Issuu on Google+

Ćaskanje:

Danijela Vranješ

godina II

januar 2013

broj 7

Putovanja:

Večita Verona Uređenje:

Kamini

Moda:

Zima, zima, e pa šta je


Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Verona str 11 - RAZGOVORI Sonja Rafač Tucakov str 16 - UREDJENJE PROSTORA toplota iz kamina str 20- ZDRAVLJE Lekoviti listići čaja str 23- ZDRAVLJE Alternativna medicina - Bahovo cveće

broj 7, godina II januar 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj

str 28 - INTERVJU Danijela Vranješ str 33 - ZANIMLJIVOSTI Kokice str 36 - MODA Zima, zima, e pa šta je... str 41- PRE I POSLE Iz muškog ugla str 45 - MITOVI I LEGENDE Zmajevi str 47 - LEPI I ZDRAVI Nega ruku zimi str 51 - ZANIMLJIVE ŽENE Meri Šeli str 58-SAVETI Nega kose str 64- RECEPTI Iz bakine kuhinje str 68- ANEGDOTE Verovali ili ne

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent


Reč urednice...

Drage čitateljke i čitaoci, Preživesmo silna slavlja tokom kojih smo uglavnom zaboravili sva pravila zdrave ishrane i uneli u organizam previše svega i svačega... Vreme je da počnemo da se kajemo, ali i da nešto učinimo povodom toga! U to ime, recepti iz bakine kuhinje u ovom broju su isključivo salate, da unesemo malo vitamina u svoj zamašćeni krvotok! U ovom broju, ćaskamo sa našom glumicom Danijelom Vranješ, koja nam otkriva da je bila mala frajlica, i kako je izgledalo njeno detinjstvo. Predstavlja nam se i Sonja Rafač Tucakov sa svojim rukotvorinama, ikonama i rekonstruisanim nameštajem. Putujemo u grad večite ljubavi, da bacimo pogled sa Julijinog balkona, šaljući poruku ljubavi. Posle praznične pauze, naš prijatelj Dušan Bošković piše kako iz muškog ugla izgleda čekanje izabranice srca muškog, dok se sprema za izlazak. Brrrr, već me je strah kako to izgleda iz njihove perspektive! Uživajte, voli vas vaša FRAJLA!

foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić

decembar

2012

2


Želimo vam sjajnu godinu


On-line magazin FRAJLA u novoj godini dobija pojačanje dodatak za devojčice, magazin FRAJLICA

Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti. Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim sličicima.... Fotografije šaljite na: mstanimirov@frajla-magazin.com

decembar 2012

4


Grad večite ljubavi O

mamljeni najslavnijom ljubavnom pričom, mnogi turisti naprosto previde činjenicu da Verona ima više od 50 sačuvanih crkava romanskog, gotskog i renesansnog stila, kao i grandiozne palate, mostove i raskošne vrtove. Verona je dragulj srednjovekovne arhitekture i umetnosti, kakvih je mnogo u Italiji. I dok ti gradovi privlače putnike iz svih delova sveta, ponajviše raskošnim građevinama i burnom istorijskom pričom, Verona ima adut više - najlepšu i najtragičniju ljubav svih vremena, priču o Romeu i Juliji. Verona je osnovana u IV veku p.n.e. i dugo je bila pod rimskom vlašću. Nezavisna i slobodna država postala je 1107. godine, ali je ubrzo potpala pod uticaj dinastija i država sa severa Italije, a posle pada Napoleona postala je važno vojno uporište.

G

odine 1866. zvanično ulazi u sastav ujedinjene Italije. Među brojnim znamenitostima arhitekture, a gotovo svaka veronska fasada je istorija, naročito je privlačan rimski teatar – Arena. Sagrađen je u I veku, imao je 22.000 mesta, a po veličini je treći amfiteatar u Italiji. Arena je danas stecište pozorišnih i operskih predstava, koje se tu održavaju svake godine. Ulaznice po ceni od 150 evra rezervišu se mesecima unapred. Ovde su nezaboravne koncerte održali Pavaroti i Tina Tarner. Uz samu Arenu nalaze se i ostaci gradskih zidina iz 265. godine.


S

vedočanstvo o prisustvu Rimske imperije u ovom gradu je i Avgustovo pozorište na obali reke Adiđi. Među brojnim crkvama i manastirima koji su sačuvani u ovom gradu, najveću pažnju privlači crkva San Zeno Mađore, koja se smatra najvažnijom romanskom građevinom Verone i gornje Italije, čiji su temelji podignuti u V veku iznad groba prvog veronskog biskupa Zenona. Fasada i prozori ove bazilike bogato su ukrašeni reljefom s prizorima iz jevanđelja i Knjige postanja. Bronzana vrata krase reljefi sa scenama iz Biblije. Uz crkvu se nalazi visoki zvonik iz 1045. godine. Zanosna je arhitektura i crkve Santa Marija Antika, zatim gotska crkva Santa Anastazija, čija unutrašnjosti je ukrašena freskama Zavija, Pisanela i Mantenje. Osim crkava, u Veroni svakako treba videti i Gradsku palatu, kuću Mazanti, renesansnu Lođu del Konsiljo, zatim prekrasnu renesansnu Palatu del Kapitano, muzej u kome se čuvaju mnoga vredna dela italijanskog slikarstva i kompleks grobnica porodice Saliđeri iz XIV veka. Grobnica sa spomenikom jedinstvena je u Italiji, jer članovi ove bogate porodice, suprotno hrišćanskom verovanju da telo treba predati zemlji, sahranjeni su u uzdignutim grobnicama, kako bi bili što bliže Bogu.


P

oznata melodrama Viljema Šekspira o Romeu Montegiju i Juliji Kapuleti, koji su za svoju ljubav žrtvovali živote i postali simbol tragične, ali večne ljubavi, privuče svake godine više od tri miliona turista u Veronu, glavni grad istoimene provincije na severu Italije i, posle Venecije, najveći grad pokrajine Veneto. Radnju svog popularnog dela, najcitiraniji pisac svih vremena smestio je u XIV vek u Sijenu, ali se ne zna tačno kada ju je napisao. Brojni italijanski i svetski istoričari dali su sve od sebe da nađu tragove o postojanju porodica Montegi i Kapuleti, ali bez pouzdanih rezultata. No, to nije pokolebalo britki trgovački duh Veronjana – odlučili su da bude kako je zapisao najbolji dramatičar i pesnik elizabetanske Engleske. Zbog toga je ruinirana kuća, sa balkonom u središtu Verone, adaptirana i proglašena Julijinim domom. Na zid je stavljena tabla sa čuvenim Šekspirovim stihovima, ispod balkona postavljen je bronzani Julijin kip. Sa tog mesta, prema Šekspiru, Romeo je u toplim veronskim noćima šaputao ljubavne poruke Juliji, koja ga je čežnjivo gledala sa oko pet metara visokog balkona.


T

ako su vlasti Verone lansirale kao magnet privlačnu priču da devojke treba da dodirnu Julijinu desnu ruku i pomisle ljubavnu želju, a mladići desnu bronzanu dojku. Ako momak i devojka to učine istovremeno, veruje se da će zauvek ostati zajedno. Da se priča “primila” na svim kontinentima, svedoči i uglačanost oba dela bronzanog Julijinog tela. Priča ima i dodatak: da bi se ljubavna želja stoprocentno ostvarila, potreban je još jedan detalj - ljubavna poruka na papiriću koji se decenijama unatrag lepila ili ispisivala na levi ili desni zid u dvorištu Julijine kuće. Izvor: kragujevaconline.rs


Sonjine unikatne stvarčice Sonja Rafač Tucakov jedna je od naših čitateljki koja je svoju ljubav prema lepom pretvorila u mali posao, Kako je počela, odakle joj ideje i šta je motiviše, otkrila nam je u ovom razgovoru. “Ja potičem iz kreativne porodice. Moja oma (baka) Elizabeta Rafač bila je modiskinja, a deda Franja Rafač mi je bio muški krojač, tako da su se kod mene priče poklopile. Od malih nogu živela sam u kreativnom okruženju, detinjstvo sam provodila tako što sam uvek nešto seckala i gledala u omu i dedu kako od komada materijala prave veličanstvene šešire i odela, tako da su ideje iz mene samo izvirale. Prvo sam poželela da napravim kutije koje će biti originalne i jedinstvene, i u kojima se mogu čuvati naše male dragocenosti. Zatim sam poželela da takve stvari uradim i za druge, da napravim i podarim poklon koji je poseban, izrađen sa puno ljubavi, jer i sam čin poklanjanja na taj nacin ostavlja dubok trag na osobu za koju poklon biramo i stvaramo pozitivna osećanja. Kada radim restauracije nameštaja, jedan od motiva je i taj što želim da na neki način sačuvam neka prošla vremena i da od zaborava sačuvam neke stare police, fenjere, kredence i dam im nov život i novi, savremeniji izgled i vratim im upotrebnu vrednost.


