Page 1

Ćaskanje:

Marko Janjić

Putovanja:

Vršac Zdravlje:

godina II

novembar 2012

broj 2

Prehlada

model: Jovana Jovanović foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev

Moda:

Marama


Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Vršac str 11 - RAZGOVORI Nema predaje str 16 - UREDJENJE PROSTORA Kutak za sve str 20- ZDRAVLJE Prehlada str 23- ZDRAVLJE Alternativna medicina - presna hrana

broj 2, godina II oktobar 2012 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj

str 28 - INTERVJU Marko Janjić str 33 - ZANIMLJIVOSTI Ljuta k’o paprika str 36 - MODA Detalj bez kojeg se ne može str 41- PRE I POSLE Transformacija - Milica Doslop str 43 - NAJ FRAJLA Glasanje str 45 - MITOVI I LEGENDE Vile str 47 - LEPI I ZDRAVI Mini saveti za lepotu str 51 - ZANIMLJIVE ŽENE Milunka Savić str 58-SAVETI Nega kose str 64- RECEPTI Iz bakine kuhinje str 68- ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent


Reč urednice...

Dragi prijatelji (ne smem više da se obraćam samo ženskoj populaciji, jer sam saznala da imamo veliki broj muških čitalaca - veliki podrav za sve njih!), miholjsko leto se još uvek ne da, pa vas pozivam da ove lepe dane iskoristite na uživanje u prirodi. Odmah ću vas obavestiti kome su otišli naši rođendanski pokloni: 1. Jesenja kapa, koju poklanja Smiljana Pavić iz Zrenjanina - Tamara Novaković 2. Ikebana, koju poklanja magazin FRAJLA - Aurelija Branka 3. Podmetači i četka, koje poklanja Olgica Buljovčić iz Bikova - Zorica Penić 4. Narukvica, koju poklanja Fimolina unikatni nakit - Radmila Ivković 5. Zidni sat, koji poklanja magazin FRAJLA - Mariana Gajan 6. Svećnjak, koji poklanja magazin FRAJLA - Milan Jović Dodeljujemo još jedan extra poklon Branislavu Tucakovu, koji je poželeo da svojoj supruzi pokloni kapu. Mi ćemo mu izaći u susret i pokloniti još jednu kapu! Na strani 40 čeka vas prva PRE I POSLE priča o transformaciji, i poziv da se prijavite. I u ovom broju glasajte za NAJ FRAJLU, jer se finale bliži... Voli vas vaša Frajla!

foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić

novembar

2012

2


BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Glasali ste, i izabrali šest potencijalnih NAJ FRAJLI! I u ovom broju imate mogućnost da između njih izaberete tri finalistkinje, od kojih će jedna poneti titulu NAJ FRAJLE i pojaviti se na naslovnoj strani novogodišnjeg izdanja magazina FRAJLA. Druga finalistkinja je Nina Mileusnić, a u ovom broju nam se ponovo predstavlja Jovana Jovanović. Kao i do sada, dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Jovana na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 magazina FRAJLA. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u finalu.


NOVI KONKURS Ako i ti želiš da se uključiš u takmičenje za NAJ FRAJLU, ovo je prilika! Pozivamo sve frajle i frajlice da se prijave za takmičenje za NAJ FRAJLU 2013!!! Prijave primamo od danas, pa do 1. decembra ove godine, kada ćemo organizovati snimanje za devojke koje uđu u uži izbor. Svoje podatke, ime, prezime, datum rođenja, zanimanje i 2 fotografije (lica i cele figure), pošaljite na e-mail adresu mstanimirov@frajla-magazin.com

Očekuje vas pojavljivanje na naslovnoj strani magazina FRAJLA, zanimljivo druženje tokom snimanja, a za one koje stignu do finala tu su i vredne nagrade... PRIJAVITE SE, ČEKAMO VAS!!!

BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE novembar 2012

4


Vršac, lepa varoš V

rščani su izabrali samo tri reči za divljenje svom gradu. Iako su napisane još pre 165 godina, Vrščanima su drage, prisne srcu, zato što im je te reči ostavio njihov velikan Jovan Sterija Popović. One kažu: “Vršac lepa varoš.” Nađene su u rečenici Sterijinog “Romana bez romana”, objavljenog u Novom Sadu još 1838, a poslednje, sedmo, izdanje štampala je Književna opština Vršac, 1998. Vršac, lepa varoš - grad umetnosti, biznisa i sporta. Smešten u podnožju Vršačkih planina, sa kojih se spušta svež vazduh šuma i dah vinograda, ovaj grad u sebi slikovito odražava i tradiciju i savremenost. rojna stara zdanja raznovrsnih stilova, crkve i kulturne institucije, čuvaju jednu od najstarijih tradicija među srpskim gradovima. “Grad pod Kulom” jedan je od najstarijih u Vojvodini. Sa svojih 40.000 stanovnika nalazi se na osmom mestu po veličini. Obeležja grada su sinteza plemenite prošlosti i njihove aktuelnosti u našem vremenu. Obično je predstavljen sa tri likovno uobličena znaka: Kula, grožđe i manastir Mesić. Iako su različiti, ali i realni, zajednički im je nepoznat nastanak. Ni približno se ne zna godina izgradnje Kule, još manje se zna o rimskom utvrđenju na čijim je temeljima podignuta. Kada je reč o grožđu može se konstatovati - od Dačana i Rimljana do današnjih dana ovde se uzgaja vinova loza. Ostao je zapis da je 1494. godine dvor ugarskog kralja Ladislava II kupio bure vršackog vina za 10,5 zlatnih forinti. Nema pouzdanih podataka o izgradnji manastira Mesića. Tri istoričara pretpostavljaju da je izgrađen čak 1030. godine, pa bi po tome Mesić bio najstariji pravoslavni manastir kod nas.

B


O

njihovom nastanku jedna od legendi kaže:”Bio jedan čovek i imao tri sina. Živeli su oni u bedi i siromaštvu na nekoj pustoj planinai i jedva su sastavljali kraj s krajem... Otac odluči da napuste svoju kuću i potraže neko bolje mesto za život. Onda kad su prešli jednu veliku reku ugledaše neka brda kako se na severu plave. Posle nekoliko dana pešačenja stigli su bliže i ugledali šume pune divljači, močvare i jezera puna riba i plodne livade. Radostan otac tada reče: “Ovde ćemo se nastaniti!” Kada su se malo odmorili i potkrepili, otac uze luk i strele i pruži ih svojim sinovima: “Svaki od vas izbaciće po jednu strelu iz ovog luka i tamo gde ona padne podići će neku građevinu.” Najstariji sin pusti strelu, a vetar dunu i baci je vrh jednog brda i on odluči da tu podigne tvrđavu. Zatim uze luk i srednji sin, a tamo gde padne njegova strela on obeća da će sazidati grad. Najmlađem sinu vetar odnese strelu daleko iza brda i on se zakle da će tu sazidati manastir. Srećan zbog njihovih odluka otac ih tada okupi i reče: “Sinovi moji, zaista ste me obradovili svojim mudrim odlukama. Po njima će vas ljudi večno pamtiti. Ja sam već star čovek i nemam snage za velika dela, ali ću zato između vaših zdanja zasaditi vinograd. On će vas večno povezivati i u njemu ćemo nalaziti radost i veselje.” Tako se i zbilo.” Ime našeg grada prema pisanim tragovima prvi put se pojavljuje pre skoro šest vekova, daleke 1427. godine u obliku Površan, u jednom pismu kralja Žigmunda (1387-1439). Krajem XVI veka u spisima se mogu pronaći oblici Varsocz (Varšoc), Versecz (Veršec), Viricza (Virška). Godine 1694. zabelezen je toponim Versocz (Veršoc), a 1707. Godine Varczas (Varšac).

novembar

2012

6


U

svim ovim nazivima koren je srpska reč “vrh”. Godine 1427. ispred navedenog osnovnog značenja stajao je prefiks “pod” što znači ispod vrha (brega) i to bi bio PODVRŠAN. Kasnije se prefiks “pod” izgubio, a dodat je završetak “šac” korenu reči “vrh” i tako smo dobili ime koje grad nosi i danas - Vršac (mali vrh).Od davnina su u ovim krajevima povremeno živeli Kimerci, Kelti, Dačani. Rimljani su na mestu današnje Vršačke kule imali osmatračnicu, njih smenjuju Sarmati da bi se u VIII veku naselili Sloveni, a vek kasnije i Mađari. Prvi pisani dokument u kome se pominje naziv grada Vršca potiče s početka XIV veka. Od XIV veka kada je podignuta tvrđava (Kula) u njemu se smenjuju mađarski i srpski gospodari, a jedno vreme bio je u posedu Đurđa Smederervca. 1552. godine osvajaju ga Turci i u njihovoj vlasti je sve do 1717. godine, po njihovom odlasku počinje nagli priliv novih stanovnika kao i privrednoekonomski i kulturni razvoj. ajveća etnička promena nastupila je u toku Drugog svetskog rata kada su nacisti, mahom domaći Nemci, proterali u koncnetracione logore i tamo usmrtili gotovo celokupno jevrejsko stanovništvo grada, dok je nakon 1944. godine celokupna nemačka zajednica koja nije izbegla pred Crvenom armijom proterana iz svojih kuća i smeštena u sabirne logore u kojima su usled izuzetno loših životnih uslova i lišeni svih građanskih prava, stradali od gladi i bolesti, dok su se preživeli nakon 1948. godine uz prećutnu saglasnost vlasti počeli iseljavati u Austriju, Nemačku ili prekomorske zemlje.

