Page 1

Stari zanat:

Duborez broj 7

Knjige:

Koralina

godina I

oktobar 2013

Zdravlje:

San


broj 7, godina I oktobar 2013 Projekat realizovan pod pokroviteljstvom opštine Vršac, u okviru javnih radova 2013.

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Nenada Hrnja tehnički koordinator Dragica Radić direktorka marketinga Jelena Milutinović saradnica Darko Stanimirov dizajner


Reč urednice: Dragi naši, Počelo je takmičenje za NAJ FRAJLICU ili FRAJERA. Neki vaši drugari su se već slikali, slali nam slike, tako da čete moći da glasate za njih. Ako i sami želite da budete na naslovnoj strani, slikajte se i pošaljite nam svoje slike. U ovom broju vašeg magazina Frajlica, naučićete o tome zašto je spavanje toliko bitno za vaš organizam. Vaši roditelji mogu pronaći savete kako da odaberu kolica za vašeg malog batu ili seku. Takođe, naći ćete nekoliko saveta o lepom ponašanju, štivo o tome zašto je loše varati, ali i kako da se lepo provedete u prirodi. Podsetićemo se jedne od najlepših pesama za decu “Deset ljutih gusara”, kao i mnogo drugih zanimljivih tema. Uživajte!


Bonton: Pravila ponašanja Hobi: Tenis za decu Ko je bio/bila: Svetlana Bojković Sačuvajmo prirodu: Zabavite decu u prirodi

Knjige: Koralina Kućni ljubimci: Leming Ponašanje: Varanje Mozgalice: Vežbe za mozak


Zdravlje: San Dečije pesme: Deset ljutih gusara Stari zanati: Duborez Moda: Odabir kolica za bebe

Autori amateri: Moja pustolovina Engleski: Do you speak English? Anegdote: Dečiji biseri Rešenja: Rešenja mozgalica


BUDI

SA NASLOVNE STRANE Počelo je takmičenje za NAJ FRAJLICU i NAJ FRAJERA Nova frajla je Sena Tomić, ako mislite da je baš ona NAJ FRAJLA, glasajte

OVDE fotografije: Frajlica tim


Bonton


-Kada je životinji potrebna pomoc,uvek joj pomozi. -Nikada nemoj da maltretiraš životinje. -Kada kijaš, stavi ruku na usta. -Kada god možeš, koristi viljušku i nož. -Kada razgovaraš sa starijima, nemoj držati ruke u džepovima. -Ako napraviš nered, pospremi za sobom.


Tenis za decu

Prvi koraci u tenisu su veoma značajni za dete, jer to može uticati na dalju želju i motiv za treniranjem. Iako individualan sport, tenis je igra koja u samom početku treba da predstavlja jedan vid zabave i igre kroz koju se razvija i uči. Kao idealan početak predstavlja uključivanje u tenisku školu, odnosno okruženje koje je najmlađima najprijatnije, a to je među drugarima. Ovaj vid rada podrazumeva socijalizaciju, razvoj motoričkih sposobnosti i pokreta, zabave i učenja, ali i takmičenja i učenja da se gubi i pobeđuje i kako se nositi sa tim. Važan aspekt razvoja u mlađem uzrastu je i osećaj za rad u grupi i u timu, da se deli i pomaže, imati strpljenje za druge i pomoći drugaru kad je to neophodno.


Još jedan od motiva za decu je i osoba koja radi sa njima. Rad u grupama često predstavlja težak izazov za trenere, zbog pažnje i angažovanja koje je neophodno uložiti, što je i čest uzročnik vrlo lošeg i neorganizovanog rada u teniskim školama.


