Issuu on Google+

ГОДИНА VII | БРОЈ 284| 25.3.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK


ГОДИНА VII | БРОЈ 284| 25.3.2011 | 50 ден.

WWW.FORUM.MK

СОДРЖИНА број 284 | 25 март | 2011 Glaven i odgovoren urednik Atanas Kirovski

11 МАКЕДОНИЈА

ПРОТИВ ГРЦИЈА

Zamenik glaven i odgovoren urednik Marija Divitarova

ПОЛИТИКА 9 ЖЕЛБОТЕКА 14 СРЕЌНА НОВА 1994! 16 МААЛСКИ ГОВОР 28 ВОЈНA

ВО ЛИБИЈА

18 АДВОКАТСКИ ИГРИ БЕЗ ГРАНИЦИ 21 ЗАПОЗНАВАЊЕ СО „ДРУГИОТ“ 23 ТОМЧЕ И ИДАЕТ ОД ГРАДСКИОТ ПАЗАР 27 БЕСРАМНИЦИ СВЕТ

34 СИТЕ

СО "ЧИСТИ РАЦЕ"

31 КАКО СЕ СЛУЧУВААТ РЕВОЛУЦИИТЕ?

42 МЛАДИТЕ НЕ ОТВОРААТ БИЗНИС ПОРАДИ СТРАВ ОД НЕУСПЕХ 45 ЈАПОНИЈА И ЛИБИЈА ГИ РУШАТ БЕРЗИТЕ 46 ЗАВИСНОСТА НА ЈАПОНИЈА ОД ЗАЛИВСКАТА НАФТА КУЛТУРА 54 СРЕДБА СО ШТЕФАН ШУЛЦЕ, КОМПОЗИТОР И ПИЈАНИСТ: МУЗИКА ОСЛОБОДЕНА ОД СИТЕ КЛИШЕА

ЕКОНОМИЈА 38 ЦЕНАТА НА БЕНЗИНИТЕ МОЖЕ ДА СЕ НАМАЛИ?

50 И МЕСАРИТЕ

ЌЕ ПЛАЌААТ ЗА...

40 КРАЈ НА МАРАТОНСКИТЕ ПОСТАПКИ?

57 ЖИВОТОТ НА ДРУГИТЕ (DAS LEBEN DER ANDEREN) 62 АЛАЛ ДА ИМ Е 64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ: АНГЕЛ СИТНОВСКИ, БОЈС 66 АЛЕН ВУДИ

Redakcija Vlatko Galevski Petre Dimitrov Kristina Ma~ki} Igor Ivkovi} Silvana @e`ova Toni Dimkov Kristina Ozimec Maja Trajkovska Aleksandar ^o~evski Bojana Dimitrijevska Marija Ili} Frosina Fakova Serjo`a Nedelkoski Vasko Markovski Simeon Serafimovski Miroslav Nikolovski Nadvore{ni sorabotnici Sne`ana Lupevska Bobi Hristov Maja Jovanovska Meri Jordanovska Dopisnici Ilinka Iqoska (Kosovo) Milena Georgievska (Hrvatska) Art direktor Kire Galevski Dizajn Jasmina A. ^a{ule Zoran Gulevski Fotografija Ivana Kuzmanovska Andrej Ginovski Izdava~ Forum plus DOOEL „11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941 faks: 02/ 32 30 942 e-mail: info@forum.com.mk Marketing Aleksandra R. Evtimova marketing@forum.com.mk Administracija/finansii Julija Petrovska Pretplata: 2.700,00 denari godi{na 1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka: Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija Tutunska banka AD Skopje, smetka br. 210060041050180 Za pretplata vo stranstvo i dopolnitelni informacii na tel: +389 2 / 32 30 940 ili na e-mail: pretplata@forum.com.mk Pe~ati Datapons Skopje ISSN 1409-6706


ТВИТОВИ

Македонија остана без известувач во ЕП Slovene~kiot evopratenik i izvestuva~ za Republika Makedonija vo Evropskiot parlament, Zoran Taler, podnese ostavka, zaedno so u{te dvajca negovi kolegi, Avstrie- cot Ernst [traser i Romanecot Adrian Severin, otkako britanskiot vesnik „Sandej tajms" razotkri deka se soglasile da primat mito. Evroparlamentarcite bile podgotvena za nadomest od po 100 iljadi evra preku amandmani da olesnat rabotewe na nekoi banki. Evroparlamentot otvori istraga za korupcija, a Zoki (Taler) se pravda deka znael oti stanuva zbor za mestenka od novinari. Ama sakal da doznae do kade taa dosega. Ete kolkava ti bila cenata da se lobira, vo Evropa. Kolku eden avtomobil vo koj saka da se vozi nekoj funkcioner. A kaj nas, imaj}i gi predvid (ne)prijavenite, a sepak vidlivi imoti na politi~arite, o~igledno, cenata e daleku povisoka. Pokraj toa, i te{ko deka zakon }e gi strefi. I posle se ~udime {to dve decenii site zdru`no nè dr`at podaleku od Evropa.

6

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Легализацијата не ја решава „урбаната мафија"

И Хрватите плаќаат казни за македонското знаме Evropskata fudbalska federacija go kazi zagrepski Dinamo so 20 iljadi evra, povtorno za istap na negovite naviva~i. No, ovojpat ne za toa {to negovite naviva~i, inaku ozloglasenite „Bed blu bojs", napravile nekoe bezredie, tuku zatoa {to na me~ot od Evropa ligata so gr~ki PAOK go istaknaa makedonskoto zname, pa gr~kite fudbaleri bile istraumatizirani. Delegatot na natprevarot zabele`al nekolku petardi na atletskata pateka i znameto na Makedonija me|u naviva~ite, {to mnogu mu pre~elo. Vardarovite „Komiti" se ponudija finansiski da participiraat vo pla}aweto na kaznata odredena za Dinamo. Na scena povtorno se dvojnite ar{ini {to vladeat vo instituciite na kontinentot. Poto~no, gr~kiot PAOK voop{to ne be{e nitu prijaven od evropskite fudbalski disciplinci zatoa {to negovite naviva~i na prviot me~ od dvobojot vo Solun istaknuvaa srpski znamiwa provociraj}i gi igra~ite i naviva~ite na hrvatskiot klub. I, koga stanuva zbor za UEFA ova pretstavuva najdosledno demantirawe na samata sebesi deka na politikata ì nema mesto na sportskite tereni.

Zakonot za legalizacija na divogradbite }e re{i dolgogodi{ni, pa i deceniski problemi na stotici iljadi semejstva. No, ostanuva nepoznata dali i kako so ovoj zakon }e bide re{en problemot so `rtvite na takanare~enata urbana odnosno grade`na mafija, od koja nastradaa najmalku iljada semejstva vo aferite kako „Fi-kom", „GIA in`enering", „Platina", „Samarija", „Kon-artist". Ovie svoevidni piramidi temeleni vrz nedore~enostite vo zakonot za grade`ni{tvo i, sekako, vrz sinxirot koj se protega niz razli~nite e{aloni na vlasta vo koi ima{e zabo{otuvawe na pla}aweto na obvrskite od strana na izveduva~ite ili, pak, stanovite bea prodavani nekolkukratno, spored najlai~ki proceni svrteni se pove}e desetici milioni vo evra.


од Серјожа Неделкоски

O~igledno e deka i pokraj zrakot nade` {to o{tetenite go po~uvstvuvaa so noseweto na spomnatiot zakon, mo`e, vo najdobar slu~aj, da go re{i problemot na minimalen broj od ovie slu~ai. Glavno, kako {to velat od skopskite op{tini vo koi se javuvaat vakvite slu~ai, i pokraj nivnata dobra volja malku e verojatno deka mo`e da se re{i ovoj problem samo so popolnuvawe na barawata za legalizacija i so izrabotka na elaborati, posebno {to gradeweto bez dozvola be{e samo najbenigniot vid od ovoj kriminal. Taka, osobeno ostanuva golem problem za iljadnicite semejstva, na koj i da e na~in zasegnati. I, sekako, kako nemala brojka glasa~i, nivnata nade` povtorno o`ivuva vo predizborieto, no voobi~aeno, bidej}i nikoj dosega ne uspea da go re{i nivniot problem, lesno mo`e da stanat povtorno `rtvi na manipulacija, ovojpat na predizborni kampawi.

Малите се загреваат Dodeka Branko Crvenkovski i Nikola Gruevski igraat mi`itatara deka edniot bara, a drugiot ne dava, pa drugiot nudi, a prviot ne saka predvremeni parlamentarni izbori, liderite na pomalite opoziciski partii seriozno ja sfatija rabotata i vlegoa vo potraga po glasa~i. Imer Selmani i Qube Bo{koski, po nerealiziranite ambicii da stanat pretsedatel na dr`avata, sega so partii zad sebe, se razletaa po izu~uvawe na konfiguracijata na Makedonija i sevezden niz kaloini poka`uvaat kade sè trebalo pat da se napravi. Parlamentarnata LDP i vonparlamentarnata VMRO-Narodna partija, odr`aa kongres, odnosno godi{na konferencija, na koi vedna{ gi istaknaa fokusite na svoite predizborni kampawi. Liberal-demokratot Jovo Manasijevski }e se potpira na zasitenosta na izbira~ite od „crno-beliot" svet {to go nudat dvete najgolemi partii. Ba{ka, od toa Manasijevski veti u{te edno, kako {to veli definitivno rasipni{tvo – }e gradel muzei vo koi }e gi smestel Gruevski i Crvenkovski, a za kustosi odbra eksponirani novinarski imiwa. Po~esniot lider na VMRO-NP i porane{en premier Qub~o Georgievski, poopiten vo politikata od prviot, soop{ti deka idniot premier }e mora da bara mandat za re{avawe na sporot so imeto. Si ima Qub~o iskustvo kako premier kako mina, i me|u toga{ negovite, koga edna{ pripomna ne{to okolu termin „Severna ili Gorna Makedonija". Bidej}i, kako {to veti Gruevski izbori }e ima, pa makar i bez Crvenkovski, nè o~ekuva ’vesel’ period na mudruvawa i nadmudruvawa, vetuvawa i obvinuvawa.

20 години од првата влада на независна Македонија Denovive bea odbele`ani 20 godini od formiraweto na prvata vlada od osamostojuvaweto na Makedonija. \orgi Naumov, porane{en minister za pravda, smeta deka 20 godini, istoriski gledano, ne e dolg period zatoa {to dr`ava, kako {to re~e, ne se sozdava lesno. Porane{niot minister za finansii, Jane Miqoski, o~ekuva deka rakovodstvata na politi~kite partii zaedni~ki da formuliraat strate{ki celi za Makedonija koi }e ja odvedat zemjata napred. A, spored porane{niot minister za vnatre{ni i za nadvore{ni raboti, Qubomir Fr~koski, prvata vlada uspeala da napravi zna~ajni gestovi, posebno povlekuvaweto na JNA, Ustavot kako generalen akt i ekonomskata konsolidacija na dr`avata.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

7


ПОЛИТИКА Едно од најмоќните оружја на политиката е политичкиот говор. Кај нас во последно време има кочијашки израз. За да се биде добар оратор, треба многу работа. Поет се раѓа, а оратор се станува. Нашите политичари се лоши оратори politika@forum.com.mk

Желботека Предвремени избори: Среќна нова 1994! Адвокатски игри без граници Тетово: Десет години по Рамковниот


ЕДИТОРИЈАЛ

Желботека Атанас Кировски DALI NEKOJ, sè u{te, seriozno ja tretira onaa zdodevna i petpara~ka sapunica nesre}no nare~ena „Liderski sredbi" ~ij naslov bezdrugo treba i mora da bide „@elboteka". Nema somnenie deka politi~kite procesi vo dr`avava, i gra|anite i pretstavnicite na me|unarodnata zaednica, gi zemaat za ~ist majtap, a glavnite protagonisti site gi znaeme. Ako nekoj se zafati so krajno neblagodarnata rabota, da se obide nakuso da go sublimira sinopsisot na ovaa dramoletka, vo nea dominira perverznoto i izopa~enoto. Nikade vo svet vlasta ne ja moli opozicijata da se odr`at predvremeni izbori. Sekade e obratno. Kaj nas rabotite trgnaa regularno, opozicijata bara{e izbori, vo nade` deka nema da gi dobie za da mo`e da tera kampawa deka vlasta se pla{i da se soo~i so narodot, no otkako vlasta ja prifati frlenata rakavicata, sega opozicijata bara alibi po sekoja cena za da nema izborno soo~uvawe, i ja doveduva sostojbata do komi~en apsurd. Alibito e izrazeno preku spisok barawa ili `elbi, a premierot e staven vo funkcija na Dedo mraz koj treba da gi ispolni site `elbi i hirovi. I otkako bea prifateni site barawa na opozicijata vrzani za izborite - SDSM povtorno se zakani deka }e gi bojkotira. Vpro~em, od anti~ki vremiwa e poznato deka e nevozmo`no da se dofati granica koja se dvi`i, pa kolku i `elbi da prifati premierot, opozicijata postojano }e go pro{iruva toj spisok, sè dodeka ne dojde do posakuvana situacija - a toa e da ja obvini vlasta deka ne saka fer izboren proces i da soop{ti deka nema uslovi za predvremeni izbori i oti }e gi bojkotira. Duri i iskreno da veruva vo ispravnosta na site barawa, politi~ki dijalog e

iznao|awe kompromisi, a ne dostava na spisok, pa ako ne vi go prifatat - bojkot. Toa ne e dijalog, toa se vika diktat! Dopolnitelno, SDSM saka da potklade navodna poddr{ka od me|unarodnata zaednica za site nivni barawa, no takvo ne{to nema, {to mi go potvrduva komunikacijata so stranskite diplomati vo zemjava, i {to e normalno, zatoa {to e sprotivno na zdraviot razum. Barawata koi ne mu se prifateni na Crvenkovski se deblokirawe na smetkite na firmite na Velija Ramkovski koj e osomni~en za seriozni dano~ni zatajuvawa i ramnomerna raspredelba na sredstvata za kampawi vo site mediumi. Prvoto barawe ne e vo domenot na izvr{nata vlast i bi bilo ramno na politi~ko samoubistvo ako premierot go prifati, a vtoroto barawe se odnesuva na dogovor kako }e funkcionira idnata vlada. Rabotite se pove}e od jasni. Barem vo „Forum" sekoga{ sme se trudele da imame neutralen stav, i za nas nema nikakva dilema deka SDSM po sekoja cena saka da go prolongira terminot za odr`uvawe izbori i deka ovaa farsa e vo re`ija na Crvenkovski. ]e be{e malku pove{ta dokolku 20 minuti po pres - konferencijata na Gruevski izleze{e i re~e{e va`i odime na izbori! Potoa mo`e{e da manevrira so istite „finti~ki", ama vaka e celosno pro~itan. Inaku, gri`ata na Crvenkovski za mediumite e verojatno najperverzniot element vo celata prikazna. Toa e ~ovekot {to razdade desetici licenci za nacionalni televizii za da go derogira pazarot na advertajzing i da ja razvodni mo}ta na mediumite, a go stori toa vo migovi na politi~ka konjukturnost koga sopstvenicite na tie televizii bea so nego. SDSM najmnogu se `ali na ureduva~kata politika na Sitel i Kanal 5, zaboravaj}i deka se toa „~eda" na Crvenkovski od vremeto koga i Qubisav Ivanov - Yingo i Boris Stojmenov pripa|aa na negovata politi~ka koalicija, a vo momentov vodi bitka za A1, privatna televi-

zija vo sopstvenost na Velija Ramkovski (koj duzina pati ima smeneto tabor) poradi faktot {to televizijata e kriti~ki raspolo`ena kon vlasta. A rabota na opozicijata vo normalna dr`ava, ne bi bila da se rasprava koj i na kakov na~in }e zarabotuva vo privatniot sektor, tuku bu~no da insistira da se sredat rabotite vo javniot servis za koj pla}aat site gra|ani. Neizbalansirano izvestuvawe kaj javniot servis e skandal, zatoa {to go finansiraat site gra|ani, a me{aweto vo ureduva~kata politika na privatni mediumi od strana na politi~ki partii e najblago re~eno nevkusno. No, rekovme rabotite kaj nas se izopa~eni. A, i site se se}avaat koj ja uni{ti MRTV i koj ja pretvori vo partiska pr~ija, voveduvaj}i kriterium partiska kni{ka za direktorski i uredni~ki mesta! Se se}avam i na pres-konferencijata na Jani Makraduli nabrgu po pobeda na SDSM na izbori, koga soop{ti deka na CO na SDSM donele odluka generalen direktor na MRTV da bide Gordana Sto{i}! Si go soop{ti toa ~ovekot mrtov laden, nebare stanuva zbor za partiska, a ne za nacionalna televizija koja e javen servis. Toa {to VMRO DPMNE mu go pravi na javniot servis, spored uzansite na nivnite prethodnici e sramota, i im go odzema pravoto da zboruvaat za „tranzicisko vladeewe", za{to nivnoto ne e ni{to poarno, barem koga se odnesuva na ovaa sfera. No, vrvot na perverzijata e {to opozicijata ne insistira zakonska regulativa za pristoen javen servis, koj }e gi diktira uslovite na pazarot po {to sakale - nej}ele i privatnite televizii }e mora da se upristojat. Taka se re{avaat problemite vo mediumskata sfera, a ne politi~arite da re{avaat koj medium kolku pari }e zema od vladata. Da ne se la`eme, politi~arite sakaat novinarite da bidat zavisni od niv, a osobeno tie {to navodno se gri`at za pristojno i nezavisno novinarstvo.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

9


СУДСКИ СПОР

Македонија против Грција

Македонија ги образложи своите аргументи за да ја поткрепи тужбата што ја покрена против Грција пред Меѓународниот суд на правдата во Хаг. По неа тоа го стори и Грција. Конечната одлука на Судот се очекува најдоцна до есен од Марија Дивитарова

MINISTEROT ZA NADVORE[NI raboti Antonio Milo{oski ne saka da prejudicira kakva }e bide odlukata na Me|unarodniot sud na pravdata (MSP) vo Hag. Samo kratko veli, kakva i da e nie }e ja po~ituvame. Toj ja predvodi makedonskata delegacija sostavena od doma{ni i stranski stru~waci po pravo koi pred sudiite doka`uvaat deka Grcija go prekr{ila ~lenot 11 od Vremenata spogodba, so toa {to vlijaela da ne se postigne konsenzus vo NATO i spre~ila Makedonija da stane ~lenka na Alijansata pod privremenoto ime na Samitot vo Bukure{t pred re~isi tri godini. Ministerot veruva deka Makedonija ima dovolno silni argumenti i deka }e go ubedi Sudot da go uva`i makedonskoto barawe, odnosno da zaklu~i deka Grcija so svoeto odnesuvawe pred Samitot ja prekr{ila Vremenata spogodba i da ì nalo`i na Grcija da prekine so sekakvo sprotivstavuvawe na makedonskoto

~lenstvo vo me|unarodni organizacii. ГРЧКИ ФАЛБИ Negovata kole{ka, Dora Bakojani, porane{nata ministerka za nadvore{ni raboti na Grcija, e najcitiranata li~nost pred Sudot vo Hag. Delovi od nejzini intervjua davani za razli~ni mediumi koi vo 2008-ma godina zvu~ea pobedni~ki, sega ì se udrija od glava. Nejzinite izjavi vo koi veli deka Grcija ne mo`e da se soglasi so priem na Makedonija vo NATO sè dodeka ne se re{i sporot za imeto, se argument na Makedonija deka visoki gr~ki pretstavnici se falea so gr~kata blokada. Istoto se slu~uva i so izjavite na toga{niot gr~ki premier Kostas Karamanlis. Negovoto obra}awe vo gr~kiot parlament koga triumfalno izjavuva deka Grcija uspeala da gi ubedi ~lenkite na NATO deka Makedonija ne mo`e da se priklu~i kon Alijansata, sega

se predmet na analiza na me|unarodnite sudii. „Sekako, deka koga Karamanlis se obra}a vo Parlamentot ne dava li~no mislewe, tuku ja iska`uva dr`avnata pozicija", rekoa advokatite koi ja zastapuvaat Makedonija. Advokatite ka`aa deka Grcija vodela otvoreni, sistematski diplomatski napori za da go spre~i makedonskoto ~lenstvo vo NATO. Toa, kako {to re~e advokatot [on Marfi, go poka`uva odnesuvaweto na Grcija vo 2007 i 2008 godina „koga so dejstva na javna kampawa na multilateralno nivo se obide da gi ubedi ostanatite zemji-~lenki na NATO vo svojot stav". Marfi, koj e e eden od pravnite zastapnici na Makedonija, ka`a i deka Grcija i formalno go pretstavila svojot stav pred ministrite za nadvore{ni raboti na zemjite ~lenki na NATO u{te pred Samitot vo Bukure{t. „Visoki (gr~ki) funkcioneri se fa-

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

11


Od sudskiot proces vo Hag

lat deka stavile veto, so {to se doka`uva deka tu`enata strana (Grcija) go spre~ila konsenzusot na NATO", re~e Marfi pred sudiite. Toj predupredi deka Grcija ne smee da ja koristi svojata pozicija na ~lenka za da go spre~i ~lenstvoto na Makedonija vo me|unarodnite organizacii. „Tu`enata strana (Grcija) ne smee da ja koristi svojata pozicija kako ~len vo me|unarodnite organizacii za da se protivi na priemot na podnositelot (Makedonija). Sepak, odnesuvaweto na tu`enata strana (Grcija), kako {to e izneseno vo detali vo na{ite podnesoci, poka`uva deka taa go napravila tokmu toa", re~e Marfi. Toj i ostanati profesori po pravo vo detali go analiziraa gr~koto odnesuvawe pred i po Samitot vo Bukure{t, obiduvaj}i se da doka`at deka Grcija znaela deka go popre~uva makedonskoto ~lenstvo, deka toa go pravela svesno i deka so toa ja prekr{ila Vremenata spogodba. „СОМНИТЕЛНИ АРГУМЕНТИ" A, so ~lenot 11 od Vremenata spogodba Grcija se obvrzuva „da ne prigovara na prijavata za ~lenstvo" na

12

Makedonija vo me|unarodni, multilateralni i regionalni institucii vo koi Grcija e ~lenka, no deka Grcija „go zadr`uva pravoto da prigovara na sekoe ~lenstvo" ako vo takvite organizacii na Makedonija ì se obra}aat poinaku od privremenata referenca. Makedonskiot tim doka`uva pred Sudot deka NATO ì se obra}a na Makedonija so privremenoto ime i deka ne postoi nikakva osnova Grcija da go blokira ~lenstvoto vo NATO. Profesorot Pjer Klajn od briselskiot univerzitet, koj e del od makedonskata delegacija, gi nare~e gr~kite argumenti „nepostoe~ki i somnitelni". Te{ko e, re~e Klajn, da se najde kakvo bilo tolkuvawe koe bi mo`elo da bide prifateno. No, Grcija ima svoi argumenti zo{to se odnesuvala taka pred Samitot vo Bukure{t. Vo protivodgovorot {to go dostavi do Sudot, gr~kiot praven tim tvrdi deka odlukata ja donel NATO i deka taa ne vlijaela na toa. Grcija tvrdi deka vo 2007 i 2008 godina ne prigovarala i deka nemo`nosta na Makedonija da stane ~lenka na Alijansata e rezultat na misleweto na NATO. Isto taka, Grcija veli deka se protivela na ~lenstvoto za-

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

radi zagri`enost Makedonija vo komunikacijata so NATO, da se narekuva poinaku osven so privremenata referenca, Gr~ki argument e i deka ne mo`e da se soglasi so makedonskoto priklu~uvawe vo NATO bidej}i se naru{eni dobrososedskite odnosi, koi, pak, se eden od uslovite za ~lenstvo. Na ova se dodava i gr~kata zagri`enost od iredentisti~ki konflikti vo regionot. No, najva`o od sè Grcija tvrdi deka i Makedonija prekr{ila delovi od Vremenata spogodba. Makedonsiot praven tim, pak, veli deka „nema nitu eden cvrst dokaz deka Makedonija ja prekr{ila Vremenata spogodba" i deka „ne mo`e da se tvrdi deka preimenuvaweto na skopskiot aerodrom ili imenuvaweto na panevropskiot koridor so imeto Aleksandar Veliki se ~inovi koi ne se kompatibilni so me|unarodnoto pravo". „Duri i (Makedonija) da ja prekr{ila Vremenata spogodba, {to ne e slu~aj, toa ne e relevantno za ovoj spor i toa ne go opravduva kr{eweto na ~len 11 od Vremenata spogodba", re~e Filip Sands, praven zastapnik na Makedonija. So cel da gi pobie gr~kite argumenti koi Grcija gi dostavila kako pro-


tivodgovor na makedonskata tu`ba, Sands re~e deka odnesuvaweto na Grcija e „~ist o~aj" bidej}i nitu eden nejzin argument ne go opravduva nejzinoto protivewe na makedonskoto ~lenstvo vo NATO. ИСХОД Vo noemvri 2008-ma Makedonija podnese tu`bata pred MSP protiv Grcija baraj}i od Sudot da utvrdi deka Grcija ja prekr{ila Vremenata spogodba i da ì nalo`i na Grcija da ne go popre~uva ~lenstvoto na Makedonija vo me|unarodni organizacii pod privremenata referenca. Re~isi tri godini Makedonija raboti na toa da ja dobie pravnata bitka protiv Grcija velej}i deka sudskata odluka nema nikakva vrska so sporot za imeto. Isto taka, eventualen pozitiven ishod za Makedonija, nema da go promeni zaklu~okot na NATO, a referencata so koja zemjata e primena vo Obedinetite nacii, }e ostane nedoprena. Ako se znae deka pregovorite se ~isto politi~ki proces koj zavisi od politi~kata volja na liderstvata i

vo Makedonija i vo Grcija, i ako se znae deka odlukata na NATO e kone~na, toga{ ~umu ova? Profesorot Klajn, pred Sudot be{e jasen: „Barame da se utvrdi prekr{uvawe na ~lenot 11 od Vremenata spogodba {to }e ima vlijanie i podnositelot na baraweto (Makedonija) povtorno }e ì ovozmo`i status kandidat za ~lenstvo bez da se soo~i so protivewe na nejzinoto ~lenstvo. Taka, kandidaturata za ~lenstvo vo NATO da se razgleduva bez vme{uvawe na tu`enata strana (Grcija). Razlikata e mnogu zna~ajna". Toj dodade deka odlukata na sudot vo ovoj slu~aj navistina bi imala praven efekt, bidej}i }e se stavi kraj na idnite zakani deka Grcija }e go blokira ~lenstvoto na Makedonija vo drugi me|unarodni organizacii. Toj pobara od Sudot da donese odluka za po~ituvawe na bilateralen dogovor ~ija primena nikoj ne ja osporuva. „Argumentite na tu`enata strana deka sudskata odluka }e zna~i me{awe vo pregovorite e neosnovano. I pravno, i prakti~ki", re~e Klajn.

