Page 1

Zdravlje:

broj 15

Štitna Žlezda

Rešenje za masnu kožu

godina II

maj 2013

Lepota:

Uredjenje:

Tapete


broj 15, godina II maj 2013 Magazin izdaje: Balkanski centar za regionalni razvoj

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica Petar Peđa Grubor tehnički asistent


Reč urednice: Dragi naši, U prošlom broju upoznali ste se sa prvom frajlom iz ovog novog kruga. U ovom i svakom narednom broju, biće još po jedna, pa odvojite malo vremena i glasajte za onu koja vam se najviše dopada. Naredne dve nedelje imaćete prilike da prelistate novo izdanje i pročitate nešto o drevnom narodu Maja, kraljici džez muzike Eli Ficdžerald, kao i novoj temi koja je vezana za ekologiju, a to je zagađivanje zemljišta. Takođe, ako nas redovno pratite, obradovaćete se drugom delu teksta naše saradnice Zorane. Uživajte u sunčanim danima uz vašu Frajlu! foto: Dušan Žebeljan make-up: Branislava Radić


Putovanje: Vrnjačka Banja Intervju: Ala j’ lep ovaj svet Uredjenje: Tapete Zdravlje: Štitna žlezda

Zaštita životne sredine: Zagadjivanje zemljišta Intervju: Jovan Adamov Hrana i piće: Soja Moda: Mint zelena


Dijeta: Dijeta sa jajima Misterije: Maje Lepota: Masna koža Žene koje su menjale svet: Ela Ficdžerald

Frizure: Letnje frizure Recepti: Bakina kuhinja Anegdote: Citati poznatih


BUDI

SA NASLOVNE STRANE Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU upravo počinje! Druga takmičarka u sezoni 2013 je Barbara Vašalić je rođena 09. aprila i dopisnica je dnevnog lista “Press”. Na pitanje šta ju je navelo da se prijavi za takmičenje, rekla nam je da je to prvenstveno zato što voli da se slika. “Kao srednjoškolka bila sam član UMS škole za talente gde sam imala priliku da učestvujem na nekoliko revija, gde sam samim tim i pokazala svoju ljubav prema glumi, pevanju, plesu i naravno fotografisanju. Kasnije, zajedno sa ćerkicom snimila sam reklamu za vitamine za trudnice… slikanje je jednostavno jedna od mojih strasti. Strasti prema umetnosti…” Ako mislite da je Barbara Vašalić NAJ FRAJLA, glasajte

OVDE


I

Vrnjačka B

storija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost, u vreme kada su ove prostore naseljavali keltski Skordisci. Posle rimskog osvajanja Balkana u poslednjim vekovima stare ere i nekoliko vekova nove ere mineralne vode su korišcene za piće i kupanje, o čemu svedoci pronađeni rimski izvor prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora. Vrlo je verovatno da se u srednjem veku za lekovitost vrnjačkih voda znali i novonaseljeni Sloveni. Posle turskog osvajanja Balkana gotovo da nema podataka da su vrnjačke mineralne vode bile u upotrebi, izuzev u nekoliko nepouzdanih legendi koje govore o tome da su krajem svoje vladavine Turci ipak znali za lekovitost vode i da su ih kao takve koristili. o oslobadanju od Turaka pocetkom 19. veka knjaz Miloš je najmio saksonskog geologa barona Herdera da ispita mineralne izvore u Srbiji, pa je tako ispitana i vrnjačka topla mineralna voda.

P


Banja, Srbija P

ostoje pouzdani podaci da su meštani sela Vrnjaca i okoline sredinom 19. veka koristili toplu mineralnu vodu za lečenje; za kupanje i piće koristio ju je i žicki vladika Janja. Ipak istorija moderne banje u Vrnjcima vezuje se za 1868. godinu, kada je kruševacki okružni načelnik Pavle Mutavdžić sa nekolicinom dobrotvora i viđenijih ljudi iz Kruševca, Karavnovca (Kraljeva) i Trstenika formirali Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima. Iste godine izvršena je kaptaža dva izvora tople mineralne vode i počelo se sa izgradnjom banjskih objekata, pre svega kupatila. Prva sezona naredne 1869. godine potvrdila je opravdanost osnivanja jednog takvog udruženja i perspektivu nove banje. Posle nekoliko godina stagnacije zbog nedostatka sredstava za izgradnju lecilišta, a pomalo i nebrige države, osamdesetih godina, kada banja u Vrnjcima prelazi u državne ruke, a naročito posle izgradnje vile generala Jovana Belimarkovića, namesnika kralju Aleksandru Obrenoviću, Vrnjačka Banja počinje da se razvija u moderno lečilište.


G

odine 1885. počela je da radi Narodna gostionica Koste Petrovića-Rakice kao pravi ugostiteljski objekat. Preduzimljivi ljudi iz okolnih gradova podižu svoje vile i pansione, uređuje se centralna banjska zona, a sredinom devedesetih godina sačinjen je prvi regulacioni plan Vrnjačke Banje. Broj posetilaca je iz godine u godinu rastao. Naročiti uspon Banja doživljava u godinama pred balkanske ratove. Vrnjačka Banja je tada dobila veliki broj modernih pansiona, izgrađeno je novo kupatilo, radio je jedan bioskop, a u pripremi je bila izgradnja drugog. Pred same ratove pored Vrnjačke Banje prošla je pruga Stalac-Požega, tako da je Banja dobila dobre saobraćajne veze, sa većinom većih gradova u Srbiji. Stagnacija pogađa Vrnjačku Banju u ratovima 1912/18. godine. U njoj je 1915. bilo nekoliko savezničkih bolnica smeštenih po banjskim pansionima i odmaralištima. Posle Prvog svetskog rata beleži se nagli uspon čiji će vrhunac biti dostignut krajem tridesetih godina 20. veka. Polet nije jenjavao ni u godinama ekonomske krize: podižu se moderne vile, sanatorijumi (Sv. Ðorde, Živadinovic) izvršena je velika kaptaža toplog mineralnog izvora 1924/25. godine, podignuto je moderno kupatilo, izvršena je regulacija vrnjačke reke, proširuju se i uređuju banjski parkovi, grade saobraćajnice, proširuje vodovodna i kanalizaciona mreža. Prema popisu iz 1933. godina u Vrnjačkoj Banji je bilo 133 zanatskih i trgovačkih radnji. Buja i kulturni život, organizuju se kermesi, koncerti ozbiljne muzike, gostuju renomirana pozorišta. Osniva se Turističko društvo „Goč”, a posle donošenja Zakona o banjama vrši se stroga kategorizacija pansiona i vila, kojih je prema popisu iz 1935. godine bilo 257. Te godine zabeležena je poseta 28.080 gostiju, što je bilo daleko najviše u odnosu na sva druga turistička mesta u Jugoslaviji.