Svetlana Bojković

Svetlana „Ceca“ Bojković (14. decembar 1947, Beograd) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica. Karijeru je započela 1967. godine, filmom Jednog dana moj Jamele, da bi deset godina kasnije ostvarila svoj najveći uspeh na filmu, zahvaljujući ulozi Mike u socijalnoj drami Pas koji je voleo vozove. Ceca je devedesetih svakako bila najveća domaća televizijska zvezda zahvaljujući ulogama u izuzetno popularnim TV serijama Siniše Pavića: najpre kao Emilija Popadić u Boljem životu, zatim kao sestra Antonija u Srećnim ljudima, i na kraju kao Valerija Gavrilović u Porodičnom blagu. Iz braka sa glumcem Milošem Žutićem ima kćerku, takođe glumicu Katarinu Žutić. Bojkovićeva se 2011. godine udala po treći put, za diplomatu Slavka Kruljevića, ambasadora Republike Srbije u Finskoj. Naredne godine se preselila u Helsinki, i okončala karijeru. Svetlana je 1978. dobila Zlatnu arenu na Filmskom festivalu u Puli, za ulogu u filmu Pas koji je voleo vozove, a 2003. godine Bojkovićeva je diplomirala na Akademiji za pozorište, film, radio, i televiziju u Beogradu. Ostvarila je veliki broj uloga u pozorištu, kao i na filmu i na televiziji, od kojih treba istaći sledeće : „Pas koji je voleo vozove“ (1977), „Neka druga žena“ (1981), „Halo taksi“ (1983), „Bolji život“ (TV serija) (1987 — 1991), „Smrt gospođe ministarke“ (TV) (1991), „Srećni ljudi“ (TV serija) (1993 — 1996), „Porodično blago“ (TV serija) (1998 — 2001). Postala je prva dobitnica nagrade Žanka Stokić.


Zabavite decu u prirodi

Sportske igre Za sportske igre nije neophodno nošenje mnogo rekvizita, dovoljna je lopta i eventualno badminton. Sa loptom se deca mogu igrati izmedju dve vatre, dobacivanja, fudbala… Osim toga, možete da napravite takmičenje u recimo trčanju. Deca obožavaju da se takmiče tako da će im to sigurno biti zabavno, a i fizička aktivnost će im otvoriti apetit. Toplo-hladno Dogovorite se da jedno dete sakrije određeni predmet, a ostali treba da ga traže, tako što će ih navoditi da li su blizu-toplo ili daleko-hladno.


Posmatranje životinja i insekata Izdvojite se iz gužve i pokažite deci ili im ispričajte koje se sve životinje nalaze u vašem kraju, a koje možda nikada nisu videli uživo. Boravak u prirodi je odlična prilika da se deca bolje upoznaju sa prirodom, odnosno florom i faunom koja ih okružuje, a takođe je idealna situacija da ih naučite koliko je važno voditi računa, odnosno ne uništavati i ne zagađivati prirodu. Društvene igre Ako se plašite da bi u jednom trenutku detetu moglo sve da dosadi, kao rezervnu varijantu ponesite domine, karte i neizbežnu igru “Ne ljuti se čoveče”, koje će moći da se igraju kada požele da odmore od trčanja i sportskih igara. Takođe i odrasli mogu da se uključe! Izvor: smedia.rs


Dan nakon što su se uselili, Koralina je počela da istražuje... U novom domu Koralinine porodice postoji dvadeset dva prozora i četrnaest vrata. Sva vrata se otvaraju i zatvaraju, sem jednih. Ta vrata su zaključana, a sa njihove druge strane je samo zid od cigle. Ipak, Koralina jednog dana uspeva da ih otključa i pronalazi prolaz u drugi stan, u drugoj kući, nalik njenoj. Samo što je drugačiji... Na prvi pogled u drugom stanu sve je prekrasno. Hrana je bolja. Kutija za igračke puna je anđela na navijanje koji lepršaju svuda po spavaćoj sobi, knjiga čije se slike uvijaju, vrve i presijavaju, malih lobanja dinosaurusa koje cvokoću zubima. Ali tu su i druga majka i drugi otac koji bi želeli da Koralina ostane kod njih i bude njihova mala devojčica. Oni žele da je promene i da je nikada ne puste. I druga deca su tu zarobljena – izgubljene duše iza ogledala. Koralina je njihova jedina nada. Ona će morati da upotrebi svu svoju dovitljivost i sve alatke koje pronađe ako želi da spase izgubljenu decu, svoj običan život i sebe samu. Nil Gejmen, dobitnik mnogih nagrada, miljenik kritičara, oduševiće čitaoce svojim prvim romanom za sve uzraste. Još od vremena kada se Alisa stropoštala kroz zečiju rupu nije bilo putovanja tako veličanstveno neobičnog i zastrašujućeg... Prođite kroz vrata i verovaćete u ljubav, magiju i snagu dobra i zla.