Moglo bi se reći da je kod mene u pitanju splet okolnosti, jer ja se nisam direktno školovala za posao koji sada radim. Zavrsila sam Višu pedagošku akademiju, živela u kreativnoj porodici i krenula da stvaram na svoj način. Prvo sam se iz hobija počela baviti dekupažom, izradom poklona i čestitki. Nakon toga otvorila sam svoj profil na Facebook – u i tu su ljudi prepoznali moj rad i moju energiju. Usled nedostatka zaposlenja, poželela sam da ostvarim sebi neku vrstu prihoda, a ujedno budem kraj svoje dece, tako da slobodno mogu da kažem da sam uspela da spojim posao i zadovoljstvo. Ja pri radu koristim razne tehnike. Pri izradi dekorativnih kutija, predmeta i ikona, najčešće koristim dekupaž i transfer tehniku, ili kombinaciju obe. Uz puno ideja i mašte i pažljivog odabira i kvaliteta repromaterijala tu se uvek mogu naci satenske trake, čipke izuzetnog kvaliteta, zatim boje i lakovi, za koje vodim posebnu pažnju da nisu kancerogeni I ne narušavaju zdravlje i prirodnu okolinu.


Pri radu mi jako puno pomaže moj suprug Bane i moje dve ćerkice Katarina (7) i Teodora (4). Moje ćerke vole da mešaju boje i često im dajem četkice u ruke i one same istražuju koje im se nijanse dopadaju. Ponekad im dam zadatak da izaberu motive, dok se suprug izveštio u pojedinim tehnikama i preuzeo je na sebe izradu ikona. On je meni desna ruka, sa njim se konsultujem oko tehničkih stvari i on je tu uvek da uskoči kada treba nešto da se iseče, zavrne i slično. Pri izradi predmeta uglavnom se vodim svojim instiktom, ali pratim i trendove i pokušavam da prezentujem neke novine svojim kupcima. Kada pravim poklon za neku određenu osobu, ja volim da znam kakva je ona, šta voli i šta joj se dopada, koja boja joj odgovara. Ako situacija tako nalaže i ako postoji potreba za tim, sa naručiocem poklona vrlo često porazgovaram o detaljima, i kada se na taj način izradi poklon, tu nema omaške. Razviju se pozitivne emocije i trajni pozitivni trag kod osobe kojoj je poklon namenjen. Zadovoljstvo na licu kupca je meni veoma važno i tada znam da sam uradila veliku stvar. Prilikom restauracije nameštaja trudim se da vratim funkciju pojedinim komadima koji su zaboravljeni i tom prilikom dam im novi život i takvi komadi nameštaja se mogu ponovo koristiti i krasiti dom. Nameštaj je tada u trendu i moderan i funkcionalan.


Naše čitateljke poklone izrađene sa puno ljubavi i pažnje za svoje najmilije mogu kupiti lično kod mene, zatim preko mog FB profila sonjine unikatne stvarcice i u Plavoj Radnji u ulici Vuka Karadžića 14 u Vršcu. Ja imam velike planove za budućnost. Za sada ću vam samo reći da je u planu proširivanje palete proizvoda i da vas pozovem da me pratite preko mojih profila jer uskoro planiram nova iznenađenja za svoje kupce.” - uz neskriveno zadovoljstvo završava Sonja. Tradicionalno, za kraj, zamolili smo je da nešto poruči našim čitatejlkama: “Drage čitateljke magazina Frajla, obraćajte više pažnje na male stvari na osmehe, na poglede, na lagane dodire, na stvari koje vas pokreću i čine srećnim. Sreća je u malim stvarima, u malim poklonima punim pažnje. Trudite se da budete okruženi pozitivnim ljudima i da vreme koje prolazi bude usmereno ka pravim ljudima.”


Dok vatra pucketa . . . Odabirom vrste kamina, dajete karakter prostoru u kome se on nalazi. Poznata je izreka da kamin čini kuću domom. I zaista, gotovo ni jedan element uređenja prostora ne može stvoriti osećaj zadovoljstva kakav se javlja kao onaj dok sedite uz kamin. Ako imate kamin u svom domu, tokom proteklih praznika verovatno je izgledao kao neki sa ovih fotografija, jer su kamini nepresušni izvor inspiracije. Razvoj kamina je započeo u 14. veku, iako je otvoreno ložište i ranije predstavljalo centralni deo i “srce” kuće. Tokom vekova kamin je doživeo mnogobrojne tehničke i dekorativne izmene, koje su bile propraćene smenom stilskih razdoblja. U 19. veku dobijaju jednostavnije oblike kao suprotnost predašnjim “nakićenim” kaminima.


Sve do danas možemo susresti različite stilove u oblikovanju kamina, od modernih, u čistim geometrijskim linijama do onih koji i dalje prate smernice velikih istorijskih razdoblja. Odabir kamina zavisiće pre svega od stila uređenja vašeg doma, koji će, bilo da je moderan, klasičan, rustičan ili stilski biti naglasak i nadopuna već postojećoj atmosferi prostora. Materijali od kojih se izrađuju kamini su razni, ložišta mogu biti otvorena ili zatvorena, mogu biti na kruto, električno ili plinsko gorivo. Izbor zavisi delimično i od prostora u kojem će kamin biti postavljen. Upravo zbog nekih kriterijuma koji moraju biti zadovoljeni, važno je pri izboru kamina posavetovati se sa stručnjacima i prepustiti profesionalcima da odrade svoj posao. Tako je zbog velike težine važno staviti kamin na tvrdu i stabilnu podlogu, a kod ugradnje kamina na drva, koji je najugodniji kamin zbog prirodnog osećaja topline, treba voditi računa o veličini dimnjaka i dovodu vazduha.

Otvoreni kamin je oduvek magično privlačio pažnju u svakoj dnevnoj sobi. Čoveka neodoljivo privlači toplina i svetlost otvorene vatre. U odnosu na pre korišćene peći na ugalj, sve su omiljenije peći na drva koje su u sebi zatvorene i zbog toga izuzetno čiste, a ističu se zavidnom ogrevnom snagom i ekološkom podobnošću. Kad se vatra ustali, možete otvoriti vrata peći i uživati u pogledu na plamen. Uz zatvorena vrata tu sobu možete i preko noći održavati toplom. Takvu peć možete upotrebiti i za pripremu tople vode za čitavo domaćinstvo. Kamini su za arhitekte vrlo privlačni jer se mogu umetnički lako obraditi i deluju dekorativno. Otvorena vrata u kaminu s pucketanjem, povijanjem plamena i drugim efektima ima naročitu draž i uz ugodno zračenje toplote u blizini kamina stvara se vrlo prijatna atmosfera domaćeg ognjišta.


