Issuu on Google+

broj 24 septembar 2013

Farbana kosa

godina II

Frizure:

Odaberite tepih

Uređenje:

Ishrana:

Recepti bakine kuhinje


broj 24, godina II septembar 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent


Reč urednice: Pozdrav za sve vas! U ovom broju vas očekuje nova dijete – kefir dijeta, otkrivamo vam koliko je sok od paradajza zdrav i pogodan za sve nas... U jednom od naših najčitanijih članaka, pročitaćete nešto o jednoj od miljenica publike – Miri Banjac, čekaju vas nove misterije. Vodimo vas u Bora Boru i upoznajemo vas sa odećom od materijala koji ne zastareva… Uživajte, Vaša FRAJLA!

foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić


Putovanje: Bora Bora Dešavanja: Berba grožđa Uredjenje: Odaberite tepih Zdravlje: Pušenje i depresija

Zorana Petković: Kako sam ja lovila vuka Zaštita životne sredine: Zaštićena Vojvodina Intervju: Geo art Ishrana: Kefir dijeta


Hrana i piće: Sok od paradajza Moda: Texas Misterije: Putnik iz prošlosti Lepota: Proizvodi kućne radinosti

Žene koje su menjale svet: Mira Banjac Frizure: Farbana kosa Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih


BUDI

SA NASLOVNE STRANE Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU je počela! U prethodnom duelu pobedila je Ana Čupić i ona je treća takmičarka koja se plasirala za dalje takmičenje. Čestitamo! Osma takmičarka u sezoni 2013 je Miljana Pavlov. Miljana Pavlov se na takmičenje za NAJ FRAJLU prijavila iz radoznalosti. Ako mislite da je baš ona NAJ FRAJLA, glasajte

OVDE fotografije: Aleksandar Avramesku make up: Frajla tim frizura: Sanja Džamić enterijer: Kafe Scena


Bora

Istorija Bora Bore pokazuje da su ostrvo prvo nastanili Tongan ljudi u 4. veku. Prve evropske istraživače koji su posetili ostrvo predvodio je Džejms Kuk. Međutim pre njega, ovo ostrvo je bilo viđeno od strane drugih istrađivača. 1842. godine ostrvo je postalo kolonija Francuske pod vođstvom admirala Aubert Dupetit Thouars.


Bora

Tokom II svetskog rata, Sjedinjene Države su odabrale Bora Boru kao bazu za vojne nabavke, skladišta goriva i napadačkih aviona. Izgrađeno je i odbrambeno utvrđenje oko ostrva. Prema istoriji, Bora Bora kao Američka baza zvanično je zatvorena 2. juna 1946. godine, nakon završetka rata.


Međutim, mnogi Amerikanci su odbili da napuste ostrvo kao da je postalo blisko njihovim srcima. Danas se ostvo Bora Bora u velikoj meri oslanja na turizam i zbog toga je sedam luksuznih odmarališta izgrađeno u poslednjih nekoliko godina. Hotel Bora Bora je prvi izgradio bungalove koji stoje iznad vode pomoću stubova. Ovi prizori pružaju spektakularne poglede na lagune i planine. Klima na Bora Bori i okolnim ostrvima je tropska. Godišnja doba mogu se podeliti u dve sezone: mokra i suva sezona. Vlažna sezona traje od novembra do aprila. Oluje su česte i nepredvidive. Suva sezona traje od maja do oktobra kada je turizam na vrhuncu. Tokom ovih meseci temperatura je nekoliko stepeni niža a kiša je retka. Bogata kultura je u velikoj meri uticala na tržište. Turisti imaju veliki izbor umetničkih galerija prodavnica koje su inspirisane tradicionalnim i modernim okruženjem. Takođe ima obilje luksuznog nakita i crnog bisera. Najbolje vreme za putovanje je u maju. Najbolji način da se stigne jeste međunarodni let do Tahititja, a posle toga manje od sat vremena leta do Bora Bore.


Na Bora Bori ima blizu devet hiljada stanovnika. Ovi ljudi veoma poštuju svoju kulturu, mitove i tradicije koje su nastale od polinežanskih bogova. Imaju tradicionalne igre i pesme, vole da dele svoje znanje posetiocima. Tropsko more ponekad dostiže temperaturu od 30 stepeni što ga čini savršenim za različite aktivnosti na vodi. Kupanje u laguni, u savršeno prozirnoj toploj vodi može biti veoma prijatno. Na plažama Bora Bore nikada nije gužva. Možete roniti sa brojnim tropskim ribama u plitkim vodama. Ako se odlučite da posetite Bora Boru treba da znate da postoje mnoge aktivnosti koje su besplatne, kao što je plivanje u lagunama, plivanje sa delfinima, hranjenje ajkula, tu je podvodni ribolov koji je zaista zanimljiv zato što je Bora Bora dom za preko 500 vrsta morskih divljači. Što se tiče relaksacije, ostrvo je ispunjeno domorodcima specijalizovanih za usluge ritualnih masaža. Postoje i privatna krstarenja lagunama, autobuske i helikopterske ture.


Berba grožđa

Manifestacija poznata u narodo kao “Grožđebal” ima dugu tradiciju, održava se svake godine, trećeg vikenda u septembru. Prva izložba vina u Vršcu održana je u kafani “Kod dva ključa” 1857. godine. Tih dana možete posetiti mnogobrojna kulturna, komercijalno-sportska dešavanja, kao i razne izložbe grožđa i vina. Prvi pisani dokument je iz 1494. godine (kada je za bure vršačkog vina, dvor mađarskog kralja Vladislava II platio 10,5 dukata). Maskota - zaštitna ličnost “berbe” je Vinko Lozić, koga je stvorio naš veliki pisac Sterija, a koji je “direktni potomak boga Bahusa”. On je prva ličnost i komandant trodnevne parade i svečanosti, jer na svečanom otvaranju gradonačelnik predaje ključeve grada, koje vraća na svečanom zatvaranju.


