Issuu on Google+

POSTARINA PLAĆENA U GOTOVU

SPLIT, NEĐIJA 3 STUDENOGA 1940

Soldo

TANDARAC G O D I N A V!

P

U

Č

K

I

L

I

S

T

I

Ć

Z

A

V

I

S

T

I

I

Š

A

L

i po ~ d li\2

Br. 45

U

Izlazi o'nedije - Pretplata pol godine 45.- din. - Pretplatu vaja unaprid platiti. Uredništvo i upra/a u kafi i doma. - Ček. rač. Pošt. šted., Zagreb br. 3&730 - Telef. br. 2700. - Rukopisi svršavaju u škovace. - Oglasi se čitaju kao pisme i političke visti.

T A M B U R A Š KO

Političke visti

DRUŠTVO R A D I Ć "

„ Š T I P A N

DANI HRVATSKE KNJIGE

MRTVI D A N I POLITIKA

Započela je fešta Dnevi hrvatske knjige. N a Pazaru, kraj Prežuni i gori kroj Buča.nove spicjarije na bankima pod tendom od marunijeri prodaju se naši polunovi i stari li lori = Bubu, Kažami|a, Čaruga, Ajduk Medtć, Banditi i Gangsteri Podzemja, Arambaša Andrija š.mić i 2. vot Tonislava Malvasije od Nike Bartu 1 lovića (ćirilica). os •

Osim nas obični' ljudi, Mrtvi Dan slavidu na posebni način veliki političari i svit od položaja, kojima je zazvonilo i proglašeni su »pokojnicima« na političkom polju.

Dl

v

Z A D U Š N I C E ZA POK. A.-U. M O N A R H I J U 31 X 1918 — 31 X 1940 Pa poza

Prisidn'iik: — Ajde udrite ¡opet onu našu starinsku »Joj prokleta ona skala!« ove onu novu: »Joj mene j o j ! « . . »

ČESTITANO SVI SVETE Budući nismo mogli svima da čestitamo lično Sve Svete i Mrtvi Dan, to ovo činimo ovim redcima. Svim našim prijateljima, mušterijama, čitateljima, prodavačima, oglašivačima, pretplatnicima, dobrotvorima i prijateljima našeg Listića: Čestitamo Svece i ulazak u zimu, dotično u misec Studeni. Želimo svima zdravlje, sriću, pinez, zimski novi veštit, dobre zimske postole nepromočive i kaput. Isto tako i zimski šešir ili kapu. Bile vam ukusne mlade, nove tuke i bilo Vam na stolu uvik zdravo d o b r o nemišturano

T!N UJEVIĆ PO

K O N T I N E N T U

I znaj da Sin tvoj putuje dolinom svijeta turobnom po trnju i po kamenju, O d nemila do nedraga, i noge su mu krvave i srce mu je ranjeno. I kosti su rnu zamorne i duša mu je žalosna i on je sam i zapušten

v

jno

UREDNIŠTVO

I nema nigdje nikoga SELJAČKA SMOTRA

i sam i samcat putuje i kome dai se potuži? Ta njega niko ne sluša, ni braća koja lutaju . . .

AVIATIČARI

8. Prosinca prirediće se Seljačka Smotra u Splitu. O v o j će fešti sudjelovati i prisustvovati sva hrvatska društva iz graga i sa sela, pivači, tamburaši, mužikanti, Teatar, Straža, Tomislav, Gubec i sve hrv. Ženske i muške zadruge i Štionice i društva. Svi' hrv. seljački vode, glavari i prvaci doći će na smotru u narodnoj robi sa crvenkapom ili kalpakcm na glavi.

TIN

\

Iz N e w y o r k a javljaju ncun da su prošle noći male formacije britanskih aviatičara letili nad gradom Plzenj u Češkoj. Stručnjaci su mišljenja, da su letači došli tamo, da ugase žeđu Pilsenskim pivom. U-Press

POVLASTICE ZA

GRADNJA D O M A

OPORAVILIŠTA

»Špekulantski Glasnik« donosi: O d b o r za podizanje hotela, pensiona, kursalona i Sportskog Doma u Prozoru, Tomislavgradu u Bosni i Donjem Lapcu u Lici d a o je O b j a v u da će ovi »gradovi budućnosti« uživati razne povlastice. Turisti neće trebati da plaćaju taksu za boravak, neće dobivati narodni kruh, a u mjestima će imati sve sporte,naročito će se gojiti planinarstvo. U Prozoru i Lapcu će izlaziti novi dnevnici: »Spekulanski Glasnik« sa ilustracijama iz života naših najzaslužnijih rodoljubaca. Turist

*1C

E

T

UMJETNOSTI

Spi. 2 XI.

I

A

S !

Najveća Jugoslavenska tvornica tjestenina ! fcete ns električni pogon u Omišu

Poslovnica u Splitu« I Z N I M N E PRILIKE Naše humorističke novine u b. H. počele su donašati ratne slike i ozbiljne novele; a naše političke i informativne novine (dnevnici) počeli su donašati humorističke izvještaje sa svih fronta. Vidi se da u svijetu vladaju iznimne prilike, os

Produkti ove tvornice priznat! kao najbolji. Tražite cjenike! Tražite llustr kataloge! N A LETU Pri' nikoliko dana na kasni sat, niki se Zagorac susretne sa jednim narodnim zastupnikom. Zagorac je tio da kupi kruha, a dućani zatvoreni. O n Ijutito upita poslanika: — Kako to gospodine zastupnice, da nima kruva? Zastupnik se udalji i ne o d g o v o r i ništa. Kad je učinio nekoliko koraka viče za seljakom: — Čuješ ti, ako nima kruva — jema kupusa! O v o je interesantno zabiližiti, neka se zna da i naši na pitanja znadu odgovoriti brzo, jezgrovito i diplomatski kao šta odgovaraju lordovi čerčil i Čamberlen u Donjem Domu. H. B.

= 0 = KNJIŽEVNA Z A D R U G A u Splitu U Splitu je osnovana Književna Zad r u g a s o. j. O v u su Zadrugu osnovali pisnik Rikard Jeretoff, publicist Ćiro Čičin-Šajn, Jure Vilović i družina. Zadruga će prodavati stare libre, revije, Vozne redove i libre na kilograme, epose na metre i stare novine i ilustracije; zatim garbuna i narodni kruv, marune i luganige priko zime, a priko lita sladolede i kolače te ostale duševne hrane. Svoj svome!