LEMING

Leminzi su mali, laki za držanje, nemaju zimski san, nisu nepoverljivi. Retko ujedu a kada to i učine njihov ujed je bezazlen, nemaju dovoljan pritisak da pregrizu kožu. Ako se pravilno održavaju nemaju neprijatan miris. Obično su prijateljski nastrojeni i ljubopitljivi. Brzo istraže sva dešavanja u kavezu i ne pokazuju veliki strah prema ljudima. Kad se drže kako treba i pravilno hrane, u kavezu mogu da žive oko dve godine. Puno stvari nije poznato o leminzima pa se često ljudi, nenamerno, nepravilno ophode prema njima.


Leminzi su po prirodi društvena bića. Nikad ih ne bi trebalo držati pojedinačno. Leminzi su tihe životinjice. Povremeno ispuštaju visoko frekventne zvuke kada javljaju opasnost ili se raspravljaju. Ako se hrane samo mešavinama za male životinje požive dosta kraće. U divljini preživljavaju na korenju, travi, krtolama bilja, zelenoj vegetaciji i maloj količini semenja. Voće bogato šećerom kao jabuke ili citrusi se ne smeju davati nikada. Čista, sveža voda za piće mora u svako doba biti dostupna. Plastične cevi i točak u kome će trčati im treba obezbediti za vežbu i zabavu. Prija im svež vazduh, ali treba ih držati dalje od prozora, promaje, kao i direktne sunčeve svetlosti.


Varanje

Varanje je kad neka osoba obmanjuje, dovodi u zabludu i namerno postupa nepošteno. Deci, varanje može da se dogodi u školi, kod kuće ili dok se bave sportom. U školi, pored varanja na testu, dete može varati krađom tuđe ideje za projekat ili kopiranjem knjiga i izveštaja sa interneta i predstavljanja kao da je to njegov originalni rad.


Istina i posledice Mnoga deca osećaju iskušenje da varaju s vremena na vreme. Treba pružiti otpor umesto da to rade. Neka deca varaju samo jednom i osećaju se tako loše da nikada više neće ponoviti. Drugi shvate i odluče da nije vredno toga. Nažalost, neka deca počinju da varaju i osećaju kao da se ne mogu zaustaviti. Deca koja varaju stalno brinu da li će biti uhvaćeni. Bez obzira na to da li su uhvaćeni ili ne, ova deca se osećaju krivom, neprijatno ili se stide. Čak i ako vara i oseća se dobro ili ga ne uhvate, to ne znači da je ispravno. Deca koja budu uhvaćena dok varaju na testu mogu dobiti jedan, ići kod direktora i njihovi roditelji su kontaktirani. Gore od loše ocene je osećaj razočaranja drugih ljudi. Roditelji mogu da brinu da niste iskreni ni sa njima, a nastavnici će obraćati pažnju na vas svaki sledeći put kada radite test. Varalice varaju sami sebe na neki način, jer nisu iskreni ni sami prema sebi. I odrasli koji varaju na poslu ili u odnosima ući će u daleko ozbiljiniju nevolju. Kod njih su kazne mnogo gore, jer ne mogu da dobiju lošu ocenu na testu.


Mozgalice

Majka je kupila pet jabuka za svoje petoro dece. Donela je jabuke u korpi. Nakon ťto je podelila deci jabuke u korpi je ostala jedna jabuka. Kako je to moguće?