No, Denko Maleski, porane{en minister za nadvore{ni raboti i profesor po pravo, veli deka e mnogu verojatno Sudot da donese izbalansirana odluka. Za Maleski, sosema e jasno deka sporot za imeto treba da se re{i so diplomatija, a ne so sudska odluka. Nikoj ne saka da prognozira kakva }e bide odlukata na MSP. No, da se pretpostavi i najdobriot ishod, duri i Sudot navistina da ì nalo`i na Grcija da ne go popre~uva makedonskoto ~lenstvo vo me|unarodni organizacii, toa ne go re{ava sporot so imeto. Mo`ebi ne taka otvoreno, no ne e isklu~eno Grcija i ponatamu premol~eno da se dogovori so svoite partneri deka e vo pravo i tolku potrebniot konsenzus za ~lenstvo vo me|unarodnite organizacii nikoga{ da ne bide postignat, {to, pak, i ponatamu }e zna~i blokada na evro-atlantskite ambicii na Makedonija. No, mo`ebi makedonskata diplomatija ima taktika kako da „igra" vo odnosite so Grcija otkako Sudot }e ja soop{ti kone~nata odluka?


ПРЕДВРЕМЕНИ ИЗБОРИ

Среќна нова 1994! Груевски в раце има меч со две острици. Избори со бојкот на опозицијата повеќе водат од еден тунел во друг, отколку на прав пат од Боби Христов

SAMO PRA[AWE na vreme e koga premierot Gruevski }e dade znak negovite 63 pratenici da gi pritisnat kop~iwata za raspu{tawe na parlamentot i raspi{uvawe na predvremenite parlamentarni izbori na koi opozicijata sè poizvesno e deka nema da u~estvuva. Od izjavata {to ja dade Gruevski po liderskata sredba vo vtornikot, o~igledno e deka nema namera da organizira ili prisustvuva na drug sli~en sobir, no mo`e da se o~ekuva deka, sepak, }e ostavi u{te nekoj den opoziciskiot SDSM da „prespie" i eventualno da re{i da se vrati vo Sobranieto i so izglasuvawe na zakonskite izmeni za prethodno usoglasenite barawa na opozicijata da se re{i da odi na izbori. Crvekovski indirektno pobara prostor za novi pregovori sè do prifa}awe na site negovi uslovi, vklu~itelno i edinstveniot na koj se spro-

14

tivstavi Gruevski, a toa se smetkite na firmite od „Pero Nakov", a vo sprotivno odlukata e bojkot na izborite. „Ostanuvame podgotveni za razgovori i vo naredniot period, me|utoa ako ima inicijativa od strana na vlasta. Na{ata odluka ostanuva bojkot na Sobranieto i bojkot na izborite ako ne se ispolnat uslovite, toa da bidat fer i demokratski izbori", izjavi Crvenkovski. No, odlukata dali toj, kako i Selmani, }e izlezat na izbori, e vo nivni race. Za vlasta site pregovori se zavr{eni. „Go napravivme maksimalniot napor. Sovesta ni e ~ista i }e prodol`ime ponatamu so zacrtanata cel. Toa zna~i deka }e odime na predvremeni parlamentarni izbori", izjavi premierot Gruevski, prvpat otvoreno poddr`an i od liderot na DUI, Ali Ahmeti, koj isto kako i negoviot

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

pogolem koaliciski partner, iznerviran od „nerealnite barawa na opozicijata" se otka`a od prvi~niot stav deka predvremenite izbori se dobredojdeni samo so konsenzus na site partii. „Apeliram do site politi~ki partii da razmislat i da se vratat vo procesot. ]e bidat dobredojdeni, no ne treba da postavuvaat nelogi~ni uslovi. Procesot e nepovraten i vo zemjata }e se organiziraat predvremeni izbori", prese~e Ahmeti. РЕПРИЗА Po vaka zacementiranite stavovi na dvete strani, sosema se minimalni {ansite ne{to da se smeni. Makedonija sigurno za~ekori na patot na repriza na izborite od 1994, koga toga{ opoziciskiot blok VMRODPMNE i DP na Petar Go{ev gi bojkotiraa izborite, a Crvenkovski sam


izleze na izbori da gi sobere glasovite za apsolutna dominacija vo parlamentot. [to od toa inaetewe vo tie rani godini na demokratsko sozrevawe se iznedri znaat i Crvenkovski i toga{nite ~elnici na VMRO-DPMNE i na DP, no i gra|anite i glasa~ite voop{to. Toj bojkot, od edna strana, kreira{e apsolutisti~ki nastroena vlast so nekontrolirana mo}, a od druga isfrustrirana opozicija koja, ostanuvaj}i nadvor od instituciite, nema{e drug prostor za nasoluvawe na svojot gnev i revolt osven na ulica. Po ~etiri izborni ciklusi ottoga{, situacijata sega vo predve~erieto na vtorite vonredni parlamentarni izbori, situacijata e sosema malku izmeneta. Imeno, za razlika od 1994-tata, na ovie izbori vo uslovi na bojkot od SDSM i pomalite partii koi se priklu~ija kon opoziciskiot front {to taa go formira{e, i koi najverojatno zaedno }e gi bojkotiraat izborite, ostanuvaat nekolku partii koi }e go oble~at opizicskiot dres. Od parlamentarnite, toa se LDP na Jovo Manasijevski, od vonparlamentarnite VMRO – NP, koja na izbori }e odi so Qub~o Georgievski na ~elo, Obedineti za Makedonija na Qube Bo{koski, i nekolku drugi pomali partii i del od niv, nesomneno, mo`at da pridonesat noviot parlament da ne bide celosno portokalovo oboen. No, toa ni oddaleku nema da mo`e da go amortizira otsustvoto na najgolemata opoziciska partija od parlamentot, a toa kako nepopravliv demokratski defekt }e ja „instucionalizira" ulicata kako sostaven del na politi~koto postizborno sekojdnevie. ТЕНЗИИ Pritoa, dopolnitelno tenziite bi se multiplicirale ako ima bojkot na izborite i od strana na albanskata opozicija. A, vo seta dosega{na debata okolu uslovite za predvremenite izbori na barawata na opoziciskiot kampus kaj albanskite partii mnogu malku se opservira, a bojkotot i tamu e karta na koja se igra. Selmani e nepostojan vo stavovite za negovite „crveni linii" za izleguvawe na izborite. Ne se izjasni konretno i po poslednata liderska sredba. DPA na Ta~i, pak, e celosno ostavena nastrana, iako so baraweto za promena na granicite na izbornite edinici (a koi sega se prifateni) poka`a deka ima argumenti koi ne mo`at i ne smeat da se

zanemrat pri izmenite na izbornoto zakonodavstvo. Tokmu Ta~i, kako preduslov za izbori, go predo~i i baraweto za vra}awe na partiskite pretstavnici vo izbira~kite odbori, {to za Gruevski e obvrska toa da ne go tretira „uslovno profateno samo ako SDSM izleze na izbori", bidej}i e preduslov i od drugi par-

no ne i edinstvenata partija ~ie u~estvo ili bojkot na izborite }e go kreira postizborniot ambient i odgovorot na dilemata dali predvremenite izbori bez opozicijata se re{enie na postojnata parlamentarna kriza ili voved vo nova. Gruevski v race ima me~ so dve ostrici. Izborite gi najavi kako izlez od parla-

ДИК и натаму можна закана! Собранието да се распушти на 30 април, а изборите да се одржат на 12 јуни, беа термините планирани пред да пропадне последната лидерска средба. Иако има калкулации тоа да биде и недела две порано, се чини дека јуни е најоптималниот рок, особено што и опо# зициските партии од албанскиот блок, како и СДСМ, инстисраа на подолг рок за проверка на избирачките списоци. Простор за такти# чки маневри, како оној со оставката на Новаковски, нема многу. Со измените на Изборниот законик, заменик#претседателот на ДИК станува потпретседатл со право да свикува и раководи со седници# те без овластување на претседателот, па се чини дека власта со тоа обезедува функционирање на ДИК, под претпоставка новиот претсе# дател кој е предлог на опозицијата да поднесе оставка по изборот или по распуштањето на парламентот. Неизвесно е колку на роковникот ќе влијаат намерите на Нова де# мократија пред Уставниот суд да ги оспори границите на изборните единици. Неформално се говори дека во ДИК „лежи" уште една опа# сност за одложување на очекуваните избори, а тоа е фактот што во нејзиниот состав нема 30 отсто жени како што налага законот, па можно е и целиот актуелен состав на ДИК да биде оспорен!

tii. Od druga strana, i Ta~i i Selmani so nekolku izjavi insistiraa na demokratski ambient vo mediumite, {to nekako e na linija na baraweto na Crvenkovski za mediumite od „Pero Nakov", no ne mo`e da se ka`e deka, barem za Ta~i, bi bil povod da gi bojkotira izborite, ako se prifatat ostanatite negovi barawa. Sè na sè, SDSM e klu~nata partija,

mentarnata kriza {to ja predizvika SDSM. I bez ogled kolku e vo pravo koga dr`ej}i se do legalisti~kite tolkuvawa deka gi prifatil site pravno - logi~ni barawa na opozicijata, pove}e od realni se stravuvawata deka izbori so bojkot na opozicijata pove}e vodat od eden tunel vo drug, otkolku na prav pat. Pa, sre}na nova 1994!

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

15


ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА

Маалски говор Проблемите во комуникацијата на политичарите и партиите наоѓаат само нови форми за своја манифестација. Тогаш кога отсуствува нормалната комуникација се јавуваат нејзини сурогати како што е и скорешниот феномен „меѓупартиско довикување" од Маја Јовановска

„AJDE BRANKO! AJDE NIKOLA! Izlezi na izbori! Vreme e! Da vidime koj e diktator, a koj ne e! Dosta be{e per~ewe i ~alamewe!" Da ne bea tolku poznati ovie dve imiwa, mo`ebi nekoj }e pomisli deka dvajca sosedi se karaat za da izberat pretsedatel na ku}en sovet. No, toa se izjavi, zborovi izgovoreni od liderite na dvete najgolemi partii: VMRO-DPMNE i SDSM. Nikola Gruevski i Branko Crvenkovski. Ako mislat deka se inventivni i dosetlivi, toga{ moraat da go smenat stilot na izrazuvawe. Ocenkata koja im ja dadoa sogovornicite na Forum e pome|u dvojka i trojka. „[ugavo dvoj~e", {to bi rekol eden moj biv{ profesor, odvaj za preodna ocenka, na moe golemo `alewe. Ova, sekako, se odnesuva na funkcionalnata strana na ne{tata, odnosno dali politi~kata kultura ovozmo`uva zaemno uva`uvawe, dijalog i nacionalen konsenzus za najva`nite raboti od javen interes", veli za Forum komunikologot Sead Xigl. Sredna ocenka, dobar, na dvajcata politi~ki lideri im dava negoviot kolega Marko Tro{anovski. Iako i

16

taa, spored nego, ve}e e na stakleni noze. „Politi~kata kultura kontinuirano se dvi`i vo nadolna linija i toa od pove}e aspekti. Od aspekt na participativnosta se namaluva glasa~koto u~estvo i interes, gra|anskiot aktivizam e konformisti~ki i rezervirano kriti~en, kako i se po~esto politi~ki insturmentaliziran. Vo politi~kiot javen diskurs dominira personalnata diskvalifikacija, emotivnata retorika, neopravdani genralizcii: fa{isti, diktatura i sli~no, kako i neumereni etiketirawa: predavnici... Volonterizmot i alternativnite formi na gra|anska inicijativa se vo zarodi{ i ne odolevaat na partiskite aspiracii. Ignorirawe na instituciite na sistemot, na primer proektot Skopje 2014 tera i ponatamu i pokraj zabranata na Ustaven sud", veli Tro{anovski za Forum.

mo novi formi za svoja manifestacija. Toga{ koga otsustvuva normalnata komunikacija se javuvaat nejzini surogati kako {to e i skore{niot fenomen „me|upartisko dovikuvawe". „Problemot ne e vo razli~nostite, sprotistavenostite, nesoglasuvawata, seto toa e normalno za edno pluralisti~ko op{testvo, tuku e vo na~inot na koj se kanaliziraat i razmenuvaat porakite. Makedonija ima mo{ne slaba i pasivna kriti~ka javnost, taka {to politi~kite ~initeli dobivaat vpe~atok deka se mo`e da pomine i stanuvaat mnogu „kreativni" vo svoite obidi da gi upatuvaat porakite do protivnicite i javnosta. Mnogu ~esto se naru{uva korektnosta, dobriot vkus, no i tolerancijata", veli Xigl. I spored politikologot @idas Daskalovski, ovie dovikuvawa od {tabovite na portokalovite i na sinite, "palat" samo vo nivnite dvorovi. A ne gi ponesuvaat lu|eto koi ne se so lavot ili so rozata. „Komunikacijata na na{ite politi~ki lideri se sveduva na maalski govor kako {to vpro~em se i nivnite odnosi. Oratorstvoto e targetirano za podigawe na raspolo`enie kaj svoite glasa~i i simpatizeri bez mnogu kriti~na misla ili konkretno prestavuvawe na prednosti i maani na javni politiki. Toa ne e ni{to novo ako se setime na debatite pome|u Georgievski i Crvenkovski i re~nikot koj tie go koristea. Politi~kata kultura ne e na konsolidirani eliti koi znaat deka opozicionerstvoto e preduslov na doa|awe na vlast vlast, odnosno deka gubeweto vlast e ne{to normalno i minlivo", objasnuva za Forum Daskalovski.

МЕЃУ ЛАВОТ И РОЗАТА

СТРОГИ ОЦЕНКИ

Komunikologot Sead Xigl smeta deka problemite vo komunikacijata na politi~arite i partiite nao|aat sa-

Najstrogi vo ocenkite se studentite, ~lenovi na Klubot na oratori na Pravniot fakultet vo Skopje. Onie

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk


koi treba da u~at od politi~arite, velat deka nim im treba obuka za oratorstvo i politi~ka kultura. „Edno od najmo}nite oru`ja na politikata e politi~kiot govor. Kaj nas vo posledno vreme ima ko~ija{ki izraz. Kako {to zboruvaat vo svoeto maalo, taka zboruvaat od politi~kite govornici i na pres-konferencii, {to ne dolikuva ni na dve zakrvaveni sva}i koi razgovaraat me|u sebe", e ocenkata na oratorot Ile Xingovski. „Za da se bide dobar orator, treba mnogu rabota. Poet se ra|a, a orator se stanuva. Na{ite politi~ari se lo{i oratori. Osnovna cel na retorikata e da se ubedi onoj {to te slu{a vo toa {to ima{ da go ka`e{, da se privle~e publikata okolu va{ata ideja. Ne mo`am da zamislam politi~ki uspeh bez dobar govor i dobra retorika. Toa e osobeno va`no da se razviva vo politi~kite krugovi", veli studentot Zoran Stefanovski koj sega go vodi Klubot na oratori. Koga gi pra{av mladite oratori za poznati svetski govornici vedna{ po~naa da najbrojuvaat. Xon Kenedi, Nelson Mendela, Barak Obama...No,

koga gi pra{av koj politi~ar im ostavil vpe~atok kako dobar orator, koj imal govor za pametewe, ne mo`ea da se setat. Nitu eden ne im ostavil vpe~atok. Nekoi se trudat, veli Xigl, ama dobro potkovan politi~ar so site ni{ani zasega nema. „Re~isi da ne mo`am da se setam na nekoj vpe~atliv politi~ki govor so godini nanazad. Zabele`liv e trudot koj nekoi od niv go vlo`uvaat, govorite vo svojata sodr`inska smisla imaat odredena vrednost, no otsustvuva eden vid oratorski identitet, prepoznatlivost, lucidnost, pa ako sakate i kreativnost, koj vo princip treba da rezultira so harizmati~nost. Takov harizmati~en orator kaj nas nema, no ~esno e da se ka`e deka sporadi~ni projavi na talentirani oratori ima, a i tie mora pove}e da rabotat na svojot javen nastap i komunikaciskite ve{tini", veli Xigl. Politi~kata kultura ne mo`e da se izdvoi od doma{nata kultura. Pa, zatoa mo`ebi nivoto na politi~kata kultura ovde, do nekade i soodvetstvuva na ambientot. Ne deka vo

Amerika i vo zemjite od EU nema makedonski mentalitet. Sepak, razlikite mo`e da se merat vo svetlosni godini. „Za mene li~no, impresivna e britanskata politi~ka {kola vo odnos na komuniciraweto i oratorstvoto. Bez razlika dali se raboti za Toni Bler, Gordon Braun, Dejvid Kameron ili, pak, za nekoj od nivnite diplomati od ponizok rang, sekoga{ e lesno prepoznatliva britanskata politi~ka stilistika, presti`na kako vo stilot, taka i vo stru~nata podgotvenost i potkovanost", dodava Xigl. „Obama poradi motivaciskite govori, koi inspiriraat, kura`at i gi pravat lu|eto politi~ki samosvesni i aktivni. Sekoj politi~ar koj zra~i so erudicija, galantnost i xentlmenstvo. Po~it kon politi~kiot rival, a ne omraza, vulgaren sarkazam i malodu{nost kon politi~kiot neprijatel", veli Tro{anovski. Branko i Nikola vo politi~kata bitka, nekade po pat ja zagubija politi~kata kultura. No, za uteha, oratorstvoto se u~i, taka {to mo`ebi ovaa lekcija odnovo }e ja pro~itaat i }e ja popravat ocenkata. Vreme e!


БАВНА ПРАВДА

Адвокатски игри без граници Судството памети бројни случаи кои адвокатите ги одлагаат рочиштата со месеци, и тоа само заради профит. Неразумните одолговлекувања упатуваат на недостиг од ефективност на правдата од Кристина Мачкиќ

„SIGURNO PAK }e se odlo`i sudeweto". Vakva konstatacija redovno se slu{a pred sekoj pogolem sudski proces. Sopot, Izgrev, Mavrovski rabotnici i redica drugi predmeti po~nati - nezavr{eni. No, ne sekoga{ Sudot e toj {to ja odolgovlekuva postapkata. I drugata strana, advokatite - ~estopati se onie koi ja ko~at rabotata na Sudot. Nekolkmina skopski advokati se, ednostavno, virtuozi da najdat na~in da odlo`at sudewe i da gi ubedat klientite deka toa e za nivno dobro. Izmisluvaat nejasni pri~ini i go koristat lavirintite vo zakonite za da gi izigraat zakonite. Igri bez granici samo zaradi edna cel - profit. АДВОКАТ – ШТО Е ТОА? Advokat e lice so javno ovlastuvawe za davawe pravni soveti, pru`awe pravna pomo{ i zastapuvawe stranki pred sudovite i drugi dr`avni organi. Advokatot deluva isklu~ivo po barawe na strankata zaradi povreda ili ostvaruvawe na nekoe nejzino pravo. Tokmu edno od pravata na poedinecot e pravoto na sekoj pri utvrduvaweto na negovite gra|anski prava i obvrski ili pri kakvo bilo krivi~no obvinenie, „na pravedna i javna rasprava vo razumen rok". Pred 2003 godina, pove}e od polovinata od site presudi na sudot vo Strazbur se odnesuvaa na ova pra{awe. Ovie brojki se va`ni barem od dve pri~ini: prvo, bidej}i go naglasuvaat postoeweto op{t problem, zaedni~ki za mnogu evropski zemji; i vtoro, bidej}i se odnesuvaat na materija koja e mo{ne tesno povrzana so efektivnoto pravo na pravedno sudewe i fer advokatsko zastapuvawe.

18

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk


Site onie stranki koi imaat kakvi bilo nedorazbirawa so svoite advokati imaat pravo toa da go prijavat vo Advokatskata komora. No, dosega licenci na advokati poradi `albi od klienti ne se odzemeni. Nerazumnite odolgovlekuvawa impliciraat nedostig od efektivnost na pravdata. Za stranite vo postapkata, odolgovlekuvawata pottiknuvaat nesigurnost. Odolgovlekuvawata se osobeno {tetni vo krivi~nite slu~ai, kade {to ne samo reputacijata na obvinetiot ostanuva somnitelna, tuku i samata negova sloboda mo`e da bide pogodena ako toj e podlo`en na istra`en pritvor. A {to se odnesuva do javnoto mislewe, nerazumnite odolgovlekuvawa pottiknuvaat op{t nedostig od doverba vo kredibilitetot i funkcioniraweto na pravdata. ПОВЛЕЧИ ПОТЕГНИ No, kako funkcioniraat advokatite? Posleden primer na ~udno odlo`uvawe, a sepak zakonsko, be{e sudskiot proces Sopot vo koj za podmetnata mina od koja zaginaa stranski vojnci im se sudi na pove}emina kumanovci. Sudijata Jani Ni~a na prvoto ro~i{te sam soop{ti deka poradi proceduralni postapki }e go prezaka`e sudeweto. Na site im pojasni vo detali za {to se raboti i im soop{ti deka slednoto ro~i{te }e bide podgotveno sudeweto da po~ne. No, ete, na slednoto ro~i{te advokatite bea tie koi po~naa so odlagawa. Advokatot bil bolen i ne go prou~il predmetot. Sudijata go iskara, no sepak go odlo`i predmetot. I tretoto ro~i{te povtorno se javija advokatite koi pak baraa precizno obvinenie. Sudijata iznenaden, no obvinitelot prifati i - povtorno odlagawe. Neizvesnosta na onie koi se vo pritvor prodol`uva. Ovojpat sudot kako da saka, a advokatite ne sakaat da prodol`i procesot. Bidejki za ovoj slu~aj se odlu~uva{e na sobraniska komisija vo Sobranieto, se postavuva pra{aweto dali ovoj slu~aj mo`ebi nema da po~ne do zavr{uvawe na eventalnite predvemeni izbori? No, toa mo`e da bide samo prepostavka ili {pekulacija. Sepak, zakonite se dovolno zapletkani za da mo`e da se ~itaat na ovoj ili onoj na~in. Proces koj so godini tu }e po~ne, tu }e zastane e Mavrovski rabotnici. Sudijata Goran Bo{evski uporno edna{ mese~no zaka`uva sudewe. Advokatite postojano ili se menu-

Бучковски: Опседнат сум со обвинителот! На последното судско рочиште на кое му се суди на порнешниот премиер и министер за одбрана, Владо Бучковски, се случи една невообичаена ситуација кога бранителот го опомена обвинетиот. Бучковски, како што кажа, така и тераше: десет часа одбрана. Но, во еден период, напаѓајки го обвинителниот акт, постојано го спо$ менуваше името на поранешниот обвинител од Одделот за органи$ зиран криминал Петар Аневски. Обвинителот сега работи во Бито$ ла. Неговиот адвокат Никола Поленак му напомена на Бучковски да не го споменува обвинителот бидејќи тој лично не поднесува обви$ нение, туку застапува институција. На ова Бучковски му возврати: „Опседнат сум со обвинителот Аневски, и затоа мој почитуван бра$ нител ќе го споменувам". Адвокатот се повлече, а судијката со која Бучковски имаше неколку жестоки кавги и обвинувања, едноставно се насмевна и дозволи тој да ја продолжи својата долга, исцрпна одбрана и да каже се ` што смета дека е релавнтно за неговата одбрана. Ова е еден од ретките случаи кога адвокати интервенираат во исказите на своите штите$ ници сакајќи за да се придоенсе поефикасноста и подбра работна атмосфера во судницата. Ваквата реакција беше пријатно и пози$ твино изнанадување за сите во судницата, а најмногу за судијката која го работи предметот пред очите на јавноста vaat ili nemaat prevedeno obvinenie ili...ili.... Nikako sudeweto da ja pomine prvostepenata postapka. I slu~ajot Izgrev se zaglavi dvapati. Sudijata \oko Ristov se obide da po~ne, no ili nekoj be{e bolen ili

ima{e proceduralna pre~ka. Koga kone~no po~na, obvinetite i advokatite pobaraa izzemawe na obvinitelkata i taka go odlo`ija predmetot za eden mesec. Neprimawe pokana ili naj~estata

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

19


bolest na obvinetite depresija e naj~esta pri~ina {to advokatite ja koristat za odlagawe na predmetite. Velat deka duri i samoto primawe crvena pokana bilo stres, pa taka obvinetite normalno bilo da stradaat od depresija. Dodeka se vo pritvor, borbata e da se izleze, potoa borbata e da se odolgovlekuva, za da na krajot deloto eventualno da zastari. Na krajot - {to navististina se slu~uva teatar vo sudnica, sudski neregularnosti ili sudsko - advokatski kombinatoriki? Pra{awa koi, zasega, ostanuvaat neodgovoreni.