N


T

ada dolazi do sistematske demografske i političke promene u gradu. Osamdesetih godina dvadesetog veka Vršac počinje da izlazi iz privredne tame i razvija imidž uspešnog grada. 1964. godine statutom je određen grb grada na kome je panorama Vršca, u zaleđu su bregovi sa vinovom lozom i na vrhu obeležja duge tradicije: kula (tvrđava-obeležje grada iz sredine XIV veka) sa kapelom (sagrađena na mestu posebnog poštovanja vezanog za kult vod), i Halaburina ruka (spomen na seljački ustanak protiv Turaka u Banatu 1594. godine). Brojna su kulturna i umetnička društva mnogih naroda i narodnosti, koji su ovde živeli i žive. Vršac se privredno razvija, obnavlja svoju poljoprivredu, razvija industriju i uspostavlja kontiuitet sa svojim najboljim kulturnim tradicijama. Danas je privredno-poslovno središte u južnobanatskom regionu i istaknuti kulturno-obrazovni centar. novembar

2012

8


jul. 2012

10


NEMA PREDAJE ! Kada u čovekovom životu nastupi ono sivo, ružno doba, kada mu najbliži okrenu leđa, a on/ona ostane nasamo sa svojim neprijateljem, sa svojom bolešću, većina se preda odmah, bez borbe. Ali ne svi. Ali ne ona... Vesna Bondžić nije htela da se preda. O sebi kaže: „Pre pet godina kada sam operisala karcinom dojke, nisam znala ni jednu „živu” ženu sa ovom dijagnozom. Bilo ih je, ali su krile svoju bolest. Nisu pričale o tome iz dva razloga: zbog sebe, jer ih je sredina otpisivala i sažaljevala a to im je najmanje tada bilo potrebno, ali i zbog porodice jer imaju, kako se veruje „loš gen” koji nasleđuju njihova deca. Strašno! Vrnjačka Banja je mala sredina u kojoj živi nešto više od 20 000 stanovnika, a gde se registruje mesečno oko 10 novih slučajeva karcinoma. U mojoj banji nemamo onkologa, psihologa, ne radi se ultrazvučni pregled dojke. Usmereni smo u susedni grad Kraljevo gde se na ultrazvučni ili mamografski pregled čeka i po tri meseca zbog nenormalnih gužvi. Mi sa dijagnozom karcinoma smo prepušteni sami sebi, bez informacija i bez podrške. Rak u mom kraju znači smrt... Ja se nisam osećala kao neko ko umire, već neko ko želi da živi, kao što reče F.M. Dostojevski: “Hoće mi se da živim pa makar i protiv logike. Neka i ne verujem u poredak stvari na ovom svetu, ipak su mi mili lepljivi listići u proleće, koji se tek razvijaju...”


Sa karcinomom ili bez njega, sa kosom ili bez nje bila sam ista osoba. Shvatila sam da je razlika samo u očima posmatrača, a to treba menjati. Posle operacije izbombarduju vas prognozama, koliko ćete „trajati”, šta nećete doživeti, samo vam ne stignu objasniti ono najvažnije - kako se boriti. Ne znate šta vas čeka dok prolazite kroz hemioterapiju, zračnu, hormonsku, treba vam podrška, treba vam neko kome verujete, a verujete onome ko je sve ovo prošao i preživeo. I eto razloga da se učini nešto.“ Vesna je predsednica i osnivač udruženja Ženski centar “Milica” iz Vrnjačke Banje. Udruženje je nastalo tako što je rešila da okupi žene sa dijagnozom kancera, da zajedno nađu odgovore, da pomognu sebi i jedne drugoj, onima koje tek ulaze u borbu sa bolešću. Tako je nastala „Milica” koja je prva javno progovorila o tabu temi zvanoj rak, koja je okupila lekare, žene, omladinu, decu, koja je prerasla od udruženja koje je brojilo sedam žena do „ljubičastog pokreta“ u koji je uključen ceo grad, i šire. Veliku podrsku od samog početka Vesna je imala od lekara koji su se odazivali i učestvovali u svakoj tribini na temu prevencije, a posebno od potpredsednice udruženja, dr Vesne Maličanin spec.ginekologije i akušerstva. Ženski centar „Milica“ je udruženje koje su formirale žene obolele od karcinoma podržane svojim sugrađankama, i kao takvo ima za cilj poboljšanje kvaliteta života žena, a pre svega pružanje psihološke podrške obolelim od karcinoma, i pomoć pri prevazilaženju problema sa kojima se suočavaju prilikom prolaska kroz proceduru lečenja, u grupama samopomoći i psihološkokreativnim radionicama. Udruženje se trudi da edukuje stanovništvo o prevenciji, faktorima rizika, putem javnih tribina i manifestacija, a maksimalno podstiču obolele da učestvuju u akcijama, manifestacijama i radionicama kojima se pospešuj njihov osećaj korisnosti.

novembar

2012

12


Na pitanje zašto se Udruženje zove „Milica“, Vesna odgovara: „Milica po kojoj je Udruženje dobilo ime je moja nana (baka po majci). To je prva žena koju sam gledala kako se bori sa ovom teskom bolešću na način koji je sličan mom, velikom voljom za životom i optimizmom. Za nju nije bilo prepreke, bolest je možda usporila, ali nije pobedila. Ovo ime je nosila i velika i hrabra žena kneginja Milica. Milica predstavlja nesto milo i nežno, ženstveno sa jedne i hrabro i dostojanstveno sa druge strane. Moje „Milice” su takve, žene milih lica i lepih misli, veliki borci. One su veličanstvene jer su odlucile da budu jače od svoje sudbine. Zvanično imamo 150 članica, ali smatramo da je svaka žena naše opštine članica našeg udruženja, jer imamo veliku podrsku sugrađanki na svakoj akciji i manifestaciji koju organizujemo. Nase udruženje ima i muškaraca u svom sastavu, oni su počasni članovi udruženja, jednostavno su izrazili želju da budu deo ove ljubičaste priče, a nama je bila čast da ih primimo .“

Pored organizovanja tribina na temu prevencije, udruženje Ženski centar “Milica” je pokrenulo akciju za nabavku ultrazvučnog aparata za Dom zdravlja Dr Nikola Džamić u Vrnjačkoj Banji. U cilju prikupljanja neophodnih sredstava za kupovinu aparata naš centar je organizovao i nekoliko većih akcija kao što su “Vaskršnje jutro” kojoj su se priključili vrtić, škole, Udruženje roditelja dece ometene u razvoju (URDOUR), Ugostiteljsko turistička škola, proizvođači licidarskog programa itd. Kitilo se „Drvo radosti” a celokupni prilog od prodaje bio je namenjen kupovini ultrazvučnog aparata. Akciji su se priključili i rok bendovi, svirajući niz koncerata pod nazivom „Dobar zvuk za ultrazvuk” u našoj organizaciji. Povodom svetskog dana borbe protiv karcinoma dojke 24.10.2012 organizovali smo manifestaciju „Nazdravimo čašom zdravlja ljubavi veri i nadi”gde su pored bogatog programa koji su započeli predškolci „igrom leptira”i nastupa učesnika prvog glasa srbije Filipa Mitrovića, bila uključena i deca URDOUR-a kao mali manekeni na reviji ljubičastih majica. Posle revije su male mažoretkinje povele sve prisutne u šetnju podrške “Milicama” do veštačke stene u Vrnjačkom parku gde su se penjali najstariji član Planinasko sportskog kluba Goč, koji ima 85 godina i jedna od najmlađih članica, pustivši sa vrha platno 8m dugo na kome je pisalo: NI JEDAN ZID NIJE DOVOLJNO VISOK DA ZAUSTAVI SNOVE. Sada organizujemo koncert podrske “Dobarzvuk za Ivanu” devojku koja se oporavlja od teške saobraćajne nesreće.


