__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 1

Bl. Alojzije Stepinac (1898. – 1960.) – bistrički hodočasnik

Došel bum v Bistricu XII. RECITAL DUHOVNO – REFLEKSIVNOG PJESNIŠTVA “JOSIP OZIMEC”

www.rmb.hr

Došel bum v Bistricu ZBORNIK

www.glas-koncila.hr

ISBN 978-953-241-266-6

Zbornik_Bistrica2010.indd 1

XII. RECITAL DUHOVNO – REFLEKSIVNOG PJESNIŠTVA “JOSIP OZIMEC” 2010.

XII. RECITAL DUHOVNO – REFLEKSIVNOG PJESNIŠTVA “JOSIP OZIMEC”

MARIJA BISTRICA 2010.

21.10.2010 8:58:14


4


“DOŠEL BUM V BISTRICU” XII. recital duhovno – refleksivnog pjesništva “Josip Ozimec”

1


Nakladnik: Glas Koncila, Kaptol 8, Zagreb Tel.: 01/4874 318; faks: 01/4874 319 e-mail: web-izlog@glas-koncila.hr www.glas-koncila.hr Za nakladnika: Nedjeljko Pintarić Izdavač: Radio Marija Bistrica Za izdavača: Mag. theol. Zvonko Franc Odabrao i vrjednovao Stručni sud Recitala: dr. sc. Ivo Kalinski, predsjednik prof. Marija Lamot prof. Ivančica Tomorad Urednica: prof. Ivančica Tomorad Lektura, korektura: prof. Ivančica Tomorad Grafička priprema: Glas Koncila Fotografije: Foto-arhiv »Glasa Koncila«, Nedjeljko Pintarić Tisak: Grafika Markulin, Lukavec Tiskano u listopadu 2010. Naklada: 500 primjeraka ISBN 978-953-241-266-6 CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 746188

2


“DOŠEL BUM V BISTRICU” XII. recital duhovno – refleksivnog pjesništva “Josip Ozimec”

Došel bum v Bistricu ZBORNIK

MARIJA BISTRICA, 2010. 3


4


SADRŽAJ Vladimir Miholek, DREVENO ŽIVLEJNE .....................................................................11 Biserka Marečić, VAPAJ OPROŠČAJU ..........................................................................12 Vlado Vladić, BOŽE… ........................................................................................................13 Ljiljana Lukačević, PRED TVOJOM RIJEČI ...............................................................14 Marija Hlebec, POBOŽNA POPEVKA ...........................................................................15 Katarina Brkić, POMORI NAM PREMA NEBU ITI ....................................................16 Marija Maretić, LIPOTO BOJŽA .....................................................................................17 Kerin Emanuela Šafarić, “ …OSTA ISUS SAM - I ŽENA KOJA STAJAŠE U SREDINI.” ...................................................................................18 Sanja Damjan, BOG JE MILOSTIV ................................................................................20 Željko Špoljar, KATEDRALA ...........................................................................................21 Magdalena Kolar Đudajek, MALI ČLOVEK .................................................................22 Nevenka Erman, ŽIVA VODA ..........................................................................................23 Snježana Plevnik, LJUBIČICE ........................................................................................24 Marija Kovač rođ. Bolješić, BUDI MI TOTU .................................................................25 Željka Skledar, KE NE? ....................................................................................................27 Zdenka Maltar, JOBLOK V NUOČ ..................................................................................28 Biserka Marečić, AXIS MUNDI .......................................................................................29 Branka Jagić, NEŽIVOTAN / OSLOBOĐEN ..............................................................30 Snježana Plevnik, OBALA I VAL ....................................................................................32 Branka Jagić, FSELNEČE ................................................................................................34 Đurđa Lovrenčić, ERAZMO .............................................................................................36 Nada Ječmenica, HAIKU ZA XII. RECITAL „JOSIP OZIMEC“ ............................. 38 Stjepan Kralj, BLIZINA SVETOSTI ...............................................................................41 Magištrale, Ivica Jembrich Cobovički ............................................................................42 Slađana Benkus, ČRNA MAJKICA .................................................................................43 Božica Brkan, PEŠKE .......................................................................................................44 Vladimir Šuk, DUHA Z TABERNAKULA .....................................................................46 Zlatko Vidulić, NADA ........................................................................................................47 Branka Jagić, OTPRT ČOVEK CIERKVA ....................................................................48 Željka Skledar, SNAGU SILNU SABERI (KARDINALU ALOJZIJU STEPINCU) .. 50 Franko Stipković, VON ..................................................................................................... 51 Marija Toldy-Brindl, POLDAN .........................................................................................53 Katja Šepić, ŠKRINJA .......................................................................................................54 Slavica Grgurić Pajnić, VEROVANJE ............................................................................55 Sunčica Orešić, BREGI OD VRNJA ...............................................................................56 Ana Krnjus, LETERA ........................................................................................................58 Đurđica Asić-Klobučar, OPROSTI MI, MAMA .............................................................60 Nevenka Erman, H TEBE .................................................................................................61