Od zanimljivosti interesante su: nagradna igra “Grožđe iz aviona”, zatim veliki broj izložbi grožđa, voća i vina, pa biciklistički karavan “U pohode vinogradima”, karnevalska povorka, Dečji maskenbal i vrlo raznovrstan i bogat kulturno-umetnički i zabavni program, kao i niz sportskih takmičenja, a najatraktivnije je “Ispijanje vina na metar”. Atrakcija su veliki plinski roštilji na kojima se peku kobasice. Na otvaranju “Berbe” uvek učestvuju poznati estradni umetnici, a redovno se vrši i izbor lepotice “Berbe”. Atmosfera je vesela, opuštena, zanimljiva i zabavna - uvek ima od svega po malo i za svakog po nešto!


Program mo탑ete pogledati i na linku: http://www.vrsacturizam.rs/wp-content/ uploads/2013/09/56-dani-berbe-grozdja-Program.pdf


Facebook strana berbe: https: //www.facebook.com/DaniBerbeGrozdaGrozdebalGrapeBallVrsac


Odaberite tepih Kada birate tepih imajte na umu da svaka soba u vašem domu ima pravo na svoju autentičnost i da je svaka lepa na svoj način. Sve sobe ne mora da prati ista priča i isti stil uređenja. Sledite ove savete koji će vam pomoći da izaberete najbolje tepihe za svoje sobe.


Tepih izgleda lepo u bilo kojoj sobi jer uokviri sobu i pruža joj toplinu. Oni su praktični, udobni i divno izgledaju preko bilo kog poda, drveta, betona ili pločica. Oni takođe pružaju umetničku vrednost dizajnu sobe. Veličina jeste bitna, a njen odabir je često veliki problem, jer prostor treba biti dobro izbalansiran i u potpunom skladu. Većina dizajnera prvo odabira tepih i u skladu sa njim bira boje za zidove, jastuke i slike, koji daju završne detalje dekoru. Samo sledite najvažnije pravilo: područje za tepih ne treba da bude više od dva metara udaljeno od zida.


Manje je više. Ako želite da naglasak bude na nameštaju, onda odaberite tepih neutralne boje koja će ići uz sve. Takođe možete uzeti neki upečatljiv tepih koji pleni poglede, ali ako su ostali komadi nameštaja nešto umerenijih tonova. Veliko kupatilo je savršeno mesto za veliki okrugli tepih. To je takođe savršeno mesto za eksperimente sa bojama, teksturama i dezenima. Za trpezarije, dizajneri predlažu da ivice tepiha prate ivice nameštaja. Dakle ako imate okrugli sto, stavite okrugli tepih koji je dovoljno veliki da sto i stolice budu na njemu. U spavaćoj sobi, tepisi su odličan način da napravite udobnu sobu. Možete ih staviti sa obe strane kreveta kako bi vas grejali kada ustanete.


Pušenje i depresija Zašto je teže ostaviti pušenje kada smo depresivni? Istraživanja su pokazala da 60 procenata populacije puši, a 40 posto radi to zbog uticaja depresije.


Kako su pušenje i depresija povezani i dalje nije jasno, ali stručnjaci kažu da se nikotin vezuje za receptore i izaziva otpuštanje glutamata i dopamina. Sa druge strane pušači kažu da ih cigarete stimulišu kada to nisu i da ih smiruje kada su nervozni. Za ljude sa ovakvim shvatanjem odvikavanje može biti posebno teško. Povlačenje simptoma može biti veoma teško, uključujući i anksioznost i druge promene raspoloženja, može biti mnogo teže kada se istovremeno borite sa depresijom, čak može pogoršati simptome depresije.


Srećom postoji niz pomagala koja su korisna u ovakvim situacijama. Na primer, antidepresiv, koji povećava dopamin i noradrelin. Ili možete pronaći grupu za podršku gde se ljudi nose sa takvim problemima. Nakon što pronađete kombinaciju terapje i lekova da Vam stabilizuje raspoloženje pridružite se ovakvoj grupi, osetićete veliko raspoloženje. Možete pokušati sa nikotinskim flasterima ili žvakama, kada jednom prestanete sa tom ružnom navikom shvatićete koliko se bolje osećate.


PAHULJICA

servis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503


Kako sam ja lovila vukla by Zorana Petković Jedne crne noći , bez mesečine, kako to obično biva, zablistale su oči njegove u mraku, osvetlile na tren dušu moju, pa nestale u tami. Ostala sam očarana njegovom divljinom i snagom, zatečena, naivna i nespremna. Kad sam posle nekog vremena došla sebi, odlučila sam: ja moram imati tog vuka! Naravno bila sam se dobro opremila, hrabrošću i odlučnošću, neodoljivim ženskim šarmom i intuicijom i nežnošću, pred kojom se i kamen topio. Ali shvatili ste da to nije bio običan vuk, već opasan vuk samotnjak, daleko od čopora, neuhvatljiv i divlji… Samo što i ja nisam bila obična mala Crvenkapica, već podivljala tigrica, ništa manje opasnija od njega. Tražila sam ga u mračnoj šumi, danima dozivala, sve dok se ne bismo na trenutak približili, iznenada sudarili, a on bi tada režao i bežao, ne ostavljajući nikakav trag... Kažem vam, bila sam tigrica i osećala ga po mirisu, nisam osećala strah, tražila sam njegove oči u kojima se ogledalo noćno nebo.


Ali on je vešto krio pogled, znajući da će biti hipnotisan zelenilom mojih očiju. Lovila sam tu opasnu zverku jedne zime, jednog proleća i jednog leta. Lovila sam ga i kada je lov na vukove bio najstrože zabranjen. Mislila sam - rođeni moj, mili moj, jadni moj… ja ću te pronaći i pomoći i voleću te onako kao što se nebo svoje domovine voli i bićeš pitom u rukama mojim, dok te grlim pod vedrim nebom, prekriveni tvojim krznom od zime. Ali bežao mi je stalno i stalno, sve dok nisam shvatila da vukovi ne trebaju ljubav , već slobodu i divljinu. Odustala sam. I sad po nekad čujem kako moj samotnjak zavija na mesečinu… i osetim opet onaj stari vučji miris u vazduhu, pa kao očarana ponovo sledim njegove tragove. Priđem mu sasvim blizu, toliko blizu da mogu da ispružim ruku i dodirnem ga! I tada na svetlost srebrne mesečine ugledam svetlucave iskre u njegovim tužnim očima i osetim… samoća boli… u samoći niko nije srećan... I znam, i vukovi plaču ponekad.