Na žalost, kako to obično biva, Udruženje nema stalne prihode, i većinu akcija članice finansiraju same. Vesna kaže: „Verujemo da će se nešto promeniti na bolje, i da ćemo dobiti makar prostor u kome možemo raditi. Ove žene to zaslužuju. Zahvaljujući Balkanskom fondu za lokalnu inicijativu koji je već dva puta podržao projekte našeg Udruženja, uspeli smo da organizujemo psihološko-kreativne radionice, u a u 2012. podrškom projekta “Čašom zdravlja do dostojanstvenijeg života” za žene koje su u teškoj finansijskoj situaciji a leče se od karcinoma, otpočeli smo i obuku o tradicionalnim metodama veza, šivenja, heklanja i sl, da u okviru Udruženja izrađuju suvenir – banjsku čašu-čašu zdravlja, čijom prodajom ćemo pomoći najugroženijima.“ Planovi za budućnost – ima ih mnogo, veliki su i od njih se ne odustaje. Nedavno je Udruženje „Milica“ postalo član NALOR-a (nacionalne asocijacije lečenih od raka) što predstavlja veliki korak za njih, jer više nisu same. Aktivnosti su im i dalje usmerene prvenstveno ka nabavci ultrazvučnog aparata, na dobrom su putu da to i ostvare, a dobili su i obećanje ministarke zdravlja dr Slavice Đukić Dejanović da će im u tome pomoći. Nastavljaju sa pružanjem psihološke podrške obolelima od karcinoma, trude se da naprave iskorak, da stvari promene na bolje. Vesnina poruka čitateljkama glasi: „Drage moje frajle, nikada ne odustajte, borite se za ono što želite jer je izgubljeno samo ono čega se vi odreknete. Živite život, uživajte u njemu, raduj te se svakom danu jer je neponovljiv.“ novembar

2012

14


Kutak za sve...

P

riprema zimnice sa dolaskom jeseni donosi i pitanje gde će se ta zimnica čuvati tokom zime. Najčešće se za to koriste ostave, bilo u stanu, bilo na terasi ili u nekom pogodnom kutku u kući. Ovaj prostor treba adekvatno opremiti, jer će tu ipak duže boraviti naša hrana koju sa toliko pažnje pripremamo. I u slučaju kada ne postoji prostor u stanu koji je tokom gradnje bio namenjen za ostavu, moguće je lepom organizacijom obezbediti taman toliko mesta za jednu policu na kojoj će biti poređane tegle, flaše, kutije i korpe. Ponekad je sasvim dovoljno da se u zid ugradi polica dimenzija jednih klasičnih vrata, dubine dvadesetak centimetara.I onda kada vam se čini da je baš u vašem stanu nemoguće napraviti ostavu jer kvadratura ili struktura stana to ne dozvoljava, rešenje postoji. To može biti pokretna mini ostava, odnosno ormarić sa pregradama, fiokama, policama, vratancima, koja će stajati negde na dohvat ruke. Veoma je dobro misliti na svaki kutak u ostavi, iskoristiti ga maksimalno, pa čak i u situacijama kada vam se čini da je to nemoguće. To se posebno odnosi na ćoškove, nepravilno oblikovane zidove i slično. Tada je najpametnije pozvati stručnjaka koji će po meri vašegprostora izraditi police da biste ga što bolje iskoristili. novembar

2012

16


N

ajvažnija stvar kod svake ostave nije veličina, već organizacija prostora. Uglavnom su to mali prostori, pa se samim tim u njima lako stvara haos, ako ne postoji red.Kada napravite dobru klasifikaciju stvari, znaćete koliko različitih celina imate. Najjednostavnije rešenje za uređenje ostave su uvek police. Postavite ih tako da svakoj polici možete prići i tako da iskoristite što više prostora. Shodno tome koliko namirnica držite, police možete nanizati od poda do plafona. Kada određujete visinu polica, najvažnije je znati da se pri dnu drže kabastiji predmeti, poput korpi i flaša, u srednjem delu su oni najsitniji pa tu police mogu biti na manjem međusobnom rastojanju, a pri vrhu su najčešće neki lakši predmeti koji se mogu slagati jedan na drugi pa je takođe poželjna veća visina između polica. Nikako nije dobro da se sve police postave na jednakim međusobnim rastojanjima jer ćete tako stvoriti puno praznog prostora koji se mogao bolje iskoristiti.

K

ako biste što bolje iskoristili svoju ostavu, uz police možete kombinovati fioke, delove koji se zatvaraju, posebne pregrade za začine, mesto za čuvanje vina... Naravno, u ostavi možete uvek držati i tanjire, male kuhinjske uređaje i sve one stvari za koje nemate mesta u kuhinji. Dobro organizovanim prostorom možete lako da upravljate i u njemu dobro da se snalazite tako da ukoliko više ne budete imali potrebu da u ostavi držite hranu, možete je uvek pretvoriti u ostavu za držanje drugih stvari.


I na kraju, da bi vaša ostava bila najkvalitetnije iskorišćena, potrebno je slediti 5 pravila:

1.Redovno čišćenje Da bi sve o ostavi bilo na dohvat ruke, ali i da bi hrana koju tamo čuvate bila ispravna, redovno čistite taj prostor, izbacujte hranu koja predugo stoji, koja je već neko vreme načeta, ili joj je istekao rok. Tako ćete dobiti potreban prostor, i znaćete šta stvarno možete da iskoristite od hrane koju ste uskladištili. 2.Premeštajte stvari S vremena na vreme premestite stvari koje su se nagomilale u ostavi. Svima nam se dešava da kada nešto ne znamo gde da stavimo, ubacimo „privremeno“ u ostavu, pa ga tamo zaboravimo. Zbog toga je poželjno „prestresti“ sadržaj ove prostorije s vremena na vreme, i premestiti ono čemu tamo nije mesto. 3.Sortirajte stvari Rasporedite stvari koje odlažete u ostavu po nekom sistemu, recimo po nameni. Ako u ostavi čuvate samo hranu, onda je rasporedite po vrstama: žitarice, konzerve, piće, grickalice, zimnica, i sl. Ako sem hrane u ostavi čuvate još ponešto, odvojite u posebne grupe sudove, kućne aparate, torbe za kupovinu, i sl. 4.Obeležite stvari Da bi korišćenje stvari koje se nalaze u ostavi maksimalno olakšali, pogotovo ako ih koristi više osoba, recimo svi članovi porodice, možete napraviti nalepnice koje ćete zalepiti na police, fioke ili kutije. Na svakoj napišite šta se u njima nalazi, a ako u kući imate malu decu, koja još ne znaju da čitaju, na nalepnicama mogu biti simpatični simboli, i njima razumljivi. 5.Raspakujte stvari Sve proizvode koji imaju dodatnu, spoljnu ambalažu, kao što su glomazne kutije, raspakujte, jer će tako proizvodi zauzimati manje mesta. novembar

2012

18


Bracelet

Beige Flower

Designed by Fimolina


AAAAPĆIHA!!! Prehlada se javlja češće nego sve ostale bolesti zajedno. Većina ljudi se prehladi nekoliko puta svake godine, obično u jesen, zimi i u proleće. Mnogi istraživači opazili su da deo populacije, otprilike šest do deset odsto, nikad nije prehlađeno. Zašto?Najverovatnije zahvaljujući prirodnoj otpornosti u kojoj važnu ulogu ima pravilna prehrana i fizičko stanje organizma. Postoji oko 200 vrsta virusa koji mogu uzrokovati prehlade. Infekcija obično nastupa 18 - 22 časa nakon što virus uđe u organizam. Prehlada je najčešće izazvana virusnom infekcijom, a ne kako se uglavnom misli, udisanjem hladnog vazduha. Kad nastupi infekcija dolazi do promene u fiziologiji sluznice nosa i grla, pa se javljaju karakteristični simptomi. Neretko se simptomi prehlade, zbog sličnosti, mešaju sa simptomima alergija, a često će se u govoru i grip zamenjivati prehladom.

Grip, kao i prehladu, uzrokuje virus, ali virusi gripa pripadaju drugoj porodici. Antibiotici kod prehlada i gripa zbog toga neće imati učinka, ali namirnice bogate vitaminom C u razdobljima prehlada mogu biti od najvećeg značaja, jer on ublažava simptome prehlade i ujedno jača imunološki sistem. Druga najčešće spominjanamaterija koja može pomoći u slučajevima virusnih oboljenja je cink. On sprečava razmnožavanje nekih virusa, čime se mogućnost nastanka komplikacija i trajanje oboljenja smanjuje. Dnevne potrebe za cinkom su 15 miligrama. novembar

2012

20


Vitamin A tokom prehlada mogao bi imati vrlo važnu ulogu jer osnažuje ćelijske membrane, pomaže u zaštiti sluznice usta, nosa, grla i pluća, pa stoga smanjuje podložnost, ali i učinak infekcija. Ako je prehlada praćena povišenom temperaturom (ali i ona koja nije), unos tečnosti treba da bude veći nego inače, kako bi se nadoknadila ona koja se gubi znojenjem, i što bolje izbacili otrovi iz organizma. Takođe vrlo korisni tokom prehlade mogu biti različiti čajevi, najbolje domaći, npr. od kamilice, žalfije, mente, lipe, jabuke, šipka, i drugi, i najbolje zaslađeni medom. Voćni sokovi mogu razbiti monotoniju svakodnevnog pijenja čaja. Pri tom je bolji izbor voćni sok nego sirup, pogotovo sveže isceđeni. Ne treba zaboraviti ni pileću supu, jer piletina sadrži već pomenuti, neophodni cink.Beli i crni luk takođe se preporučuju jer sadrže prirodne materije (poput antibiotika) koje pozitivno deluju na imunološki sistem.