5


Đurđa Ilijaš, BABICA ........................................................................................................62 Sanja Damjan, HAMALIJE SVETA ................................................................................63 Marko Gregur .......................................................................................................................64 Karolina Kuljak, POKLEM TEBE - RASPELE ............................................................ 66 Nikša Krpetić, STARE KUĆE ..........................................................................................76 Franko Stipković, MRTVI .................................................................................................68 Snježana Plevnik, KMICE ME STRA .............................................................................71 Vinko Hasnek, POSETA ...................................................................................................72 Đurđa Lovrenčić, BAŠ TAD… ..........................................................................................73 Slavica Sarkotić, GDA DOJDU CAJTI ...........................................................................74 Branka Rupić, VJEČNOST ...............................................................................................75 Katarina Krajačić, ZAKE TAK .........................................................................................76 Mirjana Mikulec, SVITANJE ........................................................................................... 77 Mijo Kelečić, REZIGNACIJA ...........................................................................................78 Marko Gregur ......................................................................................................................80 Vladimir Podgajski, PEKLJAR ........................................................................................81 Vladimir Šuk, SMJER .......................................................................................................83 Diana Rosandić, MODRINE .............................................................................................84 Biserka Težački Kekić, SUNČEVA KĆI .........................................................................86 Željko Špoljar, KAJKAVSKI SONET ..............................................................................87 Tatjana Hikec, TKO SI? ....................................................................................................88 Vlado Vladić, DOBRO U NAMA ......................................................................................89 s. Marija Petra od Presvete Euharistije, RAĐANJE RIJEČI ......................................90 Katja Šepić, RIJEČI ...........................................................................................................91 Dragutin Kontak, PRAVA MISEL ...................................................................................92 Zdenka Maltar, NATURA MERTVA ............................................................................... 93 Biserka Marečić, NETERI NEŠTE NEŠČE ...................................................................94 POGOVORI Dr. sc. Ivo Kalinski .............................................................................................................97 Prof. Marija Lamot .............................................................................................................99 Odabrane pjesme objavljene na RMB-portalu u kategoriji Vaša poezija Anica Herceg POD KRIŽEM ..........................................................................................105 Katica Petreković ČA SMO NA TEN SVITU ...............................................................106 Nediljka Dujić SOBA ISPOD ZVIJEZDA.................................................................... 107 Zvonko Franc ZAMAGLJENA ŽERAVICA .................................................................108 Anica Herceg BOŽIĆNA ZVONA ..................................................................................110 Kerin Šafarić ...MOLITVA PRED PRESVETIM... ......................................................111 Čovjek i njegov život kao oltar i dom Svetoga ............................................................115 Človek na križišču ............................................................................................................116

6


VAPAJ OPROŠČAJU LJUBLJENE DJECE BOŽJE Već dvanaesti put pod motom Došel bum v Bistricu u ovoj je knjižici tiskano sedamdesetak duhovnih pjesama. Natječaju su se odazvala 43 kajkavska, 11 čakavskih i 52 autora s pjesmama na književnom jeziku. U zbornik XII. recitala duhovne poezije „Josip Ozimec“ ušlo je 29 radova pisanih kajkavskim, 10 pisanih čakavskim dijalektom i 26 pisanih standardnim hrvatskim jezikom od, na natječaj pristiglih, 100 kajkavskih, 30 čakavskih i 154 pjesme pisane standardom. Dakle, 65 radova za tiskanje u zborniku od pristiglih 284 odabrao je stručni ocjenjivački sud u sastavu: prof. Marija Lamot, prof. Ivančica Tomorad i predsjednik dr. sc. Ivo Kalinski, a isti je sud odabrao i pet duhovnih pjesama s internetskog portala Radija Marija Bistrica koje su, po želji organizatora, također tiskane u zborniku. Uređujući ovu zbirku, nastojim iz košare pune duhovnoga uroda ove bistričke jeseni spajati slično sa sličnim da bi na kraju izronila potpuna slika. Slika koja bi se dala ispričati ovako: Središte svijeta u kojem živimo još je uvijek, ili jednako kao i oduvijek, Kristovo raspelo. Rekla bi Biserka Marečić - axis mundi. Dreveno je naše živlejne (od dreva zibača, od dreva les) reći će pjesnik, ali je još uvijek središnje drvo na tom putu križno drvo, a središnja je osoba od koje tražimo odgovor za razloge vlastite patnje Krist. Isus Krist u našim je pjesmama veliki Bog, a njegova je veličina u njegovu milosrđu. Da se u to milosrđe ne uzdamo, kako bismo se usudili našoj nebeskoj zaštitnici pred njeno prijestolje doći sa svojim molitvama i patnjom duboko svjesni da nam je ljudska savjest opterećena grijehom, kako bismo smjeli moliti zagovor kad znamo Mati Nebeska…prosim opraščaj nam … kaj sme ti jempuot zatrli diete…kaj sme ti hmuorili Sina…(Vapaj oproščaju) Bog je milostiv i velik je bog, a človek je mali i tu je sva istina. Ljudi su kao ljubičice posijani i čekaju u redu za vječnost. I v kmici, puščini i zimici taže odgovore na svoja pitanja. Kako prolazi zemaljsko vrijeme, koliko više zemaljskih godina nose na leđima i što se više tijelo prigiba pod njihovim teretom, sve su više zapitani o vječnosti. A pitaju li se: jesmo li uistinu blaga i ponizna srca i kajemo li se iskreno, je li naše srce čisto?