Zaštićena Vojvodina

U postupku valorizacije i stavljanja pod zaštitu polazi se od najvažnijih svetskih strategija, akcionih planova, konvencija i kategorija (IUCN Crvena lista kategorija i IUCN kategorije za zaštićena prirodna dobra), čime se obezbeđuje kompatibilnost zaštite prirode sa međunarodnim standardima. Primenom savremenih i međunarodno priznatih principa i osnova u valorizaciji prostora i prirodnih vrednosti, njihovoj promociji i upravljanju prirodnim dobrima obezbediće se uključivanje prirodnih dobara na našoj teritoriji u planirane mreže zaštićenih područja neposrednog okruženja, regiona i Evrope, kao i njihov upis u svetske liste zaštićenih područja. Kategorije prirodnih dobara definisane Zakonom o zaštiti životne sredine su: Nacionalni park, park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, spomenik prirode, prirodne retkosti (divlje biljne i životinjske vrste) Na području Vojvodine, osnovnu mrežu zaštičenih područja , svojevrsnih centara autohtone biološke raznovrsnosti, čini oko 200 prostornih celina, koje obuhvataju 5,5% ukupne površine Vojvodine. Pored toga, na ovom području, pod strogom zaštitom nalazi se i preko 300 biljnih i životinjskih vrsta sa statusom prirodnih retkosti, uključujuči brojne vrste migratorne ornitofaune. Pravilnikom o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Službeni glasnik RS, 30/92) utvrđene su tri kategorije prirodnih dobara: I kategorija – prirodno dobro od izuzetnog značaja, II kategorija – prirodno dobro od velikog značaja, III kategorija – značajna dobra Pojam prirodne baštine nacionalnog značaja označava prirodna dobra I i II kategorije stavljena pod zaštitu aktima najviših državnih organa. Sva ostala zaštičena prirodna dobra za koje još nije sproveden postupak revizije smatraju se prirodnim dobrima regionalnog značaja. Na prostorima Vojvodine pod posebnom zaštitom nalaze se sledeće prostorne celine: - 1 nacionalni park (Fruška gora), - 11 specijalnih rezervata prirode (Deliblatska peščara, Obedska bara, Stari Begej-Carska bara, Ludaško jezero, Karađorđevo, Zasavica, Koviljsko-Petrovaradinski rit, Selevenjske pustare, Pašnjaci velike droplje, Gornje Podunavlje, Slano kopovo, Bagremara i Kraljevac),


- 2 predela izuzetnih odlika (Subotička peščara, Vršačke planine) Jedan broj zašticenih prirodnih dobara na ovom podrucju ima mečunarodni status ili je kandidovan za sticanje tog statusa, i to: Ramsarska područja : specijalni rezervati prirode Ludaško jezero, Obedska bara, Stari BegejCarska bara, Slano kopovo i Labudovo okno, Gornje Podunavlje, Zasavica) IBA područja : Nacionalni park Fruška gora (šira uticajna zona), specijalni rezervati prirode Ludaško jezero, Obedska bara, Stari Begej-Carska bara, Pašnjaci velike droplje, Zasavica, Slano kopovo, Deliblatska peščara, parkovi prirode Palič i Jegrička Nominacija za Ramsarska područja: specijalni rezervati prirode Koviljsko-petrovaradinski rit Nominacija za Svetsku prirodnu baštinu (program UNESCO): Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara Nominacija za Rezervate biosfere “čovek i biosfera” (program UNESCO): specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Obedska bara i Deliblatska peščara U narednom periodu, prioritet u ovom regionu, biče zaštita vodnih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina i specifičnih zaslanjenih terena, kao i zaštita područja sa autohtonim šumama. Dugoročnom projekcijom koncipiranom Prostornim planom Republike Srbije planirano je da se do 2010. godine pod zaštitu stave sledeče prostorne celine: Somborski salaši, Srednje-bački salaši, Melenačka bara, Morovičke šume, Titelski breg, Široka bara, Uzdinske šume i Glogonjsko-jabučki rit.


Geo art

U ovom broju vas upoznajemo sa Minom Ševo, samostalnom umetnicom i slikarkom, koja se takođe bavi izradom nakita.


Na početku smo pitali Minu odakle ideja da se bavi slikanjem i dizajniranjem nakita, da li se za to školovala ili je to bio čist splet okolnosi? Pre svega, mene je uvek zanimalo da nešto stvaram, da posmatram kako ni od čega nastaje nešto, ali nešto lepo što prija, pre svega mom oku. Od malena sam volela da crtam, pa mi je slikanje zapravo jedna od omiljenih zanimacija... Na pomalo neobičan način volim da predstavljam tako obične, životne stvari i da svet posmatram kroz mnoštvo boja... Sve je počelo kao jedna vrsta hobija koja me je u potpunosti obuzimala i opuštala, da bi kasnije to preraslo, za par stepenica u nešto mnogo više. Imala sam dve samostalne izložbe, uskoro planiram i treću


Zanimalo nas je odakle ime Geo art? Ime Geo Art sam odabrala pre svega jer sam po vokaciji geograf, volim putovanja, upoznavanja novih predela i ljudi, njihovog načina života itd., pa skoro svaka moja slika ima geografski naziv: Etiopija, Razigrani kaktusi Meksika itd..., tako da ime predstavlja simbiozu moje dve najveće ljubavi u životu Mina nam je otkrila koje materijale koristi pri izradi nakita? što se nakita tiče najčesće koristim dekupaž tehniku za izradu narukvica, zatim poludrago kamenje, staklene perle, bisere, školjke, bižuterijsku žicu, polimernu glinu itd. Što se slikarstva tiče, najčešće radim akrilik na platnu ili panelu, mada, oprobala sam se i u akvarelu, kredi, tušu, ulju i temperi, a slikarski pravac je iskljucivo pop-art u vitražnoj postavci sa naglašenim crnim bordurama