Posle Drugog svetskog rata promenjena je struktura gostiju: sada država šalje pacijente na lečenje, opao je nivo usluga, veliki broj ekskluzivnih banjskih objekata nije više bio u funkciji. Ponovni uspon Vrnjačka Banja doživljava pedesetih i šezdesetih godina s povećanjem broja posetilaca i gradnjom novih objekata. Najveću posetu Banja je imala osamdesetih godina – blizu 200.000 posetilaca koji su ostvarili dva miliona noćenja. Zamak Belimarković - Letnjikovac generala Jovana Belimarkovića, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovića, je pored vrnjačke crkve, najstariji i najreprezentativniji građevinski objekat. Podignut je na padini iznad toplog izvora. Građen je po uzoru na severno-italijansko-poljske dvorce tog vremena, po idejnom rešenju njegovog sestrića, građevinskog inženjera Pavla Denića, uz projekat i nadgledanje austrijskog građevinskog inženjera Franca Vintera, u periodu od 1888. do 1894. pri čemu je većina radova bila završena još 1889. godine. U njemu su do sedamdesetih godina prošlog veka živeli Belimarkovićevi naslednici, da bi 1968. godine objekat bio otkupljen sa namenom za kulturu. Zakonom o zaštiti spomenika kulture proglašen je kulturnim dobrom od velikog značaja za Republiku Srbiju. U njemu se danas nalazi Zavičajni muzej koji je kompleksnog tipa i odnosi se na teritoriju Vrnjačke Banje i okoline, sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirka grafičko-turističke propagande Vrnjaca, zbirka graditeljskog nasleda, zbirka starih razglednica, zbirka fotografija, zbirka starih foto negativa na staklu), umetničkom zbirkom (skulpture, slike, grafike...) i prirodnjačkom. Narodna biblioteka „Dr Dušan Radić” ima stogodišnju tradiciju: njeni počeci vezuju se za “Šucin paviljon”, koji je početkom 20. veka u svom sastavu imao i banjsku čitaonicu. Danas biblioteka poseduje oko 40 hiljada knjiga koje su dostupne i meštanima i banjskim gostima. Kulturni centar je organizator jedne od najznačajnijih kulturnih manifestacija u Srbiji pod nazivom „Vrnjačke kulturne svečanosti”, koja traje 100 letnjih dana, a čine je vrhunski programi iz oblasti književnosti, pozorišnog, filmskog, televizijskog i muzičkog stvaralaštva, likovne delatnosti, izdavaštva i muzeologije…


ALA j’ lep o


ovaj svet


Balkanski centar za regionalni razvoj ima kao osnovni cilj stvaranje uslova za održivi regionalni razvoj. Taj cilj ostvaruje kroz 14 podcentara, a jedan od njih je i centar za razvoj ekologije. Ovaj tim je pripremio i implementira projekat „Ala j’ lep ovaj svet, onde potok ovde cvet“. Projekat se bavi edukacijom dece predškolskog uzrasta o značaju životne sredine i njenom očuvanju. Osim teorijskog dela, ekolog-edukator će sa decom raditi praktične vežbe. Sve projektne aktivnosti, kao i ostvareni rezultati, biće promovisani u medijima, i kroz flajere i brošure koje će se štampati, a koje će predškolci deliti svojim sugrađanima. Sve što su tokom višemesečnog rada sa ekspertom naučili, predškolci će prikazati na priredbi, koja će biti završna svečanost u okviru projekta. Projekat je vredan 110.000,00 dinara, od čega je dotacija opštine Vršac 60.000,00 dinara, dok ostala sredstva obezbeđuje Balkanski centar za regionalni razvoj. Mi smo svesni da je ovaj projekat finansijski mali, ali verujemo da je ono što će deca naučiti, i u teoriji i u praksi, veoma važno, jer svest o značaju očuvanja prirode se stiče od malih nogu. Projekat se realizuje od aprila do oktobra ove godine, i uključuje predškolce iz svih vršačkih vrtića, njihove vaspitače i roditelje. Počeli smo sa aktivnostima i prvo što smo uradili bilo je snimanje stanja eko-sistema u vrtićima, tačnije proveravali smo ima li u njima dovoljno zelenih površina, cveća, drveća, da li se redovno održavaju, i slično. Ono što sledi su radionice u vrtićima, zatim rad na terenu, a sve će se završiti priredbom. Nikada nije previše rano za prve lekcije o ekologiji ako želite da decu naučite da budu „zeleni“ i brinu o svetu u kome žive i kao odrasle osobe. Stvari koje deluju kao sitnice mogu značajno da utiču na usvajanje stava cele porodice. Kod dece je još u predškolskom dobu potrebno razvijati poštovanje i ljubav prema prirodi. Takođe je važno da deci, kroz različite aktivnosti, pomognemo da spoznaju činjenicu da je u prirodi sve povezano i da ih podstičemo da razvijaju zaštitinički odnos prema prirodi, da je čuvaju i uživaju u njenim lepotama.

“Naučite decu da budu zeleni” i brinu o svetu u kome žive.


Iskoristite prilike kada ste u šetnji kroz prirodu, bilo da je u pitanju park između zgrada, nacionalni park ili pravo planinarenje da objasnite detetu zašto je važno da brinemo o planeti i nastojimo da parkovi i šume ostanu očuvani da u njima može da se uživa još dugo. U poseti zoološkom vrtu ili kada čitate neku knjigu o dinosaurusima objasnite šta su ugrožene životinjske i biljne vrste i kako dolazi do toga da neke od njih izumru. Ekološko obrazovanje ne mora da bude posebno osmišljeno isključivo tokom boravka u prirodi ili sa životinjama, već važne lekcije o očuvanju prirodne okoline, resursa, flore i faune možete da uvedete i u svakodnevne porodične razgovore. Proverite da li u vašem mestu postoji program posvećen edukaciji i povećanju ekološke svesti prilagođen deci. Uključite svoje dete u neko od omladinskih ili dečjih udruženja ili grupacija koje se bave vraćanjem društvu, kao što su „Mladi izviđači“ ili pokret „Zelenih“, dete će uživati u druženju sa vršnjacima i istovremeno usvojiti važna znanja i navike.


Deca danas i na masovnim medijima kao što su televizija ili Internet mogu da pronađu sadržaje usmerene na svest o potrebama naše planete i recikliranju, ali važno je da ove poruke dobiju i iz kuće, da mogu da prate primer roditelja i starije braće i sestara. Potrudite se da odigrate svoju ulogu u vaspitavanju generacije sa visokom ekološkom svešću – ugasite svetlo kad izlazite iz sobe, spakujte hranu u kutiju koja se koristi više puta umesto u foliju za jednokratnu upotrebu i to ne samo onda kad vas deca vide, već kao naviku od koje će svi imati korist.


Voda: Naučite decu da kada koriste vodu u lavabou puste uvek tanak mlaz. Kada učite decu dentalnoj higijeni podsetite ih da isključe vodu dok peru zube Struja: Naučite ih da isključe svetlo kad izlaze iz sobe kao i da ne pale svetlo tokom dana. Prirodna svetlost je uglavnom sasvim dovoljna. Potrudite se da isključvanje televizora i komjutera noću bude obavezno. Izloženost toksinima: Kupujte samo voštane boje i igračke na kojim je naglašeno da ne sadrže toksične supstance. Naučite dete da redovno pere ruke. Otpad: Reciklirajte novine, časopise i brošure. Ovu obavezu možete da predstavite kao igru slaganja u odgovarajuću kutiju za osvajanje poena. Dajte deci svakodnevne zadatke kako bi pomogla. Učite zajedno šta se može reciklirati a šta ne. Možete organizovati i mali kviz sa sledećim pitanjem: Da li se može reciklirati? Hrana: Naučite vašeg mališana kako da izabere zrelo voće ili povrće za užinu i jelo. Posle jela mu pokažite da ostaci hrane ne moraju baš uvek da se bace u smeće, neki od njih su pogodni za kompostiranje. Deca će lako naučiti da ostaci hrane nisu smeće već nešto što se može dodati ponovo u zemlju za uzgajanje nove hrane. Prevoz: Hodajte kad god je to moguće. Planirajte nedeljni meni i kupovinu kako biste išli jednom do prodavnice i tako smanjili već sigurno česte vožnje.