Op. si. — Jo, ča> će guštcrt, ovi poslanik, kupus u kafi.

U KORUTU . . .

B u

O

B

I

C

I

Pašticeriji

n a j b o l j i di

je S

narodni

NAUČILA SE — Vaša je gospođa pravi primjer u pogledu strpljenja i i s t r a j n o s t i . . . — Nije ni čudo! Provela je tri godine kao prodavačica šešira . . .

Pitaju jednoga aventura od Viškog podruma G j a k o n i : — Za koga si stavi bendu? — Projdi me s e ! . . . Poskupilo mi je vino na 10 d. litra. Šocjo su

tabela P

I

R

O

K R A J

NÜTRIZIO S V.

MIOVILA

za sebe, rodbinu I prijatelj:;.

VRIME

NEVERA N A LEVANTU N a Levantu je započela nevera, oluja, i zaduvao je »grego-levante« istočili vitar, koji je zafatio Moreju, Šalunik i Kretu pa sve d o luke Pireja. Oluja se širi u pravcu o d Arbaneške granice pa prema šaluniku. M e t e r e o l o i i su zabiližili jur nikoliko žrtav na granici uslid ove nevere. G r e g o Bizantir

\

i

POVIŠICE I KOLEKTIVNI UGOVORI

Stari asovi gg. Uzunović, Jeftić, 2ivković, Stojadinović i ostali manji šarže Jeftičići, Stojadinčići e kompania bella davaju svoj obični parastos Vremenu, koje se više nikad neće povratiti i viditi sunce. U manjim centrima i u Varošima i Varošicama u provinciji držače se predavanja u Izbornim kancelarijama i Čitaonicama stranaka, koje su ostale u pozadini. N a koplju će vi jati crni flor za propale režime i režimlije. Društva i Čitaonice, koje imaju tamburaše osviraće posmrtni marš i tužaljku: »Jao, jao, propadosmo N i k a d više ž i v i . . . « U Gradu će na Mrtvi Dan držati sastanak svi bivši vođe, prvaci, svi bivši nar. poslanici i narodni apoštoli, koji su ostali bez vlasti i pristaša. Posli tužnog govora slijediće žalovanje, a zatim će tiho i skromno položiti vijenac o d drača i baciti ga u duboko Jadransko More sa Velog Samara na Bačvicama. U znaku žalosti vodstvo i članstvo nosiće®a zapučku jakete (iznutra) botun-značku sa crnom štrikom. Svi svrgnuti načelnici, glavari, rondari, arambaše i ostali visokopoložajni prvaci sada na raspoloženju prirediće »čas šutnje« u znak žalosti šta su doživili i kako su slavno propali. U znak žalosti oni će ispiti na dušak po bocu vina ili bočicu rakije. Radi štednje poštarine, po naročitoj želji ovih narodnih nVučenika ani neće primati posjete ni sažalnice.

Brijači u gradu Vinkovcima, zaključili su da povise cijene, usljed nastalog općeg poskupljenja živežnim namirnicama i ostalim predmetima. Povišene cijene sada su: brijanje 4 d., a šišanje 6 d. Mlikarice su u pokretu. I one traže kolektivne ugovore i povišenje cijena mlijeku dostavom na kuću na 5 d. I., garantirano vodno mliko. CINE ROBI U IZLOZIMA Butigiri su dobili befel da izlažu cine živežu i robi uopće. M a ništa to ne pCmaže. Jer kad greš kupit recimo na primjer jednu maju označenu u izlogu sa br. »30 d.«, ona z a p a d a 45 d. A kad rečeš da je u izlogu 30 d. cina, onda ti odgovoridu da je to samo za dičje male majice, a ne za odrasle. Ako se pak trata o drugoj robi ili artikulu i oćeš da kupiš po izloženom cjeniku, pa bilo to i vešta, kaput, košulja, krzno, cipele ili šta bilo, onda te inbrokaju ovako: »To je samo za robu škartu!«.

N O V E POČETNICE Izašle su iz tiska nove Početnice za nepismene i Praktična Početnica za spekulante i zelenaše — neporočne. O v a je početnica ilustrovana i donosi slike Prozora, Lapca, Tomislavgrada i Udbine.

BEZTROŠARINSKl CUKAR ZA KAFU Stiglo je 5 vaguni cukra beztrošarinskoga za pravljenje »maloga vina«. O v i jeftini cukar obično se ne utroši u vino nego u kafu i u limonadu. Jedan otočanin pripovidao je nikidan u barbiriji, da je cilu godinu pio kafu s cukrom tzv. beztrošarinskim za' jačanje vina, dočirn je on jačao kafu i limunadu priko lita.

IZLOŽBA U Salonu Galica izložen je fotoumitnik Veljko V i d o v i ć i njegovi radovi. Izložba je otvorena priko čiloga dana.

NIT POBEDE NIT

ppt

x

iSÉPI Da se nebi Splitu nametnula joščec koja m clkarada, i mi se slažemo s' ovin projektom. Dunaj — Bit će ža mene i moju Pupicu ša osom maške, jedan kvartijer bež-platno in primo pjan šotvo i kapi, piano-forte šan već ordi nira, a slike ću prodavat ka uvik bež paviljon. PUČKO PREDAVANJE