Takodje, Mina nam je rekla nešto o trendovima i instinktima kojima se vodi. Isključivo se vodim sopstvenim senzibilitetom, kako u slikarstvu, tako i u izradi nakita, moglo bi se reći da sa svojim slikama koketiram sa publikom i nailazim na mnogo različitih reagovanja kod ljudi, najviše pozitivnih i to u smislu da nisu baš nailazili na nešto što je slično ovome što radim, pogotovo slikama, koje su se polako probile i do američke publike Pitali smo je da li radi sama ili postoji još neko ko je uključen u posao? Radim sve potpuno sama, članovi porodice su uključeni samo kada zatražim neko mišljenje Na kraju smo je pitali gde možemo naći njen nakit, o planovima za budućnost i da li ima poruku za čitateljke. Mogu da me kontaktiraju putem mejla minasevo@gmail.com ili da me pronadju na facebook stranici Geo Art, a slike se još prodaju i preko eBay stranice i sajta www.serbiart.com Planovi su da što više uživam u svom svetu mnoštva boja i „povedem“ druge ljude da uživaju zajedno sa mnom. Planiram da napravim još mnogo izložbi i napredujem u hobiju koji prerasta u profesiju. Uvek budite ono sto zapravo i jeste, ne pokušavajte da budete neko drugi. Radite ono što vam prija i ono što volite i fokusirajte se na određene stvari u životu. Ne odustajte, jer, upornost i istrajnost dovode do uspeha!


KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.


Kefir Dijeta Kefir dijeta je jedna od najpopularnijih dijeta za brzo mršavljenje. Koja je tajna njene popularnosti?


Pre svega, razlog je kefir: jedan od najkorisnijih mlečnih proizvoda koji se koristi kao preventiva a i u terapeutske svrhe. Pravi, domaći kefir ima umirujući efekat na cirkulaciju i nervni sistem. On je bogat vitaminima i mineralima, pomaže da se uspostavi rad creva, leči telo i podmlađuje kožu, poboljšava stanje kose i noktiju. Pored toga, ishrana zasnovana na korišćenju kefira pomaže da se veoma lako izgube dodatni kilogrami! Još jedna posebna prednost kefira je nizak sadržaj ugljenih hidrata. Većina stručnjaka se slaže da je najčešći uzrok viška težine preterani unos ugljenih hidrata. Dijeta je predviđena za 3 dana i ne više od toga. Težina koju možete da izgubite sa ovom dijetom zavisi od individualnih karakteristika organizma a obično je oko 2 kg.


Primer jelovinka: Doručak Predlog 1: Kajgana od 2 jaja, salata od manjeg krastavca, kafa sa kašikom mleka; Predlog 2: Griz/palenta i kiselo mleko; Predlog 3: Jaje, 1 tost sa puterom, čaj sa medom. Užina 3 dl domaćeg kefira Ručak Predlog 1: Pileća supa, kuvana šargarepa i belo pileće meso (100 gr), salata od cvekle, kriška hleba, Predlog 2: Čorba od pečuraka, paprikaš (3 dl) i salata od svežeg kupusa. Užina 3 dl domaćeg kefira Večera Predlog 1: Grilovana riba (150 gr), zelena salata i biljni čaj; Predlog 2: Veći pečeni krompir, čaj sa medom.


Sok od paradajza

Paradajz kao lek, do sada je pokazao najbolje rezultate u vidu soka od paradajza. Lekovita svojstva ovog napitka ogledaju se u tome da: reguliše metabolizam, jača otpornost organizma, izbacuje suvišnu tečnost iz organizma, snižava krvni pritisak (ukoliko se ne posoli), popravlja krvnu sliku (deluje protiv malokrvnosti), reguliše varenje, pozitivno deluje na bolesti jetre, pankreasa i protiv reume.


Sok od paradajza treba koristiti kod premora, jer okrepljuje i čisti organizam, a ujedno telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Takođe je dobar prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa. Naučna istraživanja pokazuju da sok od paradajza umanjuje slepljivanje trombocita (sprečava trombozu), pogotovo kod osoba sa dijabetesom tip 2. Kako je poznato da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba, a ova pojava je najčešći uzročnik infarkta srca i mozga, preporučuje im se upotreba soka od paradajza, samo što pri tom treba i umanjiti unos natrijuma. Srčani bolesnici bi iz istog razloga trebali upotrebljavati sok od paradajza kao i zbog visokog sadržaja kalijuma. Osim toga ovaj napitak smanjuje loš holesterol i ujedno umanjuje opasnost od njegovog talozenja na krvnim sudovima. Podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, pa je koristan osobama koje pate od anemije i opet dijabetičarima. Reguliše rad jetre i zuči, a u vrelim letnjim danima ublažava zeđ i okrepljuje organizam. Kada se sok od paradajza upotrebljava kao lek potrebno je dnevno piti najmanje 2 dl sveže pripremljenog napitka. Ako je lečenje anemije u pitanju ili nagli gubitak krvi, potrebno je povećati dnevnu dozu soka. Pored soka, paradajz pripremljen kao salata, čorba ili drugačiji vid dodatku jelima imaće pozitivan učinak na organizam.


Oggy Art Style


Texas

Približava nam se jesen. Dolazi vreme da odložimo lagane odevne predmete i izvadimo one koji su primereni za sadašnje vremenske uslove. Teksas će Vam pomoći da se malo zagrejte. Sezone jesen/zima 2013. biće veliki hit. Od prsluka i košulja do jakni i farmerki, nove boje, teksture i printovi osvežiće Vaše omiljene komade teksasa. A zahvaljujući svojoj svestranosti ovi komadi će biti u trendu tokom hladnijih letnjih noći kao i u prvim danima zime.