Tapete


Dobro dizajnirana tapeta učiniće prostor originalnim i zanimljivim ali treba znati odabrati pravu tapetu. Nezaobilazni detalj uređenja enterijera jesu tapete. Veoma popularne 60-tih, napuštene 90-tih godina, danas u savremenim enterijerima se vraćaju u punom sjaju. Izreku da “što više gledaš – manje vidiš” ćete potvrditi u slučaju kada sami krenete u kupovinu i vrlo brzo se zbunite velikim brojem kataloga punih raznih dezena, boja i stilova. Stoga savetujemo da prvo zamislite šta zaista želite a potom prodavcu predočite svoje zamisli. On će vam napraviti uži izbor i olakšati kupovinu. Birajte tepete u skladu sa nameštajem (bojom i stilom). Na primer, ukoliko posedujete crveni nameštaj, tapeta treba da bude neutralne boje sa eventualnim crvenim deteljima a ako je nameštaj neutralne boje (krem, bela, crna) izbor boje tapete je mnogo veći. U svakom slučaju, predlažemo vam da prvo izaberete nameštaj pa tek onda tapete jer je u tom slučaju izbor boja i nijansi daleko veći pa se i uklapanje pojednostavljuje. Kako se postavljaju tapete 1. Izvucite viskom vertikalne linije kao pravac postavljanja tapeta 2. Isecite tapete na potrebne dužine ostavivši malo veću dužinu za kasnije uklapanje ukoliko postoji dezen (dužina uklapanja naznačena je na svakom pakovanju) 3. Nanesite lepak na tapetu 4. Ostavite da lepak stoji na tapeti oko 5 minuta 5. Nanesite tapetu pažljivo na zid na prethodno izvučene linije 6. Odsecite višak tapete 7. Nanesite sledeću dužinu pored pažljivo uklapajući šaru 8. Uklonite višak lepka


Trendovi se menjaju. Izbor tapete prepusite svom ličnom ukusu ali ipak po koji savet arhitekte nije na odmet. Cvetovi su bili i ostali jedan od najčešćih i uvek aktuelnih motiva na tapetama. Da bi izgledali neodoljivo na vašem zidu, morate ih smisleno uklopiti u ostatak prostora. Sa par naših saveta, saznaćete kako. Savet 1: Ukoliko se odlučite za šareni dezen na zidu, ostatakom prostorije treba da preovladavaju smireniji motivi i boje. Uz cvetove na zidu, opredelite se za pruge ili jednobojni materijali na nameštaju, zavesama ili jastucima. Ponekad je moguće pronaći štof ili materijal istog proizvođača sa potpuno istim motivima kao i tapeta. Ovo je super materijal za šareni jastuk koji ćete postaviti između mnogobrojnih jednobojnih. Savet 2: Najbolje da boja jastuka ili drapera bude jedna od boja sa tapete. Znači, ukoliko se na tapeti nalaze cvetovi zelene, žute ili plave boje odlučite se za jednobojne jestuke u ovim bojama. Murali na zidovima daju idnividualnost prostoru pa se slobodno može koristiti i u dečijoj sobi, i u dnevnom boravku ali i u kupatilu. Mural je slika urađena na zidu, plafonu-tavanici ili nekoj drugoj velikoj permanentnoj zidanoj površini. Motivi su različiti a najčešće srećemo one s prirodom, stripovima, gradskim pejzažima i slično. Ipak, iscrtavanje direktno na zidu i nije tako jednostavno pa nam zato u pomoć stižu tapete. izvor:www.gradnja.rs


Štitna Žlezda

Večito ste umorni i žudite za krevetom? Nikako ne uspevate da oslabite? Ako ste se prepoznali, možda je za to kriv stresan posao ili porodični problemi. Ali kod jedne od 50 žena - i jednog od 1.000 muškaraca - te simptome izaziva nedovoljno aktivna tiroidna (štitna) žlezda. Ukoliko se na vreme ne postavi pravilna dijagnoza, mogu nastati ozbiljni problemi, recimo visok pritisak, srčana oboljenja, anemija i neplodnost. Tiroidna žlezda je žlezda koja nema izvodne kanale i hormone koje izlučuje direktno u krvotok. Ovakve žlezde se nazivaju endokrinim i čine endokrini sistem. To je jedna od najvećih žlezda u našem telu: prosečno teži 20 grama. Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod grkljanske hrskavice. Ima izgled leptira s raširenim krilima. Njen glavni zadatak je da stvara tiroidne hormone: tiroksin T4 i trijodtironin T3. Ta dva hormona utiču na sve ćelije u organizmu i povećavaju njihovu aktivnost, dakle, utiču na naš metabolizam, i veoma su značajni za razvoj centralnog nervnog sistema.


Tiroidna žlezda utiče na gotovo sve telesne funkcije, uključujući rast, energiju, težinu, puls, holesterol, kao i zdravlje kože, očiju i kose. Hormon tiroksin se transportuje u sve naše ćelije. Kad nivo tog hormona opadne, ceo organizam usporeno radi, pa čovek oseća konstantan umor. Nedovoljna aktivnost štitne žlezde naziva se hipotiroidizam. Teoretski gledano, svako joj je podložan, ali je 20 puta češća kod žena nego kod muškaraca. Profesor Farid kaže: „Žene su više sklone autoimunim bolestima, pošto konstantna fluktuacija hormona zbog menstruacija i trudnoće može uticati na imunitet.“ Trudnoća može da posluži kao okidač za hipotiroidizam, pa se kod sedam odsto žena dešava da privremeno pate od nedovoljno aktivne štitne žlezde. Rizik raste s godinama. Dok kod žene između 20 i 30 godina on iznosi dva-tri odsto, sa 60 godina on se penje na 10 do 12 odsto. Najčešći uzrok su zapaljenski procesi koji oštećuju ćelije tiroidne žlezde, pa ona nije u stanju da proizvodi dovoljnu količinu hormona. U mnogim slučajevima reč je o autoimunoj bolesti koja se zove Hašimotov tiroiditis, po japanskom lekaru Hakaru Hašimotou koji ga je prvi put opisao početkom prošlog veka. „To se dešava kad se naš imunološki sistem zbuni i umesto da napada infekcije, on se okreće protiv vlastitih organa“, objašnjava profesor Nadir Farid iz bolnice „Velington“ u Londonu. Izaziva ga stres, ali može biti i nasledan.


U ređim slučajevima hipotiroidizam nastaje kao posledica terapije za preterano aktivnu štitnu žlezdu, recimo hirurškog zahvata, kada se uklanja deo žlezde. Spisak simptoma je zaista dugačak: umor, dobijanje na težini, mentalna usporenost, suva koža, proređivanje kose i obrva, depresija, zatvor, zimogrožljivost i obilne, neredovne menstruacije. Ponekad je sama žlezda uvećana i naduvena, jer se trudi da proizvede više tiroksina, pa nastaje gušavost. Ali ne paničite. Mnogi od ovih simptoma su izazvani lošom ishranom, nedovoljnim kretanjem ili stresom. Promenite životne navike tokom nekoliko nedelja da biste videli da li će se situacija popraviti. Lečenje podrazumeva svakodnevno uzimanje tableta tiroksina, ali se veština sastoji u utvrđivanju prave doze. Ukoliko preterate, možete previše pojačati aktivnost štitne žlezde, ali ako ne uzimate dovoljnu količinu, nećete se osloboditi neprijatnih simptoma. Treba znati da je neophodno da prođu dve sedmice pa da se organizam navikne na novu dozu. Doza mora da se podešava i u odnosu na telesnu težinu, trudnoću i godine. Bitno je i to kako uzimate lek. Dr Farid preporučuje da to radite ujutru čim ustanete, jedan sat pre doručka. Razlog je što minerali gvožđe i kalcijum mogu da utiču na delotvornost tiroksina. Iz istog razloga, ukoliko uzimate multivitaminske preprate, to morate uraditi nekoliko sati posle uzimanja tiroksina.