7


Peške se u prošlosti, i više nego danas, hodilo k Črnoj Majkici, ostale su iz toga doba djetinje uspomene na duhu s tabernakula i sjećanja na one koji su nas vodili na proščenje, na babice, mame čije postupke tada nismo razumjeli do kraja, a onda su prolazile godine…Sad zvon budi slike djetinjstva i osjećaj krivnje jer smo te iste naše stare napustili kao stare kuće, a što se više bliži dan kada nam je za njima poći, bojimo se svoje samoće, svoje praznine i strah nas je kmice (Kmice me stra). U onaj strašni čas kad nam stigne poseta (u naš zadnji čas) pa budemo ostavljali za sobom sve hamalije sveta, iza nas ostat će samo raspelo. „Vu onem kraju Vsi su itak otišli“ (Poseta) Vidjeli smo već to.Ogromni su oceani čovjekove samoće i duboki poput najkmičneše kmice, noći, puščine. Kao i trenutak napuštanja, trenutak prelaska na onu stranu, strašan je i trenutak rađanja – misli, riječi, umjetničkoga djela. Bog im je – pjesnicima – podario moć stvaranja, muku rađanja i nadahnuo ih da žedne utjehe na svojem izvoru napoje njegovim riječima, riječima kojima je on udahnuo dušu. U naše je ljudske prostore samoće unio utjehu i nadu i, iako svijet svakodnevno proturječi tome mišljenju, pjesnik nas svojim stihovima uvjerava: toliko dobra je u nama tako uporno da i mi, koji smo raspeli Krista, moramo u to povjerovati. U svojoj osamljenosti, nesigurnosti, čežnji i nemiru svi mi smo ipak djeca Božja i stojimo ispod istoga raspela već teče, evo, treće tisućljeće pitajući se ponekad (kao stari Kranjčević) je li žrtva imala smisla. Vjerujem da je imala dokle god netko bude tvrdio: toliko dobra je u nama. Zapamtite, umjetnost je u svojoj biti uvijek etična. To je koncepcija knjižice koju držite u rukama. Ona je cijela jedna molitva; jedan vapaj oproščaju za sve naše grijehe i slabosti, priznanje naše zemaljske bespomoćnosti, naš razgovor s Bogom, naš zagovor, naša ispovijed i pokajanje, naše obećanje i pokora, naše hodočašće i naše svjedočenje vjere na svim hrvatskim narječjima. Zato nam je potrebna; da nam hrani osamljenu, gladnu, sumnjičavu, umornu, nemirnu dušu iz godine u godinu i da nas iznova podsjeti da je u toj duši još toliko dobra i da smo usprkos svim našim nesavršenostima još uvijek ljubljena djeca Božja. Urednica

8


9


10


VLADIMIR MIHOLEK, Đurđevac

DREVENO ŽIVLEJNE Od dreva zibača od dreva les. Na pot nas sprača v dreveni kales. Od dreva šuma od dreva križ. Drevena koruna zgulen kotriž. Od dreva plaven od dreva žveplo. Dupler postavlen daje nam svetlo. A čovek f kmici tanca na žici. V gatraj eno Serce dreveno. Od dreva trplejne od dreva spasejne. Naše živlejne Bože tolnačejne.