Advokatskiot tim za slu~ajot "Mavrovski rabotnici"

Advokatite od slu~ajot "Sopot"

20

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Адвокатски тарифи За извршување правна помош, странката е должна на адвока тот да му ги надомести и тро шоците:  за превоз, до висина на тро шоците на патниот билет за превозното средство што го користел адвокатот, а за упо треба на сопствено возило ќе му надомести по 30% од це ната на најскапиот бензин за секој изминат километар  за ноќевање, до висина на трошоците за ноќевање  на име – дневница  ќе му се исплати вообичаена дневница или по договор  за отсуство од канцеларија, ќе му бидат надоместени трошоци за секој започнат час  20% од наградата за деј ствието за кое патува, но не повеќе од 7 часа за еден ден  за пишување на поднесоци со кои се поведува постапка, образложени поднесоци, при говори, одговори и изјави на последна волја, награда се определува според висината на барањето во поднесокот или според пропишаната дис циплинска или друга мерка и според пропишаната казна  за состав на писмени дого вори наградата изнесува од 1.000 до 2.000 денари  за поднесоци со барање до 10.000 денари или пропишана дисциплинска мерка, парична казна или затвор до една годи на изнесува 1.000 денари  од 10.001 до 25.000 денари или казна затвор до три годи ни, наградата из��есува 1.500 денари


ИНТЕГРИРАНО ОБРАЗОВАНИЕ

Запознавање со „другиот“ Интегрираното образование кое десет години по Рамковниот договор ги одбележува своите почетоци во Македонија, ќе ја стави на тест реалноста за постоењето на мултикултурно и мултиетничко општество. Меѓународната заедница на чело со ОБСЕ упорно го турка проектот чија цел е мултикултирализмот, во исто време кога дел од европските лидери јавно говорат дека мултикултурализмот пропаднал како концепт од Кристина Озимец

„EDNA MNOGU BISTRA i obrazovana devojka ne mo`e{e da se vraboti vo Brisel, iako ima{e zavr{eno postdiplomski, bidej}i ne uspea da se vklopi vo multikulturnata sredina. Ne znam na koj na~in rabotodavecot uspeal da go oceni ova, ne veruvam deka ka`ala ne{to lo{o, no sepak imalo ne{to vo nejzinoto odnesuvawe koe mu poka`alo na rabotodavecot deka ovaa devojka nema da mo`e da se vklopi vo edna multikulturna ili multijazi~na sredina, koja raboti so mnogu razli~ni klienti i treba da zadovoli mnogu razli~ni potrebi", ka`a Marina Gurbo, ekspert za obrazovna politika na OBSE. Slu~ajot Kale, me|uetni~kite tepa~ki vo u~ili{tata, nesoglasuvawata i reakciite na Albancite za u~ewe na makedonski jazik od prvo oddelenie, se samo del od slu~aite vo koi doa|aa do sudir dvete najgolemi etni~ki zaednici vo zemjava, naj~esto poradi nepoznavawe na razli~niot od sebe. Vo Makedonija ve}e dolgo vreme se ~ini deka za multikulturalizam ili multietni~nost se govori samo koga }e nastanat problemi ili tenzii. Retko akcentot i vnimanieto se postavuva na toa kakvi gra|ani sozdava ova op{testvo? Dali Albanecot koj zavr{il fakultet vo Skopje ili Makedonecot koj zavr{il fakultet vo Tetovo, ima potencijal da se snajde vo multikulturno op{testvo, ili }e se najde vo sli~na situacija kako odbienata devojka za rabota vo Brisel? Strategijata za integrirano obrazovanie, koja Vladata ja usvoi minatata godina vo oktomvri, a koj ja poddr`a OBSE, za mnogumina e enigma i i pretstoi dolg pat za od obi~en tekst da stane realnost vo makedonskoto sekojdnevie. Site vladini pretstavnici i institucii dosega deklarativno go podr`uvaat imple-

mentiraweto na ovaa strategija, koja treba da go promeni mentalniot sklop vo op{testvoto, i razmisluvaweto od „tie" i „vie", da se pretvori vo „nie". „Prodol`uvame da ja ostvaruvame strategijata, koja ima za cel da dava konkrenti pridonesi i vo tie stolbovi, kako dr`ava, davame ne samo pridones, tuku i konkretni ~ekori, so cel integriranoto obrazovanie da gi zbli`i site u~enici od razli~ni etni~ki zaednici. Takvi primeri ve}e imame vo op{tina Jegunovce, tamu ve}e funkcionira ova integrirano obrazovanie", re~e vicepremierot Abdula}im Ademi dodavaj}i deka celta na strategijata e u~enicite od razli~ni etni~ki zaednici od porana vozrast da u~at makedonski jazik i vo ovoj proces da bidat vklu~eni i nivnite roditeli. „Treba da im dademe mo`nost da po-

~nat koga tie sakaat ili koga tie smetaat deka za nivnite deca e popo`elno. Smetame deka vo rana vozrast podobro se u~at jazicite i preku celata strategija treba da se eliminiraat predrasudite za site etni~ki zaednici koi `iveat tuka, bidej}i mora da se zapoznaeme, a toa zapoznavawe najdobro se odviva vo u~ili{tata", smeta Ademi. Ministerot za obrazovanie i nauka razmisluva sli~no kako svojot kolega i vo nekolku navrati naglasuva deka ne e vozmo`na integracija vo op{testvoto dokolku ne se raboti na integracija vo obrazovanieto. „Integrirano op{testvo se gradi postepeno, integrirano op{testvo ne mo`e da se izgradi preku no}, treba da se raboti na podignuvawe na me|usebnata doverba i na ru{ewe na site stereotipi koi postojat me|u bilo koi zaednici i na prifa-

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

21


}awe na realnosta deka Makedonija treba da ja gradime kako multikulturna demokratija", veli Todorov. Sepak, site priznavaat deka klimata na zdrav diverzitet, ne e lesno da se sozdade. ИНКЛУЗИВНО ОПШТЕСТВО Integriranoto obrazovanie, vsu{nost, treba da ja spre~i segregacijata i separacijata vo op{testvoto, koja potoa mo`e da dovede i do konflikti od poseriozna priroda, dokolku etni~kite zaednici prodol`at da `iveat edni pokraj drugi, namesto zaedno. Uspe{nosta na obrazovanieto zavisi od toa kolku uspe{no sistemot }e se spravi so diverzitetot.

kolku gra|aninot doa|a od sistem kade site se oblekuvale isto, site se odnesuvle isto, site govorele na ist jazik, toj najverojatno nema da saka da prifati da ima diverzitet vo svojata u~ilnica. „Najva`no e na koj na~in konceptot na nacionalnoto obrazovanie }e se sprovede vo praksa, vo u~ilnicite, vo interakcijata pome|u profesorite i studentite, ne da ostane samo na hartija, tuku na koj na~in vo praksa mo`e da se primeni i da go smeni celiot sistem na obrazovanie", veli Gurbo. МУЛТИКУЛТУРАТА Е ФАКТ Me|unarodnata zaednica bara od Makedonija da go promeni celokup-

Што е интегрирано образование? Новата стратегија за интегрирано основно образование која треба да заврши до 2015 година предвидува интегрирање на учениците од различните етнички заедници преку заеднички активности, интегра ција преку учење на јазиците (за почеток преку игри и песни на „дру гата“ етничка заедница), менување на програмите и учебниците кои би требало да станат потолерантни кон различностите, обука и ква лификација на наставниците, комплетна соработка на локалната со централната власт... Листата продолжува. Целта на ваквиот инклу зивен модел на образование е да направи целосна интеграција на немнозинските етнички заедници во општеството, но и мнозинските заедници да започнат да ги учат јазиците и културата на помалите етнички заедници. Мултикултурното образование треба да создаде еднакви образовни можности за сите студенти, вклучувајќи ги и оние од различна етни чка, расна, социјална или било која друга група. „Obrazovniot sistem treba da bide otvoren i inkluziven, me|utoa vo isto vreme treba da se promovira ednakvoto u~estvo koe spre~uva fregmentacii na o{testvoto od bilo koi pri~ini, etni~ki ili lingvisti~ki ili drugi pri~ini", pora~uva Gurbo. Taa smeta deka za da se slu~i kompletna integracija treba da se transformira obrazovniot sistem, po~nuvaj}i od finansiraweto na obrazovanieto, pa sè do planiraweto, do na~inot na upravuvawe na obrazovanieto, monitoringot i evaluacijata na obrazovanieto, {to }e ovozmo`i razvoj na diverzitet i povisoko nivo na intelekt. „Ova mo`eme da go postigneme samo dokolku go pogledneme planiraweto na obrazovanieto vo edna po{iroka ekonomska, politi~ka i socijalna ramka", veli taa. Spored nea, do-

22

niot obrazoven sistem i go promovira integriranoto obrazovanie, ~ija cel e jaknewe na multikulturalizmot, vo vreme koga klu~ni evropski politi~ari izjavuvaat deka multikulturalizmot e propadnat koncept. Angela Merkel i Nikolas Sarkozi, potoa Dejvid Kameron javno ka`aa deka multikulturalizmot e propadnat. „Pod doktrinata na multikulturalizmot, razli~nite kulturi bea ohrabruvani da `iveat odvoeni `ivoti. Ne uspeavme da obezbedime vizija za op{testvoto vo koe tie se ~uvstvuvaat deka pripa|aat. Duri gi toleriravme ovie segregirani zaednici koi se odnesuvaa sprotivno na na{ite vrednosti", re~e Kameron vo edno svoe obra}awe. „Forum" go pra{a Knut Volebek, visok komesar za nacionalni malcinstva na OBSE, za vakvata politika.

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Zo{to multikulturalizmot bi bil vozmo`en vo Makedonija ako ne e vozmo`en vo EU? „Mislam deka e vozmo`en i vo Evropskata unija, i pove}e e pra{awe na fakt otkolku politika. Site na{i op{testva deneska se multukulturni, bez razlika dali nie toa go sakame ili ne, ne mo`eme da izbereme da go izbegneme ova. Ne bi se soglasil so Merkel i so Kameron, i }e bidam malku hrabar bez da bidam aroganten, no tie ili razbrale pogre{no ili bea malku pogre{no razbrani. Treba da gi pra{ame {to vsu{nost tie mislat so ovie izjavi?", izjavi Volebek. Spored nego, multikultiralizmot ne zna~i odvoeno op{testvo i nikako ne treba da zna~i getoizacija. „Toa zna~i deka mo`am da bidam Norve`anec ili Makedonec, Rom, ili Albanec, no da `iveam vo edno op{testvo i moram da go nosam toa so sebe. Mojot identitet go nosam vo kohezivnoto op{testvo i vo edinstvoto na op{testvoto, ne go otfrlam ona {to sum, tuku participiram. Zvu~i kako golem govor, no vsu{nost e dodadena vrednost i pridobivka. Znam deka e te{ko, no namesto da se re~e deka multikulturalizmot e propadnat, mo`eme da re~eme deka toj e predizvik, i mora da se trudime da uspee, bidej}i nemame drug izbor. Ne mo`eme da pobegneme od multukulturnoto op{testvo, duri i da sakame, a se nadevam deka ne sakame", izjavi Volebek. Integriranoto obrazovanie treba da sozdade studenti i gra|ani koi }e znaat da re{avaat konflikti, da zboruvaat pove}e jazici, da imaat ~uvstvo za diverzitetot i da znaat kako da komuniciraat so razli~nite kulturi. Obrazovanieto e klu~niot element vo gradeweto multietni~ko op{testvo. Uspe{noto multikulturno obrazovanie }e kreira ednakvi mo`nosti za site studenti preku menuvaweto na edukativnata sredina koja treba razli~nite kulturi i grupi vo op{testvoto da gi reflektira vo samata u~ilnica.


ТЕТОВО – 10 ГОДИНИ ПО РАМКОВНИОТ

Томче и Идает од градскиот пазар Десет години по Рамковниот договор, политиката не е прва тема на муабет меѓу тетов& ци. Зафатени со секојдневните обврски, главната дилема им е како да ја обезбедат својата егзистенција од Александар Чочевски

EKONOMSKITE PROBLEMI se prvata rabota {to Tom~e od Sedlarce i Idaet od Re~ica gi spomenaa koga gi sretnavme na gradskiot pazar. Velat deka se drugari cel `ivot. Kri-

manija, na primer, gi interesira politikata? Tamu imaat nekolku iljadi evra plata, {etaat, jadat, pijat, u`ivaat. Nie {to da pravime? Masloto za jadewe skapo, {e}erot skap,

veli Tom~e udiraj}i na praznata masa. Ednoglasni se so Idaet deka za niv me|uetni~kite problemi se nepoznata tema.

zata gi naterala na improvizirana tezga prodavaj}i sitna stoka da go zarabotuvaat svoeto par~e leb. Velat deka politikata ne gi interesira, tuku dilemata kako da pre`iveat "od prvi do prvi". „Na narodot mu trebaat pari. Ne socijalna pomo{ od 2.000 denari ili mala plata od 100 evra. Minimum 500 evra mese~no im treba na lu|eto. Drugo ne gi interesira. Vo Ger-

benzinot skap, strujata skapa", veli Tom~e so `estina vo glasot, poso~uvaj}i deka negovata sopruga za 100 evra mese~no raboti vo konfekciska fabrika. „Ova demokratija bez pari ne ~ini. Ne mo`am na deteto da odam da mu kupam edna boza. ^etiri ~a{i boza po 30 denari da se napieme, toa se 120 denari. A jas cel den rabotam, 200 denari ne mo`am da soberam",

„Istite problemi gi delime. Site sme ste~ajci. Toa ne zagri`uva. A me|uetni~ki problemi nemame. Cel `ivot sme drugari, se znaeme kako di{eme. Nas nikoj ne mo`e da ne podeli", veli Idaet. „Toa vo 2001-va go napravija politi~arite za da zemat pari na na{ grb. Zatoa nie sme siroma{ni, a tie bogati. Nemame nikavi problemi. Ramkovniot dogovor donese mir, no

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

23


ne i ekonomski razvoj", dopolni Tom~e. 10 РАМКОВНИ ГОДИНИ A u{te na vlezot vo Tetovo e razdvi`eno. Navistina e te{ko da se odmine taa vrvulica od vozila i lu|e koja, ednostavno, gi ima preplaveno gradskite ulici. Op{tina so pove}e od 80.000 `iteli, gradot na Pena pod [ara ja `ivee desetgodi{ninata od Ramkovniot dogovor, dokument {to stavi kraj na konfliktot {to go stavi Tetovo vo centarot na slu~uvawata. Koga }e poglednete kon Kaleto, vedna{ se vra}aat se}avawata na nemirnata 2001-va godina i zvukot na oru`jeto. Za razlika od toga{, mirot i spokojot se vrateni vo gradot, no sli~no i razmisluvawata na Tom~e i Idaet, gra|anite se ednoglasni deka ekonomijata i investiciite se prvata rabota na koja treba politi~arite da razmisluvaat. „Politi~arite pove}e da mislat za narodot, a pomalku za sebe. Tie samo za sebe pravat rabota", veli tetov~anecot Murat Enver od Tetovo,

koj prodava ~orapi vo svojot du}an vo ~ar{ijata. „Na politi~arite bi im rekol da bide mir, da ima rabota, da nemame karanici me|u Makedonci i Albanci. @iveeme vo edna dr`ava i treba i ponatamu da `iveeme", komentira Nijaz Mamuti od selo Kalnik, koj go zateknavme pred prodavnicata na Murat. Za profesorot od [tuloviot univerzitet, Jonuz Abdulai, Ramkovniot dogovor ima nesomnen pridones vo obezbeduvaweto na mirot vo Tetovo i dr`avata sevkupno. „Ona {to e poznato e deka i olesnuva~ite ja odigraa svojata uloga. No, se razbira, i toga{nite parlamentarni grupi koi dobija sila da sednat na istoriska sredba. Se prekina vojnata i po~na druga faza vo op{testveniot i politi~kiot razvoj na Makedonija", veli profesor Abdulai za "Forum". Iska`uva zagri`enost za me|ureligiskite odnosi i zloupotrebata, {to spored nego, se pravi od politi~arite so verskite ~ustva na gra|anite. „Me|uetni~kite i me|ureligioznite

odnosi se isprepleteni. No, ne bi sakal taa isprepletenost da bide kako vo Bosna. Ovde religioznite odnosi dosega bile dobri. I odnosite me|u religioznite pretstavnici bile, odli~ni. No, sega odredeni politi~ki krugovi sakaat tie odnosi da go izdebalansiraat, bidej}i sakaat preku toa religiozno ~ustvo da dobijat odredeni simpatii i da go pridobijat misleweto na gra|anite. Namesto da se zanimavaat so onie su{tinski pra{awa, kako {to e krizata, nevrabotenosta, siroma{tijata i celokupnata klima na nedoverba na gra|anite kon Vladata", veli Abdulai, koj predupreduva deka koga se me|uetni~kite odnosi vo pra{awe „ne bi trebalo da si igrame so ogan". МАЛИ БИЗНИСИ КАКО АЛТЕРНАТИВА Neizbe`en detaq od pro{tekata vo Tetovo e intenzivnata gradba na stanbeni objekti, koja vedna{ ve stava vo dilema po `albite na gra|anite za besparicata i skapotijata. Taksistot Raim vedna{ ja razre{uva

Besparicata - glaven problem na tetovci

24

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk


skiot recept. Rabotime na toa. Veruvam deka toa }e dade rezultat i taka samo mo`eme da dademe primer", komentira Bexeti. НОВИ ПРЕДИЗВИЦИ

Medarot ~i~ko Nuriman

dilemata. „Tie gi napravija lu|e {to rabotat nadvor od zemjata. Ova porano be{e mo~uri{te, a sega videte {to ima. No, potrebno e ovde{nata ekonomija da se razviva. Da se otvorat fabriki i tuka lu|eto da go pe~alat svojot leb", veli Raim, poka`uvaj}i kon visoka stanbena zgrada vo dale~ina. Razvojot na ekonomijata i noseweto investitori vo op{tinata e eden od prioritetite na tetovskiot gradona~alnik, Sadi Bexeti. Veli deka ima potencijal, kako vo stranskite, taka i vo investiciite od dijasporata. Apelira iselenicite niz svetot da se setat na potrebite na sopstveniot kraj i del od sredstvata da gi naso~at kon malite biznisi. „Gi molam da se gradi, no, za `al, efektot izostanuva. Imame, na primer, mnogu stanovi {to se izgrade-

ni, no tie se bezvredni zo{to ima pove}e od potrebnoto. Parite treba da se naso~at kon biznisot, pred sè semejniot biznis, so cel da donesat ne{to kvalitetno, da razmisluvaat, da se zdru`uvaat. Pred sè, bi gledal da se investira vo biznisot, otkolku vo ku}ite i stanovite", veli gradona~alnikot Bexeti za "Forum". Dodava deka op{tinata raboti na brojni proekti za podobruvawe na infrastrukturata, a se posvetuva vnimanie i na javnoto-privatno partnestvo, {to spored Bexeti, mo`e gradot da go napravi posilen. Veli deka vlastite mora da garantiraat za kapitalot na investitorite za tie pomalku da se kolebaat. „Najva`no e na politi~ko nivo da ima garancija za kapitalot, da se izbegnuvaat problemi. Treba da bideme pragmati~ni kon investitorite i, pretpostavuvam, toa e vistin-

Tetovci se ednoglasni - dobrite me|uetni~ki odnosi se predizvikot na koj sekoga{ treba da se vnimava. Zatoa u{te edna{ potenciraat deka treba da se misli na obezbuduvaweto na rabotnite mesta, so cel da ne se pojavi nezadovlostvo me|u gra|anite. „Imame dobar so`ivot so gra|anite Albanci. Da ima pari u{te podobro }e bide", veli tetovecot Risto. „Za `al, ima nekoi nacionalisti od dvete strani {to se obiduvaat da gi naru{at odnosite, no za sre}a ne im uspeva", veli triesetgodi{en Albanec, koj edinstveno se pretstavi kako porane{en ~len na ONA od seloto Selce. Tokmu poradi ova, spored profesorot Abdulai, treba postojano da se raboti na me|uetni~kite i me|uverskite odnosi. Smeta deka toa mo`e da se napravi i so nov dogovor. „Sega treba eden drug dogovor, kako i da se nare~e, koj }e gi naso~i poinaku rabotite, so koj }e se bara kvalitetna zastapenost na gra|aninot pred sè, kade {to taa mlada sila }e bide dvigatel na site op{testveni procesi. Smetam deka treba da ima nov dogovor", veli Abduali, koj poso~uva deka toj treba da se postigne na politi~ko nivo, bidej}i, kako {to veli, sè e ispolitizirano, vklu~uvaj}i go i vozduhot. No, daleku od politikata, go nao|ame 76-godi{niot Nuriman Xaferi od selo Pal~i{te. Prodavaj}i med pred sudot vo Tetovo, nè ispra}a so negovata ednostavna `ivotna filozofija: "Ako bidam dobar, sekoj }e bide dobar i za mene. Ako sum lo{, i drugite }e bidat lo{i", veli ~i~ko Nuriman, pozdravuvaj}i nè.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

25


ФЕРИДЕМОКРАТСКИ БЕЛЕШКИ

Бесрамници Ферид Мухиќ UPOTREBA NA sila e na~in na koj problemite gi re{avaat malite deca, pishopatite, i golemite sili! Moram da dodadam: zborot "problemite" e mojot li~en bonus. Zaradi decata. Ne mo`am niv da gi obvinam za podmolni aspiracii, imperijalni programi, kolonijalisti~ki proekti, okupacija na suvereni dr`avi motivirani od ambicii da prigrabat nivni bogatstva, kako vtorite; nitu, pak, za psihopatska agresivnost, sadisti~ki inklinacii, seksualno motivirano izma~uvawe i ubivawe, patolo{ki aberacii na li~nosta, kako tretite. Prvite, imeno decata, imaat problemi, zaradi koi, po pravilo reagiraat impulsivno. Decata upotrebuvaat sila koga se direktno soo~eni so pre~ka na svoite neposredni `elbi, ili za da vozvratat za bolkata nanesena od drugo dete. No brgu u~at da se kontroliraat i da ne se tepaat i da ne gi povreduvaat svoite drugar~iwa. Psihopatite ne mo`eme da gi nau~ime, tuku samo da gi onevozmo`ime. Golemite sili odbivaat i da nau~at da gi po~ituvaat svoite drugar~iwa od pomalite i poslabite dr`avi, i da se otka`at od toa da gi tepaat koga }e im tekne. Osobeno dokolku raspolagaat so ne{to {to golemite sili sakaat da go prigrabat za sebe! Sum zabele`al deka upotreba na sila, vo {iroki socijalni razmeri, bez isklu~ok nastanuva od eden konkreten tip psiholo{ki zasnovana procenka; deka napa|a~ot koj{to se re{il da ja upotrebi silata, e posilen od napadnatiot! Seedno dali racionalno procenuva, ili bez dovolna osnova smeta, dali samo misli, ili vrz osnova na {pionski sobrani informacii kalkulira (ili, padnat vo kal-kulira! – odnapred u`iva vo glibot na sopstvenoto nasilstvo), odlukata da se primeni sila vo me|udr`avni relacii, bez isklu~ok, niz celata istorija, se donesuva samo vrz osnova na ubedenost vo sopstvenata nadmo}! Koga takvata ubedenost nema sigurno pokritie, upotreba na sila prerasnuva vo vojna! Koga procenkata e evidentno to~na, toga{ upotreba na sila se vika {irewe demokratija, sankcii za nepo~ituvawe na nekoja od svetskite organizacii vo koi glaven zbor (vklu~itelno i ni malku demokratskoto pravo na veto!) go ima, se

razbira, napa|a~ot, urivawe diktatori ili, kako vo najnoviot slu~aj so napadot vrz Libija, spasuvawe civili! Deka ova e to~no, se gleda od faktot {to nema nikakva upotreba na sila pome|u dr`avi koi sosema sigurno znaat deka potencijalniot plen e pribli`no isto tolku silen kako i potencijalniot napa|a~. Koga SSSR izvr{i agresija vrz Afganistan i deset godinin ubiva{e civili, ni zbor ne rekoa za nekakva akcija za spasuvawe na civilite. Koga SAD ubiva{e stotici iljadi civili vo Vietnam, SSSR ne se ni zakani so intervencija za nivnoto spasuvawe. I ednite i drugite zaneja deka namesto bezbedno frlawe bombi od vozduh, bi morale da vodat neizvesna vojna a eventualnata pobeda bi ja platila so previsoka cena; za akcija so reklamna etiketa na voveduvawe demokratija i urivawe totalitaren re`im, ne mo`e{e da stane ni zbor. Od druga strana, golemite sili na Irak napadnaa duri otkako bea sosema sigurni deka armijata na pretsedatelot Sadam Husein ne poseduva nitu atomsko, nitu kakvo bilo drugo oru`je za masovno uni{tuvawe! I pokraj site zakani, Iran do denes ne e napadnat samo zatoa {to ednostavno ne se sigurni dali poseduva ili ne A bomba. Ako se slu~i najlo{oto, i sepak prezemat agresija za okupacija na Iran, toa }e zna~i deka se uverile oti Iran ne poseduva atomsko oru`je. Od druga strana, deka zad proglasuvawe na neboto nad Libija, za No flight zone (navistina, po direktnata voena akcija i borbeni dejstva so mlazni lovci i bomarderi, pri podgotovka na voena mornarica i marinci, so bombardirawe na najgolemite gradovi – Tripoli i Bengazi – i ovaa etiketa navistina mo`e da se zalepi na kesi~ki so bomboni), ne stoi nikakva `elba da se spasat civilite, potvrduvaat dve raboti: kako prvo, civilite vo Libija po~naa da ginat i od bombite na spasitelite (samiot spouksmen na intervencionisti~kite sili na TV SiEnEn, direktno re~e: "Svesni sme deka }e ima civilni `rtvi od na{ite napadi, no toa za `al ne mo`eme da go odbegneme"): vtoro, iako istata TV SiEnEn poka`a snimka na koja policaecot mu puka vo glava na demonstrantot vo Bahrein, a ubistvo na nekolku desetini civili od strana na vlasta be{e potvrdeno, istite spasiteli na narodot, ispratija pomo{ na vladata na Bahrein da se spravi so civilite, ovojpat nare~eni - buntovnicite!? Komentatorite koi makar malku dr`at do svojata profesionalna ~est, ako ve-

}e i ja zagubile svojata sovest, svesni za neuverlivosta na ponudenite argumenti na svoite vladi za ova ogromno pre~ekoruvawe na izglasanata deklaracija na ON, a verojatno i informirani za podgotvuvawe agresija vrz Libija i so kopneni sili (inaku striktno zabraneta i isklu~ena so istata deklaracija!) ofirana vo krajno diletantskite izjavi na Sarkozi, predupreduvaat, duri plediraat, "Sojuznicite da ne gi povtorat gre{kite od Irak i Afganistan, i sepak da ne ja okupiraat Libija". Seto toa ostavaa prostor za somne`. Prvo, vo toa deka vistinskite nameri na primena na sila sepak se bazirani vrz sigurnosta deka se nespsoredlivo pojaki od Gadafi; vtoro deka vistinskata cel ne im e spasuvawe na civilite, tuku grabe` na libiskata nafta, edna od najkvalitetnite vo svetot. Vo Bahrein, ve}e ja vospostavile svojata kontrola za da gi {titat sopstvenite interesi vo ova strate{ki klu~no podra~je, makar toa bilo i po cena `rtvuvawe civili. Edno mora da se znae: Dokolku gra|anite na Libija dozvolat, od Gadafi da gi oslobodat zapadnite sili, na koi inaku upotrebata na sila im stana manir, tie }e stanat robovi na svoite osloboditeli! Kako {to se slu~i sekade kade {to osloboduvaweto go donesoa drugite. Osloboditelite ponekoga{ doa|aat koga }e gi povikate. No, ne zaminuvaat koga }e im re~ete da si odat. Kaj nas, eve, Qub~o Georgievski povtorno se aktivira politi~ki. Zna~i, i toj ne si otide. Pak dojde. Ne za da gi za{titi civilite, koi, za sre}a, kaj nas sè u{te ne se tolku zagrozeni za da treba nekoj da gi za{tituva. No zo{to toga{? Ne{to mora da ima, nekakov krupen }ar?! Edna izjava go otkri vistinskiot motiv za reaktivirawe na doskore{niot politi~ki penzioner Qub~o Georgievski dadena na prviot predizboren sobir na negovata partija: "Zamena na imeto na Republika Makedonija, za ~lenstvoto vo EU i NATO e podarok na tacna, kakov {to Makedonija nikoga{ ve}e nema da dobie!" – Makedonija nema nafta, no kako {to Qub~o se uveri vo prvata faza od svojata politi~ka kariera, sepak i tuka ima podarok na tacna povrzan tokmu so naftata! I u{te predlo`i Qub~o: koja partija i da pobedi, taa da se obvrze da go smeni imeto – za narodot da ne gi kara! Nebare, promena na imeto i taka e interno pra{awe na partiskiot koncensuz! Qub~o ve}e e dr`avjanin i na Makedonija i na Bugarija. Ako zaradi hipoteti~kata promena na imeto, za {to samiot tolku se zalo`uva (zala`uva?), prestane da va`i makedonskiot paso{, do sreduvawe formalnosti za prekrstenata ni dr`ava, }e si go ima bugarskiot. Molam? Zo{to sum go stavil naslovot "Besramnici?" Pojma nemam. Ne mo`ev da smislam podobar.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

27


Војнa во Либија Западните сили, особено САД, се исклучително подготвени за првичните фази од воената интервенција. Проблемите доаѓаат потоа: дали ќе биде потребна и копнена инвазија и окупација и кој би ги спровел и двете, а згора на се, дали во Либија постои политичка сила која ќе може да го преземе товарот на реконструкција на пост( гадафиевска Либија?