Simptomi prehlade su zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod male dece. Simptomi se postupno smiruju i po pravilu ne zahtevaju odlazak lekaru, ali kod ljudi slabijeg imuniteta, kao i kod dece, može se javiti upala sinusa i uha ili bronhitisa. Bakterijama je teže da se razmnože kada unosimo dovoljne količine tečnosti. Lekovite biljke mogu da budu veoma korisne za prevenciju, jer osim čaja, od njih možete napravite prijatnu kupku. Takođe obratite pažnju na ishranu. Trebalo bi da izbegavate začinjenu hranu uz unos većih količina voća i povrća. Začepljenost nosa najlakše će se ublažiti udisanjem vodene pare, inhalacijom, što se postiže udisanjem vodenog isparenja iznad posude sa vrelom vodom, glave prekrivene peškirom. Pored toga, važno je slojevito se oblačiti, nikako biti lagano odeven, ali ni prenatrpan toplom garderobom.


U nastavku nudimo vam nekoliko narodnih lekova, koji se sastoje od čajeva od različitih kombinacija lekovitog bilja.

Protiv prehlade, kijavice i upale sinusa:

40 g bosiljka, 30 g čubara (satureja montana) i 30 g nane. Sve biljke pomešajte, pa tri kašike smeše prelijte sa pola litra ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite dvadeset minuta. Procedite, zasladite medom i pijte u toku dana.

Čaj protiv povišene temperature:

40 g zova, 30 g lipe i 30 g kamilice. Sve biljke pomešajte, pa tri kašike smeše prelijte sa pola litra ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite deset minuta. Procedite, zasladite medom i pijte što toplije.

Protiv nadraženih disajnih puteva i suvog kašlja:

20 g anisa, 20 g slatkog korena, 20 g bokvice, 20 g zove i 20 g majčine dušice. Sve biljke pomešajte, pa četiri kašike smeše prelijte sa 750 ml ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite pola sata. Procedite i popijte u toku dana. Delovi teksta preuzeti sa: www.narodnilijek.com i www.hellomagazin.rs novembar

2012

22


Lepota dolazi iznutra Lepota i mladost dolaze iznutra. Presna biljna hrana ulepšava naše telo, misli i duh. Nešto od čega najviše zavisi naša spoljašnja lepota jesu navike u vezi ishrane. Presna veganska hrana sadrži u sebi sokove.Sokovi čine naša tkiva hidriranim i samim tim lepšim. Za našu lepotu preporučuju se sokovi od svežeg, presnog organskog povrća. Preporučuje se priprema soka za detoksikaciju od dve vrste zelenog lisnatog povrća po vašem izboru uz dodatak krastavca. Ovakav sok obiluje enzimima jer presni biljni sastojci se ne zagrevaju iznad 45 stepeni pa se time očuvaju enzimi iz hrane. Tri ključne stvari koje smanjuju vašu energiju (tromost, nadutost, malaksalost, iscrpljenost, umor) i ugrožavaju vaše zdravlje (gojaznost, holesterol, trigliceridi). Vaše telo se sastoji od sedamdeset procenata vode, zar vaš izbor hrane ne bi trebalo da se ogleda u ovom podatku ? Odličan način da se započne hidratacija Vašeg tela je konzumacija hrane (namirnica) u kojoj nije uklonjena prirodna voda kroz kuvanje. Najnoviji podaci pokazuju da su nedostaci hranljivih materija (minerala, vitamina) u našoj ishrani najčešće izazvani onim što jedemo. Vaša trenutna ishrana može vam oduzeti dragocene vitamine i minerale. Dobro izbalansirana hrana (obrok) od presnog povrća sadrži ceo spektar vitamina i minerala, dok hrana koja se priprema korišćenjem konvencionalno metodom (kuvanjem) uništava oko osamdeset procenata nutricionističke vrednosti (minerala, vitamina).Pobornici ovog koncepta prirodne ishrane smatraju da termička obrada namirnica uništava enzime koji se prirodno nalaze u hrani, a „roufudisti“ u njima vide faktor osnovne životne snage, jer potpomažu upijanje hranljivih materija i varenje. Ukoliko, pak, konzumiramo pretežno kuvano, telo mora da ih dodatno stvara, a kada ih nema dovoljno u hrani, vremenom se iscrpi, što podrazumeva i ubrzano starenje organizma.


Kuvana ulja i masti, kuvana biljna ulja, margarin i životinjske masti su jedni od najštetnijih sastojaka hrane koji izazivaju upalu tkiva, pomute razum, oštete kardiovaskularni sistem, uskraćuju lepotu i ubrzavaju starenje. Kada se ova ulja izlože svetlosti i visokoj temperaturi, kreiraju se slobodni radikali koji su povezani sa procesom starenja i stanjem karcinoma. Za kuvanje se preporučuje kokosovo ulje jer je najstabilnije ulje.Najbolji izvor proteina za naše dobro zdravlje i lepotu jesu zeleno povrće, kao spanać, blitva, kelj, kupus, klice, peršun, zatim seme lana, konoplje, bundeve, masline. Može se reći da je zeleno lisnato povrće najvažnija grupa hrane. Zeleni listovi su najbolji izvor alkalnih minerala, sadrže najbolju vrstu vlakana, najbolji izvor hlorofila, deluju smirujuće. Hlorofil je jedan od najefektivnijih prirodnih materija koje renoviraju našu lepotu i pomažu u izlečenju i oporavljanju. Rafinisani šećer oštećuje kožu jer se vezuje za molekule kolagena u koži, uzrokuje smanjenje fleksibilnosti kože i mrlje po koži. Poželjno je eliminisati rafinisati šećer iz ishrane. U zamenu se može koristiti nepasterizovani med (dobijen uz humano tretiranje pčela), suvo voće, zaslađivač stevia. Isto tako izbegavati i belo brašno, krompir, hibridno voće bez semenki. Ništa nije tako ukusno kao hrana koju sami posadimo iz organskog ili autohtonog semena iz bašti naših baka. Budućnost našeg biološkog preživljavanja u toksičnom okruženju je u ishrani na biljnoj hrani organskog porekla. Želimo da vas ohrabrim i podstaknem da sami uzgajate svoju hranu u baštama, na balkonu, u prozoru. Svako ima mogućnost da uzgoji klice iz organskog semena, a poznato je da su klice kovčeg sa blagom enzima za podmlađivanje i lepotu. Pravilna ishrana počinje u ustima žvakanjem na način kojim se preporučuje da 50 puta žvaćemo svaki zalogaj kako bi se sadržaj hrane natopio enzimima pljuvačke. Postoji obilje voća I povrća u prirodi i ovo treba da primenimo u našem meniju, rotirati vrste biljaka koje konzumiramo, da bi smo uneli ceo spektar različitih minerala i drugih hranljivih materija. Imamo i prednosti kada jedemo hranu koja je pristupačna u zavisnosti od godišnjih doba. Preporučuju se mlade biljke, brokoli, rotkvica, presne semenke bundeve, seme konoplje. Ovakva hrana čini kožu elastičnijom i štiti tkiva od oštećenja.

novembar 2012

24


KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.


ĆASKANJE

Marko Janjić

Kako izgleda kada se sklope sve kockice, kada se sve što ste planirali odvija upravo onako kako ste očekivali? Retki su oni koji iz ličnog iskustva mogu da odgovore na ovo pitanje, i samim tim nam je draže što smo dobili priliku da razgovaramo sa našim glumcem Markom Janjićem, koji je u ovoj godini došao do odgovora. Naime, Marko je ostvario značajnu ulogu u novom domaćem filmu “Ustanička ulica”, ali i u filmu Lika Besona “Lock out“. Osim poslovnog uspeha, na red je stigla i jedna veoma važna “uloga“ u privatnom životu - ulogu oca. Dobio je kćerku, kojoj su supruga i on nadenuli pomalo neobično ime, Nasja. O svojoj karijeri, ulogama, brizi o Nasji i o tome kako zamišlja svoj idealan dan, Marko nam je rekao.... novembar

2012

28


FRAJLA: U ovoj godini desilo Vam se nekoliko lepih stvari, i poslovno i privatno. Ostvarili ste značajnu ulogu u filmu Ustanička ulica, a pružila Vam se prilika da radite sa Likom Besonom, u filmu Lock out. Možete li da uporedite ova dva iskustva? MARKO: Tako je, ova godina je bila sjajna, kako privatno tako i poslovno... Iako je teško uporediti ove dve produkcije u kojima sam radio, jedna stvar ih vrlo povezuje, a to je visok stepen profesionalizma i odnosa, ne samo ka glumcima, već ka kompletnoj ekipi.Samo u tako zdravoj radnoj atmosferi mogu da se prave sjajni filmovi jer svako od nas ima dovoljno prostora i slobode, a samim tim i želje da cela stvar uspe. FRAJLA: Da li Vam je draži rad u pozorištu ili na filmu? MARKO: Koja majka ne voli svoju decu? Šalim se. Ne mogu da razdvajam film i pozorište, niti da volim jedno manje, a jedno više. Obe umetničke oblasti su u okviru mog obrazovanja i posla... tako da...volim i jedno i drugo. A ipak mi je za nijansu tužnije kada snimimo film, pitanje je kada će se isti ljudi ponovo okupiti da rade, dok u pozorištu i kada se završi proces pripreme pozorišne predstave, mi se viđamo svaki put kad se predstava iznova igra, i tek onda zapravo predstava kreće svoj život... A kad snimiš, nema nazad i ponovo.