11


BISERKA MAREČIĆ, Kašina

VAPAJ OPROŠČAJU Ni f pitajnu kaj je drieve čluoveku, ne, naj kaj čluovek drievu je. Jel f suše kap vuode druguomu je dati, našušureni pavun paradiera, a on neče niš baš niš o kmičine znati. Zažvaleni veter več trga se z hama, njišče, zritavle kmične uoblake, sprepijna i kreše drieve, zatira naše kuorake. Kak da drieve i ima kam otiti, ni f zrak za raspuođeni ftiči, ni f kmičinu... Šepieri se duohuodeča nuoč, kuoren bejži f gliblinu. Žmefka je nuoč. Sena f zidu išče zvirek, vuodu živlejna, pribira raskuosmane lase, den je f ruoku ženje njejinuoga semena klase. Kak vetra ham sprehičena žaluoba na sfrknjeni pleča leži, zlate paperje zaorane f brazdu, z drieva plajnka zdielana, a mi si raskuosmani, kak deca splašeni, i kam bi se deli, zakluona ni. Poskubi nam lasi i privini rajnavi perst f fertun svuoj, puođa nas črna nigdina, Mati Nebeska... prosim opraščaj nam... kaj sme ti jempuot zatrli diete... kaj sme ti hmuorili Sina...

12


VLADO VLADIĆ, Sesvetski Kraljevec

BOŽE… Bože, koliko prazno proživljenih trenutaka, koliko praznine proživljene u trenutku… Odsječeni jesenjom maglom stršimo jedni pored drugih poput usmrćenog raslinja, razdvojeni poput stvari, počivamo u postelji poput istovarene gomile drva - za neku buduću nenadanu toplinu…

13


LJILJANA LUKAČEVIĆ, Ivanec

PRED TVOJOM RIJEČI Pred Tvojom Riječi, Gospodine, usta su moja nijema. Iz šutnje moje zbunjenosti izvlačiš glas mojih nada. I kada se usta otvore, ja opet čujem – Tebe.

14


MARIJA HLEBEC, Krapina

POBOŽNA POPEVKA Gda me žalost stiska i bol klači… gda na zemlji živlenje žmehke je, Ti si z menuj i mi skup sme jači, terpljenje s Tobuj, nekak leže je! I gda sem srečna, ja idem k Tebi, moj mili Bože, vu Tvoj sveti hram, svoju sreču da podelim s Tobuj, za ljubav Tvoju da Ti falu dam. Če glih Te ne zovem, Ti budi tuj, nigdar me naj več samu pustiti, vu sreči se z menuj Ti veseli, od žalosti daj me probaj skriti!

15


KATARINA BRKIĆ, Kutina

POMORI NAM PREMA NEBU ITI Pomori nam, Bogek dragi, prema gore iti. Če ne znamo sami puta najti, malo nas porini, al’ nam nej prlke na lotre trgati za saki greh. Naših grehov nikat ne fali i tvojega oprosta nigdar ne dosta. 23. kolovoza 2010.

16


MARIJA MARETIĆ, Žminj

LIPOTO BOJŽA iščen te na svaken korku na svaken licu u smihu u voku u dihu po zatrepi po usoji iščen te lipoto bojža i tamo kadi te ni na osušenom deblu nesuđene ljubavi zatrepi – nedostupno mjesto; usoji – mjesta bez sunca

17


KERIN EMANUELA ŠAFARIĆ, Vodnjan

“ …OSTA ISUS SAM – I ŽENA KOJA (Iv 8, 9b) STAJAŠE U SREDINI.” Žena. Jedna jedina žena u tom trenutku okupirala je u svoj svojoj bijedi Tvoju Prisutnost. Kako li ti je prišla? Ona odbačena uspjela je zadobiti naklonost Onoga koji jedini jest Ljubav. To je učinila ona koja nije bila ljubljena. Njezin grijeh prekrio si svojim Milosrđem i blagonaklono nastavio pisanje po tlu. Nisi mario za optuživanja. Osuđivanje ti nije milo. Plamtio si gorućom ljubavi za njom, nevoljenom i ostavljenom, kao i za sve one koje će u njezinom liku vidjeti sebe. U ovu samoću uvukla se sva osjećajnost i ranjivost duše i dok se sve više uvlači ova ostavljenost prilaziš u vječnom smilovanju i dotičeš ruke isprljane grijehom. Gledaš pogledom kojim nitko nije tako gledao. Ti koji sve vidiš, svu bijedu, svo postojano ništavilo odlučuješ ljubiti i to na sasvim poseban način.

18


Osta Isus sam. I ja. Svi su otišli, svi oni koji nisu pastiri. Ostao je Dobri Pastir. Zaručnik izgubljene duše pogled je upravio u srce u kojem je želio ugledati svoj lik. Marija iz Magdale susrela je Isusa Krista i taj je susret zauvijek promijenio njezin život.