Rebus:

p+‘

a


Rebus:

V=B Da bi se skuvalo guĹĄÄ?ije jaje, potrebno je dvadeset minuta. Koliko je potrebno da se skuvaju tri jajeta?


Zašto je san potreban deci?

SAN

Sigurno ste se mnogo puta pitali zašto morate u krevet. Spavanje je dosadno a vi uopšte niste umorni. Ali san je važniji nego što mislite. Setite se kako se osećate kada ste ne naspavani. Taj teški osećaj je grozan i ne osećate se najbolje. Dakle, ako niste umorni, hajde da porazgovaramo o snu. Prosečno dete ima naporan dan. Tu je škola, vođenje računa o ljubimcu, igra sa prijateljima, neka sportska ili druga aktivnost, a tu je i domaći zadatak. To je prosto zamorno. Do kraja dana, vašem telu je potreban odmor. Spavanje dopušta vašem telu da se odmori za sledeći dan. Sva živa bića spavaju da bi preživela. Čak i vaš pas ili mačka, sklupča se za dremku. Životinje spavaju iz istog razloga kao i vi, da daju svom telu potreban odmor. Ne samo da je spavanje neophodno za vaše telo, već je važno i za vaš mozak. Iako niko nije siguran šta tačno mozak radi dok spavate, neki naučnici veruju da mozak sortira i čuva informacije tokom sna, zamenjuje hemikalije i rešava probleme. Većina dece između 5 i 12 godina spavaju oko 9,5 sati, ali stručnjaci se slažu da je potrebno najviše 10 ili 11 sati svake noći. San je individualna stvar i nekoj deci je potreban više od drugih. Kada vaše telo nema dovoljno vremena da se odmori, možete se osećati mrzovoljno, bez energije, nećete moći jasno da razmišljate. Školski zadatak koji je inače lak, može vam se učiniti nemoguć, ili se možete osećati nespretno dok se igrate sa drugarima. Još jedan razlog za san: ako ne spavate dovoljno, ne možete rasti. Istraživači veruju da premalo sna utiče na rast i imuni sistem koji sprečava da se razbolite.


Pesme koje smo zaboravili Deset ljutih gusara Došlo u moj krevet Jedan pao s kreveta Ostalo ih devet

Gle četiri gusara Bes u njima vri Jedan puk’o od muke Ostalo ih tri

Devet ljutih gusara Još ne znaju ko sam Jednog sam uspavao Ostalo ih osam

Tri ljuta gusara A protiv njih ja Jednog sam zviznuo Ostala su dva

Osam ljutih gusara Ja ih oštro gledam Jedan pao u nesvest Ostalo ih sedam

Dva ljuta gusara A pogled im ledan Jedan se okliznuo Još ostao jedan

Sedam ljutih gusara Pobeglo na brest Jedan pao na glavu Ostalo ih šest

Jedan ljuti gusar Postao je medan Prosto se istopio Ostao nijedan

Šest ljutih gusara Zbrisalo u svet Jedan se izgubio Ostalo ih pet

U svakom pogledu Prošla me je strava Sad je sve u redu Može da se spava.

Pet ljutih gusara Lete ko leptiri Jedan pao u bunar Ostalo ih četiri

http://www.youtube.com/ watch?v=j_KXg7HlIyw


Duborez Izrada ilustracija urezivanjem šara i crteža na mahom ravnim površinama drveta (ili metala). Izraz se koristi i da označi odgovarajuću štamparsku tehnologiju. Duborez podrazumeva finu obradu drveta uz pomoć alata kao što su: dleta, čekići , razne testerice, stege itd. Za ovaj zanat potrebne su vešte ruke, puno strpljenja i pažnje. Do finalnog proizvoda dolazi se kroz nekoliko faza: priprema drveta, crtanje mustre, isecanje kontura testericom i konačno sama izrada. Za duborez se najviše koriste vrste drveta koje imaju ravnomernu i finu strukturu. To su: orah, mahagoni, lipa, šljiva, hrast, bukva i jasen.