FRAJLA: Učestvovali ste u još jednom zanimljivom projektu, seriji „Vojna akademija“. O ovoj seriji mišljenja su podeljena, posebno od strane pripadnika „jačeg pola“, koji tvrde da takva vojska postoji samo na filmu. Kakvo je Vaše mišljenje o tome? MARKO: Pojavio sam se u nekoliko epizoda, i bilo je divno jer sam prvi put sada radio za Zečevićem. Nisam siguran da li me pitate kakvo je moje mišljenje povodom serije i tematike kojom se ona bavi ili je pitanje usmereno na komentare povodom iste. Normalno je da se nekome dopadne serija, film ili predstava, a nekome ne. Mogu da shvatim da komentari muškog dela publike tvrde da takva vojska ne postoji, slažem se, ali ovo nije priča iz kasarne, nego Vojna akademija, ipak malo drugačiji koncept, ljudi, obrazovanje.... Mislim da posle potankog istraživanja, i razgovora sa akademcima, ove priče koje ste imali prilike da gledate na TV-u zaista su realno prenesene na ekran.Nekome se sviđa, a nekome ne, potpuno legitimno. FRAJLA: Postoji li neka uloga o kojoj ste sanjali, a niste je još uvek odigrali? MARKO: Naravno da postoje uloge koje priželjkujem, da li će ih biti, ne znam. Još na FDU tokom studiranja, imali smo vežbu, i radili smo Tramvaj zvani želja (Tenesi Vilijams), nažalost predstavu nismo uradili... I nismo je igrali. Možda je to jedna od uloga koju priželjkujem da mi se desi - Stenli Kovalski... Naravno, postoji gomila klasika koje želim da igram, ali...

novembar

2012

30


FRAJLA: Kako zamišljate svoj idealan dan? MARKO: Malo glume, malo sunca, osmeh moje kćerke, ugodno okruženje i ljudi... Što jednostavnije to bolje. Mislim da mi je malo stvari potrebno, naravno i sitnih stvari koje čine zivot, da bi me ispunile i od dana načinile idilu (smeh). FRAJLA: Osim sjajnih uloga u kojima smo imali prilike da Vas vidimo, ove godine desila Vam se i jedna divna stvar na privatnom planu – postali ste otac divne devojčice. Kako ste se snašli u toj novoj ulozi? MARKO: Fantastično. Kao i za svaku ulogu, tako i za ovu „ulogu“dosta sam čitao i sa suprugom tražio informacije koje nam mogu biti od koristi. Ona je sad već velika i mnogo je sve lakše, dok je bila baš mala, nije mi bilo lako da je onako krhku držim u rukama, ali sve te „probleme“ čovek brzo prevaziđe i brzo uđe u tempo. Nasja je jako mirno dete i nije previše zahtevna, vrlo je mirna i nasmejana, osim kad je gladna, tada ume da nastane haos (smeh) ali sve je to divno iskustvo. Posmatrati dolazak života na ovaj svet, njegov razvitak i napredovanje mislim da je nešto najbolje što može da vam se desi.


FRAJLA: Pored pomenutih filmova, gde još publika može da Vas vidi i kakvi su Vam planovi za budućnost? MARKO: U Narodnom pozorištu, pozorištu Duško Radović... Skoro mi je neko pomenuo da će konačno početi da se emituje serija „Zaustavi vreme“ (da li će ili neće, zaista ne znam), letos sam snimao novi film, u režiji Mine Đukić, i čekam premijeru tamo negde od proleća, možda nastavak Vojne akademije takođe s proleća... Još par nekih novih projekata „leti u vazduhu“, pa se nadam da će da „padnu“ i da se realizuju. FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? MARKO: Budite i ostanite FRAJLE (smeh) i radujte se svakom novom danu, ostvarite se kao majke, ne trošite svoje vreme samo na karijeru i posao. Činite dobro drugima kako biste i vi bili dobrim iznenađeni, smejte se, jer smeh produžava život... Možda je sad zgodan trenutak citirati Pavića: „Jedan od sigurnih puteva u pravu budućnost, iako ima lažne budućnosti, jeste ići u pravcu u kome raste tvoj strah...“ novembar

2012

32


LJUTA K’O PAPRIKA!

Crvene, žute, velike, male, roge ili babure, paprike su obavezan deo srpske kuhinje, ali i kuhinja velikog broja zemalja. Osim sjajnog ukusa i arome, paprike sadrže i veliki broj hranljivih materija i vitamina. Paprika potiče iz Južne Amerike, a u Evropu su je doneli Španci u 15. veku. Tokom vremena, gajenje paprike se proširilo po celom svetu, a danas se gotovo svakodnevno nalazi na tanjirima, jer blagotvorno deluje na ceo organizam. Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89 odsto vode i četiri puta više vitamina C od pomorandže! U njoj se u manjim količinama nalaze i ostali vitamini, a od minerala najviše ima kalijuma.

Ukrštanjem su dobijene razne vrste paprika, a najpoznatija je podela na slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta...). Paprike po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), i to u veličini od nekoliko centimetara i veće. Što se tiče boje, plodovi mogu biti: tamnozeleni, žutozeleni, bledožuti, beli, žuti, narandžasti, svetlocrveni i tamnocrveni. Paprika se u ishrani koristi za spremanje salata, kuvanih jela, ukiseljena za razne vrste turšija, ali i kao aromatični i prepoznatljivi začin.


Pored slatke paprike, koristi se i ljuta, koja ima posebna svojstva, ali je njena uloga kao začina i sredstva za poboljšanje apetita neprevaziđena. Papriku je najbolje jesti u svežem stanju, jer se vitamini tako najbolje iskorišćavaju. Kuvanjem, pečenjem i prženjem hranljivi sastojci (posebno vitamin C) znatno se smanjuju. Interesantno je da se kao aromatik paprika koristi u pravljenju nekih žestokih alkoholnih pića. Osim što je hranljiva kao namirnica i bogat izvor vitamina, paprika ima i određena lekovita svojstva, od kojih je najvažniji alkaloid kapsaicin, koji je veoma ljutog ukusa, a najviše ga ima u unutrašnjem delu ploda oko semenki. Paprika je korisna osobama koje pate od arterioskleroze, jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnim.

Podstiče lučenje probavnih sokova, otvara apetit i poboljšava varenje. Paprika sadrži oko 20 spojeva iz grupe karotenoida koji su prirodni antioksidanti i imaju važnu ulogu u zaštiti našeg zdravlja, jer sprečavaju stvaranje štetnih spojeva (slobodnih radikala) i štite nas od mnogih bolesti. Sastojci u paprici deluju na ljudski organizam kao antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i diuretik. Zbog svega navedenog, jasno je da papriku treba koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imunološki sistem.Ipak, ne zaboravite da paprika ne može biti osnovni lek, ali kao dodatak terapiji može biti veoma korisna. S korišćenjem ljute paprike treba biti oprezan, pošto ljutinu ne može da podnese svaki organizam. Tekst preuzet sa: www.stil-magazin.com

novembar

2012

34


Oggy Art Style


Detalj bez kojeg se ne mo탑e...


Marame i ešarpe nekada su bile nezamenljivi deo damske garderobe. Ženski garderober nije se mogao zamisliti bez barem nekoliko marama, različitih veličina, boja i dezena. U vreme kada su se one izrađivale od svile i sličnih kvalitetnih materijala, i njihova cena je bila u skladu, pa su čuvane pažljivo i retke su bile dame koje su ih imale u velikom broju. Danas, marame se izrađuju od veštačkih materijala, u velikim količinama, a zahvaljujući uvozu iz Kine, mogu se naći i po gotovo simboličnim cenama. Bez obzira možete li sebi priuštiti svilenu maramu poznatog dizajnera, ili ćete se zadovoljiti dobrom kopijom, svakako bi trebalo da ih imate barem nekoliko, jer ćete, ako ih dobro ukombinujete, sigurno izgledati šik i elegantno. Jedna ista odevna kombinacija, recimo sako i suknja, mogu izgledati potpuno drugačije iz dana u dan, samo ako promenite maramu koju uz njih nosite, ili je drugačije vežete.