19


SANJA DAMJAN, Koprivnica

BOG JE MILOSTIV ima dana kad nisam dostojna primati tvoju ljubav Bože milost tvoju ima teških dana čini se ponekad da sama moram poći tom vijugavom cestom a stopala budu bolna srca prepuna rastopljenih emocija vreli je asfalt ovog stoljeća tako mnogo se nudi stvari mogućnosti za bijeg su neiscrpne jedino što sigurno znam da nije me povukao sjaj kovanica nema tih novaca nema do ljubavi do tog osjećaja voljeti i biti voljen Bog je milostiv dao je da spoznam taj nebeski neprocjenjiv osjećaj

20


ŽELJKO ŠPOLJAR, Zaprešić

KATEDRALA Ulazimo Tišina katedrale opominje Smrtni smo Pokleknuh Sjaj potamni oči Ponizi Bože, kako sam malen Prolazan Govorim u sebi Padam na koljena Saginjem glavu ničice Do hladna kamena Opet sam dječak Čiste duše Koji ne razmišlja Izlazimo Još dugo, dugo Govorim u sebi: - Velik je Bog

21


MAGDALENA KOLAR ĐUDAJEK, Zagreb

MALI ČLOVEK O, majko moja, zakaj si me rodila malu a srčeko si mi tak veliko dala.

22


NEVENKA ERMAN, Žminj

ŽIVA VODA Va tla mi sprofondievajo bosi poplati ni puota...ni štofanj nii... Od četiri vetri žiedan vid dosieže samo pustošino, očivan se beleni da hladi zibljo žuto nebo, šabijon zametene i zadnje šperanci se gube... najedanput Eden... Spod palmi i smokaf nepresušen rućak zeleni hladi, život i TI ča ime moje z dlana sojiega šteš žive vodi mi pit daješ. spropofondievajo - propadaju; poplati - stopala; štofanj nii – tragova nema; pustošino - pustinju; očivan se beleni - očima se priviđa; hladi zibljo - sjene ljuljaju; šabijon - pijeskom; šperanci - nade; rućak - izvor; šteš - čitaš

23


ANICA HERCEG

BOŽIĆNA ZVONA Badnja je noć, Na crkvi zvona veselo zvone. Oko mene pjesma, žamor i graja, Gomila ljudi, Gledam ih kao da su stranci. Povlačim se, lutam, odlazim. Jedan trenutak, Taj maleni djelić vječnosti, U mislima, poklanjam tebi. Ljubav i pjesma anđela, Betlehemsko svjetlo što sjaji u noći. Ljubav, da, ljubav Neka bude ti moga srca dar. Noćas dok ljudi imaju gomilu želja Moje su oči uprte prema nebu, Moje usne tiho Boga mole: „Oče, čuvaj to zlato moje.“

110


KERIN ŠAFARIĆ

...MOLITVA PRED PRESVETIM... Pomozi mi, Isuse, vjerovati u Tvoju ljubav prema meni. Pomozi mi vjerovati u Tvoju prisutnost. Trebam Te kao što je kapljica vode potrebna izvora da bi živjela, tako ja trebam Tebe do svih dubina svojega bića. Predajem Ti se i želim da u svemu budeš moj Gospodin. Pomozi mi u mojim lutanjima i traženju Tebe na drugim mjestima ili traženju nečega drugog. Pomozi mi danas susresti Tebe, bosonogog siromaha koji Jedini može dati bogatstvo Duha. Želim Te susresti kao što si to učinio sa Šimunom i učinio ga potpuno svojim. Otvori moje srce koje je prepuno gorčine, tjeskobe, straha, idola i raznoraznih drugih stvari. Danas se, Isuse, odričem svih navezanosti i idola koji me zarobljuju, i molim Te neka snaga Tvoga Duha ispuni ta prazna mjesta i ulije vjeru u Tebe, Jedinog Gospodina. Ti budi Gospodin nevolje u kojoj se nalazim i pomozi mi vjerovati da Ti JESI. Amen.