LIBISKATA VOJNA zapo~na. Vo nea u~estvuvaat koalicija od evropski sili, plus SAD, edna {aka arapski dr`avi i buntovnicite vo Libija, nasproti libiskata vlada. Dolgoro~nata cel - neiska`ana, no dobro poznata - e smena na re`imot: zamena na vladata na libiskiot lider Moamer Gadafi, so nov re`im, vo ~ija osnova bi bile sega{nite buntovnici. Misijata e mnogu pojasna od strategijata, a i taa ne mo`e da se osoznae spored prvi~nite potezi. Strategijata mo`e da bide nametnuvawe na zona na zabraneti letovi i napad vrz libiskite centri za komanda i kontrola, ili i dvete, plus direktni kopneni napadi vrz silite na Gadafi. Site tie mo`e da se kombiniraat so invazija i okupacija na Libija. Ottamu, pra{aweto ne e koja e misijata na koalicijata, tuku koja strategija }e se primeni? Kolku daleku e podgotvena da odi koalicijata ili nekoi nejzini delovi, za da go smeni re`imot i da se soo~i so posledicite od promenata na re`imot? Kolku resursi se podgotveni da obezbedat i kolku dolga vojna se podgotveni da vodat? Treba da se potsetime deka vo Irak i vo Avganistan okupacijata se pretvori vo srcevina na vojnata, a smenata na re`imot be{e obi~en voved. Mo`no e i koaliciskite partneri sè u{te da ne odlu~ile za koja strategija }e se opredelat ili, pak, ne mo`at da se usoglasat okolu toa. Vojnite zapo~nuvaat so dva vida napadi. Prvite se napadi za obezglavuvawe, osmisleni da ja uni{tat ili izoliraat komandnata struktura na edna dr`ava. Tuka mo`e da se vklu~at i udari so cel da se ubijat liderite, kako {to e i Gadafi i negovite sinovi, kako i drugi visoki funkcioneri. Ovie napadi zavisat

28

od mnogu specifi~no razuznavawe za postrojkite na neprijatelot, vklu~uvaj}i gi tuka komunikaciite, planiraweto i sli~no, zaedno so detalni informacii za to~nata polo`ba na rakovodstvoto. Napadite vrz zgradi se izveduvaat od vozduh, no ne mora so krstosuva~ki proektili, bidej}i tie se osobeno precizni za celi koi se dvi`at bavno, a zgradite ne odat nikade. Istovremeno, voenite vozduhoplovi orbitiraat nadvor od dosegot na protivvozdu{nata odbrana i ~ekaat informacii za novi podvi`ni celi i ako gi dobijat, se vra}aat vo opsegot i upotrebuvaat soodvetna municija. Vidot na vozduhoplovi koi se koristat zavisi od robustnosta na protivvozdu{nata odbrana, vremeto koe go imaat na raspolagawe do napadot i potrebnata municija. Tie variraat od konvencionalni lovci ili „stelt”

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

strate{ki bombarderi, kako „B-2” na SAD. Na kopno mo`e da se rasporedat specijalni edinici koi bi ja poso~ile celta za laserski naveduvanata municija, koja e mnogu precizna, no bara iluminacija na celta. ПАРАДОКСОТ НА ВОЕНИТЕ ИНТЕРВЕНЦИИ Za ovoj del zapadnite sili, a osobeno SAD, se isklu~itelno podgotveni. No, toa e samo po~etokot na vojnata. Primarnite odliki na silite na Gadafi se konvencionalnite oklopni edinici, a osobeno artilerijata. Uni{tuvaweto na negovite vozdu{ni sili i izoliraweto na negovite kopneni edinici nema samoto po sebe da ja dobie vojnata. Vojnata se vodi na kopno. Pra{awe e samo motiviranosta na negovite trupi: ako predavaweto za niv e neprifatliva


opcija ili pretstavuva li~na katastrofa, toga{ }e prodol`at da se borat. Vo takov moment, koalicijata }e mora da donese odluka dali }e se anga`ira vo uni{tuvawe na negovite kopneni trupi od vozduh. Ova mo`e da se napravi, no ne postoi garancija deka }e funkcionira. Zgora na toa, vo ovaa faza po~nuvaat da se trupaat i civilnite `rtvi. Toa e paradoksot na vojuvaweto ~ija cel e da se stavi kraj na ~ove~koto stradawe, dodeka sredstvata so koi toa se postignuva ponekoga{ i samite predizvikuvaat zna~itelno ~ove~ko stradawe. Ova ne e teoretski koncept. Vo vakov moment poddr`uva~ite na vojnata se vrtat kon politi~kite lideri so obvinuvawa deka krajot na stradaweto imal previsoka cena. Treba da se zapomni deka Sadam Husein be{e cel na globalni kritiki, no pogolemiot del od onie koi go kritikuvaa ne bea podgotveni da ja platat cenata na negovoto otstranuvawe od vlasta. Evropjanite se osobeno ~uvstvitelni na ova pra{awe. Potoa sledi pra{aweto na toa do koja merka ova }e ostane vozdu{na operacija, kako {to be{e Kosovo, ili }e se premine i na kopnena operacija. Kosovo e idealno re{enie, no Gadafi ne e Slobodan Milo{evi} i mo`ebi nema, kako nego, da pomisli deka ima kade da odi i ako se predade. Za Gadafi boreweto e od egzistencijalno zna~ewe, dodeka za Milo{evi} ne be{e. Toj i negovite sledbenici, najverojatno, }e pru`at otpor. Ova e golema nepoznanica. Tuka koalicijata se soo~uva so

ednostaven izbor: ili da prodol`i so vozdu{nite operacii na neopredelen period i bez jasni rezultati ili da napadne na kopno. Vo toj moment, pak, }e se nametne pra{aweto za toa ~ii trupi }e go izvr{at napadot? Egipet, se ~ini, deka e podgotven, no dvete me|u dvete zemji postoi pove}egodi{no neprijatelstvo, poradi {to dejstvijata na Egipet vo taa nasoka mo`ebi nema da bidat sfateni kako osloboduvawe. I Evropjanite bi mo`ele da napadnat. Malku e te{ko da se zamisli deka Obama }e prifati i treta vojna so edna muslimanska dr`ava. Ova }e bide vistinskiot test za koalicijata. Ako dojde do invazija, taa najverojatno }e bide uspe{na. No, potoa }e se nametne pra{aweto za toa dali silite na Gadafi }e preminat vo opozicija i }e zapo~nat vostanie? I ova zavisi od moralot, no i od odnesuvaweto. Amerikancite isforsiraa vostanie vo Irak so toa {to gi stavija Baatistite (partijata na Husein koja pove}e decenii vladee{e so Irak) vo neodr`liva pozicija. Vo Avganistan, Talibanite ja predadoa formalnata vlast bez pritoa da pretrpat odlu~uva~ki poraz. Potoa se pregrupiraa, se reformiraa i se vratija. Zasega ne e poznato {to mo`ee, a {to ne mo`e da stori Gadafi. Edinstveno {to e jasno e deka toa e glavnata nepoznata. Problemot vo Irak ne bea edinicite za specijalni nameni. Ne be{e problemot ni kaj napadite za obezglavuvawe ili, pak, za uni{tuvawe na protivvozdu{nata odbrana. Ne

be{e nitu vo toa {to ira~kata armija be{e porazena na kopno. Problemot be{e vo okupacijata, koga neprijatelot se reformira{e i pokrena vostanie, koe za SAD se poka`a kako mnogu te{ko za spravuvawe. Ottamu, uspehot na inicijativnata faza na vojnata ne zna~i ni{to. Duri da se predade Gadafi ili da bide ubien, duri i ako ne e potrebna nikakva invazija, osven mala okupaciska sila koja bi im pomagala na buntovnicite, mo`nosta za vostanie ostanuva. Ne mo`eme da znaeme dali }e ima vostanie se dodeka ne zapo~ne. Zna~i, edinstveno ne{to {to mo`e da iznenadi vo ovaa faza na operacijata e taa da ne uspee. Odlukata deka misijata na celata ovaa operacija e smena na re`imot e donesena. Prvi~nata strategija e rutinsko „bildawe” na javnosta. Kako {to be{e storeno vo site vojni od 1991 godina navamu, ovojpat so pogolema evropska poddr{ka. Prvite denovi minaa dobro, no toa ne odreduva dali vojnata }e bide uspe{na ili ne. Vistinskiot test }e dojde ako vojnata osmislena da se stavi kraj na ~ove~koto stradawe po~ne i samata da predizvikuva isto takvo stradawe. Vo toj moment }e treba da se donesat te{ki politi~ki odluki i toa }e bide momentot koga }e doznaeme dali strategijata, misijata i politi~kata volja celosno se vklopile. ВЛОГОТ НА ЕГИПЕТ Voeniot re`im na Egipet u{te od samiot po~etok na nemirite tivko ja poddr`uva{e opozicijata, zatoa {to ima silni strate{ki interesi. Egipet e zemja so 80 milioni `iteli, sporedeno so 6,4 milioni na Libija i pove}e decenii se obiduva da se nametne kako regionalna sila bez koja ni{to nema da mo`e da se prezeme. No, zemjata gi nema petrodolarite koi gi dvi`at pove}eto arapski zemji, dodeka Libija ima zna~itelni prirodni resursi, {to ja pravi u{te poprivle~na cel. Isto taka, Egipet ima ogromen problem so nevrabotenosta, {to donekade se ubla`uva{e so pe~albarite koi zaminuvaa na rabota vo Libija. Spored nekoi ocenki, na pe~alba vo Libija pred nemirite se nao|ale okolu 250.000 Egip}ani, koi godi{no doma vo Egipet ispra}aa okolu 300 milioni dolari. Spored izvorite na STRATFOR, egipetskata armija i specijalnite

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

29


edinici odigrale klu~na uloga, so toa {to tivko gi snabduvale so oru`je i gi obu~uvale vostanicite vo Libija, istovremeno obiduvaj}i se da sozdadat politi~ka komanda na istokot. Eden visok funkcioner, ~ii tvrdewa ne mo`at nezavisno da se potvrdat, tvrdi deka tuniskata armija im dozvoluva na vooru`eni dobrovolci, zaedno so pripadnicite na egipetskite specijalni edinici, da vlezat vo Libija od zapadnata strana preku granicata so Tunis, koja e mnogu poblisku do Tripoli otkolku Bengazi. Ovoj navoden napliv borci podocna bi bil upotreben za da se zaobikolat silite na Gadafi od zapadnata strana, dodeka drugite opoziciski sili napreduvaat od istok kon kone~nata bitka za Tripoli. Sepak, po uspe{nata ofanziva na silite lojalni na Gadafi, koja gi razbi buntovnicite i gi protera sè do poslednoto upori{te vo Bengazi, ovie opcii se ~inat mnogu malku verojatni. Egipet, kako i da e, vo tekovniot haos vide mo`nost povtorno da go nametne svoeto vlijanie vo Libija. Sepak, kako i SAD, Italija, Francija, Rusija i drugite koi imaat interes za toa {to }e se slu~i so Libija po krizata, Kairo ne mo`e razumno da pretpostavi deka }e se sozdade alternativna sila sposobna da ja so~uva zemjata zaedno. Gadafi go osmisli svojot re`im tokmu za vakva situacija: popre~i sozdavawe na kakva i da e alternativna baza na mo} koja bi mo`ela da mu se sprotivstavi na negovoto vladeewe i re~isi celosno ja izolira{e Libija od nadvore{niot svet. Ottamu, ne za~uduva faktot deka nadvore{niot svet, vklu~uvaj}i go i Egipet, o~ajno traga po smisla pri odreduvaweto na klu~nite igra~i vo zemjata, od koi bi mo`ele da gi odvojat idnite lideri i da gi oceni nivnite sposobnosti i doverlivost vo post-gadafievska Libija. Se ~ini kako Egipet da ja prezema vode~kata uloga vo ovaa inicijativa, no stravot od nepoznatoto i natamu ostanuva eden od najcvrstite stolbovi na razni{aniot re`im na Gadafi. КОЈ ЈА СОЧИНУВА ЛИБИСКАТА ОПОЗИЦИЈА? Eden od najgolemite problemi so koj se soo~ija zapadnite vladi vo tekot na libiskata kriza e identifikacijata na toa koi se, navistina, „isto~nite buntovnici”. Pred da izbie vostanieto vo fevruari, se misle-

30

{e deka vo zemjata ne postoi vistinska opozicija i zatoa i ne bea napraveni nikakvi kontakti. Nekolku prebegnati sorabotnici na Gadafi na po~etokot na revoluciite se, vsu{nost, onie koi Zapadot se obiduva da gi anga`ira kako mo`na nova liderska generacija vo Libija, ako se ispolni pretpostavenata cel za ru{ewe na re`imot na Gadafi. Strukturata preku koja e pretstavena libiskata opozicija e Nacionalniot preoden sovet, sostaven od 31 ~len. Prviot ~ovek koj go najavi formiraweto na Sovetot be{e porane{niot libiski minister za pravda, Mustafa Abdel-Xalil, koj prebegna od vladata na stranata na buntovnicite na 21 fevruari, a ve}e na 26 fevruari go najavi i formiraweto. Eden den po negovata najava, advokatot od Bengazi, AbdelHafid Goga, na pres-konferencija gi otfrli tvrdewata na Xalil i se proglasi sebesi za vistinski zastapnik na buntovnicite. Rivalitet pome|u dvajcata trae{e cela sedmica, {to na svetot mu dade dobar uvid vo vidot na interni rivaliteti koi se karakteristi~ni za isto~na Libija, istoriski poznata kako Sirenajka. Nacionalniot preoden sovet formalno po~na da funkcionira na 6 mart i, barem za moment, gi re{i li~nite i regionalnite rivaliteti. Samiot Sovet, pak, tvrdi deka svojata legitimnost ja crpi od pove}eto gradski soveti, koi bea oformeni pri samoto vostanie i koi site ima-

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

at barem delumno svoi sopstveni agendi. Sli~na e sostojbata i so vooru`enite sili na buntovnicite. Tie, prvi~no, bea predvodeni od Omar El-Hariri, no podocna glavnata komanda mu be{e prepu{tena na porane{niot blizok sorabotnik na Gadafi i minister za vnatre{ni raboti na Libija, general Abdel Fatah Junis. Negovoto ime se pojavi u{te na po~etokot na vostanieto, kako ~ovek so kogo kontaktirala britanskata vlada vo obidot da sfati {to se slu~uva na teritorijata pod kontrola na buntovnicite. Iako za nego se govore{e deka u`iva golema poddr{ka kaj buntovnicite na istokot, toj ne be{e vklu~en vo prvi~niot sostav na Sovetot, {to, pokraj sporot pome|u Abdel-Xalil i Goga, e u{te edna indikacija za rivalitetot na isto~nite Libijci i ja doofrmuva slikata za razedinetosta pome|u buntovnicite. I pokraj dramati~nata podelenost, site ~lenovi na libiskata opozicija otsekoga{ bile obedineti vo nekolku celi. Site sakaat da izvr{at ofanziva vrz oblastite pod kontrola na vladata na zapadot na zemjata, sakaat da go sru{at Gadafi, sakaat da ja obedinat Libija so Tripoli kako nejzina prestolnina i nikoj od niv ne saka stranski vojnici na libisko tlo. Nakratko, edinstvenata obedinetost na buntovnicite e vo nivnata `elba da go trgnat ~ovekot koj 42 godini vladee so niv.


Како се случуваат револуциите? Револуциите можат да бидат кратки и крвави или бавни и мирни. Секоја е различна, иако постојат обрасци кои се повторуваат, вклучувајќи некои кои ги видовме неодамна од Иран, па се` до Египет TROCKI EDNA[ ZABELE@AL deka ako bedata e pri~ina za revoluciite, postojano }e ima{e revolucii zatoa {to pove}eto lu|e vo svetot se siroma{ni. Ona {to e potrebno za tivkoto nezadovolstvo na milioni lu|e da se pretvori vo tolpa na ulicite, e iskra koja }e gi naelektrizira. Nasilnata smrt e naj~est katalizator za radikalizirawe na nezadovolstvoto vo revoluciite od izminatite 30 godini. Ponekoga{ iskrata e zastra{uva~ka, kako masovnoto gorewe na stotici Iranci vo edno kino vo 1978 godina, za {to be{e obvineta tajnata policija na {ahot Reza Pahlavi. Ponekoga{ osameniot akt na samozapaluvawe, kako toj na prodava~ot na zelen~uk od Tunis, Mohamed Buazizi, vo dekemvri 2010 godina mo`e da ja inspirira nacijata.

Duri glasinite za brutalnost, kako tvrdewata deka komunisti~kata tajna policija pretepala do smrt dvajca studenti vo Praga vo noemvri 1989 godina, mo`e da ja zapali javnosta koja e ve}e dlaboko razo~arana od sistemot. Izve{taite deka Milo{evi} naredil negoviot prethodnik na funkcijata, Ivan Stamboli}, da „is~ezne” vo nedelite pred pretsedatelskite izbori vo Jugoslavija vo 2000 godina, pomognaa da se iskristalizira kaj Srbite potrebata od urivawe na negoviot re`im. КИНЕСКИ ОБРАЗЕЦ Smrtta, iako vo ovoj slu~aj nenasilna, isto taka, igra{e zna~ajna uloga vo Kina vo 1989 godina, koga studentite vo Peking go iskoristija `aleweto po komunisti~kiot lider Hu Xaobang, poddr`ano od vlastite, za

da go okupiraat plo{tadot „Tiananmen” i da zapo~nat protesti protiv korumpiranosta i diktatorstvoto na Komunisti~kata partija. No, iako kineskata kriza stana obrazec za toa kako da se odr`uvaat protesti i da se okupiraat simboli~nite centralni plo{tadi na gradovite, toj nastan be{e i najo~igledniot primer za neuspeh na „mo}ta na narodot”. Za razlika od drugite podostareni diktatori, Deng Ksiaoping poka`a energi~nost i ve{tina pri vozvra}awe na udarot na demonstrantite. Negoviot re`im pridonese milijarda kineski selani da `iveat mnogu podobro. Tie bea vojnicite koi bea isprateni da pukaat vo tolpata. Protestite protiv „reizborot” na Suharto vo Indonezija, vo mart 1998 godina, kulminiraa so ubistvo na ~etvorica studenti vo maj istata godina, {to pottikna mnogu pogolemi demonstracii i pove}e nasilstvo, dodeka na krajot ne zaginaa u{te pove}e od iljada lu|e. Trieset godini prethodno, Suharto mo`e{e da ubie stotici iljadi lu|e so celosna nedopirlivost. No, korupcijata i ekonomskata kriza vo Azija ja implodiraa poddr{kata za negoviot re`im. Po 32 godini na vlast, negovoto semejstvo i nivnite bliski sorabotnici bea ve}e tolku mnogu bogati, dodeka premnogu negovi porane{ni poddr`uva~i stanuvaa sè posiroma{ni – beda koja po~naa da ja spodeluvaat so obi~nite lu|e. Ona {to gi kolabira re`imite e momentot koga vnatre{nite dejci }e se svrtat protiv nego. Sè dodeka policijata, armijata i visokite funkcioneri mislat deka mo`at pove}e da izgubat so revolucijata, otkolku so odbranata na re`imot, dotoga{ i najmasovnite protesti mo`at da bi-

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

31


Iran, 1979 godina Denovi: 448 Zaginati: 3.000 Cel: da se sru{i {ahot. Celta be{e postignata

Kina, 1989 godina Denovi: 51 Zaginati: okolu 3.000 Cel: da se vospostavi demokratija, da se ukine ednopartiskiot sistem i da se stavi kraj na korupcijata. Celta ne be{e postignata

dat zadu{eni i razbieni. Setete se na plo{tadot „Tananmen”. No, koga vnatre{nite sorabotnici i lu|eto so pu{ki }e po~nat da ja doveduvaat vo pra{awe mudrosta na poddr{kata za re`imot, ili koga mo`at da bidat kupeni, toga{ toj implodira mnogu brzo. Ben Ali od Tunis re{i da izbega

Indonezija, 1998 godina Denovi: 10 Zaginati: okolu 1.000

Ukraina, 2004 godina Denovi: 37 Zaginati: 0

Cel. Da se poni{tat falsifikuvanite Cel: da se sru{i da se obezbeopresivniot re`im izbori, di novo glasawe i na Suharto i da se da se stavi na ukine politi~kiot korupcijatakraj i cenhronizam. Celta zurata. Celta debe{e postignata lumno postignata

dina, odbivaweto na sovetskiot lider Mihail Gorba~ov da ja upotrebi Crvenata armija za da gi poddr`i isto~noevropskite komunisti~ki re`imi koi se soo~uvaa so protesti na ulicite, pridonesoa negovite generali da sfatat deka silata ne e opcija vo takvi situacii. SAD postojano gi pritiska svoite

Револуции: од Иран до Египет Иран: јануари 1978 – април 1979 година Плоштадот „Тиананмен: април – јуни 1989 година Источна Германија: септември – ноември 1989 година Русија: 19 – 21 август 1991 година Индонезија: 12 – 21 мај 1998 година Србија: септември – октомври 2000 година Грузија: 02 – 23 ноември 2003 година Украина: ноември – декември 2004 година Либан: февруари – април 2005 година Иран: јуни – август 2009 година Тунис 17 декември 2010 година – 14 јануари 2011 Египет: 25 јануари – 11 февруари 2011 година Либија: 14 февруари 2011 година & ?

koga negovite generali mu rekoa deka nema da pukaat vo tolpite. Vo Romanija, vo dekemvri 1989 godina, ^au{esku do`ivea da vidi kako generalite na koi se potpre da go skr{at protestot na narodot stanuvaat negovi glavni sudii na procesot protiv nego na Bo`ik istata godina. Nadvore{niot pritisok, isto taka, igra uloga vo zaokru`uvaweto na promenata na re`imite. Vo 1989 go-

32

avtoritarni sojuznici da napravat kompromis, a potoa, koga ne{tata }e trgnat nadolu, da dadat ostavka. СКЛЕРОЗА Dolgotrajnosta na eden re`im, a osobeno ponaprednata vozrast na vladetelot, mo`e da rezultiraat so fatalno nemawe kapacitet blagovremeno da se reagira na nastanite.

