sli~na "savr{ena pode{avanja" postoje u svakoj ta~ki na{ega tela. Proces stvaranja je naro~ito uo~ljiv kod novoro|enih beba, kao i kod dece u pubertetu. Na primer, kosti lobanje novoro|ene bebe su meke i mogu se, do odre|ene mere, kretati jedna preko druge. Ova fleksibilnost omogu}ava bebi da iza|e iz maj~ine utrobe bez ikakvih povreda. Ako bi kosti njene lobanje bile krute i ~vrsto postavljene, one bi pukle prilikom ra|anja i izazvale ozbiljna o{te}enja u bebinom mozgu. Sa istom besprekorno{}u, svi ostali organi u ljudskom telu razvijaju se u me|usobnom skladu tokom procesa rastenja. Na primer, tokom razvoja glave, lobanja koja okru`uje mozak raste zajedno sa njim. Ako bi se lobanja razvijala malo sporije nego mozak izazvala bi njegovo stiskanje i za kratko vreme prouzrokovala smrt. Sli~ne pojave istan~ane ravnote`e uo~ljive su i kod drugih organa, kao {to su srce, plu}a i grudni ko{, oko i o~na duplja. Iz tog razloga, korisno je prou~iti neverovatne strukture u na{em telu da bismo jo{ bolje upoznali umetnost i silu stvaranja. Svaki deo na{eg tela, kao i strukture koje su mnogo savr{enije nego najnaprednija fabrika opremljena najnovijom tehnologijom, ukazuje na besprekorno stvaranje koje je u~inio Tvorac, {to potvr|uje Njegov suverenitet nad celokupnim na{im bi}em. Ako samo kratko analiziramo ostale sisteme i organe u ljudskom telu, opet }emo se susresti sa dokazima o besprekornom i uravnote`enom stvaranju.

VARENJE Pljuva~ka koja po~inje da se lu~i na po~etku procesa varenja, vla`i hranu tako da se lako mo`e `vakati i lako pro}i kroz jednjak. Pljuva~ka, zahvaljuju}i svojim hemijskim osobinama, predstavlja naro~itu supstancu za pretvaranje skroba u {e}er. Zamislite samo {ta bi se dogodilo kada se pljuva~ka ne bi lu~ila u ustima. U tom slu~aju ne bismo bili u stanju da bilo {ta progutamo, pa ~ak ni da govorimo zbog suvih usta. Ne bismo mogli da jedemo ni{ta tvrdo, ve} bismo jeli samo ono {to je te~no ili ne{to nalik tome. U `eluda~nom sistemu postoji izuzetna ravnote`a. Hrana se u `elucu vari pomo}u hlorovodoni~ne kiseline koja se u njemu lu~i. Ova kiselina je tako jaka da bi mogla da razlo`i zidove `eluca, kada hrana dospe u njega. Ipak, postoji jedan rastvor koristan ~oveku supstanca poznata kao sluz, koja se lu~i tokom varenja, sa zadatkom 149


da oblo`i zidove `eluca i tako ga za{titi od razornog efekta ove kiseline. Na taj na~in, `eludac je za{ti}en i ne mo`e da svari samoga sebe. Me|utim, samo jedna gre{ka u hemijskom sastavu sluzi mogla bi uni{titi njenu za{titnu funkciju. O~igledno je da postoji savr{en sklad izme|u kiseline koja u~estvuje u varenju i sluzi koja deluje kao za{tita `eluca od nje. Kada je `eludac prazan, ova lu~evina koja razgra|uje proteine ne proizvodi se u stomaku. U stvari, ona postoji u obliku bezopasne supstance koja nema razgra|uju}a svojstava. Ubrzo po{to hrana bogata proteinima V!tjtufnv!{b!wbsfokf-!vtub-!qmkvwbâ&#x20AC;˘lb-!afmv. dospe u `eludac, hloroebd-!qbolsfbt-!kfusb!j!dsfwb!wsmp!tlmbeop vodoni~na kiselina po~inje da gvoldjpoj|v/!Blp!kfebo!jmj!wj|f!uji!v{bkbnop se lu~i u `elucu i ovu neuqpwf{boji!pshbob!of!cj!gvoldjpojtbp!lblp usfcb-!dfp!tjtufn!cjp!cj!{bvtubwmkfo/ tralnu supstancu razla`e u proteine. Tako, kada je `eludac prazan, ova kiselina ne o{te}uje `eludac koji je tako|e sastavljen od proteina. Va`no je zapaziti da teorija evolucije nikada nije objasnila postojanje tako slo`enog sistema, po{to zastupa ideju da su sve slo`ene strukture koje postoje oko nas postepeno evoluirale od primitivnih organizama nagomilavanjem malih strukturnih pobolj{anja. Me|utim, o~igledno je da sistem u `elucu nije mogao postepeno da evoluira. Odsustvo ~ak i jednog faktora zna~ilo bi kraj tog organizma. Te~nost u `elucu ima sposobnost da razlo`i proteine posle serije hemijskih reakcija. Zamislimo jedan organizam u procesu evolucije, sa `elucem kod koga nija mogu}a ovakva hemijska transformacija. Ako te~nost u `elucu jednog organizma nije stekla osobinu razlaganja proteina, taj organizam ne bi bio u stanju da vari hranu i ubrzo bi prestao da `ivi sa grudvom nesvarene hrane u sebi.

150


Posmatrajmo ovaj predmet sa druge ta~ke gledi{ta. ]elije `eluca proizvode kiselinu. I ove, kao i druge }elije u bilo kome drugom delu na{eg tela (na primer, }elije oka) jesu }elije bliznakinje koje su nastale deljenjem iste prvobitne }elije u utrobi majke. [tavi{e, obe }elije imaju istu geneti~ku informaciju. To zna~i da baza podataka obeju ovih }elija obuhvata genetsku informaciju o proteinima koji su potrebni za oko, ali i za kiselinu koja je potrebna u `elucu. Ipak, pot~injavaju}i se poretku koji poti~e iz nepoznatog izvora, od vi{e miliona drugih delova informacija, }elije oka upravo koriste informacije koje pripadaju oku, a }elije `eluca koriste informacije koje pripadaju `elucu. [ta bi se dogodilo kada bi }elije oka, koje proizvode proteine neophodne oku (iz razloga koji nije poznat), po~ele da proizvode kiselinu koja se koristi u `elucu - o kojoj imaju potrebnu informaciju? Ako bi se dogodilo ne{to nalik tome, osoba bi svarila svoje oko. Nastavimo sa istra`ivanjem neverovatno ure|enih ravnote`nih sistema unutar na{eg organizma. Ostatak procesa varenja tako|e je dobro isplaniran. Korisni deo hrane, koji }e biti svaren, upija tanko crevo, a krv raznosi dalje po organizmu. Obloga tankog creva prekrivena je bo~nim naborima koji izgledaju kao naborano platno. Na svakom naboru nalaze se manji nabori zvani "vili" ili crevne resice. Ti nabori veoma pove}avaju povr{inu za upijanje ovog creva. Na gornjoj povr{ini }elija, iznad crevnih resica, nalaze se mikroskopski produ`eci zvani "mikrovili". Ovi produ`eci upijaju hranu i funkcioni{u kao pumpe. Unutra{nji deo ovih pumpi povezan je sa krvnim sistemom preko prenosnog sistema, koji je predstavljen raznovrsnim prenosnim kanalima. To je put hrane preko krvnog sistema u sve delove tela. Svaka crevna resica Qvnqb!tnf|ufob!v!ubolpn!dsfwv!vqjkb qpusfcof!tbtupklf!j{!twbsfof!isbof/!Qptupkj ima pribli`no 3.000 mikrovilija. 311!njmjpob!ublwji!qvnqj!ob!kfeopn!lwbe. Povr{ina od 1 mm2 obloge tankog sbuopn!njmjnfusv!ubolph!dsfwb!j!twblb!pe creva prekrivena je sa otprilike okji!ofqsftubop!gvoldjpoj|f!j!ebkf!twpk!ep. qsjopt!pesabwbokv!ob|fh!ajwpub/!Ob!tmjdj!tf 200 miliona mikrovilija. Na wjef!tqfdjkbmoj!lbobmj!)lswof!wfof-!lbqjmbsj!j povr{ini od 1 mm2 radi 200 mimjngoj!lbobmj*!lpkj!tf!obmb{f!v!qvnqbnb!j liona pumpi, bez kvarova ili qsflp!lpkji!tf!vqjkbkv!isbomkjwj!tbtupkdj/ 151


Twj!tjtufnj!v!mkve. tlpn!ufmv!){b wbsfokf-!lswojejtbkoj!j!tjtufn!{b j{mvâ&#x20AC;˘jwbokf*!sbef {bkfeop!j!v nf}vtpcopn. tlmbev/!Ob!pwpk tmjdj!npaf!tf wjefuj!okjipwb qpwf{boptu/

umaranja, u prilog odr`anja ljudskog `ivota. Tako mnogo pumpi, koje bi u normalnim prilikama prekrivale veliko podru~je, danas se nalazi na veoma ograni~enom prostoru. Ovaj sistem odr`ava na{ `ivot obezbe|uju}i telu da maksimalno iskoristi hranu koju unosimo u njega.

DISANJE Disanje je zasnovano na veoma osetljivim i uravnote`nim sistemima. Hladan ili zaga|en vazduh koji udi{emo mo`e negativno da uti~e na na{e zdravlje. Vazduh se zbog toga mora zagrejati i pre~istiti pre ulaska u plu}a. Nos je stvoren da odgovori tom zadatku. Dla~ice i nosna sluz na zidovima nozdrva pre~i{}avaju vazduh zadr`avanjem ~estica pra{ine. U me|uvremenu, vazduh se zagreva dok prolazi kroz nozdrve. Nosne kosti su tako gra|ene da vazduh koji udi{emo mo`e sti}i u plu}a jedino posle vi{e prolazaka kroz nosne kosti; na taj na~in on se zagreje. Ova struktura nosnih kostiju koja omogu}ava da vazduh vi{e puta pro|e kroz male kosti, mogla je nastati jedino oblikovanjem koje je izvr{ilo razumno bi}e. Ako bi ~ovek poku{ao da ne{to ovako napravi, usmeravanje pokreta vazduha bilo bi mogu}e jedino na osnovu slo`enih prora~una. ^injenica je da ova specijalna struktura postoji da bi zadovoljila potrebe jednog drugog sistema - sistema ~i{}enja i zagrevanja vazduha koji putuje do plu}a - predstavlja dokaz da su oba ova sistema specijalno stvorena od strane istog Tvorca. Nakon svih ovih stadijuma, vazduh dospeva u disajnu cev nakon {to biva navla`en i pre~i{}en od pra{ine.

SKELET Skelet je ine`enjersko ~udo posebne vrste. On predstavlja strukturni sistem za podr{ku telu. Skelet {titi vitalne organe - mozak, srce 152


i plu}a, i podr`ava unutra{nje organe. On omogu}ava ljudskom telu kretanje koje nije mogu}e posti}i nikakvim ve{ta~kim mehanizmima. Ko{tano tkivo nije sastavljeno od neorganskog materijala, kao {to mnogi ljudi misle. Ko{tano tkivo je skladi{te korisnih telesnih sastojaka koji obuhvataju mnoge va`ne minerale kao {to su kalcijum i fosfati. U skladu sa potrebama, ti minerali se skladi{te ili upu}uju organizmu. Kosti, tako|e, proizvode crvena krvna zrnca (}elije). Izuzetna struktura kostiju doprinosi savr{enom funkcionisanju skeleta. Po{to imaju zadatak da nose i {tite telo, kosti su stvorene sa mogu}nostima i snagom da obave ove funkcije. Mogu}i ne`eljeni uslovi tako|e su uzeti u obzir. Na primer, butna kost mo`e da nosi te`inu od jedne tone kada se nalazi u uspravnom polo`aju. Iznena|uju}a je ~injenica da prilikom svakog koraka koji napravimo, kosti nose te`inu koja je tri puta ve}a nego ukupna te`ina na{eg tela. Kada atleti~ar ska~e sa motkom, prilikom doskoka na zemlju svaki kvadratni centimetar njegove karlice izlo`en je pritisku od 1.400 kilograma. [ta tu strukturu, koja je nastala deljenjem i umno`avanjem jedne prvobitne }elije, ~ini tako jakom? Odgovor na ovo pitanje nalazi se u odgovaraju}em stvaranju ovih kostiju. Jedan primer iz savremene tehnologije mo`e nam pomo}i da jo{ bolje razumemo ovo pitanje. U gra|evinskim radovima na velikim visinama obi~no se koristi sistem skela. Sastavni delovi te konstrukcije nemaju tako ~vrstu strukturu, ali kada vi{e {ipki budu Tlfmfu!kf!qsbwp me|usobno povezane - nasjoafokfstlp!â&#x20AC;˘vep/ Po!kf!tbtubwmkfo!pe taje ~vrsta skela. Uz pomo} 317!lptujkv/!Pwf slo`enih kompjuterskih protqpkfof!lptuj!pcf{. cf}vkv!mkvetlpn ra~una mogu}e je izgraditi ufmv!j{v{fuov!tqp. sna`ne i izdr`ljive mostove i tpcoptu!lsfubokb/ industrijske konstrukcije. Ojkfebo!ep!tbeb lpotusvjtboj!spcpu Unutra{nja struktura kosof!npaf!eb!jnjujsb tiju sli~na je onoj u sistemu tqptpcoptu!lsfub. okb!mkvetlph!ufmb/

153


skela koje se koriste u izgradnji mostova i tornjeva. Jedina va`na razlika ogleda se u ~injenici da je sistem kostiju mnogo slo`eniji i nadmo}niji od onog koji ~ovek mo`e da napravi. U tom sistemu, kosti su izuzetno sna`ne, ali dovoljno lake za udobno kori{}enje od strane ~oveka. Kada bi unutra{njost kostiju bila ~vrsta i puna kao i spolja{njost, one bi bile te{ke, ~ovek bi ih s mukom nosio i lako bi pucale i lomile se prilikom najmanjeg udara na njihovu krutu i te{ku strukturu. Savr{eni oblik na{ih kostiju poma`e nam da udobno `ivimo, jer bez ikakvog bola mo`emo da obavljamo ~ak i veoma te{ke zadatke. Slede}a osobina strukture kostiju jeste njihova fleksibilnost u odre|enim delovima tela. Grudni ko{, osim {to {titi vitalne organe na{eg tela, kao {to su srce i plu}a, {iri se i skuplja da bi omogu}io ulazak i izlazak vazduha iz plu}a. Elasti~nost kostiju mo`e se menjati tokom vremena. Na primer, kod `ena, bedrenja~a se iste`e tokom poslednjih meseci trudno}e i odva-

Pwp!kf!njlspgpuphsbgjkb!tbws|fof!pshboj{bdjkf vovubs!evhji!lptujkv!ob|fh!ufmb/!Pwf!lptuj-!v lpkjnb!tf!qspj{wpef!lswof!~fmjkf-!tv!ajwf!j efmvkv!lbp!tlmbej|uf!njofsbmb!v!ufmv/