I ČESTITKE PRVOME ERVASKOM

ŠTANDARAC KROZ VJEKOVE Zašto i odkud to ime? »Štandarac« ¡e davni, starinski i pučki naziv našeg »Narodnog Trga«, oliti vam »Pjace gospo'ske«, kako su do otrag malo godin zvali tu našu Poljanu, Plokatu, Širinu, odnosno ti naš »Glavni Trg« u centrumu grada, di je bila naša »Stara Općina« oliti »Gra'ska Vitnica«, u kojoj ije sada »Narodni Muzej«, di se čuvaju naše dalmatinske nošnje, škrinje, torbe itd. To ime »Štandarac« i sada rabe naši stariji pučani, kad 'oće da spomenu Trg ili Pijacu, 'koja se prm' tako zvala po velom barjaku i visokom šćapu (stendard) za bandiru, koja se vijala tot na pjaci. Vaja znat, da ovi Trg ni bi' vazda šaližan za šetnju. Pjaca je popločana u dva puta, najpri' od Zvonika do malo doli od Općine, a kasnije do dna. Ovo znadu stariji }udi. Na »Štandarcu« su se pri' objavivole i stile naredbe za namisto ča se to danas čini priko novin i oglasi po zidovima od kuć po gradu. Svaka novost u gradu doznala bi se najpri' na Štandarcu, pa je tako i danas ostala poslovica kad se 'oće da nikome reče da ne k a l i j e svakome niku tajnu: »Ne triba da to govoriš oli da staviješ aviž na Štandarcu«. Po ovome smo našem »listiću« dali ime »Štandarac«, ¡er on donaša gra'ske visti stvarčice i šale a i po koju ćakulicu lokalnu — da svit štije za proć vrime. Ovi »foj« se najviše štampa za Splićane — građane i pučane. O p a s k a . Preštompano iz prvog broja Štand are a 17 II 1935. Ur.

FEŠTA O D » N A R O D N I 7

Zadrhtaiju strune kada momci sedi, a svi do jednoga iz prošloga veka, na ug'ovim svaki za se Evu čeka, pa je kao leptir svecu slepo sledi. A kad ona negde žuri jave se iz sene sbliza u kretnjama brži nego uzdrhtala srca tko će

AI pobede nema, nit pobeđenoga, gde po strateškomu a ženskome planu, svak po redu prirrja deo plena svoga.

Prigodom gljubileja, proslave 22-godišnjice sloma i raspada pok. Austro-ug. Monarhije (31. X. 1918 g.) preživjeli članovi »Narodne Gradske Garde« priređuju zajedničku večeru negdje pod Gripama, na Terasi. N a ovoj večeri će svi jubilarci p o redu izreći po jedan kratki govor o bravuram, koje je ko učinio u one historijsko-histerijske dneve. Prvi će govoriti šj. Toni Bočina, a onda ostali po redu. Rep.

N a škojima U naš slavni Vis, posli Fara došli su Komiki iz Splita. Prispili su doć taman u jematvu, kada se bere, trga i turnja grozje i toči novo vino. Naš svit je lud za komedije, pak je svake večeri bila puna sala publike od Male i o d Vele Bande.

i

Gusle pa zafeče kad Muzeja stene, a ne samo mrakom, već po svetlom danu, trče za Jabukom kad za Ložom skrene.

=0= D U B R O V A Č K E

ZA DVA

KUMPANJA

U antiku dubrovačku štampariju Selaka i Komnenovića, di je sada Kumpanija Singer trapanali su jedne noći naz a d 60 godišta — lupeži. Nijesu našli solada, pa su za dešpet učinili veliku potrebu na dva kraja od velikog banka, na sredini Štamparije. Kad su štampaduri došli da vidu što su im lupeži odnijeli, Selak se inkanto gledajući u porkariju. — Sve mi je kijaro, samo ne razumijem zašto dva? — Ili nas nema dva kumpanja?! Jedno meni, a drugo t e b i . . . o d g o v o r i o je rasenjano Komnenović. Đubilarni Jež Dbk. okt. 1940 :0sr:

PROSJACI koncesionirani zatražili su povišicu milostinje' za 50%. Minimalna milostinja 50 p.

Prigodom proslave Jadranske Straže (31. X. 1918 — 31. X. 1940) primio je b. Almirante ervaske bojne flote, naš dotur-pisnik Trisić mnogobrojne brzojavne i pismene i usmene čestitke kao »prvi i zadnji ervaski Almiral flote u Poli«, koju je zdravu i netaknutu doveo u Splitsku sjevernu luku Poljud, di je ista ostavila svoje kosti i madire. > Gbsp. Almirante je svim čestitarima poklonio po jednu njegovu sliku u uniformi almirantskoj, vlastoručno potpisanu. U ovo d o b a , na početku miseca Studenoga 1918 g. je prvi admiral bio doplovio u Splitsku luku sa torpedinjerom, a pratio ga je njegov prvi ađutant sad pok. G j a n k o Kirigin eks matros, eršte klase. Bilo je fešte, zvonjave i pucali su maškuli sa M a r j a n a i Sustipanskog rta, a na Rivi Splitskoj bilo je svita ka mravi. Rjombo

KLASE O D 1918 G .

TEATAR U JEMATVi

ili sedi, ko s daleka, I' brza reka, da pobedi.

ALM1RANTU

GARDIŠTI«

POBEĐENOGA

Podmarjanski

Split

•mm Vv"

PODMARJANSKE HUMORESKE

BROJ 39.780 je broj Čekovnog računa o d »Štandarca« (a ne od O l g e Čehove) Pošt. Štedionice u Zagrebu. N a ti broj molimo naše stare i nove, tačne i ne baš tačne, a i nike nemarne i zaboravne naše činjene pretplatnike, da nam pošalju ono par šoldi za pretplatu i zaostalu uplatu za foj ča im ga mi šaljemo lipo i ¡uski delikano prigibjemo i franko o d poštarine doma, na kućni adres. Evo nas u misecu XI. Studenome, a zimi triba svakomen više pinez vengo liti, kad jema smokav i fruti cine i skoro mukte, a pinezi tribaju za gorivo, svitlo, robu, za kartu, štampariju, klišeje i figurine, poštu, trud i ostale troškove predviđene i nepredviđene. Primaju se svake svote: 50, 100 dinara, a i više. Dobri Vam Sveci, ma čisti konti, a mrtvima pokoj višnji! Priporučamo Vam se lipo s gvantima u ruci i ne zaudobite dostaviti nam pretplatu, jer su pinezi oni ča činidu vrtiti makine od štamparije i činidu da čejade bude dobre voje . . . Prez uvride i sa štovanjem Vaš Listić Štandarac

P A V I L J O N O M ?

