Page 1

15-16 Светиое Ппдиоа:

Милан Старчевић Јошева 17 Бпгпслпвље:

Звијездан Игњић 18 Великани Ппдриоа:

1 Увпдник:

Пантелија Петровић Уводна реч Ратомир Милићевић Духовни живот наш

Пантелија Петровић Српска Јованка Орлеанка Јанко Туфегџић Бошко Ненадовић 19 Исхрана:

Мирољуб Петровић 20

3

Ппезија

Царска ппрпдица:

Бранислав Жорж Царева абдикција

21

4-7

22

Тема брпја:

Текстови о националном помирењу 8-9 Интервју: Мр Мирослав Костић 10 Кплумна:

Владимир Петровић Живот, шта то би? 11-12 Галеријe:

13-14 Наципналнп-духпвнп

Актуелне вести

Шарена страна CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.2:061 (497 . 11) ГЛАС са Цера : часопис за духовни и национални препород / главни и одговорни уреник Пантелија Петровић. – 2009, бр.5 (1. јануар)- . – Јадранска Лешница (Јошева бб) : Духовнонационални центар „Свети владика Николај“, 2009(Београд : Скрипта штампарија) Месечно. – наставак: Билтен Храма Св. цара Николаја = ISSN 1820-9327 ISSN 1821-0317= Глас са Цера COBISS.SR-ID 154412812

Претходник: Билтен храма Св. цара Николаја Изашло: 4 броја Главни и одговорни уредник: Пантелија Петровић Редакција: Протојереј Бранислав Перановић Бранислав Жорж Милан Старчевић Владимир Ђукић Технички уредник: Владимир Петровић Адреса: Духовно - национални центар: „Свети владика Николај“ село Јошева под Цером 15308 Јадранска Лешница Србија Бр. телефона: 015/849-268 +41795411507 E-mail: vladimir_pet@hotmail.cоm starac0@sunrise.ch

Дистрибуција: 064/341-6931 Штампа: „Скрипта штампарија“ Београд Тираж: 250 примерака


2

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

УВОДНА РЕЧ

ДУХОВНИ ЖИВОТ НАШ

Са

Поштовани читаоци, Месеца марта 1945. г. је у тешком тренутку српске историје учињен покушај уједињења националних покрета и покушај спаса Српства и државе. У овом броју вам износимо неке од тих детаља и догађаја, који нису шире познати ни после толико времена. (још један доказ о нашој заборавности) Наши национални покрети су и после тога наставили живот разједињени и подељени на нашу несрећу и штету која сеже и до данашњих дана. Није послушан глас вођа покрета Драже, Недића и Љотића а са њима и зајено Св. владике Николаја. Још увек свако из својег угла и свог видокруга (наравно уског) гледа на прошло и будуће време. Завет Светог Саве, Св. владике Николаја, свих великана кроз српску историју, погажен је јер нисмо сложни и зато нам је овако. Жеља нам је да сви национални покрети, друштва, организације и појединци по благослову Цркве а под покровитељством наше династије Карађорђевић крену са заједничким програмом и српском народу у целини покажу прави пут на овој компликованој раскрсници на којој се Србија дуго налази. Садашње стање говори да Србија креће неповратно у погрешном смеру. Духовно-национални центар „Свети владика Николај“ по благослову владике Лаврентија ће свом снагом и свим средствима радити на остварењу овог пројекта.

Главни и одговорни уредник Пантелија Петровић

најпознатијим појавама често пута тако стојимо, да смо једва свесни тога како су оне важне по наш живот и опстанак на овој земљи. Живимо месецима, па и годинама, а да их једне своје озбиљне мисли не удостојимо, и цео наш живот пролази, а да их нисмо тако рећи ни озбиљно приметили. Наша лењост ка размишљању, опажа се не само у телесном, него и у нашем духовном животу. Нас свакидашњи живот и послови толико обузимају, да нас је врло мало који хоћемо и стижемо да о духовним стварима размишљамо. Отуда је наша Црква, знајући за ову нашу особину, још од најстаријих времена стављала својој деци светле примере пред очи, који су као нека виша опомена говорили: Човече, не заборави размишљати о вишим , духовним стварима. Ово је размишљање потребно, јер оно рађа у нама узвишено расположење, оно нас све више доводи до упознавања и разумевања Божијих ствари и спрема нам неизмерну радост и милину духовнога препорода и уживања. Схватимо и запамтимо, да све на свету, од најмање стварчице до највеће, сведочи нам о томе, да се све усредсређује у Богу, да је све на свету само по милости Његовој. И ако је Он добар према нама. Па ми смо „земља и пепео“ и по бескрајној доброти Он ставља део Духа Светог у наше пропадљиво тело, да би земља добила облик и образ, да би се назвала човеком.и тај Дах Божији у нама, то је душа наша. Не заборавимо да се молимо са тврдим убеђењем о Његовој доброти, јер, „све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити и биће вам и још на једном месту у св. Јеванђељу „Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се“. + Протојереј Ратомир Милићевић


ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

Царска породица ЦАРЕВА АБДИКАЦИЈА

Тог мартовског дана, у воз код св. Цара Николаја дошао је командант армија северозападног и северног фронта, генерал руски, и упознао га је са својим телефонским разговором са Родзјанком. Министри Думе били су неспособни да ураде било шта и била је неопходна Царева абдикација. Он је одговорио да је спреман на тај корак, али претходно нека се изјасне о томе сви команданти фронтова. Руски је пренео разговор у Ставку, а Алексејев свим командантима. Стигли су одговори. Спасење Русије и мирно задржавање на фронтовима је одлучило. Цар је између осталог написао следеће: „Ових дана, одлучујућих у животу Русије, ми сматрамо дугом своје савести да олакшамо нашем народу чврсто јединство и збијање свих наших снага, да што боље

остваримо победу и, у складу са Државном Думом, сматрамо да је добро да се одрекнемо престола Руске државе и да се

3 растеретимо врховне власти... Нека Господ Бог помогне Русији!“ Уследила је и опроштајна наредба војсци: „Последњи пут вам се обраћам, много вољена војско, извршавајте свој дуг – браните нашу храбру Домовину, покоравајте се Привременој влади, слушајте своје старешине. Бог вас благословио, а св. Георгије великомученик и победоносац нека вас води ка победи!“