154


ja od ostalih. To je veoma va`no jer prilikom poro|aja ovo izdu`enje omogu}ava bebinoj glavi da bez povre|ivanja iza|e iz maj~ine utrobe. Neverovatne mogu}nosti kostiju nisu samo ograni~ene ovim osobinama. Osim fleksibilnosti, izdr`ljivosti i lako}e, kosti, tako|e, imaju sposobnost da same sebe obnavljaju. Kada se neka kost slomi, druge kosti prihvataju i raspore|uju teret da bi joj omogu}ili da se obnovi. I ovde je o~igledno, kao i u delovanju drugih procesa u telu, da postoji izuzetno slo`en proces u kome sara|uju milioni }elija. Sposobnost pokretljivosti skeleta predstavlja jo{ jedan va`an detalj koji treba razmotriti. Prilikom svakog koraka koji napravimo, pr{ljenovi koji sa~injavaju na{u ki~mu kre}u se na svome mestu, jedni preko drugih. Ovi stalni pokreti i trenje mogli bi normalno da prouzrokuju tro{enje pr{ljenova. Da bi ta pojava bila spre~ena, izme|u svakog pr{ljena postoje otporne hrskavice, poznatije kao "diskovi". Ovi diskovi funkcioni{u kao prigu{iva~i udara. Prilikom svakog koraka, zemlja deluje silom na na{e telo kao reakcija na njegovu te`inu. Ova sila ni na koji na~in ne povre|uje na{e telo zahvaljuju}i prigu{iva~ima udara i njihovom zakrivljenom obliku koji raspore|uje ovu silu. Kada ova Qsjmjlpn!twblph!•pwflpwph!lpsblb fleksibilnost i naro~ita struktura koja ptmpcb}b!tf!tjmb!lpkb!qpuj•f!pe!umb!j efmvkf!ob!ob|f!ufmp!lbp!sfbldjkb!ob smanjuje silu reakcije ne bi postojale, ufajov!ufmb/!Lbeb!j{nf}v!qs|mkfopwb!of oslobo|ena sila neposredno bi bila cj!qptupkbmj!qsjhv|jwb•j!vebsb!j!lbeb!cj prenesena na lobanju, a gornji vrh lj•nb!cjmb!qsbwb!tusvluvsb-!pwb!tjmb ofqptsfeop!cj!efmpwbmb!ob!mpcbokv/ ki~me povredio bi mozak razbijaju}i [cph!uphb!cj!wsi!lj•nf!tmpnjp!mpcbokv lobanju. j!qpwsfejp!np{bl/ Dokazi stvaranja vidljivi su i na povr{ini zglobova kostiju. Zglobovi ne moraju biti podmazivani, iako se stalno kre}u tokom ljudskog `ivota. Biolozi su izvr{ili istra`ivanja tragaju}i za na~inom eliminacije trenja u zglobovima. Nau~nici su otkrili da je taj problem re{en pomo}u sistema koji se mo`e nazvati "apsolutno ~udo stvaranja". Povr{ine zglobova koje su izlo`ene trenju prekrivene su tankim, poroznim slojem hrskavice. Ispod tog sloja nalazi se mazivo. Kad god se kost osloni na zglob, ovo 155


Ojkfebo!pe!tjtufnb!qsjlb{boji ob!tmjdj!ojkf!tmvâ&#x20AC;˘bkop vtqptubwmkfo/!Qpsfe!uphb-!pwj tjtufnj!of!cj!nphmj!eb gvoldjpoj|v!eb!tv!kfebo!qp kfebo!pewpkfop!tuwbsboj/!Poj tv!obtubmj!jtupwsfnfop!j!v!qpu. qvopk!nf}vtpcopk!ibsnpojkj/

mazivo izlazi iz pora i ~ini da povr{ine zgloba klize "kao da su uljem podmazane". Sve ovo pokazuje da je ljudsko telo delo savr{enog oblikovanja i neuporedivog stvaranja. Ovaj savr{eni oblik poma`e ~oveku da velikom brzinom i lako}om izvodi veoma razli~ite pokrete. Zamislite kada sve ovo ne bi bilo savr{eno i kada bi cela noga bila oblikovana od jedne duge kosti. U tom slu~aju, hodanje bi predstavljalo ozbiljan problem, a mi bismo imali nezgrapno i beskorisno telo. ^ak bi i sedenje bilo te{ko, a kosti noge lako bi pucale prilikom takvih pokreta. Me|utim, ljudski skelet poseduje strukturu koja omogu}ava telu sve oblike kretanja. Bog je stvorio, i jo{ uvek stvara i odr`ava sve osobine na{eg skeleta. Bog poziva ~oveka da o tome razmi{lja. ^ovek bi trebalo o tome da razmi{lja, da upozna Bo`ju silu kojom je stvoren i bude zahvalan svome Tvorcu. Ako to ne u~ini, bi}e na velikom gubitku. Bog koji je stvorio kosti i zaodenuo ih mesom, u stanju je da to ponovo u~ini.

KOORDINACIJA Svi sistemi u ljudskom telu istovremeno rade i u potpunoj harmoniji sa ciljem da telo odr`e u `ivotu. ^ak su i najmanji pokreti koje ~inimo svakog dana, kao {to su disanje ili smejanje, proizvod savr{ene koordinacije u ljudskom telu. U na{em organizmu postoji neverovatno slo`ena i savr{eno koordinirana mre`a koja neprestano radi. Svrha njenog rada je omogu}avanje delovanja `ivotnih funkcija. Ova koordinacija je 156


naro~ito vidljiva u sistemu kretanja tela, jer i najmanji pokret skeleta, mi{i}a i nervnog sistema odvija se u savr{enom skladu. Korektna informacija jeste preduslov koordinacije u telu. Novi korak ostvaruje se prispe}em korektne informacije. Iz tog razloga postoji visoko razvijena mre`a izuzetnih funkcija u ljudskom telu. Za izvr{enje jednog koordiniranog pokreta, najpre mora biti poznato koji }e organi biti uklju~eni u taj pokret i kakva }e biti njihova me|usobna povezanost. Ta informacija poti~e od o~iju, zatim mehanizma za ravnote`u u unutra{njem uhu, mi{i}a, zglobova i ko`e. Svake sekunde obra|uju se i procenjuju milijarde deli}a informacije i u skladu sa tim donose nove odluke. ^ovek ~ak nije ni svestan procesa koji se neverovatnom brzinom odvijaju u njegovom telu. On se samo kre}e, smeje, vi~e, tr~i, jede i razmi{lja. On ne ula`e nikakve napore za odvijanje tih procesa. ^ak i za obi~ni osmeh, sedamnaest mi{i}a mora zajedno da radi u isto vreme. Ukoliko samo jedan od tih mi{i}a ne funkcioni{e ili neadekvatno funkcioni{e, izgled lica se menja. Da bismo mogli da hodamo, potrebo je da 44 razli~ita mi{i}a u stopalima, nogama, kukovima i le|ima skladno i slo`no rade. Milijarde osetljivih receptora postoje u mi{i}ima i zglobovima koji daju obave{tenja o trenutnom stanju tela. Poruke koje dolaze od tih receptora sti`u u centralni nervni sistem i nove komande polaze prema mi{i}ima u skladu sa ostvarenim procenama. Savr{enost u koordinaciji tela bi}e bolje shva}ena pomo}u slede}eg primera. Da bismo samo podigli ruku, rame mora biti savijeno, prednji i zadnji mi{i} ruke - "triceps" i "biceps" - moraju da se zgr~e, odnosno opuste, a mi{i}i izme|u lakta i ru~nog zgloba moraju da uviju ru~ni zglob. Tokom svakog pokreta, milioni receptora u

b*!Cjdfqt c*!Nj|j~of!lftf d*!Nj|j~ob!wmblob!v nj|j~ojn!lftbnb/ Tfo{psj!j{nf}v!pwji wmblbob!qsfoptf jogpsnbdjkv!ep!dfo. usbmoph!ofswoph!tjt. ufnb!p!usfovuopn tubokv!nj|j~b/ Dfousbmoj!ofswoj!tjt. ufn!jnb!qpuqvov!lpo. uspmv!obe!nj|j~jnb qpnp~v!jogpsnbdjkb lpkf!epcjkb!pe!wj|f njmjkbsej!sfdfqupsb/


Pwb!tljdb!qsjlb{vkf!qsfopt!jogpsnbdjkf!pe!tfo{psb!v!nj|j~jnb!ep!ljâ&#x20AC;˘nfof!npaejof-!lpkb nj|j~jnb!{bv{wsbu!|bmkf!opwf!obsfecf/!Twblf!tflvoef-!epl!â&#x20AC;˘jubuf!pwf!sfepwf-!ws|j!tf qspdfob!njmjkbsej!jogpsnbdjkb!lpkf!tujav!pe!sfdfqupsb-!j!{bv{wsbu!tujaf!jtuj!cspk!jotusvldjkb/ _pwfl!pulsjwb!eb!kf!sp}fo!tb!ujn!ofwfspwbuojn!tjtufnpn/!Nf}vujn-!po!ofnb!vefmb!v!okf. hpwpn!tuwbsbokv-!oj!v!okfhpwpn!efmpwbokv/

mi{i}ima odmah {alju informaciju centralnom nervnom sistemu o polo`aju mi{i}a. U povratnoj akciji, centralni nervni sistem javlja mi{i}ima {ta treba da urade prilikom slede}eg koraka. Naravno, niko od nas nije svestan nijednog od tih procesa, ve} samo po`eli da podigne ruku - i to u~ini. Da bi na{e telo uvek bilo uspravno, analizira se ogroman broj informacija koje poti~u od milijardi receptora iz na{ih no`nih mi{i}a, stopala, le|a, trbuha, grudi i vrata, i sli~an broj komandi dospeva u mi{i}e svake sekunde. Mi ne ula`emo preveliki napor prilikom govora. ^ovek nikada unapred ne planira koje }e glasove upotrebiti, koliko ~esto }e biti upotrebljeni, u kojim prilikama, koliko puta i koji od hiljada mi{i}a u ustima, jeziku i grlu }e biti zgr~en ili opu{ten. Govornik ne prora~unava koliko kubnih centimetara vazduha treba da udahne u plu}a i koliko brzo i kojom u~estalo{}u taj vazduh treba izdahnuti. To ne bismo mogli da prora~unamo ~ak i kada bismo hteli. Svaka re~ koja izlazi iz usta predstavlja produkt kolektivnog rada mnogih sistema koji deluju, od ~ovekovog sistema do nervnog sistema, od mi{i}a do kostiju. [ta se doga|a u slu~aju nastanka problema u toj koordinaciji? Razli~iti izrazi lica mogu se pojaviti kada `elimo da se smejemo, ili kada ne `elimo da razgovaramo, ili kada `elimo da hodamo. Me|utim, mo`emo se smejati, pri~ati, hodati, kad god po`elimo i sa 158


tim nemamo te{ko}a, zato {to je sve to ostvareno kao rezultat stvaranja koje logi~ki zahteva izuzetno veliku inteligenciju i silu. ^ovek iz tog razloga treba uvek da zna da svoj `ivot duguje Tvorcu. Zato ne postoji nijedan razlog da ~ovek bude drzak ili razmetljiv. Njegovo zdravlje, lepota ili snaga nije njegovo li~no delo, i oni mu nisu zauvek dati. On }e sigurno do`iveti starost i izgubiti svoje zdravlje i lepotu. Me|utim, ako ~ovek `eli da dostigne mnogo nadmo}nije osobine od ovih i da ih zauvek zadr`i, on mora biti zahvalan Tvorcu za preimu}stva koja mu je dao i da `ivi u skladu sa Njegovim moralnim zakonom. Kao {to smo videli u ovim primerima, svi organi i sistemi u ljudskom telu imaju zadivljuju}e karakteristike. Kada bude analizirao te karakteristike, ~ovek }e uvideti od kakve osetljive ravnote`e zavisi njegovo postojanje i kako on li~no predstavlja ~udo stvaranja, i jo{ jednom mo}i }e da shvati veliko Bo`je delo koje se svakodnevno pokazuje u ~ovekovom `ivotu.

JETRA Jetra, koja le`i u desnom gornjem uglu trbu{ne duplje, deluje kao izuzetan filter u krvnom sistemu. Dok bubreg filtrira proste vodene rastvore, vi{kove odre|enih materija u ljudskom telu, jetra otklanja slo`ene rastvore, kao {to su lekovi i hormoni. Pozadinska podr{ka odbrambenom sistemu: Jetra ne funkcioni{e samo kao filter za hranu i vi{kove metabolizma, ve} proizvodi i globuline, koji predstavljaju imunolo{ke supstance, i enzime, koji obnavljaju krvne sudove. ^isti bakterije: Naro~ite }elije prona|ene u jetri uni{tavaju bakterije u krvi koje prolaze kroz jetru, naro~ito kada poti~u iz creva. Kada se broj ~estica ili drugih sporednih produkata u krvi pove}ava, ove naro~ite }elije, tako|e, pove}avaju svoj broj i odstranjuju te materije iz krvi. Stvara izvore energije za telo: Jedna od najzna~ajnijih osobina jetre jeste proizvodnja glukoze, koja predstavlja glavni izvor energije u sistemu metabolizma. Glukoza koja se svakog dana izdvaja iz hrane pretvara se u glikogen i skladi{ti u jetri. Jetra neprekidno kontroli{e nivo glukoze u krvi. Kada se izme|u obroka ni{ta ne jede i nivo glukoze u krvi po~ne da opada, jetra uskladi{teni glikogen pretvara u glukozu i pu{ta je u krv. Dakle, ne dopu{ta da nivo glukoze padne izpod dozvoljene vrednos159


ti. Jetra, tako|e, mo`e da proizvede glukozu od nekih i amino-kiselina, ba{ kao {to mo`e da pretvoriti druge ugljene hidrate, koji se ne mogu lako koristiti u proizvodnji energije, u glukozu. Skladi{ti krv: Jetra poseduje strukturu koja mo`e da se {iri ili skuplja. Uz pomo} te osobine, ona mo`e da skladi{ti krv i osloba|a je da pre|e u krvne sudove. U zdravom organizmu, jetra mo`e da zadr`i 10% ukupne koli~ine krvi iz ljudskog tela, {to predstavlja oko 450 ml. U nekim prilikama, to jest, kada nastupi o{te}enje srca, koli~ina krvi koja obi~no cirkuli{e u telu posta}e previ{e velika za trenutni ritam rada srca. U takvim uslovima, jetra udvostru~uje svoj kapacitet za zadr`avanje krvi i skladi{ti jedan litar krvi. Tako ona omogu}ava srcu da radi optimalnim ritmom. Kada se pove}a potreba za krvlju (na primer, prilikom fizi~kog rada), jetra {alje uskladi{tenu krv u krvni sistem i zadovoljava potrebu za krvlju. Radi ekonomi~no: Kada mi{i}i potro{e glukozu, osloba|a se vi{ak u procesu metabolizma u obliku mle~ne kiseline. Ako se mle~na kiselina du`e zadr`i u mi{i}u, ona stvara bol i onemogu}ava njegovo delovanje. Jetra prikuplja tu mle~nu kiselinu iz mi{i}a i mo`e je pretvoriti u glukozu. Proizvodi nova crvena krvna zrnca: Slezina i jetra su mesta na kojima se odvija proizvodnja novih crvenih krvnih zrnaca koja zamenjuju mrtva. Tu se rastvara glavni deo proteina koji se priprema za kori{}enje u razli~ite svrhe u obliku amino-kiselina. Jetra je mesto na kome se skladi{ti gvo`|e koje ima va`ne funkcije u telu. Jetra predstavlja najbolje skladi{te u telu. Svi minerali, proteini i male koli~ine masno}a i vitamina, stoje uskladi{teni u jetri. Kad god je potrebno, ona na najbr`i mogu}i na~in usmerava uskladi{tene supstance u oblasti u kojima je to potrebno. Jetra bri`ljivo kontroli{e da telo uvek ima dovoljno energije, a to ~ini uz pomo} jednog naro~itog inteligentnog sistema. Svi organi u telu povezani su sa jetrom. Mo`e da se obnovi: Jetra ima sposobnost da obnovi samu sebe. Ako je neki njen deo o{te}en, preostale }elije popravljaju o{te}eni deo tako {to odmah pove}avaju svoj broj. ^ak i ako se dve tre}ine ovog organa odstrani, preostali deo mo`e, u potpunosti ponovo, da izgradi jetru. I dok sebe obnavlja, ovaj organ uklanja o{te}ene ili mrtve }elije iz svoje sredine i zamenjuje ih novim. Jedna }elija jetre dovoljno je specijalizovana da omogu}i vi{e od 500 operacija istovremeno.

