Page 1

1880

BROJ 14 DECEMBAR 2016. CIJENA 1€

LIST UĈENIKA I NASTAVNIKA GIMNAZIJE NA CETINJU

NAJBOLJI od najboljih

Tvoja Evropa, tvoj glas utisci delegacije iz Brisela

Dodjela Luĉa Najboljih 16 uĉenika nagraĊeno je najprestiţnijim školskim priznanjem diplomom „Luĉa“. Zasluţena priznanja i nagrade su dobili: Vuletić Olivera, Mićunović Jovan, Kneţević Milica, Leković Marija, Vuĉinić Zorana, Jovović Ana, MlaĊen Vladislav, Pejović Vanja, Borilović Miljana, Borozan Kristina, Vujović Balša, Martinović Marina, Donski Kristina, Mrvaljević Ana, Stanković Maja i Tomanović Ivona. Posebno priznanje, Zahvalnicu za doprinos u radu škole dobili su Marković Stefan i Pejović Vanja. Nastavniĉko vijeće je na osnovu pokazanih rezultata i Pravilnika o izboru Ċaka generacije, za Ċaka generacije izabralo Kneţević Milicu. Tradicionalna sveĉanost dodjele pohvala i nagrada u ime Prijestonice Cetinje najboljim uĉenicima osnovnih i srednjih škola sa Cetinja, odrţana je ispred Plavog dvorca, a u ime svih nagraĊenih uĉenika sa Cetinja obratila se Milica Kneţević, maturantkinja naše škole. Dejana Rudović, profesorica

INTERVJU SA DIREKTORICOM GIMNAZIJE strana 2/3

„Tvoja Evropa, tvoj glas“ je manifestacija organizovana od strane Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta pod temom „Integracija izbjeglica i rješenja izbjegliĉke krize u Evropi“. Na forumu su uĉestvovala samo po tri predstavnika iz 28 zemalja ĉlanica Evropske Unije i još 5 zemalja pristupnica (meĊu kojima je i Crna Gora). Kao jedini predstavnici Crne Gore bili su uĉenici naše škole: Milena Marković, Damir Stanojević, Nikolina Belada i direktorica Nataša Stanojević. Oni su boravili u Briselu 17. 18. i 19. marta, a sama radionica bila je zakazana i odrţana 18. marta. Pored uobiĉajenih poteškoća putovanja u kratkom vremenu, naši delegati su po cijenu sna uspjeli da uţivaju u ĉarima Brisela. Uvodnim govorom uĉesnici su detaljnije upoznati sa izbjegliĉkom krizom i naĉinom rada u toku manifestacije, a radilo se po principu radionica. Radionice su funkcionisale po principu openspace, koji se bazira na tome da uĉesnici daju prijedloge koje kasnije obraĊuju i kreiraju idejno rješenje. Iznijeto je 12 predloga, a samo 3 su prošla: • Reform of the media (Reforma medija, koji je predloţila i obraĊivala naša uĉenica Milena) • Revison of the Dublin agreement (Revizija Dablinskog sporazuma) • Reform of the education system for better integration (Reforma edukacionog sistema radi bolje integracije ) • Predlozi, koji su konaĉno izabrani glasanjem uĉesnika, biće prezentovani na sastanku Evropske Unije. Naši uĉenici su zadovoljni rezultatom radionice i svojim uspjehom, uprkos mnogim razliĉitostima, da na jedan konstruktivan i nekonfliktan naĉin doprinesu rješavanju ili planu rješavanja izbjegliĉke krize u Evropi. Vratili su se puni lijepih utisaka i iskustava, zadovoljni što su imali priliku da uĉestvuju u ovakvom projektu i posjete Brisel. Petar Vujović, IV razred


Nova pitanja na aktuelne teme INTERVJU SA NATAŠOM STANOJEVIĆ, DIREKTORICOM JU GIMNAZIJA CETINJE Naša škola je gimnazija opšteg smjera, obrazovna institucija koja promoviše savremene tendencije u obrazovanju. Učenici i profesori neprestano uče, proširuju znanja, razvijaju vještine i navike, izgrađuju sposobnosti, prilagođavajući ih eri novih tehnologija. Gimnazija kojom Vi rukovodite je među najstarijim i najkvalitetnijim školama u Crnoj Gori, mislite li da je to tako i ima li nešto karakteristično za nju? Cetinjska gimnazija je nastala 1880. godine, i u tadašnjim granicama Crne Gore jeste najstarija gimnazija. Danas se moţe ĉuti da su nekadašnji cetinjski gimnazijalci upisivani na univerzitete bez prijemnog ispita. Dovoljna preporuka je bio završetak školovanja u gimnaziji na Cetinju. Nekadašnja slava je pomalo i opterećujuća, jer ljudi uvijek uporeĊuju sa onim što je nekad bilo, gubeći iz vida vremenske distance i brze promjene u današnjem društvu. Niz je stvari koje karakterišu Gimnaziju, no prije svega bih istakla saradniĉki odnos prema uĉenicima, pun uvaţavanja i razumijevanja. Vjerovatno je to posljedica rada u maloj sredini, u relativno malom kolektivu, gdje tokom ĉetvorogodišnjeg školovanja direktno ili indirektno osim uĉenja ostvarujemo saradnju u raznim aktivnostima sa svakim našim uĉenikom. Znaĉajan je nivo uĉeniĉke inicijative i aktivnog uĉešća u brojnim aktivnostima. Vi radite u Gimnaziji duţe od 20 godina, koje su se to promjene desile zbog kojih ţalite za vremenom kada ste počinjali, a za koje mislite da su korak na bolje?

Ne mogu reći da ţalim za prošlim vremenom ni na jedan naĉin. Prihvatam promjene uspijevajući da pronaĊem ono najbolje u njima, ionako vrijeme samo po sebi napravi najbolju selekciju. Naravno da se sa radošću sjetim prošlih generacija jer onoliko koliko smo mi gradili njih toliko su i oni uticali na nas/mene. Promjena koja definiše niz godina za nama i koja mi se naroĉito dopada, jeste uloga uĉenika kao aktivnog uĉesnika u procesu uĉenja i sve veća usmjerenost na proces uĉenja koje traje cijelog ţivota,koje se ne dešava samo u školi, koje nije iskljuĉivo formalne prirode i na koje i uĉenici mogu samostalno da utiĉu. Koji su to specifični uspjesi koje je naša Gimnazija postigla, a kojima se posebno ponosite? Prošla godina je donijela niz nagrada: prvo mjesto u recitacijama na Drţavnom nivou, rukometu, debati, idejnim rješe­ njima, priznanju Prijestonice za Gimfest, Plaketi za promociju preduzetniĉkog uĉenja, lijepim rijeĉima roditelja naših uĉenika, ĉestim posjetama bivših gimnazijalaca… Ponosna sam na uspjeh svakog našeg uĉenika. Trudim se da ispratim, osim takmiĉenja u okviru škole, i njihove uspjehe van škole. Šta mislite o radu Učeničkog parlamenta naše škole? Ukljuĉivanje uĉenika u proces donošenja odluka, pravila ponašanja, uopšte u rad škole, od velikog je znaĉaja. Uĉeniĉki parlament je organ koji se mora osposobiti i za takvu ulogu kao i za kvalitetnu komunikaciju po pitanju potreba uĉenika. Mislim da imamo više nego dobru saradnju i divim se tim mladim ljudima koji se prihvataju te obaveze i odvajaju veliki dio vremena za rad u ovom tijelu. Smatram da se na taj naĉin uĉe aktivnom uĉešću u društvu i prihvatanju odgovornosti. Koliko često vam se obraćaju učenici sa raznim inicijativama i kakav je vaš odnos prema tim inicijativama? Inicijative uĉenika su ĉeste. Nekad se obrate preko razrednog starješine ili mentora, nekad direktno, nekad preko Uĉeniĉkog parlamenta. Inicijativa za neku njihovu aktivnost krene i od moje strane.


R A ZG OVO R S P OVO D O M

3

Da imate mogućnost (bez ikakvih ograničenja, sve je moguće) što biste promijenili ili popravili kod današnje gimnazije i gimnazijalaca? Moj ideal je škola Aleksandra Nila iz knjige „Slobodna djeca Samerhila“. Preporuĉujem za ĉitanje. Koje bi promjene u edukativnom sistemu Crne Gore, trebale po Vašem mišljenju da se naprave i sprovedu?

Kabinetska nastava se praktikuje već dvije godine, koliko se pokazala korisnom? Kabinetska nastava je neophodna u savremenoj školi. Prostor koji ureĊuje nastavnik, koji ureĊuju uĉenici svojim radovima i prezentacijama. Uspjeli smo maksimalno iskoristiti prostor ove zgrade, a u planu je opremanje što više kabineta savremenom opremom. Akcenat je na stvaranju što optimalnije atmosfere za rad i boravak uĉenika u školi. Ove godine je upisan najmanji broj učenika, samo dva odjeljenja sa po 30 učenika, kakvo je vaše mišljenje povodom toga? Broj upisanih uĉenika zavisi od broja svršenih osnovaca. Dakle, na nivou opštine Cetinje postoji problem, koji će biti aktuelan još neko vrijeme. S obzirom da posjedujemo kvalitetan kadar, adekvatan prostor, rad u jednoj smjeni, smatramo da je naša Gimnazija dobro rješenje za susjedne opštine u smislu rasterećenja njihovih kapaciteta. Razvojni tim, formiran ove godine, aktivno radi na prevazilaţenju ovog problema. Koji su budući planovi Gimnazije, koji su po vašem mišljenju zaista vrijedni paţnje i po kojima će se prepoznavati naša škola? Ove školske godine ušli smo u projekat „Ljudska prava u akciji“ i projekat „Eko škola“. Ovi projekti će biti realizovani na nivou ĉitave škole. Nastaviće se i projekti osmišljeni od strane naših nastavnika a od izuzetne vaţnosti kako za školu tako i za lokalnu zajednicu : – Gimfest, manifestacija koja traje već šest godina u ĉijoj realizaciji ĉestvuje veliki broj naših uĉenika i nastavnika i povezuje obrazovne ustanove na nivou opštine, – novogodišnja akcija Volonterskog kluba, za korisnike materijalnog osiguranja, – rad dramske sekcije, debatnog kluba, likovne sekcije, fiziĉara i hemiĉara, školski bend, ekološke sekcije, – Školsko sportsko društvo koje je imalo niz aktivnosti, – projekat „Tragom bivših gimnazijalaca“, druga godina za redom, – školski ĉasopis, ĉiji broj u novom ruhu oĉekujemo poĉetkom sljedeće godine. Od posebne vaţnosti je Omladinski klub koji je rezultat saradnje NVO i Gimnazije, koji već daje veliki doprinos kreativnom druţenju mladih ljudi na Cetinju.

Edukativni sistem jedne zemlje je njena najveća snaga i nikad nije dovoljno ulaganja u kvalitet istog. Promjene u sistemu obrazovanja zavise od uslova u kojima se sprovode kao i od nastavnog kadra koji ih sprovodi. To je nekad bio dugoroĉan proces, a danas se izmjene dešavaju u toku samih „izmjena“. Smatram da generalno gimnazijalcima treba holistiĉki pristup obrazovanju, praktiĉna znanja, primjenjivost nauĉenog, razvijanje radnih navika i sposobnosti prilagoĊavanja. Konkretno, mislim da bi raspored ĉasova i kurikulum trebao biti fleksibilniji, a nastavnici rasterećeniji, sa manjom normom ĉasova, kako bi mogli postići sve što se traţi od njih. Šta vam pomaţe da budete dobar direktor i šta radite da izadjete na kraj sa stresom? Posao direktora je veoma kompleksan i neminovno se veţe za veliku odgovornost i niz odluka koje se donose na dnevnom nivou. Entuzijazam i ljubav prema svom gradu, prema gimnaziji ĉiji sam bila Ċak, uz podršku kolega, uĉenika i roditelja ĉine ovaj posao vrijednim truda i odricanja. Priznajem da svjesno radim na tome da zadovoljstvo odraĊenim poslom odnese pobjedu nad stresom.


4

U

NA Š E M GRADU

Posjeta kraljevskog para Crnoj Gori Princ od Velsa Ĉarls i njegova supruga Kamila, vojvotkinja od Kornvola su u pretproljećnim danima imali malu turneju po Balkanu. Posjetili su Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. Nakon posjete Srbiji, kraljevski par je avionom iz Beograda stigao u Podgoricu. Na Cetinju im je prireĊen sveĉani doĉek. Par je stigao oko 12 ĉasova, doĉekali su ih predsjednik Crne Gore Filip Vujanović i njegova supruga, Svetlana Vujanović. Ispred Plavog dvorca vojni orkestar je odsvirao englesku i crnogorsku himnu, a zatim i prigodnu sveĉanu kompoziciju, tokom koje se princ, u društvu predsjednika Vujanovića, pozdravio sa poĉasnom gardom, dok su njihove supruge prošetale crvenim tepihom Naravno, princa i vojvotkinju su pozdravili potpredsjednik Vlade i ministar Igor Lukšić, gradonaĉelnik Cetinja Aleksandar Bogdanović, kao i mnogi drugi zvaniĉnici. Dok su princ i predsjednik razgovarali, dame su obišle Dvorac. U saopštenju iz predsjedniĉkog kabineta se poruĉuje: „Princ je kazao da vrednuje što je Crna Gora afirmisala meĊunacionalni sklad i harmoniju i da oĉekuje da će nadalje doprinositi stabilnosti regiona. Predsjednik je iskazao poštovanje za priznanje obnovljene nezavisnosti Crne Gore, kao i za snaţan doprinos evropskim i evroatlanskim integracijama“. U Vladinom domu, taĉnije u prostorijama Narodnog muzeja je organizovan Festival kulturnog nasljeĊa, u ĉast kraljevske porodice. Bilo je 16 proizvoĊaĉa, koji su predstavili piće, hranu, narodne kostime, ruĉno raĊen nakit i proizvode od vune. Princ i vojvotkinja su probali naše specijalitete (pršutu, sir, med, vino, rakiju, masline, drenjine, priganice) i porazgovarali sa proizvoĊaĉima. Jedan od njih, ulcinjski maslinar Fatmir Sadiku, je vojvotkinji poklonio maslinovo ulje pravljeno od plodova masline stare preko 1000 godina, a princu sadnicu autohtone masline. Ĉlanovi KUD-a Njegoš su za prinĉevski par odigrali crnogorsko kolo, oro.