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Tunis, 2010 godina Denovi: 30 Zaginati: 147 Cel: da se sru{i korumpiraniot i nepopularen re`im na pretsedatelot Ben Ali. Celta be{e postignata

Egipet, 2011 godina Denovi: 18 Zaginati: okolu 300 Cel: Da se sru{i pretsedatelot Hosni Mubarak i da se sprovedat slobodni demokratski izbori. Celta delumno postignata

Revoluciite se nastani koi traat 24 ~asa dnevno: tie baraat prisebnost i brzo razmisluvawe i od strana na demonstrantite i od strana na diktatorite. Eden postar, nefleksibilen i potkleknat lider pridonesuva kon rzvoj na krizata. Od {ahot na Iran bolen od rak, preku potkleknatiot Honeker vo Isto~na Germanija, do Suharto vo Indonezija, deceniite na vlast ja pottiknuvaat politi~kata skleroza, koja gi onevozmo`uva navremenite politi~ki manevri. Kako {to neodamna nè potseti Egipet, revoluciite gi pravat mladite. Dostoinstvenoto povlekuvawe e retkost vo revoluciite, no ponudata za bezbedno penzionirawe mo`e da gi zabrza ne{tata i da ja napravi promenata poblaga. Vo 2003 godina, [evarnadye od Gruzija od nekoi be{e nakleveten deka e „Чau{esku”, no be{e ostaven na mira vo negovata vila otkako si dade ostavka. Generalite na Suharto storija sè da se osiguraat deka toj }e si umre na mira edna decenija podocna, no negoviot sin „Tomi” be{e staven vo zatvor. ^estopati kaj narodot postoi glad da gi kazni padnatite vladeteli. Nivnite naslednici, isto taka, ~estopati sfa}aat deka odmazdata vrz stariot lider mo`e da bide korisno vrtewe na vnimanieto od ekonomskite ili socijalnite problemi, koi ne is~eznuvaat so promenata na re`imot.


ЕКОНОМИЈА

Сите со “чисти раце” Заеднички работи за досегашните гувернери се дека се скржави кога е во прашање монетарната политика, сите флертуваа со извршната власт, но и сите директно или индиректно беа посочени за криминал. Новиот гувернер доаѓа без црни дамки ekonomija@forum.com.mk

Крај на маратонските стечајни постапки? Младите не отвораат бизнис поради страв од неуспех Казни за фирмите без електронска пошта Зависноста на Јапонија од заливската нафта


ПОРТРЕТ: МАКЕДОНСКИ ГУВЕРНЕРИ

Сите со „чисти раце” Заеднички три работи за досегашните гувернери се дека се скржави кога е во праша( ње монетарната политика, сите флертуваа со извршната власт, но и сите директно или индиректно беа посочени за криминал. Новиот гувернер доаѓа без црни дамки, но и по( крај неговата стручност сепак доаѓа како политичко решение. Независноста ќе му биде најголем предизвик од Петре Димитров

Dimitar Bogov

MAKEDONIJA OD MAJ godinava }e ima nov Guverner. [eeset idva pratenika od VMRO-DPMNE, vo otsutstvo na opozicijata, glasaa Dimitar Bogov da go zameni Petar Go{ev na guvernerskata fotelja vo narednite sedum godini. Za po{irokata javnost Bogov e ne-

34

poznat, no zatoa e po~ituvan i dobro poznat pome|u ekspertskata javnost. Diplomiral na Ekonomski fakultet, a obrazovanieto go dooformuva na MBA, Siti Univerzitet i [efild Univerzitet vo Solun. Od 2007 g. ja izvr{uva funkcijata viceguverner vo Narodnata banka

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Petar Go{ev

(NBM), a od 2002 do 2007 g. e na pozicijata glaven ekonomist vo „Stopanska banka" Skopje. Prethodno rabotel kako rakovoditel na sektorot za makroekonomija vo Ministerstvoto za finansii vo vremeto koga aktuelniot premier Nikola Gruevski e minister za finansii i Dr`avniot


zavod za statistika. Po negoviot izbor Bogov veti deka }e stoi zad celite na NBM i deka }e go po~ituva Zakonot za NBM. „Moja dol`nost }e bide da obezbedam cenovna i finansiska stabilnost i otkako }e bidat ispolneti ovie dve celi, da dadam podr{ka na ekonomskite politiki", izjavi Bogov. ЌЕ ГО ОСВЕЖИ ЛИ СТОПАНСТВОТО? Pred Bogov se ispraveni istite predizvici kako i za dosega{nite trojca guverneri: stabilnosta na denarot, niskata inflacija, kako i za~u-

za pari i bara da se stavat deviznite rezervi vo funkcija na stopanstvoto i da se namalat kamatnite stapki na bankarskite krediti. Zamenikot na glavniot urednik vo dnevniot vesnik „Dnevnik", ekonomskiot analiti~ar Mir~e Jovanovski veli deka ima dilema dali Bogov }e popu{ti za deviznite rezervi. Spored nego, noviot guverner posebno vnimanie treba da posveti na stabilnosta na makroekonomijata i inflacijata. „Te{ko dojdovme do makroekonomskata stabilnost koja sega ja imame. Jas li~no imam visoko mislewe za Bogov. Najva`no e vo svoite odluki

Borko Stanoevski

Qube Trpeski

vawe na nezavisnata pozicija na centralnata banka vo odnos na izvr{nata vlast. Predizvikot e u{te pogolem, bidej}i doa|a na ovaa pozicija vo ~uvstvitelen moment, koga porastot na cenite na hranata i na energensite pritiskaat vrz inflacijata i koga stopanstvoto e o~ajno

„Go poznavam Bogov pove}e od 10 godini. Toj ima baga` za pozicijata guverner. Drugo pra{awe e kolku negovite odluki }e bidat samostojni i kolku }e se ceni negovoto mislewe", veli Zikov. Zikov od noviot guverner o~ekuva da se nafati so deblokirawe na deviznite rezervi, kako i da ja razgleda mo`nosta za produktivna inflacija i promena na kursot na denarot. Li~no i samiot Bogov vo brifinzi so novinarite dodeka rabote{e vo „Stopanska banka" Skopje ja prote`ira{e tokmu produktivnata inflacija (inflacija do 6-7%) za pogolem izvoz i povisok rast na ekonomijata.

da ostane nezavisen i da se rakovodi od svoeto znaewe", veli Jovanovski. Ekonomskiot analiti~ar Qup~o Zikov, osnova~ na „Kapital media grup" isto taka veli deka Bogov ima kapacitet da bide na ovaa pozicija, no i toj ja poso~uva nezavisnosta.

„Na sreden i dolg rok produktivnata inflacija i olabaveniot kurs na denarot }e donesat benefit i zgolemen izvoz. Sekako za da toa bide uspe{no najva`na e kohezijata so Vladata. Samo koga parite }e poevtinat }e se zgolemat investiciite i pristapot do pari. NBM treba da bide igra~

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

35


kako {to e Narodnata banka na Srbija na pr., a ne samo nabquduva~”, veli Zikov. Porane{niot minister za finansii, Nikola Popovski e rezerviran vo ocenkite. „Vo slu~ajot na gospodinot Bogov jas bi bil mnogu pretpazliv. Bi sakal da vidam kako }e raboti, pa posle da doneseme ocena, zatoa {to sega zasega vrz osnova na negovoto dosega{no politi~ko ili drugo iskustvo ne mo`am da donesam ocenka. Jas kako gra|anin bi sakal moite pari da se malku ponezavisni od politikata na Vladata. Toj u{te na start e so golem tovar, bidej}i e izbran bez opozicijata, no i bez niedna albanska partija. Dosega{nite iskustva velat deka koga ne{to ne e poddr`ano od albanksite partii zavr{ilo so nekakva rekonstrukcija", veli Popovski. Za biznismenite, pak, najva`en e pristapot do parite. „Noviot guverner treba da prodol`i so stabilna monetrana politika, no sepak da vovede i edna razvojna komponentna {to e potencirano i od prestavnicite na Svetska banka, za da se olesni pristapot do eftini pari", veli Zlatko Kalenikov, pretsedatelot na Sojuzot na stopanski komori. ПЛАШЛИВ ЧУВАР НА ПАРИТЕ Ona {to e tipi~no za dosega{nite trojca guverneri, koi Makedonija gi dobi po osamostojuvaweto, e deka vo nieden moment ne dozvolija nestabilnost na denarot, dr`ea stroga monetarna disciplina i nisko nivo na inflacija, {to spored nekoi od ekspertite ne e vistinskiot na~in za vodewe makroekonomska politika. Vtorata zaedni~ka rabota na site dosega{ni guverneri e nivniot politi~ki bekgraund i konstantnoto flertuvawe so izvr{nata vlast, {to na NBM re~isi nikoga{ ne ì ja dade nezavisnosta koja ja proklamira{e. Me|u niv, sè u{te aktuelniot Petar Go{ev e "lider". Toj be{e ~len na CK na Sojuzot na komunistite na Makedonija (SKM) i na negovoto Pretsedatelstvo, a od 1989 do 1991 g. i pretsedatel, koga SKM se transformira vo SKM - PDP - podocna SDSM. Be{e ~len i na Sojuzniot ekonomski sovet na porane{na SFRJ, i ~len na Komisijata na Sojuznata vlada za ekonomski reformi. Vo 1993 g. ja osnova{e Demokratskata partija, podocna preimenuvana vo Liberalno-demokratska partija (LDP), ~ij

pretsedatel e do 1998 g. Vo dva mandati be{e i pratenik, kako i zamenik-pretsedatel na vladata od 2002 do 2003 g. Go{ev, dojde na pozicijata guverner so golemo politi~ko, no malo rabotno i prakti~no iskustvo od oblasta na ekonomijata, a nema{e nikakvo poznavawe od oblasta na bankarstvoto. Edinstven dopir so bankite i funkciite na NBM imal kon krajot na devedesettite, koga bil ~len na Sovetot na NBM. Po doa|aweto na vlast na koalicijata „Za Makedonija", Go{ev stana minister za finansii kako kadar od koalicionata LDP. No, u{te so prvata rekonstrukcija Go{ev be{e trgnat od resorot finansii, so objasnuvawe od toga{niot premier Crvenkovski deka Go{ev e ko~ni~ar na vladinite reformi. Toj be{e kritikuvan deka zabegal vo {tedeweto i deka ne uspeal da gi potro{i planiranite pari od okolu 100 milioni evra za kapitalni investicii, so {to go zako~il ekonomskiot rast. Ako za kapitalot se veli deka e pla{liv kako zajak, reagira na najmal {um, toga{ pla{liviot Go{ev e najrevnosen ~uvar na pla{liviot monetaren sistem na zemjava, velat tie {to go poznavaat dobro. Pred ~etiri godini so imeto na Go{ev be{e povrzano navodno skandalozno kupuvawe na zemji{te vo okolinata na Gevgelija za sitni pari. "ЌЕ СЕ ЗАПАЛАМ ЗА МАКЕДОНИЈА" Politi~ko flertuvawe mu se pripi{uva i na vtoriot guverner na NBM, Qube Trpeski, na ovaa funkcija od 1997 do 2004 g., kade {to dojde kako kadar na Socijalisti~kata partija. Izvesno vreme be{e i na pozicija potpretsedatel na vlada, koga Socijalisti~kata partija koalicira{e so SDSM. Toj e edinstveniot guverner koj zaraboti krivi~na prijava i be{e vo pritvor za propa|aweto na "Eksport-import bankata". Trpeski zaraboti krivi~na prijava poradi negovata vme{anost vo skandalot so propa|aweto na „Eksport-import banka", kade {to ostanaa zarobeni 24 milioni dolari od dr`avnite devizni rezervi. Toj be{e obvinet deka ja zloupotrebil slu`benata dol`nost, bidej}i iako imal soznanija deka „Eksport-import banka" e vo lo{a finansiska sostojba, {to bilo potvrdeno i od supervizijata na NBM, sepak ì odobril garancii na bankata za dva kredita vo vkupen

iznos od 24 miliona dolari. Bankrotot na „Eksport-import banka" ja urna i „Rado banka". Ovaa banka zaglavi sopstveni pari vo „Eksport-import banka". Vo javnosta bankata nekolkupati be{e prika`uvana kako klon na „Eksport- import banka" i kako potencijalna peralnica na pari. Interesen e momentot deka vo toa vreme sinot na guvernerot, Orce Trpeski, rabotel tokmu vo „Rado banka". Na Trpeski mu se slu~i i „Almako banka", vo koja izgorea 30 milioni evra. Dr`avata izgubi 25 milioni evra. I pokraj toa {to guvernerot Trpeski znae{e deka ne{to ne e vo red so bankata, ja tolerira{e cela godina. Vpe~atlivo za predvodnikot na t.n. Velmejsko lobi (rodum od ohridskoto selo Velme) e {to po sekoe izbuvnuvawe na skandal povrzan so negovata rabota se kolne{e vo Makedonija. Na edna pres-konferencija duri i izjavi deka ako treba - }e se zapali za Makedonija. ЧОВЕКОТ КОМУ МУ СЕ СЛУЧИ „ТАТ" Borko Stanoevski e prviot makedonski guverner po osamostojuvaweto. Na ovaa pozicija dojde vo 1986 g., a ostana do 1997 g. Krajno lojalen na Narodnata banka na nekoga{na SFRJ, toj vo procesot na raspa|aweto na Jugoslavija, ì gi vrati site devizni rezervi na republikata Makedonija (suma ne pove}e od 50 milioni dolari) vo centralniot trezor. Za razlika od nego, negoviot slovene~ki kolega, deviznite rezervi na republikata Slovenija (suma od okolu 3 milijardi dolari) si gi zadr`a za svojata republika, pa podocna im go ka`a istoriskoto NE na MMF i na Svetska banka. Na Stanoevski - koj za razlika od Trpeski i Go{ev nikoga{ ne bil ~len na niedna politi~ka partija - mu se slu~i prvoto vonbra~no dete vo raboteweto na NBM po nejzinoto osamostojuvawe - skandalot „TAT". Zlite duhovi na ovaa {tedilnica sè u{te lebdat nad Bitola. Izmamata od 65 milioni evra odnese i nekolku ~ove~ki `ivoti. Nekolkumina {teda~i izvr{ija samoubistvo. Guvernerot Stanoevski ne ponese nikakva odgovornost, iako toa be{e javno pobarano. Vo tekot na sudeweto prvoobvinetata, sopstveni~kata Sowa Nikolovska, me|u drugoto, go obvini biv{iot guverner i za barawe mito od 2 miliona germanski marki!

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

37


СТОПАНСТВОТО БАРА РЕШЕНИЕ

Цената на бензините може да се намали? Поскапувањето на нафтата и нафтените деривати ги зголемија трошоците на стопан+ ството. Дополнителни околу 50 милиони евра оваа година ќе треба да вложат стопан+ ствениците, земјоделците и транспортерите за да можат непречено да го реализираат планираното производство и да ги вршат услугите. Пресметките покажуваат дека ако се применат најниските малопродажни цени на бензините, овој трошок би бил за околу 10 милиони евра помал. Може ли тоа да се реализира на терен? oд Даниела МихајловскаВасилевска

STRUKTURATA NA CENATA na benzinite ja so~inuvaat pet stavki: osnovnata cena, nadomestokot za `ivotna sredina, za zadol`itelna rezerva, akcizata, DDVto i trgovska mar`a. Vo ovoj del barem zasega se nevozmo`ni korekcii. Stopanstvoto edinstveno mo`e da bara korekcija vo delot na zadol`itelnata rezerva na nafta i nafteni derivati, a toa ve}e go napravi preku predlogot koj dojde preku Stopanskata komora na Makedonija (SKM). Stanuva zbor za dava~ka koja e utvrdena soglasno Zakonot za zadol`itelna rezerva na nafta i nafteni derivati, koja vo apsoluten iznos iznesuva 0,3 de-

38

nari za litar ekstra lesno i dizel i 0,74 denari za kilogram mazut. Spored presmetkite na SKM so izemaweto na istite, dr`avnata pomo{ za industriskite kapaciteti bi iznesuvala okolu 830.000 evra, a za zemjodelstvoto okolu 80.000 evra ili vkupno ne{to pove}e od 900.000 evra pomali tro{oci. Komorata presmetala i deka industrijata, zemjodelstvoto i transportot godinava }e platat dopolnitelni 50 milioni evra, presmetan tro{ok po novite povisoki ceni na naftata i naftenite derivati. Stojmirka Tasevska, sovetnik vo Upravniot odbor na SKM pojasnuva deka

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

predlog merkata so koja se bara ukinuvawe na dava~kata za zadol`itelna rezerva mo`ebi i ne e tolku golema, no spored nea stanuva zbor za realen predlog, odnosno realna suma pari koja bi mo`ela da se nadopolni od drugi stavki od Buxetot i sepak na krajot da ima efekt vrz doma{nata ekonomija. ЗГОЛЕМЕНИ ТРОШОЦИ Spored oficijalnite podatoci od Dr`avniot zavod za statistika, industrijata prose~no godi{no tro{i okolu 81.000 toni mazut i 26.000 toni ekstra lesno i dizel gorivo.


Zemjodelskiot sektor na godi{no nivo ima potreba od okolu 8.000 toni mazut i ne{to pove}e od 700 iljadi toni dizel (vo najgolem del za proletnata i esenskata seidba). Cenite na naftata i naftenite derivati vo poslednive tri meseca imaat trend na zgolemuvawe, pa industriskite kapaciteti imaat drasti~no zgolemeni tro{oci po osnov na potro{uva~kata na istite, za razlika od prosekot. Spored presmetkite na SKM, ako se napravi sporedba na cenite na navedenite derivati odredeni so poslednata odluka na Regulatorna komisija za energetika (RKE) od 14.03. 2011 g. so istite od 21.12.2010 g. (poslednata izmena vo 2010g.) se gleda deka cenite se povisoki kaj mazutot za 22,5%, kaj ekstra lesnoto za 15,8% i kaj dizelot za 13,7%. Ottuka, vakvite podatoci kombinirani so potro{uva~kata na derivati doveduva do konstatacija deka tro{ocite na industriskite stopanski kapaciteti i zemjodelskiot sektor, na godi{no nivo, vo sporedba so cenite od krajot na dekemvri minatata godina, }e bidat pogolemi za okolu 15 milioni evra ili za okolu 20%. Dopolnitelnite tro{oci vo soobra}ajot poradi zgolemenite ceni na motornite benzini i dizelot, bi bile okolu 30 milioni evra, no vo istite e i gra|anskata potro{uva~kata, poradi {to baraweto za dr`avna pomo{ vo ovoj sektor bara dopolnitelni analizi. „Ottuka, vo delot na soobra}ajot vo ovoj moment ne mo`e konkretno da se ka`e kolkav bi bil

se ima predvid deka ovie dva vida derivati imaat drasti~no razli~na cena i struktura na cenata toga{ predlog merkite vo ovoj del baraat dopolnitelni analizi", velat od Stopanskata komora. НЕМА ИНТЕРВЕНЦИИ КАЈ АКЦИЗИТЕ И ДДВ Iako, SKM predlo`i konkretna merka, stavot na Vladata koga e vo pra{awe cenata na benzinite ostanuva nepromenet. Re~isi sekojdnevno

Трошоци на земјоделството на годишно ниво % на Разлика зголемување

Нова цена

Стара цена

Мазут – 7 966 000 кг

5,40 мил евра

4,40 мил евра

+ 1,00 мил евра

+ 22,47

Дизел – 700 000 лит

802 000 евра

705 700 евра

+ 96 300 евра

+ 13,65

Вкупна потрошувачка

6,22 мил евра

5,11 мил евра

+ 1.11 мил евра

+ 21,72

preku ministerot za finansii Stavreski se pora~uva deka nema prostor za intervencija vo cenata na derivatite, vo nitu eden segment. Akcizite se dava~ki izrazeni vo apsolutni vrednosti, {to zna~i zgolemuvaweto na cenite na naftata na svetskite berzi ne go zgolemuva prihodot vo Buxetot po ovoj osnov. Akcizata vo ovoj moment isto taka e siguren prihod vo dr`avnata kasa, vo uslovi na sè u{te prisutno vlijanie od svetskata kriza, namalenata

Трошоци на индустријата на годишно ниво % на Разлика зголемување

Нова цена

Стара цена

Мазут – 81 100 000 кг

54,89 мил евра

44,82 мил евра

+ 10,07 мил евра

+ 22,47

Екстра лесно – 26 142 000 лит

25,10 мил евра

21,68 мил евра

+ 3,42 мил евра

+ 15,77

Вкупна потрошувачка

79,99 мил евра

66,50 мил евра

+ 13.49 мил евра

+ 20,29

efektot so primena na vakva merka, bidej}i statistikata nema podelba na tro{okot na derivati posebno za patni~ki, a posebno za tovaren soobra}aj. Dotolku pove}e {to statistikata vo svoite soop{tenija vo edna grafa go dava tro{okot na dizelot i ekstra lesnoto gorivo. Ako

vid deka zgolemuvaweto na osnovnata proizvodna cena po avtomatizam zna~i i pogolemi prihodi od DDV. Tokmu i poradi toa i ekspertite, a i biznis zaednicata pora~uvaat da se relaksira stopanstvoto vo eden del, prihod koj bi se nadomestil so pogolemi i sigurni dopolnitelni pari sobrani od DDV od benzinite. Prostor za korekcija na cenata e vozmo`na i vo delot na trgovskata mar`a {to ja napla}aat benzinskite pumpi, a i vo delot na grupite {to gi odreduva RKE. Koga se nosi odlu-

likvidnost i te{koto sobirawe na ostanatite prihodi. I DDV-to e dano~en prihod koj spored Vladata ne treba da trpi korekcii. No ostanuva faktot deka vo delot na prihodi vo dr`avnata kasa od danokot na dodadena vrednost sigurno se sobiraat pove}e sredstva, imaj}i pred-

ka za korekcija na cenata na benzinite se nudat 4 kategorii ceni, no sekoga{ se odbira najvisokata cena. Dosega so godini nanazad nikoj od nadle`nite ne saka da objasni zo{to iako ima ponudeno 4 razli~ni ceni site trgovci ja primenuvaat najvisokata vrednost. Isto se slu~uva i so mar`ata na trgovcite. Od 4 ponudeni vrednosti, koi se dvi`at od 2 do 3,2 denari mar`a za litar (samo kaj mazutot mar`ata e fiksna 0,4 denari za kilogram), benzinskite pumpi ja presmetuvaat najvisokata vrednost. Dokolku vo maloproda`bata vo odreden period vo nasoka na poddr{ka i pomo{ na stopanstvoto se donese odluka da se koristat najmalite maloproda`ni ceni, toa bi zna~elo za denar i polovina poniski ceni na benzinite (so isklu~ok na mazutot koj ima samo edna predlo`ena cena ). I ako sevo ova se pretvori vo vrednosti, se dobiva deka samo industrijata i zemjodelstvoto }e za{tedat dopolnitelni najmalku 800.000 iljadi evra. Iznosot ne e mnogu golem, bidej}i industrijata i zemjodelstvoto vo najgolem del koristat mazut, a ovoj derivat ima samo edna ponudena cena. Vo soobra}ajot pak razlikite se pogolemi. Tamu za duri 8 milioni evra mo`e da se namali tro{okot ako namesto najvisokata se primeni najniskata proda`na cena.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

39


СТЕЧАИ

Крај на маратонските постапки? Отказ ќе добие стечајниот управник кој нема да поднесе предлог за заклучување на стечајната постапка по истекот на 18 месеци од денот на отворање на стечајот Од Владимир Николоски ZA DOLG OD 100 evra vrz osnov na potro{uv~ki kredit podignat vo 2001 g. skopjankata B.L na „Eksportimport banka” vo ste~aj pokraj osnovniot dolg treba da i isplati zatezna kamata smetano od 2004 g., kako i sudski tro{oci vo iznos od okolu 370 evra. Vaka glasi presudata {to neodamna ja donese Osnovniot sud vo Skopje, re~isi tri godini otkako „Eksport import banka” vo ste~aj go utu`ila ova pobaruvawe. Stanuva zbor za razre{nica na minimalen dolg nastanat pred celi deset godini. Na tu`enata B.L ne ì bilo od polza nitu obidot da go ospori pobaruvaweto so obrazlo`enie deka kreditot bil namiren navreme, nitu pak obidot da go svrti procesot vo svoja polza so prigovor deka stanuva zbor za zastaren dolg. Ova e samo eden primer za toa so kolku bavno tempo se re{avaat ste~ajnite postapki vo Makedonija. Re~isi i da nema grad vo na{ata dr`ava vo koj ne postoi fabrika, odmorali{te, hotel ili drugi objekti koi bile del od nekoga{nite gigantski pretprijatija, a denes se rugla koi se raspa|a i slu`at kako zasolni{ta za bezdomnici. Glavna pri~ina za nivnata neiskoristenost se dolgotrajnite ste~ajni postapki, koi vo zemjava traat i nad rekordni 13 godini. Vo zemjava sè u{te se aktivni 23 ste~ajni postapki koi traat pove}e od 13 godini i 159 ste~ajni postapki {to traat nad 6 godini. Ki~evskata „Ciglana”, skopskite „Staklarnica”, fabrikata za sapun „Cvetan Dimov”, „Kuprom”, kampot „Treska” vo stru{koto selo Rado`da se samo del od firmite ~ii{to objekti bile i sè u{te se `rtvi na maratonskite ste~ai. Vo pove}e navrati se poka`a deka edna od glavnite pri~ini za odolgovlekuvaweto na ste~ajnite postapki se igrariite na ste~ajnite upravnici, ste~ajnite