160


KO@A Zamislite tkivo koje je duga~ko vi{e metara, a ipak predstavlja jednu celinu; zamislite da je to tkivo u stanju da istovremeno omogu}i i zagrevanje i hla|enje; ono je ~vrsto, a ipak vrlo lepo, tako da mo`e da ponudi vrlo efikasnu za{titu od svih spoljnih uticaja. Tkivo ko`e koje prekriva ljudsko telo i telo ostalih `ivih organizama, naravno sa odre|enim razlikama, poseduje sve ove karakteristike. Tkivo ko`e, kao i mnoge druge strukture, predstavlja izuzetno va`an organ ~ije bi odsustvo ljudski `ivot u~inilo nemogu}im. Povreda ~ak i jednog malog dela ko`e, koja bi uslovila zna~ajan gubitak vode iz tela, mo`e izazvati smrt. Zbog te osobine, ko`a predstavlja organ koji u potpunosti negira teoriju evolucije. Nijedno bi}e ne mo`e da pre`ivi, ako ima potpuno razvijene sve druge organe, a da ko`a nije razvijena ili je delimi~no formirana. To pokazuje da su svi delovi ~ovekovog tela, kao i `ivotinja, formirani odjednom i bez nedostataka, u isto vreme, to jest, da su bili stvoreni. Ispod ko`e, nalazi se jedan sloj koji je izgra|en od lipida i koji ima potpuno druga~iju strukturu. Ovaj lipidni sloj ima funkciju provetravanja, odnosno smanjenja toplote. Iznad ovog sloja nalazi se deo sastavljen od proteina koji ko`u ~ini elasti~nom. Pregled koji }emo napraviti, posmatraju}i jedan centimetar ispod ko`e, jeste slika koju oblikuju ovi lipidi i proteini izbrazdani razli~itim kanalima. Ova slika nije lepa, ve} je ~ak i zastra{uju}a. Prekrivaju}i sve ove strukture, ko`a daje veoma lep izgled na{em telu i {titi ga od svih spoljnih uticaja, {to je dovoljno da poka`e koliko je za nas va`no postojanje ko`e. Svaka od funkcija ko`e je vitalna: Ona spre~ava poreme}aj ravnote`e vode u telu: Obe strane epiderma, spoljnog sloja ko`e, su nepromo~ive. Koncentraciju vode u telu mogu}e je nadgledati pomo}u ove osobine ko`e. Ko`a je mnogo potrebniji organ od uha, nosa ili ~ak oka. Mi mo`emo `iveti bez ~ulnih organa, ali ~ovek ne mo`e da pre`ivi bez ko`e. Vodu, najva`niju te~nost u ljudskom telu, nemogu}e je zadr`ati u telu bez ko`e. Ona je jaka i savitljiva: Ve}ina }elija spoljnog sloja ko`e je mrtva. Sa druge strane, unutra{nji sloj ko`e sastavljen je od `ivih }elija. Kasnije, }elije spoljnog sloja ko`e po~inju da gube svoje }elijske karakteristike i pretvaraju se u ~vrstu supstancu zvanu "keratin". Keratin mrtve }elije dr`i zajedno i formira za{titni {tit tela. Neupu}en ~ovek mo`e da pomisli da }e se kvalitet za{tite ko`e pove}ati njenom 161


Jblp!tf!{b!lpav!qsfu. qptubwmkb!eb!jnb!kfeopt. ubwov!tusvluvsv-!pob!kf {bjtub!wfpnb!tmpafoj pshbo!tbtubwmkfo!pe!wj|f tmpkfwb!v!lpkjnb!tf obmb{f!sfdfqupsj!ofsbwblswoj!tvepwj-!wfoujmb. djpoj!tjtufnj-!sfhvmbupsj ufnqfsbuvsf!j!wmbaoptuj-!j lbeb!kf!up!qpusfcopqspj{wpej!{b|ujuv!pe Tvoâ&#x20AC;˘fwf!twfumptuj/

debljinom i tvrdo}om, ali to je pogre{an stav. Kada bismo imali ko`u debelu i tvrdu, sli~no nosorogovoj, na{e veoma pokretljivo telo izgubilo bi svoju pokretljivost i postalo nezgrapno. Bez obzira koja je vrsta organizma u pitanju, ko`a nikada nije deblja nego {to je potrebno. Postoji zato veoma dobro uravnote`en i kontrolisan plan u strukturi ko`e. Pretpostavimo da }elije spoljnog sloja ko`e stalno izumiru i da se taj proces ne zaustavlja u odre|enoj ta~ki. Pod takvim uslovima, na{a ko`a bila bi sve deblja i postala sli~na krokodilovoj ko`i. Ipak, to se nikad ne de{ava i ko`a je uvek debela onoliko koliko je potrebno. Kako je to mogu}e? Kako }elije ko`e znaju kada treba da stanu? Bilo bi veoma neozbiljno tvrditi da }elije ko`e same odre|uju kada }e stati sa razvojem, ili da je taj sistem nastao slu~ajno. U strukturi ko`e postoji o~igledan dizajn. Nema sumnje da je Tvorac, Onaj koji odr`ava ceo univerzum, stvorio ovakav savr{eni oblik. Ko`a ima mehanizam za hla|enje vode u toplim uslovima: Unutra{nji sloj ko`e okru`en je veoma sitnim kapilarima koji ne samo da hrane ko`u, ve} kontroli{u nivo krvi u njoj. Kada se telesna temperatura pove}ava, krvni sudovi se {ire i poma`u da prekomerno topla krv pro|e kroz spoljni sloj ko`e, koji je relativno hladniji, i tako se oslobodi toplote. Slede}i mehanizam koji hladi telo jeste znojenje: ~ovekova ko`a prepuna je malih kanala poznatih kao "pore". Te pore dopiru do najdubljih slojeva ko`e u kojima se nalaze znojne `lezde. Ove `lezde kroz pore ispu{taju vodu koju su dobili od krvi i izbacuju je izvan tela. Eliminisana voda doprinosi smanjenju toplote tela, odnosno odr`ava hla|enje. Ko`a zadr`ava toplotu tela u hladnim uslovima: U hladnim uslovima, aktivnost znojnih `lezda se smanjuje, a krvni sudovi se 162


skupljaju. To usporava cirkulaciju krvi ispod ko`e i tako spre~ava prekomerno osloba|anje toplote tela. Sve ovo pokazuje da je ~ovekova ko`a savr{en organ naro~ito oblikovan da olak{a na{ `ivot. Ko`a nas {titi, deluje kao regulator toplote i olak{ava kretanje zahvaljuju}i svojoj savitljivosti. [tavi{e, ona je i lepa. Umesto ovakvog tipa ko`e, mogli smo imati debelu i krutu ko`u. Mogli smo imati nesavitljivu ko`u koja bi pucala i cepala se uvek kada bi bila optere}ena sa nekoliko kilograma. Mogli smo imati ko`u koja bi nam leti donosila nesvestice od vru}ine, a zimi bila uzrok smrzavanju. Me|utim, Bog koji nas je divno stvorio, prekrio je na{e telo na najdelotvorniji i najlep{i na~in.

SRCE Najva`niji deo krvnog sistema koji okuplja i povezuje 100 biliona }elija u organizmu ljudskog bi}a, jeste srce. Sa svoje ~etiri razli~ite komore kojima pumpa krv bogatu i siroma{nu kiseonikom do razli~itih delova tela, a da ih ne pome{a, i sa svojim zaliscima koji funkcioni{u kao sigurnosni zatvara~i, dizajn srca zavisi od veoma uskla|enih ravnote`nih stanja. Na{e srce, koje odre|enim ritmom koji mi nismo uspostavili, neprestano radi tokom na{eg `ivota, predstavlja jedan od najjasnijih dokaza u prilog stvaranju. Po~ev{i da kuca jo{ u maj~inoj utrobi, srce bez prestanka radi tokom celog na{eg `ivota u ritmu od 70-100 otkucaja u minuti. Ono se odmara samo pola sekunde izme|u svakog otkucaja. Srce izvr{i otprilike 100.000 otkucaja tokom jednog dana. U poku{aju da se odredi broj otkucaja srca za ceo ljudski `ivot, mo`e se sti}i do neverovatno velike cifre. Sve strukture u srcu, koje imaju veoma precizan redosled u svom delovanju, naro~ito su oblikovane za svoj rad. U srcu postoji briga o svakom detalju: krv oboga}ena kiseonikom i ona koja ima malo kiseonika, ne me{aju se me|usobno, krvni pritisak je precizno regulisan, sve operacije u procesu ishrane celog tela neprestano teku, a sistemi koji pumpaju krv rade to onoliko koliko je potrebno. Srce je oblikovano u skladu sa svim tim potrebama. U srcu, koje predstavlja ~udo stvaranja, postoji tako slo`en sistem da je nemogu}e tvrditi da je slu~ajno nastalo. Sve ove osobine ukazuju na svog dizajnera, Tvorca, koji je sve savr{eno stvorio.

163


Mo`emo nabrojati neke osobine srca: Srce se nalazi na jednom od najza{ti}enijih mesta u telu: Po{to je sme{teno u grudnom ko{u koji je naro~ito oblikovan, srce, koje predstavlja jedan od najva`nijih organa, veoma je dobro za{ti}eno od spoljnih udara. Krv bogata kiseonikom i krv siroma{na kiseonikom nikada se ne me{aju: U srcu, krv bogata kiseonikom i krv siroma{na kiseonikom u stalnom su pokretu. Posebno tkivo deli srce u ~etiri komore koje imaju razli~ite osobine. Gornji deo obuhvata desnu i levu sr~anu pretkomoru, koje su ispunjene razli~itim pregradama. One propu{taju krv u komore ispod njih. Zahvaljuju}i ovoj savr{enoj gra|i krv se nikada ne me{a. Srce reguli{e krvni pritisak i ne dozvoljava o{te}enje organa: Srce ne radi kao jedna pumpa, ve} kao dve susedne pumpe, od kojih svaka ima svoju komoru i pretkomoru. Ova podela razdvaja celokupni krvni sistem na dva dela. Desna strana srca {alje krv sa relativno ni`im pritiskom u plu}a, a desna strana pumpa krv sa vi{im pritiskom u celo telo. Ova regulacija pritiska veoma je va`na, jer ako bi krv koja je usmerena u plu}a imala isti pritisak kao krv koja se {alje {irom tela, plu}a bi se raspala, jer ne mogu da podnesu takav pritisak. Savr{ena ravnote`a koja postoji u srcu ne dozvoljava takve pojave u plu}ima. Srce obezbe|uje transport potrebnih supstanci do organa: Pre~i{}ena krv koja dolazi iz srca prenosi se putem aorte i kiseonik se raznosi do tkiva preko mno{tva krvnih sudova Lswoj!tjtufn!nf}vtpcop!qpwf{vkf!211!usjmjpob koji dospevaju do svih }elija. ~fmjkb!v!mkvetlpn!ufmv/!Ob!pwpk!tmjdj-!dswfof!ajmf Tokom protoka kroz kapilare, qsfetubwmkbkv!lsw!tb!cphbujn!tbesabkfn!ljtfpojlbb!qmbwf!ajmf!qsfetubwmkbkv!lsw!tb!nbmjn!tbesabkfn ljtfpojlb/

164


Tsdf!tf!pemjlvkf!j{v{fuojn!ej{bkopn!{btopwb. ojn!ob!ptfumkjwjn!j!vsbwopufafojn!tjtufnjnb/ Pwbk!pshbo!jnb!•fujsj!lpnpsf!lpkf!qvnqbkv lsw!v!sb{mj•juf!efmpwf!ufmb!j!of!ep{wpmkbwbkv nf|bokf!ewf!sb{mj•juf!wstuf!lswj-!b!okjipwj!{bmjt. dj!gvoldjpoj|v!lbp!tjhvsoptoj!lbqdj/

krv osim kiseonika raznosi i supstance kao {to su hormoni, hrana i drugi sastojci potrebni tkivima. Sr~ani zalisci pore|ani su u smeru toka krvi i rade u savr{enom skladu: U srcu postoje zalisci na ulazu u svaku komoru koji spre~avaju da krv te~e u suprotnom smeru. Ti zalisci izme|u pretkomora i komora izgra|eni su od vlaknastog tkiva i poseduju veoma male mi{i}e. Ukoliko bi jedan od tih mi{i}a prestao da radi, do{lo bi do izlivanja krvi u pretkomore {to bi izazvalo veliki poreme}aj, pa ~ak i smrt. Me|utim, do toga dolazi samo prilikom oboljenja srca. Srce pumpa potrebnu koli~inu krvi u skladu sa promenom uslova: Koli~ina krvi koju srce pumpa menja se u skladu sa potrebama tela. Pod normalnim uslovima, srce otkucava 70 puta u minuti. Kada se bavimo fizi~kim radom, kada mi{i}i zahtevaju vi{e kiseonika, srce pove}ava koli~inu krvi koju pumpa i dosti`e ritam od 180 otkucaja u minuti. [ta bi se desilo kada toga ne bi bilo? Ako bi srce, kada je telu potrebno vi{e energije, radilo u normalnom ritmu, nastupili bi poreme}aji ravnote`e telesnih sistema i o{te}enja u telu. Me|utim, takve pojave ne de{avaju se zbog savr{ene strukture srca. I bez na{eg uticaja, srce reguli{e koli~inu krvi koju pumpa. Srce pravilno funkcioni{e i bez na{e kontrole: Koli~ina krvi koju pumpa srce, kontroli{e specijalni nervni sistem. Bez obzira da li spavamo ili smo budni, na{ krvni sistem sam reguli{e koli~inu krvi, kao i brzinu pumpanja. Struktura srca - koja reguli{e gde, kada i kako je krv potrebna - je besprekorna. Po{to srce nije moglo samo od sebe da stvori ovaj sistem i po{to ovaj savr{eni sistem nije mogao slu~ajno da nastane, ostaje nedvosmislen zaklju~ak da je srce stvoreno. Bog, koji poseduje neograni~eno znanje, oblikovao ga je na najsavr{eniji mogu}i na~in. 165


Srce i naro~iti elektri~ni sistem: Mi{i} koji odre|uje otkucaje srca i koji se zove sr~ani mi{i}, druga~iji je od svih drugih mi{i}a u telu. ]elije drugih mi{i}a deluju svaki put kada su stimulisani uticajem nervnog sistema. Me|utim, }elije sr~anog mi{i}a nezavisno deluju. Njegove }elije postaju aktivne uz pomo} spostvenih elektri~nih tokova. Iako svaka }elija ovog mi{i}a ima tu sposobnost, nijedna od njih nije aktivna nezavisno od ostalih, {to zna~i da ne deluju nasuprot elektri~nom sistemu koji ih kontroli{e. Drugim re~ima, one ne}e stvoriti nepravilnosti koje bi poremetile normalan ritam srca kada bi se jedan deo skupljao, a drugi opu{tao. Ove }elije, koje su otkrivene u obliku lanca, deluju zajedno prema instrukcijama dobijenim od elektri~nog sistema. Ponovo je na delu besprekorna harmonija. Kao {to se vidi prema svim ovim osobinama, struktura srca otkriva besprekoran dizajn, to jest, da je "bilo stvoreno", i na taj na~in ukazuje na svog Tvorca, koji iako Ga ne vidimo, otkriva nam se u svemu {to je stvorio.

[AKA [aka, koja nam omogu}ava neke neuobi~ajene pokrete, kao {to je me{anje {e}era u {oljici, okretanje listova novina ili pisanje, jeste veliko in`enjersko ~udo. Najzna~ajnija osobina {ake je njena sposobnost da vrlo efikasno deluje u veoma razli~itim aktivnostima, bez obzira na standardnu strukturu. Snabdevene velikim brojem mi{i}a i nerava, ruke poma`u {akama da sna`no ili ne`no, {to zavisi od razli~itih okolnosti, uhvate odre|eni objekat. Na primer, ljudska {aka, iako nije stvorena sa tom svrhom, mo`e se odbraniti od udarca objekta te{kog 45 kg. Me|utim, {aka izme|u svog palca i ka`iprsta mo`e da oseti list papira debljine desetog dela milimetra. O~igledno je da ova dva pokreta imaju potpuno druga~iji karakter. Jedan zahteva osetljivost, ali drugi zahteva veliku snagu. Me|utim, mi nikada ~ak i ne razmi{ljamo o onome {to ~inimo, kada me|u prste uzimamo jedan list papira ili kada stiskamo pesnicu. Nikada ne razmi{ljamo kako se pode{ava snaga potrebna za ta dva pokreta. Mi nikada ne ka`emo: "Sada }u podi}i ovaj papir. Sada }u primeniti silu da podignem ovih 500 grama. Sada }u podi}i kofu punu vode. Primeni}u silu potrebnu da podignem ovih 40 kg." Mi nikada i ne poku{avamo da razmi{ljamo o takvim pitanjima.