Za princa kao poznavaoca hrišćanske religije je upriliĉena izloţba 10 ikonopisaca i razgovor sa istima, a prije toga i posjeta ikoni Filermosi. Vojvotkinja je za to vrijeme posjetila Muziĉku akademiju, gdje je prisustvovala ĉasu i koncertu gudaĉkog orkestra studenata. Na programu je bila muzika crnogorskih i engleskih kompozitora. Poslije je par otišao za Podgoricu, gdje se princ odvojeno sastao sa predsjednikom skupštine Rankom Krivokapićem i premijerom Milom Đukanovićem. Princ je predstavio opremu, koja je donacija britanske vlade Carini Crne Gore, a vojvotkinja je posjetila prostorije UNICEF-a, Ċe se srela sa engleskim glumcem, Nikolasom Lindhastom. Poznati Rodni, iz serije Mućke, je promoter kampanje ,,Svako dijete treba svoju porodicu”. Na kraju dana, princ Ĉarls i vojvotkinja od Kornvola zahvalili su se na prijemu i kazali da su imali divan dan u našoj drţavi. Marija Leković i Milena Kaluđerović, bivše uĉenice

MOJ GRAD

Jovana Lipovina, III-2

U kamenoj kolijevci gdje su vladali carevi i junaci, rodilo se moje Cetinje. Vjekovima prijestonica, nastala u plamenu mača, moj je ponos i moja rodna gruda. Cetinje – opjevano u pjesmama, krvavim mastilom i perom riznica istorije i kulture. Maleni grad sa visokim drvoredima i sjajnim bulevarima nastalim na kamenim kaldrmama. Spoj starine i moderne civilizacije. Nad njim Lovćen, visoki gorostas, vitez od pravde i poštovanja. Na njemu veliki pjesnik britkog uma i riječi, jedinstveni i neponovljivi vladika Rade, sanja svoje snove na kamenom odru sa kojeg zanavijek posmatra svoje Cetinje i Crnu Goru. Volim svoj grad kad u njemu zamiriše lipa, kad parkovima rominjaju teške i dosadne cetinjske kiše, kad borovi pod Manastirom obuku svoja bijela odijela... Cetinje, snažno i sveto poput molitve, junačko poput Gorskog vijenca, jako kao riječ Svetog Petra, nepokolebljivo i hrabro poput Vuka Mandušića, ponekad tužno i sjetno kao sestra Batrićeva. Ponosna sam na svoj grad, gdje god da odem u srcu ga nosim. Ponosna sam na nasmijane, gostoprimljive ljude, na malene ulice, sa starim naherenim krovovima, gdje ptice savijaju svoja gnijezda, na miris pečenog kestena i na škripu kari Šabanovih našeg Lesa Ivanovića. Sve to u jednom ovaj mali grad, velikog srca, čini najljepšim i meni najdražim na svijetu. Cetinje, ti si vječita tema književnika, publicista, istoričara, boema i sanjara. Ti si mit koji je rođen i koji nikada neće umrijeti. Ti si baklja ponosa, istine i poštenja. Ostaj mi vječno, ponosito da si.


ZAJEDNICA I MI

5

Volonterski klub JU Gimnazija Cetinje U toku školske 2015/16. godine Volonterski klub naše škole vrijedno je radio i realizovao niz aktivnosti. Kao najznaĉajnije treba istaći: • radionicu „Reciklaţa – znaĉaj i zanimljivosti“ • akciju sakupljanja starog papira „Ĉuvajmo ţivotnu sredinu“ • akciju novogodišnjeg ureĊenja škole u saradnji sa sa Kreativnom likovnom radionicom i Psikološko­kreativnom radionicom. • Humanitarnu akciju „Novogodišnji paketić” Volonterski klub je u saradnji sa NVO Dţonatan Livingston realizovao akciju sakupljanja slatkiša za djecu iz porodica koje su korisnici materijalnog obezbjeĊenja porodice. U prostorijama škole je organizovana i dodjela 172 paketića, kojoj su prisustvovali ĉlanovi Volonterskog kluba, profesori škole, roditelji i djeca kojima je Djeda Mraz uruĉio paketiće. Ovom prilikom ostvarena je i saradnja sa NVO „Romi sa Zagrablja“ ĉiji je predstavnik preuzeo 35 paketića za djecu romske populacije. • Kreativnu radionic sa djecom iz JPU „Zagorka Ivanović“ Cetinje. • Školski maskenbal u organizaciji Turistiĉke organizacije Cetinja, Turistiĉke organizacije Budve, Turistiĉke organizacija Tivta i Audio-video kluba HERC Cetinje. Na poziv koordinatora

Aleksandra Stamenković, II2

Osnovano školsko sportsko društvo Dizajn znaka Marko Bulatović, III-b SLŠ „Petar Lubarda“, školske 2015/2016

školskog maskenbala, Zlatka Latkovića, Volonterski klub JU Gimnazije Cetinje pridruţio se organizaciji i realizaciji ove manifestacije koja se već 13 godina organizuje u našem gradu. • Prva pomoć – pripremanje brošure za obuku u pruţanju prve pomoći • Povodom Mjeseca mladih Sekretarijat za kulturu, sport i mlade organizovao je predavanje na temu „Volonterizam i osjećaj za društvenu zajednicu“ ĉlanovi Volonterskog kluba prisustvovali su ovom predavanju. Pored navedenih aktivnosti volonteri su uĉestvovali i u organizaciji Krosa povodom dana Prijestonice, u organizaciji proslave 135 godina JU Gimnazija Cetinje, rasĉišćavanju prostora za Omladinski klub kao i u pripremama za Gimfest. Aktivnosti volontera prati profesorica Svetlane Ivanović, koordinatorka Volonterskog kluba, a svoj doprinos daju i profesori – saradnici: Biljana Vuksanović, Luka Lagator i Dejana Rudović. Izvještaj pripremila Svetlana Ivanović, Koordinatorka Volonterskog kluba

Školsko sportsko društvo „Gimnazija“ osnovano je 12.02.2016. godine. Njegov predsjednik je profesor fiziĉkog vaspitanja Luka Lagator dok funkciju sekretara obavlja profesor Filip Martinović. Školsko sportsko društvo je u saradnji sa Upravom za sport i mlade uĉestvovalo na prvom opštinskom a zatim regionalnom školskom sportskom takmiĉenju u rukometu, fudbalu, košarci, atletici. TakoĊe se u subotu, 17.12.2016. godine odrţalo sportsko takmiĉenje srednjih škola na Cetinju i to u fudbalu i košarci.


N OVO S T I I Z O B R A ZOVA N JA

6

Primjena RWCT programa u nastavi biologije Ovaj rad je nastao kao ţelja da kolegama, koji će sledećih godina predavati predmet „Priroda“ u šestom razredu reformisane škole, pribliţim svoja iskustva u primjeni RWCT programa i njegovih neospornih prednosti u nastavi biologije i srodnih predmeta. U uvodnim napomenama koristiću se „Vodiĉem za primjenu programa RAZVOJ KRITIĈKOG MIŠLJENJA (RWCT)“ ĉiji je izdavaĉ Pedagoški centar Crne Gore. Program RWCT (Reading and Writing for Critical Thinking) prisutan je u Crnoj Gori od 2002. godine. Na našem govornom podruĉju koristimo naziv Razvoj kritiĉkog mišljenja. Ovaj projekt uvodi u nastavni proces metodologiju koja razvija aktivno, kritiĉko i samostalno uĉenje. Program RWCT primjenjiv je u svim predmetima, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi. Primjenom programa postiţe se edukacija nastavnika, iniciranje uĉenja od strane samih uĉenika, kao i inovacija nastavnog procesa. Zahvaljujući primjeni programa u nastavnu jedinicu se uvodi uĉeniĉka radoznalost, pomaţe se uĉenicima da aktivno istraţe neku temu i podstiĉu se da razmišljaju o nauĉenom i o primjeni nauĉenog na nove situacije. Samo kritiĉko mišljenje je viši oblik mišljenja, aktivan i interaktivan misaoni proces koji se istovremeno javlja na mnogim nivoima. Ovi procesi poĉinju informacijom a završavaju odlukom. Iako se mislilo da je kritiĉko mišljenje primjenjivo samo kod starijih uĉenika, danas znamo da se i mlaĊa djeca mogu ukljuĉiti u sloţene zadatke rešavanja problema i donošenja odluka. Metode Kritiĉkog mišljenja navedene u Vodiĉu Pedagoškog Centra u skladu su sa ERR sistemom nastavnog programa. Ovaj sistem sastoji se od tri faze: • faza evokacije (E), gdje se uĉenici podstiĉu da se podsjete predznanja o odreĊenoj temi • faza razumijevanja znaĉenja (R), u kojoj se uĉenici kroz ĉitanje, predavanje ili druge metode upoznaju sa novim znanjima • faza refleksije (R), u kojoj uĉenici razmišljaju o nauĉenom Povoljnost kritiĉkog mišljenja je velika primjenjivost u sve tri faze ERR sistema. Prvi kontakti uĉenika, naviknutih na jednosmjerna pitanja i zadatke, sa procesima kritiĉkog mišljenja najĉešće prouzrokuje ćutljivost i nesigurnost. Ovaj problem se prevazilazi uz upornost i ohrabrivanje uĉenika da se slobodno upuste u teoretisanje i apstraktno mišljenje. Naravno, kritiĉko mišljenje se ne usvaja po nekom odreĊenom receptu, ono nije školski predmet ili Ċaĉka obaveza. Član 97 Škola obezbjeĎuje učeniku/ci sljedeća prava:

da iskaţe mišljenje o radu nastavnika;

i obavezama;

Ono je proces koji se javlja spontano ili namjerno, a koji osigurava uĉenicima ĉvrstu kontrolu nad informacijama kako bi ih oni mogli usvojiti, preustrojiti, osporiti ili odbaciti. Pitanja tipa: „kako da upotrijebim ovo znanje, što mi ova informacija znaĉi, da li je korisna, u kakvoj je vezi sa onim što već znam...“ znak su postignutog kritiĉkog mišljenja. Najznaĉajnije posljedice kritiĉkog mišlenja u nastavi bile bi sljedeće: • razumijevanje odreĊene informacije prouzrokuje djelotvorno, dugoroĉno uĉenje, primjenjivo na nove situacije, • raznolikost metoda mišljenja podstiĉe bolje uĉenje, • bolje se uĉi i kritiĉki misli kada uĉenici imaju priliku primjeniti novo­nauĉeno na konkretne zadatke, • nadovezivanje na već nauĉeno i povezivanje onoga što se zna sa novim informacijama uzrokuje bolje uĉenje • kritiĉko mišljenje se javlja kad nastavnici razumiju i cijene raznovrsnost ideja i iskustava. I, ĉini mi se, najznaĉajnije: kritiĉko mišljenje se javlja kad ne postoji mentalitet „samo jednog odgovora“. Još jedna bitna stvar, o kojoj nastavnik mora voditi raĉuna, je stvaranje uslova za kreativno mišljenje. U tom smislu, nastavnik bi trebao da osigura vrijeme za uvjeţbavanje kritiĉkog mišljenja, dopusti uĉenicima da kritiĉki misle, prihvati raznovrsnost ideja, podstiĉe aktivnost uĉenika u procesu uĉenja, osigura okruţenje bez primjesa ruganja, omogući izraţavanje uvjerenja i sposobnosti svih uĉenika, kao i da sam cijeni kritiĉko mišljenje. Uĉenik, sa druge strane, kao aktivni uĉesnik kritiĉkog mišlje­ nja, mora: • razviti samopouzdanje i svijest o vrijednosti svojih ideja • aktivno se ukljuĉiti u proces uĉenja • s uvaţavanjem slušati drugo mišljenje • biti spreman da izrazi svoj sud Znaĉi, posao nastavnika je da omogući uslove za kritiĉko miišljenje, ali uĉenici su ti koji moraju da misle. Tehnike i strategije koje se primjenjuju u RWCT programu su raznovrsne, interesantne i svrsishodne. Primjenjive su za grupe svih veliĉina, jednostavne za primjenu i ne zahtijevaju poseban pribor ili prostor. U ovom radu neću posebno objašnjavati sve tehnike, već ću se osvrnuti samo na one koje sam koristio u nastavi.