Od gornjih delova najpopularniji biće teksas prsluci, košulje i jakne. Dodajte motociklističku teksas jaknu vašoj haljini da Vas greje noću, Vašem stilu doneće urban izgled. Uparite malu jaknicu od teksasa sa print majcom i cvetnom suknjom za izgled koji će Vas pratiti od nežne dnevne kombinacije do noćne buntovničke.


Što se tiče farmerki, zamenite svoje plave tradicionale za par sa printom ili sa otiscima životinjskih šapa. Ili dodajte malo teksture u svoj izgled, pa izaberite farmerke ukrašene nitnama ili vezom. Takođe će biti popularne one sa zakrpama od plisirane kože ili šarenih materijala. Ovakvi komadi su totalni must have ove jeseni. U našoj galeriji pogledajte komade koje smo izdvojili za Vas, ne sumnjamo da ćete dobiti inspiraciju pre šopinga.


ZA TO


OPLINU VAŠEG DOMA


Putnik iz prošlosti

Jedan čovek, obučen po modi iz XIX veka, iznenada se obreo usred brojnih šetača i bleštavih neonskih reklama, na Brodveju u Njujorku, polovinom XX. Unezvereno se osvrtao oko sebe, a trenutak kasnije potrčao je očito preplašen i okončao život pod točkovima jednog automobila. Kod sebe nije imao nikakve isprave, osim potvrde da je konja predao na čuvanje u gradsku štalu. Nikada nije identifikovan i sahranjen je na njujorškom groblju kao neidentifikovana osoba. Sumnjalo se da je to neki glumac koji je u pauzi probe izašao u svom starinskom kostimu da prošeta iz nekog od brojnih brodvejskih pozorišta, ali istraga je pokazala da takav nigde nije postojao. Ovako nedorečena priča izazvala je pažnju javnosti, a tek kompletna verzija, koju je zabeležio Žak Beržije, poznati istraživač onostranog i jedan od autora knjige “Jutro maga”, otkriva da je ipak postojao epilog čitavog slučaja i da je on imao razrešenje od kojeg staje pamet i gomilaju se pitanja s kojima zdrav ljudski razum nije u stanju da izađe na kraj! Ona navodi na zaključak da se niotkuda pojavio čovek koji je bez traga i glasa nestao 74 godine ranije, na isti dan i isti sat, ali nimalo stariji u odnosu na vreme svog nestanka. Ovaj događaj se odigrao u sredu, 14. juna 1950. godine, oko 23 časa, dok su se brodvejska pozorišta i bioskopi praznili, a ulice bile pune prolaznika. Odjednom, začuo se krik čoveka kojeg je u punoj brzini oborio automobil. Ležao je u velikoj lokvi krvi pod svetlima Tajms skvera. Saobraćajne nesreće događale su se i pre, ali ova je izazvala posebnu pažnju ljudi koji su se okupili oko nepomičnog tela. Nepoznati je bio staromodno odeven, imao je na sebi sivi sako s redom dugmadi na leđima, crno-bele kockaste pantalone i cipele s visokom štiklom. Nedaleko od njega ležao je na asfaltu crni cilindar. Posle kratkog vremena, telo je preneto u mrtvačnicu, gde je policajac pretražio džepove poginulog ne bi li otkrio nešto po čemu će ga identifikovati. Na svetlu dana pojavili su se: bronzani novčići van opticaja, potvrda štale na Leksington aveniji na kojoj je pisalo da su za čišćenje i hranjenje konja plaćena tri dolara, u novčaniku je bilo i 70 dolara u starim novčanicama i nekoliko posetnica na kojima je bilo ime Rudolfa Fenca i poštanski pečat iz 1876. godine. U početku se mislilo da je samo pitanje dana kada će se utvrditi identitet pokojnika, ali kako je vreme prolazilo, to se pokazalo neizvodljivim. Dva policijska službenika obišla su sva brodvejska pozorišta s fotografijom nepoznatog, a treći je otišao na adresu naznačenu na posetnici. Rezultat: među glumcima nije bilo čoveka sa Tajms skvera, dok je ime Rudolfa Fenca u Petnaestoj aveniji broj 372 bilo potpuno nepoznato. Takođe ga nije bilo ni u telefonskim imenicima.


Slučaj je zatim poveren policijskom kapetanu Hjubertu V. Rimu, koji se bavio traženjem nestalih osoba. Sutradan je potret neznanca osvanuo u svim njujorškim novinama. Uskoro se kapetanu Rimu javilo nekoliko osoba koje su 14. juna oko 23 sata bile na Tajms skveru. Ali, umesto da se stvar razjasni, svedočenja su doprinela još većoj misteriji. Izvesna Simona Kinkers je pod zakletvom rekla: - Izašla sam sa prijateljem iz bioskopa. Na trotoaru je bilo mnogo sveta. Odjednom je među nama neobjašnjivo iznikao taj čovek. Sećam se da sam se zapitala odakle se pojavio? Zatim sam pomislila da je to možda nekakav tip koji reklamira neku pozorišnu predstavu ili deli prospekte. Iznenadila sam se kada sam opazila kako preplašeno bulji u svetleće reklame. Upitao me je: ‘Šta se to događa? Da li je izbio požar? Onda je ne čekajući odgovor krenuo kroz gomilu prema kolovozu. Drugi svedok, M. Barnet, prijatelj Simone Kiners dao sličnu izjavu. Ali, jedan koji se nalazio na rubu pločnika kada se dogodila nesreća je dodao: - Kada je nepoznati stigao do kolovoza, opazio sam da prestrašeno gleda u semafore na raskrsnici, kao da ih nikada pre nije video. Okrenuo se prema meni i rekao mi pokazujući na automobile koji su jurili: “Šta je to?!” Bio je užasnut. Najednom je krenuo prema sredini ulice. Povikao sam za njim: “Pazite!”, ali on me više nije mogao čuti - kola su ga već pregazila. Ko je bio dendi obučen po modi sedamdestih godina XIX veka, policija tada nije uspela da otkrije. Kada je otišao u penziju, kapetan Rim odlučio je da se pozabavi, za svoju dušu neobičnim slučajem i najzad je u telefonskom imeniku iz 1939. godine otkrio nekog Rudolfa Fenca mlađeg, sa stanom u 21 ulici, 112 Est. Otišao je tamo i saznao da je taj Fenc, u doba dok je stanovao u kući, bio čovek star oko šesdeset godina i da je bio zaposlen u banci u susedstvu. Od 1940. godine kada se penzinisao i napustio stan, nisu više čuli za njega. Rim je otišao u banku i tamo saznao da je Rudolf Fenc umro 1945. godine, ali da njegova udovica još živi u Kaliforniji. Rim se ukrcao u avion i posetio je. Odgovorila mu je da nije imala ni sina, ni nećaka, ni rođaka koji se zvao Rudolf Fenc, da njen muž pre njihovog venčanja nije bio oženjen i nije imao dece, da niko u porodici nije sklon prerušavanju, da nikada nije stanovala u Petnaestoj aveniji, ali da je njen muž živeo tamo kao dete. Često joj je pokazivao mesto gde se nalazila kuća njegovih roditelja. Ne, nije nikada do sada videla posetnicu koju joj je pokazao inspektor, ali bi adresa mogla biti njenog svekra. A 1876. godina? Da, taj je datum na nešto podseća - to je godina rođenja njenog muža. Tada je izvadila album sa porodičnim fotografijama, a samo posle nekoliko stranica, kapetan Hjubert V. Rim osetio je da gubi dah, kao od udarca u stomak: na jednoj požuteloj fotografiji ugledao je muškarca u sivom sakou, kockastim crno-belim pantalonama i visokim cipelama, s cilindrom na glavi... Ispod