U našim krajevima

MLIKARICE I BRIJAČI TRAŽE POVIŠICU

Pitanje gradnje Doma Umjetnosti izgleda da je sritno rišeno. Novi umjet. Dom i Galerija neće se graditi na periferiji, ni u Merjanu, ni na Sustipanu, niti u Poljudskom Polju, ni iza Gripi, a niti baš na Pjaci ili kod Turjuna na Rivi. Novi Dom Umjetnosti graditi će se svakako u City Splita, to jest u I. okružju, unutar kvadratnog gradskoga Ringa. U tu su svrhu stupili u pregovore O d b o r za gradnju Ribarnice s O d b o r o m za gradnju Umjet. Doma. Peškarija će Umj. Domu ustupiti Ribarnicu, a nova Ribarnica će se sagraditi nizgdir kraj M o r a Splitske luke ili u Lori, blizu G l a v i č i n a . . . O v o je jedno sritno rišenje, jer, ako iščete kojega našega U.mitnika likovnoga oli od drugi umitnosti, naći ćete ga siguro na Peškariji oli na Pazaru. Umetnik Vještina

PROZOR, TOMISLAVGRAD, DONJI LAPAC

N a 31 listopada 1918 konačno se raspala bivša moćna A-U Monarhija. Toga dana su u Poli i u ostalim lukama n3 našem Jadranu na svim brodovima austro-ug. mornarice podignute hrvatska zastave. Versaljskim ugovorom toga dana Austro-Ugarske Monarhije nije bilo više. Rastužena rodbina i prijatelji pok. Monarhije priređuju za milu pokojnicu Zadušnice i osmine u dojduću nediju. Pokoj joj Duši! * Ožalošćeni K. u. K.

S

U Inozemstvu

« . . . T a k o na primjer u Ingleškoj mrs. Čamberlin priređuje prijateljima i pristašama čaj prez cukra na Mrtvi Dan. U Parizu svi propali ministri i bivši vođe priređuju soirš na kojemu se ne toči NATJEČAJ ZA N O V E LJUDE i šampanjac. O d b o r »Nove Srpske Stranke«, koj^,. U Barceloni, i Madridu, članovi srušese sada osniva, raspisala je natječaj ztr ne vlade priređuju »torride«, borbe s binekoliko »novih ljudi«, i »novih poliij- kovima u cirkusu, a emigranti iz ostalih čkih vođa«. zemalja, koji su pali u nemilost novih Ponude i ostalo kod tajništva j. vlada priređuju partije preferanca i piju N o v e Srpske fronte obične likere utješenstva. Beograd-Čaćak

ĆEMO

Pinezi se primaju u tiskaru ili na ru'"i; urednika lista

Moro V i š ć u n Novajork 2 Ovod se sve više raspravja ob ovo] kemišferi i o perikulu Oceani. Kordel Kuli je govorio o vulkanima i lavinama, da bi se upozorilo Amerikance o perikulu i sigurnosti niki dilova amerikanske kemišfere, pa je stavio 6 točaka sigurnosti i naoružanja. I kako vidm i razabirem iz dima ove moje l u l e . . . počela je ratna fibra vatat i Amerikance, a vidi sam nikidan na Pjaci Vašintona jednoga Crnca, koji ,je avanca za đenerala. To je prvi Crni Moro deneral, a to svakako jema da znači čagod. Legruti su ovog počeli činit manovre na placu. Bude li se šituacija prominila ili pogoršala javiću Vam po telegrafu kablografiaki. A sada Dobri Vam Sveci i Bog Vaš

NA

KONCERTU

O l g a se naginje i govori Petru na uho: — Pogledaj, molim te, tarno neko spa-

O v o su parvi počeci Zimske pomoći našim otocima. Bilo je fešte, govori i nazdravjanja. Lipo smo se zabavjali, a ni njima nije ispalo loše. Zorzi od Male Bande

va

M O D E R N I ROMEO I JULIJA

SAD M U JE TEK J A S N O . . .

O n je prevalio šezdesetu, a ona ima okolo pedeset. Susreli su se u nekoj banji, gdje su oboje došli Iječiti kostobolju, • i — smrtno se zaljubiše. Doduše, on nema baš »ko jela vitak stas« ni ona »oči ko zvjezde«, ali glavno je da se zajedno za sve oduševljavaju. I čim se uhvati prvi suton, njih dvoje šeću u ubavom zelenilu. Tada on uzbuđeno govori: — Kad sam kraj tebe, zaboravljam na onu prokletu reumu. A ona o d g o v a r a : — A ja na ona četri sina, ka četri risa, zamisli, nikako mi nedaju da se sastajemo. — I moje dvi čere su protiv t o g a ! — Budu li nam i dalje ovako branili, — nastavlja ona melanholično — mogli bimo još nas dvoje svršiti kao — Romeo i Julija. Ria

i rcjovi rva ž e l j e z n e

M a r k o

robe

Moro

— I samo z b o g toga si me probudila?...

Poslao inžinjer radnika na počme sa rušenjem neke stare kuće, jer se na istom mjestu imala graditi nova. Radio, zapravo rušio, čovjek kuću skoro čitav dan, a kad podveče naiđe inženjer i umalo ga kap ne uhvati, kad je vidio da mu radnik počeo rušiti, ne pravu, već susjednu kuću. I n ž e n j e r : Z a b o g a , čovječe, vi ste pogriješili, niste trebali da rušite tu kuću! R a d n i k : A a a ? Sad tek vidim zašto se onaj tamo ljudi, sigurno je vlasnik ove kuće... S T I G L I

N O V I

RADIO APARATI PHILIPS

KOD NAŠEGA TRUTE U KRE5IMIROVOJ ULICI 3. Telef. 34-31.