U zavisnosti od prilike, ponećete kratku maramu, vezanu visoko uz vrat, ili nešto dužu, kao šal, a od velike, dobro skrojene marame, možete napraviti i bluzu! Zamislite da se spremate za važan poslovni sastanak, i par minuta pre početka prospete kafu na svoju brižljivo odabranu košulju! Maramu koju ste nosili kao detalj, u par koraka pretvarate u bluzu, koja će sa sakoom preko izgledati poslovno i elegantno. Kako? Vrlo jednostavno. Veliku četvrtastu maramu savijte na pola, po dijagonali. Dobićete trougao, čiji vrh postavite prema glavi, a krajeve vežite oko struka. Vrh trougla razdvojite i krajeve vežite oko vrata. I, eto bluze! Vrlo se jednostavno namešta, a može da vam posluži u različitim prilikama. Ako želite, kada maramu savijete na pola, na sredini vežite mali čvor, koji će stvoriti utisak košulje nabrane u struku (kao na ilustraciji).


Sastanak je završen, društvo vas već čeka u obližnjem kafiću, i nemate vremena da se presvučete u nešto ležernije. Ista ona marama, u par poteza, postaje zanimljivi top. Maramu savijte u trougao i postavite je preko grudi, sa vrhom na dole. Krajeve ukrstitena leđima, pa vratite napred i vežite odmah ispod grudi. Vrh trougla možete zavući ispod vezanih krajeva. Marama vam može poslužiti i kao kaiš, ako je provučete kroz gajke na pojasu svojih farmerica. Vezana oko glave, tzv bandana, marama može doprineti vašem „žestokom“ izgledu, ali isto tako i elegantnom, ako je vežete u obliku cveta (kao na ilustraciji).

I naravno, neprevaziđeni sexy look koji dobijate kada maramu vežete na glavi, tako što je savijete u oblik trougla, ukrstite ispod brade, a onda krajeve obavijete oko vrata i vežete pozadi. Uz par velikih, tamnih naočara, dobijate neprolaznu eleganciju i dah mističnosti jedne Odri Hepbern, Džeki Kenedi ili Grejs Keli. Kako god da je nosite, sa maramom nećete pogrešiti, bilo da želite sportski, svakodnevni ili elegantni izgled. Menjaju se trendovi, boje i dezeni, ali marama ostaje uvek moderna i aktuelna. Za kraj, kliknite OVDE da vidite 25 načina za vezivanje marame! novembar

2012

38


Pre i Posle...

Drage frajle, evo naše nove akcije - PRE I POSLE. Ako želite da vas eksperti posavetuju kakva frizura i šminka vam odgovaraju, prijavite se! U ovom broju, naša čitateljka Milica Doslop poželela je izgled koji će biti ženstven, a neće joj smetati u poslu. Naime, Milica je ekolog, i svakodnevno boravi napolju, u svom oglednom polju, na kome gaji energetsku trsku. Odmah smo se obratili Lidiji Gmijović, koja je procenila da je za Milicu najbolje da napravi pletenicu. Neobična, vijugava pletenica čini da ona izgleda elegantno, a ne smeta joj dok radi u polju. Mirjana Škorić pokazala je Milici kako da se brzo i jednostavno našminka, i u svakom trenutku izgleda doterano i sveže. Nakon transformacije, Milica nam je rekla: “Oduševljena sam svojim novim izgledom. Nisam imala prilike da me šminka profesionalni šminker, i to je jedno novo iskustvo za mene. Frizura je odlična, upravo ono što mi treba - tu je, lepa je, a ne smeta mi dok radim.” Ako i vi želite da prođete kroz ovakav tretman, pošalijte e-mail sa svojim podacima na adresu: mstanimirov@frajla-magazin.com


FRAJLA sa naslovne strane

Naša druga polufinalistkinja je

Jovana Jovanović

FRAJLA tim: Foto: Aleksandar Avramesku Frizura: Lidija Gmijović Make-up: Mirjana Škorić Detalji i šeširi: Ljiljana Ananijev

AKO MISLITE DA JE BAŠ Jovana Jovanović NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!


Kape i šeširi by Smiljana Pavić

JESENJA KOLEKCIJA


Vile - svet koji nestaje Vile – U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima. Ne zna se tačno kako vile dolaze na svet. Priča se da i one, kao žene, ostaju trudne, ali rađaju samo žensku decu. Po nekim verovanjima, vile imaju i poreklo od dece koja su pila vodu sa izvora na kome se kupala Bogorodica, te ih je Bog blagoslovio i podario im ovo obličje. Ali, i među njima ima onih koje su se odmetnule od Boga. Đavo i njemu bliski imaju karakter koji imaju i crne, zlovarne, rđave i ljute vile. “Katkad je vila uzor-biće, bela dobrica i milosnica, svemoguća i milosrdna, bogata i pitoma, te uz nju idu prijatna osećanja. Ponekad je crna i rđava, pa jad i čemer životni za sobom vije. Međutim, uvek je ženskog pola.” U našim Epskim pesmama se spominje vila Raviojla koja pomaže Kraljeviću Marku u borbi protiv Muse Kesedžije. Onda vile koje ne dozvoljavaju da se grade kule i zamkovi dok se ne prinese žrtva, i neko se ne ugradi u zidine… Aršanj planina je svetla, nebeska i vilinska tajna.Mogu da je pohode samo dostojni, srećni i obdareni koji dokuče tek deo goleme tajne. Jejevica je pećina u kojoj stanuju vile kobne naravi. U udubljeni kamen Korito Vilino, na putu od Velike Ivanče ka Kosmaju, namernici vilama ostavljaju šećer, hleb i cveće.


Margarita je lekovita voda na Komu, kojoj se primiču i vile i ljudi. Jelen je vilin pobratim. Ravijojla, najpoznatija srpska vila, nekad je živela u pećini na Goloj planini i gajila mlade vilenice, decu koje su se roditelji odrekli. Najviše je poznata po odanosti i pomoći Kraljeviću Marku. Ona i dve njene sestre, Janojla i Dragojla, u doba staroslavno, čule su vapaj siromašnog sela. Janojla je podarila obilat izvor od koga se selo obogatilo, a Dragojla crkvu za jednu noć. Ali, zavladali su obest i oholost. Ravijojla je zato izvor presušila, bogomolju srušila i - sve tri odoše. Andre su čarobna ženska bića, preretko dostupna ljudskom očinjem vidu, ali su im tragovi uočljivi, ako su se gde zadržale. Kao vetar su, koji ima osetnu snagu. Anđa je prva oblakinja, zbija, češlja oblake i uči ih. Šalje ih kud treba. Bele vile su po svemu lepe, drage volje pomažu nevoljnicima, posestrime su junacima, naročito izdašne ako od njih pomoć traže zaljubljeni momci i devojke. Začas razluče pravdu od krivde i kazne nepravdu. Jedina im je mana što imaju magareće noge. Danica je možda vila, ili im je posestrima, nastala od devojke poginule u svatovima. Možda najlepša među svim vilama. Đurđa samovila ne da se ukrotiti, ponosita je, durljiva, jogunasta. Ali, kad se posla prihvati, pouzdana je, tačna, pravdoljubiva. Smeta joj rulja, pa živi sama. Žaba-devojka je retka vila: obdan ružna žabetina, noću sija devojačkom krasotom. Lepo je živeti s njom, no nije lako. Jana je vila hitroprelja, lepa ognjena oblakinja. Nadanojla je starešina vilinska, najstarija

novembar

2012

46


Pomoćnica usamljeno peva za svoju dušu, ljudima u nevolji pomaže: i u velikim i silnim delima i u trivijalnim stvarima, čuvajući ovce, decu pazeći... Ostavlja im lekove. Vila zna biti i Provodadžija, onda kad je dobrica. Njenom budnom oku ništa što se tiče ljubavi ne promiče. Za Ružicom, prekrasnom zlatokosom, raste trava koju pase zlatan konj. Njen sjaj i lepota izazivaju ljubomoru drugih vila koje joj i oči vade, ali ona vid vraća malenim biserom. Suđaje ili Suđenice su tri vile krasotice, nevidljive, kosa im je do zemlje. U prva tri, ređe do sedmog dana života, novorođenče posećuju u ponoć. U njihovim rukama mu je sudbina. Šta odluče, nije moguće promeniti. Vilinsko bilje ¬- Tri stotine vrsta detelina ima, tačno koliko i vila! Ona sa četiri lista je velika dragocenost. Najlakše se traži uz kornjačinu pomoć. Detelina sa pet listova nadvisuje svojim mogućnostima svaku drugu. Preretko se nalazi i raste samo tamo gde vila pljune, a to je nešto sasvim neprimerno vili, i zato su tako retke. Jabuka, ako se na vilinskom mestu desi, olistaće, ocvetaće ali rod neće doneti. Seme belog luka omogućava besmrtnost, seme bujadi - moć razgovora sa biljem i životinjama, paprati da se nevidljiv postane...