tog starinskog šešira bilo je lice koje je odmah prepoznao - nepoznati sa Tajms skvera! Rekla mu je da je to njen svekar i da je on nestao neposredno nakon što je fotografija napravljena. - Njegova žena nije podnosila miris cigare, pa bi on svaki dan posle večere prošetao da bi u miru popušio svoju cigaru. Jedne večeri se nije vratio. Njegova porodica ga je tražila preko policije, ali uzalud. Nikada se nije saznalo šta mu se dogodilo. Moja svekrva mi je o tome često pričala. Mom mužu su tada bila tri meseca, dakle, nestanak se dogodio u junu 1876. godine. Uporni kapetan Rim se vratio u Njujork i u policijskim arhivama pronašao listu osoba koje su nestale 1876. godine i koje je policija tražila. Pod datumom 14. jun stajalo je ime 29-godišnjeg Rudolfa Fenca, koji je bio obučen u sivi sako, kockaste crno-bele pantalone i visoke cipele. Na glavi je imao cilindar... Dakle, iako je čudno obučen čovek sa Tajms skvera sahranjen kao nepoznat, sve ukazuje da se radilo baš o Rudolfu Fencu kojem se 1876. godine izgubio svaki trag. Sve do istog dana, 14. juna, a možda i sata, pune 74 godine kasnije, kada je nakratko ugledao bleštavilo njujorških ulica polovinom XX veka, i u strahu koji ga je spopao postao žrtva saobraćajnog udesa. Zašto se pojavio baš toga datuma, na samu godišnjicu nestanka i gde je bio sve te godine? Utisak je - nigde, kao da je samo u sekundi, u trenu, preskočio na neki neobjašnjivi način vremensku barijeru i našao se, možda, u jednom od paralelnih svetova u kojem je bila 1950. godina!


Proizvodi kućne radinosti

Tretmani koji se prave kod kuće mogu biti vrlo efikasni. Samo zapamtite: svaki put kada koristite prirodne sastojke ili sastojke iz svog frižidera, uvek treba da uradite mali test na osetljivost kože. Na taj način bićete sigurni da niste previše osetljivi i ne reagujete na alergije ili iritacije.


Sredstvo za skidanje šminke oko očiju Ako ostanete bez sredstva za skidanje šminke, potražite rešenje i kuhinji. Maslinovo ulje ili ulje semenki grožđa može biti veoma efikasno za ovu svrhu. Ova nežna, prirodna ulja mogu razbiti čvrste čestice maskare, a u isto vreme neguju osetljivo područje oko očiju. Ulje takođe hrani trepavice i pomaže im da budu duže, jače i gušće.


Ujednačavanje tena aspirinom Aspirin sadrži salicilnu kiselinu koja je veoma koristan sastojak u borbi protiv akni, a takođe može da osvetli pigmentacije tokom vremena. Ako imate ove probleme, zašto ne isprobate jedom nedeljno? Zagrejete par kafenih kašika vode i dodajte dve cele tablete aspirina. Izmrvite ih kašikom i dobro izmešajte. Umasirajte smesu na kožu i ostavite je da deluje 5 minuta. Učestala upotreba ovog tretmana će osvežiti i ulepšati kožu.

Ujednačavanje tena jagodama Isecite veliku jagodu na pola po dužini. Izgnječite je malo viljuškom kako bi oslobodila sokove. Namažite lice jagodom i umasirajte njene sokove u kožu. Ostavite da deluje dva minuta, zatim isperite vodom.