166


Spcpu-!cf{!pc{jsb!ob twpkf!nphv~optujojlbeb!of!npaf sbtqpmbhbuj ptpcjobnb ajwf!svlf/

Ljudska {aka tako je oblikovana da sve to istovremeno u~ini i zato nije potrebno nikakvo prethodno razmi{ljanje. [aka je stvorena zajedno sa svim svojim funkcijama i sa svim strukturama koje su sa njom povezane i to u isto vreme. Svi prsti u {aci imaju odgovaraju}u du`inu i polo`aj, i me|usobno su uskla|eni. Na primer, ja~ina pesnice koja se formira od {ake sa normalnim palcem, ve}a je od one koja se oblikuje od {ake sa kra}im palcem. Zbog svoje predodre|ene odgovaraju}e du`ine, palac pokriva ostale prste i podupiru}i ih poma`e im u pove}anju njihove snage. Postoji mno{tvo sitnih detalja u strukturi {ake. Na primer, ona poseduje i delikatnije strukture nego {to su mi{i}i i nervi. Nokti na vrhovima prstiju bez sumnje su sporedna pojava. Kada poku{avamo da podignemo iglu sa poda, mi koristimo nokte, kao i prste. Neravna povr{ina vrhova na{ih prstiju i noktiju poma`e nam u hvatanju malih objekata. Nokti igraju va`nu ulogu u regulaciji slabog pritiska na objekt koji treba uhvatiti. [aka se te{ko umara i to je jo{ jedna njena zna~ajna osobina. Nauka i medicina ulo`ili su velike napore poku{avaju}i da naprave kopiju {ake. Konstruisane {ake robota imaju iste osobine kao i ljudska {aka, kada je ~oveku potrebna snaga, pa ipak, te{ko je to isto re}i o osetljivosti na dodir, savr{enoj pokretljivosti i sposobnosti obavljanja razli~itih poslova. Mnogi nau~nici se sla`u da nijedna ruka robota ne mo`e da obavi sve funkcije {ake. In`enjer Hans [nibeli (Hans J. Schneebeli), koji je oblikovao {aku robota poznatu kao "Karlsrue {aku", ka`e da {to je vi{e radio na usavr{avanju {ake robota, to se vi{e divio ljudskoj {aki. On dodaje da je potrebno jo{ mnogo vremena za osvajanje samo jednog broja pokreta koji mo`e da izvede ljudska {aka. [aka obi~no deluje u koordinaciji sa okom. Signali koji sti`u do oka prenose se do mozga i {aka se pomera u skladu sa komandama dobijenim od mozga. Sve ovo biva obavljeno za veoma kratko vreme bez 167


nekog na{eg posebnog napora. [ake kojima se slu`i robot, mogu se jedino oslanjati na svetlost ili dodir. Za svaki pokret koji u~ine potrebne su razli~ite komande. Pored toga, {ake robota ne mogu ostvariti mno{tvo funkcija. Na primer, {aka robota koja svira na klaviru ne mo`e udarati ~eki}em, a {aka robota koja udara ~eki}em ne mo`e da uhvati jaje, a da ga ne slomi. [ake robota koje su nedavno proizvedene u stanju su da urade 2-3 akcije odjednom, {to je jo{ uvek veoma primitivno u pore|enju sa mogu}nostima ljudske {ake. Pored toga, kada imamo u vidu da dve {ake zajedno rade u savr{enom skladu, besprekornost koja se ogleda u oblikovanju {ake postaje jo{ o~iglednija. Bog je savr{eno oblikovao {aku i kao organ darovao je ~oveku. Sa svim svojim osobinama, {aka otkriva savr{enstvo uvek prisutno u Bo`jem delu stvaranja.

ZAKLJU^AK Ovi izuzetni mehanizmi u ljudskom telu neprekidno rade bez na{eg znanja ili svesti o njima. Kucanje srca, funkcije jetre, podmla|ivanje ko`e, ne nalaze se pod na{im neposrednim upravljanjem. Isti je slu~aj i sa mnogim drugim organima koje ovde nismo spomenuli. Na primer, nismo svesni procesa pre~i{}avanja krvi u bubrezima, varenja hrane u `elucu, pokreta u crevima ili savr{enog funkcionisanja plu}a. ^ovek postaje svestan vrednosti svoga tela jedino kada je bolestan i kada pojedini njegovi organi prestanu da funkcioni{u. Kako su ovi savr{eni mehanizmi nastali? Bez sumnje, svakom razumnom ~oveku, ako `eli, nije te{ko da shvati i prizna da je njegovo telo "stvoreno". Tvrdnja evolucionista da je ljudsko telo nastalo kao produkt slu~ajnosti neozbiljna je, jer pretpostavlja da mno{tvo slu~ajnih doga|aja mo`e dovesti do nastanka jednog organizma. Me|utim, ljudsko telo mo`e da deluje jedino ako svi njegovi organi skladno deluju. ^ovek bez bubrega, srca ili creva, ne mo`e da `ivi. ^ak da ti organi i postoje, ~ovek ne mo`e da pre`ivi ako oni ne deluju u skladu sa svojim zadatkom. Prema tome, ljudsko telo nastalo je kao celina koja je u stanju da pre`ivi i svoje osobine prenese narednim generacijama. ^injenica da je ljudsko telo "nastalo odjednom i kao potpuno bi}e" zna~i da je "stvoreno".

168


QPHMFE!OB _PWFLPWP!UFMP



HSB]B!LPTUJKV

Uljwb!lpkb!tf!wjef!ob!tmjdj qsfetubwmkbkv!hsbejwof!cmplpwf kfeof!lptuj!v!sb{wpkv/!Jblp!ob qswj!qphmfe!mj•f!ob!sb{cbdbof ebtlf-!pwb!uljwb!vcs{p!~f pkb•buj!j!qptubuj!j{v{fuop!•wstub j!tobaob!lptu/

EV\OJL [fmfoj!obtubwdj!gvoldjpoj|v lbp!gjmufs!{b!wb{evi/!Okjipw {bebubl!kf!eb!•jtuf!wb{evi!lpkj vej|fnp/!Pwj!obtubwdj!qsflsj. wfoj!tv!mfqmkjwpn!tvqtubodpn qp{obupn!lbp!#tmv{#/!Ob!ubk ob•jo-!|ufuof!•ftujdf!tqsf•fof tv!eb!eptqfkv!v!qmv~b/


ODBRAMBENI SISTEM

O

dbrana je pitanje od najve}eg zna~aja za opstanak jedne dr`ave. Narodi se uvek ~uvaju od svih vrsta unutra{njih i spoljnih opasnosti, napada, opasnosti od rata i teroristi~kih akcija. To je razlog zbog koga dr`ave odvajaju veliki deo svog novca za odbranu. Armije su snabdevene najsavremenijim avionima, brodovima i oru`jem, a snage odbrane uvek se dr`e na najvi{em nivou pripravnosti. Ljudsko telo okru`eno je mnogim opasnostima i neprijateljima. Ti neprijatelji su bakterije, virusi i drugi sli~ni mikroorganizmi. Oni svuda postoje: u vazduhu koji udi{emo, u vodi koju pijemo, u sredini u kojoj `ivimo. Ono ~ega mnogi ljudi nisu svesni jeste da ljudsko telo ima sna`nu armiju, odbrambeni ili imuni sistem, koji se bori protiv svih neprijatelja. To je prava armija sastavljena od "vojnika" i "oficira" sa razli~itim zadacima, koji su posebno pripremljeni, primenjuju visoku tehnologiju i upotrebljavaju konvencionalno i hemijsko oru`je. Svakoga dana, ~ak svakoga minuta, vodi se neprekidna borba izme|u ove armije i neprijateljskih snaga, ali mi za to ne znamo, niti u tome u~estvujemo. Taj rat mo`e biti u obliku malih, lokalnih sukoba, ali i u obliku borbi u koje je celo telo uzbunjeno i uklju~eno. Te borbe nazivamo "bolesti". Op{te vo|enje tog rata skoro nikad se ne menja. Neprijatelj poku{ava da prevari drugu stranu maskiraju}i se prilikom upada u telo. Pripremljene osmatra~ke snage raspore|ene su od strane odbrane tako da odmah prepoznaju neprijatelje. Odbrana otkriva neprijatelja, a onda proizvodi odgovaraju}a oru`ja za njegovo uni{tenje. Ubrzo dolazi do bliskog kontakta, pora`avanja neprijatelja, prestanka borbe i ~i{}enja bojnog polja. Na kraju, ostaje zabele`ena svaka vrsta informacije o neprijatelju kao mera predostro`nosti od mogu}eg ponovnog napada. Istra`imo sada pobli`e ovaj zanimljivi, ali neobi~ni rat.

LJUDSKO TELO - OPSEDNUTA TVR\AVA Ljudsko telo mo`emo zamisliti kao tvr|avu opsednutu neprijateljima. Neprijatelji smi{ljaju razli~ite na~ine da upadnu u tu tvr|avu. ^ovekova ko`a predstavlja zid ove tvr|ave. Supstanca keratin koja postoji u }elijama ko`e predstavlja nepremostivu barijeru za bakterije i gljivice. Strane i {tetne supstance koje dolaze do ko`e 172


Lpab!kf!qswb!mjojkb!pecsbof ufmb/!Ufmv!qsfuj!pqbtoptu!pe qptflpujob!jmj!esvhji!qpwsf. eb!lpaf/!Ubeb!wjsvtj!j!cbl. ufsjkf!nphv!mblp!eb!eptqf. kv!v!ufmp/!Lbeb!ep}f!ep ublwph!qpwsf}jwbokb!lpaf~fmjkf!lpkf!tf!tvqsptubwmkb. kv!wjsvtjnb!j!cblufsjkbnbqp{obuf!lbp!#gbhpdjuj#-!cs{p tf!plvqmkbkv!plp qpwsf}foph!nftub!j qplv|bwbkv!eb!voj|uf njlsppshboj{nf!lpkj!tv v|mj!v!ufmftof!tusvluvsf/!Tb esvhf!tusbof-!qpwsf}foj efp!lpaf!v!tubokv!kf!eb tqsf•j!vmb{bl!tusboji!•ftuj. db!v!pshboj{bn-!vcs{p oblpo!qp•fulb!qspdftb p{esbwmkfokb/

ne mogu pro}i taj zid. [tavi{e, iako se spoljni sloj ko`e, koji sadr`i keratin, stalno menja i izumire, on se obnavlja podr`avan novim slojem ko`e koja raste iznutra. Tako, svi nepo`eljni gosti koji se skupljaju na ko`i bivaju izba~eni sa telesnih povr{ina zajedno sa mrtvom ko`om, tokom obnavljanja ko`e iznutra prema spoljnoj strani. Neprijatelj svoj put mo`e da prona|e jedino kroz ranu, ako se dogodi povre|ivanje ko`e.

LINIJA FRONTA Vazduh je jedan od puteva koji virusi koriste da u|u u telo. Me|utim, specijalne lu~evine u nosnoj sluzavoj membrani i odbrambeni elementi u plu}ima (fagociti), presre}u ove neprijatelje i nadgledaju prilike, zaustavljaju}i opasnosti. Enzimi za varenje u `eluda~noj kiselini i tanko crevo elimini{u veliki broj mikroba koji preko hrane poku{avaju da prodru u telo.

SUKOB SA NEPRIJATELJIMA Pojedini mikrobi postoje u razli~itim delovima ljudskog organizma (ko`a, nabori ko`e, usta, nos, oko, gornji disajni kanali, kanali u kojima se vari hrana, polni organi), a koji ne}e uzrokovati oboljenja. Kada iz spoljne sredine mikrobi dospeju u telo, ovi doma}i mikrobi, misle}i da je napadnuto njihovo stani{te, a ne `ele}i da propuste strane elemente koji napadaju njihovo stani{te - po~inju `estoko da se bore. Mi ih mo`emo odrediti kao profesionalne vojnike. Oni poku{avaju da svoju teritoriju za{tite i po cenu sopstvene smrti. Na taj na~in ova velika vojska, koja postoji u na{em telu, pro{iruje se ovim mikropomaga~ima.

173


#OBQBE!OB!^FMJKV# EFMPWBOKF!WJSVTB 2/ Wjsvt!epmb{j!v!lpoublu!tb!~fmjkpn!ublp!|up!kpk!tf obkqsf!qsjcmjaj-!b!{bujn!qsjpof!{b!okv/!)Up!tf!wjej!ob!pwpk tljdj/*

3/ Wjsvt!ob!nftuv!lpoublub!jtqv|ub!obsp•juj!fo{jn!lpkj nv!qpnbaf!eb!qspcjkf!nfncsbov!~fmjkf!lpkpk!tf!qsjc. mjajp/!Ob!ubk!ob•jo!gpsnjsbo!kf!qspmb{!ob!{jev!~fmjkf/ Wjsvt!qpwmb•j!ob{be!twpk!sfq!j!tlvqmkbkv~j!tf!vcsj{hbwb ovlmfjotlv!ljtfmjov!)EOL!jmj!SOL*!j{!twph!ufmb!v!~fmjkv/

4/ Ovlmfjotlb!ljtfmjob-!lpkv!optj!wjsvt-!v|mb!kf!v!~fmjkv j!qp•jokf!eb!kf!lpouspmj|f/!Ajwpuof!gvoldjkf!v!~fmjkj!tf {bvtubwmkbkv/!Ovlmfjotlb!ljtfmjob!j{!wjsvtb!tf!vnopabwb kfs!lpsjtuj!nphv~optuj!~fmjkf/ 5/ Opwj!efmpwj!wjsvtb-!lpkj!tv!obtubmj!v!pwpk!bldjkjtblvqmkbkv!tf!j!gpsnjsbkv!opwf!wjsvtf/ 6/ Lbeb!kf!gpsnjsbop!epwpmkop!wjsvtb-!~fmjkb!tf!sbtqb. eb-!b!opwpobtubmj!wjsvtj!lsf~v!v!bldjkv!qspobmbafokb opwji!~fmjkb/!Wsfnf!lpkf!qspuflof!pe!vmbtlb!wjsvtb!v ~fmjkv!ep!lsbkb!okfhpwf!sfqspevldjkf!j{optj!plp!31.36 njovub/!Ob!lsbkv!twblph!vnopabwbokb!v!~fmjkj!tf!gpsnj. sb!311.411!opwji!wjsvtb/ KORAK PO KORAK DO VELIKOG RATA Ako mikroskopski sitan napada~ dospe u telo, jer je savladao odbrambene elemente koji predstavljaju ~uvare i korisne bakterije koje predstavljaju vojnike, to je znak za po~etak velikog rata. U tom slu~aju ljudski organizam, sa svojom dobro organizovanom armijom, zapo~inje odbrambeno-ofanzivni rat protiv strane vojske. Rat koji vodi ~ovekov odbrambeni sistem obuhvata ~etiri koraka: 1. Prepoznavanje neprijatelja. 2. U~vr{}ivanje odbrane i pripremanje ofanzivnog oru`ja. 3. Napad i borba. 4. Vra}anje u normalno stanje. ]elije koje prve susretnu neprijatelja jesu }elije koje poznajemo kao makrofage. Ove }elije dolaze u blizak kontakt sa neprijateljem i bore se takore}i "prsa u prsa". One su sli~ne pe{adiji koja se bajonetima bori protiv neprijatelja i dejstvuje na prvoj liniji fronta. [tavi{e, makrofage deluju kao inteligentni odredi ili kao tajne jedinice jedne armije. One obavljaju va`an deo u procesu uni{tavanja neprijatelja. Taj deo predstavlja otkrivanje identiteta neprijatelja i utvr|ivanje njegovih osobina. Makrofage prenose tu informaciju slede}oj inteligentnoj jedinici informacionim T-}elijama.

OP[TA UZBUNA Op{ta mobilizacija se objavljuje kada je dr`ava u{la u rat. Ve}ina prirodnih izvora i bud`eta tada se daje za pokrivanje tro{kova vo|enja ra174


Nblspgbhf!tv!fmfnfouj!j{!pecsbncfoph!tjtufnb!ufmb!lpkj!tf!cpsf!ob!qswpk!mjojkj!gspoub/ Poj!hvubkv!j!wbsf!twf!wstuf!tusboji!tvqtubodj!v!lswj/!Okjipw!esvhj!{bebubl!kf!eb!qp{pwv!v qpnp~!U.~fmjkf!vwfl!lbeb!tf!tvtsfuov!tb!pqbtop|~v/!Ob!mfwpk!tmjdj-!wjej!tf!nblspgbhb lpkb!qplv|bwb!eb!viwbuj!cblufsjkv!v{!qpnp~!twph!qspevafulb/!Ob!eftopk!tmjdj-!nblspgbhb qplv|bwb!eb!qsphvub!npmflvmf!mjqjeb!lpkj!tv!eptqfmj!v!ufmp/

ta. Ekonomija se reorganizuje u skladu sa ovom nesvakida{jnom situacijom, a celokupna dr`ava je u pokretu. U ratu, u kome }e se boriti celokupna odbrambena armija tela, tako|e se objavljuje mobilizacija. Da li se pitate kako? Ako je neprijatelj ja~i nego {to je o~ekivano, makrofage koje do~ekuju napad izlu~uju naro~itu supstancu. Naziv te supstance je "pirogen", a to je u stvari vrsta }elija za uzbunjivanje. Posle prelaska dugog puta, pirogen dolazi do mozga i stimuli{e centar za pove}anje temperature. Prihvataju}i tu stimulaciju, mozak uklju~uje alarm u telu i ~ovek ose}a povi{enje temperature. Pacijent sa visokom temperaturom prirodno ose}a potrebu da se odmori. Na taj na~in, energija potrebna odbrambenoj armiji ne tro{i se na druge aktivnosti. Kao {to vidimo, pokrenuto je izuzetno slo`eno ustrojstvo koje u takvim uslovima izuzetno deluje.