Paljenje vatre zaista je svakodnevni posao ako se grejete na drva. No, nakon malo prakse to postane stvarno vrlo jednostavan, a može se reći čak i zabavan posao. Ujutro, dok deca još spavaju, a kuva se jutarnja kafa, možete pripaliti vatru uz pomoć zapaljivih kockica i manjih komada drva ili piljevinom. Za taj posao zaista treba koliko i da se skuva kafa, a nakon toga ispijati jutarnju kafu pored žive vatre poseban je osećaj koji je sigurno vredan tog truda. Ovde napominjemo da, ako se greje ceo dan, pa i noću tako što se uveče malo jače napuni kamin i to po mogućnosti ne previše suvim drvima, onda ujutru nije nužno ni paliti vatru, već žar izdrži do jutra i dovoljno je ubaciti koje suvlje drvo i vatra će se odmah rasplamsati. Upravo zato što se kroz staklo u kaminu vidi vatra, deca joj se ne približavaju i zato je to mnogo manje opasno od klasičnih peći bez stakla koje svojom pojavom ne izgledaju kao vruć predmet. Položaj kamina u prostoriji treba da bude naglašen tako da je pogled na njega omogućen sa svih strana. On postaje centralno mesto okupljanja, naročito u hladnim jesenjim i zimskim danima kada se više vremena provodi kod kuće u porodičnom okruženju. Romantično i toplo osvetljenje, koje širi oko sebe, prijatno je svakom pojedincu, te stoga požurite, ukoliko još niste ugradili kamin, i uživajte ove zime u njegovim čarima... Izvor:www.wordpress.com,www.serbianfurniture.org,www.kamininajs.com,www.kaminihrvatska.blogspot.com


Listići zdravlja

ZELENI ČAJ Stručnjaci su jednodušni u oceni da je zeleni čaj najzdraviji; potiče od iste biljke kao i crni (Camellia sinesis), ali se drugačije prerađuje. On sadrži više vitamina, mineralnih soli i polifenola, a manje teina, koji ima razdražujuće dejstvo. Tvrdi se da doprinosi mršavljenju, štiti od Alchajmerove bolesti i blagotvorno deluje na organe za varenje. Veruje se da sprečava bolesti srca. Dokaz: Zeleni čaj ima upola manje kofeina od crnog i više antioksidanasa. Istraživači iz Njukasla su otkrili da zeleni čaj suzbija dejstvo enzima koji izazivaju Alchajmerovu bolest. Dokazano je: potpomaže mršavljenju i štiti srce. Sadrži antioksidanse - ćelije koje “upijaju” i uništavaju slobodne radikale, glavne krivce za nastanak karcinoma u ljudskom organizmu. Zeleni čaj je redak prirodni izvor vitamina K, koji doprinosi jakim kostima. SLATKI KOREN (SLADIĆ) Čaj se pravi od sušenog korena ove višegodišnje zeljaste biljke. Tvrdi se da leči čir na želucu i druge bolesti organa za varenje, kao i da ublažava bolove u grlu i ginekološke tegobe. Dokaz: Istraživanja su pokazala da je mnogo efikasniji od mnogih konvencionalnih lekova u lečenju čira ukoliko se pije na prazan stomak. Takođe je delotvoran za ublažavanje simptoma menopauze, reguliše menstruaciju i ublažava menstrualne bolove.


KAMILICA Čaj se pravi od cvetova i listova biljke kamilice. Tvrdi se da služi kao lek za digestivne smetnje, uključujući proliv i kolike. Mnogi ga piju da bi lakše utonuli u san i smirili anksioznost pošto sadrži brojne aktivne sastojke koji deluju protiv upala, spazma i ukočenosti mišića. Dokaz: Naučnici su otkrili da smirujuće dejstvo kamilice potiče od valerijanske kiseline - superhranljivog sastojka prisutnog u sušenim cvetovima od kojih se pravi čaj od kamilice. KOPRIVA Pravi se od mladih listova koprive. Tvrdi se da je tradicionalni lek protiv reume. Kad se pije s medom pomaže astmatičarima i sprečava napad gušenja. Dokaz: Iako koncentrisani ekstrakt dobijen iz lišća koprive smiruje upalne procese, naučno nije dokazano da kopriva deluje protiv reumatizma. Neka istraživanja su pokazala da kopriva donekle štiti od alergijskih reakcija, ali se u čaju od koprive ne nalazi dovoljno jaka koncentracija neophodnih sastojaka. MASLAČAK Sušeni listovi biljke maslačka se prerađuju da bi se od njih napravio čaj. Tvrdi se da pročišćava krv i da sadrži veću koncentraciju vitamina A nego šargarepa i spanać. Travari ga preporučuju osobama koje imaju kamen u žuči. Dokaz: Ne postoje naučni dokazi za gore navedene tvrdnje.


EHINACEA Čaj se pravi od ljubičastih cvetova ove biljke. Tvrdi se da sprečava prehladu i grip, pojačava imunitet, deluje protiv upala, čisti organizam od toksina i potpomaže zarastanju rana. Veruje se takođe da leči infekcije mokraćnih kanala i trovanje hranom. Dokaz: Studije su pokazale da ehinacea zaista ima snažno dejstvo kao antioksidans, ali nijedno istraživanje nije dokazalo njenu efikasnost ako se uzima kao čaj. Izvor: novine.ca


Cvet za lek

Dvadesetih godina prošlog veka, dr Edvard Bah (Edward Bach,1886–1936.g, Wells, U.K) uvideo je da cvetni preparati mogu da iscele, da izleče fizičke tegobe tako što je tretirao negativne emocije, negativna osećanja. Proučio je i opisao 38 cvetnih preparata. Tim preparatima je moguće tretirati sve emotivne tegobe ljudi i fizičke posledice tih tegoba. Dr. Edvard Bah je pošao od predpostavke da je svako biće SREĆNO i ZDRAVO sve dok je u vezi, u harmoniji sa svojom prirodom, sa onim što jeste (ne onim što glumi da jeste). Kad se poremeti ta harmonija, javljaju se kao alarm ili kao posledice – negativne emocije kao što je strah, nesigurnost, bes, očaj… Dr Bah je smatrao da je ovo udaljavanje od svoje prave prirode - pravi razlog našeg nezadovoljstva i bolesti. Značaj mentalnih simptoma («sve to potiče iz glave») je veliki u nastajanju hroničnih bolesti. Fizička bolest je samo slika mentalnog nereda koji nastaje kad, uprkos unutrašnjem glasu, usvajamo i prilagođavamo se načinu života koji je drugačiji, ponekad i suprotan od onog što nam naša priroda i naši instikti sugerišu. Svako izvitoperenje naše prirode, svako udaljavanje od sopstvene prirode rezultuje patnjom, manjom ili većom, kratkotrajnom ili dugoročnom. Bahovi Cvetni preparati nam pomažu da odnegujemo pozitivne osobine ljudske rase: Ljubav, Saosećanje, Duševni mir, Postojanost, Snagu, Razumevanje, Toleranciju, Mudrost, Opraštanje, Hrabrost... Bahovi Cvetni preparati nam pomažu da prevaziđemo prepreke ka harmoniji sa samim sobom i sveukupnim okruženjem. Prepreke su: posesivnost, strah, nestrpljivost, ravnodušnost, sumnja, pesimizam... Ključna ideja dr Baha bila je da se naprave preparati koji su potpuno bezbedni i jednostavni za upotrebu. Bahovih preparata ima 38. Možemo da prepišemo jedan preparat, a možemo i da ih kombinujemo međusobno (2 i najviše 6, 7).