Sve to je i vilinsko bilje. Vile i ljudi - Vila se udaje za čoveka nasilno, retko dobrovoljno. Uvek ucenom ili otmicom. U braku ostaje bez autentične slobode, nema više krila. Najveća joj je želja da od muža izmami ili ukrade krila. S druge strane, vile uzimaju momka kad hoće da ga za muža imaju, a on tada postane vilaš. Muškarci koji su bili u takvom ili sličnom dodiru sa vilama, zadobiju moći nedostupne običnim smrtnicima. Svi se slažu da su se vile u jednom trenutku brzo i silno proredile. Neki misle da su i potpuno nestale. Ljude su sasvim ostavile da se sami muče čemerom koji prave, a ne umeju da ga kontrolišu. Drugi smatraju da su još uvek po gorama i vodama, ali dalekim u skrivenim nedođijama. Samo su se pritajile, od naroda sasvim udaljile i dobro zaklonile. Vilinska pesma je lepa, zanosna, milozvučna. Nije to bilo koji jezik, već posvećeni i čarobni, samo ga retki srećnici mogu razumeti.


Mini saveti za lepotu Jesen je tu da nas podseti da je pravo vreme za ozbiljan rad na našem licu i telu. Najvažnije za kožu je da je ne zapustite, a većina naših žena nema tradiciju negovanja kao, na primer, žene Istoka, ali su i naše bake znale da koriste lekovito bilje, mleko i mlečne proizvode za negu lica i tela. Sva koncentracija energije majke zemlje na raspolaganju nam je upravo u jesen. Biljke koje je zemlja čuvala preko zime i hranila svojim sokovima uz pomoć sunca tokom proleća i leta, daju nam svoje dragocene plodove upravo u jesen. Sva koncentracija energije majke zemlje na raspolaganju nam je upravo u jesen. Biljke koje je zemlja čuvala preko zime i hranila svojim sokovima uz pomoć sunca tokom proleća i leta, daju nam svoje dragocene plodove upravo u jesen. Tretmani lica Lice je ogledalo celokupnog stanja vašeg organizma i raspoloženja. Skrivanje nedostataka na licu i telu, šminkom ili garderobom, daće samo trenutne rezultate, ali će problem ostati, i vremenom uvećati. Ako imate zdravu i normalnu kožu, nega je bitna kao preventiva. Dovoljno je da svom licu, jednom mesečno, posvetite vreme u dobrom kozmetičkom salonu. Važno je da imate kvalitetne preparate predviđene za vaše godine i tip kože. To će vam pomoći da i u šezdesetim i kasnijim godinama, vaš izgled skladno prati neumitno, ali lepo starenje. novembar

2012

48


Koži sa aknama stručna pomoć u jesen zaista je neophodna. Akne se teško leče i što

ih više zapuštate lečenje je komplikovanije, dugotrajnije i bolnije, a oštećenja kože veća. Na koži sa aknama moraju da se rade tretmani u serijama, najmanje dva puta nedeljno. Ponekad je za lečenje akni dovoljan samo kozmetičar, ali u težim slučajevima je neophodna saradnja sa dermatologom. Praksa je pokazala da santronik sistem, u kombinaciji sa voćnim kiselinama, postiže najbolje rezultate u tretiranju akni. Koža sa crvenilom je veoma osetljiva i neophodna joj je pravilna i stručna nega. Najbolji efekat pokazao je “derma rouz” program. Tretmani se rade na normalnoj temperaturi kože, bez zagrevanja ili hlađenja preparatima. Masaža je zabranjena, posebno na delovima lica sa proširenim kapilarima. Ovakvu kožu čuvajte od svake promene temperature. Kada počne hladno vreme, obavezno zaštitite lice puderom. Ne samo da ćete izgledati lepše, već ćete tako sačuvati kožu od hladnoće, sunca i vetra. Za negu koristite isključivo preparate namenjene osetljivoj koži sa crvenilom. Koža bez sjaja, žute ili blede boje, obično je puna toksina, posebno ako pušite. To je tip umorne kože. Postoje tretmani za detoksikaciju uz pomoć kiseonika i slično. Bitno je da kožu dohranite vitaminskim tretmanima, a posebno vitaminom C koji je najbolji antioksidant. Na ovaj način koži ćete povratiti sjaj i normalnu boju, a koliki je broj tretmana potreban, zavisi od njenog stanja. Uobičajeno je da se rade u seriji od dvanaest tretmana, jer istovremeno deluju i kao lifting za lice, tako da ćete na ovaj način koži priuštiti višestruku korist.


Za kožu koja je suva, pa se zbog toga

na njoj stvaraju bore, savremena nauka nudi veliki broj različitih kozmetičkih tretmana. Kod nas je aktuelan novi tretman za lice i telo, eliksir sa kiselinama i aromaterapijom, koji izuzetno vlaži i hrani suvu kožu i tako je osvežava. Hidrolift je, takođe, dobar tretman za dubinsko vlaženje, kao i nega na bazi kavijara. A najbolje rezultate daje neagresivna mezoterapija bez upotrebe igala. Nega za suvu kožu može biti i na bazi kolagena, aloje, algi, žen šena, žele rojala, biljnih ili cvetnih maski. Kožu sa pegama i flekama najbolje je negovati “redoks” tretmanom, koji se radi u serijama. Redoks ima moć da depigmentiše melanin u melanocitima, ćelijama kože koje sadrže melanin. Preparati u tretmanu izazivaju hemijsku reakciju, obrnutu od one kada koža crni. Ne dopustite da vaša koža olako gubi svežinu. Uz redovnu negu jesen je pravo vreme za serije lifting programa koje potdstiču detoksikaciju ćelija putem limfne drenaže i regeneraciju kože i potkožnog tkiva. Liftinga ima mnogo vrsta i vaš kozmetičar će zajedno sa vama odlučiti koji lifting je za vas najbolji. Tako, na primer, mikro struje koje koriste lifting aparati, dubinski vitalizuju tkiva i podmlađuju lice. Ponekad je potrebno nekoliko serija tretmana, ali to zavisi od niza faktora, posebno od godina. Savet je da se ne zapuštate, jer izgled je vaša lična karta po kojoj ste prepoznatljivi. Tekst preuzet sa www.novosti.rs novembar

2012

50


Žena neustrašivog srca


M

ilunka Savić rođena je 1888. godine u selu Koprivnici kod Raške. U Balkanskim ratovima 1912-13. godine borila se kao dobrovoljac – odsečene kose, preobučena u muškarca, prijavila se umesto svog brata jedinca koji je trebalo da bude mobilisan. U sastavu Drinske divizije, između ostalog, učestvovala je i u borbama oko opsednutog Skadra, i u Bregalničkoj bici. Na Bregalnici je dobila kaplarski čin i prvu medalju za hrabrost, a onda je, poslednjeg dana bitke, vodeći svoju desetinu u juriš, ranjena. Izvukli su je s bojišta i odneli u poljsko previjalište. Kada su raskopčali koporan da previju ranu - shvatili su prevaru, da je njihov drug Milutin žensko...

N

a početku Prvog svetskog rata 1914, Milunka je kao rezervni kaplar čekala poziv i ratni raspored. Nije ga dobila, pa se jednog dana, ne zna kako, obrela u štabu generala Stepe Stepanovića. O tom susretu Antonije Đurić je u knjizi „Solunci govore” zapisao: “ Kući!” - rekao je general Stepa. Nije imala priliku da mu kaže da neće kući, da je kaplar, da je imala vatreno krštenje s Otišla je pravo u Kragujevac, u štab načelnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. “Ja sam Milunka Savić, kaplar srpske vojske, hoću svoj ratni raspored, gospodine vojvodo!” - rekla je odlučno u jednom dahu. Iskusni ratnik, uviđajući da pred sobom ima mladu, ali odlučnu devojku, blago reče: “Dobro, budi bolničarka. Šteta je da pogineš tako mlada.” “Neću da budem bolničarka! Hoću pušku!” “Onda dođi sutra, pa ćemo videti!” - rekao je stari ratnik, računajući da će se mlada devojka predomisliti. “Ostaću ovde i čekaću vašu odluku!” - rekla je nepomirljivo. Na ratnom savetovanju toga popodneva, odlučeno je da Milunku Savić primi major Voja Tankosić.”

novembar

2012

52


O

vako još stoji u “Solunci govore”: ” Kad mi je to rekao, htela sam da ga poljubim u ruku i u skut, ali se vojvoda opirao. Htela sam nekako da mu izrazim neizmernu zahvalnost...” Od tog časa više od četiri godine je bila u muškom odelu i s puškom. Preko grudi je nosila dva niza redenika, a jedan oko pasa. Bez bombi nije ulazila u borbu. A umela je da ih baci pravo u švapski rov i da sa zadovoljstvom očekuje njihovo dejstvo. Ubrzo je postala komandir jurišnog bombaškog odeljenja...” Prvu Karađorđevu zvezdu s mačevima stekla je na Drini. Drugu Karađorđevu zvezdu je stekla kao podnarednik posle Gorničanske bitke 1916. godine. U borbi sa Bugarima zarobila je dvadeset trojicu...