Mira Banjac

Mira Banjac rođena u Erdeviku, 4. novembra 1929. godine, jedna je od najpoznatijih srpskih glumica. Pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu (1950). Uz kraće angažmane u pozorištima u Sremskoj Mitrovici i Banja Luci, radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu . Godine 1970. prešla je u Beograd i postala član Ateljea 212. Likove žena iz naroda, svoja najuspelija glumačka dostignuća, najčešće ostvaruje svojevrsnim humorom. Osim u pozorištu, gde je dobila niz priznanja, igrala je i u nizu televizijskih drama i serija (na primer glavnu ulogu u seriji “Marija” Stipe Delića i više glavnih uloga u dramama Milenka Vučetića), te na filmu. Na velikom ekranu ostvarila je više uloga za pamćenje, posebno u ostvarenjima Gorana Paskaljevića. Autorka je scenarija kratkometražnog filma “Laku noć Šnjuka”. Dobitnica je brojnih nagrada, između ostalog dveju Sterijinih nagrada, Statuete Joakim Vujić, Oktobarske nagrade Novog Sada, zatim Oktobarska nagrada Beograda, Sedmojulska nagrada, tri Zlatne arene, Nagrada grada Zagreba (za TV seriju “Marija”), Zlatni lovorov vijenac za životno djelo (Sarajevo 1991). 2000. godine dobila je nagradu Dobričin prsten, kao najveće glumačko priznanje u Srbiji. “Bilo je tu i uspona i padova, ali se ružne stvari zaborave, i pamti se samo ono što je bilo lepo. Ne mogu reći da sam se umorila, ali da osećam težinu svojih godina to da. Ipak, ne žalim se, radila sam posao koji mnogo volim. Sve vreme sam bila okružena prijateljima i dragim ljudima. I sama sam iznenađena činjenicom da sam odigrala više od


dvesta uloga. Ne mogu da verujem da ih je bilo toliko.” Nema glumice koja se više šalila na svoj račun i na račun svog izgleda. Govorila je da je imala sve što glumici ne treba: nizak rast, sitne oči, kratke noge… Iako nije „po meri“, Mira Banjac uspela je da nam dočara nezaboravne likove sa pozorišnih dasaka, iz TV serija i filmova. Vojvođanka iz Erdevika, kojoj je Zoran Radmilović stalno pretio da će da je „vrati u Srpsko narodno“, ostvarila je niz nezaboravnih uloga i svoj život obojila druženjima sa glumačkim legendama i pesmom sa salaša. “Biti slavan nije nimalo jednostavno. Uvek sam više cenila rezultat nekog rada. Danas do slave mogu da dođu i oni koji to ne zaslužuju. Pogledajte samo ove rijaliti emisije, ili kako se već zovu. Iako ne volim intervjue u kojima moram da govorim o sebi, nikada nisam odbila nijednog novinara, ali ni običnog čoveka koji hoće sa mnom da porazgovara. Ja živim od moje publike, i moram da je poštujem.” Danas, sa 76 godina, Mira Banjac i dalje radi. “Po prirodi sam veoma vredna osoba. Kada ne radim, obično se razbolim. Radiću dok mogu, dok me služi zdravlje. Da bi čovek bio star, prvo mora tako da se oseća. Ja se ne osećam starom. “


Gotovo da nema dobrog domaćeg filma, a da se u njemu ne pojavi legendarna Mira Banjac. Još u detinjstvu se, u ravnom Sremu, igrala po livadama, brala cveće i od kukuruzne svile pravila perike, ne sluteći da će izrasti u poznatu glumicu. Iza nje je lepeza najrazličitijih likova, ali je svakako najbolje tumačila narodske žene. Ova drčna Sremica u najnovijem filmu Gorana Paskaljevića “Optimisti” igra kockara. “Jesam velika kuvarica i volim da kuvam. Žao mi je kad imam malo vremena za kuhinju. Pre svega volim dom, atmosferu doma, volim ručak kad smo za stolom, volim sve ono što mi je ostalo od moje porodice, od mojih baba. Trudim se da porodicu sačuvam od spoljnje jurnjave i trke i jedenja u “Mekdonaldsima”. Glumački posao je veliki lopov. Krade dobar deo privatnosti. Krade i kad vidite i kad ne vidite, a osećanje koje ste izgubili više ne možete dobiti. Mnogo sam bola u tom smislu ponela. Recimo, moja mati je umrla dok sam bila na turneji u Poljskoj. Majku su mi sahranili glumci, moji prijatelji. A mati mi je bila ne neko, nego... kad je umrla mislila sam da meni sad svako može svašta. Teško sam usklađivala svoje glumačke obaveze s privatnim, materinstvom, pre svega.


U vreme kad sam radila „Mariju“ sin je već bio veliki pa je došao da me vidi. Doduše bio je tu i kao profesionalni snimatelj, istina zbog nekog drugog projekta. Diplomirala sam 1950, odmah se udala i 1951. se rodio Brana. Sad mi je, eto, 77 godina života i 57 godina staža bez i jednog jedinog dana prekida. Kada je Brana bio mali imala sam sreću da mi je majka pružala veliku podršku, a i s bivšim mužem sam bila u dobrom kontaktu. Razvela sam se kad je Brana imao pet godina, ali smo s njegovim ocem bili u zaista dobrim odnosima sve do njegove smrti. A bio je to moj prvi momak, prva ljubav. I, nekako se to iživelo. I prošlo. Bio je inženjer po struci, već u prvim godinama braka moja karijera je krenula uzlaznom putanjom, ispostavilo se da smo dva sveta. Moja majka je obožavala to što sam glumica i pružala mi je veliku podršku.” “Dokle god radim, biću živa. Kad budem prestala da radim, ja ću da uginem kao biljka. Ne da umrem, nego da svenem. Celi moj život bio je rad i ogroman rad. Oduševljava me sve što radim i svaki susret s nekim novim, mladim svetom. Uvek sam se držala lepe misli Isidore Sekulić da je popularnost kvarljiva roba. A u našem poslu treba trajati, treba se rasporediti i ne trošiti na neke beznačajne stvari zarad popularnosti. Treba karijeru lagano graditi, osetiti svoje mogućnosti i trenutak kad ste više potrebni i kad ste manje potrebni.”