PAHULJICA

servis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2 065 501 9 503


Zdravo, kako si . . . -drugi deo

by Zorana Petković Otvorih torbu da uzmem telefon i setim se Nine, moje svekrve, koju već dva dana nisam videla... Imam malo vremena dok ne krenem po decu… posetiću je. Sednem u auto, ali ovaj put nije bilo sreće, posle nekoliko pokušaja shvatim da neće da upali i da moram autobusom. Ninin mali stan bio je ispunjen mirisom čokolade i vanile. Kada sam pogledala u kuhinju prepunu suđa, shvatila sam da je opet pravila tortu. Iako u 65-oj godini, sa visokim pritiskom i dijabetesom, stalno je pravila neke kolače, iako nije smela da ih jede. Da je budna opet bi mi ispričala priču o svom pokojnom mužu, koji je voleo da pojede parče torte uz kafu... Njega više nema, a ona kao da nije mogla da se pomiri s tim. S nežnošću pogledah u njeno usnulo lice u dnevnoj sobi pored televizora. Dobro je sto sam otključala našim ključem, pa je nisam probudila - pomislih, dok sam zavrnula rukave moje bele bluze i ušla u kuhinju. Trebalo mi je skoro ceo sat dok kuhinja ponovo nije zablistala, a onda se nagnuh i poljubim Ninu u obraz i izađem, skoro da nisam imala vreme za gubljenje, morala sam po Marka, a posle i po Mimu i to autobusom. Stigli smo kući oko 15h i morala sam brzo da skuvam ručak, raširim veš, opeglam mužu plavu košulju, nahranim decu , mačka, pomognem Marku oko domaćeg zadatka iz matematike… U pola pet, tačan kao i uvek pojavio se moj muž na vratima kuhinje. “Zdravo, draga, kako si? Brzo daj da ručam, umirem od gladi. Hajde dok se ja presvučem, postavi nam sto “ - reče podižući crveni poklopac, a onda nezadovoljno odmahne glavom . “Opet makarone?” - reče - “Kada ćeš jednom da nam zaviješ sarmu? Da mi nije Nine, zaboravio bih šta to beše!” Odjednom nisam više bila gladna i osetih znoj kako mi se spušta niz leđa, ali ne rekoh ništa. Mislila sam na to kako bi mi prijalo kupanje, ali Mima se već probudila, pa je morala ona prvo, jer je već bila i gladna. Kasnije, dok su se deca zadovoljno igrala na podu i pošto sam oprala suđe od ručka, skuvam dve kafe i taman htedoh da se smestim u fotelju i podignem malo noge koje su me strašno bolele, kad se začu zvono na vratima.


Naša komšinica Goca stigla je kao i uvek tačno na kafu. Umorno sam joj ponudila svoju netaknutu šolju razmišljajući kako ću morati za kasnije da odlozim priču kako sam ostala bez posla. Kasnije, kada sam se jedva vukla od umora i pošto su deca zaspala, pomislih kako bi rado zaspala i bez kupanja … Prikupivši poslednju snagu istuširah se i obukoh pidžamu . Moj muž ležeći na krevetu i gledajući nekakav film, nezadovoljno me odmeri pogledom. “Dušo, zar ti ne bi bilo komotnije u onom crnom babydollu?” – reče mazno. Došlo mi je da plačem, dok sam prevrtala po ormaru i, da je bolje pogledao, video bi da su mi oči sjajne od suza... Ali za tako nešto je potreban neko ko zna čitati iz očiju, mislila sam dok sam gasila svetlo i dok je soba tonula u polumrak.


Zagadjivanje zemljišta

Za održavanje i dalji razvoj života, opstanak čoveka i razvoj civilizacije, razvoj i održavanje svih živih bića, neophodno je nezagadjeno, odnosno nedegradirano zemljište. Zemljište se zagadjuje, odnosno degradira na više načina: • modernom obradom i korišćenjem istog za poljoprivredne potrebe, • erozijom i smanjenjem šumskog fonda, • iskorištavanjem rudnog i mineralnog bogatstva, • prekomernim navodnjavanjem, • izgradnjom objekata. • taloženjem materija iz vazduha (najrasprostranjenija su zagadjenja tla materijama koje se talože iz vazduha, a to su najčešće oksidi sumpora i azota), • odlaganjem otpada (tečni i čvrsti otpad industrije, otpadi naftne privrede i rafinerija nafte, komunalni otpadi i druge nečistoće) i • otpadnim gasovima i prašinom (hemijske industrije, metalurški pogoni i automobilski izduvni gasovi).


Prirodna erozija kao proces teče mnogo sporo, pa postoji ravnoteža narušavanja i stvaranja zemljišta. Medjutim, veoma je razorna erozija izazvana ljudskom delatnošću, gde ne dolazi do nadoknade zemljišta, a posebno se javlja krčenjem šuma. Stvaranje humusa debljine 20 do 25 cm odvija se u vremenu od 2 do 7 hiljade godina, dok se erozijom, izazvanom ljudskom delatnošću, ovaj humus može razoriti za deset do trideset godina, a katastrofalnom erozijom za nekoliko dana ili časova (dejstvo jakih pljuskova na narušeno zemljište ljudskim aktivnostima). Erozijom se odnose mnoge hranljive i neophodne materije kao što su: kalcijum, magnezijum, kalijum, fluor, azot, humus, glina i mikroorganizmi. Erozija može nastati i dejstvom vetra (deflacija) kao i dejstvom vode, koja je mnogo izraženija. Vodom se odnose 24 milijarde tona zemljišta, a vetrom 500 miliona tona godišnje. U odredjenoj meri i klizišta utiču na degradaciju zemljišta. Da bi ogoljeno mesto ponovo postalo humusno potrebno je 200 do 1000 godina. Razvoj civilizacije sve više utiče na potrošnju kiseonika na Zemlji, a krčenjem šuma sve će se više smanjivati količine. Godišnje nestane oko 1-2% šuma, a pre svega iz tropskih oblasti. Posle seče tropskih šuma (oko 3 god) tle postaje tvrdo kao kamen i neupotrebljivo i za poljoprivredu. U svetu postoji oko 41 milijarda kilometara kvadratnih šuma, a od toga pedeset do sto hiljada kilometara kvadratnih se nepovratno uništava. Sa područja gde su bile šume, vetar odnosi humus, a kiše ga spiraju. Tako je u Italiji zbog uništavanja šuma od 1914. do 1934. godine u nepovrat otišlo petsto hiljada kvadratnih kilometara plodne zemlje. U podnožju Himalaja sečene su šume, da bi se proširio životni prostor, medjutim sada drveće ne zadržava vodu pa ista odnosi zemljište, a javljaju se i velike poplave. Zemljište se oduzima od prirode izgradnjom: gradova, infrastrukture, industrijskih objekata i deponija. Industrijski objekti i infrastruktura, kao što su: autoputevi, železničke pruge, aerodromi, akumulaciona jezera, u znatnoj meri utiču na dregradaciju i smanjenje ukupne površine prirodnog zemljišta. Kao primer narušavanja životne sredine može se navesti izgradnja Cimljanskog akumulacionog jezera na Donu, čijom izgradnjom se podigao nivo podzemnih voda, koje su imale veću količinu soli. U stepi je vlažnost mala pa su ove vode brže isparavale, što je povećavalo koncentraciju soli u zemljištu. Ovo je imalo za posledicu nestanak vegetacije i pojavu pustinje. Posledica bržeg isparavanja, je povećana koncentracija soli u vodi (sulfata, karbonata, hlorida) pa je voda jezera postala neupotrebljiva za navodnjavanje. Sledeći primer je dolina Nila, koja je bila veoma plodna, jer je Nil donosio mulj kojim je plavio dolinu. Ljudi su se u ovom predelu bavili poljoprivredom još 5500. godina pre nove ere. Izgradnjom brane za dobijanje električne energije prestao je dotok mulja, pa dolina postaje sve manje plodna.