Mikačić

S p l l t 3 D o m a id o v o ulico


< 'm

STANDARAC

NEDIJA 3 STUDENOGA 1940

r adske i

Da.lma.tin

TIN UJEVIĆ VRAĆA SE U SPLIT

s k e—

Iz »pouzdanog izvora« gostionice »Dva Ribara« kraj Kristionice sv. Ivana i »bezglave egipatske sfinge« doznajemo da ¡e posebni kurir donio vist iz Zagreba, da se slavni pjesnik Trn sprema na povratak u Split, radi klimatskih prilika. U toku su već pregovori između Pjesnika Ujevića i njegovog dosadašnjeg sobodavca, u blizini gostionice »Dva Ribara«. Pjesnik će putovati inkonjito u društvu njegove ručne vaiiže. U Podrumu mu je Kolimbatović jur rezervirao stol. Našem Pjesniku Europejcu želi dobrodošlicu

STARI SPLIT IŠČEZAVA

t

FRANE PASINOVIĆ

O Svetom Duji ove godine đonili smo u našem Listiću vist o . tihoj i skromnoj proslavi jubileja 80-godišnjice života našega sugrađanina Frane Pasinovića, starog borca na socialnom poliju i vođe bivše predratne Socialdemokratfike rliti Socialistićke stranke u Dalmaciji. Ova je stranka bila borbena, ali ne revolucionarna, a današnje poboljšice i socialne blagodati koje uživa danas radništvo i mali puk (8-satni r a d za obrte, 7 i ć-satni rad za urede,

r

KALENDAR Studeni (XI m.) ima 30 dana Nedija 3. s. Ubert, s. Silvija Prvidan 4. s. Karlo Borromejski Utorak 5. s. Emerik; s. Elisab. Srida 6. s. Leonard, s. Sever Četvrtak 7. s. Ernest, s. Engelbert. Petak 8. s. Bogomir Subota 9. s. Teodor, s. Gracia Nedija 10. s. Andrija ap. Sunce izlazi u 6.40; zalazi u 5 s. več. odmor subotom p o p o d n e i nedjeljni odmor, Misec Prvak 6 XI; Uštap 14 XI; Trećak bolesničke blagajne, potpore, šegrti, kolektivni 21 XI; Mladi Misec izlazi 29 XI. ugovori i razne druge reforme) u glavnom su Ura noći zvoni u 5.15 s. več.

Šjor Viško o d »Maksimira« napravtja j e još jednu conjeru d a udovolji mnogobrojnim coniPred 8 dana, kad je naš Listić b i o već p o d stima, jer se taj sport naglo razvija u Splitu, tiskom u stroju stigla nam je vist da j e u ban. altroke »fujsbal«. Trika doć u Maksimir, p a viBolnici prestalo kucati o n o dobro i plemenito dit i čut kako se druka i kibicuje, boje ven ¡kad srce našeg starog prijatelja i građanina Frane igra Ajduik i Građanski. A »Ober« da pukne Pasinovića, ikoji j e k a o slijepac živio vrlo oso d zadovoljstva. kudno u gradu. Umro je bistar i vedar tiho \ spokojno, sa uvjerenjem da nije imao neprijatelja na ovoj zemlji, a p o g o t o v o ne u ovom gradu i uopće u Dalmaciji i na Primorju. plod te predratne borbe i žrtava starih boraca.

Danas, Nedija 3. je Muslimanski 3. dan Ramazan Bajrama. IMENDANI U utorak slavi imendan dr. Emerik Tartaglia odvitnik u Beogradu; u sridu slavidu imendan Leonardo Markovina graditelj, dr. Leonardo Pezzoli odvitnik u Triešću i svi sinovi i naslidnici frme Leonardo Guma, te g. Sever Varda špicjer i senator u Sinju i svi stanari iz Severove ulice u Splitu,- u petak je imendan Bogomira Doležala opć senatora u m.; u subotu slavidu svi Teodori, Bogoslavi i Bogumili, Bogoslav Gojsalić o d Tribunala i Prežuni, a u četvrtak svi Andrije: Andrija Katalinić o d Pučke Banke, Andrija Razmilović o d Općine i Marjana, Andro Vukasović o d Lukobrana, Andre Dadić posidn. sada u Triešću, Andrija Frank klesar i ostali Andrije. Čestito sviman! Ur. =»o=

P^r^vjrrxerijô.

tt

NETA

U

*

SPLIT Trs Preporoda 2 Veliki izbor vodeće domaće i inostrane parfumerije I kozmetike. Prikladni darovi za svaku priliku. PODMARJANSKE

HUMORESKE

TVRTKOVOJ ULICI Ko lepóte druge, ti si sad na redu, da te versi moiji večito proslave, ko uresni deo grada Ispostave, k a o što se peva pradedova dedu. M a d a na stotine šeću se i gredu, i prolaze pučke i učene glaye, godine i leta čekaš da postave kakvu s Brača ploču il kockicu bledu. Tu na uglu g d e se boljeg glasa ljudi čuvaju da svet ih z a o ne iskvari, nit s vašara buka iz sna ne probudi.

Moda!

Umro j e kao Viitez-borac, ikoji se borio za opće, a ne z a sebe i vlastito dobro. Pok. Pasinović sa prijateljima je nekoć izdavao ¡i radio na Radničkim novinama onog vremena — pred nekih 40 godina. Te novine su izlazile pod raznim imenima k a o »Glas maloga puka«, »Socialist«, k a d su u Trstu izlazile radničke novine »II Lavoratore«, u Poli »II Proletario«, u Rimu list »Avvanti!« a u Beču »Die Arbeiter Zeitung«. Z b o g govora na skupštinama i pisanja u novinama i pri demonstracijama svakog Prvog Svibnja b i o j e kremenjak i radnički prvak Frane Pasinović vrlo česti gost u Lazaretu (u tamnici) u smislu i snagom paragrafa bivše Stare Monarhije. Smrtni ostaci pok. Pasinovića dopraćeni su od rođaka, prijatelja i znanaca do Groblja. Iza lijesa nošeni su vijenci i kite cvijeća i par karanfila. Pok. Pasinović b i o je samouk. Neko vrime služio j e u financi u Neretvanskom kotaru, zatim je bio dugo godina kao priv. namještenik pri Agenciji Ug.-Hrvatske Plovidbe (Ungarocroate) i trgovca šj. Bepa Duplančića, z a vrime rata bio je u službi Općine grada Splita n a Odsjeku Javne čistoće, a p o d stare dane živio je k a o mali rentijer, k a d mu j e neki rođak iz Amerike ostavio u oporuci neku dolarsku ostavštinu, a dolari su onda bili skupi. Kad mu j e stigla

prva

pošiljka

dolari

i z Amerike

Pasinović

je ,taj novac položio ovdje na blagajni ske Dobrotvornosti u f o n d za siromahe Splita. Kao mnogi veliki idealisti Frane oženio; umro j e k a o stari momak, u vrijeme živio je sasvim povučeno.