Опраштајући се са својим сарадницима и пратњом, како је сам написао, само што му није срце препукло. Испраћен од потресене масе народа, св. Цар је кренуо својој Породици, да са њом пође на крсни пут и испеје горку чашу мучеништва. * Истога дана, 15. марта 1917. године, када се св. Цар Николај одрекао престола, једној сељанки је у сну наређено да оде у цркву села Коломенског, у околини Москве, да пронађе потамнелу икону Мајке Божје и опере је. Испод тамних наслага чађи и прашине указао се лик Богородице са свим ознакама царске власти (престо, круна, скиптар и шар). Због тога је названа „Државном“. Православни руски народ се на тај начин уверио, да је Пресвета Владичица преузела царску власт и постала истинска Владарка свога народа. Икона се данас налази у Казанском храму места Коломенског и слави се тог дана, када је и обретена. (фотографија иконе се налази на корицама) Бранислав Жорж


4

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

Тема броја: Национално помирење БОШКО КОСТИЋ КОД ДРАЖЕ

Половином

марта 1945. Дражу је посетио Бошко Костић, у својству делегата СДК, са писмима генерала Парца и војвода Ђујића и Јевђевића.

и дисциплину у војсци. По завршетку разговора Дража је своју четничку шубару пружио Костићу уз речи: „Ово шаљем г. Љотићу. Шаљем му моју шубару од срца, у знак пријатељства и братства, а у духу наше заједничке борбе.“ (слика шубаре на десетој страни у галерији) Рачић је сутрадан рекао Костићу: „Знаш, наша ти је несрећа да од почетка нисмо имали човека који би водио политику. (...) Ми ти се опет, брате, официри у политику много не разумемо. Штета је што Љотић од почетка није код нас да води политику, а Дража војску. Куд би нам крај био.“ Иако су Калабић, Рачић и остали хтели да крену за Словенију, Дража је сматрао да још има времена. То оклевање стало је живота и њега и његове најверније саборце.

НЕДИЋ И РАДИО ЛОНДОН (САРАДЊА СА ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ)

После

Дражин штаб се налазио у месту Дуго Поље. Састанку су присуствовали Кесеровић, Калабић, Љуба Јовановић, Рачић, Туфегџић, Пазарац и др. Костић им је пренео Љотићеву жељу за дефинитивним окупљањем свих националних снага. Ако би Дража пристао да дође са својом војском, та нова армија би бројала око 100.000 бораца. Дража се са тим сложио и одредио генерала Миодрага Дамјановића и потпуковнике Љубу Јовановића-Патка и Синишу ОцокољићаПазарца да пођу са Костићем у Словенију. Дража је упутио писмо Љотићу, у којем је рекао да са радошћу поздравља његов рад на обједињавању свих националних снага, иако у последњем моменту. Упутио је писма и војводама, у којима је наложио да проповедају слогу, братство и љубав уз ред

једне радио-емисије у којој су изнети подаци како је Недић лично командовао својим трупама, па ипак је генерал Михаиловић однео победу, заробивши 25.000 Недићеваца, а сам Недић се једва спасао, Недић је прокоментарисао: „Само нека ме грде, нека измишљају шта хоће, јер ми тако чине највећу услугу. Ја не могу ништа да свршим код Немаца, јер ми не верују и сумњиче ме да помажем и оружам Дражу. Али чим нешто овако минхаузеновско објави Лондон или који други радио, који распали по мени, ја одмах искористим да бар коју пушку и коју хиљаду метака извучем од окупатора и да ми дозволи да повећам своје оружане снаге. Најгоре је за мене када се ућуте и не дирају ме. Онда се одмах Немци намргоде и ништа не могу да учиним. Не дај, Боже,


ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7 да би ме неко са Запада похвалио, то би био крај српске владе...“ Непобитна је чињеница да за цело време окупације ниједном није дошло до отвореног сукоба између Оружаних одреда, а потом СДС и одреда генерала Михаиловића, већ је тајно, разуме се, постојала пуна сарадња на терену између обе групе. Недић је говорио: „Не дај, Боже, да ме ови наши са радио-Лондона почну да хвале. Онда је свршено са мојом мисијом“. Недић је био огорчен када су га називали квислингом, издајником, а када су из Лондона пуштали лажне вести како се, тобоже, састао са Павелићем, рекао је: „Нека ме нападају што жешће могу. То ми је потребно и корисно. Али нека не прљају моју част и као Србина и као војника који је увек био и остао веран и своме Краљу и своме народу и својој заклетви. Они би бар требали да знају шта ја овде радим, јер многи који су тамо знају ме врло добро ко сам и какав сам“.

5 Олујин, доцније убијен од комуниста код Лазаревца. Божидар је био најмлађи брат Недићев и активан учесник ратова од 19121918. године, 14 пута рањаван. Из ратова је изашао као инвалид, одликован највишим нашим и страним одликовањима (француским, белгијским, бугарским, пољским, руским, чешким, италијанским, мароканским и румунским). Био је председник Удружења ратних инвалида и Међународног савеза ратних сирочади зараћених страна, народни посланик и непомирљиви антикомунистички борац. Са добровољачким јединицама повукао се на Запад, стигао у логоре, где му је од комуниста била уцењена глава, али се спасао заузимањем турског председника Иненија код Британаца. У избеглиштву трпео глад и понижења, али је сачувао свој национални понос и достојанство. Припремио: Бранислав Жорж

САРАДЊА

Божидар-Бошко

Недић, брат двојице генерала, Милана и Милутина, изнео је једну занимљиву забелешку у којој је изнета заједничка споразумна министарска листа Дражина и Недићева, која је требало да се објави приликом искрцавања савезника и почне заједничка акција. У њој стоји да је Аца Станојевић предвиђен за председника владе, Дража за министра војног, Недић за министра унутрашњих послова, а Љотић за министра правде. По сазнању Бошка Недића, Дража је дошао у додир са Недићем још у новембру 1941. преко капетана Александра Мишића. При узајамном споразуму прва писма су уништена, сва даља саопштења била су усмена, по специјалним куририма. Један од првих био је жандармеријски потпуковник