Sweet Chestnut - Pitomi kesten pomaže u situacijama kad smo preplavljeni očajem nakon gubitka, a prethodno smo radili sve što je u našoj moći da taj gubitak izbegnemo. Očaj koji nas preplavi, sa mnogo plakanja i doživljaja beznađa, kao da smo se našli na kraju tunela, u bezizlazu, savladaćemo i eliminisati Bahovim preparatom napravljenim od ovog cveta. Star of Bethlehem - Ptičije mleko, travnata biljka koja ima zanosno lep zvezdast cvet, pomoći će nam u svim situacijama šoka i traume... kada ne možemo da verujemo da nam se desilo to što se desilo, kad odbijamo da prihvatimo gubitak, pa nam osećanja bivaju paralisana, zamrznuta, lice skamenjeno... Willow - cvet Vrbe, pokriva ona depresivna stanja koja su nastala nakon doživljene lične nepravde, nepravde koja nam oboji godine života pa postanemo ogorčeni, potpuno nesposobni da vidimo i ono lepo što nam se dešava i što je preostalo u našem životu posle te nepravde preko koje ne možemo da pređemo. Walnut - cvet Oraha, pomaže da se adaptiramo na novonastale okolnosti. Zbunjeni promenom (bolest, starost, klimaks, preseljenje) ostanemo negde „ni na nebu ni na zemlji”... Depresivna stanja koja su posledica naše neadaptiranosti i neuklopljenosti odlično se sanira ovim lekom. Mustard - cvet Gorčice (senf) odličan je preparat za epizode iznenadne depresije, ničim uslovljene u okolnostima u kojima nas zadesi. Za nepredvidljive epizode iznenadnog mračnog neraspoloženja (što je npr. karakteristično za tinejdžere, ili npr. jutarnje turobno raspoloženje dok se ne razbudimo...) vrlo brzo se otklanja ovim preparatom. Gorse - Štipavac, za depresivna stanja preplavljena totalnim beznađem, pesimizmom. To je mentalno stanje kad zaključujemo da „tu više nema šta da se traži” ili „da od toga nema ništa” i nimalo ne sumnjamo u svoj zaključak. Uz takvo razmišljanje može da se nadoveže očaj, gorčina... Pesimizam može obojiti samo neki domen naše svakodnevice, na primer neki zdravstveni problem, ali lako može da se proširi na ukupan smisao našeg postojanja. Ovaj preparat budi „nerv života”. Honeysuckle - Orlovi nokti, prekrasna žbunovita biljka puzavica, sa medeno žutim ili roze cvetovima nalik sitnim orhidejama, odličan je lek za ljude sklone nostalgiji, kad nam je duša ostala negde u prošlosti, vezana za neka prošla vremena, zbog čega smo potpuno nesposobni da u daljem životu vidimo išta što bi vredelo življenja... Odličan preparat i za sve ljude proterane ili izbegle iz svog doma. Olive - cvet masline dobro se bori sa našom fizičkom i mentalnom iscrpljenosti. Iscrpljen čovek postaje odsutan i otupeo, svestan neraspoloženja i potpune odsutnosti motivacije na šta se lako nadovezuje depresivno neraspoloženje... „umoran od života” obično je njihov komentar. Maslina rekonstruiše našu energiju, čini nas svesnim da smo umorni i vitalne potrebe za snom i odmorom. Odlična je za eliminisanje nesanice koja je posledica naše iscrpljenosti.


KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.


Danijela Vranješ

ĆASKANJE

FRAJLA: Kao prava frajlica, rođeni ste i detinjstvo proveli u Vojvodini, u Sremu. Kakvo je bilo Vaše odrastanje? DANIJELA: Hahaha...jeste..bila sam mala frajlica! Obožavala sam šešire i da se presvlačim. Mama je ludela od toga, a komšije su joj govorile: Bože, blago Vama, ovo vaše dete je uvek tako uredno! A ona se mislila: Da,kad se presvlači svakih pola sata! (smeh). Moje detinjstvo koje sam do 11. godine provela u Sremskoj Mitrovici je bilo savršeno! Imala sam sve što detetu treba da bude srećno. Naselje u kome smo živeli je bilo bez automobila, reka je bila blizu,stadion preko puta... Pravili bismo kućice u žbunju a na “pijacu” išli u obliznji park. Lutke su nam bile “deca”. Stalno sam dovlačila razne životinje kući. Imala sam pravu malu bandu drugara i po ceo dan smo bili napolju. Mama i tata su sestru i mene vaspitavali prilično kreativno. Bilo nam je dozvoljeno da crtamo po zidovima i naša soba je bila naša igraonica. Bez preterane pedanterije, onako kako deci odgovara. Zahvalna sam im na tome danas, jer je moja kreativnost i mašta ono što me čini boljim čovekom a i glumcem:). Osim Mitrovice, moja leta i zime, tj raspusti su bili u znaku putovanja po celoj Jugi. Mamini su ziveli u Sarajevu,Tekla u Zagrebu, kumovi na Visu. Jedva sam čekala leto, pa da nas tata potrpa u Ladu i da krenemo na put. Voleo je Bitlse i grupu Kvin, ali i Miroslava Ilića i Olivera Dragojevića, i to bismo slušali u kolima na putu za Sarajevo ili Zagreb. Kao Titovu pionirku zanimalo me je sve vezano za Tita, pa bi smo stajali usput na svim važnim mestima na kojima su Tito i partizani boravili nekada. Inače, bila sam svestrano dete. Svirala sam flautu, igrala sam folkolor... Nije baš ništa falilo, i sve sam postizala, i da se igram i da učim. Zvuči kao bajka, i sada iz ove perspektive vidim da je možda i bila, jer živimo u izuzetno surovom vremenu. Zahvaljujući svom detinjstvu ostala sam normalan čovek sa solidnim sistemom vrednosti.


FRAJLA: U tinejdžerskim danima, selite se sa porodicom u Zemun. Kako ste se snašli u novoj sredini? DANIJELA: U 11.godini tata dobija prekomandu u Nikšić gde postaje komandant garnizona. Sećam se sebe na zadnjem sedištu auta kako gledam u zgradu u kojoj sam odrasla koja polako nestaje iz vida.... Znala sam, tj osećala tako mala da se od tog trenutka sve menja i da je detinjstvo gotovo. Ostala 4 razreda osnovne škole završavam u Nikšiću. Nikšić nije imao osnovnu muzičku školu, pa sam morala i od sviranja flaute da se oprostim, što je ujedno bila moja najveća životna bol. Nikada to neću zaboraviti. Tamo nije bilo loše, naučila sam da skijam na obližnjem Vučju i obrazi su mi se zarumeneli od zdravog crnogorskog vazduha. Igrajući folklor sam putovala sa starijom decom, doživela prve simpatije... odrastanje je definitivno počelo tada:)! Pred kraj osnovne tatu su pozvali u Beograd i tada našoj sreći nije bilo kraja. RTS je u to vreme imao jako uspešnu dečiju dramsku grupu i oni su igrali u dramskom programu za decu koji je bio sjajan. Gledajući te klince, svoje beogradske vršnjake, maštala sam da ću jednoga dana glumiti kao oni i živeti u Beogradu. Kad sam čula da se selimo tamo, svet mi se otvorio! Beograd je bio svetski grad u kome su zvezde bile Bebi Dol, Oliver Mandić, Slađana Milošević. Gledao se „Hit meseca“ sa Ducom Marković i morala sam da se svađam sa mojima da me puste da posle crtanog ostanem budna. Svi su oni izgledali kao svaka svetska zvezda, ludo i talentovano! I sad zamislite dete koje sve to gleda i želi da bude deo toga, kada mu saopšte da će ziveti u Beogradu! Skakala sam!!! Ja sam Beograd uvek poštovala i lako sam se uklopila. Odmah sam krenula u školu glume kod jedne Marine i tamo sam upoznala nove prijatelje. Upisala sam Zemunsku Gimnaziju i od prvog dana pocela da se spremam za upis na FDU. Beograd smatram svojim gradom i sve ovo pričam zato što mi se čini da ljudi koji sada dolaze u njega ne umeju da ga poštuju i nekako ga čak i preziru ... čudno.