Jovan Adamov


Postoji li među nama, koji smo odrastali u Jugoslaviji osamdesetih, neko ko ne zna ko je Joca Adamov? Ja verujem da ne postoji... Jovan, ili Joca, kako ga svi zovemo, kao da nam je rod rođeni, je kompozitor, dirigent, aranžer i producent. U šou biznisu na prostorima Evrope i bivše Jugoslavije prisutan je od kasnih šezdesetih prošlog veka, pa do danas. Kao autor piše žanrovski vrlo različito - od pop muzike, preko starogradske, džez i scenske muzike do dečje, i to je upravo ono po čemu ga najviše i najbolje poznajemo. U oblasti stvaralaštva za decu, pisao je za pozorišta u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Sarajevu, Mostaru, Šapcu... Mnoge znane pesme Jovana Adamova doživele su prvo izvođenje, osim na festivalima u raznim zemljama, u neprevaziđenim TV serijama MUZIČKI TOBOGAN, FAZONI i FORE, kao i na ZMAJEVIM DEČJIM IGRAMA ...


Više od 20 godina je bio muzički urednik i dirigent u TV serijalu za decu na prostorima bivše Jugoslavije - MUZIČKI TOBOGAN. Ovaj serijal, po mnogo čemu izuzetan, upoznao nas je sa velikim brojem autora, solista i škola iz svih republika bivše YU. Tu je Jovan Adamov, u tandemu sa sjajnim Minjom Subotom, otkrivao nove talente, pa je, zahvaljujući tom serijalu, savremena dečja muzika doživela je veliku afirmaciju i stasali su mnogi danas poznati instrumentalni i vokalni solisti. Kakav je doživljaj za jednog osnovca da učestvuje u toj emisiji, nešto je što se rečima teško može opisati! U vreme kada nije bilo interneta, mobilnih telefona i Youtube-a, pojaviti se u emisiji koju gleda cela Jugoslavija, ne znam sa čime bi se u današnjim uslovima moglo meriti. Druženje, takmičenje, pesma i igra, putovanja, deo su nezaboravnog doživljaja MUZIČKOG TOBOGANA. Poznati izdavači u Beču »Belvedere music« i »Top Sound« objavili su veliki broj instrumentalnih kompozicija Joce Adamova tokom osamdesetih i devedesetih godina. »Zmajeve dečje igre« su objavile njegovu knjigu dečjih pesama »Bravo škola, ura za igranje«. Mnoge kompozicije su mu snimljene na gramofonskim pločama i kompakt diskovima.


Autor je mnogih festivalskih koncepcija i televizijskih programa. »Deca pevaju Semberiji« Bijeljina, »Dječja mašta može svašta« - Brčko, jedan je od osnivača dečjeg festivala »Zlatno zvonce« u Novom Sadu, Internacionalni festival dece 16 gradova euroregiona Drina, Sava, Majevica - »Drisama fest« i dr. Umetnički je direktor i jedan od autora »Mini Tini Festa« - koji se održava u preko 10 gradova u Srbiji, zatim u BiH, kao i u Republici Hrvatskoj. Na žalost, kultne emisije MUZIČKI TOBOGAN danas nema. Ne verujem da talentovane dece nema. Ne verujem ni da Minja i Joca ne žele ili nemaju vremena da je i dalje rade. Nadam se da će neka od televizija, koje danas ili nemaju, ili imaju neki kvazi dečiji program, shvatiti kakav je to u stvari hit, pa nas i našu decu, obradovati novim serijalom MUZIČKOG TOBOGANA. Bojana Beljin, Sombor Deo teksta preuzet sa zvanične web stranice gospodina Adamova


KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.


Dijeta sa jajima


Dijeta sa jajima je postala veoma popularna kada je par slavnih ličnosti uz pomoć dotične dijete uspelo da za kratko vreme skine brdo kilograma. Ima navoda da su pojedinci gubili i 30 kilograma za 3 meseca a da je i glumac Adrian Brodi izgubio 15 kilograma pripremajući se za ulogu u fenomenalnom filmu “Pijanist”. On je čak i objasnio da je pratio određenu varijaciju ove dijete gde se jaja jedu za doručak, manje parče grilovane piletine za ručak i parče ribe sa parenim povrćem za večeru. Kao što je gore navedeno, na internetu se mogu naći na desetine različitih verzija ove dijete. Ipak, ovde smo se odlučili za najpoplarniju koja se ne sastoji od dosadnog jedenja jedne te iste namirnice tj. jaja već ukljućuje i druge namirnice. Praktično, može se reći da je ovo jedna od varijacija dijete dr Etkinsona (Atkinosona) gde je fokus na značajnom smanjenju unosa ugljenih hidrata. U ovoj verziji dijete jedu se dva ili više jaja za doručak a uz njih i povrće sa malim sadržajem ugljenih hidrata ili neko mršavo meso kao i grejpfrut. Ručak i večera uključuju ili još jednu porciju jaja ili male porcije mršavog mesa (piletina i riba).


Salate i povrće sa malo ugljenih hidrata je dozvoljeno dok je voće ograničeno na jedno-dva komada dnevno. Drugi ugljeni hidrati kao što su hleb, testenina i krompir su strogo zabranjeni. Sledeća verzija pod nazivom: “Jaja i grejpfrut dijeta” uključuje jedenje pola grejpfruta sa svakim obrokom. Ostatak dijetnog plana je veoma sličan gore navedenoj verziji. Najekstremnija verzije ove dijete uključuje konzumiranje jedino tvrdo kuvanih jaja i pijenje vode (što je, naravno, verzija za samoubice ili one koji baš ne vole sebe, svoje zdravlje i svoj organizam). Primer dijetetskog plana: Doručak: 2 kuvana jaja 1/2 grejpfruta Ručak: pečena piletina bez kožice zelena salata Večera: Omlet od 2 jajeta sa spanaćem i paradajzom


Hrana budućnosti

Zrno soje sadrži 35 - 55% belancevina, 17 - 23% ulja, sve za život potrebne vitamine: A, B, C, D, biotin, anozit i vitamin E. U hemijskom sastavu soje nema holesterola, nema gotovo nijedne od relativno nesvarljivih zasićenih masti koje sadrži hrana životinjskog porekla. Kilogram soje ima istu hranljivu vrednost kao 2kg teletine, 60 jaja, 8l kravljeg mleka ili 1,5 kg sira. Postoji beskrajan izbor jela koja se mogu pripremiti od soje - od odrezaka do kolača. Od soje se može napraviti mleko (a od njega i tofu - sir od soje), zatim soja sos i miso. Sojino ulje se upotrebljava za pripremu salata, testa, margarina, a sojino brašno je danas nezamenljiv sastojak hleba, keksa, testenina, dečije i dijetalne hrane, sladoleda, čokolade, raznih soseva, majoneza, pašteta i hrane za dijabetičare. A sve više se upotrebljava i kao surogat crne kafe.