Gradgrada se nije zadnje

Split j e izgubio jednog vrlo čestitog čoviika, pučanina, načitanog i inteligentnog javnog radenika sa mnogo lipi vrlina. Umra je j e d a n poštenjak-čovik. Laka mu zemlja!

-OS

M ft R I N F E R 1 Ć avoz prvorazrednog engleskog i gornjoileskog

UGLJENA I KOKSA Obala Vojvode Stepe S — Telefon int. br. 30

Za stih su i oni sitni oštri kami, gde puštaš da leti smokvom se pazari, ali g d e ne trpiš parove u tami.

Podmarjanski

N A P O L E O N I TVRDICA Jednoga dana u Sen Klu dođe pješice jedan dvorski čovjek, poznat sa svoga velikog tvrdičluka. koji iz štednje nije htio da drži kola. Jednoga dana reče mu N a p o l e o n : — Izgleda da, vi, gospodine grote, nemate svoj ekipaž? —^ Tako je, sire, odgovori grof. — Sutra ću vam poslati jedan. — Hvala, sire! — Sutra dan pred grofovom kućom zaustaviše se divna kola sa četiri konja. Kočijaš reče da ga je poslao car i dodade, pruživši mu jednu hartiju: — Evo računa! Grof nabra obrve, a l i nije imao kud. Platio je nametnuti ekipaž.

MIHO M. BUZANCIC VELIKI IZBOR . . . . sezonske robe i ostale „pićugrarije

„IDEAL*

I opet m i j e uspjelo nabaviti najljepše što jesenska moda donosi u ženskim šeširima i modelima. Prispjela sam sa velikim izborom modela, šport šešira i pribora za modistice u svim cijenama.

ANA

SCHLENZ

MARMONTOVA

Dobio muž batine o d žene i gorko razmišlja: — Aeroplan bez motora . . . barut bez dima . . . telgraf bez žica . . . — Zašto niko o d nas nije izmislio miraz bez žene?

BERNARD SHAW Jednoga dana doae k Shawu neki gospodin, zamoli služavku da ga prijavi velikom piscu i doda— Prijavite me ako nije zauzet, jer ne želim da ga uznemiravam. — Da ga uznemiravate! uzviknu služavka. — Ta gospodin Bernard nikad ne radi. O n neprestano sjedi z a stolom i samo nešto piskara perom, odgovori služavka objašnjavajući,na taj način napore velikog

Primaju se popravci. Mjerila za Rakiju, Mlijeko, Mast, i t. d .

«

U VLAKU

NOVELICA

NJEGOVA TAJNA

Lettera

DAME !

V

VOLTER Volter, slavni francuski satiričar, pisao je jednog dana, pismo čovjeku, koji mu je stalno dosađivao svojim pismima i piskaranjem: — Umro sam, gospodine! Nažalost, sad više ne mogu imati čast da primim vaš odgovor.

col Carletto, ma per ella xe fazile la ga ella bori e ciojelli e oro in a b b o d a n z a ; no ghe correrá a ella sgabbar per el mondo come mi e ti nebojse,- certa gente nasce sotto la stella fortunada. Lunedi gavemo la festa de San Cario Borromeo e se festeggia La Vittoria, gaveremo música. Per oggi no te scrivo altro perké xe tardi. Allora saluda tutti e stammeben e gvardite dei colpidaria.

R

O

Prvorazredni

KAKO JE RABLE BESPLATNO PUTOVAO

V E Č E R I G

R

A

bobici

Specijalna m o starci a, kodonjada, medeni kolači, odlični preznitzi.

PREPORUČA SE

M

Jurca de la Calletta Z. Jotto

Napoleon I htjede jednom prilikom da ismije nekog slavnog Ijekara, te g a zato u nekom društvu upita: — Molim vas, gospodine doktore imajte dobrotu pa mi recite, samo iskreno, koliko ste ljudi u vašem životu umorili? POPLAVE — Vaše Veličanstvo će mi dozvoliti da budem iskren! — rekao je liječnik — MaO d Metkovića d o Čapljine poplavila nje za 500.000 nego Vaše Veličanstvo. je Neretva. Napoleon I je odmah poslije toga Vom Split je ovih dana dobar dio poplavskrenuo razgovor na drugu stranu. ljen o d Vlajov i prosjaka.

A R T I S T I Č K I P

La tua

Adió

dan bivši učenik konservatoriuma, nismo bili ni malo iznenađeni kad se veliki pisac iz Jasne Poljane, jednoga dana našao među nama i snishodljivo nam posvetio svoju najveću pažnju. Međutim, kasnije se vidjelo da mudri starac nije to učinio bez plana: ispitivao nas je o svima tajnama naše umjetnosti, zagledao nam u dušu i napisao, na osnovu toga, svoj članak »Šta je umjetnost« koji je bio porazan za nas. U tom članku Tolstoj je muzičare stavio u red ljudi koji se ne odlikuju sposbnostima razuma, kojima smisao cijelog života leži u brizi »za mali prst«.

NAPOLEON I DOKTOR

dobro govorio francuski, reče: — K a z a o sam vam da je trebalo da R E S T A U R A C I J A budem otišao. G. Boze hladno reče: HOTEL »CENTRAL« — Kaže se: trebalo je da odem. UoM. M A T I C stalom, sad odlazim ja.

S V A K E

de 1Estero

B. VALLE

NE VALJA BITI PUNO ZNATIŽELJAN

Marmontova 5

Naočale se izrađuju po liječničkom receptu.