FRAJLA: Vaša prva velika uloga bila je u filmu „Ona voli Zvezdu“. Kako ste se osećali na premijeri? DANIJELA: Moja prva velika uloga na filmu, da! Pre toga sam imala tu čast da pored Predraga Ejdusa, Josifa Tatića i Gagija Jovanovića zaigram u čuvenoj „Šovinističkoj farsi 3“ i proputujem zemlju uzduž i popreko, igram pored Borisa Milivojevića u predstavi „Vrteška“ na maloj sceni BDP-a ... Zahvaljujući pozorištu, Marko Marinkovćc mi je dao šansu da zaigram glavnu ulogu na filmu i zahvalna sam mu na tome. Na premijeri sam se osećala ko pobednik! A tek posle kad sam videla ko je sve tu bio, vrtelo mi se u glavi! Nisam bila naročito spremna za medijsku pažnju i centar pažnje uopšte, pa me je sve to zbunjivalo. Sada mislim da se nisam dovoljno radovala ustvari. Sećam se da sam posle premijere sedela sa dečkom i dve drugarice sa klase. Nisam pila alkohol kako nalazu običaji, bila sam mirna i dosta skromna. Moja filmska mama Maja Sabljić mi je tada rekla: „Popij piće, proslavi, jer filmske premijere nisu baš svaki dan, ko zna kad će sledeća!“. I bila je u pravu. Sada slavim svaki trenutak proveden na poslu. Skoro sam gledala taj film na TV-u posle mnogo godina. Mnogo smo slatki i drago mi je da svi imamo karijere. Sa Kičićem sam posle igrala u „Paviljonima“ u JDP pa u „Kosi“ u Ateljeu 212, sa Slobodanom Stefanovićem sam prijatelj, Gorana Jeftića obožavam jer je poseban i hrabar... Sve u svemu, imala sam sreću da budem deo nečega plemenitog i lepog, što i dan danas publika vidi, jer je „Ona voli Zvezdu“ često na TV-u i uvek ima fantastičnu gledanost. FRAJLA: Vaše ime viđali smo na špicama mnogim domaćih filmova, ali nedavno ste se pojavili u filmu „Koriolan“, koji je sniman u Srbiji. Kako ste se osećali pored zvezda, kakve su Rejf Fajns, Vanesa Redgrejv i Džerard Batler? DANIJELA: E to je bilo super iskustvo! U to vreme u toku su bile probe „Kose“ u Ateljeu 212 i ja sam imala povredu noge. Svi su išli na kasting kod Fajnsa. Jefta (Ivan Jeftović) me je u probnoj sali pitao što ne idem i ja sam rekla da nešto nisam u fazonu. Em me noga boli, em mislim da su mi šanse male, i nisam otišla. Onda je usledio poziv od asistenta jednog dana i pitanje da li bih ja došla na razgovor sa Fajnsom. Mislila sam da me neko zeza (smeh). Bila je nedelja, sneg, pust Beograd. Pela sam se uz stepenice zgrade Bigza gde je bio studio i mislila: „Ok, ako me neko zeza - preživeću (smeh)! Otvorila sam vrata i ugledala Fajnsa i ekipu. Bila sam začuđujuće sabrana i ceo razgovor je bio nekako prirodan. Dečko koji je snimao kasting kaže da sam bila crvena k’o bulka. Sve u svemu jako sam mu se dopala i dobila sam 10tak dana snimanja u tom filmu. E sad, da se razumemo, naša pojavljivanja su mala, scenu u kojoj sam imala jednu rečenicu je izbacio iz filma u montazi hahah. Ne zbog mene, bili su tu i Marko Stojanovic i Tamara Krcunovic. Vec eto tako, to je film. Ali tih deset dana su bili master klas za mene. On je pre snimanja držao probe sa nama, razgovarao o filmu. Svima nam je znao imena i svi smo bili tretirani kao njegove kolege. Disciplina koja je postojala na snimanju me je naucila da nije sramota biti štreber. Gledala sam jednog od najvecih svetskih glumaca kako stvara lik pred našim ocima i to je neverovatno iskustvo. Veliki je kompliment biti izabran među svim našim divnim glumcima, jer svi su bili na kastingu. To su izuzetne situacije, kad ne meris posao po veličini i količini teksta već kad si srećan samo zato što si tu i što imaš priliku da učiš od boljih od sebe. Glumac mora da uči,ceo zivot. A ja se trudim.


FRAJLA: Nedavno ste osnovali školu glume za decu. Kako napredujete i ima li u Srbiji talentovanih mladih glumaca? DANIJELA: Da, još na proleće u jednom razgovoru sa direktorkom Šumatovačke umetničke škole došla sam na ideju da tamo napravimo i radionicu-školu glume. Škola već evo četvrti mesec uspešno radi i imam lepu grupu. Nije mi bila namera da tezgarim već da se ozbiljno pozabavim tim mladim ljudima. Imam dosta iskustva i lošeg i dobrog i mislim da imam šta da im kažem. Želim da im ukažem na moguće greške i kamenje spoticanja. Radionica je koncipirana tako da se mi ne igramo akademije, to će oni koji je upišu imati prilike da nauče tamo i mnogo me nervira kad kolege to rade. Ja se trudim da podržim i razvijem njihovu maštu i kreativnost, popravim samopouzdanje ako treba, postavim to samopouzdanje na realno tlo. Da nauče koje su njihove individualne prednosti. Radionica je namenjena ne samo onima koji su talentovani već i onima koji su stidljivi i nesigurni. Jer veštine koje savladavamo tu su korisne ma čime se posle oni u životu budu bavili. Grupa koju sada imam je predivna i svaki put se radujem kad idem da radim. Oni me drže u treningu tako da uz njih i ja radim na sebi. Svi i zainteresovani više o školi mogu da saznaju na http://www.facebook.com/#!/SkolaGlumeUSumatovackoj FRAJLA: Šta Vas čini srećnom? DANIJELA: Sreća je stvar odluke. Tako mene svaki dan čini srećnom. Kad uhvatim sebe u trenutku pada setim se da je to luksuz koji sebi ne mogu da dozvolim. Srećna sam kad radim svoj posao u svim oblicima. Srećna sam kad provodim vreme sa mojim prijateljima. Srećna sam kad se igram sa kćerkom moje drugarice Jovane. Srećna sam kad izdrzim trening Body Shape programa koji je pretežak. Ima još toliko toga, shvatate poentu.


FRAJLA: Kakvi su Vam planovi za budućnost? DANIJELA: Planove retko pravim. Ali imam želje. Želim da završimo film Maje Uzelac „Plava Krv“ u kome imam divnu ulogu i u kome je podela fantastična. Želim da nastavim rad sa decom dok me noge služe. Želim da snimam i radim svoj posao sa istim žarom kao sad i da mi to nikada ne postane posao. Želim da postanem mama pod hitno. FRAJLA: Gde publika može da Vas vidi? DANIJELA: Publika može trenutno da me gleda u predstavi „FAKEBOOK“, Bitef teatra, u kojoj igram pored Madžgalja, Milutina Miloševića i Anje Mandić, ili u filmu „Artiljero“ koji je skoro izašao. Od proleća u još jednoj novoj predstavi, a uskoro i u skeč formi na Happy TV, koju do sada nisam probala i koja me raduje. Igram jednu Višnju koja ima ljubavne probleme i raspložena je da ih podeli i da poneki savet. FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? DANIJELA: Poruka, hm... Drage moje, budite lepe i volite sebe. Radujte se svakom trenutku i pod hitno se otarasite svih negativnih oblika života oko vas. Biti žrtva nije zdravo. Budite kraljice u sopstvenoj bajci! Pozdrav!


KOKICE, kokice. . . U P

ovom broju upoznaćemo vas sa grickalicama omiljenim posebno dok se gledaju filmovi ili sportski događaji. Naravno, reč je o kokicama!

oznajemo više vrsta kukuruza koje se razlikuju po obliku i sastavu zrna. Od svih njih, jedino vrsta sušenog zrna kukuruza popcorn prilikom zagrevanja na vrućem ulju ili suvoj toploti (mikrotalasna pećnica) puknu i naduvaju se.

U

poređenju sa ostalim kukuruznim zrnima, kod popcorna omotač zrna je deblji i čvršći. Unutrašnjost zrna je skrob koji vezuje vodu. Ako zrno grejemo na 250 stepeni, voda u unutrašnjosti pređe u paru. Pošto para zauzima više prostora nego voda, pritisak u zrnu se poveća, omotač zrna pukne, a skrob se zbog velikog pritiska i visoke temperature počne rastezati. Kada se ohladi, stvrdne se u penastom obliku. Ljudi su uživali grickajući kokice hiljadama godina, pa su tako 1948. u pećinama u Meksiku pronađena zrna kukuruza od kojih su se pravile kokice, starosti otprilike 5.000 godina.

P

rvu komercijalnu spravu za pripremu kokica izmislio je 1893. godine Čarls Kretors. Američki prodavci su počeli da prodaju kokice u XIX veku. Kad su, naime, prodavali kokice na ulici, ispred bioskopa, vlasnici bioskopa su prvo bili ljuti jer su smatrali da će kokice ljudima odvraćati pažnju od filma. Trebalo im je nekoliko godina da shvate da mogu dodatno da zarađuju prodajom kokica, pa su one na velika vrata u bioskope ušle 1912. godine.