U prerađivačkoj industriji koristi se za proizvodnju lepkova, boja, lakova, plastičnih masa, šperploča furnira, gume, linoleuma, sintetičkog benzina, sapuna, glicerina i insekticida. Soja je dospela čak i do proizvoda visoke tehnologije - od kompjutera do svemirskog broda, a već neko vreme se koristi i u farmaceutskoj industriji, pa se smatra i medicinskom biljkom. Sve je više onih koji govore o soji kao o hrani budućnosti. To je od velike važnosti upravo sada kada je prehrambena kriza dostigla takve razmere da na Zemlji svakih 30 sekundi umre od gladi jedno ljudsko biće. Soja je osnovna sirovinska kultura za proizvodnju belančevina biljnog porekla, a posle nje slede kikiriki, pasulj, grašak, itd. Soja svojim kvalitetima nadilazi sve ostale kulture, jer osim što svako zrno sadrži veliku kolicinu belancevina (od 35 - 55%), ima najpovoljniji sastav i međusobni odnos esencijalnih amino -kiselina od svih proteinskih kultura, pa se približava idealnom odnosu albimina kod jajeta. To je vrlo značajno, pa se upotrebljava indirektno ili direktno u ljudskoj ishrani. Indirektnim načinom sojine belančevine se transformišu preko stočne hrane i upotrebljavaju kao belančevine životinjskog porekla (soja - sačma - stoka - meso - ljudska hrana), dok je direktni način iskorišcavanja sojinih biljnih belancevina moguće ostvariti manufakturnom ili industrijskom preradom sojinog zrna direktno u gotove proizvode za ljudsku ishranu ( sojino mleko, tofu-sojin sir i široka paleta proizvoda na bazi tofua). Ovaj prvi način više se primenjuje i kod nas i u svetu iako je iskorišcavanje belančevina putem ishrane stoke, proizvodnje mesa i stočnih proizvoda duži i mnogo skuplji put. Drugi način koji se postupno uvodi imaće pravu ulogu tek u godinama koje dolaze, iako kulturni običaji i tradicije svuda u svetu daju prednost određenim vrstama hrane stvarajući otpor pri uvođenju novih. Iako u nekim sredinama visok standard i blagostanje podstiče i čovekovu želju za većom količinom mesa i prozvodima s belančevinama životinjskog porekla u svakodnevnoj ishrani, ipak sve više ljudi je svesno , a na to upućuju i brojna medicinska istraživanj, da bezmesna hrana sa malo zasićenih masnoća i bez holesterola pridonosi boljem fizičkom i mentalnom zdravlju. Zato stručnjaci, govoreći o potencijalnim izvorima hrane, tvrde da hrane ima dovoljno za sve stanovnike Zemlje. Potrebno je samo znati pravilno i pametno je rasporediti, i to što više direktno u ishrani, kao što to čine narodi Dalekog istoka.


Oggy Art Style


Mint zelena


Mint zelena je pravo osveženje za proleće/leto 2013. Proleće je već godinama unazad određeno za paletu veselih duginih boja, a ovo će između ostalog biti obeleženo žutom, plavom, ružičastom, I naravno neizostavnom belom. Kraljica boja protekle zime I jeseni bila je svakako boja trule višnje, istu ulogu u ovom periodu ima upravo mint zelena. Ova osvežavajuća nijansa predstavljaće sponu između zime I proleća, a takođe ni leto joj neće oduzeti popularnost. Za nežni izgled, kombinujte ovu boju uz belu ili druge nežne nijanse poput lavande, ružičaste, krem ili narandžaste. Za večernji izlazak idealna je kombinacija sa crnom bojom. Mint zeleni nakit, blejzeri, haljine, pantalone kao I manikir opsesija je svih. Spremite se za leto I nabavite neki komad odeće ili aksesoare u ovoj must have boji.


ZA TO


OPLINU VAŠEG DOMA


Misterija Maja

Fantastična civilizacija Maja primer je koji potvrđuje da je u istoriji postojala inteligentnija civilizacija u odnosu na našu. Tek krajem 20. veka naučnici su pronašli i donekle dešifrovali hijeroglife Maja, pa su tako tajne o ovoj civilizaciji počele da se otkrivaju. Poslednjih dvadeset godina, istraživanje Majanskih dokumenata i građevina dovelo je do fascinirajućih otkrića: Ljudska istorija je određena galaktičkim snopom kroz koji Sunce i Zemlja prolaze svakih 5,200 godina. Momenat ulaska u sledeći snop je 21.12.2012. godine. Astronomija je nedavno potvrdila ovu tvrdnju. Tog datuma, naime, Sunčev sistem ulazi u redak položaj prema Mlečnom Putu, koji se javlja tek svakih 5,200 godina. Svaka osoba ima moć da se direktno spoji, senzualno, čulima i elektromagnetno sa energijom i informacijama galaktičkog snopa koji dolazi iz galaktičkog središta i to dovodi do “buđenja” istinskog, višeg misaonog sklopa.


Istaknuto mesto u simbolici Maja zauzima zvezdani sistem Plejada (zovu ga svojom “domovinom”, misteriozni “Valum Chivim”). Škrta moderna astronomska znanja su potvrdila da Maje znaju raspored zvezda u zvezdanom sistemu Plejada, dok naša astronomija jos nije u mogućnosti da potvrdi postojanje i raspored planeta u tom sistemu. Maje su sva kosmička tela smatrali živim. Tako su za Sunce tvrdili da ima 23 o godisnji ciklus disanja. Jedanaest i po godina za udisaj i isto toliko za izdisaj. Dve hiljade godina kasnije naša nauka saznaje da ove solarne inhalacije tačno odgovaraju kretanju binarnih sunčevih pega. One izazivaju poremećaje u bio elektromagnetnom polju Zemlje, od televizora i drugih komunikacionih signala, do ženskih menstrualnih ciklusa i nataliteta.. Najspektakularniji događaj koji se vezuje za Maje je njihov “nestanak” 830 g.n.e. Na vrhuncu razvoja, sa već izgrađenim piramidama, hramovima i gradovima, velika civilizacija Maja nestaje bez traga. Njihove građevine su poruka onima koji dolaze iza njih. Naravno, nama je trebalo dugo da počnemo da razumemo o čemu su to oni pisali. Kako smo širili sopstvene spoznaje tako smo mogli više da shvatimo dosege ove bizarne civilizacije koja je za sebe tvrdila da je “poseta Planeti Zemlji njihova četvrta misija” i “po završetku misije će otići na sledeći zadatak”! Brilijantna civilizacija Maja je grad Palenke podigla u središtu meksičke džungle, bez metalnih alata, točka ili nama poznate tehnologije. Danas je jasno da su kalendari, pogotovo gregorijanski i julijanski, vrlo netačni. Drevne civilizacije poput Maja imale su model računanja vremena, koji ne samo da je precizan već savršeno usklađen sa kretanjima planete Zemlje, Meseca, Sunca i planeta. Njihov ritualni kalendar nazvan Colkin se sastojao od 260 dana, i od 20 solarnih pečata. Zapisi na sačuvanim građevinama i piramidama, ukazuju na to da su bili veoma svesni Zemlje i njenih ciklusa, kao i Sunca i njegovih moći. Po njihovom kalendaru možemo da sagledamo našu sudbinu koja se po Majanskom računanju vremena završava 2012. godine. Uz pomoć ovih kalendara oni su savršeno znali da predvide događaje iz prirode, kao i kretanje i uticaj planeta čak i na pojedinačnu sudbinu svake Maje. Postoje dokazi da su znali za datume koji su uticali na našu istoriju, kao na primer datume koji predstavljaju pojavljivanje Isusa i Muhameda. Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka, tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, kome nisu predvideli novi ciklus. Maje su naseljavale današnju teritoriju Gvatemale, a iza sebe su ostavili hramove, palate i piramide. Kada su 1542. godine španski osvajači spalili literaturu koja je bila ispisana na kori smokvinog drveta, to je bio prvi akt kulturnog genocida Maja i njihovih potomaka koji se u raznim formama nastavio sve do danas.