S

ledeće borbe su joj donele dva ordena francuske Legije časti i francuski Ratni krst sa zlatnom palminom granom. Ona je jedina žena na svetu koja je dobila to visoko priznanje. Na bojištima je privlačila pažnju ratnih izveštača. Slikali su je, i njene fotografije su stizale na naslovne stranice evropskih listova. Kad je rat bio završen, Milunka je ponovo obukla svoju žensku odeću. Ubrzo potom se udala i rodila ćerku. Zanemarena i od svih napuštena, penziju je stekla radeći dvadeset godina kao čistačica u Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu. Ipak, odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Najzaslužniji što je sećanje na Milunku Savić sačuvano je Antonije Đurić, autor knjige “Solunci govore.”.


O

prvom susretu sa njom početkom druge polovine prošlog veka, pisao je: “Trošna kućica na Voždovcu. Osma ulica broj dvadeset pet. Kuća Milunke Savić. U njoj starica. Sama. Muž Veljko davno umro. Kćer Milena u bolnici. Tri usvojene kćeri: Zorka, Višnja i Milka - davno zasnovale svoj porodični dom... Pozivali su je na proslave jubileja, proslave, putovanja na ratišta, na grobove palih. Išla je i susretala svoje ratne drugove... Na takve svečanosti odlazila je u šumadijskoj narodnoj nošnji. Na njenim grudima blistao je red najviših odlikovanja. Oficiri školovani u Sen Siru, Vest Pointu, čuvenim vojnim akademijama, zastajali su - gledajući je. Bili su počastvovani prisustvom te žene, ali o njoj nisu znali ništa.

N

a jednom svečanom prijemu, prišao joj je jedan mlađi strani pukovnik i rekao: Madam, odlikovanja koja vi nosite nedostižna su za većinu vojnika. Borio sam se u Drugom svetskom ratu. Ali, vi ste bez sumnje, u svoje vreme bili hrabriji. Možete li da mi kažete svoj čin?! Milunka se osmehnula i rekla: “Zašto ne, pukovniče, ja sam – narednik...” Pukovnik u belom svečanom mundiru stao je mirno... Čestitao joj je, iskreno... Tako su u stavu mirno pred njom bili generali i vojvode, ministri i diplomate. Gde god se pojavila, plenila je svojom jednostavnošću i skromnošću. Priča o njoj širila se poput požara. Svi su želeli da je upoznaju, progovore koju reč, da joj čestitaju, da čuju ponešto od onih strašnih uspomena...” Milunka Savić umrla je 84. godini, 5. oktobra 1973. godine. Sahranjena je na Novom groblju.

novembar

2012

54


jun

2012

52


Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

NAPRAVI SAMA PUNĐU Punđa nikada ne izlazi iz mode! Punđa vam može dati poslovan izgled, romantičan, elegantan, šik, ali i “casual“ izgled, a sve u zavisnosti od toga kako je napravite. Od onih vrlo jednostavnih i lakih za pravljenje, pa do pravih malih umetničkih dela, punđa je frizura koju svaka žena sa malo dužom kosom barem jednom ponese.


Evo nekoliko načina da same napravite jednostavnu punđu. Pokupite kosu u konski rep na vrhu glave. Umotajte kosu oko gumice, i tako napravljenu punđu zakačite šnalama. Sličnu punđu možete napraviti tako što ćete uviti konjski rep u krug, provući slobodan kraj kroz “omču” i zakačiti ga šnalama. Konjski rep možete podeliti na pramenove, svaki uviti oko prsta i zakačiti šnalom. Neke krajeve možete ostaviti da “štrče“. novembar

2012

58


Ležernu, svakodnevnu punđu možete napraviti tako što ćete kosu pokupiti i vezati gumicom na potiljku, odmah iznad vrata. Odvojite pramenove i zakačite šnalama svaki pojedinačno, ili ceo repo omotajte oko gumice, pa onda zakačite šnalama. Lepo i svakako zanimljivo izgledaće punđa napravljena od pletenice, ili nekoliko pletenica koje polaze od napre i spajaju se u jednu na zadnjem delu glave. Ako vam je kosa retka, a vlas tanka, pre nego skupite kosu u rep, natapirajte je na temenu. Pošto je skupite gumicom, omotajte oko nje manjun maramu, pa onda pramenove uvijajte oko marame, da je sakrijete, i kačite pramen po pramen šnalicom. Kosu podelite na dva dela, pa napravite od jednog dela konjski rep na vrh glave, a od drugog dela rep na potiljku. Sada odvajajte pramenove i kačite šnalama, da dobijete dve punđe, a par pramenova prebacite iz jedne u drugu, da ih povežete. Komplikovanije, neobične punđe teško ćete napraviti same, pa vam preporučujem da za specijalne prilike, kao što je matursko veče, venčanje ili neka druga svečanost, ipak angažujete svog frizera.


Salon lepote

Hemograd Lamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac


Iz bakine kuhinje KREM ČORBA OD BROKOLIJA

1 glavica brokolija, 1 šargarepa, 1 manji crni luk, 1 kocka za supu, 1/2 pavlake, 5 kašika brašna, začin C, so, biber, ulje. Brokoli i šargarepu obariti, pa ispasirati. Sitno seckani crni luk propržiti na ulju. Dodati brašno, još malo blago propržiti i naliti sa 3 l vode. Kada provri, posoliti, dodati kocku za supu i kuvati još 15 minuta. Smanjiti temperaturu, dodati pasirano povrće, pa kuvati na tihoj vatri još 10 minuta. Kada je čorba kuvana, posoliti i pobiberiti po ukusu i dodati pavlaku. Čorbu služiti toplu, uz tost.


JESENJA SALATA

1 glavica zelene salate, 1 glavica crvene salate, 2 veće nakisele jabuke, 100 gr sirovog badema, 100 gr feta sira, so, 5 kašika maslinovog ulja, 3 kašike jabukovog sirćeta, 1 kašika senfa, 1 kašika meda, 2 kašike soja sosa (ljutog ili neutralnog, po ukusu). Salatu oprati, iseći na kockice, posoliti i staviti u činiju za služenje. Jabuku iseći na tanke listove ili narendati. Badem prokuvati 5 minuta u kipućoj vodi, oljuštiti i iseći na listiće. Napraviti preliv: u posudu sipati maslinovo ulje, jabukovo sirće, dodati soli po ukusu i promešati. Zatim dodati senf i med, pa ponovo dobro izmešati, i na kraju dodati soja sos. Preliti preko salate, a onda dodati feta sir, isečen na kockice. Služiti hladno.


NADEVENA BUNDEVA

1/2 kg mlevenog svinjskog mesa, 1 šolja pirinča, 2 veća paradaj za, 2 veće, mesnate paprike, 1 crni luk, so, biber, 2 kašike začina C. Mleveno meso propržiti sa lukom, pa dodati pirinač i posoliti. Naliti sa 1 čašom vode, pa dinstati oko 15 minuta. Skloniti sa vatre, i za to vreme propržiti papriku sečenu na kockice i paradajz sečen na kolutove. Sjediniti sa mesom i dodati začin C i biber. Manju bundevu dobro oprati, odseći joj vrh, pa kašikom izdubiti unutrašnjost. Pripremljenu masu staviti u bundevu, zatvoriti gornjim delom bundeve, pa staviti u rernu. Peći oko 1,5 sat na 200 stepeni. Jelo služiti toplo.


ČOKOLADNI ROLAT

6 jaja, 6 kašika šećera, 6 kašika brašna, 1 šolja mleka, 1/2 praška za pecivo, 3 kašike kakao praha. Za fil je potrebno 1/2 l mleka, 200 gr šećera, 5 kašika gustina, 1/2 margarina, 100 gr ušećerenog voća, i 1 tabla čokolade za kuvanje. Umutiti jaja sa šećerom, dodati mleko, brašno i prašak za pecivo i na kraju kakao. Ispeći tanku koru u velikom plehu, izvaditi je na vlažnu krpu i urolati kao rolat. Skuvati mleko, dodati šećer, pa gustin razmućen u malo mleka. Fil sasvim ohladiti, pa dodati umućen margarin. Na koru namazati fil, pa na jednu stranu poređati voće. Urolati tako da voće bude na početku, odnosno u sredini rolata. Čokoladu za kuvanje rastopiti sa 2-3 kašike mleka i preliti preko rolata. Rolat služiti rashlađen.


VEROVALI IL Isak Njutn je bio izbačen iz škole. Izbačen je kao tinejdžer i to na zahtev njegove majke koja je želela da on postane farmer.

Psi imaju po 17 kostiju u svakom uvetu.

Prosečan komarac ima 47 zuba. Guska je prva ptica pripitomljena od strane čoveka. Australijski miševi su tako aktivni da neki mužjaci mogu da uginu od iscrpljenosti.


LI NE . . . Ljudi koji najviše vremena provode ispred televiziskih aparata su Japanci. Oni prosečno čame ispred TV-a čitavih 9 časova dnevno. Coca-Cola je originalno bila zelena.

Jezik kameleona dvostruko je duži od njegovog tela.

Igranje šaha naslepo, tj. bez gledanja na tablu, bilo je poznato u Persiji i Indiji još u VIII veku.

Kornjače mogu da dišu kroz svoju stražnjicu.


Frajla Novembar, 2012. Broj 31  

Frajla-magazin

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you