40

sudii, no i doveritelite koi oddelno ili vo me|usebna sprega gi koristea ste~ajnite postapki za da ostvarat li~na korist preku raskr~muvawe na imotot na firmite. So najnovite zakonski izmeni se voveduvaat kratki rokovi za zatvorawe na ste~aite i se zgolemuva odgovornosta na ste~ajnite upravnici so {to se o~ekuva da se stavi kraj na maratonskite ste~ajni postapki. БРЗ СТЕЧАЈ ИЛИ ОТКАЗ So najnovite izmeni na Zakonot za ste~aj se voveduvaat nekolku novi instrumenti so koi se pravi obid vo golema mera da se zgolemi odgovornosta vo raboteweto na ste~ajnite upravnici. Imeno, vo idnina ste~ajniot upravnik }e mora da zapo~ne popis (inventar) na imotot vo rok od deset dena od denot na imenuvaweto i da go zavr{i popisot vo rok od 30 dena od denot na negovoto imenuvawe. Ste~ajniot upravnik }e bide dol`en da podnesuva mese~en pismen izve{taj za tekot na ste~ajnata postapka i za sostojbata na ste~ajnata masa. Upravnikot }e bide povikan na odgovornost dokolku ne napravi zadovolitelen napredok i po istekot od 6 meseci od denot na otvoraweto na ste~ajnata postapka. Dokolku, pak, ne podnese predlog za zaklu~uvawe na ste~ajnata postapka

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

i po istekot na 18 meseci od denot na otvorawe na ste~ajot toj }e dobie otkaz. So zakonskite izmeni se predviduva i globa od 1.000 do 3.000 evra za ste~ajniot upravnik koj nema da vnesuva ili nea`urno }e vnesuva i dostavuva potrebni podatoci od ste~ajnata postapka vo noviot onlajn informativen sistem nare~en e-ste~aj. Imeno, ste~ajnite upravnici otsega }e imaat obvrska da gi dostavuvaat site podatoci i promeni povrzani so ste~ajnata postapka do Centralniot registar i tie da bidat objaveni na internet portalot na registarot. „Zakonot ne e obemen, no e zna~aen bidej}i so izmenite }e se postigne pogolema transparentnost i efikasnost vo sproveduvaweto na ste~ajnata postapka i }e se otstranat negativnostite koi bea uvideni. Ova ne e re{enie koe{to }e gi re{i site problemi, no e is~ekor


napred”, veli zamenik-ministerot za ekonomija Metodij Haxi Vaskov. Ste~ajniot upravnik Josip Dimitrovski veli deka idejata ste~aite da zavr{uvaat vo opredelen kratok rok vo najgolem del od postapkite e re~isi nevozmo`na, bidej}i fizi~ki ne mo`e da se pribere celata potrebna dokumentacija i da se sprovede postapkata. Spored nego, ste~ajnite postapki naj~esto se prolongiraat od objektivni pri~ini, iako, kako {to veli, postojat upravnici koi ne se sna{le najdobro vo kompliciranite postapki. СЕ УНИШТУВА ДОКУМЕНТАЦИЈАТА Iako statistikata poka`uva trend na malo podobruvawe na dinamikata na re{avawe na dolgodi{nite ste~ajni postapki po sudovite, sè u{te ima slu~ai vo koi postapkite traat pove}e od edna decenija. Ste~ajnite upravnici velat deka za takanare~enite dolgi ste~ai ima pove}e objektivni pri~ini. Dimitar Axiev, ste~aen upravnik od [tip veli deka naj~est problem za

odolgovlekuvawe na ste~ajnite postapki se uni{tenata dokumentacija i doka`uvaweto na sopstvenosta. „Nekoi postapki traat so godini, bidej}i dokumentacijata vrz koi mo`e da se odredi sopstvenosta e uni{tena. Naj~esto stanuva zbor za pretprijatija od stariot sistem koi ne bile uspe{no transformirani. U{te eden problem koj direktno vlijae vrz vremetraeweto na postapkata e bavnosta na Katastarot. Imeno, vo ovaa institucija procedurite sè u{te traat dolgo, me|utoa ponekoga{ od objektivni pri~ini odnosno nepostoewe dokumentacija ne mo`at da se izvadat imotni listovi, pa poradi toa se odolgovlekuva postapkata i ste~ajnata masa, odnosno imotot ne mo`e da odi na proda`ba”, veli Axiev. Josip Dimitrovski, ste~aen upravnik od firmata „Likvidat” veli deka ima pove}e pri~ini poradi koi ste~ajnata postapka mo`e da se prolongira. „Jas bev ste~aen upravnik vo ‘@ito Bitola’, kade {to postapkata uslovno re~eno be{e prolongirana za izvesen period, no sepak uspe{no zavr{i. Edna od pri~inite za odol-

govekuvaweto be{e nezainteresiranosta za imotot na ovaa firma. Imeno, moravme pet pati da go oglasuvavme imotot na proda`ba. Sekoga{ ja namaluvame proda`nata cena. Voedno, nekoga{ problem mo`e da se javi i kaj doveritelite. Taka, vo primerot so ‘@ito Bitola’, doveritelite imaa plan za reorganizacija na firmata, me|utoa pri obidot da se primeni ovoj plan vo praksa tie imaa razli~ni stavovi vo odnos na upravuvaweto i nikako ne mo`ea da se usoglasat po {to imotot mora{e da se prodava”, veli Dimitrovski. Toj dodava deka problemot so takanare~enite dolgi ste~ajni postapki naj~esto e vo lo{ata zakonska regulativa, no isto taka e i vo uni{tenata dokumentacija. „Obi~no stanuva zbor za predmeti {to se re{avaat po starite zakonski re{enija od 1989 i 1997 g. Noviot zakon od 2006 g. ne mo`e da se primeni retroaktivno, a starite zakoni ne se tolku precizni i primenlivi. Ste~aite {to se re{avaat po Zakonot za ste~aj od 2006 g. traat relativno brzo, naj~esto od edna do dve godini”, veli Dimitrovski.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

41


АДМИНИСТРАЦИЈАТА ПРЕД ПРЕТПРИМАЧКИ ДУХ

Младите не отвораат бизнис поради страв од неуспех Стравот од неуспех, неможноста да се оствари планираната идеја, недовлната едукација за водење на бизнис, проблем со изнаоѓање на финасиски средства се причините за кои младите се одлучуваат да мечтаат за работа во администрација наспроти отворање на свој бизнис од Маја Трајковска

Del od vrabotenite vo "Veb Faktori"

SÈ POGOLEM DEL od mladite se odlu~uvaat da sedat doma i da ~ekaat da se otvori rabotno mesto vo dr`avnata administracija, namesto svoite idei da gi naso~at kon otvorawe sopstven biznis. „Kaj nas e sramota dokolku ti propadne firmata. Sekade vo svetot e obratno. Retko koj uspeva od prvpat. Voobi~aeno e uspe{en pretprima~ da se stane po tret ili ~etvrt obid. Mladite ne treba da se obeshrabruvaat", veli Qup~o Despotovski, direktor na PSM fondacija. Naj~est izgovor za nezapo~nuvawe na biznis e nemaweto sredstva, no mladite lu|e smestni vo Yes Inkubatorot ne razmisluvaat taka, tie

42

svoite idei gi preto~ile vo realnost koi so gordost i polni so energija sakaat da sozdadat svetski poznat makedonski brend. „Vo Makedonija site mladi imaat `elba, no se ostanuva na `elba i razgovor. Najgolem problem e deka nemaat doverba vo sebe za da zapo~nat biznis, se prolongira za podocna. No koga ako ne sega. Vo idnina }e imame familii, a sega nemame nikakvi drugi obvrski", veli Mihajlo [terjov, eden od osnova~ite na kompanijata „Veb Faktori". Ovaa kompanija ja so~inuvaat ~etvorica mladi lu|e na vozrast od 20 do 23 godini, a nivnata rabota e kreirawe veb bazirani sistemi i mo-

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

bilni aplikacii. Velat deka imaat raboteno vo drugi kompanii i zemale dobra plata, no `elbata da osnovaat ne{to svoe bila pogolema. Dodavaat deka vo momentov imaat tolku mnogu rabota {to ne mo`at da dostignat. Potrebni im se novi vraboteni. „Odlu~ivme deka ima potreba da sozdademe edna vakva firma, od po~etokot ne znaevme {to mo`eme da o~ekuvame ili mo`no be{e da nemame klienti. Inkubatorot ni dojde kako super mo`nost zatoa {to nudi kompletno opremen prostor, a najva`na e komunikacijata so ostanatite kompanii", veli Mite Kuzevski, eden od osnova~ite na „Wu Media.mk" (New Media.mk). Nivnata ideja za internet marketig agencija, ~ija osnovna cel e da im pomogne na klientite bez razlika dali se toa organizacii ili individualci da mo`at efikasno da bidat pretstaveni na globalnata internet mre`a, dobro ja sproveduvaat so ogled na toa deka postojano imaat rabota. ПРОМЕНА НА МАКЕДОНСКИОТ МЕНТАЛИТЕТ Golem del od mladi lu|e poradi stravot od neuspeh se odlu~uvaat da ne zapo~nuvaat so sopstven biznis, no i prtisokot {to go imaat od roditelite gi onehrabruva vo ostvaruvawe na svoite celi. „Prviot obid re~isi niko{ ne uspeva. Mora da napravi{ gre{ki za sam da uvidi{ kade si zgre{il ili ona {to treba da se podobri. Treba da se menuva svesta vo Makedonija okolu neupehot. Treba da se menuva i poddr{ka od potencijalnite partneri. Da sfatat deka ova {to go raboti inkubatorot ima rezultati",


Mite Kuzevski

veli Despotovski. Toj raska`uva deka na konkurs koj bil organiziran od nivnata fondacija dve mladi devoj~iwa so odli~en biznis plan ne ja iskoristile nagradata od 2.000 evra, bidej}i roditelite ne gi poddr`ale vo nivnata ideja. „Na dve devoj~iwa na 22 godina im davavme 2.000 evra nagrada. Sredstvata ne bea vo ke{ tuku za registracija na kompanija, da nabavat kompjuter i prostor. Roditelite na ednoto devoj~e ne dozvolija i ì najdoa rabota vo op{tina, a drugoto devoj~e poradi istata situacija se zapi{a na magisterski studii i ne gi zemaa tie 2.000 evra", veli Despotovski. Od „Wu Moment.mk" smetaat deka problemot ne e sekoga{ vo finansiite. Spored niv, mladite pretpriema~i ne sekoga{ se spremni da razvijat biznis, bidej}i se pla{at da rizikuvaat. „Vo Makedonija vladee principot na sigurna rabota. Na mladite `elba im e da zarabotuvaat od 300-500 evra, a na rabota da odat od 9 do 17 ~asot, a potoa da sedat pred televizor ili da odat na kafe. Zna~i toa e idealot za mlad ~ovek kaj nas", smeta Kuzevski. Toj dodava deka pretprima~kiot duh ne e vroden, tuku treba da se raboti za da se postigne {to pove}e. Kaj nas se raboti na principot po toa koj e pogolem fraer, odnosno so pomal trud da dobie{ povisoka ocenka, veli toj. „Normalno e deka }e ima lu|e koi odat na linija na pomal otpor. Ne

sakaat da gubat vreme po 15 ~asa na den i da smislat ne{to {to vo dogledno vreme }e im nosi pogolem kapital. Baraat da najdat nekoja vrska ili da se za~lenat vo nekoja politi~ka partija i da se vrabotat vo dr`avna administracija", veli Kuzveski. Od „Veb Faktori" smetaat deka ne e sekoga{ se vo finansiite. Konkretno za nivnata rabota potrebno e prostor, kompjuter, idei i pretprima~ki duh. „Na{ata prvi~na ideja e da osnovame na{i produkti i so toa da napravime brend koj {to Makedonija }e mo`e da go izvezuva nadvor. Sega za po~etok rabotime na proekti nara~ani od drugi komapnii so cel da sobereme kapital za da mo`eme da go proizveduvame toj na{ produkt", velat od „Veb Faktori”, koi go osvoija vtoroto mesto na Vip android predizvik, natprevarot za kreirawe na aplikacijata. БИЗНИС АНГЕЛИ Od inkubatorot smetaat deka vo Makedonija e potrebno pogolemite kompanii da se vklu~at vo finansi-

rawe na mladite pretriema~i, bidej}i za bankite e normalno da ne davaat sredstva za po~eten biznis za koj postoi rizik. Odnosno treba mladite lu|e i samite da vlo`at sredstva za nekoj drug da vlo`i vo niv. „Treba da se poraboti na svesta deka treba prvo sopstveni pari da vlo`i{, pa potoa nekoj drug da ti dade pari. Za `al vo Makedonija ne postoi mre`a od „biznis angeli”, odnosno lu|e koi imaat postignato uspeh vo `ivotot i mo`at da go poma- gaat rastot na malite kompanii so {to za vozvrat bi dobie del od sopstvenosta na kompanijata", smeta Despotovski. Kompaniite vo inkubatorot, veli Despotovski rabotat i zarabotuvaat, no nikoga{ nema da go dostignat uspehot na nekoja kompanija od SAD koja e smestena vo inkubator. Na Makedonija ì se potrebni pove}e inkubatori od ovoj tip, pogolema op{testvena poddr{ka od site oblasti, kako od lokalnata i dr`avnata vlast i biznis sektorot, bidej}i na ovoj na~in se forsiraat mladite da razmisluvaat porazli~no, a se zgolemuva i vrabotenosta i inovaciite.

Успех без политичка вмешаност ПСМ фондацијата односно Yes инкубаторот работи на поттикнува! ње на претприемништвото и зголемување на вработеноста кај мла! дите, преку нивно оспособување да основаат сопствен бизнис. Во моментов во инкубаторот има 17 компании, кои добиваат повол! ни услови за започнување бизнис преку обезбедување простор, канцеларија, биро, телефон за многу ниски цени. Бенефицирана цена за кирија е една од поволностите на инкубаторот, но најмногу на компаниите им користат обуките и можноста за поврзување со партнери во странство. Компанииите кои се сместени во инкубаторот велат дека најголема предност им е тоа што голем дел се занимаваат со информатички технологии и постојано комуницираат меѓусебно со цел заеднички да настапат на пазарот. Целта на ПСМ фондацијата е да се привлечат што повеќе иновативни млади луѓе кои имаат идеи да започнат бизнис. Во инкубаторот им се овозможуваат најразлични обуки, поврзување со соодветните бизнис партнери со што би се забрзал напредокот на малите и сре! дните претпријатија, бидејќи тие се носители на националната еко! номија. Компаниите ��рават обрт од околу 700 до 800.000 евра со што при! донесуваат за зголемување на економијата и намалување на невра! ботеноста. „Тоа се деца што не седат по кафеани, не се дрогираат, не прават ло! ши работи. Плаќаат даноци, а од нив има некои што извезуваат и носат прилив на девизи во земјата. Релативно добро заработуваат. Започнуваат со еден или двајца и стигнуваат до 12 вработени. Тоа е сопствен успех без политички или какви било ургенции", вели Де! спотовски. Инкубаторот функционира три ипол години, а низ него поминале околу 50 компании од кои седум се пропаднати.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

43


БИЗНИС ВЕСТИ

Македонија добро ја одржа стабилноста Glavniot ekonomist na Svetska banka, Indermit Gil veli deka Makedonija vo krizniot period uspeala dobro da se spravi so situacijata. „Moeto sogleduvawe e deka Makedonija mnogu dobro uspea da ja odr`i stabilnosta vo tekot na krizata i toa e poradi tri pri~ini: fiskalnata politika, monetarnite politiki i podobruvawata vo delovnoto okru`uvawe na biznis klimata", veli Gil.

Прометот во индустријата зголемен за 40%

Казни за фирмите без електронска пошта

Prometot vo industrijata e zgolemen za 38,9% vo januari 2011g. vo sporedba so istiot mesec minatata godina, poka`uvaat podatocite na Dr`avniot zavod za statistika. Na doma{niot pazar za istiot period prometot vo industrijata bele`i porast od 25,6%, a indeksot na prometot ostvaren na stranskite pazari bele`i porast od 49,5%.

Kazni od 500 do 1.000 evra }e zarabotat firmite {to do 1 april godinava nema da prijavat i-mejl-adresa vo Centralniot registar. Ova e predvideno so dopolnuvawata na Zakonot za edno{alterski sistem i za vodewe na trgovskiot registar i registarot na drugi pravni lica. Globa vo iznos od 250 do 500 evra }e platat upravitelite {to nema da ja ispolnat ovaa obvrska.

„Халк банкаси" доминантен сопственик во „ИК банка" Turskata „Halk bankasi" }e stane dominanten sopstvenik vo „Izvozna i kreditna banka". Taa planira da kupi 91,56% od vkupniot broj akcii na „IK banka", za {to soglasnost izdade i Guvernerot na Narodna banka, Petar Go{ev. „Halk bankasi" planira da kupi 27.869 akcii {to gi poseduva akcionerot holandskata „DHB banka" i 10.468 akcii od EBOR.

Доделени наградите на најдобрите промотери

Странските инвестиции лани 221,4 милиони евра Spored podatocite na Narodnata banka, lanskata godina ja zavr{ivme so 221,4 milioni evra stranski direktni investicii, {to e za 53 % pove}e otkolku vo 2009 g. Pri~ina za nagliot skok ne e vlezot na nekoja golema kompanija. Vo brojkata vleguvaat i reinvestiranite dobivki na firmite, akcionerskiot kapital, kreditite i pobaruvawata.

44

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Nagradata za najdobr promotor na Makedonija, inicirana i organizirana od proektot "Macedonia Loves You" ja dobi www.travel2macedonia.com.mk. Nagrada za `ivotno delo dobi profesorot Viktor A. Fridman, a ekstra statutarni nagradi dobija Vesna Sokolovska, Blagoj Nacoski, „TIM Makedonija eksport" i Vasko Markovski, novinar vo „Forum" i urednik na edna od najuspe{nite publikacii vo zemjava "Free time Guide".


Јапонија и Либија ги рушат берзите Измината недела можеме да ја карактеризираме како доста турбулентна недела. Фокусот на инвеститорите беше усмерен на случувањата по земјотресот во Јапонија и немирите и воената интервенција во Либија, што пак доведе до повторен раст на цената на нафтата

INDEKSITE NA BERZITE na globalno nivo na po~etokot na izminatata nedela, osobeno na berzite vo Japonija bea vo golem pad. Pri krajot na nedelata se osetija korekcii na cenite na akciite, odnosno zgolemuvawe na cenite na akciite na globalno nivo. [to se odnesuva pak do prinosite od po~etokot na godinata do denes, se u{te imaat relativno visoki vrednosti. Cenite na akciite na amerikanskite berzi poka`aa pad, poto~no indeksot S&P500 padna za 1,65%, dodeka od po~etokot na godinata e zabele`an rast od 1,28%. Evropskite berzi isto taka pa|aa. EUROSTOCK 50 zabele`a pad od rekorndni 4,25%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 0,24%. Evropskiot indeks IND STXE 600-Pr zabele`a pad od 1,65%, dodeka od po~etokot na godinata rastot iznesuva 1,28%. Japonskata berza zabele`a rekorden pad. Indeksot NIKKEY 500 padna za 10,26%, dodeka padot od po~etokot na godinata iznesuva 9,52%. I kineskite berzi bele`ea pad. Indeksot CSI 300 padna za 1,55%, do-

deka od po~etokot na godinata ima rast od 2,20%. Indiskite berzi blago rastea, pa indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDX zabele`a minimalen rast od 0,16%, dodeka od po~etokot na godinata do denes ima pad od 11,99%. I brazilskite berzi imaa mal rast. Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEX porasna za 0,27%, dodeka od po~etokot na godinata imaa pad od 4,47%. Vo ist trend bea i ruskite berzi. Indeksot RTS STANDARD INDEX porasna za 0,80%, dodeka od po~etokot na godinata ima rast od 4,29%. Berzite od regionot generalno bele`ea pad, so odredeni isklu~oci. Indeksite na Belgradskata berza padnaa, BELEX15 za 1,95% i BELEXLINE za 1,80%. Zagreba~kite indeksi: CROBEX padna za 0,50% i CROBEX10 porasna za 0,15%. Indeksot na Qubqanskata berza SBITOP ovaa nedelea padna za 3,85%. Sofiskiot indeks SOFIX zabele`a pad od 2,39%, dodeka indeksot BG40 zabele`a pad od 0,69%. Saraevskata berza SASX-10 porasna za 1,41%. Indeksite od Bawalu~kata berza porasnaa za BIRS 3,73 i FIRS za 1,14%; Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 ovaa nedela padna za 1,55%. Od po~etokot na godinata do denes berzite od regionot gi imaat slednite rezultati: Indeksite na Belgradskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, BELEX15 za 16,61% i BELEXLINE za 11,21%. Zagrebskite indeksi porasnaa, CROBEX za 7,01% i CROBEX10 za 8,67%.

Indeksot na Qubqanskata berza, SBITOP od po~etokot na godinata do denes izgubi 6,28%. Sofiskite indeksi zabele`aa rast. SOFIX od 20,08% i BG40 od 13,65%. Saraevskata berza SASX-10 porasna za 17,77%, a indeksite od Bawalu~kata berza isto porasnaa, BIRS za 13,19 i FIRS za 23,90%. Indeksot na Crnogorskata berza MONEX20 od po~etokot na godinata do denes padna za 7,20%. Indeksite na Makedonskata berza od po~etokot na godinata do denes porasnaa, MBI10 za 14,28%, MBID za 13,32% i indeksot na obvrznici OMB ima rast od 0,85%. Vo tekot na minatata nedela akciskite indeksi od Makedonskata berza bea vo pozitivna korelacija so globalnite dvi`ewa vo svetot, taka MBI 10 padna za 3,31%, a MBID porasna 1,92%. [to se odnesuva pak do obvrzni~kiot indeks - OMB, minatata nedela toj zabele`a minimalen rast od 0,10%. Padot minatata nedela se dol`i pred se na svetskite slu~uvawa i doma{nite politi~ki nastani. Mia Stefanovska Zografska, Glaven izvr{en direktor, „Inovo status” Blagoj Mitrov, izvr{en direktor, „Fond Menaxer”

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

45


СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА

Зависноста на Јапонија од заливската нафта Додека се мачи со последиците од земјотресот, цунамито и нуклеарната криза, Јапонија внимателно ги следи настаните во Персискиот залив, каде што случувањата минатава неделава ги зголемија можностите за прекин во испораките на нафта. Јапонската индустрија е целосно зависна од заливската нафта, па евентуален прекин ќе предизвика катастрофални штети врз веќе потресената економија

NEDELAVA SÉ SE VRTE[E okolu energijata. Slu~uvawata vo Persiskiot zaliv ja zgolemija mo`nosta za prekin na isporakite na nafta za ostatokot od svetot, a zemjotresot vo Japonija o{teti nuklearni reaktori, {to mo`e da ima katastrofalni posledici. Japonija zavisi od nuklearnata energija i od Persiskiot zaliv, od kade {to dobiva pogolem del od naftata. Zna~i, izmininatava nedelava be{e mnogu lo{a za Japonija, ne samo poradi ogromnata {teta i ~ove~kite stradawa, tuku i poradi toa {to uvide deka ne mo`e da ja izbegne realnosta na geografijata. Japonija e treta najgolema ekonomija vo svetot. Isto taka, taa e treta po golemina industriska ekonomija, vedna{ zad SAD i Kina. Problemot na Japonija e {to nejzinata ogromna industrija e na teritorija bez re~isi nikakvi mineralni resursi. Taa mora da gi uvezuva re~isi site metali i energensi {to i se potrebni za proizvodstvo na industriskite proizvodi. Japonija skladira resursi, no ako se potro{at rezervite a ne se uvezat novi, taa ve}e nema da bide industriska sila. ГЕОГРАФИЈА НА НАФТАТА Japonija uvezuva metali od pove}e mesta, pa ako zaprat isporakite od edno mesto, zemjata }e se svrti kon drugo. Geografijata na naftata e mnogu poograni~ena. Edinstvenoto mesto od koe Japonija dobiva nafta e Persiskiot zaliv. Ima i drugi mesta od koi Japonija mo`e da dobie nafta, no ne mo`e da stori ni{to bez Persiskiot zaliv. Minatata nedela mo`e{e da se vidi oti zalivot e ranlivo mesto kako izvor na nafta. Bezredijata {to go potresoa

46

Arabiskiot poluostrov i tenziite pome|u Saudijcite i Irancite i me|u Irancite i Amerikancite sozdadoa mo`nost za prekini vo isporakite na nafta. Geografskite karakteristiki na Persiskiot zaliv se isklu~itelni. Kakov bilo prekin od koj bilo izvor vo regionot ili celosna blokada na Zalivot }e predizvika te{ki posledici po globalnata ekonomija. Za Japonija toa bi mo`elo da zna~i mnogu pove}e od zgolemuvawe na cenite. Japonija toga{ nema da mo`e da go obezbedi potrebnoto koli~estvo nafta. Premestuvaweto na tankerite, ograni~uvaweto na pristani{nite kapaciteti i dolgoro~nite dogovori {to obvrzuvaat naftata da se ispora~uva na drugi mesta, mo`e da ja napravat Japonija fizi~ki nesposobna da ja obezbedi naftata {to ì e potrebna za funkcionirawe na industriskite postrojki. Ova mo`e da gi namali rezervite i zna~itelno da ja zako~i ekonomijata na Japonija. Jasno e deka koga tretata najgolema industriska sila zna~itelno }e go namali kapacitetot, toa }e ima golemo vlijanie vrz globalnata ekonomija i trgovija. Vo 1973 g., arapskite zemji vovedoa nafteno embargo vrz ostatokot od svetot. Japonija, koja celosno zavisi od uvozot na nafta, be{e pogodena ne samo od visokite ceni, tuku i od faktot {to ne mo`e{e da dobie dovolno gorivo za da mo`e da funkcionira. Iako embargoto trae{e samo pet meseci, nafteniot {ok, kako {to Japoncite go narekuvaa, gi potrese industriskite kapaciteti na Japonija i ja ovekove~i nejzinata ranlivost. Japonija zavise{e od SAD, koi treba{e da ì garantiraat isporaka na nafta.