Jednog dana sjedio je Rosini kraj otvorenog prozora u svojoj sobi za. rad, a 'la stiimotissima Siigmiora La sjora kad odjednom začuje u dvorištu verglaIVA DE LA PORTAURA DE SPA- ša koji je svirao ariju iz »Seviljskog briŠTAND ARAC LATRO vizin la Funtana. jača« ali tako rđavo d a je bila muka slušati ga. Komponista nije mogao više 1} Tuttisanti 1 carrente XXXX. da izdrži već sav bijesan strči niz stePOŠTA IZ BEOGRADA penice u dvorište, uze vergl i stade sam Cara Iva, Primiii smo iz Beograda ovu dopisnicu: svirati držeći tačan tempo. Dragi Štandarče! Evo me napokon in primo logo ke te aguro le santefe— Ovako se svira, viknu Rosini, zaovamo. Kruv po 2.50 i 4 dinara. Upisa ste de Tutti i Santi e dei Morti ke xe copamtite dobro, ja sam Rosini, onaj koga sam se u Spliski klub. Pozdravite mi pu- me un pikolo e primo N a d a l perke seno sve Splićane, nadaje sve prijateje i mo entraj nel mese Freddo e no se parla ste vi vašim verglom upropastili. neprijateje, mužikante svih muzik. piu de bagni né de gvadagni e bisogna Svirač se zahvali i ode. Sutra dan pensar per la robba dinverno per non Meni je dobro. Šajite mi Vaš foj kao Rosini opet začuje verglaša, ali sada je ciappar cvalke malanno e I diavolo svirao u tačnom tempu. Pogleda kroz najozbiljniji f o j iz Splita. Pozdrav! ke doppo no te cura nissun ¡ prozor i vide istog verglaša koji je na * PETRIĆ LJUBOM IR ossi; mi go cronpá zá mudante e bianca svoj vergl stavio tablu sa natpisom: ^ B e o g r a d , 25 X 1940. ria grossa e go messo sulla coccieta la »Đak velikog komponiste Rosinia«. ADRESA: Pri Savezu Radničkih Zadruga coverta e I biaz e I dottor ma trova che Rc|Jnieka Komora. son un poco nemica e raccomandá certi vitamini ke me fa propia ben e de sera I = 0 = co me caccio in letto bevo el mió bicerin de dropuja per sudar contro i rematizmi; el ma misurá anche el polso e I PRISUSTVO DUHA ma trova la sangve sana samissima e Jedan ruski kaluder, koji je posluživao granda opression perké mi vivo in rePetra Velikog, kad je ovaj jednom ručao gola e non son nervosa come cvesta moderne degenerazioni, e de appetito u manastiru Sv. Vasilija, ispusti slučajno falabogu no me posso lagnar grazidio čašu vina caru na glavu tako da je vino polilo carevu uniformu. Car se maši z a e al Sansimon che ne protegge. knutu, da izbije nespretnog kaluđera, ali La gverra dej Assi che pareva ke la se se ovaj brzo pribere i jasno se pomoli fará i ne Gitto la ga cambiado rotta e Bogu.- »Ne kapljama već rijekom, kao la va verso i mari eggeji e contro el ovo vino neka se izliva milost Božja nad . -Äfcc Grego tvojom glavom, tvoji neprijatelji neka se rasprsnu kao ova časa«. G o letto del fatto de Sebenico de cvel — Zdravi, šjor Felicjo. Izgledate mi danas Mate. Matto ke I ga mazzá la propia Petar se uzdrža, nasmije se i dade ništo puno k a ' zamišljen . . . molge Danizza co la manera e I ghe ga uskoro kaluđeru ugledno mjesto. — Pogodi si, m o j dragi Mate. spacca la testa come che se mazza el — A može ili se znat zašto? porco pervia del porcello e la desgra— T i a bih i j a počet misit i peć kruv da zia d e cvej due poveri diavoli Soltani ¡emam feokun kućice j d a ne plaćam više doche j dormiva sulla brazzera a la Mabrim kršćanima žudinski fit. tejusca e li ga soffiga el gas de garbon — Kako to? — narodni kruv nije skup. e co j sa svegliá i ¡era z a morti; ecco BOG I NAPOLEON — Ali ti neznaš m o j Mate, da je pura, p a cosche xe la nostra vita!? e j forneri vol kumplir, a i drugi pribor ijoš ciniji, a da se bu- indrio crescer el pan. G. de la Šez, prefekt Arasa, rekao je blice i drugi kolačići prodaju p o 1 dinar, a u jednom podra.vnom govoru: Nele Meriche se miscia senpre de piu da ne govorimo o slatkišima i goluzarijam . . . — Bog je stvorio Napoleona, i onda e adesso anca la Spagna se fa sentir — Ali, šjor Feliojo, t o se čini o d biloga je legao da se odmara. de piu g o paura che cvesto scoppiará brašna i ne mišanog. un giorno cvalcosa de grando se no j — Ali ima svuda i uvik dobri duša, koje će Jedan filozof je na to primjetio: se conbina prima che vien cvalche malpomoći siroma ja . . . — Bolje bi bilo da se Bog počeo odlora. M i son neutral in cvesto riguardo — Razumim i želim Vam ne kućicu vengo marati jedan dan ranije. ma me la vedo un brutto invernó con sti stanbenu zgradu sa teracom i svim kunfortima. ciari de luna e gverre da tutte le parti come aj tenpi dej turchi e del Napoljon. L altranotte a Londra no j ga dormio Z L A T A R I J A tutta la notte che 36 ore ga dura lallarmo e anca a Berlín la gente dorme col TOLSTOJ I MUZIČAR sveliarin in man e al cunfin de Lalbannia SPLIT, Narodni Trs i ga scorriinzia scioppetarse e da BuccaLav Tolstoi je vrlo rado razgovarao

čovjeka.

U jednom vagonu sidila su tri putnika, koji su se vozili put Knina, i to dva muškarca i jedna žena. Za čitavo vrime vožnje gospoja je često pila iz jedne flaše. Suputnici su samo gledali i čudili se. Kad se gospoja udaljila iz kupeja ovi muškarci znatiželjni pošli su d a kušaju šta to ta žena pije. Rekli su: ništa osobitog a ; nešto neukusna! Kad se žena povratila opet je uzela flašu i nagnula k ustima. O n i je u čudu zapitaju: — Gospođo, šta t o neprekidno pijete?« » Z n a t e . . . ja sam tuberkulozna, pa tu pljucam. * (ić)