ORGANIZOVANA ARMIJA STUPA U AKCIJU Rat izme|u mikroskopski sitnog napada~a i odbrambenog sistema postaje slo`eniji posle mobilizacije, to jest, posle ~ovekovog odlaska u postelju. Na tom stupnju, pe{adija (fagociti) i konjica (makrofage) pokazuju se kao nedovoljni, pa je celo telo uzbunjeno i rat se poja~ava. Na tom stupnju, interveni{u limfociti (T i B }elije). Konjica (makrofage) prenose informacije o neprijatelju do T-pomo}nih }elija. Te }elije pozivaju T-citotoksi~ne i B-}elije u bitku. One predstavljaju najefikasnije borce iz odbrambenog sistema. BC!~fmjkb!qsflsjwfob!cblufsjkbnb


V!pwpn!ephb}bkv-!nblspgbhb tf!j{evavkf!eb!qsphvub!wfmjlj cspk!cblufsjkb/!Cblufsjkf!tv viwb~fof!kfeojn!pe j{evafokb!nblspgbhb/!Ubeb!ji ~fmjkb!hvub/!Qptmf!uphbtobaof!ifnjktlf!tvqtubodf!v nblspgbhj!sb{hsb}vkv!ofqsj. kbufmkb!j!voj|ubwbkv!hb/!Esvhjn sfâ&#x20AC;˘jnb-!nblspgbhb!hvub!ofqsj. kbufmkb-!wbsj!hb!j!jtlpsj|~bwb epcjkfof!nbufsjkbmf/

PROIZVODNJA ORU@JA Uskoro, po{to B-}elije dobiju informaciju o neprijatelju, one po~inju da proizvode oru`je. To oru`je, sli~no balisti~kim raketama, proizvodi se samo za uni{tenje neprijatelja o kome su dobili informaciju. Ta proizvodnja tako je savr{ena da se u potpunosti poklapa trodimenzionalna struktura mikroskopskog napada~a i trodimenzionalna struktura oru`ja. To slaganje sli~no je podudarnosti izme|u klju~a i brave. Antitela napreduju u pravcu neprijatelja i ~vrsto prianjaju uz njega. Posle tog dela odbrambenih akcija, neprijatelj je neutralisan kao tenk kome su uni{tene gusenice, top i mitraljez. Posle toga, nastupaju ostali ~lanovi odbrambenog sistema i elimini{u neutralisanog neprijatelja. Ovde je veoma va`no zapaziti jednu pojavu: postoje milioni tipova neprijatelja koji se mogu sukobiti sa odbrambenim sistemom. B-}elije mogu proizvesti odgovaraju}e oru`je za sve neprijatelje bez obzira na njihovu vrstu. To zna~i da odbrambeni sistem ima uro|eno znanje i sposobnost da proizvede klju~eve za milione razli~itih tipova brava. Ove }elije koje nemaju svest imaju sposobnost da proizvedu milione tipova antitela, a njihovo kori{}enje na najdelotvorniji na~in dokazuje da je ceo sistem uspostavio Onaj koji raspola`e bezgrani~nom silom. Osim toga, ovaj sistem savr{eno funkcioni{e. Kada B-}elije balisti~kim raketama uni{te neprijatelja, T-citotoksi~ne }elije tako|e zapo~inju `estok rat protiv neprijatelja. Kada neki virusi dospeju u }eliju, oni mogu poku{ati da se sakriju od oru`ja koje proizvode B-}elije. T-citotoksi~ne }elije pronalaze bolesne }elije u kojima se kriju ovi maskirani neprijatelji i uni{tavaju ih.

POSLE POBEDE T-}elije prigu{iva~i stupaju u akciju kada je neprijatelj pobe|en. Ove }elije odbrambenoj armiji daju komandu da prestane sa vatrom i ~ine da T-citotoksi~ne i B-}elije prestanu sa svojim aktivnostima. Na taj na~in telo ne ostaje uzaludno u stanju mobilizacije. Po{to je rat zavr{en, ve}ina T i 176


B-}elija proizvedenih isklju~ivo za rat, kompletiraju svoj `ivotni ciklus i umiru. Me|utim, ovaj te`ak rat nije zaboravljen. Pre rata, bilo je potrebno malo vremena da neprijatelj bude prepoznat i za obavljanje neophodnih priprema. Ako se neprijatelj ikada ponovo vrati, organizam }e biti mnogo bolje pripremljen. Grupa memorijskih }elija, koja pamti osobine neprijatelja, stalno }e pomagati odbrambenom sistemu. U slu~aju drugog napada, odbrambeni sistem, uz pomo} informacija koje poti~u od memorijskih }elija, zna}e da odreaguje pre nego {to neprijatelj upotrebi silu. Razlog za{to ne dobijamo zau{ke ili male boginje, po{to smo ih jednom ve} imali, nalazi se u ~injenici postojanja memorije u odbrambenom sistemu.

KO JE STVORIO OVAJ SISTEM? Po{to smo razmotrili sve ove informacije, mo`emo razmisliti i o tome kako je nastao ovaj savr{eni odbrambeni sistem koji posedujemo. O~igledno je da postoji savr{eni plan koji se otkriva u njegovom radu. Tako|e postoji i sve ono {to je potrebno za izvr{enje tog plana: makrofage, pirogena supstanca, centar u mozgu za povi{enje temperature, mehanizmi za podizanje temperature tela, B-}elije, T-}elije, oru`je... Kako je onda nastao ovaj savr{eni sistem? Nije nimalo iznena|uju}e {to teorija evolucije, koja pretpostavlja da su svi `ivi organizmi slu~ajno nastali, ne mo`e da objasni kako je nastao ovaj slo`eni sistem. Teorije evolucije tvrdi da su sva bi}a i `ivi sistemi nastali korak po korak, akumuliranjem niza malih slu~ajnosti. Me|utim, odbrambeni sistem ni na koji na~in nije mogao nastati korak po korak. Razlog tome je {to odsustvom ili pogre{nim delovanjem ~ak i samo jednog faktora koji ~ini ovaj sistem, ceo sistem ne bi mogao da radi i jedinka ne bi mogla da pre`ivi. Ovaj sistem mogao je da nastane samo kao kompletan i savr{en u svim svojim delovima. Ova ~injenica tvrdnju o postojanju i delovanju "slu~ajnosti" ~ini potpuno besmislenom. Ko je, onda, stvorio taj plan? Ko zna da temperatura tela mora da poraste i da jedino na taj na~in energija potrebna za odbrambenu armiju ne}e biti tro{ena na drugim mestima? Da li su to u~inile makrofage? Makrofage su samo male }elije. One nemaju sposobnost da misle. To su sistemi koji se uklapaju u uspostavljeni savr{eni red i ispunjavaju svoje du`nosti. Da li je ~ovek stvorio taj sistem? Sigurno ne. Ljudi ~ak nisu ni svesni da jedan takav savr{eni sistem deluje u njihovom telu. Me|utim, ovaj sistem, ~ijeg delovanja nismo ni svesni, {titi nas od sigurne smrti. O~igledno je da onaj koji je stvorio odbrambeni sistem i koji je stvorio celokupno ljudsko telo, mora biti Tvorac koji raspola`e neverovatnim znanjem i mo}i. Taj Tvorac je u po~etku stvorio ~oveka od "praha zemaljskog". 177


ODBRAMBENI SISTEM Mfvlpdjuj-!lpkji!jnb!plp!kfebo!cjjmjpo-!qsfetubwmkbkv!wjtplp tqfdjkbmj{pwbov!pecsbncfov!bsnjkv/!Obkwbaojkj!bhfotj!lpkj qsjqbebkv!upk!bsnjkj!j!{bebdj!lpkf!poj!pcbwmkbkv!{b!wsfnf kfeoph!sbub!tb!ofqsjkbufmkfn-!pqjtboj!tv!v!obtubwlv/ WJSVT Wjsvt-!lpkj!qsfetubwmkb!qblfu!hfofuj•lf jogpsnbdjkf-!{bwjtbo!kf!pe!tsfejof!v!lpkpk tf!obmb{j!eb!cj!qptubp!blujwjsbo/!Po!{b twpkf!sb{nopabwbokf!npsb!eb!lpsjtuj nfiboj{nf!~fmjkf!epnb~job/ NBLSPGBHB Pwp!kf!tusbabs!j!pecsbncfob!~fmjkb!ob qswpk!mjojkj!gspoub/!Pob!hvub!j!wbsj!twf!wstuf tusboji!nbufsjkb!v!lswj/!Lbeb!tujhof!ep njlsptlpqtlj!tjuoph!obqbeb•b-!pob!qp{j. wb!U.~fmjkf!qpnbhb•f!ob!nftup!bldjkf/ U.^FMJKB!QPNBHB_ Pwp!kf!tmvacfojl!pecsbncfoph!tjtufnb/ Qp|up!qsfqp{ob!ofqsjkbufmkb-!po!pemb{j!v tmf{jov!j!mjngof!amf{ef-!j!qp{jwb!ptubmf ~fmjkf!eb!tf!qsjesvaf!cpscj!qspujw!tusboji bhfobtb/ U.DJUPUPLTJ_OF!^FMJKF Qp{wbof!pe!tusbof!U.~fmjkb!qpnbhb•b-!pwf ~fmjkf!voj|ubwbkv!~fmjkf!lpkf!tv!plvqjsbof tusbojn!nbufsjkbnb-!lbp!j!~fmjkf!sblb/

C.^FMJKF Pwf!~fmjkf-!lpkf!qsfetubwmkbkv!cjmp|lf!gbc. sjlf!psvakb-!qspob}fof!tv!v!tmf{joj!j!mjng. ojn!amf{ebnb/!Lbeb!ji!qp{pwv!U.~fmjkf qpnbhb•j-!pof!qspj{wpef!kblb!ifnjktlb psvakb!qp{obub!lbp!boujufmb/ BOUJUFMB Pwbk!qspufjo!v!pcmjlv!tmpwb!#Z#!qsjmkvcmkvkf tf!v{!ufmp!tusboph!bhfotb-!•joj!hb!ofef. mpuwpsojn!j!p{ob•bwb!hb!lbp!nfuv!{b ~fmjkf!vcjdf/ U.^FMJKF!QSJHV\JWB_J Pwbk!usf~j!ujq!U.~fmjkb!vtqpsbwb!blujwoptuj U!j!C.~fmjkb!jmj!ji!{bvtubwmkb/!Pof p{ob•bwbkv!lsbk!obqbeb!lbeb!kf!cpmftu qpcf}fob/ NFNPSJKTLF!^FMJKF Pwf!pecsbncfof!~fmjkf!gpsnjsbkv!tf oblpo!|up!kf!cpmftu!qswj!qvu!qpcf}fob/ [besabwbokfn!v!ufmv!uplpn!wj|f!hpejobpof!pcf{cf}vkv!cs{p!blujwjsbokf!nfiboj{. nb!pecsbof-!blp!tf!ufmp!qpopwop!tvt. sfuof!tb!jtupn!cpmf|~v/

2 SBU!QP_JOKF Lbeb!wjsvtj!qp•ov!eb!tf!|jsf!v!ufmvoflj!pe!okji!cjwbkv!qsphvuboj!pe tusbof!nblspgbhb/!Nblspgbhf!{bujn |bmkv!boujufmb!ob!wjsvtf!j!tqbkbkv!ji tb!okjipwpn!qpws|jopn/!Tbnp oflpmjlp-!pe!wj|f!njmjpob!U.~fmjkb qpnbhb•b-!lpkf!qvuvkv!lswojn!tjt. ufnpn-!jnbkv!tqptpcoptu!eb #qsp•jubkv#!pwb!tqfdjgj•ob!boujufmb/ Pwf!tqfdjkbmof!U.~fmjkf-!lpkf!tf qsjmkvcmkvkv!v{!nblspgbhf-!qptubkv blujwof/


3 PECSBNCFOF! ^FMJKF!TF! QPWF^BWBKV Lbeb!tf!blujwjsbkv!U.~fmjkf!qpnbhb•jpof!ufaf!eb!tf!qpwf~bwbkv/!Pof!poeb qp{jwbkv!U.djupupltj•of!~fmjkf!j!C.~fmjkflpkji!kf!nbmp!j!lpkf!tv!ptfumkjwf!qsfnb ofqsjkbufmktljn!wjsvtjnb/!J!epl!tf!cspk!C. ~fmjkb!qpwf~bwb-!U.~fmjkf!qpnbhb•j!jn |bmkv!tjhobmf!eb!qspj{wfev!boujufmb/

4 QPCF]JWBOKF! CPMFTUJ

5 QPTMF! SBUB

V!nf}vwsfnfov-!qpkfejoj!wjsvtj eptqfwbkv!v!~fmjkf/!Wjsvtj!tf nphv!vnopabwbuj!kfejop!v!~fmjkj/ V{!qpnp~!nbufsjkb!lpkf!j{mv•vkvU.djupupltj•of!~fmjkf!j{b{jwbkv tnsu!pwji!~fmjkb!qspcjkbkv~j!tf lsp{!okjipwf!nfncsbof-!tqsf•b. wbkv~j!ublp!eb!tf!wjsvtj!v!ujn!~fmj. kbnb!vnopabwbkv/!Qsjlb•jokbokfn ofqptsfeop!ob!qpws|jov!wjsvtbboujufmb!ji!ofvusbmj|v-!tqsf•bwbkv eb!eptqfkv!v!~fmjkv!j!{bqp•jokv ifnjktlf!sfbldjkf!lpkf!~f!voj|ujuj obqbeovuf!~fmjkf/

Qptmf!qpcfef!obe!cpmf|~v-!U.~fmjkf!qsjhv|jwb•j!{bvt. ubwmkbkv!dfp!pgbo{jwoj!tjtufn/!U.nfnpsjktlf!~fmjkf!j C.~fmjkf!ptubkv!v!lswj!j!mjngopn!tjtufnv-!tqsfnof!eb!tf penbi!blujwjsbkv!v!tmv•bkv!eb!tf!qpkbwj!wjsvt!jtuph!ujqb/


ZEMLJA


PLANETA STVORENA ZA ^OVEKA Materijalisti~ka filozofija nudi samo slu~ajnost kao jedino obja{njenje za nastanak poretka i ure|enost univerzuma. Prema toj tvrdnji, ceo univerzum oblikovan je delovanjem slu~ajnih doga|aja. Me|utim, ako samo kratko analiziramo univerzum, brzo }emo uvideti da je ta tvrdnja u potpunosti nestvarna. Slu~ajnost vodi samo u haos, a u univerzumu deluju zakoni ure|enosti. Ta ure|enost dokazuje postojanje i neograni~enu silu Tvorca, Onoga koji je stvorio univerzum i dao mu oblik. Mnogobrojne primere ure|enosti mo`emo zapaziti dok istra`ujemo univerzum. Svet u kome `ivimo samo je jedan od tih ure|enih oblika. Sa svim svojim osobinama, svet je stvoren sa izuzetno osetljivim sistemima {to ga ~ini pogodnim za `ivot njegovih stanovnika. Rastojanje Zemlje od Sunca, nagnutost njene ose u odnosu na orbitu, ravnote`a koja postoji u atmosferi, brzina rotacije Zemlje oko svoje ose i oko Sunca, uloga okeana i planina na Zemlji, osobine `ivih organizama i povezanost svih ovih elemanata predstavljaju samo neke primere ove ekolo{ke ravnote`e. Kada se Zemlja uporedi sa drugim planetama, tada jo{ vi{e postaje jasno da je ona naro~ito oblikovana za ~oveka. Na primer, molekul vode veoma retko se nalazi u svemiru. Voda u te~nom agregatnom stanju, u celom Sun~evom sistemu, postoji samo na na{oj planeti. [tavi{e, 70% na{e planete prekriveno je vodom. Milioni razli~itih bi}a `ive u takvoj sredini. Zale|ivanje vode, njena sposobnost da upije i uskladi{ti toplotu, postojanje veoma velikih zapremina vode u obliku okeana, pa ~ak i distribucija toplote {irom sveta jesu isklju~ive karakteristike planete Zemlje. Ni na jednoj drugoj planeti ne postoji takva te~na masa koja stalno cirkuli{e. Zemljina osa nagnuta je pod uglom od 23 stepena u odnosu na njenu orbitu. Godi{nja doba formirana su u skladu sa tim nagibom. Ako bi taj nagib bio malo manji ili ve}i nego {to je sada, razlike u temperaturi izme|u godi{njih doba dostizale bi ogromne vrednosti

181


tako da bismo na Zemlji imali nepodno{ljivo vru}a leta i ekstremno hladne zime. Zemljina rotacija oko svoje ose predstavlja najpogodniju brzinu potrebnu za opstanak `ivih organizama. Prilikom posmatranja drugih planeta u Sun~evom sistemu, uo~i}emo da i na njima postoji smena dana i no}i. Me|utim, po{to su vremenske razlike izme|u njih mnogo ve}e nego na na{oj planeti, razlike u temperaturi izme|u dana i no}i veoma su velike. Sna`na aktivnost vetra, koja postoji u atmosferi drugih planeta, ne postoji u na{oj atmosferi zahvaljuju}i uravnote`enoj rotaciji. Gasovi koji sa~injavaju na{u atmosferu i njihova koncentracija izuzetno su va`ni za opstanak ne samo ~oveka, ve} i svih ostalih bi}a na Zemlji. Postojanje gasova u atmosferi, u pravilnim proporcijama koje ostaju konstantne, mogu}e je zahvaljuju}i postojanju mnogih osetljivih ravnote`nih stanja. Mogu}e je nabrojati stotine drugih pojmova kao dodatak gore navedenim osobinama. Me|utim, ~ak i primeri koje smo nabrojali ukazuju na jasnu ~injenicu: Svet u kome `ivimo posebno je ure|en za `ivot njegovih stanovnika. On predstavlja produkt svesnog ure|enja, a ne slu~ajnosti. Ta savr{ena ure|enost koja postoji {irom univerzuma navodi nas samo na jedan zaklju~ak: Tvorac neograni~ene sile i mudrosti uspostavio je i pokrenuo univerzum.