Farbanje kose

Ako ste nedavno počeli da eksperimentišete sa farbanjem kose kod kuće ili razmišljate da počnete radi uštede novca, pratite ove savete i dobićete kvalitetne rezultate kao da ste upravo izašli iz salona. Pri izboru farbe za kosu nikada ne uzimajte više od dve nijanse svetlije ili tamnije od vaše trenutne boje. Ako prekršite ovo prvilo možete doći do razočaravajućih ili katastrofalnih rezultata. Imate problema sa pronalaženjem prave nijanse? Većina kompanija koje proizvode farbe za kosu nude online vodiče. Ako želite boju koja je potpuno drugačija od vaše onda je bolje da odete u salon, bar na prvo farbanje. Najbolje je da pre početka farbanja odvojite kosu na više delova i da je zakačite šnalama kako bi bili sigurni da niste preskočili neki deo. Nema ništa gore od upropaštene odeće i mrlja po podu. Obucite neku staru odeću i odredite jedan peškir koji će služiti samo za farbanje. Ako primetite da je farba negde kanula, obrišite je dok se nije osušila. Namažite tanak sloj vazelina ili bogate hidratantne kreme uz ivicu kose. Ovo štiti vašu kožu od mrlja.


Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac

Hemograd Lamela 3, lokal 2


Bakina Kuhinja


Krem supa od graška

Sastojci koji su vam potrebni: 350 grama mladog graška 7 decilitara bistre skuvane supe od kokošije kocke 5 kašika maslaca 2 kriške starog hleba 3 kašike mekog brašna 1 čen belog luka 2 decilitra mleka 2 decilitara kisele pavlake so, biber


Grašak skuvati u supi, ohladiti, ispasirati ga u blenderu, vratiti u supu i izmešati. U međuvremenu na maslacu propržiti kockice starog hleba. Izvaditi kockice hleba, pa u maslac potom dodati brašno i mešati na umerenoj temperaturi da se dobije svetla zaprška. Zaliti mlekom i mešati da se dobije fini bešamel sos bez grudvica. Dodati ga krem supi od graška, začiniti solju i biberom, dodati umućenu pavlaku i posuti kockicama hleba.


Grilovana tuna sa salsom

Sastojci koji su vam potrebni: 2 odreska tune, svaki težine 450–600g 6 supenih kašika maslinovog ulja 2 češnja belog luka, sitno iseckana sok limete ili limuna grančica ruzmarina, sitno iseckana so i sveže mleven crni biber 280 g paradajza, prepolovljenog, bez semena i iseckanog 4 struka mladog luka, sitno iseckana prstohvat tucane ljute paprike (po želji) šaka rukole, iseckane kriške limete ili limuna, za ukrašavanje


Stavite tunjevinu u posudu koja nije od metala. Umutite 4 supene kašike ulja s polovinom belog luka, polovinom limetinog soka, ruzmarinom i po ukusu pobiberite. Prelijte ovu mešavinu preko tune, ravnomerno pokrivajući odreske, zatim pokrijte posudu providnom folijom i ostavite da se riba marinira u frižideru jedan sat. U međuvremenu, za salsu, stavite paradajz, mladi luk i tucanu papriku (ako je koristite) u drugu činiju koja nije od metala. Dodajte dve supene kašike maslinovog ulja, ostatak belog luka i limetinog soka, pa po ukusu posolite i pobiberite. Promešajte, pa pokrijte i držite u frižideru do služenja. Izvadite tunu i salsu iz frižidera deset minuta pre prženja. Zagrejte rebrasti tiganj na jakoj vatri, pa premažite rebra marinadom. Poređajte tunu na tiganj i grilujte tri minuta, premazujući je sačuvanom marinadom. Pažljivo je okrenite i grilujte još 2–4 minuta ili dok spolja ne postane smeđa a u sredini ostane još ružičasta. Ostavite tunu da stoji dva minuta, pa svaku presecite na pola i prebacite u tanjire. Pomešajte listove rukole sa salsom i služite uz komade tune. Ukrasite limetinim kriškama i odmah služite.


Caciki salata

Sastojci koji su vam potrebni: 1 krastavac, oljušten i krupno narendan 350g ovčijeg kiselog mleka 3 češnja belog luka, zdrobljena 2 supene kašike seckane nane ili mirođije 2 supene kašike hladno ceđenog maslinovog ulja 1 supena kašika vinskog sirćeta so


Umak možete napravi i staviti da se hladi dan ranije; promešajte ga pre služenja. Stavite krastavac u činiju, dobro ga posolite i ostavite 30 minuta. Dobro isperite krastavac da uklonite so, pa rukom iscedite iz njega tečnost. Stavite krastavac u činiju, dodajte kiselo mleko i dobro pomešajte. Dodajte beli luk, začine, maslinovo ulje i sirće, pa promešajte. Pokrijte providnom folijom i stavite u frižider. Dobro ide uz podgrejane somune i razno presno povrće, npr. šargarepu, struk celera, morač i kriške paprike. Caciki je odličan i kad se služi uz jagnjeće meso s roštilja ili ljute kobasice.


š Cokoladni sutlijaš

Sastojci koji su vam potrebni: 500 g pirinča kratkog zrna 1 kašičica soli 900ml punomasnog mleka 1 supena kašika kakaoa u prahu 300g kristal-šećera 6 žumanaca 4 supene kašike rendane crne čokolade


Pustite da u šerpi proključaju dva litra vode. Dodajte pirinač i so, pa ponovo pustite da proključa, zatim smanjite vatru, pokrijte i kuvajte 10 minuta, pa ocedite. Sipajte mleko u šerpu i dodajte kakao. Pustite da proključa, pa dodajte pirinač. Smanjite vatru i otklopljeno kuvajte 30 minuta ili dok pirinač ne omekša. Dodajte šećer i mešajte dok se ne istopi, pa sklonite s vatre i brzo umutite žumanca. Podelite pirinač u posude za služenje, ravne površine, pa pospite struganom čokoladom. Ostavite da se ohladi.


Citati po

Um je sve. Ono što misliš, to i postaneš Buda

Nikada nisi previše star, da poželiš novu želju, ili postaviš novi cilj C. S. Luis

Hodati sa prijateljem u mraku je bolje nego hodati sam po svetlu Helen Keler


oznatih

Ljudi ne mogu da vas jašu, ukoliko se vi ne sagnete Martin Luter King

Ukoliko u sebi imate samo jedan osmeh, dajte ga ljudima koje volite Maja Angelo

Nikada ne trošite novac pre nego što ga zaradite Tomas Džeferson


Frajla 24