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Soznanieto deka SAD ne mo`at da gi garantiraat isporakite predizvika politi~ka kriza, po koja sleduva{e ekonomska. Toa e edna pri~ina poradi koja Japoncite se premnogu ~uvstvitelni na nastanite vo Persiskiot zaliv. Bez ogled na drugite isporaki, Japonija sekoga{ }e uvezuva re~isi 100% od naftata od drugi zemji. Ako se zeme predvid kolku japonskata ekonomija zavisi od naftata, jasno e zo{to tolku zavisi od sostojbite vo Persiskiot zaliv. Za da ja ubla`i zavisnosta od naftata, Japonija koristi dva alternati-


vni izvora na energija. Taa e najgolemiot uvoznik na jaglen po morski pat i e tret najgolem proizvoditel na struja od nuklearni reaktori, vedna{ po SAD i Francija. Edna tretina od proizvodstvoto na struja doa|a od atomskite centrali. Nuklearnata energija be{e kriti~na i za nacionalnata i za industriskata bezbednost na Japonija. Toa ne ja napravi Japonija samostojna, bidej}i mora{e da uvezuva jaglen i nuklearno gorivo, no pristapot do vakvite resursi ja napravi zavisna od zemji kako Avstralija, koi nemaat problemi so potencijalni blokadi kako Persiskiot zaliv. Zna~i vo ovoj kontekst treba da ja razbereme izjavata na japonskiot

premier deka Japonija se soo~uva so najstra{nata kriza po Vtorata svetska vojna. Prvo, zemjotresot i o{tetuvawata na nuklearnite reaktori predizvikaa dolgotraen nedostig od energija vo Japonija, koj zaedno so drugata {teta predizvikana od zemjotresot nesomneno }e vlijae vrz ekonomijata. No nastanite vo Persiskiot zaliv go predizvikaa ko{marnoto scenario od 1973 g. Vo zavisnost od toa kako }e se odvivaat nastanite, japonskiot naftovod od Persiskiot zaliv mo`e da se soo~i so zakana kakva {to nemalo od 1973 g. Koga }e gi dodademe i defektite

na reaktorite, nesomneno e deka ekonomijata na Japonija e izlo`ena na golem rizik. НУКЛЕАРНА БЕЗБЕДНОСТ Japonija sé u{te se bori so posledicite od ekonomskiot kolaps vo ranite 1990-ti. Brziot ekonomski porast i niskite stapki na povrat na vlo`enite sredstva predizvikaa golema finansiska kriza. Namesto da dozvolat recesijata da predizvika bran bankrotirawa i nevrabotenost, Japoncite se stremea da ja zadr`at tradicijata na do`ivotna vrabotenost. Za da go napravi toa, Japonija mora{e da gi odr`i kamatnite stapki niski i da prifati mal ili nikakov ekonomski porast. Taa ja postigna celta – relativno mala nevrabotenost – no po cena na ogromni dolgovi i dolgoro~na tromava ekonomija. Japoncite se borat so pra{aweto {to }e se slu~i po periodot na ekonomska stagnacija. Tie sé u{te ne go definirale patot, iako e jasno deka ekonomskata realnost nema da mo`e sama da se odr`i. Promenite so koi }e se soo~i Japonija }e bidat ogromni i zemjata politi~ki te{ko }e se spravi so niv. Sé u{te ne e jasno kolkava {teta }e predizvikaat defektnite nuklearnite reaktori, no situacijata se vlo{uva. Jasno e deka potencijalna kriza vo Persiskiot zaliv, o{tetenite nuklearni reaktori i sé pogolemite nivoa na radijacija }e ja potkopaat doverbata na Japoncite. Nasproti ~ove~kite `rtvi, ovie reaktori bea japonska odbrana protiv nepredvidliviot svet. Tie na dr`avata ì obezbedija kontrola vrz zna~itelno koli~estvo energija. Kolku i da moraa Japoncite da uvezuvaat jaglen i nafta, barem del od energetskata struktura be{e pod nivna kontrola. Japonskata nuklearna energija se ~ine{e nesoborliva, {to ne be{e slu~aj so nitu eden drug del od nejzinata energetska infrastruktura. Za Japonija, koja vleze vo vojna so SAD vo 1941 godina i potoa be{e uni{tena, toa ne be{e mala rabota. Japonija ima{e bezbednosna mre`a, koja pred sé be{e i silna psiholo{ka bezbednosna mre`a. Uni{tuvaweto na nuklearnite reaktori ne samo {to predizvika nedostig od energija i strav od radijacija, tuku i ja razotkri ranlivosta, koja e skriena zad celiot japonski uspeh. Japonija ne gi kontrolira naftenite izvori, ne gi kontrolira po-

morskite pati{ta preku koi se transportiraat jaglenot i drugite minerali i ne mo`e da bide sigurna deka nuklearnite reaktori naskoro nema da bidat celosno uni{teni. Ova e golem udar, ako se zeme predvid psiholo{kiot aspekt na ekonomijata i politikata. Na Japonija ì se zakanuva postojana opasnost od prirodata i od geopolitikata. [tetata {to ja predizvika zemjotresot poka`uva kolku e opasen japonskiot svet. Nitu edna druga industriska ekonomija ne e tolku nesigurna kolku japonskata. Zemjotresot }e predizvika ogromni problemi za japonskata ekonomija, koi }e imaat golemi posledici vrz ponatamo{niot razvoj, no najva`no e pra{aweto za vlijanieto vrz politi~kiot sistem. Po Vtorata svetska vojna, Japonija se spravuva{e so svojata ranlivost izbegnuvaj}i me|unarodni sporovi i potpiraj}i se na odnosite so SAD. Taa ponekoga{ se pra{uva{e dali Amerika so nepredvidlivite voeni operacii pove}e pretstavuva opasnost ili sojuznik, no ne ja promeni politikata. Uni{tuvaweto na samite reaktori nema tolku da ja potrese Japonija kolku {to }e ja pogodi razni{anata sigurnost {to ja obezbeduvaa tie. Pra{aweto e kako }e reagira politi~kiot sistem. Dali vo spravuvaweto so Persiskiot Zaliv, Japonija }e prodol`i da go sledi amerikanskoto vodstvo ili }e odlu~i da prezeme pogolema kontrola i da trgne po svoj pat? Verojatnosta e deka razni{anata samodoverba }e ja napravi Japonija povnimatelna i poranliva. Interesno e da se pogledne istorijata na Japonija i da se zaklu~i oti zemjata ponekoga{ na nesigurnosta gleda kako na pottik za samodoka`uvawe. Zemjotresot ne samo {to bukvalno ja potrese Japonija tuku vlijae{e i vrz nejzinoto pogled na svetot. Silata na zemjotresot ja potrese i psihata na Japoncite. Japonija se obide da se ubedi sebesi deka obezbedila sigurnost preku nuklearnite postrojki i sojuzni{tvoto so Amerika. Ako se zemat predvid zemjotresot i situacijata vo Persiskiot zaliv, Japonija mo`ebi }e treba da go smeni vakviot stav. No taa dolgo vreme go izbegnuva{e toa. Pra{aweto e dali zemjotresot {to ja iznese na povr{ina ranlivosta na Japonija }e bide i dovolno silen da ja natera vnimatelno da go revidira svojot politi~ki sistem. (Analizata e na Stratfor, a opremata na redakcijata)

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

47


БИЗНИС СВЕТ

Русија нема план да се откаже од „Јужниот тек“

„Фруктал” на продажба Slovene~kata kompanija „Pivovarna La{ko”, planira da go prodade „Fruktal”. „Fruktal” se prodava poradi golemite dolgovi na „Pivovarna La{ko”. Planirana e proda`ba i na podru`nicite na „Fruktal” i vo Makedonija kade „Fruktal” ima svoja firma („Fruktal Mak AD”) i ovo{tarnici od 120 iljadi kvadratni metri vo okolinata na Skopje.

Rusija nema nikakov plan da go napu{ti proektot za gasovodot „Ju`en tek”, so koj treba da se prenesuva gas do Evropa, pod Crnoto More, izjavi ruskiot minister za energetika Sergej [matko. Vicepremier Igor Se~in, pak, izjavi deka Rusija bara na~ini da ja namali cenata na „Ju`niot tek” ili da go zameni so proekt za snabduvawe na Evropa so te~en priroden gas.

Г7 ќе и помогне на Јапонија Ministrite za finansii od Grupata sedum najindustrijalizirani dr`avi (G7) se soglasija zaedno da interveniraat na pazarot na pari za da go soprat najgolemiot pad na japonskiot jen po Vtorata svetska vojna i da ì pomognat na Japonija da zakrepne od smrtonosniot zemjotres i od nuklearnata kriza, soop{tija ministrite od prestavnicite na ~lenkite na G7.

Грција ќе ги укине аеродромските такси

Стапката на невработеност во Ирска 14%

Gr~kite vlasti pred po~etokot na turisti~kata sezona re{ija da gi ukinat aerodromskite taksi. Od april }e se ukinat site taksi za sletuvawe i poletuvawe na avioni na site aerodromi, osven na me|unarodniot aerodrom vo Atina. Vakvata merka se o~ekuva da pridonese za pozitivni efekti vo turizmot, kako glaven dvigatel na ekonomijata na Grcija.

Stapkata na nevraboteni vo Irska vo posledniot kvartal od 2010 g. iznesuva 14,1%, {to e najmnogu po 1994 g., soop{ti irskata Agencija za statistika. Vo dekemvri taa iznesuvala 14,8%, {to e najmnogu vo poslednite 17 godini. Ovie podatoci poka`uvaat deka ekonomskata situacija vo Irska e polo{a otkolku {to se o~ekuva{e.

Казни за земјите со висок јавен долг Ministrite za finansii na Evropskata unija odlu~ija da vovedat kazni za zemjite na evrozonata koi }e go nadminat propi{anoto nivo na javen dolg od 60% bruto doma{en proizvod. So merkite e predvidena mo`nost da se ograni~i zgolemuvaweto na dr`avnata potro{uva~ka za delot od nepredvideniot priliv na pari da se iskoristi za otplata na javniot dolg.

48

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk


КУЛТУРА Драган Ѓаконовски – Шпато Најмаркантната фигура во поновата историја на македон ската забавна и џез музика. Харизматичен и надарен, а него вите современици велат и про светлен, допрен од божјата рака. Пример како е да се биде поклоник на музиката. Добро е што имаме од кого да учиме kultura@forum.com.mk

Тема: Што се тоа авторски права? Разговор со Штефан Шулце, музичар од Германија Спортски легенди: Јаница и Ивица Урбана легенда: Бојс


АВТОРСКИ ПРАВА

И месарите ќе плаќаат за слушање музика ЗАМП почна со кампања да докаже дека музиката не е бесплатна, но не кажува кој се` треба да плати за да може да ја слуша. Дали секое физичко лице кое слуша музика во домашни услови или во сопственото возило или одредена група правни субјекти? од Игор Ивковиќ

KAMPAWATA NA ZAMP koja e vo tek, so koja informiraat deka muzikata ne e bespatna, ne nudi odgovor na pra{aweto koj sè treba da pla}a. Normalno, prvata reakcija na sekoj gra|anin od Makedonija e: „zarem i za ova treba da platam?" Reakcijata e o~ekuvana ako se zemat predvid brojnite poskapuvawa i iljadnicite izmeni vo nekolku zakoni za obvrzni pla}awa po mnogu insititucii. Za odgovor na ova pra{awe "Forum" se obrati do lu|eto koi ja sproveduvaat ovaa kampawa, a toa se kompozitorite od Zdru`enieto za avtorski i muzi~ki prava, poznato kako ZAMP. "Forum", se obide da stapi vo kontakt so pretsedtelot na Sobranieto na ZAMP, kompozitorot Dimitrie Bu`arovski, no neuspe{no. Pretpo~ital pra{awata da mu gi ispratime po elektronska po{ta. Toa go storivme, no, do zatvoraweto na ovoj broj, ne dobivme odgovor na pra{awata, tuku lekcija po novinarstvo (kako se postavuvaat pra{awa) i „dobro odnesuvawe". ПРАВНИТЕ СУБЈЕКТИ МОРА ДА ПЛАЌААТ Sepak, "Forum" dojde do potrebnite informacii. Neoficijalni izvori od Ministerstvoto za kultura ka`aa deka Zakonot za avtorski prava od 2008 godina e deciden i veli deka sekoj praven subjekt vo Makedonija, koj ja koristi muzikata kako sredstvo za ostvaruvawe prihod vo negovata osnovna dejnost, treba da pla}a taksa kon ZAMP. Od Ministerstvoto za kultura, koe go donese ovoj Zakon, velat deka vo ovaa grupa se site restorani, kafuliwa, klubovi,

50

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

frizerski i modni saloni. No, taksa za slu{awe muzika kon ZAMP, treba da platat i onie pravni subjekti kaj koi vo tekot na rabotata se slu{a muzika poradi udobnost. E, ova e problemati~nata kategorija, vo koja spa|aat: sekoj kolonijal, butici, super-marketi, mesarnici, ribarnici, kompjuterski kompanii, fabriki za ~okolada...bukvalno sekoj praven subjekt, koj slu{a muzika vo tekot na rabotata. Toa e vo red i ako Zakonot taka veli, treba istiot da se po~ituva. No, nejasno e zo{to ZAMP, kako sproveduva~ na ovoj Zakon ne izleze pred javnosta i da ja informira, namesto da odi od kompanija do kompanija i da sproveduvaat naplata? Zgora na toa, sè u{te ne e jasno, koj ja vr{i inspekciskata kontrola? Dali se toa ~lenovi na ZAMP, na MVR ili nekoja treta institucija? Sve`i se se}avawata od 2008 -ta, koga ~lenovi na ZAMP po~naa da odat od svadba na svadba i „sobiraa ara~" od nevestata, zatoa {to se veselela na muzika od makedonski i stranski avtori. Spored informaciite so koi raspolaga "Forum", ovaa odredba slobodno se tolkuva od strana na ZAMP, zatoa {to, kako {to velat na{i izvori od Ministerstvoto za kultura, za svadba ne treba da se pla}a taksa kon ZAMP. Spored niv, toa e privaten ~in i ne podle`i na pla}awe. Za taa cel, Ministerstvoto za kultura, po barawe na mladencite, po~na da izdava mislewa deka slu{aweto muzika ne treba da podle`i na taksa, no ZAMP i natamu si ja tolkuva ovaa odredba na svoj


na~in, so toa {to od svadbi napla}a taksi. ГОЛЕМИ ПАРИ СЕ СЛЕВААТ ВО ЗАМП Zakonot za avtorski prava, od pred nekoja godina, gi stavi vo mengeme site radiodifuzeri vo Makedonija. Sekoja radio i TV stanica, izdvojuvaat duri 4 procenti od vkupnata zarabotuva~ka na mediumot, kon ZAMP, na ime avtorski prava. Osven

mesto. Ne e do mene, da proveruvam kade i kako odat parite. Sigurno postoi institucija koja treba da ja vr{i kontrolata.", veli Darko Gelev Brejk – sopstvenik na "Siti radio". РАСПРЕДЕЛБА НА ТАНТИЕМИ Od parite pristignati na smetkata na ZAMP, od site gorenavedeni subjekti, ZAMP treba da im isplati na svoite ~lenovi tantiemi, odnosno soodvetni nadomestoci za pesnite koi bile slu{ani vo tekot na godinata. Od mno{tvoto avtori koi gi kontaktiravme, samo Kristijan Gabrovski odgovori na pra{weto dali gi ~uvstvuva blagodatite od primenata na Zakonot? „Prvo, Zakonot se odnesuva na avtorskite i srodnite, izveduva~ki i izdava~ki prava. Kako avtor, sekako deka na nekakov na~in gi ~uvstvuvam blagodatite, no kako izveduva~, peja~, instriumentalist, muzi~ki pro-

ИЗВЕДУВАЧИТЕ НЕ ЗЕМААТ ПАРИ Vo celata ovaa prikazna, se ~ini deka „najnesre}ni" se peja~ite bez koi edna pesna ne mo`e da uspee. ZAMP, spored statutot, gi {titi pravata na avtorite, no ne i na izveduva~ite. Peja~ite, interpretatorite zasega nemaat nikakva polza od tantitemite ili od pla}aweto na taksata za slu{awe muzika. „Ne ~uvstvuvam i ne sum po~uvstvuvala nikakov blagodat vo odnos na

Karolina Go~eva

toa, mediumite, spored Zakonot za radiodifuzija, se „pritisnati" da odvojat i 30 procenti od vkupnata programa na makedonskata muzika, bez razlika dali se vklopuva vo nivnata programska {ema ili ne. Em mora da ja pu{taat, em mora da platat. No, spored neoficijalnite informacii do koi dojde "Forum", nekoi od radio i televiziskite stanici pla}aat zna~itelno pomal procent kon Zdru`enieto za avtorski i muzi~ki prava (ZAMP). Ova go ovozmo`uva zakonot, velat na{i izvori od Ministerstvoto za kultura. Sekoj radiodifuzer, mo`e da se dogovori so ZAMP, kolkav procent }e izdvojuva za avtorski prava. Imalo primeri, dodaavaat na{ite izvori, kade eden radiodifuzer pla}al samo 1.7 procenti od vkupnata zarabotuva~ka kon ZAMP. Proizvolniot zaklu~ok upatuva deka na smetkata na ZAMP (koja e neprofitna organizacija), se vleva seriozna suma pari. „[tom dr`avata go verifikuva ova pla}awe i e zakonska obvrska, jas }e go po~ituvam i natamu toj zakon. Iskreno se nadevam deka parite vo vistinski iznos odat na vistinsko

iljadi denari tantiemi. No, koga vo osnova }e se sredi rabotata okolu funkcioniraweto na ovoj Zakon, sè }e si legne na svoe mesto. Vo poslednive godini rabotite se dvi`at vo nagorna linija", veli Gabroski. ZAMP e zdru`enie koe ~lenuva vo me|unarodnata konfederacija na Dru{tva na avtori i kompozitori CISAC. So samiot toj fakt, ZAMP treba da isplatuva tantiemi i na stranskite avtori. Na primer, ako edna pesna na Madona, Bionse ili, pak, Ceca (za{to taa e najslu{ana kaj nas) e golem hit vo Makedonija, na avtorite na tie kompozicii ZAMP treba da im isplati tantitemi, odnosno pari za avtorski prava. No, nikoj dosega nema informacija, kolku pari se isplateni na stranskite avtori i dali voop{to se slu~ilo takvo ne{to.

Darko Gelev - Brejk

ducent, za `al sè u{te ne. Toj segment od zakonot sè u{te ne e po~nat da se sproveduva iako poslednive nekolku godini ima{e nekolku obidi za toa, no kolku {to znam, se stoi vo mesto", veli Gabroski. Ako vo minatoto na nekoj avtor mu se ispla}ale godi{ni nadomestoci (tantiemi) vo visina od 150 denari, sega ne{tata se promeneti, dodava Gabroski: „I den - denes ima za nekoi pesni takvi tantiemi, no toa se pesni koi retko se izvedeni, a ima pesni za koi se dobivaat i po sto

Kristijan Gabroski

izveduva~kite prava, duri i bi mi bilo ~udno dokolku ne{to zna~ajno se promeni vo skoro vreme. Smetam deka izveduva~ite se najzagrozeni

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

51


vo toj pogled, bidejki vo sekoja zemja kade tie raboti se regulirani, avtorite dobivaat ogromni sumi so koi mo`at slobodno da `iveat cela godina duri i da ne rabotat ni{to drugo. Za razlika od kaj nas, kade mi ka`uvale za cifri od 70 ili 150 denari ili ako se raboti za nekoj golem hit se slu~ilo da dobijat "duri" 700, 800 denari. Ne znam kako e sega, pred nekolku godini be{e aktuelna ovaa tema na estradata, a vo posledno vreme ne sum prodiskutirala so nikoj od avtorite i ne znam dali ne{to se promenilo, no iskreno i ne veruvam. Kolku {to znam, redovno se upla}a odredena suma za privatni veselbi, koja i ne e niska so ogled na makedonskiot standard i sostojbata so tantiemite. Ne e ni{to podobra situacijata i vo drugite eks-ju republiki, osven vo Hrvatska kade {to avtorite dobivaat dosta visoki sumi, a pritoa ne mislam na najgolemite hitmejkeri kako Xiboni i Dragojevi}, tuku i na avtorite koi se pomalku poznati. Verojatno i izveduva~ite dobivaat nekoi finansii, no ne sum razgovarala, a za avtorite sum sigurna. Iskreno, ne znam {to nedostiga za podobro funkcionirawe na Zakonot, verojatno taa to~ka sè u{te ne do{la na dneven red, no ostanuva da se nadevame na podobri vremiwa za makedonskata muzika. Se nadevam deka kampawata koja vo momentov e aktuelna }e ima vlijanie na pozitivniot razvoj na situacijata", veli Karolina Go~eva. Za da mo`e peja~ite da go ostvarat pravoto na tantiemi, trebale da si osnovaat svoe zdru`enie i da po~nat da si gi naplatuvaat, velat na{ite izvori od Ministerstvo za kultura. Ni{to denes ne e besplatno, osven vozduhot. Sekoj produkt ima svoja cena. I muzikata e produkt, koj nie gra|anite go koristime i za negovata upotreba potrebno e da platime. No, pred da go storime toa, potrebno e nekoj da objasni, na koj na~in se sproveduva naplatata, na koj na~in se distribuira isplatata, dali site avtori na pesni se zadovolni (vklu~uvaj}i gi i stranskite), zatoa {to ako gra|anite i pravnite subjekti mora da go po~ituvaat ovoj zakon, toga{ i ZAMP treba da bide transparenten i dostapen za informacii. Sè dodeka prvite lu|e na ZAMP ne izlezat vo javnosta so konkretni informacii, brojki i statistiki, javnosta ima pravo da se somneva vo transparennosta na raboteweto na ova Zdru`enie.

Во прилог ви ја презентираме комуникацијата со Димитрие Бужаровски, претседател на Собранието на ЗАМП, реализирана по електронска пошта Ивковиќ: Почитуван г. Бужаровски, во прилог на овој мејл, Ви ги доставувам прашањата за потребите на неделникот Форум: 1. Според законот кој се ` треба да плаќа такса за слушање музика? 2. Дали доколку во некоја месарница или фризерски салон се слу* ша музика, истиот тој субјект ќе мора да плати такса? 3. Колку чини таксата и дали таа се плаќа месечно или годишно? 4. Кој контролира дали се слуша некаде музика и дали истиот тој субјект плаќа? Дали тоа се службите на МВР или некоја друга ин* спекциска служба? 5. Дали авторите од Македонија почнаа да се исплаќаат и колкави се сега тантиемите? Дали се` уште тие примаат по 70 денари или 150 денари (смешни суми) како што беше во минатото? 6. Какви се примерите од другите земји? Дали нашите автори коне* чно може да се споредат со заработувачката како оние на пример во Хрватска? 7. Дали ЗАМП ги штити само музичките права? Што е со оние од другите области на авторско творење? Ве молам, доколку можете одговорите да ми ги пратите најдоцна до утре (вторник, 22,03,2011) до 10 часот. Доколку имате потреба од дополителни кон��ултации, слободно контактирајте ме на: ххххххххх. Со почит, Игор Ивковиќ Бужаровски: Здраво Игор, Го отворив мејлот вечерва и ги видов прашањата. Прво, нема шанса до утре до 10 да одговорам, особено што и ве* черва имам обврски. Вториот, уште посуштествен проблем, се са* мите прашања, кои морам да ти кажам отворено, така се формули* рани што се гледа дека не се познава проблематиката на која се однесуваат. Пред да се влезе во ваква суптилна проблематика, на* вистина треба подготовка, и ти стојам на располагање да се чуеме и да се видиме, се разбира кога и мене времето ќе ми дозволи, и ако ништо друго да те упатам на документите кои треба да ги про* читаш пред да се влезе во пишување на текст. (Во основа тие до* кументи треба да им бидат познати на сите што работат во медиуми* те со културната проблематика). Вака, има можност за импровиза* ции и погрешни интерпретации, а јас уште и како професор тоа ни* како не си го дозволувам. Поздрав, Димитрије Почитувајќи ги обврските на проф. Бужаровски, Форум и понатаму е отворен за негови ставови и објаснувања, но не и коментари за не* познавањето на проблематиката" во поставените прашања

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

53


foto: Andrej Ginovski

СРЕДБА СО ШТЕФАН ШУЛЦЕ, КОМПОЗИТОР И ПИЈАНИСТ

Музика ослободена од сите клишеа Германскиот композитор и музичар Штефан Шулце со квинтетот „Шулцинг" настапи на Деновите на македонска музика со композиции од македонски автори од Тони Димков

GERMANSKIOT KVINTET „[ulcing" so dela od makedonski kompozitori nastapi na 34-tite Denovi na makedonska muzika (DMM). Vo programata na kvintetot bea otsvireni kompozicii od Kire Kostov, Ilija Pejovski, @ivojin Gli{i}, Vladimir Nikolov i Aleksandar Pejovski. Koncertot ponudi i nekolku avtorski dela od Peter Evald i [tefan [ulce, no i nivni aran`mani na makedonski izvorni numeri. Prakti~no, [tefan [ulce ima{e nastap,

54

no so Big bend, i na minatogodi{nite DMM. „I toga{ izveduvavme muzika od makedonski avtori, no napi{ana za golem duva~ki orkestar. Toa navistina be{e prekrasno iskustvo. Sre}en sum {to prikaznata prodol`uva", otkriva [ulce. Godinava dojde so pokameren sostav, no vo istiot bea vklu~eni i makedonskite muzi~ari Dragan Dautovski i Vladimir Nikolov. So Nikolov se povrzani i prvite kontakti na [ulce so Makedonija. „So Vladi-

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

mir Nikolov se sretnavme na edno me|unarodno natprevaruvawe na kompozitori vo Amsterdam, vo Holandija. Bevme u~esnici vo natprevaruvaweto i stanavme prijateli za eden den. Kontaktite gi zadr`avme i po natprevarot. Taka doznav za festivalot Denovi na makedonska muzika, se slu~i komunikacijata so Jana Andreevska, a jas ve}e imav kontakti so Gete-institut, i taka po~na celata rabota", objasni [tefan [ulce.