„Дража и ја радимо један исти посао, али идемо различитим путевима. Морамо ићи раздвојени, јер не треба непријатељ да осети да смо на истом послу“. Милан Недић


6

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ О НАЦИОНАЛНОМ ПОМИРЕЊУ

Морамо стати уз Светога Саву. Ми смо с разлогом назвали Православну цркву Светосавском, јер су српство и православље уткани једно у друго. Ко удара по српству тај руши православље, ко удара у православље тај руши српство. Без духовног јединства ми не можемо ништа створити. Ми прво морамо бити духовно уједињени, па кад пред Богом и Светим Савом станемо заједно, све остало ће ићи лакше: национално јединство, стварање влада, странака политичких, споразуми и, што је најважније, борба за опстанак биће олакшана. Ту је наша снага непредвидљива за злотвора. Увијек смо имали падове у диобама, а успоне у слози, што потврђује и Први свјетски рат. Народ каже: „Без Бога ни преко прага."

покоља и Србију од тоталног уништења. То су два највећа Србина за чије се гробове данас не зна. Они су два ока у српској глави. Два највећа мученика и хероја у савременој нашој историји су Михаиловић и Недић. О Недићу и сарадњи равногораца и Недићеве владе: Не само што је Милан Недић жртвовао главу, него је своју част и свој понос ставио на коцку за спас српског народа. Он је прави сљедбеник Христов: „Положи душу своју за народ свој." Он је највише одликовани Србин у српској историји. Био је војнички геније. Да ме неко питао хоћу ли ићи код Драже у шуму или код Недића у Београд ја бих опет изабрао Дражу и шуму, јер је лакше бити у шуми и носити пушку па ко кога докопа, него бити са Недићем када је глава увијек на пању и гдје један потпис њемачког жбира може скинути главу. По Дражином наређењу ја сам три пута своје људе слао у Београд по мало пара. (Изводи из интервјуа са војводом Момчилом Ђујићем, Нин, 6.12. 1991, стр. 16. )

Војвода Момчило Ђујић и Димитрије Љотић О Дражи Михаиловићу и Милану Недићу: О сукобима говоре они што желе да заваде Србе. Дража Михаиловић, обичан пуковник, није признао капитулацију, пробио се преко Босне, дошао у мају на Равну гору и дигао устанак. То је први герилац Европе 1941. Милан Недић је мученик и херој. Дража је на међународном плану дигао српско име, а Недић је спасавао Србе од усташког

О Љотићу: Ја сам први пут са њим разговарао у Словенији, али тврдим: јесте био велики човјек. У ствари, ја сам у животу сусрео три велика човјека, велика политичара: Димитрија Љотића, Адама Прибићевића и Милана Гавриловића. То су људи који су могли бити патријарси по свом карактеру, по свом поштењу, по скромности, по вјери у Бога.(...)Недић је одиграо спасоносну улогу, иза њега је стајао Љотић, један велики човјек, један велики родољуб. Никакав издајник! Он је био као пророк Божији. Многе ствари предвидио је боље и тачније него многи наши политичари. (Извод из: „Гласа Јавности“ /специјално издање/, Београд, 24.септембар 1999.)


7

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

НЕДИЋ И ЉОТИЋ

Недић

је пред Љотићем и Краковом једном приликом изјавио: „Претешка је моја мисија. Ја треба да проведем српски народ једном једином узаном стазом, тако узаном да се једва може корачати и с које нема скретања. Доле је, испод те стазе, амбис коначне пропасти и ја морам једнако да задржавам српски народ да се у своме лудилу не баци у њега и не ишчезне за свагда, а горе више те стазе су стрме литице немачког неразумевања и свирепе окрутности које нико и ништа не може покренути и где се глава може смрскати, али се проћи не може. Али ја ћу истрајати ипак све док не доведем српски народ у широку долину његовог опстанка.“ Љотић је касније рекао: „Милан преживљава најболније дане свога живота и накритичније тренутке своје историјске мисије. Ја не знам шта не бих урадио само да му у томе помогнем. И ако би он требао само једну стопу да буде виши, да би се боље видео и чуо, ја бих био готов да легнем на земљу па нека се попне на мене и нека тако буде већи.“

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О ЉОТИЋУ

Инжењер

Светолик Луња Лазаревић се сећао како га је на самом почетку окупације Љотић послао у манастир Жичу, да однесе писмо св. Владици Николају. Када је овај тамо стигао из Краљева, праћен о. Алексом Тодоровићем, свети Владика је, прочитавши писмо рекао: «Реци моме брату Мити, да не жали жртве за спас српског народа. А када Бог да, да једног дана дочекамо слободу, ја ћу први писати о светоме Димитрију Љотићу!»

СТАРИ ЧЕТНИК „...Као старом четнику много ми је мило да ваш лист проповеда љубав и слогу између четника и добровољаца. И то само тако наставите. Сви прави четници и јунаци то вам одобравају. Ми знамо да их има који покушавају да баце семе мржње и раздора између четника и добровољаца. Има их, на жалост свију нас, који томе и наседају. Али томе злу не сме се дати да се укорени. Слога и љубав то је највећа снага. Слогом и љубављу биће угушена свака клица зла, од слоге и љубави бораца против комунистичке напасти највише се боје сами комунисти и сви они који их помажу... то сам хтео да вам кажем и да ваш рад поздравим.“ Стари четник „Наша Борба“, бр. 49, 9. авг. 1942.

БУРА

Бура једном подигнута давно, Ни данас се јоште не стишава. Поломила и лишће и гране, Остало је стабло огољено, Око кога домаћин јауче, Руке крши, у чуду се пита: Од куд бура и коме користи? (из збирке Хиландарски стихови)

ЛАЖНИ ПОЈМОВИ

Узроци невоља наших и целог света, Нису и не могу бити без одгонетке. Множина појмова лажних, Као истина нашим бићем Суверено већ дуиго влада. Отуда кошмар у нама, И живот пун чемера и јада. (из збирке Хиландарски стихови) о. Јован Хиландарац


ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

8

ИНТЕРВЈУ: Мр Мирослав Костић

Господине Мирославе, на почетку овога интервјуа замолио бих вас да оцените данашње стање у српском народу и шта по вашем мишљењу треба мењати.