N OVO S T I I Z O B R A ZOVA N JA

7

Izvodi iz pravilnika o naĉinu i postupku ocjenjivanja uĉenika gimnazije Ocjenjivanje znanja uĉenika podrazumijeva praćenje, procjenjivanje, provjeravanje i vrednovanje znanja uĉenika. Ocjenjivanje znanja uĉenika vrši predmetni nastavnik (u daljem tekstu: nastavnik), a izraţava se ocjenom, uskladu sa zakonom. U toku nastavne godine, uĉenik se ocjenjuje na osnovu usmene i pisane provjere znanja (pismeni zadatak, kontrolni rad, test i sl.), u skladu sa obrazovnim programom. Elementi ocjenjivanja: Ĉlan 4 Nastavnik ocjenjuje znanje uĉenika na osnovu: - poznavanja i razumijevanja nastavnih sadrţaja; - usmenog i pismenog izraţavanja; - praktiĉne i kreativne primjene nauĉenog sadrţaja; - razvijenosti vještina; - naĉina i redovnosti uĉestvovanja u realizaciji nastavnih ciljeva; i - napredovanja u razvoju ostalih psihofiziĉkih sposobnosti i mogućnosti uĉenika. Način ocjenjivanja Ĉlan 5. Usmena provjera znanja uĉenika moţe da se vrši na svakom nastavnom ĉasu, bez najave. Usmena provjera znanja jednog uĉenika, po pravilu, traje najduţe deset minuta. Pisana provjera znanja uĉenika vrši se tokom nastavne godine, po pravilu, poslije realizovane nastave iz pojedinih oblasti programskog sadrţaja. Predlaganje zaključne ocjene Ĉlan 7. Nastavnik upoznaje uĉenika sa prijedlogom zakljuĉne ocjene iz nastavnog predmeta najkasnije na posljednjem nastavnom ĉasu, na kraju klasifikacionog perioda odnosno nastavne godine. Ocjena iz stava 1 ovog ĉlana ne moţe da se predloţi na osnovu samo jedne pisane provjere znanja. Javnost ocjenjivanja Ĉlan 9 Nastavnik ocjenjuje znanje uĉenika javno, u odjeljenju odnosno grupi, u skladu sa obrazovnim programom. Javnost ocjenjivanja uĉenika obezbjeĊuje se i na naĉin da nastavnik uĉenika upozna sa: - naĉinom i rokovima ocjenjivanja; - sadrţajem predmetnog programa koji se izuĉava u pojedinom klasifikacionom periodu; i - elementima ocjenjivanja.

Obrazloţenje ocjene Ĉlan 10 U obrazloţenju ocjene za usmeni odgovor uĉenika nastavnik je duţan da ukaţe uĉeniku na nepravilnosti i nedostatke u razumijevanju programskih sadrţaja i da preporuke za dalji rad. U ocijenjenom pisanom radu nepravilnosti i nedostaci treba da budu obiljeţeni tako da ih uĉenik lako razumije. Pisani rad iz stava 2 ovog ĉlana daje se uĉeniku na uvid i ĉuva u školi do kraja školske godine. Na zahtjev uĉenika ili njegovog roditelja odnosno staratelja, nastavnik će dozvoliti ponovni uvid, odnosno školaće izdati kopiju ocijenjenog pisanog rada. Vrednovanje znanja učenika Ĉlan 11 Nastavnik će vrednovati znanje uĉenika i dati ocjenu: - odliĉan (5) uĉeniku koji je pokazao da u potpunosti ima sposobnost primjene znanja, umijeće, vještine isamostalnost u radu i veoma visok stepen sopstvenog angaţovanja i razumijevanja programskih sadrţaja; - vrlo dobar (4) uĉeniku koji je pokazao sposobnost primjene znanja, umijeće i vještine uz manju pomoć nastavnika i visok stepen sopstvenog angaţovanja i razumijevanja programskih sadrţaja; - dobar (3) uĉeniku koji je pokazao prosjeĉnu sposobnost primjene znanja, umijeće i vještine, uz pomoć nastavnika i prosjeĉan stepen razumijevanja programskih sadrţaja; - dovoljan (2) uĉeniku koji je pokazao zadovoljavajući stepen razumijevanja programskih sadrţaja i uz pomoć nastavnika reprodukovao steĉeno znanje; ili - nedovoljan (1) uĉeniku koji nije dostigao zadovoljavajući nivo razumijevanja programskih sadrţaja. Korišćenje nedozvoljenih sredstava Ĉlan 12 Ako uĉenik prilikom izrade pismenog rada koristi nedozvoljena sredstva ili ako prepisuje, nastavnik ga opominje. Nastavnik evidentira opomenu u pismenom radu uĉenika i ona moţe da utiĉe na ocjenu. U sluĉaju da uĉenik i poslije opomene nastavi da koristi sredstva iz stava 1 ovog ĉlana, nastavnik udaljava uĉenika sa ĉasa, a pismeni rad ocijenjuje ocjenom nedovoljan (1).

odnose;

uredno pohaĎa nastavu; blagovremeno pravda izostanke; za vrijeme trajanja časa ne napušta čas, bez prethodno dobijenog odobrenja nastavnika;


8

MLADI TALENTI

izloţba Aleksandre Stamenković Povodom dana škole, otvarena je u holu škole izložba Aleksandre Stamenković. Na njoj se Aleksandra predstavila dozom lirske topline i romantičnog nadahnuća, što nesumnjivo odgovara njenom tuinejdžerskom uzrastu i likovnom senzibilitetu. Ova izložba potvrđuje moj, već ranije izrečen sud, da pred njenim radovima ne možemo govoriti o početničkim ostvarenjima, već o ozbiljnom stvaralaštvu učenice koja sa ljubavlju i entuzijazmom prilazi svojoj velikoj ljubavi – slikarstvu. Izloženim slikama, urađenim gvaš tehnikom, ona dočarava onaj neodređen period dana kada se sunce pomalja ili nestaje na horizintu, u praskozoru ili sutonu, i kada sve stvari dobijaju obrise sjenki koje se ocrtavaju na uranskom beskraju. Siluete drveća, brdovitih predjela, grada, ptica, usamljene ženske figure, zaljubljenog para… predstavljaju motivski sadržaj njenih radova. Pozadini koja plamti žutim, ljubičastim, plavim i zelenim nijansama. intenzivne ili smirene kolorističke game, suptotstavlja crnu kojom oblikuje formu. Nesumnjivo je da Aleksandra posjeduje pefinjeni osjećaj za crtež kojim definiše predmetni i plastično-strukturalni sloj slike, a koji zapravo predstavlja primarno izražajno sredstvo koje karakteriše njena likovna traženja. Opšti utisak koji nam ostavlja ova izložba je optimistička slika stvarnosti koja posmatraču uliva osjećaj ljepote i radosti življenja, a koju nam je priuštila učenica Gimnazije Aleksandra Stamenković pred kojom se otvaraju vrata uspješne budućnosti, međutim, uvijek treba da ima na umu poruku sentence Per aspera ad astra, zapravo da je težak i dug put do zvijezda. Sa ubjeđenjem da će Aleksandra nastaviti da usavršava i njeguje svoju naklonost prema likovnom stvaralaštvu, njoj i njenoj mentorki prof. Mirjani Vučko­ vić svi komplimenti na ovoj uspješnoj prezentaciji, kao i Gimnaziji koja podstiče kreativnost i pruža podršku mladim stvaraocima.

Ljiljana Zeković,

POEZIJA JOVANE BOROZAN Grad usnulosti Noći su ovdje predvidljive, surovo hladne i otuđene. Zar ja začeta ovdje morah biti, sa jeseni tugu dijeliti?

Ako odem Ako odem putem bez otkrića, zadugo, zadugo nemoj zastati. Neka te lica prošlosti ne more, ne haj za pognutom ljubavlju, okači je o bore. Usnio si - ne čami, tvoje čelo blijedu boju ne nosi. Radost krotku ti o vratu okači i tim vjetrom spletene tuge, ostaćeš među ljude. Zaboravi portrete ljubavi plamene, nadahnuća pusta u noćima snenim; ti nisi misao uperena u vječnost - ti si život, života u sjeni. Kapcima moji zaigraće boje; prolaznost biva uzavrela pred mrakom. Tu u komori srca neću osjetiti boli; k'o da gorim, k'o da volim. I ne, nek' te ne bune treptaji maglom prekriveni! Ti truleži na oronulom mi licu; ja zaspaću željna jedino polja, tamo gdje je rosa naga gdje je učinak volja.

Uspjeh Milice Radović na Drţavnoj smotri recitatora Milica Radović osvojila je prvo mjesto na Trećoj drţavnoj smotri recitatora koja je 09.06.2016.godine odrţana u Beranama. Uĉenice naše škole Kristina Marković i Milica Radović, koje su osvojile prvo mjesto na opštinskom takmiĉenju, nastupale su u trećoj kategoriji tj. kategoriji srednjih škola. Svojim nastupom i recitacijama uĉenice su na pravi naĉin predstavile školu. Milica Radović je recitovala pjesmu „Ljudi sjenke“ Aleksandra Lesa Ivanovića. Sa ovom nagradom Milica je dokazala da se u našoj školi njeguje ljepota rijeĉi.

Utrobi mojoj vazduh valjan ne bješe, k'o da srce um ranjava. Zar unutrašnjost mog' oronulog bića podkleknu pred otkrića? Odao te grade modar pogled u noći, ja nazirem - ištu te ruke do kojih nemoćan si doći. Zagrljaju ti lukavo odmičeš, al' na mom pragu nećeš pronaći, ono što te spotiče. Širok je put tvoje jutarnje muke, dok odričem te se grade, ja usnivam jutra. Uzaludna je ljubav za koju ti ne haješ. Boliš me grade, jer usnulo se predaješ.

Jovana Borozan maturirala školske 2015/2016.


U S PJ E Š N I B I V Š I U Č E N I C I

9

Naši uĉenici – studenti u inostranstvu – Tijana Martinović Moj put do Instituta za mikrobiologiju u Pragu Kako si se odlučila da nastaviš svoj put izvan cetinjske Gimnazije i zašto?

Da li ti je izabrano zvanje omogućilo da se zaposliš?

Sve je poĉelo sa stipendijom slovenaĉke vlade za meĊunarodni program za srednjoškolce u Mariboru u trajanju od dvije godine (3. i 4. razred srednje škole). Program omogućava fokusiranje na manji broj predmeta, ali sa većim intenzitetom, to mi se najviše dopalo. Nijesam morala da uĉim stvari koje me ne zanimaju previše. Uvijek sam bila sklona prirodnim naukama i već tada, u toku meĊunarodnog programa, iskristalisala se ideja o mom budućem zvanju – odluĉila sam se za mikrobilogiju. Toj odluci je »kumovao« i moj profesor biologije još iz osnovne škole, Petar Špadijer, koji je već tada probudio taj moj istraţivaĉki duh. Kasnije, u cetinjskoj Gimnaziji, moju ljubav prema prirodnim naukama prepoznala je i profesorica Sanja KaluĊerović i pruţila mi je mogućnost ukljuĉivanja u razne vanškolske aktivnosti, koje su mi pomogle da dobijem pomenutu stipendiju. Podrška ostalih profesora iz Gimnazije nije izostala i na tome ću uvijek biti zahvalna.

Već u toku preddiplomskog studija u Sloveniji, poĉela sam da radim (preko studentskog servisa) u laboratoriji za genetiku i fiziologiju šumskih ekosistema na Šumarskom institutu Slovenije, gdje sam se nakon povratka iz Praga i zaposlila na puno rado vrijeme. U okviru posla sam završavala i istraţivanje za magistarski rad, a pored toga i preostale ispite. Bilo je zabavno. Nakon što sam magistrirala, preselila sam se ponovo u Prag.

Da li si nastavila školovanje u sferi koju si odabrala? S obzirom na to da je Univerzitet u Ljubljani jedan od rijetkih u Evropi, koji nudi preddiplomski (bachelor) studiju mikrobiologije, odluka je bila laka – upisala sam mikrobiologiju na Biotehniĉkom fakultetu u Ljubljani. Nakon preddiplomskog studija, nastavila sam diplomske studije, odnosno master studije na istom smjeru. U toku master studija provela sam godinu dana kao Erasmus student na Karlovom Univerzitetu u Pragu, gdje sam takoĊe radila i na projektu u jednoj od laboratorija na Fakultetu prirodnih nauka (Faculty of Science).

Zašto si se preselila i čime se trenutno baviš? SviĊao mi se Prag, kao grad, ali i u smislu edukacije. Svidjelo mi se kako funkcionišu instituti i fakultet. Osim toga, svidjela mi se i jedna laboratorija. Iskustvo koje sam stekla u Sloveniji i kontakti koje sam u toku rada ostvarila na raznim konferencijama i sastancima, omogućili su mi da razgovaram sa voĊom te laboratorije. I kako bi rekli – ostalo je istorija. Trenutno sam zaposlena kao istraţivaĉ na doktoratu u laboratoriji za mikrobiologiju okoliša na Institutu za mikrobiologiju u Pragu. Istovremeno pohaĊam doktorske studije u okviru programa Molekularna i ćelijska biologija, genetika i virologija. Nije tako komplikovano kao što zvuĉi. To je normalan redosljed dogaĊaja kod mnogih istraţivaĉa. To je to! Luka Martinović, IV 1

Dijalozi u Parizu Tijana Ţivaljević, mlada crnogorska knjiţevnica, svojom knjigom „Dijalozi u Parizu“ donijela nam je dašak Francuske, u istoj mjeri koliko je i Francusku obasjala svojim, kako kaţe „crnogorskim suncem“. Autorka je, najbolji ambasador svoje zemlje, što se vidi kroz razgovore u koje je proţela i utkala najljepše djelove Crne Gore. Svoj unutrašnji svijet i razmišljanja, Tijana nam otkriva kroz kratke dijaloge koji su nastali u pariskom bistrou, koji kao takav, poziva na razgovor i druţenje. Fragmentarna forma, kojom se bavi i piše, Tijana na jedan neobiĉan ali itekako prihvatljiv naĉin daje interesantan uvid u njeno poimanje svijeta, realnosti, pa ako hoćete mašte i fikcije jedno u drugome. Poseban dojam na mene, dok sam ĉitao ovu knjigu ostavio je dijalog „Kako si odluĉio da postaneš muziĉar“, jer sam na neki naĉin u njemu prepoznao sebe i svoju ljubav prema muzici. Siguran sam da će i ostali ĉitaoci prepoznati neke djelove koji se tiĉu njih, što je uostalom i ideja vodilja svima koji pišu za druge. Đorđije Đole Radulović, III1