Kako daleko mogu zrna da polete dok pucaju ? I do 90 cm! Indijanci su verovali kako unutar svakog zrna kukuruza živi duh. On obično ne bi smetao ljudima, no ako bi se njegov dom zagrevao, duh bi počeo skakati unutar zrna, postajao bi sve ljući i besniji, sve dok ne bi iskočio. Obično ne znamo da su kokice raspuknuto žito. Tako 30 grama kokica možemo da upoređujemo sa porcijom pirinča ili porcijom testenina od žitarica sa punim zrnom. A pošto su žita od punog zrna zdrava, u umerenim količinama zdrave su i kokice. Pošto sadrže tri puta više vlakana nego jednaka količina suncokreta, odlične su za probavu. Pored vlakana sadrže i vitamin B1 i B2, kalijum, magnezijum i antioksidante polifenole koji čuvaju naše telo od slobodnih radikala. Isto utiču na snižavanje nivoa šećera u krvi, nivo lošeg holesterola i smanjuju želju za slatkišima. U poređenju sa ostalim grickalicama, kokice imaju nisku kalorijsku vrednost. Ali pričamo o kokicama koje su pripremljene sa minimalnim dodatkom masti i soli i bez šećera. Da znate: 28 grama kokica (3,5 šoljice) sadrži 4 grama belančevina, 1 gram masti i samo 462 kalorije! Kokice obično pripremamo na ulju. Dodamo malo putera i soli ili je pripremimo sa karamelom (ili javorov sirup). Amerikanci su najveći ljubitelji kokica i pravi majstori u pripremanju kokica. Prosečan Amerikanac godišnje pojede 1.500 grama popcorna (težina još naraspuknutih zrna) ili oko 50 litara već pripremljenih kokica. Amerikanci su izmislili čak kokice sa kofeinom koja je odlično sredstvo za smanjenje umora. Zrna kukuruza koja ne puknu zovu se - stare devojke ili usedelice. Neki smatraju da neka zrna nemaju dovoljno vlage koja stvara eksploziju, dok drugi smatraju da do toga dolazi jer je kora zrna oštećena, pa vlaga izađe iz njega. Dobar kukuruz ima manje od dva odsto „usedelica”. www.stil-magazin.com


Oggy Art Style


Zima, zima, e pa šta je!


Ženski deo populacije se uglavnom, kada dođe zima, žali na to što zbog hladnoće ne može da izgleda moderno, da se obuče slobodno, ponekad i da ne može da nosi cipele sa štiklom. E, pa, drage moge moje, i za ovo se može naći rešenje, ukoliko naučite da uklopite lepo i korisno, odnosno toplo i moderno. Imamo nekoliko korisnih saveta za vas... Ako se odlučite za nešto potpuno odobno, za neku šetnju ili obavljanje obavezica po gradu, možete iskombinovati uske farmerke, sa toplim čizmicama. Ako imate pliće čizme, možete ih ukombinovati sa grejačima za noge, koji su ponovo aktuelni.

Mini savet: ukoliko imate duže čarape koje su na gornjim ivicama ukrašene, možete iseći donji deo za stopala. To ćete moći da nosite kao grejače, a biće vaš ručno napravljen, unikatan modni detalj. U prodaji sada ima debljih helanki, za hladno vreme. Sa njima možete iskombinovati neke dokolenice ili opet grejače za noge.


Ako u ormaru nemate jednu štrikanu ili pletenu kraću suknju, nabavite je što pre! Ona je idealna u kombinaciji za popodnevnu kafu sa prijateljicom. Ispod zimske suknje obucite helanke, deblje grilonke ili hulahopke. Sa dokolenicama i grejacima takođe možete da eksperimentišete.

Takođe, sada su moderne i veoma komforne heklane, štrikane i pletene haljine. Njih izaberite za večernji izlazak. Ovde ipak možete sebi da dozvolite neke malo tanje čarape, ukoliko ste sigurni da će u prostoriji biti dovoljno toplo i ako ne budete morali da pešačite.


ZA TO


OPLINU VAŠEG DOMA novembar

2012

14


,

,

IZ MUSKOG UGLA ,

,

,

by Dusan Boskovic

Ajde dok smo mladi . . .

“Malo sam zakasnila? – Desetak godina, po mojoj slobodnoj procjeni… Mada mi tam-tam pod majicom šalje tajanstvene poruke da si stigla tačno na vrijeme.” Postoji vjerovanje u narodu da je kašnjenje isto što i nepoštovanje onoga koji čeka. Dakle, da li danas žene apsolutno nikoga ne poštuju? Ili jednostavno misle da su svi kao i Balašević u poznatoj rečenici sa početka? Pantalone, košulja, čarape, cipele, pola minuta ispred ogledala. Sve ukupno – četiri minuta, četrnaest sekundi. Ovako izgleda spremanje muškarca. Čarape, grudnjak, haljina, štikle (crne)… Ma ne, skidaj! A možda će mi bolje stajati ova varijanta: Plave farmerke, bijela košulja, sako, štikle (crne – druge)… Ili… Bolje mjesto farmerki da obučem suknju(?). Ma ovo ću, definitivno!... Dragi, pali ti auto, izlazim! Ali šta sad da obujem uz ovu suknju? Skidaj! Čarape, haljina, štikle (crne)… I kaput! Šminka… Hmm. Crveni karmin. Puder. Sjenka. Olovka za obrve. Alajner. Maskara…


Jaooo, kosa! Da li da je ispeglam, ili uvijem(?). Ako je uvijem, biće kraća… A sa ispravljenom kosom su me već vidjeli. Šta da radim!? – Pobogu, ženo, oćeš li izlaziti!? – Samo još minut. Isparkiraj ti auto, izlazim! Znam! Ipak ću da napravim punđu! I, gotovo! Idemo. (Preturanje po torbi) Stani!! Zaboravila sam parfem! A kad sam kod torbe, možda bi bolje bilo da sam uzela onu plavu…? A čije spremanje traje dva sata, osamnaest minuta?? Moram priznati da mi se, makar što se ovog dijela tiče, mnogo više sviđala žena iz, recimo, šesnaestog vijeka… Dok, čačkajući po raznim knjigama, i dokumentima iz tog perioda nisam vidio da se u ženskim papirima u čak 78% sadržaja govori o – odjeći I nakitu…!? Bolest bez lijeka! Pominjali smo u ranijim brojevima Frajle da žena prosječno provede oko 30 dana ispred ogledala, na godišnjem nivou. U redu, vaš život, vaša stvar. Ali kad malo bolje razmislim, uglavnom smo mi (muškarci) ti koji vas čekaju. Ili ispred kuće, u autu. Ili neđe u gradu, na kiši, snijegu, suncu… Na -15, ili na 40 stepeni. Ljeti, na klupi, u parku pored Morače. Kupajući se u znoju, i razmišljajući da li da se spuštim ispod Milenijuma, i osvježim se. Ali možda ona naiđe svakog časa, pa da me ne čeka. Gledajući s’ jeseni kako sa drveta otpada lišće, od prvog do poslednjeg. Zimi, kako od kopna me snijeg zatrpava. U proljeće, prateći rađanje novih zeleni, i dolazak lastavica… A nje još nema. Ma brzo će, samo još štikle da obuje, i eto je. Zamišljam savremenu ženu u spremanju upravo ovako: Ispred kompjutera, sa lijeve strane stoji ogledalce, u jednoj ruci ruž, u drugoj lijeva štikla, na kompjuteru “Frajla – online”, ovaj članak. Muškarac ispred kuće (već spreman), ili neđe tamo, u Njegoševom parku, Trgu republike, ili na nekom drugom mjestu, na klupi. Užurbano šminkanje, i sa ružom na doljnjoj usni govori – ovo uopšte nije tačno!! Sve je u redu, drage dame, samo dok ima ko da vas čeka. “Pola života se bavim ljudskom psihom. Ali ženu ne razumijem” (Sigmund Frojd) A što bih se onda ja pravio pametan??