Истражујући

о генералу Милану Недићу пут нас је довео до његовог унука мр Мирослава Костића. Сусрећемо се у згради Радија Београд у коме је наш саговорник провео свој радни век. После неколико реченица успостављена је одлична сарадња са овим изузетним човеком. Мирослав Костић је рођен 1940. године у породици која је била повезана са генералом Миланом Недићем родбинским везама. После Другог светског рата његова породица је имала доста проблема са новим режимом но упркос свему Мирослав успешно завршава Ликовну академију на којој и магистрира. На Радију Београд је провео готово пола века радећи као новинар и уредник. Поноси се чињеницом да никада није био члан Комунистичке партије. Оснивач је Свесрпског савеза: „Милан Ђ. Недић“. Данас на радију Београд уређује емисију за слепе и бави се националним радом. Аутор је неколико књига и први је објавио ратне говоре Милана Недића.

Тешко је у једној реченици одговорити на ово питање јер је данашње стање лоше и то није ствар материјалног сиромаштва већ духовне беде у којој се налазимо. Ако би се могло правилно сагледати и они Срби који се тако називају морално су поклекли јер после пола века комунистичког једноумља и Милошевићевог режима Срби су се променили. То се огледа у духовности, као и у биолошком смислу јер је све мањи наталитет. Истина је да су храмови пуни људи, али је то само за Божић и Ускрс. Тако Срби нису радили, већ су сваке недеље и празника ишли у цркву. Сваки прави Србин би требао да и данас ради тако. Да би се данас такво стање поправило неки говоре да треба педесет година, неки сто. Ја не знам колико тачно треба времена али нам је потребно доста ствари. Потребна је реформа школства јер само увођење веронауке није довољно. Веронаука би требало да буде обавезан предмет а друго је питање како ће се дете развијати и у каквој породици расте. Какво мишљење имате о вашем деди Милану Недићу и како оцењујете његов рад? Цео рад Милана Недића би се могао сажети у једној реченици: „ Све за Србију ништа против ње“. Милан Недић је све жртвовао за Србију и сам себе је ставио на олтар. Њега су дуго молили да се прихвати положаја председника владе народног спаса. Прво он је био у пензији, друго у оној чувеној експлозији у Смедереву пострадао је његов син јединац Душан. После тога Милан Недић је био готово убијен и није му било ни до чега. У таквим условима га председник Краљевске


9

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7 академије наука Белић на коленима моли да се прихвати овога положаја као најугледнији Србин тога времена. Генерал са мноштвом ордена које је поштено зарадио у Првом светском рату се колеба и после дугог наговарања прихвата да буде председник ове владе. Укратко можемо рећи да је он самога себе ставио као жртву на олтар отаџбине.

спас српског народа. Следе догађаји са Аписом, Други светски рат и сталне поделе српског народа. Данас после свега што смо преживели нису нам потребне поделе. Једном приликом један мој велики пријатељ и угледни свештеник је рекао: „Аман, заман докле више тих подела“. Дакле, ово ја могу само поновити и моја жеља је да дође до националног помирења, да све заборавимо и закопамо ратне секире да би кренули правим путем. Какво је ваше мишљење о деловању Духовно-националног центра и о подизању храма св. цару Николају?

Мр Мирослав Костић са принцем Владимиром и принцезом Бригит Карађорђевић (23. 10. 2004) Како реагујете на данашње оптужбе које поједини историчари износе на рачун генерала Милана Недића? Неки не знају његову улогу, други неће да је знају, док су трећи потпуно злонамерни. У виду се мора имати речено у претходном питању да је он свесно себе жртвовао на олтар отаџбине. Он је све чинио само да би Србију и Србе спасао. Пошто је овај број часописа посвећен националном помирењу да ли мислите да је овакво помирење могуће у српском народу? Могуће је али и истовремено тешко јер ми имамо наследне трауме још од Карађорђа и кнеза Милоша. Можда је и било добро што је кнез Милош убио Карађорђа јер је жртвовао једног човека за

Захваљујући вама сазнао сам за рад Духовно-националног центра и подржавам га. Што се тиче подизања храма Св. цару Николају упућујем само похвале. Пошто сам и ја са Свесрпским савезом помогао зидање храма посвећеног Рођењу Пресвете Богородице у селу Ђурђеву код Тополе знам колика је радост подизати један храм. Радујем се вашој срећи и у било каквом смислу ја ћу овај пројекат помоћи колико могу. На крају овога разговора захвалио бих вам се на одвојеном времену и замолио за поруку нашим читаоцима. Могу само поновити речи Милана Недића: „Све за Србију, ништа против ње“ и латинску изреку salus populi suprema lex esto (спас народа највиши је закон) и само то нам може бити циљ. Ми смо некада били међу првим народима у Европи, а сада као што знате ви као и читаоци вашега листа пали смо веома ниско и морамо се опет подићи. Разговор водио: Владимир Петровић

www.romanovi-srbija.org.rs


10

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

ЖИВОТ, ШТА ТО БЕШЕ?

Можда

вам овај наслов звучи провокативно али верујте да није. Како ви замишљате свој живот? Ставите прст на чело и размислите. Ако не можете да дате одговор ја вам препоручујем помоћ за то. Како и где? Одговор се налази у једном америчком филму. Ако нећете да ми верујете на реч онда погледајте филм „Листа последњих жеља“ (Тhe bucket list).

Типична холувудска прича о двоје стараца (један наравно богат а други сиромашан) која добијају канцер и преостаје им шест месеци живота. Довољно, зар не. Није, постоји и листа последњих жеља који они треба да ураде. И шта они чине, полазе на обилазак света тражећи нове људе, сазнајући нове стваре. Али шта је поента, онај богаташ са почетка филма као и онај сиромах схватају да богатство није циљ нашега живота већ постоји нешто велико и веће изнад нас самих. Да ли би ви могли да закључите то. Можете ли да схватити да постоји нешто што је данас веће од новца, од пролазних ствари, од свега онога што нас дели од оних великих циљева и љубави.