10

ZELENA UČIONICA

Mogućnost primjene u nastavi

Ekologija je biološka disciplina, nastala u istraţivanjima Darvina i Hekela još sredinom XIX vijeka. Danas pretstavlja nezaobilazan dio mnogih, na prvi pogled udaljenih grana ljudske djelatnosti. U naše vrijeme ekonomija, graĊevinarstvo, brodogradnja, turizam ili industrija nemaju svoju perspektivu bez temeljitog prouĉvaja i ukljuĉvanja ekologije. Ekologija, što više, danas predstavlja jedinu svijetlu perspektivu za opstanak ljudske vrste na Planeti, a ĉini se i ţivota uopšte. Nemaran odnos prema ţivotnoj sredini, od pojave industrijalizacije pa do deceniju-dvije unazad, doveo je u pitanje kvalitet ţivota, pa ĉak i samu egzistenciju za veliki broj vrsta na Zemlji. U takvoj situaciji nameće se nuţnost ekološke edukacije od prvih školskih koraka, pa i ranije. „Zeleni paket“ pretstavlja multimedijalni obrazovni materijal. Namijenjen je, bar u prvoj varijanti, uĉenicima i nastavnicima osnovnih i srednjih škola. Osnovna namjena Zelenog paketa je da kroz detaljno uradjene planove predavanja, zbirku edukativnih, animiranih video-klipova, interaktivni CD-ROM i „igru dilema“, formira ekološku svijest, moralne vrijednosti i nesebiĉan odnos prema svijetu koji nas okruţuje. Struktura Zelenog paketa sastoji se od 22 teme, koje se odnose na zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj. Teme su podijeljene u 5 poglavlja: – komponente ţivotne sredine, – opasnosti za ţivotnu sredinu, – ĉovjekove aktivnosti i uticaji, – globalni izazovi i – vrijednosti (moralne vrijednosti u odnosu na potrošnju,zdravlje, ţivotnu sredinu, gradjanska prava i odgovornosti). Sam projekat stvoren je u saradnji izmedju Regionalnog centra za ţivotnu sredinu istoĉne i centralne evrope i Tojote. Uĉionica je najmarkantniji simbol obrazovanja. To je prostor u kom se stiĉu znanja, u kom se uĉi, ĉita, piše. Prostor je interakcije nastavika i uĉenika, ali i prostor druţenja, odrastanja, sazrijevanje. Svi smo, i sa jedne i druge strane katedre, doţivjeli i lijepe i manje lijepe trenutke u uĉionici. Ali, uĉionica moţe da dosadi. Ĉas koji ću opisati bio je posvećen obnavljanju nauĉenog o mitozi. Odjeljenje je došlo na samom kraju smjene, već umorno i dekoncentrisano. Lijep proljećni dan nije bio saveznik za uspješan ĉas. Pored škole postoji park. Uĉenicima sam sugerisao da stvari ostave u uĉionici i da u tišini napuste školu. Nijesu traţili objašnje­ nja, već su za par sekundi bili u školskom dvorištu, a tri minuta

Osnovu Zelenog paketa ĉine planovi predavanja, koji su ilustrovani animiranim filmovima i potkrijepljeni igrama dileme i informativnim listovima. Planovi su uradjeni vrlo detaljno i temeljito i od velike su pomoci kako nastavniku tako i uĉeniku. Potenciraju kritiĉko mišljenje, ĉime se postize duboka i sveobuhvatna angaţovanost uĉenikovih intelektualnih kapaciteta. Ujedno, ovi planovi ĉesto insistiraju na ukljuĉivanju lokalne zajednice. Tako, uĉenici sami postaju ekoloski edukatori za svoje porodice ili sugradjane. Animirani filmovi, dati uz teme koje se u planovima obradjuju, su kratke forme sa jasnom, upeĉatljivom porukom. Akcenat je, u ovom slucaju, na poruci koju filmovi nose. A ona, vrlo ubjedljivo, formira moralne vrijednosti i ekoloski pogled na svijet. Igre dilema osmišljene su tako da se uĉenici stavljaju pred vise rešenja jednog ekoloskog problema. Ovim putem, uĉenici shvataju da ne postoji jedno, gotovo, rešenje datog problema, već da je put do rešenja – proces. Ovaj kratki prikaz trebao bi posluţiti upoznavanju sa projektom Zeleni paket. Drţava koja pretenduje da se zove ekoloskom i, ujedno, drţava ĉije školstvo prolazi kroz reformu, primjenom jednog ovakvog projekta moţe biti samo na dobitku. Petar Špadijer, profesor

kasnije u parku kraj Centralne biblioteke. Tamo su podijeljeni u grupe i svaka grupa je dobila zadatak – od materijala naĊenog u parku (granĉica, borovog lišća, kamenĉića...) prikazati po jednu fazu mitoze. Poslije poĉetne zbunjenosti uĉenici su se brzo „razletjeli“ po parku i prikupili materijal. Materijal je potom donesen na dogovoreno mjesto i grupe su poĉele kreirati svoj prikaz profaze, metafaze, anafaze ili telofaze. Osim truda oko preciznosti prikaza istovremeno su se trudili i da estetika modela bude na nivou. Nakon kreiranja šema uslijedila je prezentacija. Grupe su, jedna po jedna, objašnjavale koju fazu imaju za zadatak, kako su je odradili i koji su materijal koristili. Epilog: tokom ĉasova posvećenih ispitivanju u odjeljenju nije bilo uĉenika koji nije mogao objasniti mitozu.


ZA NIM LJIVA MATEMATIKA I F I Z I K A

11

Legenda o sahu Šah je jedna od najstarijih igara, igra se već vjekovima. Kada je car Šeram upoznao i naučio da igra šah bio je ushićen ljepotom te igre. Saznavši da je tu igru izmislio jedan od njegovih podanika, naredio je da ga pronađu i dovedu kako bi ga lično nagradio. Pronalazač, kojega su zvali Seta, došao je pred cara. Bio je to skromno odjeven učenjak koji je dobijao sredstva za život od svoji učenika. Želim da te dostojno nagradim, Seta, za prekrasnu igru koju si pronašao, rekao je car. Mudrac se poklonio. Dovoljno sam bogat i mogu ti ispuniti svaku tvoju želju, produžio je car, kaži koju bi nagradu najviše volio i dobićeš je. Seta je ćutao. Ne snebivaj se, bodrio ga je car, kaži svoju želju! Neću ništa žaliti da bih ti je ispunio. Velika je dobrota vaša, ali dajte mi vremena za odgovor. Sjutra, kad dobro razmislim, saopštiću vam želju. Drugog dana Seta je ponovo došao pred cara i iznenadio ga vrlo skromnom molbom. Plemeniti care, rekao je Seta: naredite da mi se za prvo polje šahovske ploče da jedno pšenično zrno... Obično pšenično zrno?!, iznenadio se car. Da, plemeniti care. Za drugo polje naredite da mi se daju 2 zrna, za treće 4, za četvrto 8, za peto 16, za šesto 32... Dosta! ljutito ga je prekinuo car. Dobićeš zrna na svih 64 polja šahovske ploče prema svojoj želji: za svako polje dvaput više nego za prethodno. Ali znaj da tvoja molba nije dostojna moje darežljivosti, jer moleći takvu ništavnu nagradu neučtivo omalovažavaš moju milostivost. Kao učitelj zaista bi mogao da pokažeš više pažnje i poštovanja prema dobroti svoga cara. Odlazi! Moje sluge donijeće ti tvoju vreću s pšenicom. Seta se osmjehnuo, napustio dvoranu i u carskom vrtu čekao na carsku nagradu. Za vrijeme ručka car se interesovao da li je Seta dobio željenu nagradu. Plemeniti care odgovorili su mu, vaše se naređenje izvršava. Dvorski matematičari izračunavaju broj zrna koja pripadaju Seti. Car se natmurio, jer nije bio navikao da se njegova naređenja izvršavaju tako sporo. Uveče prije spavanja, car se još jednom interesirao da li je Seta sa svojom vrećom pšenice napustio carski vrt. Plemeniti care odgovorili su mu: vaši matematičari rade bez odmora i nadaju se da će do svanuća završiti račun. Zašto oklijevate s tom isporukom?! gnjevno je podviknuo car. Sjutra, prije nego što svane, sve do posljednjeg zrna treba da bude isporučeno Seti! Ja dvaputa ne zapovijedam! Izjutra su caru najavili da starješina dvorskih učenjaka moli da car sasluša važan izvještaj. Car je naredio da ga dovedu. Prije nego mi kažeš o čemu se radi, rekao je car: želim da čujem da li je, konačno, Seti isporučena ništavna nagrada, koju je sam sebi odredio. Zbog toga sam se i usudio da se pojavim pred vama u ovaj rani čas, odgovorio je starješina. Savjesno smo izračunali količinu zrna koje želi dobiti Seta. Taj broj je toliko velik da... Koliko velik bio da bio naduveno mu je u riječ upao car moje žitnice ne oskudijevaju. Nagrada je obećana i treba je predati Seti. Nije u vašoj moći, plemeniti care, da isporučite obećanu nagradu. U svim vašim ambarima nema toliko zrna koliko treba isporučiti Seti. Nema ga dovoljno ni u žitnicama cijelog carstva. Ne može se naći toliko broj zrna ni na svim prostranstvima Zemlje. Ako želite da isporučite obećanu nagradu, tada naredite da se sva zemaljska carstva pretvore u oranice; naredite da se isuše sva mora i okeani; naredite da se otopi sav led i snijeg koji pokriva daleke

sjeverne i južne krajeve. Neka sva ta prostranstva potpuno budu zasijana pšenicom. I sve to, što rodi na tim poljima, naredite da daju Seti, tek tada bi on dobio svoju nagradu. Car je zapanjeno pratio riječi starješine učenjaka. Kaži mi taj čudovišni broj, na kraju je izustio car. Osamnaest kvadriliona četiri stotine četrdeset šest triliona sedam stotina četrdeset četiri biliona sedamdeset tri milijarde sedam stotina devet miliona pet stotina pedeset jedna hiljada šest stotina petnaest, glasio je odgovor starješine. 18 446 744 073 709 551 615 Ako bi željeli sebi predočite svu ogromnost toga broja, velikana, zamislite kako bi morao biti veliki ambar u koji bi stalo toliko zrnevlja. Poznato je da u jednom kubnom metru pšenice ima približno oko 15 miliona zrna. Znači, nagrada koja bi pripala izumitalju šaha zauzela bi približno: 12 000 000 000 m3 ili 12 000 km3. Ako bi visina ambara bila 4m i širina 10m, onda bi se njegova dužina prostirala na 300 000 000 km, tj. dvaput dalje nego od Zemlje do Sunca!

Njutnova jabuka

Postoji popularna priča o tome kako je jedna jabuka sorte flower of Kant (cvijet Kenta) pala sa drveta i inspirisala Njutna da formuliše njegovu teoriju gravitacije. Ilustratori i crtači karikatura i stripova idu još i dalje, sugerušući da je jabuka u stvari pala Njutnu pravo na glavu i da ga je taj udarac na neki način učinio svjesnim gravitacione sile. Džon Konduit(John Conduitt), Njutnov pomoćnik u vrijeme dok je on bio upravnik Kraljevske kovnice novca(slično našem današnjem položaju Guvernera narodne banke) i muž Njutnove nećake, pišući o Njutnovom životu opisao je ovaj događaj na sledeći način: Kad je opet napustio Kembridž i odmarao se kod svoje majke u Linkolnširu. Dok se zamišljeno šetao po bašti krivudajući tamo i onamo, pala mu je na pamet misao da sila gravitacije(koja prenosi jabuku sa drveta na zemlju) nije ograničena na neku određenu udaljenost od Zemlje, nego da ta sila dopire mnogo dalje nego što mi obično mislimo. Zašto ne toliko daleko kao što je Mjesec udaljen i, ako je to tako, ona mora uticati na njegovo kretanje, recimo zadržavati Mjesec na njegovoj orbiti, posle čega se bacio na proračunavanje efekata ove njegove pretpostavke. Pitanje nije bilo da li gravitacija postoji, nego da li njeno djelovanje dopire tako daleko od Zemlje da bi mogla da bude takođe i sila koja zadržava Mesec na njegovoj orbiti. Njutn je pokazao da, ako sila gravitacije opada (obrnuto je srazmerna) sa kvadratom rastojanja, na osnovu toga može se izračunati period Mjesečeve orbite, i to u veoma dobroj saglasnosti sa izmjerenim podacima. On je dalje pretpostavio da je ista sila odgovorna i za kretanja planeta po njihovim orbitama, kao i druga orbitalna kretanja i, u skladu s time, nazvao je ovu silu univerzalna gravitacija.

priredila Tamara Mitrović, profesorica


THE

LIGHTER SIDE

BOB LAN me ever, the Nobel ture was awarded rtist known more his music than his written work. Although this honor being bestowed upon Bob Dylan has sparked a lively debate about whether records count as literature, the news has been overwhelmingly well-accepted and welcomed among those who grew up listening to his music. Folk rock singer-songwriter Bob Dylan was born Robert Allen Zimmerman on May 24, 1941, in Duluth, Minnesota. While attending college, he began performing folk and country songs, taking the name "Bob Dylan.” His career began in the early 1960s with songs that chronicled social issues like war and civil rights. Showing no signs of slowing down, Dylan has continued to tour in recent years, and released studio albums including Together Through Life (2009), Tempest (2012), Shadows in the Night (2015) and Fallen Angels (2016). While it is true that music is his passion, first and foremost, it would be irresponsible to label him only as a musician; especially when his two published works (”Tarantula” and “Chronicles”) speak to the contrary. He even went as far as to cite Arthur Rimbaud and Charles Baudelaire, two known decadents, as inspiration, therefore establishing a connection to the more „traditional‟ line of poetry. The heart of the controversy lies in reconciling

Đorđe Sanković, II 3

the high arts with the so-called commercial arts. In my opinion, there is no denying the lyrical aspect of his songs, nor the way that they have shaped generations and blazed the trail for so many artists to follow. Take away the music and the rhythm, and the text alone might as well be poetry. Take, for example, his classic, an ode to an elusive muse - Visions of Johanna: “Inside the museums, Infinity goes up on trial / Voices echo this is what salvation must be like after a while / But Mona Lisa must have had the highway blues, you can tell by the way she smiles." It‟s worth noting that this is by no means unprecedented; in 1953. the British prime minister Winston Churchill was awarded the Nobel Prize in Literature for his passionate and rousing political speeches as well. Who knows, maybe these are the lyrics that won Bob Dylan the Nobel Prize…

Masters of War Let me ask you one question Is your money that good? Will it buy you forgiveness Do you think that it could? I think you will find When your death takes its toll All the money you made Will never buy back your soul

Marković Kristina, III 3

Thinking

My winter stores

Life will never pass away. There will be worlds of sorrows and raptures, but there will always be one life. This material world is full of suffering, death, pain...What is it all about? It's all about other worlds, the worlds we decide whether to take a step towards them or not It's all inside us. If we defeat evil, we will experience something so beautiful that we could have never imagined. It doesn't matter if we do not believe in miracles shining like an angel's light, but if we do good things, there will be a reward, which has always lived within our heart. The only thing difficult to understand is that humans are blinded. Blinded by the illusion of everlasting material. One day, all material will turn into dust, while the moral souls will be standing, all enchanted by the light of the spiritual sun. We should fight. We should learn how to let certain things go...