RAVNOTE@A U ATMOSFERI U atmosferi postoje ~etiri osnovna gasa. To su azot (78%), kiseonik (21%), argon (manje od 1%) i ugljen-dioksid (0,03%). Gasovi u atmosferi dele se na dve grupe: "one koji su reaktivni" i "one koji nisu reaktivni". Analiza reaktivnih gasova otkriva da su reakcije u koje oni ulaze neophodne za `ivot, dok nereaktivni gasovi proizvode sastojke koji u svojim reakcijama destruktivno deluju na `ivot. Na primer, argon i azot su neaktivni gasovi. Oni mogu da se uklju~e samo u nekoliko hemijskih reakcija. Me|utim, kada bi oni lako reagovali, kao na primer kiseonik, okeani bi se pretvorili u azotnu kiselinu. Sa druge strane, kiseonik reaguje sa drugim atomima, organskim jedinjenjima, pa ~ak i sa stenama. Te reakcije proizvode najosnovnije molekule za `ivot, kao {to su voda i ugljen-dioksid.

182


Kao dodatak reaktivnosti gasova, njihova postoje}a koncentracija tako|e je veoma kriti~na za `ivot. Na primer, posmatrajmo kiseonik. Kiseonik je najprisutniji reaktivni gas u na{oj atmosferi. Visoka koncentracija kiseonika u na{oj atmosferi jedna je od osobina po kojoj se Zemlja razlikuje od drugih planeta u Sun~evom sistemu u ~ijoj atmosferi nije prisutna ~ak ni najmanja koli~ina kiseonika. Kada bi vi{e kisonika postojalo u atmosferi, oksidacija bi se odvijala br`e i stene i metali podlegli bi brzoj eroziji. Dakle, Zemlja bi bila podvrgnuta brzoj eroziji i dezintegraciji, a `ivi svet bi se suo~io sa velikom opasno{}u. Ako bismo imali samo malo manje kiseonika, disanje bi bilo mnogo te`e, a proizvodnja ozona mnogo manja. Promene u koli~ini ozona postale bi fatalne za `ivot. Manje ozona omogu}ilo bi sna`nije prodiranje ultravioletnih zraka na Zemlju, {to bi prouzrokovalo nestanak `ivog sveta. Vi{e ozona u atmosferi spre~ilo bi da toplota sa Sunca dospe na Zemlju, {to bi tako|e bilo fatalno. Ugljen-dioksid ima sli~nu osetljivu ravnote`u. Biljke primaju Sun~evo zra~enje preko tog gasa, me{aju ga sa vodom, formiraju bikarbonate koji rastvaraju stene i ostavljaju ih u okeanima. One, tako|e, razgra|uju taj gas i osloba|aju kiseonik koji vra}aju u atmosferu. Na taj na~in, kiseonik, koji je neophodan za `ivot organizama, stalno se vra}a u atmosferu. Taj gas doprinosi da se na planeti Zemlji zadr`i "efekat staklene ba{te", koji odr`ava konstantnu temperaturu na njoj. Ako bi u atmosferi bilo manje ugljen-dioksida, prisutnost biljnog sveta na kopnu i moru bila bi smanjena, a to bi zna~ilo manje hrane za `ivotinje. U tom slu~aju, bilo bi manje bikarbonata u okeanima, {to bi u daljoj reakciji izazvalo pove}anje kiselosti. Pove}anje koli~ine ugljen-dioksida u atmosferi ubrzalo bi hemijsku eroziju kopna koja bi formirala {tetan alkalni talog u okeanima. Pored toga, nastupilo bi pove}anje efekta staklene ba{te {to bi podiglo temperaturu na povr{ini Zemlje, a time bi `ivot na Zemlji bio bi uni{ten. Kao {to vidimo, postojanje ravnote`e u atmosferi ima veliki zna~aj za opstanak `ivota na Zemlji. Da bi atmosfera opstala, brojni astrofizi~ki uslovi moraju u isto vreme biti zadovoljeni.

A) Povr{ina Zemlje ostaje unutar odre|enih limita pod odre|enom umerenom temperaturom. Zbog toga: 1. Zemlja se nalazi na odre|enoj udaljenosti od Sunca. Ovo rastojanje ima zna~ajnu ulogu u regulisanju koli~ine toplotne energije 183


koja sa Sunca dolazi na Zemlju. Malo odstupanje u Zemljinoj orbiti oko Sunca, bilo da je ona dalja ili bli`a, izazvalo bi velike promene u koli~ini tolote koja sa Sunca dolazi na Zemlju. Ra~unice pokazuju da bi smanjenje od 13%, u koli~ini toplote koja dolazi na Zemlju, prouzrokovalo na njenoj povr{ini formiranje sloja leda debelog 1.000 metara. Malo pove}anje toplotne energije, sa druge strane, prouzrokovalo bi smrt svih bi}a. 2. [irom cele Zemlje temperatura mora da bude homogena. Zemlja zbog toga rotira oko svoje ose odre|enom brziom (1.670 km/h na ekvatoru). Ako bi brzina Zemljine rotacije pre{la odre|enu granicu, atmosfera bi bila previ{e topla, pove}avaju}u brzinu molekula gasa koji bi napustili Zemljinu atmosferu i prouzrokovali i{~ezavanje atmosfere u svemiru. Ako bi brzina Zemljine rotacije bila manja od potrebne, smanjila bi se brzina molekula gasa i oni bi tako|e i{~ezli iz atmosfere, po{to bi ih Zemlja privukla svojom gravitacionom silom. 3. Nagib Zemljine ose od 23o 27' spre~ava nastajanje prevelike razlike izme|u temperature na polovima i ekvatoru ~ime se odr`ava sada{nje stanje atmosfere. Kada tog nagiba ne bi bilo, temperaturna razlika izme|u polarnih regiona i ekvatora bila bi velika, {to bi onemogu}ilo postojanje atmosfere koja podr`ava `ivot.

B) Potreban je zato jedan sloj koji spre~ava razno{enje stvorene toplote: Da bi temperatura Zemljine povr{ine ostala na konstantnom nivou, mora se spre~iti gubitak toplote, naro~ito tokom no}i. Zbog toga je potreban sastojak koji }e spre~iti gubitak toplote iz atmosfere. Ta potreba zadovoljena je postojanjem ugljen-dioksida u atmosferi. Ugljen-dioksid prekriva Zemlju kao jorgan i spre~ava odvo|enje toplote u svemir.

C) Na Zemlji postoje odre|ene strukture koje odr`avaju ravnote`u izme|u polova i ekvatora: Postoji razlika u temperaturi od 120oC izme|u polova i ekvatora. Kada bi takva temperaturna razlika postojala na nekoj malo ravnijoj povr{ini, nastupili bi izuzetno sna`ni atmosferski pokreti i jaki vetrovi sa brzinama od preko 1.000 km/h koji uni{tili bi na{ svet. Zbog takvih vetrova nestala bi ravnote`a u atmosferi i ona bi i{~ezla. Me|utim, povr{ina Zemlje je neravna i to spre~ava da se formiraju potencijalno sna`ni pokreti vazduha usled razlike u temperatu184


rama. Neravnomernost Zemljine povr{ine po~inje na Himalajima, izme|u Indije i Kine, nastavlja se planinama Taurus u Anatoliji i dosti`e Alpe u Evropi, i dalje kroz planinske vence koji spajaju Atlantski okean na zapadu i Pacifi~ki okean na istoku. Prekomerna temperatura u okeanima, formirana na ekvatoru, kanalisana je na severu i jugu uz pomo} svojstva te~nosti i uravnote`ava razlike u toploti. Kao {to vidimo, postojanje vazduha, jednog od osnovnih elemenata `ivota, mogu}e je samo uspostavljanjem mnogobrojnih fizi~kih i ekolo{kih ravnote`a. [tavi{e, uspostavljanje tih uslova samo na na{oj planeti nije dovoljno za odvijanje `ivota na Zemlji. Kada bi na{a planeta postojala u sada{njem stanju sa svojom geografskom strukturom i svojim kretanjem u svemiru, a ipak imala druga~iji polo`aj u galaksiji, ova ravnote`a bila bi naru{ena. Na primer, kada bi mesto Sunca zauzimala neka manja zvezda, to bi izazvalo veliku hladno}u na Zemlji, a ve}a zvezda od Sunca spr`ila bi Zemlju. Dovoljno je posmatrati planete u svemiru na kojima nema `ivota da bismo razumeli za{to Zemlja nije produkt slu~ajnih doga|aja. Uslovi neophodni za `ivot tako su slo`eni da je nemogu}e da slu~ajno i "sami od sebe" nastanu. O~igledno je da je unutar Sun~evog sistema jedino Zemlja odre|ena da bude doma}in `ivotu.

BAKTERIJE I RAVNOTE@A AZOTA Ciklus azota predstavlja slede}i dokaz da je Zemlja specijalno stvorena za ljudski `ivot. Azot je jedan od osnovnih elemenata koji pronalazimo u tkivima `ivih organizama. Iako je 78% atmosfere sastavljeno od azota, ljudi i `ivotinje neposredno ga ne upijaju. U tome glavnu ulogu imaju bakterije koje zadovoljavaju na{e potrebe za azotom. Ciklus azota po~inje gasom azota (N2) u vazduhu. Bakterije koje `ive u nekim biljkama pretvaraju azot iz vazduha u amonijak (NH3). Drugi tipovi bakterija pretvaraju amonijak u nitrat (NO3). (Gromovi tako|e imaju va`nu ulogu u pretvaranju azota iz vazduha u amonijak.) Na slede}em stupnju, organizmi koji proizvode svoju vlastitu hranu, kao, na primer, zelene biljke, upijaju azot. @ivotinje i ljudi koji ne mogu da proizvedu svoju vlastitu hranu, mogu da uzimaju azot jedino konzumiranjem biljaka.

185


Azot u `ivotinjama i ljudima vra}a se u prirodu kroz njihov izmet i njihove le{eve koje razgra|uju bakterije. Kada to ~ine, bakterije ne samo da izvr{avaju zadatak ~i{}enja, ve} osloba|aju amonijak, glavni izvor azota. Iako se odre|ena koli~ina amonijaka pretvara u ugljenik uz pomo} nekih drugih bakterija i me{a sa vazduhom, drugi deo se pretvara u nitrate uz pomo} drugih tipova bakterija. Biljke ih uzimaju i ciklus se nastavlja. Odsustvo bakterija u tom ciklusu bilo bi dovoljno da se zaustavi `ivot. Bez bakterija, biljke ne bi mogle da zadovolje svoje potrebe za ugljenikom i ubrzo bi uginule. Prema tome, nije mogu}e govoriti o `ivotu na mestu na kome nema biljaka.

ATMOSFERA - ZA[TITNI POKRIVA^ ZEMLJE Iako ih generalno nismo svesni, mnogi meteoriti padaju na Zemlju, ali i na druge planete. Ovi meteoriti formiraju velike kratere kada padnu na druge planete. Me|utim, oni ne o{te}uju Zemlju zato {to atmosfera stvara veliko trenje koje deluje na meteore koji padaju. Meteori ne mogu dugo da izdr`e to trenje i gube veliki deo mase tako {to se zapale. Na taj na~in, ono {to bi moglo da izazove veliku katastrofu spre~eno je zahvaljuju}i delovanju atmosfere. Jedna od najva`nijih ~injenica da nebo iznad nas predstavlja "za{ti}eni pokriva~", ogleda se u delovanju magnetnog polja koje okru`uje Zemlju. Gornji sloj atmosfere sa~injen je od magnetne 186


Wbo!Bmfopwpwj!qpkbtfwj!{sbâ&#x20AC;˘fokb/

zone poznate kao "Van Alenov pojas". Ova zona postoji u skladu sa postojanjem Zemljinog jezgra. Zemljino jezgro sadr`i te{ke magnetne elemente kao {to su gvo`|e i nikl. Me|utim, ono {to je jo{ va`nije znati jeste da je Zemljino jezgro sastavljeno od dve razli~ite strukture. Unutra{nji deo jezgra je ~vrst, dok je spoljni deo jezgra te~an. Spoljni sloj pluta preko unutra{njeg sloja. To sa te{kim metalima stvara magnetni efekat, a on dalje uspostavlja magnetno polje. Van Alenov pojas je produ`etak te magnetne zone koji dosti`e spoljni sloj atmosfere. Ovo magnetno polje {titi Zemlju od mogu}ih opasnosti iz svemira. Jedna od tih najve}ih opasnosti jesu "solarni vetrovi". Sunce, osim toplote, svetlosti i zra~enja, usmerava prema Zemlji vetar sastavljen od protona i elektrona koji se kre}u brzinom od 1,5 milijardi km/h. Solarni vetrovi ne mogu da pro|u kroz Van Alenov pojas koji na rastojanju od 65.000 kilometara od povr{ine Zemlje stvara magnetno polje. Kada solarni vetar, u vidu ki{e ~estica, stigne do magnetnog polja, on se raspada i razbacuje oko tog polja. Atmosfera upija ve}inu X-zraka i ultravioletnog zra~enja koje Sunce emituje. Bez tog upijanja, `ivot na Zemlji bio bi nemogu}. Atmosferske zone koje se nalaze oko nas ~ine bezopasnim to zra~enje, radio-talase i vidljivu svetlost koja sti`e do nas. Kada na{a atmosfera ne bi imala takvu propustljivost, mi ne bismo mogli da koristimo radio-talase za komunikaciju, niti bismo imali dnevno svetlo koje predstavlja `ivotnu osnovu. Ozonski sloj oko Zemlje spre~ava da {tetni ultravioletni zraci sa Sunca dospeju na Zemlju. Ultravioletni zraci sa Sunca odlikuju se velikom energijom kojom bi mogli ubiti sva bi}a na Zemlji. Iz tog