Сада прелазим на поенту. Молим вас да прочитате следећи одељак. „Драги Едварде, снебивао сам се последњих дана око тога да ли би требало да напишем ово. На крају сам схватио да ћу зажалити ако то не урадим, зато, ево га. Знам да нисмо били најбоље расположени када смо се последњи пут видели. Нисам хтео да буде тако. Верујем да сам одговоран и жао ми је. Али, искрен да будем, да имам прилику, то бих направио поново. Вирџиниа каже да сам отишао као странац, а вратио се као муж. То дугујем теби. Не могу да ти вратим за све што си учинио за мене. Уместо да покушам замолићу те да ми урадиш нешто. Нађи радост у свом животу. Једном си рекао да ниси свако. То је истина, сигурно ниси свако, али свако и јесте свако. Мој пастир увек каже да су наши животи потоци који утичу у исту реку према сваком рају који лежи иза водопада.Нађи радост у свом животу.“ Ако је нашем јунаку један смртник пружио шест месеци дивног живота замислите само колико је нама Бог дао таквих тренутака. Да ли му шта дугујете и како да му кажете хвала? Вероватно дајући другима оно што је он вама дао. Само пазите можда немате оних шест месеци да остварите списак последњих жеља. Ја ћу вам своје жеље рећи други пут, обећавам. Владимир Петровић Она позива на човека на улици: „Господине, можете ли ми помоћи“ Хладно је и немам где спавати, Има ли где можете ли ми рећи? Он настави даље, не погледа назад Претварајући се да је не чује Почиње да прелази улицу Као да му је непријатно што је она ту. (Фил Колинс, Један дан у рају


Галерије Национално помирење

www.romanovi-srbija.org.rs


12

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

Православље

Фотографије су преузете са интернет сајта: www.orthphoto.net


13

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

СРПСКА МАЈКА КУЈУНЏИЋА СТАНА

него с поносом да посматра свога сина, или како то песник описује:

...Српска мајка, узор материнског витештва, јесте мајка Кујунџића. Њен син Лазар је симбол борбеног хероизма и пожртвованости за народ и домовину. Он је у винородном Подримљу изнад Хоче и Острозуба са својом малом четом показао чуда од јунаштва. Знао је да ће погинути, али се смрти није плашио. Непријатељи га препознају и над њим мртвим доводе му мајку, храбру и витешку Стану Кујунџића. Гледа мајка свог убијеног сина – тај млади цвет који се тек расцветао, гледа га мајка, а болови се гомилају у њеној души. Срце не може да остане равнодушно, него од превелике жалости хоће да искочи из старачких груди. И поред свега тога мајка остаје храбра. Она и не мисли на свог мртвог јединца. Пред њом је слика страшне судбине Подримља, ако позна свог сина. Она зна да би се села спалила, куле срушиле, главе одрубљивале и страшне муке доживеле. Зато поносно, снажним гласом, одговара да не познаје свог сина, свог јединца Лазара. То као гром делује на непријатеља. Они не могу да разумеју да може мирно не само без суза

„Мирна стоји Кујунџића Стана, А говоре четир' Арнаута: - „Ова глава болом ужаснута, Ова усна крвљу покапана, Очи јасне што се сјајем диче, На твоју нам лепоту наличе. - Крв је твоја у лице уткана.“ Диже мајка руке обадвије, Па прозбори: „То крв моја није.“ Мајка се одриче сина, свог мртвог јединца, што спада у ретке примере херојства, ретке жртве. Она одлази од свог мртвог сина и тек потом преживљава страшне болове. Њој се чини да је читава природа проклиње што се одриче свог сина Лазара. Чини јој се да је проклињу и зелени воћњаци и круне високог дрвећа и широка поља и високе горе и Бистрица, која је у подножју хујила чудноватим шумом. То чини тежину њене душе која скрхана болом пада пред овоземаљским патњама и страдањем ... Бранислав Жорж


ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

Натпис на Библији I Нек вам књига ова света У животу буде мета Све утехе нек вам пружи За спасење нек послужи... Сапутница да вам буде У животу, борби, - свугде! II Нека књига ова света Сапутница вавек буде, Још утеха и спас свима Што се боре, што се труде! III Нек вам књига ова света У животу буде мета Нек вас прати свуда, свуда... Нек вас ова књига спаса Теши сваког горког часа У данима борбе, труда! КР (Велики кнез Константин Конст. Романов)

14


ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

Светиње Подриња: ЈОШЕВА

У

новијој историји Јошева се помиње као насеље у турским списима из 1600 године. Може се претпоставити да је засељена после 1570. године. Поуздано се зна по археолошким налазима на локалитетима „Ненадовића башчина“ и „Попов поток“ да је данашња територија Јошеве била насељена крајем неолита. Сва новија историја Јошеве до пред Први светски рат је везана за турску окупацију. Према предању у том периоду је настало и име Јошева, према том предању је било овако: Путовао један знаменити Турчин из Лешнице према Текеришу долом између Цера и Иверка, како уређеног пута није било путовање се отегло а на Турчиново често питање – кад ћемо већ стићи – људи из пратње су одговарали још ево, још мало ево и тако та област поста Јошево. Број домаћинстава тј. кућа у Јошеви се кретао почетком XVII века од десетак да би их данас било преко триста. После 1830. године кад је Србија добила самосталност у Јошеву се доселио и највећи број данашњих фамилија углавном из Херцеговине и Црне Горе. У том периоду је вероватно и изграђена црква у Јошеви, у долини поред реке Лешнице која је истовремено служила и житељима Јадранске Лешнице. По записима и причама дуги низ година су свештеници били из Јошеве из породице Павловић. Постоји податак да је 1852. године у јошевачкој цркви служио Алекса Павловић. У другој половини двадесетог века Турци су цркву запалили и срушили, а данас постоје остаци темеља где је била. Претпоставља се да је црква била посвећена Св. великомученику Пантелејмону - вашар у Јошеви је за Пантелиндан. Кад је 1870. године подигнута црква у Јадранској Лешници

15 она се и даље звала Јошевачка црква. До пред Други светски рат изнад црквених врата стајале су иконе Св. Илије и Св. Пантелејмона (црква у Ј. Лешници слави Св. Илију) Више од сто година Јошевци су одлазили на службу у Ј. Лешницу и сањали да опет имају богомољу у свом селу. 1992. је покренута иницијатива да се гради црква у Јошеви, а иницијатор и вођа био је Ратибор Петровић, сада свештеник. Градње цркве је завршена 1998. године. 19. јула исте године је и освећена. Посвећена је васкрсењу Христовом. Године 2000. формира се парохија и црквена општина, за парохијског свештеника долази протонамесник Милисав Станковић родом из Ј. Лешнице, а дотад на служби у Косјерићу. За председника Црквене општине је изабран Пантелија Петровић који је на тој функцији све до данашњих дана. Страдања у Првом и Другом светском рату, и учешће мештана у овим догађајима као и добро организован Богомољачки покрет створили су у више фамилија жељу да се њихови потомци одуже Богу и народу, на тај начин што би се школовали за свештенике. Данас Јошева вероватно у Србији има највећи број свештеника у односу на број парохијана.