PAHULJICA

servis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503


Priča o ZMAJU Zmaj je jedan od demona atmosferskih pojava. Njegova glavna uloga se sastojala u borbi protiv ala, koje su nosile gradonosne oblake, a time i propast useva. Dakle zmajevi su bili zapravo dobari demoni, čija uloga se sastojala, po verovanjima, u vladanju atmosferskim pojavama u korsit ljudi. Zmaj je bio dužan da obezbedi kišu kad je ona bila potrebna. Zmajevi su bili dimorfna bića, polu ljudi, polu životinje. Zmaj je vatrena ptica dugog repa, koja je tokom leta, oko sebe bacala varnice. Dok je među ljudima, mogao je uzeti ljudski oblik. Stanište zmajeva je bilo kraj šumskih voda u planini (ova mesta se i danas zovu zmajevaci), a mogao se nastaniti i u šupljoj bukvi. Zmaj je mogao nastati od nekoliko vrsta životinja kad one dođu do određene starosti. Mogao je nastati od šarana, zmije, ovna, ili od smuka. Postoji dosta priča rasprostranjenih među narodom, uglavnom dunavskih ribara, koji su navodno videli kako šaran izlazi iz vode i pretvara se u zmaja. Kada šaran stigne do određenog broja godina, njemu rastu krila i on izlazi iz vode kao zmaj. Dok leti, varnice, koje baca oko sebe, imaju oblik šaranovih krljušti. U nekim krajevima šaranovo meso je bilo zabranjeno, pa se i izbegavalo u ishrani, jer je šaran smatran svetom životinjom. Smatralo se čak da čovek koji bi pojeo šarana je mogao da dobije epilepsiju.


Zmajevi koji su imali rogove nastali su ovna. Ako se smuk preseče na pola, pa prednji deo ode u rupu, verovalo se da će od tog dela nastati zmaj. U kišovitim godinama se smatralo da zmaj nastaje od šarana koji nije hvatan, dok ako je godina sušna, smatralo se da nastaje od smuka istih osobina. Pol zmaja je zavisio od pola životinje. Zmaj je mogao bljuvati plavu ili crvenu vatru. Zmajevi su mogli imati seksualne i ljubavne veze sa lepim ženama. Zmaj bi mogao biti nevidljiv, osim za ženu u koju se zaljubi. Ovakve veze sa ženama su bile dosta česte, a žene koje bi doživelje seksualni odnos sa zmajem bile bi blede, ispijene i izgubile bi zelju za seksom sa ljudima, zbog zmajeve ogromne potencije. Žene su se teško oslobađale veze sa zmajevima, a o tim vezama nikom nisu smele da pričaju. Prekid veza sa zmajem obično žene nisu ni želele, međutim zmaj bi se isterivao ukoliko bi došla sušna godine, jer se smatralo da je zmaj zbog žene zapostavio svoju ulogu donošenja padavina. Zmaj bi obično kod žene dolazio kroz komin. Ukoliko bi žena htela prekid veze sa zmajem trebalo je da se kadi svojom kosom ili da nađe šuplju bukvu u kojoj je živeo zmaj i da je zapali. Smatralo se da i vrela voda može naškoditi zmaju, pa se u kotlu vrela voda stavljala pod komin. Kada bi zmaj upao u vrelu vodu izgore bi. Navodno žena je mogla odbiti zmaja ukoliko bi imala pri sebi loj nekog drugog, izgorelog zmaja. Žena sa zmajem je mogla imati i dete. Radi boljeg poroda, veze sa zmajevima nekad se nisu smatrale grešnim. Takođe verovalo se da su deca zmajeva i zmajica muškog pola.


Verovalo se da su deca sa zmajem izrazito jaka, da su nepobediva, takođe ta deca su bila izrazito mudra i imala neke natprirodne osobine. Ovakva verovanja su bila povod da veliki junaci steknu nadimak Zmaj. Tako unuk poslednjeg vladara Srbije, Đurađa Brankovića, u narodnim pesmama nosi nadimak Zmajognjeni. Njegovo rođenje je takođe zavijeno u misteriju, te se u narodnoj pesmi pominje kako ima vučju šapu, orlovo krilo i zmajevo kolo pod pazuhom, a iz usta mu modri plamen bije. Takođe junak prvog srpskog ustanka, Stojan Čupić dobio je nadimak Zmaj od Noćaja. Deca zmajeva su izgledala kao i svi ostali ljudi, jedino što se verovalo da imaju veću glavu i da pod pazuhom imaju mala krila. Detetom zmaja se smatrao i despot Stefan Lazarević, o čemu svedoči pesma ,,Carica Milica i Zmaj od Jastrebca’’.

Zmaj predstavlja neku vrstu mitskog pretka, kako je to Čajkanović nazvao ,,mitskim herosom’’, a zbog toga su i junaci u narodu obično smatrani da su zmajevitog porekla. Zmajev nastanak od životinja govori o njegovom totemističkom poreklu. Šume su u Slovenskoj mitologiji zamišljane kao boravište predaka, a to je mesto gde živi i zmaj, tako da to može biti dokaz tome, da je on mitski predak Slovena.


Zaštite ruke zimi Spoljni faktori, kao što su hladnoća, vetar, nagle promene temperature iz hladnog u toplo, štetno utiču na kožu ruku i ako se ne neguje na pravi način, ona vremenom postaje suva i ispucala. Ruke su, pored lica, najizloženiji deo tela, i zato je važno da im pružite adekvatnu negu, posebno na niskim temperaturama. Spoljni faktori, poput hladnoće, vetra, naglih promena temperature iz hladnog u toplo, štetno utiču na kožu ruku i ako se ne neguje na pravi način, ona vremenom postaje suva i ispucala.


Redovno radite piling ruku koji će odstraniti mrtve ćelije sa površine kože i tako omogućiti dubinsku negu. Piling možete kupiti ili napraviti sami. Dovoljno je da pomešate malo meda, krupne soli i pavlake i sve dobro promešate. Nanesite smesu na ruke i utrljavajte je nekoliko minuta. Poželjno je da u ovo doba godine piling radite bar jednom nedeljno.


Poželjno je da povremeno nanesete i masku, i to je najbolje posle pilinga. Namažite je na ruke, navucite rukavice ili namotajte oko ruku foliju - pod uticajem toplote koža bolje upija sastojke iz hranljivih preparata. Ostavite masku na rukama da stoji oko 15 minuta, pa je isperite prvo mlakom, pa hladnom vodom. Ružina vodica važan je dodatak zimske nege ruku. Da biste načinili losion, potrebno vam je 2/3 šoljice ružine vodice, 1/3 šalice glicerina i kašičica limunovog soka. Izmešajte sastojke, nalijte u tamnu bočicu i čuvajte na hladnome mjestu. Koristite prema potrebi.

Da biste maksimalno zaštitili kožu, veoma je važan izbor kreme za ruke. Najbolji efekat daju one napravljene na bazi butera, suncokretovog, maslinovog, avokadovog ili kokosovog ulja, aloje vere, vitamina... Ako ste se odlučili da provedete odmor na planini i pri tom uživate na skijanju, preporuka stručnjaka je da koristite kreme sa pčelinjim voskom koje su hranljivije i pružaju savršenu zaštitu od hladnoće. Što se tiče noktiju, osim laka, zimi je preporučljivo upotrebljavati i učvršćivač za nokte. On će dodatno zaštititi nokte od pucanja i listanja. No kako biste i nelakiranim noktima osigurali zdrav izgled, hranite ih iznutra - jedite hranu bogatu kalcijem i vitaminom A.


Frankenštajnova majka


M

eri Volstonkraft Šeli (Mary Wollstonecraft Shelley), rođena je 30. augusta 1797. Ona je engleska književnica koja spada u klasike svetske literature. Njeno najpoznatije delo jeste roman „Frankenštajn“ (ili „Moderni Prometej“), napisan u stilu gotske fantastike i horora, koji se smatra začetnikom naučne fantastike i savremenog horora. Njena književna priča počela je prilikom boravka na Ženevskom jezeru 1816., u takozvanoj godini bez leta, kada je zajedno sa suprugom Persijem Šelijem i drugim velikim engleskim romantičarskim pesnikom, lordom Bajronom, odlučila da, iz opklade, upusti u neravnopravno ogledanje sa ovim majstorima pera u pisanju priče strave i užasa. Zbog kišovitog vremena, njih troje su po ceo dan pisali strašne priče od kojih je 1818. nastao njen roman Frankenštajn. Ime “Frankenstein” je Mari verovatno uzela od dvorca Frankenstein, koji je videla na svom putovanju kotlinom Rajne. Meri Šeli po svoj prilici nije ni slutila da će iz njenog pera ne samo izaći najbolje delo, nego i da će ono predstavljati prvi autentični temelj jednog novog žanra — naučne fantastike. I uistinu, kada dve godine kasnije bude obavljen roman „Frankenštajn“ (čija će prerađena verzija izaći 1831), naučna fantastika dobiće svog prvenca, izniklog iz tradicije gotskog romana. lako središnja zamisao na kojoj počiva roman može savremenom čitaocu izgledati sasvim prostodušna i svakako ne previše naučna (galvanizacijsko oživljavanje konglomeratski sklopljenog ‘’čoveka’’ od delova mrtvaca), njena žanrovska jedinstvenost i izuzetnost ogledaju se u pionirskom nastojanju da se elemenat fantastičnog objasni iz perspektive ‘’nauke’’.