The leaves are falling. Again with the false news of the alarm state of weather. There is still no signal for big emergency calling And we know that it isn’t going to get better. I am missing my dear old friend summer, While my boots are still taking a swim in the city’s deep rivers. Like a heartless song missing it’s drummer, The not so romantic autumn breeze sends me shivers. For sorrow and pain it’s the writer’s fuel, And our rains are so known that they’ve become frayed. It comes to conclusion that after that,the cold is just boring and cruel. Oh,if under a warm blanket I could have stayed. Pointing out the bad, I see a warmer side By the house fire, and the wind blowing the bursts of color on the track. Looking at the upcoming winter with a well prepared pride, I shall take everything as happiness in a tiny sack.


COIN FRANÇAIS

Poe ta nascitur

13

Opet će more progutati sunce

De nouveau la mer va engloutir le soleil Le dernier brin de soleil, dans tes yeux, au soleil couchant il se reflète dans l’ombre de mes sentiments. Tes cheveux au vent, en ondes chuchotent ole mes espoirs. De noveau la mer va engloutir le soleil Tes yeux vont éblouir dans mes ténèbres. Je regarde immuable dans tes Cheveux aux èclais qui s’èparpillent En ondes dans mes ténébres!

Poslednji zračak svjetla, u tvojim očima, na zalasku se odzrca, u sjenci mojih osjećanja. Ustreptala ti kosa na vihoru Zadrhta u mojim nadama Opet će more progutati Sunce, oči će ti zasjati u mojoj tmini. Nepomično gledam u presijavanu kosu, što se u nepovratnim valovima razlivaju u meni.

Đorđije Đole Radulović

Fais divers

Le Mythe de l Atlantide Il est des mythes qui traversent les siècles. Celui de l'île perdue de l'Atlantide en fait partie. A ceci près que certains scientifiques y voient plus qu'une simple fiction: l'Atlantide aurait bel et bien existé! Fort de ce prétexte, le documentaire se penche sur l'archipel de Santorin, en Grèce, qui correspond à la description de l'Atlantide faite par Platon. Sans compter que des fouilles ont mis au jour, en 1967, à dix-huit mètres sous le niveau de la mer, les vestiges de la fabuleuse cité d'Akrotiri, témoignages d'une impressionnante maîtrise architecturale (maisons à trois étages) et hydraulique (un système d'assainissement novateur).

De fait, il sera moins question du mythe de l'Atlantide en luimême que des circonstances de la disparition brutale de cette civilisation en avance sur son temps. Pourquoi pas? Historiens, géologues, archéologues et volcanologues expliquent avec pédagogie comment une éruption d'une violence inouïe, suivie d'un mégatsunami, a pu non seulement détruire l'Atlantide, mais aussi entraîner la chute de l'empire minoen près de 1 500 ans avant notre ère. Dommage que cette vulgarisation plutôt réussie soitternie par des reconstitutions inutiles et des plans répétitifs des îles grecques. Xavier Thomann Priredila Ivana Ivanović; izvor: TÉLÉRAHA, journal

COIN LITTÈRAIRE

Le petit prince les phrases préférées Po izboru učenika I razreda grupe za francuski

– Les gens ont des étoiles qui ne sont pas les mêmes. Pour les uns, qui voyagent, les étoiles sont des guides. Pour d’autres elles ne sont rien que de petites lumières. Pour d’autres, qui sont savants, elles sont des problèmes. Pour mon businessman ells étaient de l’or. Mais toutes ces étoiles-là se taisent. Toi, tu uras des étoiles comme personne n’en a... – Quand tu regarderas le ciel, la nuit, puisque j’habiterai dans l’une d’elles, puisque je rirai dans l’une d’elles, alors ce sera pour toi comme si riaient toutes les étoiles. Tu auras, toi, des étoiles qui savent rire! – Mais les yeux sont aveugles. Il faut chercher avec le cœur. – Ce qui embellit le désert, dit le petit prince, c’est qu’il cache un puits quelque part. – Oui, dis-je au petit prince, qu’il s’agisse de la maison, des étoiles ou du désert, ce qui fait leur beauté est invisible! Antoine de Saint-Exupéry


14

Я ЛЮБЛЮ ГОВОРИТЬ П О -Р УС С КИ

Россия ерритория России, определяемая еѐ Конституцией, составляет 17 125 191 км. Занимает первое место в мире по территории, шестое – по объѐму ВВП по ППС и девятое – по численности населения. Столица – Москва. Государственный язык – русский. Россия граничит с восемнадцатью странами (самый большой показатель в мире), включая две частично признанные и две непризнанные: по суше – с Норвегией, Финляндией, Эстонией, Латвией, Литвой, Польшей, Белоруссией, Украиной, ЛНР, ДНР, Абхазией, Грузией, Южной Осетией, Азербайджаном, Казахстаном, КНР, Монголией, КНДР; по морю – с Японией и США. Постоянный член Совета безопасности ООН с правом вето, является одной из современных великих держав. После распада СССР в конце 1991 года Российская Федерация была признана международным сообществом как государство­продолжатель СССР в вопросах ядерного потенциала, внешнего долга, государственной собственности за рубежом, а также членства в Совете Безопасности ООН. Россия расположена полностью в Северном полушарии, большая часть территории России распо­ лагается в Восточном полушарии, однако восточная часть Чукотского автономного округа располагается в Западном полушарии. Россия омывается водами Тихого и Северного Ледовитого океанов, а также Балтийским, Чѐрным, Азовским морями Атлантического океана и Каспийским морем, обладая самой протяжѐнной береговой линией в мире (37 653 км).

Храм Василия Блаженного Собор Покрова Пресвятой Богородицы(разговорное название Собор Василия Блаженного) — православный храм, расположенный на Красной площади в Москве. Широко известный памятник русской архитектуры. До XVII века обычно назывался Троицким, так как первоначальный деревянный храм был посвящѐн Святой Троице. Строительство собора — Миниатюра Лицевого летописного свода. Собор был построен в 1555—1561 годах по приказу Ивана Грозного в память о взятии Казани и победе над Казанским ханством, которые случились именно в день Покрова Пресвятой Богородицы — в начале октября 1552 года. Существует несколько версий о создателях собора. По одной из версий, архитектором был известный псковский мастер Постник Яковлев по прозвищу Барма. По другой, широко известной версии Барма и Постник — два разных архитектора, оба участвовавших в строительстве; эта версия ныне устарела

Согласно легенде, зодчие собора (Барма и Постник) были ослеплены по приказу Ивана Гозного, чтобы они не смогли больше построить подобного храма. Однако если автором собора является Постник, то он не мог быть ослеплѐн, поскольку в течение нескольких лет после строительства собора участвовал в создании Казанского кремля. С 1991 года Покровский собор находится в совместном пользовании музея и Русской Православной церкви. Богослужения совершаются регулярно в воскресные дни и на второй день Светлой Седмицы (Пасхи) священниками Патриаршего подворья храмов в Зарядье и Китай­городе.

Приредила Марија Гажевић, III 2


IL M I O I T A L I A N O

15

La musica come la lingua dei giovani La musica ti puó rendere felice e anche triste, ti fa ballare, ti fa sentire come l'uomo piú forte del mondo. Ma é anche un modo di trovare le persone simili a noi stessi. La musica ci puó dire tanto della persona, c'é una forte connezione dai nostri abitudini e la nostra immagine del mondo con il genere di musica che asoltiamo. Quando sono arrivato in Italia non conoscevo nessuno, non parlavo l'italiano nemmeno.Ma subito mi hanno fatto sentire il rep italiano e ci capivamo subito. Il rap unisce tutti i ragazzi furbi, cresciuti nei quartieri poveri e pieni di violenza. Discutevamo chi é il rapper piú "vero" della scena, qualli sono fake, i miglior pezzi della "vecchia scuola". Non so se la musica o gli amici che ho trovato mi facevano sentire pieno di energia, orgoglioso, come se trovassi il mio posto nel mondo. La musica é sicuramente il miglior modo di esprimersi, di trovare motivazione e sopratutto di condividere le nostre emozioni. Đorđije Todorović, II 2

Roma ‒ la cittÀ eterna Roma è capitale della Repubblica Italiana, nonché capoluogo dell'omonima città metropolitana e della regione Lazio. È definita anche l'Urbe, Caput Mundi e Città eterna. Esteso su 1 287,36 km² e con i suoi 2 867 078 abitanti è il comune più popoloso d'Italia. Anche è il quarto nell'Unione Europea. Per questo fatto e tra le maggiori capitali del tutto il mondo. Secondo la tradizione è fondata il 21 aprile 753 a.c. Rappresenta il cuore di una delle più importanti civiltà antiche, che ha in-

fluenzato la società, cultura, la letteratura, l'arte ma anche l'architettura, la filosofia, religione, il diritto e i costumi dei secoli successivi. Era anche il capitale dell' Impero romano. Oggi il suo centro storico, vecchio quasi tre millenni, è espressione del patrimonio storico, artistico e cultrale . Dall'anno 1980. è inserito nella lista dei Patrimoni dell'umanità dell'UNESCO. Roma si chiama anche la sede della cristianità cattolica, perchè a Roma è situato il Vaticano - un intero stato. Marko Vujović, I-2

Priredio Lazar Perišić, I-2; Izvor: Edicija Vijesti DREVNE CIVILIZACIJE-RIMSKO CARSTVO

Il Colosseo, originariamente conosciuto come Amphitheatrum Flavium Flavio o semplicemente come Amphitheatrum, è il più grande anfiteatro del mondo, situato nel centro della città di Roma. In grado di contenere un numero di spettatori stimato tra 50.000 e 75.000 unità, è il più importante anfiteatro romano, conosciuto in tutto il mondo come simbolo della città di Roma e uno dei simboli d'Italia. Inserito nel 1980 nella lista dei Patrimoni dell'umanità dall'UNESCO, assieme a tutto il Centro storico di Roma, nel 2007 il complesso, unico monumento europeo, è stato anche inserito fra le Nuove sette meraviglie del mondo. L'edificio forma un'ellisse di 527 m di perimetro, con assi che misurano 187,5 e 156,5 m. L'arena all'interno misura 86 × 54 m, con una superficie di 3.357 m². L'altezza attuale raggiunge 48,5 m, ma origina-

Il nome "Colosseo" si diffuse solo nel Medioevo e deriva dalla deformazione popolare dell'aggettivo latino "colosseum". Presto l'edificio divenne simbolo della città imperiale, espressione di un'ideologia in cui la volontà celebrativa giunge a definire modelli per lo svago e il divertimento del popolo. Anticamente era usato per gli spettacoli di gladiatori e altre manifestazioni pubbliche (spettacoli di caccia, rievocazioni di battaglie famose, e drammi basati sulla mitologia classica). Non più in uso dopo il VI secolo, l'enorme struttura venne variamente riutilizzata nei secoli. Oggi è un simbolo della città di Roma e una delle sue maggiori attrazioni turistiche sotto forma di monumento archeologico regolarmente visitabile. Nel 2015 il Colosseo risulta essere, con più di 6,5 milioni di visitatori, il secondo sito archeologico più visitato al mondo, dietro solo alla Grande Muraglia Cinese.