16

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

Наводимо данас свештенике из Јошеве:                 

активне

Драгослав Пантелић Липница Милисав Симић Орашац Зоран Симић (отац из Јошеве) Хрватска Драган Секулић Немачка Стојша Јагодић Бања Ковиљача Милорад Секулић Краљево Милојко Димитрић САД Миленко Секулић Козјак Милосав Живановић Врњачка Бања Добрица Петровић Липнички Шор Спасоје Живановић Баново Поље Милан Катанић САД Слободан Крстић Лозница Предраг Катанић Црна Гора Ратибор Петровић Јошева Бранислав Перановић Јошева Драгољуб Ивановић (архијерејски намесник јадрански) Лешница

Свршени богослови сада студенти теологије:

   

Србољуб Петровић Раде Јагодић Љубомир Секулић Владимир Петровић

Родом из Јошеве је и чувена игуманија манастира Чокешине високопреподобна мати Ана.

Поред парохијске цркве у Јошеви у току је по благослову владике Лаврентија изградња још две цркве: - Црква у Центру за рехабилитацију и лечење болести зависности - Црква Св. цара Николаја у Духовно-националном центру. По свему напред наведеном Јошева спада међу високе светионике правослане вере.

Посетите: www.romanovi-srbija.org.rs СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ Приредио: Милан Старчевић


17

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

УЧЕЊЕ О БОГОРОДИЦИ КОД МИТРОФАНА МАТИЋА

Живот

православне вере кроз историју је рађао многе мученике који су својим животом сведочили веру у Христа. Такве реалности сведок је и наш народ који је за веру у Христа дао многе своје чланове. Један од таквих примера био је и свештеномученик Митрофан Матић, старешина манастира Чокешине, који је својим животом сведочио своју веру. Његово страдање за веру Христву Господ је прославио и на небу али и на земљи међу нама, његовим народом. Следовати примеру, речима и науци угодника Христових вековни је задатак нас православних, те због тога и посвећујемо овај рад кратком сагледавању учења Митрофана Матића о Богородици. Скромно сведочанство записа његовог учења о Богородици сачувано нам је у једном кратком изводу из његовог дневника1. Његово учење о Богородици јесте сведочанство опита заједнице са мајком свих нас људи. Управо овако Пресвету Богородицу описује овај знаменити старешина манастира Чокешине. Реалност страдања хришћана који иду као деца ка Оцу нашем небеском јесте неминовна као и страдање детета које прави своје прве кораке. И као што свака истинита мајка прилази и пружа утеху свом детету када оно страда тако исто и Богородица јесте утеха свим хришћанима који христолико страдају за име Сина њеног, Господа Исуса Христа. Поготово је тога био сведок српски народ који је често кроз историју страдао за славу Божију и у тим тренутцима трагао за утехом Пресвете

Богородице. Опитни сведок таквог страдања за Господа био је и Митрофан Матић који нама, својим потомцима, оставља упутство да се и ми у тренутцима нашег страдања обратимо његовим речима Пресветој Богородици: „Немамо друге наде, немамо друге помоћи сем Тебе – Ти нам помози“2.Разлог томе јесте чињеница да страдамо за славу имена њеног Сина те да је и она та која је и сама страдала гледајући свога Сина како Га разапињу на крст. Сведочећи о овоме монах Митрофан Матић молитвено каже: „Мачем прободено Твоје срце је извор саучешћа, самилости, те се и наше срце измучено суровошћу живота Теби припаја, јер осећа заклон Твога материнског загрљаја, топлоту Твога покрова, да њиме заштићено живи без страха од напада искушења“3. Молитвено обраћање њој јесте човеку данашњице једина сигурна утеха којом наше страдање добија свој преображај и окончање. Имајући Пресвету Богородицу као заштитницу Митрофан Матић нам указује да читава природа човекова доживљава свој преображај. Он тако каже: „Како се све мења под Твојим окриљем. Чудно, тајанствено мења. Грчем бола засужњена душа се ослобађа, њезина жудњаприближује се остварењу; очајни јој се крик претвара у победну песму: Радујсја! Немир се губи у тишини земље, која ишчезава у недогледној дубини... осећа се надахнуће једног новог живота“4. Тај нови живот о којем сведочи Митрофан Матић јесте живот у Христу који се даје свима онима који страдају за Христа. Очевидан пример таквог живота јесте сам Митрофан Матић. Проф. Звијездан Игњић Митрофан Матић, Из монаховог дневника, наведено по: Владимир П. Петровић, наведено дело, 56 3 Исто, 56 4 Исто, 56 2

Ради се о изводу објављеном у: „Изабране песме“, Lazarica press, Birmingham, 2003., England, 25-26. Такође, извод се налази и у недавно објављеном делу: Владимир П. Петровић, Народни монах, Манастир Чокешина, 2008., 55-56 1