111


112


ČLOVEK NA KRIŽIŠČU Ivica Jembrih Cobovički

113


114


ČOVJEK I NJEGOV ŽIVOT KAO OLTAR I DOM SVETOGA I ove godine nam se na Recital Josip Ozimec svojim pjesmama javio naš dragi i veliki pjesnik Ivica Jembrih Cobovički. Pjesmom Magištrale i sonetnim vijencem Človek na križišću. Budući propozicije natječaja nalažu kratke pjesničke forme, sonetni vijenac Človek na Križišću nije ušao u natječaj, no, teško je ne ostati zadivljen pred ovom duboko intimnom ispoviješću pjesnika Ivice Jembriha Cobovičkog koji je cijeli svoj život, kao i svaki veliki pjesnik, podredio riječi, pisanoj malim i velikim početnim slovom. U tom smislu, počašćeni smo što je ovogodišnji zbornik Recitala Josip Ozimec, prvi dom Človeku na Križišću i što će s tog mjesta progovarati o ljepoti i misteriju čovjeka i života. Ivica Jembrih Cobovički rođen je u Gregurovcu Veterničkom, općina Mihovljan (Hrvatsko zagorje), član je Društva hrvatskih književnika (DHK) od 1983. godine. Pjesnik je, pripovjedač, putopisac, recenzent, kolumnist, prepjevatelj ruskih, njemačkih i latinskih pjesnika i japanskih haiđina na kajkavštinu. Do sada je objavio tridesetak zbirki pjesama, putopisa i proze. Dobitnik je književne nagrade DHK Fran Galović 2003, nagrade Pasionska baština 2004. i nagrade Katarina Patačić 2004. Uvršten je u antologijske izbore kajkavske poezije, pjesništva za djecu, školske udžbenike te preveden na makedonski, slovenski, njemački, engleski i francuski jezik. Uvršten u Antologiju hrvatskoga haiku pjesništva Vladimira Devidéa (1996). mag. theol. Zvonko Franc, direktor Radija Marija Bistrica

115


ČLOVEK NA KRIŽIŠČU Ivica Jembrih Cobovički Majka Božja Bistrička, tu sem s Tobu, Osemsto ljet v duše Zemlje Tvoj hram. Poklem zagovora Tebi, niesem sâm. Gda k Tebi dojdem ja ne dojdem grobu. Življenje si viečne Ti rodila Vu svojemu Sinu z Božjega dara, s toplotu svega soncovoga žara, i vu siromaštvu smehek si bila. Cesta me spobila – sviet ne vela. Spasila me Tvoja milosna roka. Zakaj sem prešel ze svojega sela? Živa je soza ze Tvojega oka, vu cvietju živ je prah kak i čmela, a na Kalvarije živa je moka. zagovor – zavjet; križišče, križanje – raskršče; s tobu – s tobom; smehek – smješak; me spobila – povrijedila me; ne vala – ne valja; čmela – pčela

116


A na Kalvarije živa je moka kak vu sercu mertve matere moje vu šterem zdavnja hvele su vse boje, al su čmele naviek za svedoka. Mama, z volju svete Majke ja sem živ, s tem tam pri Tebi se vutiešila. Pet mertvi je rodila. Kaj je zgriešila? I šesti, komaj, na „zebre“, nič kriv, živ. V blatu roku ti vgrizne zavornica. Gde god jesi, niš si; gleč – mišolovka. Od vsih meš je najdragša mi zornica. Veliju: „Buš stvoril z oka il z boka.“ I ze moji he ran, zagovornica, Rieč sveta, i kerv z reber na roka. vu šterem zdavnja hvele su vse boje – u kojem odavno uvele su sve boje; na „zebre“ – na pješačkom prolazu; vgrizne zavornica – ugrize lanac, zavor; od vsih meš najdragša – od svih misa najdraža; z reber – iz rebara

117


Rieč sveta, i kerv z reber na roka opomenek su pri zipke deteče kaj bi vre jemput osmeh bil ze sreče, kaj nej svetloča bila bez obloka. Naj duše dišeju ekumenižem, če glavarem žmehke ni bez tronušov, kak Ikarem bez kril balonušov. Nikam zbeči nie moči z čavli, križem. Nafta jošče toči kervave blihe. Na Istoku vse tenše je pri zobu, na svietu droge, betežne psihe. I vu ovem kvantuškem, černem dobu križi i vse svete krunice tihe, ime Jezuševe, niesu vu grobu. z reber – iz rebara; opomenek – opomena; Bez kril, balonušov – bez krila, balona; kervave blihe – krvave mlazove; vse tenše – sve tanje; vu ovem kvantuškem – u ovom kvantnom; Jezušove – Isusove

118


Ime Jezušove, niesu vu grobu vse Tve moke, soze, svetešne boli. Oltar si pred šterem mi mati moli kaj k luciferu prešli nej na probu. Em če zglajzaš na rauberove štreke, doge treba dokla se šinja zravna: roka v luckem žepu je misel glavna – od blagoslova Božjeg si daleke. „Navuk“ o bogactvu vse sviet rihlja. Kača fpiči, protiv koga izapert? I jazavec pred praznu jamu dihlja. Peljaj sme strnišča kaj ga žmiče žert. Če Haiti sindromuš ga ne zrihlja, Eden nam je dat kak vekiviečni vert. šterem – kojem; Em če zglajzaš na rauberove štreke – Ako isklizneš na provalnikovim trečnicama; šinja – trečnica; rihlja – raspleće; izapert – nalaz, opis neke povrede; dihlja – astmatično diše; peljaj sme strnišča – voz smo strništa