Odabir kolica za bebe Jedna od najkrupnijih stavki na popisu obavezne bebi opreme svakako su kolica. Bez njih nezamisliva je svaka šetnja, duže zadržavanje van kuće, odlazak u restoran ili na kupalište. Stoga je za većinu mama i tata, a mnogima je budžet prilično ograničen, prava umetnost odabrati dobra kolica u moru ponuda. Na našem tržištu trenutno je dostupno sijaset modela kolica za bebe: od klasičnih tropoložajnih, do kišobrana, od singl kolica do onih tri u jedan: sa korpom i autosedištem. Tu je i čitav cenovni spektar: od jeftinijih Pegolini, do neuništivih Stokke. Koja kolica su potrebna vašoj bebi? Prva stvar koju bi trebalo da se zapitate jeste: kada ću i koliko koristiti kolica? Ako planirate jedno dete i vožnju po gradskim ulicama, igralištima i tržnim centrima, dovoljna su jednostavna i jeftinija kolica.


Ako želite da vaša kolica izdrže nekoliko beba, a uz to su vam potrebna kolica za sve tipove površina jer volite putovanja, trebalo bi da kupite zahtevniji model. Stoga, postavite sebi sledeća pitanja: koliko dece planiram da vozim u ovim kolicima? Koliko često ću ih koristiti? Da li želim da ih koristim i kada beba poraste? Hoću li imati novac da kupim još jedna, manja i lakša? Pravilo je jednostavno: što duže kolica treba koristiti, to zahtevaju veća ulaganja. Kritične tačke: Naslon – ovo je prva tačka koju morate proveriti. Ako kolica kupujete za novorođenče ona jednostavno moraju da se spuštaju u potpuni ležeći položaj. Bilo bi najbolje da je mehanizam za regulisanje položaja naslona lagan za upotrebu i da ga možete regulisati samo jednom rukom. Sklapanje – Izuzetno je važno da se kolica sklapaju i da ne zauzimaju puno prostora kada su sklopljena. Glomazna kolica, koliko god izdržljiva bila, praviće problem svaki put kada treba da ih stavite u gepek. Ako živite na višem spratu proverite i težinu kolica – zamislite samo da lift ne radi, a vi u jednoj ruci držite bebu, a u drugoj sklopljena kolica. Ista situacija trebalo bi da vam je na pameti i kada proveravate mehanizam sklapanja. Kuda ćete sa bebom, ako vam za sklapanje trebaju obe ruke? Visina ručki – iako se većina majki ovoga ne seti, dobro podešena visina ručki (a to znači u visini struka) može da je spase bolova u rukama ili leđima. Još je gore ako se ispostavi da su kolica suviše niska da bi ih tata vozao. Zato, izgovora nema – i tata mora u kupovinu kolica. Pojasevi za vezivanje – moraju biti čvrsti, tako sašiveni da se ne urezuju u dečiju kožu, a kopče moraju funkcionisati besprekorno i lagano. Najbolje je kada se pojas kopča na pupku, a da pritom prekriva oba ramena, prolazi oko struka i između nožica( takozvano spajanje u pet tačaka). Točkovi – proverite da li su točkovi dovoljno izdržljivi i da li proklizavaju. Veći točkovi obično znače udobniju vožnju, ali vodite računa da se kolicima lako upravlja i jednom rukom. Takođe, važno je da točkovi imaju dobar sistem kočenja. Promena položaja vožnje – ova dodatna funkcija je važna ako planirate kolica da koristite duže: male bebe vole da gledaju u mamu, a veće okolinu. Takođe, veoma je praktična kao zaštita od sunca ili kiše. Iz istog razloga neophodno je i da kolica budu natkrivena, jer nikada ne znate kakvo vreme vas čeka. Pranje – neverovatno je kojom brzinom se kolica prljaju. Bilo bi dobro kada bi kolica mogla da se rastave, a platneni delovi da se operu u mašini.