I NTERVJU

16

Svaki cas u mojoj profesuri bio je na neki nacin kao prvi Intervju sa penzionisanim profesorom cetinjske Gimnazije Sretenom Zekovićem Feniks: Penzionisani ste profesor filozofske grupe predmeta. Zašto ste se opredijelili za taj studij i tu profesiju? Prof. Zeković: Bez dilema sam izabrao taj studij, jer sam već kao cetinjski gimnazijalac prepoznao svoj talenat i volju baš za taj studij. Uprkos mnogim teškoćama, cio radni vijek sam s ljubavlju obavljao svoj profesorski poziv i zadovoljan sam što sam ga okonĉao u cetinjskoj Gimnaziji. Feniks: Śećate li se svog prvog ĉasa? Prof. Zeković: Meni je prvi ĉas bio kao mnogi ostali prvi ĉasovi u svakom novom odljeljenju. Na tim prvim ĉasovima nijesam se na uobiĉajen naĉin personalno upoznavao prozivkom uĉenika, nego sa naĉinom našega (budućeg) rada. Već od mog prvog ĉasa saopštio sam i obrazloţio da Ċaci ne treba da ustaju iz klupa kada sa mnom razgovaraju, nego da to mogu śedeći. TakoĊe da im dozvoljavam da na klupi pred sobom mogu drţati i koristiti svoje otvorene sveske i udţbenike (samo) kao podśetnik. Novina je bila i to što

ćemo gradivo mojih predmeta, Ċe je goĊ to moguće, izlagati metodom zajedniĉkog dijaloga i to smo odmah istog ĉasa i primijenili na jednoj uvodnoj (opštoj i cjelovitoj) temi, koristeći, naravno njihovo prijethodno znanje, asocijativno i logiĉko razmišljanje. Feniks: Je li Vam u dugoj profesuri rad u uĉionici postao rutinski i monoton u ponavljanju istog gradiva? Prof. Zeković: Ne, svaki ĉas u mojoj profesuri bio je na neki naĉin „prvi“, jer sam se gotovo vazda, i poslije dugih godina, iznova spremao, pripremao, osvjeţavao i dopunjavao za svaki naredni ĉas, naroĉito za sistematizaciju starog i novog gradiva, pravljenje šema sa osnovnim tezama, saţimaka „lekcija“ i preĊenog gradiva, povezivanje sa drugim predmetima, oblastima, društvenom praksom i ţivotom. Dozvoljavao sam i iznošenje sopstvenih gledišta Ċaka, ali, ipak, na osnovu poznavanja gradiva. Feniks: Smatrali su Vas stroţijim profesorom? Prof. Zeković: Da, većinom slabiji Ċaci, oni koji su se iz razreda u razred „provukovali“, iako su tokom školske godine imali puno slabih ocijena. Bio sam ĉvrst u zahtjevu da za pozitivnu ocjenu moraju iskazati makar „minimum minimuma“ znanja iz gradiva. No, i pored toga, samo jedan uĉenik na popravnom ispitu nije poloţio. Oni bolji Ċaci koji su, ipak uĉili tokom godine, smatrali su me stroţijim, jer sam insistirao na razumijevanju, povezivanju i sistematizaciji gradiva i kritiĉkom mišljenju. Feniks: I kao penzionisani profesor rado ste se odazivali pozivu svojih kolega i Ċaka Gimnazije da uĉestvujete u njihovim „slobodnim aktivnostima“. Kako ste to doţivljeli? Prof. Zeković: Da, to sam prihvatio sa zadovoljstvom. Bio sam pozitivno iznenaĊen njihovim interesovanjem i aktivnošću. Ĉak su na neke teme bili prisutni i bivši gimnazaijalci. Naroĉito se ispoljilo: Ċaĉka zainteresovanost za dijalošku metodu i njihovo samoorganizovanje, samoistraţivanje i izlaganja na temu „Stara (klasiĉna) i nova (reformisana) škola (Gimnazija)“ i u tom svjetlu aktuelna situacija u njihovoj školi u smislu negativnih i pozitivnih pojava i tendencija. Toliko su uoĉili bitnih problema da se iz svih njihovih izlaganja mogu grupisati bitne i znaĉajne inicijative, indicije, stavovi, teze, sinteze za izvoĊenje vaţnih zakljuĉaka koji bi zaista mogli biti proslijeĊeni kao predmet za raspravu na struĉnim organima Gimnazije. Feniks: Što je uslovilo takvo, po Vama primjetno, pozitivno stanje? Prof. Zeković:Primijetio sam da je ovaj vid rada sa uĉenicima stvarno znatno unaprijeĊen u odnosu na ono stanje dok sam ja još bio u toj školi kao aktivni profesor Na to je uticala i bolja ukupna organizacija rada u školi, primjerenija opšta atmosfera, bolji uslovi i intenzivniji zahtjevi konkretizacije reforme obrazovanja. Moţda dodatno i priprema i uspješna proslava jubileja Gimnazije. razgovor vodile Jovana Lipovina i Simona Vujović, III-2

O

va nagrada za mene predstavlja simbol, simbol rada, truda i prijateljstva u Gimnaziji. Sve ono što su nam profesori ikada govorili staje u ovo priznanje, to je najveći podsjetnik na jedan od najljepših životnih perioda. Ova nagrada mi zaista mnogo znači, jer stoji kao stalni pohvalni list za sva slova koja smo napisali ili izgovorili, za sve uspjehe Gimnazije i nas samih. Iskustvo tokom školovanja ima gradaciju. sopstvene ličnosti. Zatim, upisom u Gimnaziju počinje prvi korak ka izgrađivanju konačne osobe. Gimnazija je mjesto u kojem sam se osjećala kao najveće dijete i najodrasliji čovjek. U tome leži ljubav


INTERVJU

Posao prosvjetnog radnika danas je izuzetno kompleksan RAZGOVOR sa Miroslavom Perišićem, profesorom engleskog jezika Kako ste došli na ideju da upišete studije engleskog jezika, i đe ste završili fakultet? Prvo moram naglasiti ĉinjenicu da nijesam upisao studije engleskog jezika odmah po završetku srednje škole. Tada sam ţelio da se oprobam u prirodnim naukama i napravio grešku. Upisao sam prvo rudarsko geološki fakultet u Beogradu, a zatim i u Podgorici i srećom poslije ne baš dugog studiranja shvatio sam da nemam ni volje ni interesovanja za prirodne nauke. S obzirom na to da mi je engleski jezik oduvijek bio omiljeni i išao mi od ruke, riješio sam da upišem te studije, završio ih u roku bez ijednog ponovljenog ispita i danas sam tu. Volite li rad sa učenicima? Naravno. U ovom poslu ako toga nema, ne bi ni trebalo da se bavite njime. Posao prosvjetnog radnika danas je izuzetno kompleksan i ako ne volite uĉenike i nemate dobar odnos sa njima bolje je da se na vrijeme potrudite da naĊete novu profesiju. Vasa učenica Milica Kneţević je osvojila 4.mjesto na drţavnom takmičenju. Da li su nagrade vaših učenika i vaše nagrade? Milica je sjajan uĉenik, vrlo inteligentna i samosvjesna osoba, emotivna, perfekcionista. S obzirom na to da je prethodnu školsku godinu provela u SAD, ovamo se vratila sa izvanrednim znanjem engleskog jezika. Imajući to u vidu, ne smatram da sam mnogo doprinio njenom uspjehu, ali godi ĉinjenica da je vaš Ċak tako visoko kotiran na drţavnom takmiĉenju, prvenstveno kao podsticaj da se i neki naredni takmiĉari studioznije pripremaju. Da li su dva profesora, previše prosvjetnih radnika u kući? Moţda i jesu, ali u svakom sluĉaju bolje razumiju jedno drugo, upućeniji su jedno na drugo i lakše donose odluke koje se tiĉu onog dijela ţivota vezanog za posao.

17

Da li vaša djeca imaju talenta za učenje jezika? Za mlaĊeg ćemo tek da vidimo, a stariji sin sigurno ima odreĊeni talenat, voli engleski jezik i dosta toga razumije. Uĉenik je prvog razreda i još uvijek ga ne forsiramo. PrilagoĊavamo se njegovim potrebama. Kojih školskih projekata se rado sjećate? Najdraţi mi je projekat iz 2012.godine, kada smo nas troje iz škole (uĉenice Balada Dušanka,Marković Marijana i moja malenkost) uz svesrdnu tehniĉku pomoć gospodina Novaka Abramovića napravili dva dokumentarna filma na engleskom jeziku/jedan o Cetinju, a drugi o Kotoru. Na forumu u Zajeĉaru, meĊu dvadesetak drţava, naš projekat je izazvao najveću paţnju i nazvaniĉno proglašen najboljim, i ako forum nije bio takmiĉarskog karaktera. Filmovi se i danas mogu pogledati na popularnoj mreţi You Tube. Radite u više škola i drţite kurseve jezika, ima li razlike u pristupu nastavi? Postoji razlika. Kursevi engleskog jezika se više oslanjaju na usmene komunikacije, dok u osnovnim i srednjim školama posvećujemo podjednaku paţnju svim aspektima uĉenja stranih jezika. Naravno, ne treba zanemariti ni veliku razliku broju kandidata/ uĉenika, što takoĊe opredjeljuje izbor metoda i naĉin uĉenja. Da li ste predavali još neki jezik osim engleskog? Da. Osim engleskog predavao sam i italijanski jezik na poĉetku svoje karijere prosvjetnog radnika, kao i prije dvije godine u osnovnoj školi „Lovćenski partizanski odred“. Od izbornih predmeta u Gimnaziji, predavao sam medijsku pismenost, opštu lingvistiku i debatu. Kako provodite svoje slobodno vrijeme? I pored uvrijeţenog mišljenja da prosvjetni radnici imaju višak slobodnog vremena, naţalost to nije baš tako. Ipak, ono malo slobodnog vremena koje imam na raspolaganju preteţno provodim sa porodicom, kad je lijepo vrijeme volimo da skoknemo do primorja, Lovćena ili Podgorice ili jednostavno poĊemo u šetnju. S obzirom na to da su djeca još uvijek mala, igra je neizostavni dio našeg zajedniĉki provedenog vremena Volite li filmove i muziku? Naravno, s tim što zbog hroniĉnog nedostatka slobodnog vremena nijesam u mogućnosti da uţivam ni u filmu ni u muzici onoliko koliko bih moţda ţelio. Inaĉe, moj omiljeni filmski reditelj je Kventin Tarantino, a kad je u pitanju muzika omiljeni ţanr je malo ĉvršći i malo stariji rock. Ako bih morao da se opredijelim, u moru sjajnih muziĉara po mom ukusu, naravno, neka to bude jedna stara hard-rock grupa Uriah Heep. Ţelimo Vam puno uspjeha u daljem radu. Hvala na ustupljenom prostoru u školskom ĉasopisu, a tebi sve najbolje u budućim projektima.

Ako se plašite budućnosti ili barem strepite od nje, na neki način, ova škola će vam pokazati da je najvažnija stvar na svijetu ono ''sad''. Pokazaće vam da ste vi jedini koji sebe možete dovesti do cilja, pomoći će vam da zamislite svoj cilj i odaberete put ka njemu. Najviše od svega podariće vam odrasle ljud e koji će u vaš život unijeti pregršt humora i ljubavi i koji će vas podržavati, tražiti od vas najbolje. Opšta Gimnazija je samo to, opšta, ništa konkretno'', reći će svi oni koji je nijesu pohađali, ali vjerujte mi na rije u toj opštosti, vi nađete svoju konkretnost. Željela bih da završim Medicinski fakultet i postanem doktor. Ovo je možda bila jedna od uvodnih rečenica mojih sastava u osnovnoj školi kada bi učiteljica zadala temu ''Šta želiš da budeš kad porasteš''. Zahvaljujući Gimnaziji i ljudima u njoj, donekle sam i odrasla pa je vrijeme da se moja uvodna rečenica iz sastava koju sam tako ambiciozno započela u Osnovnoj školi i ostvari, navela je Milica.

Vedran Zeković, I-3


R E Z U LT A T I I J U B I L E J I

18

Tabelarni pregled uspjeha uĉenika I razreda gimnazije za školsku 2015/16. u odnosu na uspjeh u IX razredu osnovne škole U školskoj 2015/16. godini upisano je u I razred 78 uĉenika. Svi upisani uĉenici su uspješno završili I razred .

Uspjeh učenika u IX razredu osnovne škole Uspjeh učenika u I razredu Gimnazije

NAZIV OSNOVNE ŠKOLE

ODLIČAN

VRLO DOBAR

DOBAR

DOVOLJAN

SVEGA

OŠ Lovćenski partizanski odred

24

21

3

0

48

OŠ Njegoš

15

9

4

0

28

Druge osnovne škole

1

1

0

0

2

SVEGA

40

31

7

0

78

NAZIV OSNOVNE ŠKOLE

ODLIČAN

VRLO DOBAR

DOBAR

DOVOLJAN

SVEGA

OŠ Lovćenski partizanski odred

22

15

11

0

48

OŠ Njegoš

11

9

8

0

28

Druge osnovne škole

0

2

0

0

2

SVEGA

33

26

19

0

78

Od ukupno upisanih 40 uĉenika sa odliĉnim uspjehom iz osnovne škole, na kraju I razreda Gimnazije bila su 33 uĉenika sa odliĉnim uspjehom i 7 uĉenika sa vrlodobrim uspjehom. Od 31 upisanog uĉenika sa vrlo dobrim uspjehom na kraju i razreda bilo je 19 uĉenika sa vrlo dobrim i 12 uĉenika sa dobrim uspjehom. Uĉenici sa dobrim uspjehom iz osnovne škole imali su isti uspjeh na kraju I razreda Gimnazije.

Znak

a

vić,

Školske 2015/16. godine upisana su 23 uĉenika sa diplomom “Luĉa”. Na kraju I razreda Gimnazije njh 11 je imalo odliĉan uspjeh iz svih nastavnih predmeta, 10 uĉenika su bili odliĉni bez svih odliĉnih ocjena i 2 uĉenika su i mala vrlo dobar uspjeh.