119


Eden nam je dat, kak vekivečni vert, vužive ga kak zrak, vodu, slobodu. Z rodjenjem je poštenje na ponodu; jezik lakotnjak, lakt jemput bu zatert. Njive su znovič živice, pustče, vernujeju se šume v kerčevine, a ‘mame vse bogactve domovine; pâk mad njo tudjin suče si mustače. Tati za lucke ‘maju svoje broje; štamilj kuje fiškal, kovač potkovič, zgrabijaneri kak kerti se roje. Vsemu kaj nestane Bogek je pokrovič. Prodati negda lucke kakti svoje, babilonci bi sake fele znovič.

lakotnjak – proždrljivac; lakt – lakat; suče si mustače – frče si brkove; tati za lucke – kradljivci za tuđe; ake fele – svake vrste

120


Babilonci bi sake fele znovič hitili v drač svetog Franju Asiškog i Popevku stvorov deli bi vu rog, Vesmir prerezali bi na polovič. Zružđili bi vse zvezde z sveti nebes, kaj bi jih nestale kak s kâp petokrak. Suton kuri na sneguliču škrlak, ondak zakuriju nazajdnič kries. Vse se restemlesa na žohki horuk gda pilko v roke zeme hrastov hoblič, Judaš za cekine podene klobuk. Vsakoga Mesiju bi kušnul znovič bez savesti pekoče, bez halabuke – imetku do nebes bili bi pokrovič. Popevka stvorov – Pjesma stvorova sv. Franje Asiškog; zružđiti – oljuštiti; na polovič – na polovicu; snegulič – snjegović; vse se restemlesa – sve se rastavi; pilko – grobar; podene klobuk – podmetne šešir; bez savesti pekoče – bez grižnje savijesti; bez halabuke – bez galame

121


Imetku do nebes bili bi pokrovič pozabljuč na svetu Popevku stvorov i kak vse na svietu ‘ma Gosponov krov, tak jednak noč imaju sova i sovič. Herjavi obruč od vode spoca, pak poklem ocet i med jednak scure, pak se štakori, žabe bliže žure, a zver lovec vse vu šusu poškljoca. Vse od duha, duše za niš „prodamo“; kervave su koljena, rame i hert če vse, dušu svoju, z volju ne dame. Zdavnja je siromakov ruksak podert, sveti Francek Asiški; zdavnja zname, scerkne na soncu saki lakomni kert. vs evu šusu poškljoca – sve u trenu postrijelja; saki lakomni kert – svaki lakomi krt

122


Scerkne na soncu saki lakomi kert. Vši, bil je ničnemač, čez noč ima vse i vezda ga dogi persti fort srbe, ves je v luckem imanju do gota hvert. Pajdašu je, viš, pol mega/tvega dal i ve ga ‘ma za svedoka pri sodu. Dek sme ti i ja išli za slobodu, on je vse „priskerbel“, fest pošten, fal. Delatniki vezda zoveju raju; kontejner zagledaju, se zlecaju, ne drukaju vre verle Pervem maju. Oni se kak klovni navek hecaju; joj, fort se mukte križantati znaju tolvaji, hudi su, fort štrepecaju. ničnemač – koji ništa nema; dogi persti fort sebr – dugi prsti uvijek svrbe; ves je v luckem – sav je u tuđem; drukaju – plešču; hecaju se – zbijaju (neslane) šale; fort se mukte križantati znaju – uvijek se znaju jeftino krstiti; tolvaji – razbojnici; fort štrepecaju – uvijek štrču na mjestu

123


Tolvaji, hudi su, fort štrepecaju; svetloča naviek proklete jim smeta; ne haju za praznu žlicu deteta, oni rajši z oružjem šterljencaju. Ne mariju ni za Noinu arku, Biblija jim komaj debelša kniga, ozonške luknje zajdnja jim briga; senjaju nočku, a ne zorju žarku. Zemljeto tezoro pred njimi je trag, za prah se cukaju i v blatu živem; pred vrati stražu jim čuva hmanji vrag. Brate se z oroslanem črnegrivem, ogenj jim je piromanški navek drag, roke su jim navek v pepelu sivem. šterljencaju – zveckaju; zemljeto tezoro – samljeto zlato; cukaju se – trzaju se; oroslan črnegrivec – crnogrivi lav

124


Ruke su jim navek v pepelu sivem, i saki čas podsukani rukavi od Gulaga do Bleiburga kervavi poviest fort vu bunker plesnivem. Aušvic, Sibirijušu, Otok goli, Avganist, Indijanci v rezervati; tak su bili i Gopcovi Horvati! Kraljica, Bistrička Mati, dej se moli. Na Predzidju kristjanstva terdekorci, slugani, naše za luckog cecaju; govoriju: „Mali sme narod…“ Norci! Tosti su, hicni su i fest brencaju, kakti na sverži tersa lačni škvorci; i senca svega tati se lecaju. Na Predzidju kristjanstva terdekorci – Na Predziđu krščanstva tvdoglavci; slugani – sluge; za luckog cecaju – sišu za tuđina; i senca svega tati se lecaju – kradljivci se i svoje sjene straše