REKLAMA

P o š it o v a n o g đ i c e I Kazat ć u nešto jer b i želio d a budete sretni. N e ludu'jte z a ornima koji mrsu vrijedni Vaše pažnje, nego rade pogledajte n a onog ATEIZAM I VOLTEROVE SLUGE koji Vas svako veče sa toliko simpatije promatra. N j e g a Vam mogu preporučiti kao svoKod Voltera su bili jednom na ručku ga brata, jer je plemenit v jer dobro misli. d'Alamber i Kondore. Volter prvo otpusti — Ali šta je ovim muhama d a tako Toliko d a Vas obznanim. Sa štovanjem poslugu, pa im reče: Jedan Vaš odani prijatelj. napadaju na moju g l a v u ? . . . — ljuti se — E, sad govorite protivu Boga. InaGospođicu je liznenadillo ovo čudno pismo, otac pred sinom. če, ako vas čuje moja posluga, sve će — To je zato, oče, što ti je glava u ali je razmislila, i uvidila d a t a j n e p o z n a t i mi pokrasti, jer se samo Boga pomalo i prijatelj ipak i m a pravo. Kroz malo dona, ona boji... obliku šećerne g l a v e ! . . . — odgovori i gospodin u pismu spomenuti, postali su nesin. razdruživi. — A ti< još govoriš d a šta t i vrijedi d a je U jednom restoranu jedan gost se muFILOLOG I NEVERNA ŽENA ona onako zgodna 1 i d a t i se sviđa, kad se či da pročita cifre na računu i kaže: Gospođa' Boze varala je svog muža, — Cifre su tako sitne da čovjek ne nikada nećete upoznati, a k a d tamo v e ć . . . — E moj mali, — o d g o v o r i o je zaručnik čuvenog filologa, sa jednim Nijemcem, može da ih pročita. — Pa to je jedini način da malo sma- spomenute gospođice, na primjedbu svoga svojim učiteljem njemačkog jezika. Jednjimo cijene na ovoj s k u p o ć i ! . . . oba- prijatelja, — ništa o d togai nebi bilo, da se nog dana g. Boze se ranije vrati kući, i ja nisam sjetio pisati joj jedno pismo. Ria zateče ih na djelu. Nijemac, koji nije vjesti ga kelner.

Penović Ljubotnir

Prodaja urarske, zlatarske i optičarske robe

4

DOPALA IM SE D o m a ć i c a : — A zašto ste napustili svoje posljednje mjesto? D j e v o j k a : — Zaboravila sam jedne subote da okupam djecu. D j e c a (u zboru).: — Mama, uzmi je!

— Kada vidim neko dijete da tuče magarca i kad ja toga magarca obranim, kakva me je ljubav nagnala da t o učin i m ? . . . — pita učitelj učenike. — B r a t s k a ! . . . —< odgovori jedan o d učenika.

D1PL. FRISEUR S A L O N ZA DAME

Telefon br. 25-05 - Ček. račun br. 38.506

ULICA

SVEGA PO AAALO

Samo lijepa frizura je najbolji okTVORNICA KAPA I Š E Š I R A , SPLIT vir Vašem licu. Zato povjerite Vašu kosu izrađuje i popravlja sve spadajuće u tu jedino stručnjaku. struku TRAJNA, PARNA i KEMIČNA O N D U L A C I J A sa i bez struje. Urarska, zlatarska i optičarska radnja f Bojadisanje kose u svim bojama

S P L I T , Narodni trg br. 4

STRANA 2

Početak u 9H s.

Francuski književnik, humanista, Rable, putovao je vrlo često po većim gradovima Francuske. Jednom se Rable našao u Lionu i trebalo je da se vrati u Pariz. Nije imao novaca. Ali, ipak, brzo se snašao. N a svome koferu napisao je velikim slovima: »Otrov za kralja« Vlasti su g a već odmah na stanici uhapsile, prije nego je ušao u voz, i pošto su utvrdili da je iz Pariza, naređen je sprovod. Kada su stigli u Pariz, u željezničkoj policiji ustanovljeno je da se u koferu nalazilo samo rublje Rableovo.

NAJOPASNIJA I N A J G O R A ŽIVOTINJA Pitali su jednog o d sedam grčkih mudraca, Biasa, koja je najopasnija životinja? — O d divljih, reče on, tiranin, a o d pitomih — laskavac . . .

PAUL VERLAINE Pol Verlen (1844-1896), veliki francuski pjesnik elegičnih i neobično muzikalnih stihova, bio je veliki boem. Stalno je živio u bijedi i o njemu su se često brinuli njegovi kolege koji su imali nešto bolje prihode. Jednom prilikom njegov pjesnički drug Fransoa Kope pretplati ga u jednom restoranu za hranu, da bi mu bar taj dio egzistencije osigurao. Ali već drugog dana Verlenu posta dosadno t o uredno ručanje, i on upita poslije ručka restoratera koliko je Kope platio za njega. —• Nemojte se vi o tome ništa brinuti. — Ipak, recite mi koliko ste dobili. —' Sedamdeset franaka. — Znate šta, dajte vi meni u gotovom trideset franaka i ja neću više dolaziti na ručak.

PRIJATELJICE — Bezobraznik! — N o , draga, šta se ljutiš? — Sinoć kad smo se povratili sa šetnje u prirodi, pri rastanku mi ¡e d a o paket cigareta »Ibar«. Za koga me je on uzeo? . . . Taj bezobraznik . . . — A ti? — Ja sam mu cigarete povratila i rekla da ne pušim te cigarete. O n je onda uzeo natrag paket »Ibara« i d a o mi je 2 din. »da kupim »Drave« . . . Animir Solidan

KINO KIŠE

TRAŽIM MJESTO POSLOVOĐE kod veće firme. Imam prakse i posjedujem Svjedočbu da sam prošao kurs u Prozoru na Bosanskoj granici. Ponude na TEHNIČKO PREDUZEĆE BULATOVA

POLJANA

BROJ

DOLAZE TIRONE POWER, MIRNA LOY, GEORGE

KINO V

MALI OGLASNIK

EDEN BRANT

CENTRAL

R A G O L J A N K A JE ANE WINTERS

KINO TESbA M I N U

j

POŽARSKI ruski velefilm

JOSIP JELASKA I SIN — SPLIT

KOVAČKI MAJSTOR I MAŠIN8KI INŽENJER 4 - U T E M E L J E N O 1 9 0 0 GODINE - T E L E F O N BROJ 175

Snabdjeveno najmodernijim strojevima na pogon aa eletričnom strujom. Preuzima svaki rad koji zasijeca, građevno kovačku i mehaničku struku. Specijaliteti u autogenskom i električkom varenju

Urednik Ljubo Prijatelj, novinar, Split, Ban Berislavića ul. 3 — Narodna Tiskara - Split


Štandarac god-06 br-45 1940-11-03