M

eri Šeli u predgovoru za svoj roman kaže: ‘’Za događaj na kojem se ovo književno delo zasniva dr Darvin i neki od nemačkih fiziologa pretpostavljaju da nije nemoguć. Nemojte misliti da pristajem i na najmanji stepen ozbiljne vere u takvu jednu zamisao, pa ipak, preuzimajući to kao osnovu za ovo delo mašte, nisam smatrala da samo tkam seriju natprirodnih užasa. Događaj od kojeg zanimljivost priče zavisi oslobođen je hendikepa da bude puka priča o avetima ili opsenama. Priču preporučuje novina situacije koju razvija i, ma koliko bila nemoguća kao fizička činjenica, pruža mašti tačku sa koje može da opiše ljudske strasti obuhvatnije i nadmoćnije nego ijedna druga koja daje uobičajene odnose stvarnih događaja. Okolnosti na kojima moja priča počiva izložene su u neusiljenom razgovoru. Ona počinje delom kao izvor zabave, a delom kao sredstvo za vežbanje nekih neisprobanih snalažljivosti uma. Drugi motivi se mešaju sa ovim kako delo napreduje. Ja sam u svakom pogledu ravnodušna prema načinu na koji će bilo kakve moralne tendencije koje postoje u osećanjima ili karakterima koje delo sadrži uticati na čitaoca. Ipak, moja glavna briga u tom pogledu bila je ograničena na izbegavanje slabljenja efekta romana u sadašnjosti i na izlaganje lepote unutarnjih osećanja, kao i na odlike univerzalne vrline.’’

bračni par Šeli


Savremenost moralnih dilema, životnost karaktera i aktuelnost teme (u svetlu pokušaja kloniranja ljudi i drugih naučnih prodora) čine ovo delo nezaobilaznim štivom. Meri je bila veoma načitana žena, što se u mnogim motivima njenih romana oslikava. Smrt njenog supruga bila je takođe povod pisanju romana „Poslednji čovek“ (The Last Man, 1826). Ovo je još jedan SF roman, koji je ostao u senci Frankenštajna, iako je u žanrovskom pogledu možda podjednako značajan. Radnja se zbiva 2073. i opisuje doživljaje poslednjeg preživelog pripadnika ljudske vrste posle jedne globalne epidemije. I ovim delom biće uspostavljen jedan trajan žanrovski obrazac čije će varijacije pisati mnogi kasniji SF autori. Meri Šeli je umrla kao uvažena književnica 1851. godine u Londonu. http://barracudapetrovaradin.blogspot.com


Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

MUŠKE FRIZURE Kakve frizure imaju veliki momci, videli ste u prošlom broju, a kakve frizure odgovaraju onim mlađim, i na koji način ćete najlakše privoleti svog mališana da pristane na friziranje, možete da pročitate u ovom broju. Uz par fotografija, pripremili smo i nekoliko saveta o održavanju frizure mališana.


Ne postoji posebno pravilo kada je pravo vreme za prvo šišanje. Ukoliko dete ima dužu kosicu koja mu smeta možete ga odvesti u salon i pre prve godine. Možete ga odvesti u salon kada vi budete išli na šišanje da se bolje upozna sa salonom, da vidi kako izgleda šišanje i kako treba da se sedi dok traje šišanje. Igrajte se frizera – napravite salon u sobi, stavite ga da sedi i stavite mu ogrtač. Koristite češalj i plastične makaze, pričajte mu kako će se šišati u salonu, pravite mu frizurice. Na taj način će dete lakše prihvatiti da ga neko drugi češlja i šiša. Pričajte sa detetom – pričajte mu kako će da ide u salon da se šiša, da će biti lepo i da će se super zabavljati. U zavisnosti od uzrasta možete staviti dete da sedi samo ili ga stavite kod sebe u krilo ako je još mali za samostalno sedenje. Ukoliko dete voli da se ogleda namestite ga da sedi ispred ogledala, ali ukoliko smatrate da će se uplašiti bolje ga okrenite od ogledala. Polako mu stavite ogrtač da se ne uplaši. Ukoliko ne želi probajte da stavite samo peškir. Umesto pranja kose bolje je da se samo kosa poprska vodom. Nakon šišanja mu presvucite majicu da ga ne bi grebale dlačice. Obavezno se slikajte nakon šišanja, ovo je važan događaj za vas i za dete


Salon lepote

Hemograd Lamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac


Iz bakine kuhinje SALATA SA ŠKAMPIMA

1/2 kg škampa, 100 gr sveže borovnice, 1 glavica zelene salate, 50 gr oraha, 50 gr feta sira, so, maslinovo ulje, balzamiko sirće U posoljenoj vodi obariti škampe, oprati hladnom vodom i ocediti. Oprati salatu i seći na sitne delove. Staviti u dublju posudu, pa dodati oprane borovnice i polovine oraha. Salatu posoliti, dodati škampe, maslinovo ulje i balzamiko sirće. Na kraju dodati usitnjeni feta sir. Salatu služiti rashlađenu.


SALATA SA ŠAMPINJONIMA

300 gr šampinjona, 2 čena belog luka, veza svežeg peršuna, 50 gr tvrdog sira, so, maslinovo ulje Šampinjone dobro oprati i ukloniti sve ostatke komposta. Iseći na tanke listiće i propržiti na malo ulja, ne duže od 5 minuta. Skloniti ih sa vatre, posoliti, pa dodati izgnječeni beli luk. Dodati na listiće narendan tvrdi sir, pa zatim sitno seckani sveži peršun. Preliti maslinovim uljem. Salata se može služiti topla i hladna, po ukusu


SALATA SA AVOKADOM

300 gr očišćenog avokada, 200 gr čeri paradajza, 1 glavica zelene salate, 200 gr zelene boranije, so, ulje, sok od 1 limuna Obariti u slanoj vodi boraniju, oprati hladnom vodom i ocediti. U dublju posudu staviti boraniju, dodati seckani čeri paradajz, avokado sečen na tanke kriške i zelenu salatu. Sve posoliti, dodati ulje (može maslinovo ako više volite), i preliti sokom od limuna. Salatu služiti rashlađenu.


SALATA OD CRVENOG VOĆA

200 gr jagoda, 200 gr malina, 200 gr kupina, 2 veće breskve, 2 veće narandže, par zrna grožđa, sok od 1 limuna. Ako crveno voće ne možete da nabavite sveže, može i smrznuto. Voće operite i isecite na sitne komade (maline i kupine nije potrebno, one su dovoljno sitne). Dodati sitno sečenu breskvu i narandžu. Sve preliti isceđenim limunovim sokom. Tako ćete dobiti još svežiju poslasticu, a i sačuvaćete boje voća. Salatu služiti rashlađenu


Verova Puž može da spava 3 godine odjednom ! Kameleonu je jezik dva puta veći od tela. Majmun će potonuti u živi pesak, ali mula neće ! Patka ima tri očna kapka. Veliki roj skakavaca može pojesti 80000 tona kukuruza u jednom danu.


ali ili ne Krtica može da iskopa tunel od 70 metara za jednu noć. Jedna vrsta crva u Australiji raste i do 3.5 metara u dužinu. U proceni : 80% životinja na zemlji imaju po 6 nogu. Aligatori ne mogu da idu unatraške. Iguana može izdržati pod vodom 28 Između 1902-e i 1907-e godine isti tigar ubio je 436 ljudi u Indiji.


Frajla januar 2013. Godina II Broj 7