187


Lbeb!bunpt. gfsb!of!cj jnbmb!{b|ujuob twpktuwb[fnmkb!cj!tf ob|mb!ob vebsv!nfuf. pstlf!lj|f/

razloga, `ivot na Zemlji zavisi od ozonskog sloja koji predstavlja jo{ jedan naro~ito stvoreni deo "za{titnog pokriva~a" na nebu. Ozon se proizvodi od kiseonika. U jednom molekulu gasa kiseonika postoje dva atoma kiseonika. Me|utim, tri atoma kiseonika postoje u jednom molekulu gasa ozona. Ultravioletni zraci koji dolaze sa Sunca dodaju jo{ jedan atom molekulu kiseonika i tako nastaje molekul ozona. Ozonski sloj, koji nastaje delovanjem ultravioletnih zraka, zaustavlja smrtonosne ultravioletne zrake i tako obezbe|uje jedan od najva`nijih uslova za `ivot na Zemlji. Ukratko, kada Zemljino jezgro ne bi stvaralo magnetno polje i kada atmosfera ne bi imala strukturu i gustinu kojom filtrira {tetno zra~enje, `ivot na Zemlji ne bi bio mogu}. Bez sumnje, nemogu}e je da je bilo koji ~ovek ili neko drugo bi}e na Zemlji uspostavilo jedan ovakav sistem. O~igledno je da je Tvorac stvorio ova neophodna za{titna svojstva i da je On stvorio nebo sa njegovim "za{titnim pokriva~em". To {to ostale planete nemaju takav "za{titni pokriva~" predstavlja jo{ jednu potvrdu da je Zemlja naro~ito oblikovana da obezbedi `ivot za ~oveka. Na primer, celokupno jezgro Marsa je ~vrsto i zato ne postoji za{titno magnetno polje oko njega. Mars nije tako veliki kao Zemlja, na njemu ne postoji dovoljan pritisak koji bi omogu}io formiranje te~nog dela u njegovom jezgru. Pored toga, odgovaraju}a veli~ina sama po sebi nije dovoljna za formiranje magnetnog polja oko planete. Na primer, Venera ima skoro isti pre~nik kao i Zemlja, njena masa je samo 2% manja od Zemljine, a njena te`ina je skoro ista kao Zemljina. Dakle, zbog odgovara188


ju}eg pritiska i drugih karakteristika, neizbe`no je formiranje te~nog metala u Venerinom jezgru. Me|utim, magnetno polje oko Venere ne postoji zato {to je Venerina rotacija sporija u odnosu na Zemljinu. Na primer, Zemlja se okrene oko svoje ose za jedan dan, dok Venera to isto u~ini za 243 dana. Veli~ina Meseca i drugih susednih planeta, i njihovo rastojanje od Zemlje tako|e je va`no za postojanje magnetnog polja koje stvara "za{titni sloj" oko Zemlje. Kada bi jedna od tih planeta bila ve}a od svog sada{njeg obima, to bi izazvalo ve}u gravitacionu silu. Susedne planete sa tako velikom gravitacionom silom promenile bi brzinu te~nog i ~vrstog dela Zemljinog jezgra i spre~ile formiranje magnetnog polja u njegovom sada{njem obliku. Ukratko, nebo iznad nas poseduje osobinu "za{titnog pokriva~a" koji zahteva da mnoge karakteristike, kao {to su Zemljino jezgro, brzina njene rotacije, rastojanje izme|u planeta i mase planeta imaju odgovaraju}e vrednosti.

VODENI CIKLUS I @IVOT Svakog trenutka milioni kubnih metara vode prelaze iz okeana u atmosferu, a odatle na kopno. @ivot zavisi od tog velikog vodenog ciklusa. Kada bismo poku{ali da imitiramo taj ciklus, u tome ne bismo uspeli, ~ak i kada bismo upotrebili najsavremeniju tehnologiju na svetu. Me|utim, isparavanjem dobijamo vodu, prvi i glavni uslov `ivota, i to bez ikakvog dodatnog tro{ka ili energije. Svake


godine 45 miliona kubnih metara vode ispari iz okeana. Vodu koja ispari, u vidu oblaka, nose vetrovi preko kopna. Svake godine 3-4 miliona kubnih metara vode sti`e sa okeana na kopno, pa prema tome i do nas. Jednostavno re~eno, voda, ~iji ciklus ne kontroli{emo, i bez koje ne mo`emo `iveti vi{e od nekoliko dana, dospeva do nas na veoma specifi~an na~in.

KI[A PADA U ODGOVARAJU]OJ KOLI^INI Zaista, ki{a pada na Zemlju u odgovaraju}oj koli~ini. Prva karakteristika koja se odnosi na ki{u jeste njena brzina padanja. Kada pada sa visine od 1.200 metara, jedan objekat, koji ima istu veli~inu i te`inu kao i ki{na kap, stalno bi pove}avao svoju brzinu i pao na Zemlju brzinom od 558 km/h. Me|utim, prose~na brzina ki{ne kapi je 8-10 km/h. Poseban oblik ki{ne kapi pove}ava efekat trenja u atmosferi i poma`e joj da mnogo sporije padne na Zemlju. Jedan pogled na brojke, koje se pojavljuju u nastavku, dovoljan je da prika`e katastrofu sa kojom bi se Zemlja svaki put suo~ila za vreme padanja ki{e, ako bi ki{ne kapi imale druga~iji oblik, a atmosfera ne bi stvarala trenje. Minimalna visina ki{nih oblaka je 1.200 metara. Efekat koji bi izazvala jedna ki{na kap svojim padom sa te visine jednaka je padu objekta te`ine 1 kg sa visine od 15 cm. Postoje, tako|e, ki{ni oblaci koji se nalaze na visini od 10.000 metara. U tom slu~aju, jedna ki{na kap izazvala bi efekat jednak efektu izazvanom padom objekta te`ine 1 kg sa visine od 110 cm. Procenjuje se da svake sekunde otprilike 16 miliona tona vode isparava sa Zemlje. Taj broj jednak je koli~ini vode koja svake sekunde pada na Zemlju. Tokom jedne godine, ta brojka iznosi 505 x 1012 tona. Voda stalno cirkuli{e u odgovaraju}oj ravnote`i u skladu sa odgovaraju}om "merom".

NASTANAK KI[E Tek posle otkri}a vremenskog radara bilo je mogu}e ustanoviti stadijum u kome se formira ki{a. U skladu sa tim saznanjima, mo`emo re}i da se formiranje ki{e odvija u tri stupnja. Prvo formiranje vetra; drugo - formiranje oblaka; tre}e - pojava ki{nih kapi. 190


PRVI STUPANJ: Bezbrojni vazdu{ni mehuri, formirani penu{anjem okeana, stalno prskaju i doprinose izbacivanju ~estica vode prema nebu. Te ~estice bogate solju, ponesene vetrovima, podi`u se u atmosferu. Ove ~estice, poznate kao aerosoli, funkcioni{u kao vodene klopke i formiraju kapljice oblaka sakupljaju}i oko sebe vodenu paru koja poti~e od mora u obliku malih kapljica. DRUGI STUPANJ: Oblaci nastaju od vodene pare koja se kondenzuje oko kristala soli ili ~estica pra{ine u vazduhu. Po{to su vodene kapljice u tim oblacima veoma male (sa pre~nikom od 0,01 i 0,02 mm), oblaci ostaju u vazduhu i {ire se na nebu. Na taj na~in, nebo postaje prekriveno oblacima.

KI[A JE SLATKA Kao {to znamo, isparavanje je izvor vode za ki{u, a 97% isparavanja poti~e iz "slanih" okeana. Me|utim, ki{a je slatka. Razlog za{to je ki{a slatka nalazi se u jo{ jednom fizi~kom zakonu koji je Tvorac uspostavio. Prema tom zakonu, bez obzira da li voda ispa-

Ob!qpws|joj!plfbob twblph!usfovulb!gpsnjsbkv tf!nbmj!wb{ev|oj!nfivspwj lpkj!obtubkv!vtmfe qfov|bokb!wpef!j!nop|uwp wpefoji!lbqj!cphbuji tpmkv-!j{cbdvkv!tf!v!bunpt. gfsv/!Efmpwbokfn!wfuspwb lpkj!peoptf!pwf!lbqjbunptgfsb!twblphb!ebob qsjlvqmkb!38!njmjpob!upob tpmj/!Pwb!tp!qsfetubwmkb dfoubs!plp!lphb!~f!tf lbtojkf!gpsnjsbuj!lj|of lbqj/!

_ftujdf!wpef!lpkf plsvavkv!lsjtubmf!tpmj cjwbkv!op|fof!j{ plfbob!ep!pcmblb!j ublp!gpsnjsbkv lbqmkjdf!lj|f/!Lbeb qptubov!ufaf!pe!wb{. evib-!lbqmkjdf obqv|ubkv!pcmblf!j qpâ&#x20AC;¢jokv!lbp!lj|b!eb qbebkv!ob!{fnmkv/


rava iz slanih mora, ili mineralnih jezera, ili blata, ona ne sadr`i nijednu stranu materiju.

KI[A O@IVLJAVA MRTVO KOPNO Pored toga {to Zemlju snabdeva vodom, koja je neophodna za opstanak `ivih organizama, ki{a stvara efekat |ubrenja. Vodene kapi koje dospevaju do oblaka posle isparavanja iz mora, sadr`e izvesne supstance koje "o`ivljavaju" mrtvo kopno. Te "`ivotodavne" kapi zovu se "povr{inske tenzione kapi". Povr{inske tenzione kapi nastaju na gornjem sloju povr{ine mora koji biolozi zovu mikrosloj. U tom sloju, koji je tanji od jednog desetog dela milimetra, postoje mnoge neupotrebljive organske ~estice poreklom od zaga|enja prouzrokovanog mikroskopskim algama i zooplanktona. Pojedini od tih otpadaka grupi{u i sakupljaju oko sebe neke veoma retke elemente u morskoj vodi, kao {to su fosfor, magnezijum, kalijum i te{ki metali - bakar, cink, kobalt i olovo. Te kapljice, budu}e "|ubrivo" kopna, podi`u se prema nebu pomo}u vetrova i padaju na Zemlju kao deo ki{nih kapi. Semena i biljke na Zemlji pronalaze u tim kapljicama mnogobrojne elemente potrebne za njihov rast. Soli koje padaju kao deo ki{e predstavljaju mali primer odre|enih konvencionalnih |ubriva (kalcijum, magnezijum, kalijum, itd.) koji se koriste za dodatno |ubrenje. Te{ki metali prona|eni u tim tipovima aerosola, sa druge strane, jesu elementi koji, tako|e, pove}avaju |ubrenje i u~estvuju u razvoju i proizvodnji biljaka. Ukratko, ki{a je va`an agens |ubrenja. Neplodna zemlja mo`e se snabdeti svim potrebnim elementima za biljke, tokom jednogodi{njeg perioda, samo od strane ovih |ubrivnih ki{nih kapi. [ume se tako|e razvijaju i hrane pomo}u tih morskih aerosola. Na taj na~in, 150 miliona tona |ubriva svake godine padne na celokupnu kopnenu povr{inu. Ukoliko ne bi bilo ovog prirodnog |ubriva bilo bi malo vegetacije na zemlji{tu, a ekolo{ka ravnote`a bila bi ozbiljno naru{ena.

KORI[]ENJE HLADNO]E Jedna od najzanimljivijih i najva`niijh osobina vode jeste njeno, suprotno drugim supstancama, ~vrsto stanje koje je lak{e nego njeno te~no stanje. Led je lak{i od vode. Iz tog razloga, mora po~inju da se lede odozgo, jer zale|eni sloj je lak{i nego te~ni sloj vode. Na taj na~in, opasnost od potpunog zale|ivanja mora, {to bi 192


prouzrokovalo prestanak `ivota - biva eliminisan, jer zale|eni sloj koji se izdi`e izoluje od spoljne hladno}e te~ni deo koji ostaje dole. Kada bi led bio te`i od vode ({to bi prirodno trebalo o~ekivati), tada bi mora po~ela da se zale|uju od dna. U tom slu~aju, izolacija sa gornje strane ne bi postojala, sva mora bi se zaledila, a `ivot u vodi bio uni{ten. Po{to led zauzima vi{e prostora nego voda, u tom slu~aju zale|eni deo mora zauzeo bi vi{e prostora i prouzrokovao da se voda iznad njega izdigne i prelije. Pored toga, ~injenica da je voda najte`a na +4oC veoma je va`na za `ivot. Voda koja u morima dostigne +4oC tone na dno zato {to je tada najte`a. Iz tog razloga, mora, po kojima plutaju ledene sante, na dnu imaju vodu koja je uvek u te~nom stanju i sa temperaturom od +4oC, tako da `ivi organizmi u njoj mogu da pre`ive. U zimskim periodima, jezera i reke, koji su prekriveni ledom, imaju, tako|e, na svom dnu vodu koja njenim stanovnicima omogu}ava `ivot.

LAGANO ZAGREVANJE I HLA\ENJE VODE Slede}a osobina vode jeste njeno lagano isparavanje i zale|ivanje. Poznato je da u letnjim mesecima nastupa naglo zagrevanje peska tokom dana i njegovo naglo hla|enje tokom no}i. Temperatura morske vode, me|utim, izme|u dana i no}i varira samo oko dva do tri stepena. Tajna je u tome {to voda ima sposob193


nost da svoju temperaturu za{titi od iznenadnih skokova i padova, i tako usporava njeno isparavanje i zale|ivanje. Kada se ta karakteristika vode razmotri na nivou celog sveta, mo`e se videti da voda, bilo u te~nom stanju ili kao para, u okeanima i atmosferi, ima najva`niju ulogu u regulisanju Zemljine temperature. Voda koja prekriva Zemlju spre~ava prekomerno zagrevanje upijaju}i toplotu u tom delu sveta u kome je izlo`ena Suncu. Na sli~an na~in, u delovima u kojima nisu neposredno izlo`eni Suncu, kao na drugim mestima, okeani i ostala voda, sa toplotom koju poseduju, deluju kao greja~i i spre~avaju preveliki pad temperature. Na taj na~in, razlika u temperaturi u vremenu dana i no}i ostaje uvek unutar najpovoljnijih granica koje odgovaraju ~oveku i ostalim bi}ima. Ako bi koli~ina vode na Zemlji bila manja nego kopneno podru~je, tada bi temperaturna razlika izme|u dana i no}i dostizala veliku vrednost pretvaraju}i Zemlju u pustinju i ~ine}i `ivot nemogu}im, ili makar veoma te{kim.

TE@INA OBLAKA Oblaci mogu biti izuzetno te{ki. Na primer, u olujnom oblaku akumulirano je vi{e od 300.000 tona vode. Zato je pravo ~udo kako se voda u masi od 300.000 tona odr`ava na nebu.

VETROVI Vetrovi predstavljaju vazdu{ne struje koje cirkuli{u izme|u razli~itih temperaturnih zona. Razli~ite temperature u atmosferi stvaraju razli~ite vazdu{ne pritiske, stvaraju}i uslove za stalno kretanje vazduha od vi{eg pritiska ka ni`em. Ako se pojavi velika razlika u pritisku, to jest, temperatura u atmosferi je previ{e visoka, tada vazdu{ne struje, odnosno vetrovi, postaju veoma jaki. Na taj na~in nastaju veoma destruktivni vetovi kao {to su orkani. Ono {to je zanimljivo spomenuti jeste da uprkos postojanja zona sa veoma razli~itom temperaturom i pritiskom, kao {to su ekvator i polovi, na{ svet nije stalno izlo`en sna`nim vetrovima zahvaljuju}i barijerama i "regulatorima". Kada velike vazdu{ne struje, koje se ina~e formiraju izme|u polova i ekvatora, ne bi bile usporene od ~inilaca koji }e biti opisani u nastavku, planeta Zemlja bila bi pretvorena u mrtvu planetu stalno izlo`enu delovanju sna`nih vetrova. 194


Visinske razlike na Zemlji uglavnom slabe snagu vetrova. Velike razlike u visini deluju na tople i hladne vazdu{ne tokove. Kada stignu do planinskih nagiba, oni formiraju nove vetrove. Na taj na~in, dvosmerni vazdu{ni sistem izme|u ekvatora i polova pretvara se u vazdu{ni sistem, koji zahvaljuju}i liticama, ima vi{e smerova. Tako vetrovi bivaju ubla`eni po{to su kanalisani u razli~itim smerovima. Planinski venci na Zemljinoj kori funkcioni{u kao veliki vazdu{ni koridori. Koridori poma`u da se vetrovi razvomerno raspore|uju {irom Zemlje. Nagnutost Zemljine ose, tako|e, ima veliku ulogu u ubla`avanju vetrova. Kada bi nagib Zemljine ose bio pod pravim uglom u odnosu na njenu orbitu, Zemlja bi bila izlo`ena sna`nim vetrovima. Me|utim, ekvator na{e planete nagnut je pod uglom od 23o27' u odnosu na ravan orbite. Na taj na~in, temperatura u regionima izme|u polova ne ostaje ista i menja se u skladu sa godi{njim dobima. To zna~i da vazdu{ni pritisak ostaje u ravnote`i i da se snaga vetra tako umanjuje. Kada bi se temperatura izme|u ekvatora i polova smanjila, vetrovi bi postali topliji. Pored toga, dva sloja gasa koji postoje oko na{e planete doprinose uravnote`enju temperaturne razlike. Slojevi ozona i ugljendioksida uravnote`avaju temperaturu u atmosferi. Ozonski sloj upija "vi{ak" Sun~evih zraka. Ugljen-dioksid, sa druge strane, ima suprotnu funkciju: on zadr`ava primljenu toplotu i tako spre~ava hla|enje. Sve ove ~injenice pokazuju da ~ovek za svoj `ivot duguje velikom sistemu koji se sastoji od mno{tva slo`enih podsistema. Ceo univerzum stvoren je da bi ~ovekov `ivot u~inio mogu}im.