18

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

Фељтон: ВЕЛИКАНИ ПОДРИЊА (3) СРПСКА ЈОВАНКА ОРЛЕАНКА

Јован

Михајловић, поседник из Сремске Каменице, у Првом светском рату био је интерниран у Араду, док му је један син погинуо на руском фронту, а други од бомбе. У Другом светском рату са трећим сином Радославом спасен је Недићевом интервенцијом са 100 Каменчана, из Сремске Митровице, где су чекали смрт. Радослав је био толико мучен, да је изгубио разум и једва се после рата опоравио. Четврти син Александар нашао је спас бекством у Србију. Кћи Јованова, Станка, водила је једно хемијско предузеће у Новом Саду. Кад је избио рат, нашла је негде четничку униформу и оружје и придружила се војсци. Одсекла је косу и пошто је била мушкобањастог изгледа, личила је на младог момка. Једног дана, непосредно по повратку из Митровице, неки четник је дао Јовану хартију, на којој је писало: „Мој друг и ваш син, четник Станко Михајловић, погинуо је јуначки бранећи Лозницу од Немаца. Он ми је говорио о вама, али нисам био у могућности да вам раније ову тужну вест доставим. Ми смо га тамо и сахранили“. Ову поруку послала је тајна команда Београда Дражиног покрета, преко једног свог члана из Срема. У сукненом четничком оделу, са одсеченом косом, успела је Станка да завара своје другове, који су је сматрали мушкарцем и умрла је на развалинама Лознице, бранећи је од окупатора. Незнана српска Јованка Орлеанка, пала је као ватрени родољуб у свом младом одушевљењу, уверена да врши своју највишу дужност према Отаџбини. Пантелија Петровић

БОШКО НЕНАДОВИЋ

Родио се под гордим Цером, у селу Јошеви. Ту, на његовим падинама, као дете, слушао је приче о војводи Степи, како је до ногу потукао моћнога Поћорека, како је силну Аустроугарску војску безглавце натерао у Дрину. По свршеној основној школи, Бошко одлази у Лозницу, где је изучио трговину. После неколико година стекао је право на самостални рад. У Јошеви је држао трговину све до 1941 .године. Тада, по нашој пропасти, диже руке од посла, потпуно напушта кућу и ставља се на браник слободе. Одмах долази у везу с капетаном Рачићем, са Џиџом и осталим устаницима из Подриња. Несебично се ставља сав у акцију и тек ту налази себе. Тешки дани рушилачког партизанског беса у Србији и окупаторова одмазда, нису га могли ни за тренутак одстранити од устничке идеје. Долази и лето 1942. године. Обнавља се Равногорска акција у Подрињу. Околности су необично тешке. Дражин је четник прогоњена звер, коју може свако убити без икакве одговорности. Притисак немачки је неиздржљив: пале се читава села, прогањају наши људи у маси. Нико да нас прими под кров, нико кору леба да потури. Само је Бошко и тада неустрашиви Рачић, на тавану његове штале, окружен својом пратњом, проводи дане. Одатле се издају наређења, врши организовање. Он то све преноси, ставља људе у везу, обавештава... У октобру 1943, постављен је за команданта места у Јошеви. Његови сељаци никада неће имати већег пријатеља. У борби 30. марта 1944. године Бошко је славно пао. Понос Јадра, понос свих нас. НЕКА МУ ЈЕ СЛАВА И ХВАЛА! +Јанко Туфегџић (1944.)


ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

ДА ЛИ ЈЕ НЕОПХОДНО ДА СЕ ЉУДСКА БИЋА ХРАНЕ МЕСОМ ЗАКЛАНИХ ЖИВОТИЊА? (2)

Већ

на другој страници Библије пише да је Бог прописао људима шта треба да једу: „Ево дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе. То ће вам бити за храну“ (1. Мојсијева 1,29). А после узимања забрањене хране и првог прекршаја Божјег закона, Бог каже Адаму: „Што си послушао жену и окушао с дрвета с којега сам ти забранио, земља да је проклета с тебе; с муком ће се од ње хранити до својега века; трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; са знојем лица свога јешћеш хлеб докле се не вратиш у прах од којег си узет“ ( 1. Мојсијева 3, 17- 29 ). Када су Израелци изведени из ропства у Египту, Бог је између осталог хтео да их очисти и од египатске лоше хране, па им је дао ману, небески хлеб. Међутим, Израелци су хтели египатске лонце, египатску храну, кукали су и тражили месо. И Бог је рекао: „У реду, добићете оно што тражите, са чиме ја нисам сагласан.“ И јато препелица је слетело у Израелски логор. Халапљиво ждерање тог меса многе је тог дана стајало живота. Нека стоји на свакоме да изгради однос према сопственом животу. Ја када бих могао да забраним убијање животиња, не бих то учинио. Јер Божјем народу не требају забране, већ достојанство и великодушност добрих господара земље. Соломон је написао: „Када седнеш да једеш са господином ( јеврејски „машал што значи владар“), пази добро шта је пред тобом“ (Приче Солумонове 23,1). Зна се чијим столом прети опасност. Сиромашни имају мање, али обични су сами производили своју храну, која је била квалитетнија од хране богатих. Исус је био

19 још јаснији: „Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством“ ( Лука, 21,34). Морам овде да нагласим зависност од хране. Као што постоји зависност од дроге, од цигарета или алкохола, тако постоји зависност и од чоколаде или од меса, од прекомерних калорија чије уношење представља облик неурозе. Ко није у стању да стави знак стоп на своја уста, он је зависник. Неће бити другог здравља онај ко живи између клозета и фрижидера, зачињава шницлу телевизором и Кока-колом. Кад бисте само знали шта се све налази у Кока-коли! Огроман је број говеда који треба ускоро да буду спаљена као потенцијални преносиоци БСE. То подесећа на слику из Откривења, када је описано да ће Бог морати да планету Земљу спали ватром, да би на њој уништио сваку клицу зла (Откривење, 20, 10). Изгледа да ће око пола милиона говеда бити убијено само из једног разлога, а то је да се одржи цена меса на европском тржишту. Када бисмо само знали како смо изманипулирани са свих могућих страна, многима би се душа „заледила“. Мирољуб Петровић Центар за природњачке студије


20

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

ПОЕЗИЈА: ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ

Остајте овдје!...Сунце туђег неба, Неће вас гријат кo што ово грије; Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова. За ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли, што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.