POSTOJANJA JU GIMNAZIJA CETINJE

JU Gimnazija je svoj 135.roĊendan proslavila na već tradicionalan naĉin, realizacijom radionica u prostorijama škole. TakoĊe je odluĉeno da predstavimo dio biblioteĉkog fonda naše biblioteke. Proslava je nastavljena u „Zetskom domu“ gdje je upriliĉena Sveĉana akademija. Prisutnim su se obratili Ministar prosvjete Predrag Bošković, direktorica Nataša Stanojević i zamjenica

Podaci po školama su sljedeći: Iz OŠ „Lovćenski partizanski odred“ upisano je 12 uĉenika sa diplomom „Luĉa“. Na kraju I razreda je bilo 7 uĉenika sa svim odliĉnim ocjenama iz svih predmeta a 5 je imalo odliĉan opšti uspjeh. Iz OŠ „Njegoš“ upisano je 11 uĉenika sa diplomom „Luĉa“. Na kraju I razreda su bila 3 uĉenika sa svim odliĉnim ocjenama iz svih predmeta, 6 je imalo odliĉan opšti uspjeh a 2 uĉenika su i mala vrlo dobar uspjeh. Iz drugih OŠ nijesmo imali uĉenike sa diplomom „Luĉa“. Izvještaj pripremila Rada Perišić, pedagog

gradonaĉelnika Ana Nikolić. U prisustvu velikog broja roditelja, zvanica i uĉenika gimnazijalci su se predstavili na sebi svojstven naĉin. Kombinacija hora, gusala, recitacija oduševila je prisutne i podsjetila na nepobitnu vaţnost ove institucije i vrijednosti koje se u njoj njeguju. Zakletva profesora, nekada polagana pri stupanju profesora na duţnost, ĉinila je uvod u Akademiju. Ovogodišnja proslava, iako skromno zamišljena, jednako zavreĊuje paţnju.Otvaranje izloţbe naše uĉenice Aleksandre Stamenković, debata i filozofska radionica propraćene su od strane velikog broja uĉenika. Otvaranju je prisustvovao gradonaĉelnik Aleksandar Saša Bogdanović a izloţbu otvorila istoriĉarka umjetnosti gĊa, Ljiljana Zeković. U okviru proslave, sveĉano je otvoren Omladinski klub, u saradnji sa NVO Dţonatan Livingston, što predstavlja još kvalitetniju saradnju sa NVO sektorom u cilju pruţanja podrške omladini uopšte, a ne samo gimnazijalcima. Nezvaniĉni dio proslave predstavljao je ispraćaj naše drage i cijenjene koleginice Jovanke Ţivković u penziju, koji je na poseban naĉin obiljeţio ovaj datum. Nataša Stanojević, direktorica


IZBOR IZ L J E TO P I S A

19

Tragovi trajanja „Knjaževska crnogorska državna gimnazija― je osnovana na zahtjev knjaza Nikole, tadašnjeg crnogorskog suverena daleke 1880. godine. Prvi profesori su bili značajni prosvjetni i kulturni radnici tog doba, izvanjci, koji su sva svoja znanja i iskustvo nesebično ugradili u temelje ove ustanove. Gimnazija je rasla i stasavala, kao što je rasla i stasavala ondašnja država, šireći svoju naučnu i kulturnu misiju, obrazujući prve generacije crnogorskih intelektualaca, državnih, naučnih i javnih djelatnika. Broj učenika je varirao od početnih 16 učenika i 4 profesora u prvoj generaciji. Ne postoji egzaktan metod kojim bi se mogao izmjeriti značaj rada ove ustanove i uticaj njenih nekadašnjih učenika i profesora na sve sfere državnog i društvenog života u proteklih 14 decenija postojanja i rada. Čak i površnim prelistavanjem Ljetopisa naićićemo na brojna imena značajnih javnih, kulturnih, naučnih radnika, književnika i drugih stvaralaca, počev od Jovana Pavlovića, osnivača škole, Sime Matavulja ili Dušana

Vuksana, profesora škole, i nekadašnjih učenika Rista Dragićevića i Nika Martinovića, osnivača i obnovitelja najznačajnijih državnih ustanova, te do najmlađe generacije uglednih naučnih i javnih radnika koji svojim znanjem doprinose razvoju države i društva. Najbolje svjedočanstvo trajanja, značaja i uticaja gimnazije i njenih učenika na Cetinje i Crnu Goru u prvih pet decenija trajanja predstavlja monografija nekadašnjeg učenika i profesora gimnazije dr Momčila Pejovića „Cetinjska gimnazija od 1880-1920. godine―, objavljena na Cetinju 2007. godine. Mi ćemo za ovu priliku napraviti izbor, po našem mišljenju, zanimljivih dokumenta iz prvih godina rada škole, koje šira javnost nije imala priliku da vidi. Nastojaćemo da u svakom od narednih brojeva napravimo izbor zanimljivih dokumenata iz izuzetno bogatog školskog Ljetopisa. Priredio Miloš Tomić, profesor


Školska 2015/2016 ‒ IZBOR IZ LJETOPISA • Školska 2015/16. godina poĉela je 01. septembra 2015. godine, a upisano je 308 uĉenika/ca koji/e su rasporeĊeni/e u 12 odjeljenja. • U nastavni proces ukljuĉeno je 27 profesora/ca. • 24. septembra 2015. godine odrţana sjednica Nastavniĉkog vijeća • Od 28. septembra do 07. oktobra realizovana Maturska ekskurzija.

U okviru planirane maturske ekskurzije, realizovane u periodu od 16–25.09. 2016. godine na relaciji Beč-PragKrakov-Budimpešta, maturanti naše škole zajedno sa profesorima Svetlanom Ivanović, Biljanom Vujadinović, Miroslavom Perišićem i direktoricom škole Natašom Stanojević imali su priliku da posjete Memorijalni muzej Aušvic – Bikernau, što je ujedno bila i prva posjeta jedne Ďačke ekskurzije iz Crne Gore ovom Memorijalnom muzeju.

Danas su preureĎene u muzejski prostor. Prelazeći iz jedne

• 12. novembra 2015. godine realizovan "Otvoreni Dan škole" povodom obiljeţavanja 135 godina JU Gimnazije Cetinje. • 16. novembar 2015. godine u Kraljevskom pozorištu Zetski dom, odrţana je Sveĉana akademija povodom 135 godina postojanja JU Gimnazije Cetinje. • 19. novembra 2015. godine profesorice Dejana Dizdar i Dejana Rudović i uĉenica Anja Pejović prisustvovale su jednodnevnom seminaru "Za ţivot mladih bez nasilja" koji je realizovala Sigurna ţenska kuća. • 25. novembra 2015. godine predstavnice Uĉeniĉkog parlamenta Milena Miljenović i Irena Mudreša uĉestvovale su na treningu "Planiranje lokalne akcije" koji je realizovao Fond za aktivno graĊanstvo. • 26. novembra 2015. godine direktor Istorijskog instituta dr Momĉilo Pejović posjetio školu i povodom 135 godina postojanja poklonio znaĉajan broj knjiga školskoj biblioteci. • 27. novembra 2015. godine uĉenici Maja Stanković i Mitar Đukanović prisustovali su VII Djeĉijem parlamentu koji je organizovala Skupština Crne Gore. • 03. decembra 2015. godine u Zavodu za školstvo uruĉena je nagrada uĉenici Anji Pejović koja je osvojila drugo mjesto za dizajn riješenja za logo platforme „Preduzetniĉka škola“ (mentorka prof. Mirjana Vuĉković). • 10. decembra 2015. godine na Opštinskom takmiĉenju recitatora u kategoriji srednjoškolalaca uĉenice Marković Kristina i Radović Milica osvojile su prvo mjesto, dok su drugo mjesto podijelile Borozan Jovana i Andrić Ksenija. • 16. decembra 2015. godine u okviru programa Retro radionica (koordinatorka prof. Tatjana Zeković) prof. Sreten Zeković odrţao Ogledni ĉas iz filozofije. • 21. decembra 2015. godine realizovana Novogodišnja radionica, kreativna likovna radionica. • 22. januara 2016. godine u okviru programa PRNŠ odrţane ĉetiri radionice. • 23. januara 2016. godine uĉenici/ce: Jovana Vujović, Kristina Borozan, Nikoleta Ćetković, Vanja Pejović, Jovan Mićunović, ĐuraĊ Lakićević i Milica Radović pratili su VI "Školu preduzetništva i inovacija za mlade" na Univerzitetu Donja Gorica. • 06. februara 2016. godine odrţana obuka za pisanje projekata koju je ralizovao Tim za projekte na nivou škole zajedno sa Uĉeniĉkim parlamentom Gimnazije. • 19. februara 2016. godine Anica Vujnović, savjetnica mreţe Education USA odrţala je prezentaciju o Education USA Academy programu, koji uĉenicima od 15-17 godina omogućava pripreme za apliciranje na ameriĉkim univerzitetima. • 07. februara 2016. godine uĉenice Olivera Vuletić i Milica Kneţević, osvojile drugo mjesto na literarnom konkursu koji je organizovala JU Srednja struĉna škola (mentorka prof. Biljana Vuksanović). • 26. februara 2016. godine Uĉeniĉki parlament, Dramska sekcija, Savjet mladih Prijestonice, Fakultet za crnogorski jezik i knjiţevnost u saradnji sa Narodnom bibliotekom i ĉitaonicom Njegoš organizovali su "Veĉe crnogorske knjiţevnosti". • 04. marta 2016. godine u Srednjoj struĉnoj školi „Ivan Uskoković” odrţana obuka za vršnjaĉke edukatore kojoj su prisustvovali edukatori naše škole. Obuka je organizovana u okviru projekta "NO HATE OFFLINE, NO HATE ONLINE". • 08. marta 2016. godine Uĉeniĉki parlament i Preduzetniĉki klub obiljeţili Dan Ţena.


Z NA N JA • 09. marta 2016. godine završen konkurs za najbolji likovni rad na temu broja "Pi". Po mišljenju ţirija najbolji rad je rad uĉenika II razreda, ĐorĊija Radulovića. • 10. marta 2016. godine ĉlan Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) Roman Haken, posjetio je Gimnaziju radi pripreme uĉenika za uĉešće u evropskoj omladinskoj debati "Tvoja Evropa, tvoje pravo da kaţeš". • 11. marta 2016. godine Uĉeniĉki parlament organizovao debatu na temu "Aktuelni feminizam ugroţava instituciju porodice". • 14. marta 2016. godine Milica Kneţević, uĉenica IV razreda zauzela ĉetvrto mjesto na Drţavnom takmiĉenju iz engleskog jezika. • 18. marta 2016. godine odrţan je program posvećen danima francuske kulture. Kreirali su ga uĉenici Gimnazije, Osnovne škole Lovćenski partizanski odred i Osnovne škole Njegoš u saradnji sa profesoricama Tatjanom Zeković i Sonjom Maksimović • 21. marta 2016. godine Dramska sekcija cetinjskih gimnazijalaca u saradnji sa Narodnom bibliotekom i ĉitaonicom "Njegoš" obiljeţila Svjetski dan poezije.

Učesnice Drţavnog debatnog takmičenja: Milica Kneţević, Vanja Pejović i Ksenija Andrić su učestvovale, kao članice nacionalnog debatnog tima Crne Gore, na Svjetskom prvenstvu u debati, koje je odrţano u Štutgartu od 19. do 29. jula 2016. godine.

PROGRESA

21

• 19. i 20. marta 2016. godine u okviru projekta “NO HATE OFLINE, NO HATE ONLINE” realizovane su obuke za vršnjaĉke edukatore – uĉenike i nastavnike mentore iz pet srednjih škola u Crnoj Gori kojima su prisustvovali profesori/ce i uĉenice naše škole. • 28. marta 2016. godine uĉenici/ce naše škole posjetili/e su deveti sajam sezonskog zapošljavanja u turizmu "Summer Job 2016." na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici. • Od 31. marta do 02. aprila 2016. godine uĉenici/ce: Vanja Pejović, ĐorĊije Radulović, Nikoleta Ćetković, Irena Mudreša, Jovana Vujović, Ksenija Andrić i Luka Martinović završili su obuku za vršnjaĉke edukatore o problemu kockanja koju je organizovao ADP-Zid u sklopu svog Servisa za psihološku pomoć i podršku osobama sa problemom kockanja. • 07. aprila 2016. godine realizovana je radionica „Lovci na snove” ĉiji je gost bila Ivana Brnović, a koju je pripremila sekcija uĉenika „Cetinje i MI” u saradnji sa profesoricom Tatjanom Zeković. • 11. aprila 2016. godine predstavnica Uĉeniĉkog parlamenta Vanja Pejović je uĉestvovala na prvom sastanku sa donosiocima odluka na nacionalnom nivou koji se realizovao u okviru projekta: „Budi spreman za EU vrijednosti“. • 12. aprila 2016. godiine studenti Medicinskog fakulteta u saradnji sa Uĉeniĉkim parlamentom Gimnazije odrţali predavanje na temu polno prenosivih bolesti i reproduktivnog zdravlja uĉenicima prvog, trećeg i ĉetvrtog razreda. • 15. aprila 2016. godine direktorica škole Nataša Stanojević primila je priznanje od gradonaĉelnika Prijestonice Cetinje Aleksandra Bogdanovića za Gimfest, tradicionalnu manifestaciju škole. • 15. aprila 2016. godine povodom Dana studenata uĉenici/ce naše škole prisustvovali/e su javnoj tribini „Razvoj Prijestonice iz perspektive mladih“, koja je organizovana u prostorijama Ministarstva kulture. • 22. aprila 2016. godine povodom Svjetskog dana knjige koji se obiljeţava 23. aprila, uĉenici/ce sa prof. Biljanom Vuksanović posjetili Centralnu biblioteku "ĐurĊe Crnojević". • 23. aprila 2016. godine uĉenica drugog razreda, Anja Pejović, osvojila je II mjesto na nagradnom konkursu "Mladi ekoreporteri". (mentorka uĉenice je profesorica Mirjana Vuĉković). • 23. aprila 2016. godine uĉenice: Anita Rakoĉević, Nina Jovović, Aleksandra Stamenković, Ivana Martinović, Anja Pejović, Kristina Marković i Sara Vukotić uĉestvovale su na Olimpijadi znanja (mentorka prof. Dejana Dizdar). • Od 22. do 24. aprila 2016, godine najbolji maturanti prisustvovali trodnevnom seminaru „Pravi izbor - korak do uspjeha 2016." koji je organizovala NVO „TvrĊava”. • 27. aprila 2016. godine maturanti sa prof. Petrom Špadijerom uĉestvovali u akciji dobrovoljnog davanja krvi. • 28. aprila 2016. godine uĉenice: Kristina Marković, Milica Radović i Jovana Borozan uĉestvovale su na Prvom festivalu mladih recitatora Crne Gore. Jovana Borozan osvojila II mjesto (mentorka prof. Biljana Vuksanović). • 09. maja 2016. godine povodom Dana arhiva predstavnici Drţavnog arhiva Crne Gore uz prisustvo uĉenika i prof. Sanje Jelić, otvorili su izloţbu koja predstavlja objedinjenu arhivsku graĊu o Petru II Petroviću Njegošu iz ruskih arhiva. • 11. maja 2016. godine uĉenici/ce sa prof. Sanjom Jelić posjetili Drţavni arhiv Crne Gore. • 16. maja 2016. godine na takmiĉenju u rješavanju logiĉkih zadataka iz matematike školu su predstavljali uĉenici/ce: Anja Pejović, Nikoleta Ćetković, Irena Mudreša, Filip Bušković i Veljko Nikĉević, uz mentorstvo Tamare Mitrović, prof. matematike. • 18. maja 2016. godine prof. Dejana Dizdar i uĉenica Anja Pejović prezentovale rad škole na završnoj prezentaciji OŠ „Njegoš” u okviru Profesionalne orijentacije.