UNIVERZUM


SAVR[ENOST UNIVERZUMA

V

i{e milijardi zvezda i galaksija u univerzumu kre}e se po svojim razdvojenim orbitama u potpunoj me|usobnoj harmoniji. Zvezde, planete i sateliti okre}u se oko svojih sopstvenih osa i unutar sistema kojima pripadaju. [tavi{e, nekada galaksije, sastavljene od skoro 200-300 milijardi zvezda, prolaze jedna kroz drugu. Astronomi su zapazili da prilikom takvih pro`imanja galaksija ne dolazi do me|usobnog sudaranja koje bi izazvalo haos u visoko ure|enom univerzumu. [irom univerzuma, ostvarene veli~ine brzina te{ko je razumeti u pore|enju sa na{im zemaljskim standardima. Brzine u svemiru su enormne kada se mere jedinicama koje se upotrebljavaju na Zemlji. Zvezde i planete sa pojedina~nom masom od vi{e milijardi ili biliona tona, galaksije i grupe galaksija, sa veli~inama ~ije cifre mogu izraziti jedino matemati~ari, kre}u se u svemiru neverovatnim brzinama. Na primer, Zemlja oko svoje ose rotira srednjom brzinom od oko 1.670 km/h. Ako imamo u vidu da najbr`i metak ima prose~nu brzinu od 1.800 km/h, dobijamo saznanje koliko se Zemlja brzo kre}e u odnosu na svoju ogromnu veli~inu. Brzina Zemlje kojom se kre}e oko Sunca je oko 60 puta ve}a od brzine metka: 108.000 km/h. (Kada bismo mogli da napravimo automobil koji bi mogao da se tako brzo kre}e, on bi za 22 minuta obi{ao Zemlju.) Me|utim, ove cifre odnose se samo na Zemlju. Sun~ev sistem je jo{ fascinantniji. Brzina ovog sistema je takva da probija sve granice logike. Kako se sistemi u univerzumu pove}avaju po veli~ini, tako im se pove}ava i brzina. Sun~ev sistem rotira oko centra galaksije brzinom od 720.000 km/h. Brzina na{e galaksije "Mle~ni put", koja sadr`i 200 milijardi zvezda, iznosi 950.000 km/h. Ove neverovatne brzine o~igledno pokazuju da na{ `ivot na Zemlji funkcioni{e kao na ivici no`a. Me|utim, u tom sistemu nema "gre{aka" ili "potrebe za ispravkama". Univerzum, kao i sve unutar njega, nije prepu{ten "samome sebi" i on funkcioni{e u skladu sa zakonima koje je Tvorac postavio. 197


ORBITE I ROTIRAJU]I UNIVERZUM Jedan od najva`nijih uzroka velike ravnote`e u svemiru ogleda se u tome {to se nebeska tela kre}u po odre|enim orbitama ili "sferama". Zvezde, planete i sateliti rotiraju i oko svojih sopstvenih osa i unutar sistema kojima pripadaju, tako da veliki univerzum funkcioni{e besprekorno kao zup~anici u jednoj ma{ini. Orbite u univerzumu nisu ograni~ene na kretanje odre|enih nebeskih tela. Na{ Sun~ev sistem i galaksije veoma su aktivni oko drugih centara. Zemlja i Sun~ev sistem svake godine pre|u 500 miliona kilometara. Nau~nici su izra~unali da bi ~ak i malo odstupanje nebeskih tela od njihovih orbita u~inilo da sistem prestane da funkcioni{e. Na primer, pogledajmo {ta bi izazvalo odstupanje od 3 mm, gore ili dole, u odnosu na normalnu orbitu: "Zemlja u svom kretanju oko Sunca ima takvu orbitu da na svakih 30 km dolazi do odstupanja od samo 2,8 mm od njene trase. Zemljina orbita nikada se ne menja, jer bi odstupanje od samo 3 mm izazvalo katastrofalne poreme}aje: ako bi odstupanje bilo 2,5 mm umesto 2,8 mm, tada bi orbita bila previ{e velika i sva bi}a bi se smrzla. Ako bi odstupanje bilo 3,1 mm, svi bismo izgoreli" (Bilim ve Teknik, jul 1983).

SUNCE Sunce je udaljeno 150 miliona kilometara od Zemlje i neprestano nas snabdeva potrebnom energijom. U tom nebeskom telu u kome postoji tako velika energija, smatra se da se atomi vodonika stalno pretvaraju u helijum. Svake sekunde, 616 milijardi tona vodonika pretvara se u 612 milijardi tona helijuma. Tokom tog procesa, energija koja se osloba|a jednaka je eksploziji 500 miliona hidrogenskih bombi. @ivot na Zemlji mogu} je zahvaljuju}i energiji Sunca. Stalna ravnote`a i 99% energije potrebne za `ivot, obezbe|eno je delovanjem Sunca. Polovina te energije vidljiva je i dolazi u obliku svetlosti. Ostatak energije je u obliku ultravioletnih zraka, koji su nevidljivi, i u obliku su toplote. Slede}a osobina Sunca je njegovo periodi~no zvonasto pro{irenje. Ovaj proces ponavlja se svakih pet minuta, a povr{ina Sunca pomera se 3 km prema Zemlji i udaljava od nje sa brzinom od 1.080 km/h. Sunce je samo jedna od 200 milijardi zvezda koje sa~injavaju galaksiju Mle~ni put. Iako je 325.500 puta ve}e od Zemlje, ono se 198


smatra jednom od manjih zvezda u univerzumu. Sunce se nalazi na rastojanju od 30 hiljada svetlosnih godina od centra Mle~nog puta koji ima pre~nik od 125 hiljada svetlosnih godina (1 svetlosna godina = 9.460.800.000.000 km).

PUTOVANJE SUNCA Prema astronomskim ra~unicama, Sunce se, u okviru na{e galaksije, kre}e brzinom od 720.000 km/h u pravcu Solarnog vrha, mesta na nebeskoj sferi blizu zvezde Vega. (To zna~i da Sunce otprilike dnevno pre|e rastojanje od 720.000 x 24 = 17.280.000 km, kao i na{a Zemlja, koja zavisi od njegovog kretanja.)

SEDAM SLOJEVA NA NEBU Kada analiziramo sastav Zemljine atmosfere uo~avamo da je ona sastavljena od sedam slojeva. U atmosferi postoje me|uslojevi koji ove slojeve razdvajaju jedne od drugih. Prema Enciklopediji Amerikana (9/188), postoje slede}i slojevi koji se u zavisnosti od temperature nalaze jedan iznad drugog: 1. sloj - Troposfera: Njegova debljina dosti`e 8 km na polovima, a 17 km na ekvatoru. Ovaj sloj sadr`i veliki broj oblaka. Temperatura u njemu smanjuje se za 6,5oC na svakom kilometru visine. U jednom njegovom delu, zvanom tropopauza, u kom postoje sna`ne vazdu{ne struje, temperatura ostaje konstantna -57oC. 2. sloj - Stratosfera: On dosti`e visinu od 50 km. U njemu se odigrava upijanje ultravioletne svetlosti {to osloba|a toplotu i pove}ava temperature do 0oC. Tokom tog upijanja formira se ozonski sloj, koji ima `ivotnu va`nost za `ivot na Zemlji. 3. sloj - Mezosfera: On dosti`e visinu od 85 km. Temperatura u njemu pada na -100oC. 4. sloj - Termosfera: Temperatura raste smanjenom stopom. 5. sloj - Jonosfera: Gasovi u ovom podru~ju nalaze se u obliku jona. Po{to se radio-talasi odbijaju od jonosfere, na Zemlji je mogu}a komunikacija. 6. sloj - Egzosfera: Nalazi se na visini izme|u 500 i 1.000 km, a karakteristike ovog sloja menjaju se u skladu sa aktivnostima Sunca. 7. sloj - Magnetosfera: Ovo je podru~je u kome Zemljino magnetno polje ima veliki uticaj i izgleda kao velika praznina. Energetski izmenjene subatomske ~estice zadr`avaju se u regionima zvanim Van Alenovi pojasevi radijacije. 199


ZAKLJU^AK Svi `ivi organizmi i sitemi koje smo pomenuli u ovoj knjizi jasno ukazuju da je Bog stvorio ceo univerzum i sva bi}a u njemu. Svako bi}e, uklju~uju}i i ~oveka, duguje svoj `ivot Bogu. To je Onaj koji im je dao `ivot i odr`ava ih u `ivotu. To je Bog koji ih hrani, {titi, i kada postanu bolesni ~ini da ozdrave. Znaci Bo`jeg stvaranja, od kojih smo samo neke spomenuli u ovoj knjizi, tako su o~igledni da svaka savesna osoba lako mo`e videti i prihvatiti ~injenice koje su ovde iznesene. Me|utim, dostizanje tog stupnja, to jest prihvatanje ~injenica koje pokazuju Bo`je stvaranje univerzuma, nije dovoljno. Prihvatiti postojanje Boga ne zna~i biti sa~uvan od pogre{nih postupaka. Neko mo`e prihvatiti Bo`je postojanje, ali pod uticajem odre|enih tradicionalnih sujeverja mo`e ostati bez pravilnog razumevanja zna~enja te ~injenice. Postoje ljudi koji prihvataju Bo`je postojanje samo deklarativno, a da ne razmi{ljaju o tome ili ne razumeju su{tinu zna~enja Njegovog postojanja. Sa druge strane, osoba koja ima pravi pristup Bogu odlikuje se pravilnim razumevanjem ovog pitanja. Takva osoba shvata da je ceo univerzum stvoren sa svrhom. Svrha njegovog stvaranja je da se vide Bo`ji znaci koji su dostupni u svakom njegovom delu, da se iska`e po{tovanje prema njegovom Vlasniku i da se prihvate principi koji su u njemu uspostavljeni. Svi ovi znaci u univerzumu imaju svrhu da podsete ~oveka na njegovu obavezu da po{tuje Bo`ji moralni zakon. Bog je stvorio ~oveka od kapljice te~nosti, podigao ga, nahranio ga, dao mu da vidi i da ~uje, i brine se o njemu da bude zdrav. Ne treba zaboraviti da je Bog stvorio ~ovekov neverovatni imuni sistem, lekove, medicinsku nauku i lekare. Dakle, ~ovek bi trebao da slu`i svom Tvorcu i prihvati principe `ivota koje je On uspostavio. Jedna od najva`nijih stvari u ~ovekovom prihvatanju svojih du`nosti prema Bogu, jeste ose}aj strahopo{tovanja. Oni koji Boga prihvataju samo deklarativno, nemaju taj ose}aj. Samo osoba koja ima iskreno poverenje u Boga, ose}a jedan pozitivan strah da ne zloupotrebi ono {to mu je povereno. 200


Pored toga, osoba koja ima poverenje u Boga mo`e da uo~i jo{ jednu ~injenicu: ovaj svet je privremen. Onaj koji je ~oveku jednom dao `ivot, nudi mu novi `ivot u okolnostima koje ne}e biti poreme}ene ~ovekovim pogre{nim odlukama. ^ovekov odnos prema Bogu i prema svemu onome {to mu je povereno, predstavlja njegov izbor po pitanju njegove ve~ne sudbine.


O AUTORU Autor, koji pi{e pod pseudonimom Harun Jahi, ro|en je 1956. u Ankari. Studirao je umetnost i filozofiju na univerzitetima u Instanbulu. Od 1980, autor je objavio mno{tvo knjiga i nau~nih radova i postao jedan od vode}ih svetskih pisaca na polju nau~ne debate stvaranje ili evolucija. Njegova dela su prevedena na vi{e svetskih jezika. Vi{e informacija o radu autora mo`e se dobiti na veb sajtu: www.harunyahya.com

Ostala izdanja autora: Dizajn u prirodi, Samopo`rtvovanost i inteligentno pona{anje kod `ivotinja, Zeleno ~udo: Fotosinteza, ^udo }elije, ^udo oka, ^udo pauka, ^udo komarca, ^udo mrava, ^udo p~ele, ^udo semena, ^udo hormona, ^udo termita, ^udo ljudskog tela, ^udo stvaranja ~oveka, ^udo proteina, ^udo mirisa i ukusa, ^udo mikrosveta, Tajne DNK, Precizni odgovori evolucionistima, Grube gre{ke evolucionista, Priznanja evolucionista, Pogre{nost evolucije vrsta, Bo`ja umetnost u boji, Bo`ja slava svuda oko nas, Va`nost dokaza za stvaranje, No}na mora ateizma, Poznavanje istine, Ve~nost je ve} po~ela, Crna magija darvinizma, Religija darvinizma, Kolaps teorije evolucije u 20 pitanja, In`enjering u prirodi, Tehnologija imitiranja u prirodi, ]orsokak evolucije I (enciklopedija), ]orsokak evolucije II (enciklopedija), Pravo poreklo `ivota, Svrhovitost u }eliji, Tehnologija imitira prirodu, Pozadina ~uda itd. Knjige za decu: Svet `ivotinja, Slava na nebesima, Predivna stvorenja, ^uda u na{em telu, Svet na{ih malih prijatelja: mravi, p~ele, dabrovi itd.


Centar za prirodnja~ke studije vam predstavlja najbolja svetska izdanja na polju nau~ne opravdanosti veronauke

KNJIGE

DECO, DARVIN NIJE ZNAO ISTINU

OBMANA MATEMATIKA STRAHOTE SVET KOJI I BIBLIJA KOJE JE JE UNI[TEN EVOLUCIJE DARVINIZAM DONEO ^OVE^ANSTVU

Ibsvo!Kbij

Jwbo!Qbojo

Lpmbqt!ebswjoj{nb!j okfhpwb!jefpmp|lb qp{bejob

Bqtpmvuoj!nbufnbuj•lj eplb{j!p!cpabotlpk obebiovuptuj!Cjcmjkf

POVEZIVANJE NAUKE I BIBLIJE

MALA MISTERIJA STVARANJA

KRAH EVOLUCIJE Ekvfo!Hj|

Eapobubo!Wfmt

Bsjkfm!Spu

Spcfsu!Eafousj

Eb!mj!qptupkf!“qsfmb{of gpsnf”@

Fwpmvdjkb!.!obvlb!jmj nju@

Ibsvo!Kbij

POSTANJE

Lblp!kf!obtubmb![fnmkb@

USKORO Ejtusjcvdjkb;!DQT Cfphsbe;!17502296.761 17408815.376 Opwj!Tbe;!1740322.15: Qpehpsjdb;!1780363.348 Cbokbmvlb;!1760792.477

Ibsvo!Kbij

Eapo!Wjulpnc Eb!mj!tf!eftjp!hmpcbmoj Qpupq@

KADA LJUDSKA IKONE EVOLUCIJE INTELIGENCIJA POSTANE MAJMUNSKA Eap|!Hsjocfshfs


VIDEO KASETE

.!EPLB[!TUWBSBOKB-!usbkbokf;!48!njovub .!_VEP!^FMJKF-!51!njovub .!BSIJUFLUF!V!QSJSPEJ-!66!njovub .!_VEB V!NPSJNB-!49!njovub .!_VEP!QUJDB-!66!njovub .!LPMBQT!EBSWJOJ[NB-!72!njovu .!TWFUB IFMFOB-!71!njovub .!PUJTDJ!TUWBSBOKB-!41!njovub .![FNMKB .!NMBEB QMBOFUB-!66!njovub

I druga izdanja! Ejtusjcvdjkb;!DQT-!ufm/!1740941.2:1:

Harun yahya čudesa stvaranja  
Harun yahya čudesa stvaranja  
Advertisement