Moja pustolovina

Janko se probudio i pogledao kroz prozor. Jutro je bilo sivo, i obećavalo kišni dan. Sa prvim kapima kiše, pojavile su se i suze u njegovim očima, koje su kapale po krevetu. Iako je imao tek šest godina, bilo mu je jasno da toga dana neće moći sa dedom u šumu, kako su planirali. Kada je mama ušla u sobu da proveri da li se probudio, pokušao je sakrije suze, ali mama ih je već spazila. - „Dobro jutro, ljubavi! Kako si spavao?“ – znala je da ne voli da pokazuje slabost, jer već nekoliko godina insistira na tome da je on veliki, i rešila je da ga ne pita zašto plače. Uostalom, kao i svaka mama, ona je znala razlog sinovljevih suza – „Hajde ustani, čeka te doručak, a čeka te i deda, da idete u pustolovinu!“ - „Stvarno!?“ – skočio je obradovan – „A kiša?“ - „Ne znam kako je deda to zamislio da reši, samo je rekao da proverim da li si spreman za avanturu!“ – reče mama uz osmeh i izađe iz sobe.


Janko je kao bez glave oblačio trenerku, sinoć pripremljenu za današnji doživljaj i potrčao ka kuhinji. Doručak je već čekao na stolu, i on ga je brzo pojeo i zalio mlekom. Deda je sedeo u svojoj staroj fotelji u dnevnoj sobi, ćutke čitajući novine. Kada je Janko završio, deda mu reče da ode da opere zube, ruke i da se umije, jer ne može tako musav u pustolovinu. Unuk je poslušao i posle nekoliko minuta stajao pred dedom, očekujući dalja naređenja. Deda je polako ustao iz fotelje, a Janko ispred njega potrčao ka vratima. - „Kuda, momče?“ – upita deda, podižući obrvu - „Pa, napolje, u pustolovinu!“ - „Zar ne vidiš da pada kiša? Ne možemo napolje.“ - „Ali, rekao si da idemo u pustolovinu!“ – Janko je opet bio na ivici suza - „Idemo, ali ne idemo napolje. Ne vredi, kiša je, suviše je hladno. Ali, to ne znači da ćemo se mi odreći naše avanture. Za mnom!“ – naredi deda, pa marševskim korakom krenu ka ostavi. Janko je bio zbunjen, ali poslušno krenu za dedom. Deda je prišao vratima ostave, pa iznenada stade, i stavivši prst na usta, pokaza Janku da ćuti. Pokazao mu je rukom na jednu stranu vrata, dok je on sam stao na drugu. - „Sad ću da otvorim vrata...“ – šaputao je, a Janko se naprezao da razazna reči – „Verovatno će nas odmah napasti, zato budi spreman! Džudo, karate, džiu džicu, šta god znaš, ne ustručavaj se da upotrebiš!“ Janko je oduvek zazirao od ostave. Tamo je bilo svega i svačega, i nekoliko puta mu se desilo da je nešto izletelo odande kada bi otvorio vrata. Osim toga, sijalica koja je tamo bila, stalno je žmirkala i bila sasvim nepouzdana, pa je u ostavi uvek vladao neki preteći polumrak. Kada bi ga mama poslala da odande nešto donese, nalazio je izgovore da to izbegne, iako je voleo da pomaže mami. Kada ga je deda poveo u ovu pustolovinu, obradovao se što će se konačno obračunati sa ostavom, a još bolje je bilo što je i deda bio tu, na njegovoj strani. Ipak, posle dedinih reči, srce mu je još brže zakucalo, ali nije želeo da deda primeti njegov strah, pa je samo klimnuo glavom i stisnuo pesnice. Deda je polako pružio ruku ka bravi, uhvatio kvaku i zatim naglo otvorio vrata. Janko je pretrnuo od straha kada je iz ostave izleteo veliki, naduvanu dušek za plažu, ali je bio spreman, pa ga je udario pesnicom, a onda šutnuo desnom nogom. Deda je podigao palac uvis, pokazujući mu da je to bila uspešna akcija, pa su zatim obojica ušli u polumrak. Ostava je zapravo, bila mala prostorija, ali je Janku uvek izgledala kao ogromna pećina. Deda je počeo da odande izvlači razne stvari, koje bi, tek na svetlu, poprimile svoj pravi oblik. Bila je tu jedna velika korpa za pijac, koja je njemu uvek izgledala kao neki namrgođeni patuljak velikog stomaka. Ogromni letnji šešir, koji je bio okačen na čiviluku, tik iznad kišne kabanice, što ga je sve zajedno podsećalo na vešticu iz neke bajke, zapravo su bile potpuno bezazlene krpe. Stari, pohabani bakin kaput, sa krznom oko vrata, uvek mu se činio kao čovek koga je napala neka divlja zverka.


Kada su počeli da izvlače limenke, prazne kante i šerpe, shvatio je da je užasna buka koja bi se odatle povremeno čula, zapravo bio zvuk koji su oni pravili dok ih je mama pomerala, tražeći nešto u ostavi. I tako, jedna po jedna stvar je izlazila na svetlo dana, a on i deda bi ih odvajali na posebne gomile. Neke su „napadali“ velikim džakovima za smeće, kojima bi prekrivali stare, nepotrebne stvari kao mrežom, pa ih tako savladane izbacivali u dvorište, da bi ih kasnije odneli na deponiju. Druge su prali, skidali sa njih paučinu i prašinu, pa ih onda tako blistave vraćali na police u ostavi. Stigli su i do tegli sa kompotom, pekmezom i ostalom zimnicom, koje su takođe poređali, ali malo niže, na one donje police, kako bi Janko mogao sam da ih dohvati kad poželi. Na kraju, deda je zamenio staru, treperavu sijalicu, novom, sjajnom i jasnom, koja je svojom belom svetlošću obasjavala malu ostavu. Kada su sve završili, Janko je shvatio da je prašnjav, umoran i gladan, i bi mu drago što je već stiglo vreme ručku. - „Momčino, svaka ti čast“ – reče deda i pruži mu ruku – „Bila je ovo teška borba, ali vidiš, pobedili smo!“ Janko prihvati veliku šaku svoga dede, i uz osmeh mu reče: - „Deda, bila je ovo prava pustolovina! Znaš, nisam se ja ni ranije plašio ostave, ali sada, mogu tamo da uđem kad god hoću! Niko mi ništa ne može!“

Milica Mojsijev, Jagodina


Do you spea List Leaf

Kiša Rain


ak English? Jesen Autumn

Kišobran Umbrella


Anegdote Šta je premijer? -Ja mislim da je to kad se neko sprema za nešto. Na primer, kad se neki ratnici spremaju za borbu.

Šta je izuzetak? -Kad neko izuzetno veruje nekome ili kad neko izuzetno ne veruje nekome.

Šta je gospodar? -To je kralj. Neko ko vlada u ovoj državi.


Šta je heftalica? -Je l’ to kad neko mnogo priča?

Šta je prilog? -Prilog je možda nešto kad neko sve misli, ali jedan ne misli isto… Mislim, možda je to kad svako nešto drugačije misli, kad se dogovaraju da misle isto, ali neće misle isto.

Šta znači kad je nešto posno? -Mislim da je to kad je neko poslovan, kad ima malo posla.


REšENJA

Majka je kupila pet jabuka za svoje petoro dece. Donela je jabuke u korpi. Nakon što je podelila deci jabuke u korpi je ostala jedna jabuka. Kako je to moguće? Rešenje: Jednom detetu je dala jabuku sa korpom

Rebus:

p+‘ Rešenje: Pista

a


Rebus:

V=B Rešenje: Kraba Da bi se skuvalo guščije jaje, potrebno je dvadeset minuta. Koliko je potrebno da se skuvaju tri jajeta? Rešenje: Dvadeset minuta (kuvaju se zajedno)

Frajlica 7  

Frajlica