Šta je uticalo na definitivni nestanak civilizacije Maja, koja je oko 900. godine zauvek netsla još uvek je tajna. Pre kompletnog čitanja hijeroglifa veoma malo se znalo o društvenom životu Maja. Sada se može reći da su Maje imale državnu organizaciju. . Ekonomija kraljevstva bazirala se na poljoprivredi koja je bila veoma intenzivna i razvijena. Kanali za navodnjavanje, nasipi i obrađivanje zemlje, osiguravali su obilne plodove. Kraljevi, koji su se od običnih smrtnika razlikovali po produženoj lobanji zbog deformacija kosti koja je započinjana u najranijem detinjstvu i po razrokim očima što se postizalo posebnim vežbama, imali su brojne supruge i konkubine, redovno su se mazali bronzanom bojom i pušili neku vrstu lule.


Rešenje za masnu kožu

Masna koža lica je sjajna, proširenih pora i često sa bubuljicama. Uzroci za masnu kožu su različiti - genetičko nasleđe, nepravilna ishrana, poremećaj hormonalnog sistema, upotreba neadekvatnih kozmetičkih preparata, nepovoljni vremenski uslovi (vruće i vlažno vreme). Masna koža lica se često javlja kod tinejdžera usled hormonalnih promena ali se može javiti i u bilo kom životnom dobu. Mnogi ljudi imaju masnu kožu u pojedinim predelima lica a suvu ili normalnu u ostalim i takva kombinacija je karakteristična za mešoviti tip kože. Jedna dobra vest za sve vas koji imate masnu kožu lica: U odnosu na druge tipove, masna koža stari mnogo sporije!


Preporuke za ishranu za masnu kožu: Ukoliko imate masnu kožu potrebno je da korigujete ishranu kako biste postigli što bolji efekat posebnom negom koju primenjujete. Ubacite u ishranu veliku količinu svežeg povrća i voća. Pobrinite se da imate redovan i dovoljan unos vitamina u organizam. Čak i mali nedostatak vitamina B2 može da uzrokuje masnu kožu. Ovaj vitamin se nalazi u integralnim žitaricama, orasima, pasulju. Pijte dovoljno vode tokom dana kako bi vaša koža bila dobro hidrirana i kako biste ubrzali eliminaciju toksina iz organizma. Redukujte količinu masnoće u ishrani, kuvajte bez masnoća životinjskog porekla i koristite male količine hladno ceđenog maslinovog ulja. Izbacite svinjetinu i pržena jela iz svog jelovnika. Izbegavajte slatkiše, čokoladu i brzu hranu. Čišćenje masne kože: Prvo se lice čisti od prljavštine i ostatka šminke a nakon toga sledi masaža i piling. Umivajte lice toplom ili vrućom vodom i odgovarajućim sapunom kako biste sprečili nagomilavanje masnoće u porama. Izbegavajte preparate koji isušuju kožu jer time se gubi prirodna masnoća a lojne žlezde se još više podstiču da rade. Gel od aloje je odličan za čišćenje masne kože.


Maske: Maske za lice pripremajte sami. Glinu koja je bez hemikalija i mirisa lako se priprema i koristi a možete je naći u apoteci. Maska od krastavca za masni kožu - 1/2 krastavca, - 1 belance - 1 kašičica limunovog soka, - 1 kašičica nane Izmiksajte sve i ostavite da se ohladi 10 minuta. Stavite masu na lice i ostavite da stoji 15 minuta. Nakon toga skinite masku i isperite lice toplom a zatim hladnom vodom. Maska od paradajza Oljuštite jedan zreo paradajz, odstranite semenke i izgnječite. Nanesite na lice i ostavite 15 minuta. Dok držite masku na licu legnite i opustite se. Isperite lice mlakom vodom. Ova maska je pogodna za masnu kožu sa proširenim porama. Losion od ruže U posudu staviti latice crvene ruže i preliti destilovanom vodom. Ostaviti da stoji 2 dana, procediti i dodati malo jabukovog sirćeta. Ovim losionom masirajte lice pokretima od brade prema jagodicama. To poboljšava cirkulaciju i prija koži a ne oduzima mnogo vremena. Lekaronline.com


Prva dama pesme

Rođena je 25. aprila 1917. godine u Njuportu u američkoj državi Virdžinija u siromašnoj crnačkoj porodici. Kao mala sanjala je da postane pevačica i sa 16 godina učestvuje na konkursu amatera u Apolo tetru u Harlemu. Ela Ficdžerald, poznata i kao “Lady Ella” i “First Lady of Song”, smatra se jednom od najuticajnijih džez pevačica prošlog veka. Udavala se dva puta. Prvi brak iz 1941. sa dilerom droge Benijem Kornegejom je poništen posle dve godine, a drugi put se udala 1947. godine za basistu Reja Brauna kada je usvojila devojčicu Fransis. Sa vokalnim rasponom od tri oktave, imala je čistoću tona, dobru intonaciju i velike mogućnosti improvizacije. Smatra se jednom od najboljih interpretatora Grejt Amerikan Songbuka. Tokom karijere koja je trajala 59 godina osvojila je 13 Gremi nagrada uključujući i nagradu za životni delo, Nacionalnu medelju umetnosti Rolanda Regana, predsedničku medalju slobode Džordža Buša.


Pošto se ukočila od treme organizator joj predlaže da nešto otpeva što ona i čini i osvaja prvu nagradu. Njen raspon od tri oktave i izvanredna čistoća glasa nisu mogli da ostanu neprimećeni. Godinu dana kasnije zapazio ju je Čarls Linkom koji je predstavlja šefu orkestra “Čik Veb”. Postaje vokalna solistkinja orkestra i sa njim snima brojne numere kao što su “If you Can’t Sing It”, “Love and kišes” i You’ll have to sing it”. Ubrzo potom, 1939. godine, Ela Ficdžerald preuzima vođstvo nad orkestrom i snima preko 150 numera, uključujući i nezaboravnu ‘’A Task, a Task”. Solo karijeru započinje 1941. godine oprobavajući se svingu i bi-bopu. Postaje kraljica “skata”. Poigrava se sa sambom, gospelom i mnogim muzičkim pravcima.Godine 1955. počinje da snima za izdavačku kuću “Verv” koju je specijano za nju otvorio njen menadžer Norman Granc. Zbog svojih izuzetnih glasovnih mogućnosti postaje miljenica mnogih kompozitora koji su pisali numere samo za nju, poput Džordža Geršvina, Kola Portera i Djuka Elingtona. Sa orkestrom Djuka Elingtona kreće na turneju po Evropi i Severnoj Americi počinjući uvek koncert sa numerom “Take the ‘A’ Train”.