125


I senca svega tati se lecaju. Mati naša, kraljica vsih Horvata, moli se za nas, kaj ne bu brat brata gnal tam gde se zle skumine vercaju. Vnogem rebra reskopčavlje nečji Hag kaj bi videl: Jim serce jošče koči? Kaj ne vidiju po dnevu, po noči, zgledaju kak smert kaj ipče prag/trag. Oštre kljune ‘maju nam vraneri. David se zide z Golijatem, divem; ne svetloče, ve su kmice skaneri. Vse se menj’ pokojni smiliju živem; sene jašiju sliepi holjaneri; človek je križišče pravem i krivem. skumine – bolni trnci zubâ; reskopčavlje – raskopčava; oštre kljune ‘maju vraneri – oštre kljunove imaju gavrani; holjaneri – jahači, konjanice; križišče, križanje – raskršće

126


Človek je križišče pravem i krivem, al vsak’ očuteti more pravi trag; h veruvanju vu Božje, postaneš jak za boj ze sakem lačnog mraka divem. Kaj god fkradneš znaš, nekomu kruh si fkral, nekomu praznu žlicu, grešen, daješ. Vsaki den tak znovič; čuj, gda se kaješ? Oproščenje nadaš se kupiti fal? Niema je Zemlja, mrzle je raspele; škola prazna, deca se ne mencaju. Na hmrelu je moje rojene sele. Predoge vre ribam oči pecaju. Njihove mladovje ne mira ‘mele kak god tajkuni bogactva cecaju. ze sakem lačnog mraka divem – iz svakog gladnog mraka s divom; deca se ne mencaju – ne miču se djeca; Na hmrelu – na umoru; mladovje – pomladak, naraštaj; ne mira ‘mele – neće imati mira

127


Kak god tajkuni bogactva cecaju. Straha su bogateši bez krepčine, nigde nemaju svoje domovine, oni se ne sončaju, vre sencaju. Sveti Pavel: „Ljubav nigdar ne prestaje“. Oni ju nesu od nikog’ spoznali, na tezoru su živeli i spali, a dihanje kak vohki dim jim traje. Svoje bi zakopali, hitili vu kreč; ni jen nej vre bil v našem morju hmiven, sejene jim je – Brisel, Hag am pak Beč. Derščeju na teržišču tostem, sivem, pozdrav bogati: „‘Meti čem jošče več!“ Emanuel – pozdrav vsemu je živem. bez krepšča – bez krijeposti; na trezoru – na zlatu; vohki – vlažni; derščeju na teržišču tostem – dršču na tustom, debelom tržištu; „‘Meti čem jošče več!“ – Imati još čim više

128


Emanuel – pozdrav vsemu je živem, vsem koteri su blaženikem bliže. Njihov je hram i v rojeme hiže. Vojuvati moreju z mravem i divem. Došel Ti bum znovič vu hodočašče z jezere devetsto devedeset sedme. Ti z milim osmehem buš došla pred me. Vsem kaj su skulili i Ti oprašče. Je, greje me jošče Božji sončev žar. Molim se vsem i Lazaru i Jobu. Tiele Tvega Sina hostije je dar. Duša Tvega Sina ni evu grobu. Mati, pozabila niesi me nigdar. Majka Božja Bistrička, tu sem s Tobu. koteri – koji; Vsem kaj su skulili i Ti oprašče – Svima koji su ranjavali i Ti oprašta

129


132


4


Bl. Alojzije Stepinac (1898. – 1960.) – bistrički hodočasnik

Došel bum v Bistricu XII. RECITAL DUHOVNO – REFLEKSIVNOG PJESNIŠTVA “JOSIP OZIMEC”

www.rmb.hr

Došel bum v Bistricu ZBORNIK

www.glas-koncila.hr

ISBN 978-953-241-266-6

Zbornik_Bistrica2010.indd 1

XII. RECITAL DUHOVNO – REFLEKSIVNOG PJESNIŠTVA “JOSIP OZIMEC” 2010.

XII. RECITAL DUHOVNO – REFLEKSIVNOG PJESNIŠTVA “JOSIP OZIMEC”

MARIJA BISTRICA 2010.

21.10.2010 8:58:14

Profile for Glas Koncila

DOŠEL BUM V BISTRICU  

XII. recital duhovno -refleksivnog pjesništva "Josip Ozimec"

DOŠEL BUM V BISTRICU  

XII. recital duhovno -refleksivnog pjesništva "Josip Ozimec"

Profile for glaskonc
Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded