Issuu on Google+

Ko je bio:

Petar Kralj Nesanica

godina I

septembar 2013

broj 5

Zdravlje:

Anegdote:

DeÄ?iji biseri


broj 5, godina I septembar 2013 Projekat realizovan pod pokroviteljstvom opštine Vršac, u okviru javnih radova 2013.

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Nenada Hrnja tehnički koordinator Dragica Radić direktorka marketinga Jelena Milutinović saradnica Darko Stanimirov dizajner


Reč urednice: Dragi naši, Počelo je takmičenje za NAJ FRAJLICU ili FRAJERA. Neki vaši drugari su se već slikali, slali nam slike, tako da ćete moći da glasate za njih. Ako i sami želite da budete na naslovnoj strani, slikajte se i pošaljite nam svoje slike. U ovom broju vam predstavljamo čau-čau, umiljatog čupavog kucu, saznaćete kakav je to sport mini basket, upoznajemo vas sa jednim od velikana naše glumačke scene – Petrom Kraljem… Uživajte!


Bonton: Pravila ponašanja Hobi: Mini basket Ko je bio/bila: Petar Kralj Sačuvajmo prirodu: Beli medved

Knjige: Pixie Kućni ljubimci: Čau-čau Ponašanje: Ponašanje na rođendanu Mozgalice: Vežbe za mozak


Zdravlje: Nesanica Dečije pesme: Au što je škola zgodna Stari zanati: Četkar Moda: Odabir školske torbe

Autori amateri: Moj vrabac Đole Engleski: Do you speak English? Anegdote: Dečiji biseri Rešenja: Rešenja mozgalica


BUDI

SA NASLOVNE STRANE Počelo je takmičenje za NAJ FRAJLICU i NAJ FRAJERA Nove frajlice su Katarina i Teodora Tucakov , ako mislite da su baš one NAJ FRAJLICE, glasajte

OVDE fotografije: Frajlica tim


Bonton


-Ne puštaj ljubimca na mesta gde im je pristup zabranjen. - kuca- ili zgrada. -Ne šaraj zidove tudih

-Ne zadirkuj drugoga ako ima neki problem. -Kada zevaš, stavi ruku na usta. -Uvek pre jela operi ruke. -Ne razbacuj stvari svuda po sobi, vec -ih vrati na svoje mesto.


Mini basket

Mini basket nije, kako neki misle, mala košarka - već je to košarka za najmlađe, prilagođena njihovom uzrastu i visini. Formiraju se grupe za predškolce, to jest za decu od tri do sedam godina i grupe za mlađe osnovce, odnosno đake od prvog do četvrtog razreda. Mališanima su namenjeni koševi visine 140 i 160 centimetara, a za najmlađe su predviđeni čak i visine 120 centimetara. I lopte su prilagođene uzrastu. Tako najmlađi igraju loptom broj tri, obima 56 do 58 centimetara i težine od 300 do 330 grama, dok stariji šutiraju na koš loptom broj pet.


Poređenja radi, pravi koš je na visini od 305 centimetara, a velika lopta je broj sedam, obima do 79 centimetara i težine do 650 grama. Pored detetovog interesovanja, potrebni su volja roditelja i slobodno vreme, a od fizičkih predispozicija - i to u starijem, školskom uzrastu, važne su brzina i spretnost, što može i vremenom da se razvije. U uzrastu pre jedanaest godina, svako dete može da trenira košarku. Pravi treninzi počinju sa polaskom u peti razred. Do tada, osnovni cilj mini basketa je da dete zavoli košarku, ali i sport uopšte.


Petar Kralj

Petar Kralj se rodio 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije, poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo. Gimnaziju je završio u Novom Sadu 1960 godine. Diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Bio je član Ateljea 212 od 1968. do 1979. godine, kada je prešao u slobodne umetnike. Najviše je igrao u Ateljeu 212 i Narodnom pozorištu.


Bio je oženjen bivšom balerinom Sonjom Divac, a u prvom braku sa glumicom Ljiljanom Gazdić mu se 1973. godine rodila kćerka Milica, danas uspešan reditelj. Petar Kralj je bio srpski pozorišni i filmski glumac. Nosilac je brojnih priznanja, kao i četiri nagrade za životno delo: 1994. godine — Nagrada Miloš Žutić 1994. godine — Statueta Joakim Vujić 1996. godine — Nagrada Dobričin prsten, za životno delo 2006. godine — Nagrada Pavle Vuisić, za životno delo 2010. godine — Nagrada Zlatni ćuran, za životno delo 2010. godine — Nagrada Sterijino pozorje, za životno delo.


Beli medved Beli ili polаrni medved je medved koji nаseljаvа Arktik. Nаjveći je kopneni mesojed nа svetu - većinа odrаslih mužjаkа teži od 450 do 1000 kilogrаmа, dok su ženke skoro duplo mаnje. Krzno je gusto i providno, i često je krem belo obojeno. Stogа obezbeđuje životinji efikаsnu kаmuflаžu prilikom lovа, međutim, kožа je zаprаvo crne boje. Beli medvedi imаju krаtаk rep i mаlene uši kаko ne bi izgubili višаk toplote, kаo i relаtivno mаlu glаvu i izduženo, zаoštreno telo, pogodno zа plivаnje. Kаo morski sisаr, beli medved se аdаptirаo životu nа zemlji, ledu i u vodi. U svom okruženju je vrhunski predаtor - uglаvnom se hrаni fokаmа, mlаdim morževimа i kitovimа, iаko je spremаn dа pojede sve što može dа ubije. Beli medvedi su rаnjivа vrstа. Neki nаučnici i klimаtolozi veruju dа će opаdаnje polаrnog ledа i porаst nivoа morа usled globаlnog zаgrevаnjа imаti presudnu negаtivnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog vekа. Polаrni medvedi su se rаzvili iz mrkih medvedа, grubo, pre oko 200 hiljаdа godinа. Fosili pokаzuju dа su se, pre 10 do 20 hiljаdа godinа, zubi, kutnjаci belih medvedа znаčаjno izmenili u odnosu na one kod mrkih medvedа. Studijа objаvljenа 1996. godine je otkrilа dа mrki medvedi sа tаkozvаnih AVS ostrvа u Aljаsci dele nаjbližeg zаjedničkog pretkа sа belim medvedimа nego sа bilo kojim drugim mrkim medvedimа nа svetu. Veruje se dа se beli medvedi mogu nаći širom Arktikа. Nаjjužnijа tаčkа njihove postojbine je Džejmsov zаliv u Kаnаdi, dok severnije od 88. stepenа populаcijа opаdа. Procenjuje se da je broj medvedа između 20.000 i 25.000.


Vilinsko kraljevstvo Voksli je u opasnosti. Nad njim se nadvila Mržnja koja želi da zavlada celim svetom. Nemoćna kraljica Vokslija, Kasandra, svoju tek rođenu bebu, vilu Piksi, šalje devojci neizmerne ljubavi, daleko, daleko u Beograd, nadajući se da će tu njena malena Piksi biti bezbedna.


Roman Pixie, autorke Mimi Vlaović je avanturističko-naučnofantastičniljubavno-zabavni roman za mlade, koji nas uvodi u život beograđanke Singidunuminele koja je veoma posebna, ne samo po imenu, nego i po tome što je biće sa najviše ljubavi na svetu. Singidunuminela pokušava da uravnoteži svoj već komplikovan život: mlađa sestra je stalno izluđuje, bivši dečko – umetnik – moli je da se pomire, pokušava da izgradi karijeru scenariste, a sada i, beba koja joj se iznenada pojavljuje pred vratima stalno stvara pink jednoroge po njenom stanu! „Roman Pixie pogađa pravo u metu, jer su i njegova autorka i njegova ciljna grupa na istoj talasnoj dužini! Jezikom svoje generacije – nadarena petnaestogodišnjakinja, Mirjana Mimi Vlaović isplela je zabavnu ljubavnu priču s elementima fantazije, uz mnoštvo referenci na život savremene urbane mladeži u Srbiji i probleme s kojima se suočavaju momci i devojke rođeni devedestih godina prošlog veka...“


ČAU ČAU

Čau-čau je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi držali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, da bi veličali svoju moć i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obučene samo za njih. Međutim, za vreme takozvane kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili uništeni. Zahvaljujući budističkim kaluđerima, kao i onim primercima koji su se našli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da opstane. Čau-čau je veoma inteligentan, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti, uostalom, kao i svaka druga životinja. Njega ne smete tući jer ćete ga tako zauvek izgubiti.


Odgovora mirnim osobama, jer ne zahteva duge šetnje niti sportska takmičenja, a nije uvek ni spreman za igru. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano. Čau-čau je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome više neće biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu vernost.


Ponašanje na rođendanu Idete na rođendan? Da li se ovakvi događaji uvek završavaju bolno, grdnjom roditelja i ranim odlaskom kući? Sledeći redovi vam mogu pomoći da u ovakvim situacijama popravite svoje ponašanje.


Pokloni Ako dobijete poklon koji vam se ne sviđa ili koji već imate, u ovom slučaju zaboravite na iskrenost. Zahvalite se osobi koja vam je donela poklon a sledećih dana možete otići sa roditeljima da zamenite poklon za nešto što vam se sviđa. Mališani u svojim iskrenostima zaista mogu da budu vrlo neprijatni. Na ulici često znaju da upute komentar debelim, ili pak ružnim ljudima (»Vidi kolika je, ni kroz vrata ne može da prođe«, »Mama, vidi kako je ovaj čika ružan«). Ali, kultura ponašanja nije nešto sa čim se čovek rađa. Kao i za mnoge druge stvari u životu, potrebno je vreme i rad kako bi se taj trud jednoga dana pretvorio u manire vredne divljenja. Zato prionite ne posao. Igrajte se sa roditeljima ili prijateljima pa zamislite neku neprijatnu situaciju, neka jedan pokaže kako se ne treba ponašati a jedan kako bi trebalo. Kroz igru se najbrže uči. Poseta Sada žurka nije kod vas, već se sa roditeljima nalazite na nekoj zabavi ili u običnoj poseti. Nova atmosfera, veliko društvo i slavlje pojedine dece vas teraju na to da nekontrolisano trčite, vičete, ponašate se nevaspitano. Ako se druga deca ponašaju divljački to ne znači da vi treba da zaboravite manire kod kuće. Vaši roditelji će biti ponosni, neće nervozno lupkati nogom i sa nestrpljenjem čekati čas odlaska, druga deca će nešto naučiti od vas.


Mozgalice Kako ćeš, u dva poteza, otvoriti otvorenu flašu?

Rebus:


Rebus:

N’ Šta se dobije kada se saberu plava boja i sijalica?

a


Nesanica


Ponekad odlazak na spavanje deluje toliko dosadno, ima toliko stvari koje žeite da uradite. Ali ako nekada niste bili dovoljno naspavani, onda sigurno znate da se ne osećate dobro kada ste umorni. Neka deca ne mogu da zaspe i to se naziva nesanica. Šta uraditi ako se to dešava sa Vama? Za decu koja osećaju strah ili zabrinutost, to je glavni razlog zato što ne mogu da zaspe. Dete može da se plaši mraka ili da bude samo, a ako ima bujnu maštu ono može čuti zvuke noću i strahovati od najgoreg dok je to samo mačka koja se šeta po hodniku. Kada odrastete ovi strahovi obično nestaju. Dok imate strahove, proverite da li vaša soba čini da budete opušteni i mirni. Pogledajte na svoju sobu iz kreveta. Ako nema strvari koje možete da vidite iz kreveta i da se zbog njih osećate dobro, dodajte ih. Pogled na neku porodičnu fotografiju ili neku vama dragu stvar vas čini srećnim, pa ih stoga držite blizu kreveta da bi vam pomogle da prevaziđete taj strah.


Pesme koje smo zaboravili Au što je škola zgodna Au što je škola zgodna, leči lenjost i samoću. Kao da mi je kuća rodna, šteta što ne radi noću. Kad nisam u svojoj školi, mene moja duša boli. Nema one družine da delimo užine. Au što je škola zgodna, u klupama par do para. Svaki šapat, svaka tajna, jednu novu ljubav stvara. Kad nisam u svojoj školi, mene moja duša boli. Nema one s kikom, koju ne dam nikom. http://www.youtube.com/watch?v=vw-YOmu5m-I


Četkar

Četkar je zanatlija koji se bavi izradom četki. Četke se prave uglavnom od dlake, ali danas sve više od plastike ali i od sirka (biljke od koje se prave metle). Ne zna se tačno kada su se počele izrađivati četke u pravom smislu te reči, ali je poznato da su još u drevnoj Kini, još pre 6000 godina, izrađivane četkice od dlaka crnog zeca, zelene lasice i belog jarca, a korištene su u kaligrafiji. 3000 p.n.e, Egipćani su koristili četkice za pisanje hijeroglifa na papirusu (pravljene su od trske koja je omekšana). Istovremeno su pravljene i četkice koje su se koristile prilikom šminkanja. U starom Rimu su za raščešljavanje kose korišteni češljevi (pecten), a koristili su ih podjednako i muškarci i žene. Jedno je sigurno da su se u doba Rimljana izrađivale sličnom metodom izrade današnjih četki od konjske dlake. Četkarski zanat na ovim prostorima ima, može se reći, viševekovnu tradiciju i nekad je ovaj, sada već neobičan zanat, brojao veliki broj zanatlija.


Postoji mnogo vrsta četki, nabrojaćemo neke: Slikarske – prave se od veoma fine i meke dlake Četke za zube – danas sve više plastične Četke za brijanje – najbolje su one od dlake jazavca Četke za farbanje i molerske četke Frizerske četke Hirurške četke – služe za pranje ruku doktorima pre operacija Četke za cipele Četke za kupanje Četke za pranje i ribanje Itd..


,

Odabir Skolske torbe

Polaskom u školu đake prvake očekuje nošenje teške školske torbe i dugotrajno sedenje u školskoj klupi. Sledećih dvanaest godina, ukoliko se ne napravi pravilan izbor naročito na početku prvog razreda i ne steknu pravilne navike vezano za nošenje i pakovanje školske torbe, tokom vremena može doći do lošeg držanja tela, deformiteta kičmenog stuba, pojave bolova u leđima i glavobolje. Zato vam mi dajemo nekoliko saveta o tome kako da izaberete torbu koja će biti najbolja po zdravlje vašeg deteta: Nemojte kupovati najjeftiniju torbu! Što naravno ne znači ni da trebate potrošiti 10 000 dinara, ali verujte da su takve torbe sve, samo ne isplativa investicija. One se vrlo lako pohabaju i “istroše” i često nemaju dovoljno dobra ojačanja za leđa niti su anatomski oblikovane. Najbolje je naći neku zlatnu sredinu što se tiče razmere cene i kvaliteta. Nemojte podlegnuti uticaju i “besnim” željama vašeg deteta koje želi torbu baš s nekim likom iz aktuelnog crtaća, jer vam niko ne garantuje da će do sledeće godine dete biti jednako oduševljno dotičnim crtaćem i vrlo verovatno će hteti novu torbu. Naj bolje je da izaberete neutralnu torbu, za dečaka sa sportskim, a devojčicu sa cvetnim motivima, ali gledajte i da ona ne bude previse svetla, kako se ne bi brzo isprljala. Vodite računa o tome da torba bude anatomski oblikovana i da je što lakša. To znači da mora biti čvrsta, ali mekano postavljena, kao i oblikovana prema leđima deteta, kako bi mu bilo što lakše torbu da torbu nosi do škole. Obratite pažnju na to da torba ima dovoljno mesta za knjige i da je stabilna kada stoji. To je bitno kako se knjige u njoj ne bi presavijale i lomile. Bitno je takođe kupiti torbu koja ima na sebi fluorescentne trakice da bi dete bilo uočljivo na putu i danju i noću. Definitivno je dobro pre kupovine razmisliti kakvu torbu kupujete i za koji vremenski period, jer će i cena zavisiti od toga. Neki će kupiti onu manje kvalitetnu i menjati je svake godine, dok će drugi izdvojiti malo vise novca i kupiti onu koja će trajati nekoliko godina. Svakako vodite računa i o željama vašeg školarca, jer ipak je ta torba deo njegovog identiteta i on će je nositi svakodnevno, pa bi najbolje bilo da s njim raspravite o tome i svakako ga povedete u kupovinu torbe.


Moj vrabac Đole Zdravo! Ja se zovem Đole i ja sam vrabac. Verovatno vam je čudno da vrabac ima ime, ali ispričaću vam kako se to dogodilo. Jednoga dana, moji prijatelji vrapčići i ja smo rešili da letimo po parku i igramo se. Bili smo još jako mladi ptići, tek naučili da samostalno letimo i naravno da smo bili mnogo nestašni. U parku je bilo mnogo dece, čuli su se osmesi sa svih strana i zaista smo se lepo provodili. U toku jedne naše trke, u letu sam se slupao u jednu granu, izgubio kontrolu i pao na zemlju. Osetio sam jak bol i počeo da dozivam u pomoć. Ostali vrapci su mi prišli i dok su pokušavali da mi pomognu da ustanem odjednom su se razbežali. Kada sam pogledao u stranu video sam da prema meni trči jedna ogromna, ružna, čupava mačka. Pokušao sam da poletim, ali uzalud, već me je zgrabila svojim kandžama. I taman kada je otvorila usta i kada sam mislio da će me pojesti, nešto ju je udarilo, ona je pobegla, a ja sam pao u nesvest. Probudio sam se na nekom čudnom mestu koje nikada pre nisam video. Oko mene su bile neke rešetke, a nigde nije bilo ni trave ni drveća. Uplašio sam se i pokušao da poletim, ali me je krilo jako bolelo i shvatio sam da ne mogu da ga pomerim.


Onda mi je prišla neke devojčica sa zabrinutim izrazom lica. Podigla je te rešetke koje su oko mene, a i mene zajedno sa njima i rekla: “Vrapčiću mali, jesi li se probudio? Da li te boli krilo? Jadničak mali! Sigurno si gladan…” Onda mi je donela vode i hrane. Jako sam se plašio, ali sam shvatio da ne želi da me povredi. Ona me je verovatno i spasila one užasne mačke i obrisala mi krv sa krila. Ona je možda moj anđeo čuvar. Vreme je prolazilo, devojčica me je hranila i negovala svaki dan. Nazvala me je Đole. Moja rana je polako zarastala, a devojčica mi je prirasla za srce. Nedostajali su mi prijatelji, braća i roditelji, kao i let, drveće, priroda. Često bi stavila kavez na prozor da mogu da udahnem svežeg vazduha i pravila mi je društvo, pričala je sa mnom, svirala mi je neki čudan ljudski instrument. Bilo mi je lepo sa njom. Kada se moje krilo skroz oporavilo, jedva sam čekao da joj pokažem da mi je bolje i da vidi kako ja mogu visoko da letim. Ali ja nisam mogao da letim od tih rešetaka. Skakutao sam po kavezu da bih joj pokazao da želim napolje, ali nije htela da otvori vrata.


Visoka žena koja jako liči na nju, verovatno njena majka ili kako se to već zove kod ljudi, rekla joj je: ¬-“Vrabac je ozdravio. Vreme je da ga pustiš nazad u prirodu.” -“ Ali mama, ne mogu. Šta ako mu se opet nešto desi? Ovde je bar siguran, ne fali mu ništa, ja ga čuvam.” -“ Fali mu sloboda i priroda i njegova vrsta. Moraš da ga pustiš.” -“Neću! Ne zanima me! To je moj vrabac, moj!” -“ Mila, hajde da ti objasnim... Vidiš, on je sada zatvoren u tom malom kavezu, ne može čak ni da poleti, ne može da vidi ni porodicu, ni prijatelje…” -“ Ali ima mene!”


-“A kako bi tebi bilo da tebe neko zaključa u ovu malu sobu i nikada te ne pusti napolje? Da ne vidiš više nikad baku i deku, ni svoje drugarice, školu, park? Da li bi bila srećna? Naravno da ne bi. E pa, tako ni on nije srećan u tom malom zatvoru.” Devojčica se rasplakala, ali ubrzo je obrisala suze, uzela moj kavez i otvorila vratanca. Prvo sam skakutao od sreće, a zatim pažljivo poleteo. Vrteo sam se malo po sobi, a zatim pojurio ka otvorenom prozoru. -“Leti, ptičice! Nemoj nikada da me zaboraviš!” Naravno da je nikada nisam zaboravio. Često bih je posmatrao sa drveta u parku kada se igrala sa svojim drugaricama. Svako jutro sam odlazio na njen prozor, gde mi je ona ostavljala mrvice hleba. Vodio sam i svoje prijatelje sa sobom, želeo sam da je svi upoznaju, da upoznaju mog anđela.


Do you spea Olovka – Pencil Hemijska Olovka – Pen Bojica – Crayon Flomaster – Felt Pen


ak English?


Anegdote Šta znači kad je neko nemiran? Kad uvek nešto zapitkuje... Kad u isto vreme prvo nešto pita, pa drugo... pa onda mama se toliko nervira, pa ga bije i kaže: „Ćuti!“

Šta je recepcija? Kao neki šank u hotelu i tu tražiš ključ za sobu.

Ko je kum? Kum šapuće detetu ime, da zna kako se zove, kad poraste da ne pita mamu kako se zove.


Šta je domovina? Neki dom ili kuća. Može i tuđe, na primer, kada imaš gazdu, pa platiš.

Šta je alkohol? Koristan je da se čovek napije i onda peva.

Kako se poznaje begunac? Ako ideš napred, i sve brzo ideš, i svi viču drž’ ga


REšENJA

Kako ćeš, u dva poteza, otvoriti otvorenu flašu?

Rešenje: Prvi potez, zatvoriš, drugi potez, otvoriš

Rebus:

Rešenje: Nemačka


Rebus:

N’

Rešenje: Nauka Šta se dobije kada se saberu plava boja i sijalica? Rešenje: Svetlo plava boja

a


Frajlica 5