УСАМЉЕНА КУЋА

Самује кућа на брегу, около прорасло шибље, кроз њега вири храстов плот утихли звуци живота, одсељен одавде је живот. Капија отворена, стрпљиво чека кућане своје драге, да дођу из далека. Одавно овде нико не живи, под стревом божур не цвета, ни дима на крову нема, само ветар кроз окно шета. Усамљена кућа под брдом, као да пита путника поред ње, да ли је сигурна заштита била, зашто је живот на другом месту, и где су тићи из њеног крила.

Кo пуста грана, кад јесења крила Тргну јој лисје и покосе ледом, Без вас би мајка домовина била; А мајка плаче за својијем чедом. Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручју света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета! Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Бољи су своји и кршеви голи Но цвијетна поља куд се туђин креће. Овдје вам свако братску руку стеже У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света, Остајте овдје!... Сунце туђег неба Неће вас гријат кo што ово грије Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није... Алекса Шантић (1896)

Пантелија Петровић

СУЗЕ

Дај

ми сузе Господе, да сперу грехе моје, Из прошлих дана што ходе и на души као камен стоје. Младост Те Господе није познала у њој је било доста греха, Молитва моја за то је мала подај ми сузе уместо смеха. Пре молитве Теби, узнете нек ме јецај дубоки гуши, Дај ми да плачем као дете биће ми лакше души. На твоме последњем суду нека ми вреле сузе проливене, На тасу спасења буду, да топе хладни лед греха. А љубав Твоја топла испуни мене. И. М. Ман. Чокешина


21

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

АКТУЕЛНЕ ВЕСТИ

Москва

- Митрополит Кирил изабран је за новог поглавара Руске православне цркве. Током заседања Светог синода у храму Христа спаситеља у Москви, у тајном гласању, митрополит Кирил је добио 508 гласова, од укупно 700. Родио се 1946. године, у породици свештеника, завршио је Лењинградску духовну академију. Од 1998. године био је архиепископ Смољенски и Калињинградски, а од новембра 1989. године председник Одељења за спољне црковне везе и члан Светог Синода. Добитник је многих црквених и државних награда, и носилац многих научних звања.

информације можете погледати www.romanovi-srbija.org.rs.

на:

Јошева - Молимо наше читаоце да

Јошева

- Позивамо вас да својим прилозима помогнете изградњу храма посвећеног Св. Цару Николају. Број динарског жиро рачуна је 2501310011231530-58 у Eurobank EFG банци филијала Лозница. Јошева - Обавештавамо све заинтересоване да могу примати електронску верзију нашега часописа. Све

потврде да ли желе да примају овај часопис. Ово можете урадити на више начина: телефоном на 064/341-6931, еmailom на: vladimir_pet@hotmail.com или поштом на нашу адресу. Ово нам је потребно због енормног поскупљења поштарине. Јошева - Приложници за овај месец су: г. Боривоје и гђа Љиљана Карапанџић из Канаде. Јошева – Специјални број посвећен националном помирењу финансирао је г. Владимир Ђукић. Владимир Петровић


22

ГЛАС СА ЦЕРА/ 1. 03. '08/ БР. 7

ШАРЕНА СТРАНА ЗАБУЊЕН РОД

Ја

и мој отац живели смо у комшилуку са једном удовицом, која је имала пасторку. Отац мој био је удовац, а ја нежењен. Мени не да ђаво мира, но се заљубим у удовицу и узмем је за жену. А мој се отац заљуби у њезину пасторку и венча се с њом. Тако је онда моја жена постала пуница, а уједно снаха мом оцу. Пасторка моје жене уједно је моја маћеха, а ја сам очух моје маћехе. Сад добије моја маћеха, која је уједно пасторка моје жене, синчића. То је дете сад наравно мој брат, јер је син мога оца и моје маћехе; ал' је то дете и син пасторке моје жене, те је онда моја жена малом дерану баба, а ја сам деда свога брата. Но то још није доста. И моја жена роди сина. Сад је опет моја маћеха сестра мога сина, а уједно му је и баба, јер је то син њезиног пасторка, а мој отац је шогор моме детету, јер има детињу сестру за жену. Е, сад да човек не полуди! Кад још и даље о томе сродству размишљамо, онда видим да сам ја брат мога сина, јер је он син моје маћехе; ја сам шогор своје матере; моја је жена тетка своме рођеном сину, мој је син стриц моме оцу, а ја сам сам свој деда! Тако је кад се људи жене којекако. + протојереј Милан Милованов парох мартоношки

Пут

нове омладине јесте: изграђивање своје властите моралне и националне личности у складу са вечним и непролазним вредностима свог народа. Кроз то, и таква, она ће достојно испунити свој животни задатак. И. Милачић

КОЛИКО ЈЕ СТАРО ПИВО

Историја

нам каже да је одувек било вегетаријанаца. У старом Риму било их је пуно, међу њима су, свакако, били најпознатији филозоф Сенека и историчар Плутарх. У Старом Веку је постојао исто тако и трезвењачки покрет, покрет антиалкохоличара. У старом Египту запамћено је да је фараон Рамзес Други подржавао и помагао трезвењаке. Узрок томе била је широка употреба пива у његово време. Дакле, пиво се пило још у древном Мисиру.

ПРВЕ СРПСКЕ НОВИНЕ „Сербскија Повседневнија Новини“, први српски лист, појавио се у Бечу 14. марта 1791. године, формата обичне књиге. У заглављу ове новине имале су крст са српског грба. Излазиле су два пута недељно, током две године. Покренуте су и штампане трудом и прилозима неколицине чланова српске колоније. Ове новине наследио је други српски лист, „Славено-Сербскија Вједомости“, 3. августа 1792. године. И оне су излазиле само две године. Иако су почеци били тешки, јер листови нису имали ни минимални број претплатника, њих није напуштао ентузијазам. Они су поставили темељ српском новинарству. Један читалац им је 16. септембра 1793. писао да су оне: „наша општа труба – труба нације“.

Заиста, неслога ће нас појести као звер ненасита како је брзо не прогнамо из наше средине.Заиста, слога је најнасушнија потреба наших дана.Но, нити ће неслога одступити, ни слога наступити док се сви не исправимо и не поправимо. Зато: исправи се, народе Српски! И слога ће те снажити и красити. Алекса Тодоровић


Глас са Цера 7 број  

Глас са Цера 7 број © Духовно-национални центар 2013, сва права задржана

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you