U tom periodu Ela Ficdžerald sarađuje sa Oskarom Pitersonom, Kauntom Bezijem sa kojim je snimila pesmu “On the Sunny Side of the Street”, Rojom Eldridžom, Dizijem Gilespijem. Peva i u duetu sa Net King Kolom i Frenkom Sinatrom. Sa legendom džeza Lujom Armstrongom ostvaruje izuzetnu saradnju i sa njimsnima tri albuma 1956. i 1957. godine. Oprobala se i u sedmoj umetnosti. Dugo je bolovala od dijabetesa zbog čega je oslepela, a 1993. godine su joj amputirane obe noge. Preminula je na Berveli Hilsu 15. junu 1996. godine. Bez preterivanja moglo bi se kazati, slušajući ovu dame, da su u pitanju anđeoski glasovi, i ništa manje. Ova legendarna pevačica je jedna od džez pevačica koje su obeležile gotovo ceo 20. vek, pevajući neke od najlepših pesama drugih autora, a kreirajući i sopstvene. Ono što je za njih karakteristično, bio je trnovit put pun sukoba sa predrasudama koje su vladale u Americi, kao i saradnja sa velikanima poput Djuka Elingtona i Lui Armstronga.


Kutak za savete o nezi kose - Sanja Džamić

Letnje frizure Većina pripadnica lepšeg pola voli i neguje dugu kosu. Ipak, ona postaje noćna mora kada se temperature popnu na preko 30 stepeni... Šta raditi, ako niste spremne da se odreknete svoje „grive“? Evo nekoliko saveta kako da „preživite“ leto sa svojom dugom kosom.


KONJSKI REP Kada se u toplo proletnje ili letnje jutro probudite i počnete da se spremate, bilo za posao, bilo za neku drugu aktivnost, najlakše je da kosu pokupite gumicom u konjski rep. Ova vrlo jednostavna frizura ima nekoliko varijacija, pa možete da ih kombinujete, po ukusu. Najpre, konjski rep, onaj pravi, napravićete tako što ćete kosu skupiti na temenu, „na vrh glave“. Tako će vam kosa najmanje smetati, jer je podignuta sa vrata. Ako vam ovakva frizura ne odgovara, jer je možda suviše ležerna, možete kosu pokupiti na potiljku, dakle nisko, odmah iznad vrata. Ako dodate ukrasnu gumicu, ovakva frizura može da bude i poslovna. PUNĐA Napravili ste konjski rep, ali niste zadovoljni. Samo još par poteza, umotajte kosu oko korena repa, tj oko gumice, zakačite šnalom, i eto elegantne punđe. Takođe, punđu možete napraviti tako što ćete kosu zakačiti nekom zanimljivom štipaljkom, izvući po neki pramen, i dobijate zanimljivu frizuru za topao dan. Ako dodate ukrasnu šnalu, ili cvet, dobijate elegantnu frizuru, pogodnu i za neku svečanu priliku.


PLETENICE Pletenice su totalni hit, već par sezona, pa tako i ove. Sa njima postoji zaista bezbroj mogućnosti, od najjednostavnijih, pa sve do komplikovanih, svečanih frizura. Najlakše ćete napraviti običnu pletenicu, koju možete da ispletete i same. Pomoć prijatelja biće vam potrebna ako želite tzv riblju kost, jer mali broj žena ume sama da je uplete. Pletenica koja počinje na jednoj strani glave, pa ide po potiljku do drugog, ili upletene šiške koje se nastavljaju u venac oko glave, samo su neke od mogućih frizura sa pletenicama. Ovakva frizura može za popodne ili veče da se promeni, odnosno, kada raspletete pletenice, dobijate blago prelomljenu kosu, koja može biti zanimljiva nova frizura. MARAMA Ako se ne spremate za posao, ili radite na mestu gde ne postoji strogi dress code, kosu možete podići nekom zanimljivom maramom, ešarpom ili rajfom. Ovakva frizura može čak i da sakrije kosu, ako niste stigli da je operete ili ne možete da je „savladate“.


Salon lepote BeautyBoom 066/ 10 40 10 Vršac

Hemograd Lamela 3, lokal 2


Iz bakine kuhinje

KREM ČORBA OD ŠARGARPE 500g šargarepe, 50g maslaca, 1 glavica luka, 1 čen belog luka, 1 pomorandža, 800ml povrćne supe (kocka), 200ml pavlake za kuvanje, 4 kriške tost hleba, so i beli biber Na maslacu propržite luk, šargarepu nasečenu na kockice posolite i dinstajte dok ne omekša. Dodajte beli lik, prstohvat naredndane pomorandžine kore, prelijte supom i kad provri kuvajte na laganoj vatri oko 15 minuta. Zatim dodajte sok od pola pomorandže, začinite solju, belim biberom i izmiksajte. Na kraju, umešajte pavlaku za kuvanje i ostavite da provri. Poslužite sa proprženim kockicam tosta.


SALATA SA MAKARONAMA I LOSOSOM 350g makarona, 400g lososa bez kostiju, 1 šoljica španaća, 3 mala paradajza, 1 kašika mirođije, polovina crvene paprike, polovina žute paprike Makarone skuvajte u slanoj vodi, ocedite i stavite sa strane, ali neka ostanu topli. Dok priprmate makarone, premažite tiganj maslinovim uljem i prepržite tračice paprike oko 4 minuta, dok ne omekšaju. Dodajte paradajz, losos, španać, malo soli i bibera. Pecite još 3 minuta. Pomešajte sa testeninom i narendajte malo parmezana.


PILEĆI ŠTAPIĆI U SOSU OD JOGURTA

Potrebni sastoci: 500g pilećeg filea, 2 jaja, 150-200g susama, malo mineralne vode, so, biber, ulje, brašno Sos: 3dl jogurta, kašičica susamovog ulja, kašičica soka limete i malo korice, prstohvat čilija, kašičica nane, so, biber Piletinu isecite na dugačke štapiće. Malo posolite i pobiberite, a zatim panirajte u brašno, jaja koja ste prethodno razmutili sa mineralnom vodom, pa obilno uvaljajte u susam. Pržite u dosta ulja na umerenoj temperaturi, da porumeni sa svih strana. Stavite na kuhinjski papir da upije višak ulja. Sos pripremite pre prženja piletine. Jogurt pomešajte sa ostalim sastojcima i ostavite da se hladi oko pola sata u frižideru. Pileće štapiće poslužite vruče uz hladan sos. Najbolje se slažu sa salatom od svežih krastavaca ili zelenom salatom.

Poslužiti piletinu isečenu na kocke uz neko varivo i salatu po želji.


MRAMORNI KOLAČ 4 jaja, 150g maslaca, 280g šećera, 50g kakaa, 300g brašna, 150ml mleka, 25g svežeg kvasca Penasto ulupajte maslac, žumance i belance. Dodajte brašno, kvasac i mleko. Ulupajte penasto belanca i lagano ih umesite u pripremljeno testo, pa ostavite na toplom da oddstoji oko 30 minuta. Podmažite kalup, pa sipajte jedan deo mase. U preostali deo umešajte kako. Braon masu sipajte preko žute i lagano protresite kalup za pečenje, kako bi deo braon mase propao u žuti. Pecite u rerni zagrejanoj na 190 stepeni, oko 30 minuta. Kolač ohladite i pospte prah šećerom.


Citati p

Ako činjenice ne odgovaraju teoriji, promenite činjenice. Albert Ajnštajn

Hegel je bio u pravu kada je rekao da iz istorije učimo, da iz istorije nikada nećemo ništa naučiti. Džordž Bernard Šo


poznatih Heroj nije ništa hrabriji od običnog čoveka, ali je pet minuta duže hrabar. Ralf Valdo Emerson

Polako ali sigurno, kreće se moć bogova. Euripidej

Frajla maj, 2013. Godina II Broj 15  

Frajla-magazin

Advertisement