• 18. maja 2016. godine povodom obiljeţavanja desetogodišnjice od obnove nezavisnosti, obrazovno-vaspitne ustanove opštine Cetinje u saradnji sa opštinom Cetinje, Turistiĉkom organizacijom Cetinje a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvjete organizovale Sajam suvenira. • 19. maja 2016. godine uĉenici/ce uĉestvovali/e u radu Đaĉkog parlamenta Prijestonice. • 19. maja 2016. godine povodom obiljeţavanja desetogodišnjice od obnove nezavisnosti, organizovana je izloţba radova Aleksandre Stamenković (mentorka prof. Mirjana Vuĉković) • 20. maja 2016. godine organizovano Matursko veĉe. • 27. maja 2016. godine u saradnji sa ADP Zid i Ministarstvom odrţivog razvoja realizovana akcija “Let's do it Cetinje” (mentor prof. Filip Martinović). • 09. juna 2016. godine uĉenica Milica Radović osvojila I mjesto na Drţavnoj smotri recitatora u Beranama (mentorka prof. Biljana Vuksanović). • 11. juna 2016. godine u saradnji sa UNICEF-om 6 uĉenika naše škole uĉestvovalo u obuci za tehnike istraţivanja kroz focus grupe (mentorka prof. Dejana Rudović). • Od 19. do 26. juna 2016. godine odrţana Ljetnja akademija o ljudskim pravima, za drţave jugoistoĉne Evrope. Akademija se odrţala peti put na Cetinju. Naša škola je predstavljala Crnu Goru. Ĉlanovi našeg tima bile su: direktorica Nataša Stanojević, prof. Svetlana Ivanović i Dejana Rudović.

• 24. maja 2016. godine uĉesnici Ljetnje akademije posjetili Gimnaziju. • 26. maja 2016. godine generacija 1965/66. proslavila 50 godina mature. • 29. maja 2016. godine uruĉena nagrada od strane predsjednika Udruţenja Crnogoraca iz Amerike, Iva Đukanovića Ċaku generacije Milici Kneţević. • 02. jula 2016. godine realizovana Ljetnja škola u Nacionalnoj biblioteci „ĐurĊe Crnojević”. Osam naših uĉenika je uzelo uĉešća u projektu Digitalna biblioteka-kapija za informaciono društvo. • 15. jula 2016. godine organizovan Ljetnji vojni kamp koji su organizovali Ministarstvo odbrane i Vojska Crne. Uĉenici: Luka Martinović, Miloš Roganović i Ratko Vukićević su bili uĉesnici kampa. • Od 19. do 24. avgusta 2016. godine obavljeni popravni ispiti. • 29. avgusta 2016. godine odrţana posljednja sjednica Nastavniĉkog vijeća u školskoj 2015/16. godini. • 31. avgusta 2016. godine u okviru PRNŠ­a odrţane dvije radionice kao i obuka za upotrebu PP aparata u saradnji sa Sluţbom za zaštitu i spašavanje.

Priredila Biljana Vuksanović, profesorica

Gimfest – tradicionalna manifestacija gimnazije Gimfest je tradicionalna manifestacija posvećena svim učenicima i roditeljima kao i širem graĎanstvu, a u čijoj realizaciji učestvuju učenici i profesori Gimnazije, roditelji, lokalna zajednica, škole. Glavni cilj Gimfesta je da poveţe sve učenike, sekcije koje djeluju u školi, roditelje, javne ustanove, organizacije i graĎane naše lokalne zajednice, a sve u cilju meĎusobnog upoznavanja, prepoznavanja kvaliteta i potencijala našeg grada i ljudi, prvenstveno mladih, i razvoja meĎusobne saradnje. Gimfest V je organizovan u okviru mjeseca mladih od 28. do 30.05. 2016. i obuhvatio je niz aktivnosti: 1. Sajam mladih na Dvorskom trgu, u okviru kojeg su svoje proizvode i rukotvorine izloţili Preduzetnički klub Gimnazije, Kreativni atelje, Klub mladih hemičara, Tim za inkluziju i saradnici na sajmu JU Dnevni centar za djecu i omladinu sa smetnjama i teškoćama u razvoju i Srednja likovna škola “Petar Lubarda”. U okviru ovog dijela programa organizovana je Potraga za blagom. 2. Koncert učenika na Ljetnjoj pozornici na kojem su učestvovale sve osnovne i srednje škole sa teritorije Cetinja.

3. Drţavno takmičenje u spelovanju “Spelling Bee” na kome je učestvovalo ukupno 16 škola sa teritorije Crne Gore. Pobjednici takmičenja u spelovanju su bili sljedeći: Osnovna škola: I mjesto: Andrea Zlajić; II mjesto: Vladimir Šušić; I II mjesto: Andrija Daković. Srednja škola: I mjesto: Daria Tošić; II mjesto: Ţana Pejaković; III mjesto: Miloš Ognjenović. U organizaciju Gimfesta V je bilo uključeno 14 profesora i 48 učenika, koji su bili dio organizacionog tima Gimfesta, te 14 spoljnih saradnika (škole, institucije, sponzori), a u samu realizaciju preko 100 djece i mladih. Dejana Dizdar, profesorica


Z NA N JA

PROGRESA

23

plaketA za najbolju srednju preduzetniĉku školu u 2016. godini Nacionalno partnerstvo za preduzetničko učenje Crne Gore raspisalo je 17. oktobra 2016. godine „Konkurs za primjere dobre prakse koji podstiču i promovišu preduzetničko učenje u osnovnim i srednjim školama”. Konkurs je bio otvoren do 17. novembra 2016. godine. Cilj Konkursa je promocija primjera dobre prakse i unapreĎenje preduzetničkih kompetencija učenika/učenica kao sveobuhvatnog pristupa koji podrazumijeva integraciju preduzetničkog učenja kroz kompletan školski kurikulum, kao i razvijanje preduzetničkih vještina učenika/učenica kroz saradnju preduzeća sa školama i univerzitetima i promociju preduzeća koja osmišljavaju i primjenjuju takvu poslovnu praksu. Komisija je pristigle prijave razmatrala u odnosu na sljedeće kriterijume: na koji način je utvrĎena potreba za sprovoĎenjem aktivnosti; kako je koncipiran program rada i kakav je njegov sadrţaj; na koji način i u kakvom okruţenju je aktivnost sprovedena; kako je sprovedena aktivnost kod učenika/učenica: razvijala samopouzdanje i osjećaj za inicijativu, podrţavala kreativnost, razvijala vještine planiranja, finansijsku pismenost, upravljanje resursima, upravljanje rizikom, timski rad i unapreĎivala znanja koja se odnose na procjenu mogućnosti, razumijevanje uloge preduzetnika u društvu i svijest o preduzetničkim mogućnostima u karijeri.

JU Gimnazija je na konkurs poslala tri projekta: • Volonterski klub – koordinatorka Svetlana Ivanović • Gimfest – koordinatorka Dejana Dizdar • Omladinski klub – koordinatorka Dejana Rudović JU Gimnazija je proglašena najboljom srednjom preduzetničkom školom u 2016. godini. Nagrada je uručena u prostorijama Privredne komore u okviru MeĎunarodne konferencije “Promocija primjera dobre prakse u 66 školama i preduzećima”. Dejana Dizdar, profesorica

Ministarstvo nauke je već šestu godinu za redom, u cilju promovisanja nauke meĎu mladom populacijom, organizovalo manifestaciju Otvoreni dani nauke. Ove godine, manifestacija je realizovana od 26. do 30. septembra, na nekoliko lokacija u Podgorici, Nikšiću, Cetinju, Kolašinu i Mojkovcu. Naši učenici su prisustvovali „Fabrici znanja“ na Univerzitu Donja Gorica kao i radionicama biologije i hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu. Na izloţbi „Nikola Tesla – čovjek budućnosti“, koja je otvorena u okviru Fabrike znanja, učenici su se mogli upoznati sa Teslinim najpoznatijim izumima sa kraja 19. i početka 20. vijeka. U okviru manifestacije organizovan je kviz znanja u kojem je učestvovao i naš učenik Damir Stanojević i osvojio drugo mjesto. Na Prirodno-matematičkom fakultetu, u okviru Otvorenih dana nauke, organizovano je niz radionica na temu hemije i biologije. Radionicama su prisustvovala 22 učenika Gimnazije. Posjetu su organizovali profesor biologije Petar Špadijer i profesorica hemije Dejana Dizdar.

Dani nauke

Dejana Dizdar, profesorica

JU GIMNAZIJA

Direktoru Istorijskog instituta dr Momčilu Pejoviću, za donaciju značajanog broja knjiga školskoj biblioteci; Fondaciji Petrović Njegoš za novčanu donaciju za kupovinu projektora i Udruženju Crnogoraca iz Amerike za tradicionalnu Novčanu nagradu Đaku generacije.


24

NAŠI SPORTSKI BISERI

ODRŢANO OPŠTINSKO TAKMIĈENJE U MALOM FUDBALU Utakmica u malom fudbalu, odigrana 31. marta, je sastavni dio Opštinskog takmiĉenja u malom fudbalu. Uĉesnici su bili uĉenici JU Gimnazije i JU Srednje likovne škole „Petar Lubarda“. Ovo takmiĉenje je organizovano od strane Školskog sportskog društva Gimnazije i Uprave za sport i mlade . Utakmica je završena rezultatom 7:2 u korist uĉenika Gimnazije. Pobjedom na ovom takmiĉenju gimnazijalci su dobili priliku da uĉestvuju na regionalnom takmiĉenju u malom fudbalu koje će se odrţati u Igalu.

DRŢAVNO ATLETSKO TAKMIĈENJE U Baru je 07.05.2016. godine odrţano drţavno takmiĉenje u atletici, na kojem su uĉestvovali i ĉlanovi Školskog sportskog društva „Gimnazija“ i ostvarili dobre rezultate. Ana Mrvaljević i Mitar Đukanović su osvojili prvo mjesto u skoku u vis, dok je Vanja Stanišić osvojio drugo mjesto u bacanju kugle. Ovo takmiĉe­ nje, kao i mnoga druga organizovano je od strane Crnogorskog školskog sportskog društva .

PRVO MJESTO ZA RUKOMETAŠE

REGIONALNO SPORTSKO TAKMIĈENJE Na regionalnom takmiĉenju za srednje škole koje je odrţano od 8. aprila–14. aprila 2016. uĉestvovali su i ĉlanovi Sportskog društva Gimanzija. Naši uĉenici su ostvarili znaĉajne rezultate koji su im dali priliku da uĉestvuju na Drţavnom prvenstvu u školskim sportskim igrama Crne Gore, koje ce se odrţati 19. i 21. aprila u glavnom gradu. Takmiĉenje je organizovalo Crnogorsko školsko sportsko drustvo.

Gimnazijalci su opet pokazali svoje talente i umijeće kada je u pitanju sport, osvojivši prvo mjesto na Drţavnom prvenstvu rukometaša u školskim igrama Crne Gore koje je organizovano u JU „Slobodan Škerović“. Uĉestvovale su ekipe koje su bile pobjednici na Regionalnim takmiĉenjima. Takmiĉenje je organizovalo Crnogorsko školsko sportsko društvo. Pobjedniĉku ekipu naše škole ĉinili su: Abramović Petar, KaluĊerovic Vasilije, Dapĉević Nikola, Stanišić Vanja, Adţić Nikola, Jovanović Mitar, Popović Dejan, Popović Nikola, Perišić Aleksa, Martinović Danilo, Raţnatović Pavle i Đurović Boţidar.

Nina Jovović, II-2 Izdavaĉ: JU Gimnazija Za izdavaĉa: Nataša Stanojević, direktorica Urednik: Miloš Tomić, profesor Redakcija: profesori Milka Kraljević, Biljana Vuksanović, Sneţana Miletić, Tatjana Zeković, Veselinka Grbović, Aleksandra Vujović, Suzana Krivokapić, Miroslav Perišić, Suzana Šebesta, Danijela Bokan, Mira Vučković i Petar Špadijer; uĉenici Petar Vujović, Jovana Lipovina, Đorđije Radulović Fotografije: Simona Vujović Dizajn i priprema: Ana Kneţević Zaglavlje ĉasopisa: Mila Stojanović, uĉenica SLŠ „Petar Lubarda“ Štampa Obod Cetinje Tiraţ 500

ISSN 2336-9906

Profile for Gimnazija Cetinje

Feniks br. 14  

Elektronski časopis učenika - JU Gimnazija Cetinje

Feniks br. 14  

Elektronski časopis učenika - JU Gimnazija Cetinje

Advertisement