Sli~na situacija se slu~i i godinava. Pokraj Nikolov, na koncertot na „[ulcing" nastapi i Dragan Dautovski. „Toj e prekrasna i impresivna li~nost i muzi~ar. Ve}e preslu{av pove}e negovi albumi. Slu{aj}i ja negovata muzika mo`e mnogu da se nau~i. Pobaravme da ni ja poka`e kolekcijata so site instrumenti na koi sviri i mislam deka ima u{te mnogu da se u~i od nego. Negoviot na~in na svirewe ima poinakov pristap i se obidovme da go dofatime i da mo`eme da go primenime vo svireweto na na{ata muzika", naglasi [ulce. Interesot za makedonskata muzika kaj [ulce se pojavil od momentot na prvata sredba so nea, takare~i od prvoto slu{awe. „Svireweto muzika od makedonski kompozitori za mene e mnogu interesno, bidej}i mnogu me zainteresira tradicionalnata kultura, a osobeno asimetri~nite ritmi koi gi ima vo Makedonija, kako 7/8, 9/8 ili 11/8 i tipi~niot na~in na nivnata izvedba. Ako svirite moderna muzika ili sovremen xez, isto taka ima mnogu aritmija, no ritamot se interpretira na poinakov na~in. Toa e mnogu vozbudlivo za mene. Zatoa da se dojde tuka i da se zapoznaat makedonskite kompozitori, da se razgovara so niv za na~inot na koj gi brojat i gi svirat takvite ritmi, za mene e mnogu korisno. Duri i koga ednostavno sedime i razgovarame vo sosema neformalni okolnosti, kako prijateli koi zboruvaat za muzika, se pojavu-

va ~uvstvo koe me pravi mnogu sre}en, bidej}i na toj na~in iskustvata i znaeweto stanuvaat avtenti~ni. Toa ne mo`e da se nau~i nitu na eden univerzitet. Mo`e{ da se obide{ da gi u~i{ takvite raboti, no li~noto iskustvo ne mo`e da se stekne so u~ewe, tuku samo so prisustvo do izvorot na samata muzika. U{te podobro e koga zaedni~ki }e nastapite so muzi~arite koi ja interpretiraat muzikata. Na toj na~in najmnogu se u~i", otkriva [ulce. Kompozitorot i pijanist [tefan [ulce e eden od najvpe~atlivite mladi muzi~ari na germanskata muzi~ka scena. Zavr{il xez-akademija vo Keln. So studiite prodol`il na muzi~kata {kola „Menheten" vo Wujork. Ve}e e dobitnik na pove}e muzi~ki nagradi, objavil dvaesetina albumi so razli~ni formacii, a me|u najzna~ajnite negovi nastapi gi izdeluvame koncertot vo „Karnegi hol" vo Wujork, vo akademijata „Sibelius" vo Finska, xez-festivalite vo Montre, Granada, Hanover, vo Portoriko i vo Peru. Vo ovoj period raboti so ~etiri grupi i nastapuva so kvintetot „[ulcing", so oktetot „Oktopose", kako duo, pijano i saksofon, so Peter Evald, a raboti i so trio so koe nastapuva vo Keln. Se obidovme da ja definirame negovata muzi~ka li~nost niz li~noto samo~uvstvo. „Za sebe velam deka sum muzi~ar koj improvizira. Ne velam deka sum xez-muzi~ar, ili klasi~en muzi~ar, ne gi sakam takvite klasifikacii. Jas sum muzi~ar koj kompo-

nira i koj ja sviri svojata muzika, zna~i pi{uvam takva muzika kakva {to posakuvam da slu{nam. Malku e komplicirano ako sebesi se ~uvstvuva{ kako xez-muzi~ar. Toa zna~i deka treba da komponira{ xez-muzika, i toga{ po~nuvaat da se pojavuvaat kli{ea, a toa e ne{to {to ne mo`am da go podnesam. Ne sakam da komponiram muzika koja e del od kakvo bilo kli{e, tuku sakam da sozdavam muzika koja e nadvor od prepoznatlivite formi. Se obiduvam da gi zdru`am vlijanijata na ne{tata {to gi sakam i mnogu sum otvoren kon site vidovi muzika. Studirav xez, no u~ev i za novite formi na muzikata, sakam da slu{am elektronska muzika, kako muzikata na Afeks Tvin, no slu{am i pop i rok-muzika, kako Frenk Zapa ili Anton Vejban. Gi sakam site vidovi muzika koi dopiraat do mene i taka se obiduvam da ja komponiram svojata muzika. Sednuvam na pijano i muzikata koja }e mi se dopadne se obiduvam da ja stavam vo nekakva forma, no materijalot ili po~etnata zamisla mo`e da proizleze od bilo {to. Sekoga{ zapo~nuvam so ideja koja e oslobodena od site kli{ea. Se obiduvam da komponiram muzi~ki idei koi go nemaat odgovorot vnatre vo samata kompozicija. Toa e mojot pristap kon muzikata". Iako imeto na kvintetot asocira na negovoto prezime, sepak, i tuka ima obid za izleguvawe od kli{eata. „Terminot '{ulcing' vo sleng ozna~uva kraj na ne{to, kraj na odewe, na zavr{uvawe nekoja rabota, proizleguva od amerikanskoto 'ing', {to ozna~uva kraj na nekakva aktivnost. Staveni zaedno so moeto prezime izmislivme zbor koj ozna~uva deka stanuva zbor za grupa lu|e koi sakaat da bidat aktivni, no nema dopolnitelno zna~ewe. Zborot e otvoren za tolkuvawe koj kako saka da go razbere. Zborot '{ulcing' nema da go najdete vo re~nik. Povrzan e so moeto prezime, no toa ne e negovoto glavno zna~ewe. Mnogu pova`no e {to ja naglasuva aktivnosta na grupata", objasni [ulce. Pokraj rabotata so pove}e muzi~ki grupacii, [ulce nekoga{ komponira muzika i za proekti so interdisciplinaren kontekst. Slednata negova golema `elba e, zaedno so „[ulcing", pokraj muzikata na makedonskite kompozitori, nadvor od Makedonija da nastapat i so makedonski muzi~ari, kako Vladimir Nikolov i Dragan Dautovski.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

55


ФИЛМ

Животот на другите (Das Leben der Anderen) Влатко Галевски SCENARIO i re`ija: Floriajn Henkel fon Donersmark Ulogi: Ulrih Muhe, Sebastijan Koh, Martina Gedek. Od 2007 godina koga "@ivotot na drugite" dobi Oskar za najdobar film od neanglisko govorno podra~je pominaa ~etiri godini, a moeto postojano odlo`uvawe da go poglednam filmot, go smetam za profesionalen i li~en propust. No, na dobrite raboti zabot na vremeto ne im mo`e ni{to. Naprotiv, barem ovoj film, kako vremeto minuva dobiva nekoi novi dimenzii, ispra}a novi estetski, op{testveni, politi~ki i humanisti~ki poraki tolku aktuelni i za na{eto sega{no (a verojatno i za idno) `iveewe. Nakuso, filmot zboruva za mra~nite totalitarni vremiwa od vtorata polovina na minatiot vek vo Isto~na Germanija koga vo ime na odbrana na socijalisti~kata kauza, ozloglasenata dr`avna slu`ba [tazi vr{i vistinski fizi~ki i psihi~ki teror

vrz svoite gra|ani. Podatocite vesite na ona {to navistina se slu~ilo" lat deka vo [tazi bile vraboteni "@ivotot na drugite" e tivok no mookolu 100.000 slu`benici a deka }en film. Negovata "gor~liva ubaviu{te tolku civili bile vrbuvani na" e rezultat na brilijantnata fokako nadvore{ni izvori na infortografija, isklu~itelnoto akterstvo macii. Vo centarot na prikaznata (osobeno Ulrih Muhe), i zastra{uvase agentot Gert Visler (Ulrih Muhe), ~ki narativni i vizuelni detali. Se dramaturgot Georg Drejman (Sebasti- se slu~uva vo prizra~na ti{ina i jan Koh) i negovavoznemiruva~ko ta devojka, akter- "Животот на другите" е ти sivilo. Duri i kata Krista Makoga Berlinskiot ria-Siland (Mar- вок но моќен филм. Него yid pa|a, taa vest tina Gedek). Diвата "горчлива убавина " е vo filmot se sorektno od ministeop{tuva so {eporot za vnatre{ni резултат на брилијантната tewe. raboti naredeno фотографија, исклучител Intimnata prie sledewe i prikazna na agentot ното актерство (особено slu{kuvawe na Visler, negoviot Drejman. So konУлрих Мухе), и застрашува emotiven presvrt spiracija, strav i razbudenata soi nedoverba e pre- чки наративни и визуелни vest e samo tekpolna atmosfera- детали. Се се случува во stualna i filmita vo koja `iveat ~no orientirana призрачна тишина и возне glazura na negoovie lu|e. Vo edna prilika viot karakter, мирувачко сивило re`iserot fon za{to vistinata Donersmark }e izjavi: "Ne sakav da za agentite na [tazi e poinakva. raska`am vistinska prikazna, tuku Nivnata lojalnost kon rabotata i istra`uvav kako nekoj mo`e da se stravot od disidentstvo bile tolkaodnesuva vo pretpostaveni situacii, vi {to vo dokumentite voop{to ne e da ponudam nade` vo filmot kako poznat slu~aj na kolebliv slu`benik osnoven izraz na verba vo ~ove{tvo- na [tazi a kamoli predavnik. to i vera vo humanosta, nasproti u`a- Zatoa filmot e delumno fikcija, stav na re`iser-humanist koj ispra}a poraka do svetot, mo`ebi idealisti~ka, no ne i bescelna: ~ovekot sekoga{ ima {ansa da bide podobar. Pokajuvaweto kako metafora na dobrinata. "@ivotot na drugite" e drama za sposobnosta na ~ovekot da gi promeni rabotite, bez razlika kolku toj bil nad rabot na tenkata crvena linija. "@ivotot na drugite" sigurno go nema {armot na "Zbogum Lenin", nitu teskobnosta na "[indlerovata lista", no, dodavaj}i go tuka i "Prislu{kuvawe" na Frensis Ford Kopola, filmot na fon Donersmark kako da go formira ovoj kvartet od filmovi koi nikako ne smeat da se proUlrih Muhe pu{tat.57

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

57


ВОДИЧ

23'27 март

"Моден викенд Скопје FWSK" Za site qubiteli na modata, od 23 mart po~na „Modna nedela Korporacija". Nastanot se odr`uva }e se odr`i do 27 mart 2011 godina na razli~ni lokacii i {ou-rum prostori vo Skopje, i na nego qubitelite }e imaat mo`nost da gi poglednat kolekciite za prolet-leto 2011-ta od na{i kreatori i za prvpat }e bide upotreben nov koncept i na~in za nivno prika`uvawe, {to ve}e dolgo vreme se praktikuva vo svetot, a toa e prezentirawe kolekcii vo {ou-rums. Vo ovaa modna prikazna u~estvuvaat mladi, perspektivni i vpe~atlivi manekenki od modnata agencija „Podium". Za fotografijata e zadol`eno studioto „AD Fotografi" (AD Photography). Mototo na ovaa fotosesija, voedno, e i moto na nastanot {to naskoro }e sledi kako „Moden vikend" - prolet-leto, ne`ni boi, igra pome|u proyirno, lesno, udobno i sloboda vo razmisluvaweto i odnesuvaweto vo prostorot i okolinata. Modeli koi skokaat gi poka`uvaat sezonskite tekstilni trendovi polni so energija na sloboda.

110 години од раѓањето на Личеноски – изложба Даут пашин амам Na 23 mart 2011 godina (sreda) vo Nacionalnata galerija na Makedonija, objekt Daut pa{in amam, be{e otvorena Jubilejnata izlo`ba po povod 110 Godini od ra|aweto na Lazar Li~enoski (1901-1964), akademski slikar i osnovoplo`nik na sovremenata umetnost vo Makedonija. Na izlo`bata se postaveni nad 100 dela (sliki i crte`i), raboteni od 1920 do 1960 godina. Ova e del od mo`ebi najgolemata donacija na likovni dela koe semejstvoto Li~enoski ja podaruva na Republika Makedonija, odnosno na Nacionalnata galerija na Makedonija. Izlo`bata e poddr`ana od Miniterstvoto za kultura na Republika Makedonija.

58

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

„Дивата трева" – игран филм Кино Милениум Na redovniot repertoar na Kino Milenium e filmot „Divata treva" na re`iserot Alen Rasne. Filmot ja raska`uva prikaznata za: Eden izguben pa povtorno pronajden pari~nik gi otvora vratite za romanti~na avantura na Xorx i Margarita. Otkako }e gi pregleda li~nite podatoci na sopstvenikot na pari~nikot, Xorx sfa}a deka ne e tolku ednostavno predavaweto na istiot vo policija. Margarita, pak, od druga strana, ne mo`e da go podigne pari~nikot bez da proveri koj go prijavil vo policija. Otkako formalno }e si razmenat blagodarnost za ubavoto delo, vo nivnite sekojdnevni monotoni `ivoti nastanuva vrtoglava turbulencija. Vo filmot igraat: Andre Dusolier i Sabina Azema. Proekciite se so po~etok od 15 ~asot.


2327 март

Недела на Франкофонскиот филм Кинотека на Македонија Od 23 mart vo Kinotekata na Makedonija, po~na manifestacijata „Nedela na frankofonskiot film. Manifestacijata zapo~na so proekcija na dokumetarniot film za Samitot vo Montre na Me|unarodnata organizacija na frankofonijata (2010 god.) i na komedijata koja be{e na prvoto mesto na francuskata januarska top lista vo 2011 godina, „Mojata `ivotna {ansa", na Nikola Ki{ (2011 god.). Vo narednite denovi, publikata }e ima mo`nost da gi prosledi filmovie: „@ivotinsko srce", „Deveneti", „Javen prevoz", „Od tatko na sin", „Ven~avka vo Besarabija". Manifestacijata e poddr`ana od ambasadite na Francija, Romanija, [vajcarija i Kanada. 25 март

Концерт на Мартин Вучиќ Универзална сала – Скопје Makedonskiot instrumentalist i peja~, Martin Vu~i}, ovoj petok vo Univerzalnata sala – Skopje, }e odr`i solisti~ki koncert, nasloven „Pesni za du{a". Toj e magistrant na FMU na otsekot udarni instrumenti i na koncertot }e izvede prerabotki na makedonski narodni pesni so novi moderni aran`mani. Gosti na koncertot }e bidat Kaliopi, Vesna \inovskaIlkova, Lidija Ko~ovska i gitaristot Damjan Pej~inovski- Pej~in. Aran`manite na prerabotkite, zaedno so Martin gi napravi maestro Kire Kostov. Proektot e poddr`an od Ministerstvoto za kultura. Biletite po cena od 500 se prodavaat vo "Jugoton", "Roze" vo "Vero 2" i na biletarnicata na Univerzalnata sala.

30 март

„Кармен" – опера МОБ Na redovniot repertoar na MOB, na 30 mart e operskata pretstava „Karmen" od @. Bize. Libretoto e napi{ano od Meijak i Aleva i e napi{ana spored novelata od Prosper Merime, pod ist naslov. Operata ima ~etiri ~ina i raska`uva qubovna prikazna. Vo postanovkata zaka`ana za 30 mart, kako solisti }e nastapat Irena Kavkalevska, \or|i Cuckovski i Marijan Jovanovski. Dirigent e Bisera ^adlovska, a re`iser Kuzman Popov od Bugarija.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

59


ЖИВОТ И СТИЛ

Најлуксузните хотели на светот

5

The Mandarin Oriental, Tokyo

Four Seasons Sultanahmet

The Mandarin Oriental, Tokyo e lociran vo Nihonba{i kvartot vo Tokio vo 2005 godina. Raspolaga so 179 luksuzni sobi smesteni pome|u 30 i 38 kat na novata Micui tauer. Sobite se so povr{ina pome|u 50 i 60 metri kvadratni a apatmanite od 90 do 250 metri kvadratni. Vnatre{nosta izobiluva so specijalno izraboteni teksturirani podni povr{ini. Vnatre{nosta e dizajnirana od oreovo drvo i site sobi se opremeni so posledniot izum na tehnologijata. Four Seasons Sultanahmet e smesten pome|u Sinata xamija i Topikapi Palatata vo Istanmbul. Izgraden vo neoklasicisti~ki manir, ovoj hotel nudi besprekorno u`ivawe. Vo nego izobiluva istoriskiot rasko{ na gradot Istanbul, no i Turcija. Sobite se luksuzno opremeni, a kako kuriozitet se hipo-alergiskite postelnini, koi se udobni za sekogo. Hotelot ima samo 65 sobi, koi se smesteni vo ramkata na otvoren dvor. The Spa at Mandarin Oriental, New York e eden od najvpe~atlivite hoteli vo Wujork. Pleni so me{avinata na moderniot dizajn so orientalnite ornamenti. Poseduva 248 sobi i apartmani, site so voodu{evuva~ki pogled na Menheten. Ovoj hotel, nudi

odli~ni spa centri za svoite gosti. Ovoj hotel e nagraduvan od asocijacijata na hotelieri vo svetot, za eden od najdobrite i najkvalitetnite koi nudat odli~na komocija. Vo blizina na ovoj hotel e i Central park, Brodvej, Linkoln centarot. Ednostavno sè na edno mesto. The Peninsula Beijing e lociran na polustrotovot Peking. Nudi smestuvawe so 5 yvezdi. Se odlikuva so zatvoren bazen, spa i fitnes centar. Se nao|a na 15 minutno vozewe od Zabranetiot grad i plo{tadot Tjenanmen. Sobite se prostrani i luksuzni po vnatre{noto ureduvawe. Hotelot nudi masa`a, tretmani za sauna. Ova e eden od najsovr{enite hoteli vo Kina. Four Seasons Hong Kong velat deka e hotel napraven za medeni meseci. Za ovoj hotel velat deka ne nudi odli~na svadba ili ceremonija od takov tip, no ona {to go nudi e nezaboravna prva bra~na no}. Povlekuvawe vo mir i uteha. Hotelot na svoite gosti im nudi romanti~ni aktivnosti: {ampaw, pojadok vo privatnosta na sobata, ekskluzivno romanti~no osvetluvawe, relaksira~ka masa`a i privatni turenei po Hong Kong vo avtomobil „Bentli”.

The Spa at Mandarin Oriental, New York

The Peninsula Beijing

60

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

Four Seasons Hong Kong


САНДАЛИ

“Гладијаторки” во мода Born, Macadamia Isklu~itelno se slatki, bi rekle `enite. I navistina udobni. Gi ima vo nekolku varijanti no zlatnite se najatraktivni. Onie koi gi upotrebuvaat imaat samo zabele{ka {to jazi~eto naj~esto pre~i na sredniot prst. Dobri za rabota, igrawe i letni zabavi. Cena - 49 dolari

Vince Camuto Brianne Brianne se smeta za najseksapilna gladijatorka elegantno stilizirana i dizajnirana. Kompaktna, a dvojnoto zapetluvawe garantira stabilen ~ekor. Чelnite ukrasi gi ima vo nekolku varijanti. Cena - 75.95 dolari.

Luichiny Rake Gladijatorkite sè u{te se trend za ovaa prolet! Ovaa sandala se odlikuva so stil i udobnost. Elasti~nite lenti ovozmo`uvaat anatomsko prilagoduvawe. Proizvoditelot prepora~uva sekoga{ da kupuvate polovina broj pogolemi, vo ime da udobnosta. Cena - 40.95 dolari

Dolce by Mojo Moxy Edna od elegantnite sandali na potpetica. Sovr{en model i za posve~eni prigodi, na otvoreno i zatvoreno. Mo`e da se kombinira i so sportska i so sve~ena garderoba. Cena: 89,95 $

Naot Elinor Unikaten stil i trendovski se modelite na Naot Elinor. Kreirani se kako vrvna proletna sandala. Napraveni se od pluta i lateks i se neverojatno lesni. Cena - 141.95 dolari

Enzo Angiolini Naris Poznava~ite velat deka ovoj model sandali e vo samiot moden vrv. Blagodarenie na zadnoto patentno zatvorawe se odlikuvaat so funkcionalnost i elegancija. Cena - 75.45 dolari

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

61


JАНИЦА И ИВИЦА КОСТЕЛИЌ

Алал да им е Во далечната 1980 година Андреас Венцел од Лихтенштајн успеа да го освои големиот кристален глобус за 4 бодови пред славниот Ингемар Стенмарк. Истовремено во конкуренција на жени севкупна победничка стана неговата постара сестра Хани Венцел. Таа пак симна од тронот уште една скијачка легенда, Ане Мари Мозер Прел. Во тоа време во Загреб Анте Костелиќ се радуваше на првиот роденден на својот син Ивица, а две години подоцна му се роди и ќерката Јаница Подготвува: Мирослав Николовски

ANTE KOSTELI] be{e vqubenik vo skijaweto, i samiot aktiven skija~. Negovite deca zapo~na da gi u~i da skijaat koga imaa po tri godini, nadevajki se deka od niv }e uspee da napravi skija~ki imiwa na koi Hrvatska }e bide gorda. No toga{ vo 1980 godina gledaj}i go triumfot na Andreas i Hani Vencel verojatno ne ni sonuval deka tokmu negovite dve deca edinstveni vo istorijata

62

na skijaweto }e go povtorat uspehot na bratot i sestrata od Lihten{tajn. Vonseriskiot talent na Ivica i Janica, iako pomlada prva go najavi sestrata na 17 godini. Vo svojata vtora sezona vo Svetskiot kup ja izvojuva prvata pobeda vo 1999 godina vo Sent Anton vo kombinacija, a istata sezona u{te dvapati izvojuva pobedi vo slalom. No {totuku

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

zapo~na da ni`e pobedi, Janica gi povredi ligamentite i cela edna sezona mora{e da pauzira. Nejzinoto vra}awe na patekite be{e furiozno. Vo sezonata 2000/2001 zapo~na da redi pobedi vo slalom i kombinacija, pa i pripadnaa malite kristalni globusi vo ovie disciplini no i golemiot kristalen globus. Istiot uspeh so dva mali i kristalen globus za svekupen pobednik


gi povtori i vo 2003 i vo 2006 godina. Vo svetskiot kup do povlekuvaweto vo 2006 godina zabele`a 30 pobedi vo slalom, veleslalom, super xi i vo kombinacija. I toa ne e se. Janica be{e vistinski heroj na Olimpiskite igri vo Solt Lejk Siti vo 2002 godina. Za sebe i za Hrvatska taa osvoi tri zlatni medala, vo slalom, veleslalom i vo kombinacija, a srebren medal ì pripadna vo super xi. ^etiri godini podocna na Olimpijadata vo Torino Janica povtorno be{e zlatna vo kombinacija i srebrena vo super xi. Deka Ante i Marica Kosteli} imaa vunderkind se potvrdi i na svetskite {ampionati. Janica osvoi dve zlata na SP 2003 godina vo Sent Moric vo slalom i Kombinacija, a dve godini podocna vo Bormio na nejzinite gradi blesnaa tri zlatni medala vo slalom, spust i vo kombinacija. Krvta ne e voda. Pobedni~kiot mentalitet na Janica go ima{e i Ivica, samo se ~eka{e denot koga toj }e izbuvne. Vo 2001 godina vo Aspen, Kolorado, kako totalen autsajder, od zemja koja{to vo skijaweto toga{ ne zna~e{e apsolutno ni{to, Ivica so starten broj 64, na re~isi izoranata pateka za slalom se pojavi me|u poslednite, a na krajot izleze prv. Toa be{e senzacija. Deka toa ne be{e samo edine~en blesok se poka`a i vo narednite trki vo svetskiot kup taa sezona. Izvojuva pobedi vo Vengen i Flahau i go osvoi maliot kristalen globus vo slalom. Sepak slalomot be{e samo po~etna disciplina vo koja Hrvatot misle{e da bele`i pobedi. Go privlekoa i brzite disciplini pa vo karierata vo Svetskiot kup postigna 18 pobedi, 11 vo slalom, 5 vo kombinacija,

3 vo superkombinacija, i po edna vo paralel slalom i superveleslalom, za 10 godini podocna vo 2011 godina da osvoi dva mali kristalni globusi vo slalom, vo kombinacija i kone~no golemiot kristalen globus za sevkupen pobednik minatata nedela. Patem na Hrvatska i donese tri srebreni medala od Olimpiskite igri vo Torino 2006 i Vankuver 2010, no

i zlaten medal od svetskoto prvenstvo vo Sent Moric 2003, i bronzen medal od poslednoto SP vo Garmi{partenkirhen ovaa godina. Site medali i uspesi Ivica gi proslavuva na edinstven na~in. Sviri gitara za sebe i za potesniot krug prijateli. Kako bi rekle nie vo Makedonija za Ivica i Janica, malku i po turski, alal da im e.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

63


Foto: Ivana Kuzmanovska

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ

Ангел Ситновски, Бојс Архитект, човек со огромна колекција плочи, дискови и музички видеа, иконописец, фотограф, радиолик, вљубеник во природата, човек со кого секогаш има убав муабет, за што можат да ви посведочат и многу славни имиња од светската музика од Васко Марковски VO OVAA EPIZODA na „Urbani legendi" zborot „urbano" ima specifi~na te`ina. Si imame rabota so lik kaj kogo poimot urbano e profesionalna opredelba i ~ovek koj so svoite privatni preokupacii na razni na~ini vtisnal i vtisnuva pe~at na urbanoto `iveewe vo Skopje. Angel Sitnovski, Bojs. ^ovek so mnogu talenti i mnogu preokupacii. Nekoi od nas go znaat kako radiolik, ~ovek koj so godini ja spodeluva{e so nas muzikata od negovata ogromna kolekcija, za koja mnogumina, duri i diskofili od negov rang, }e vi re~at deka e mo`ebi najgolema zbirka na nosa~i na zvuk vo Makedonija. Ako ste propu{tile da go slu{ate na „Skaj Radio",

64

edno od prvite privatni radija vo Skopje, slednata {ansa bile emisiite na „Radio Ravel" (1998-2005). Ako i taa {ansa ste ja propu{tile - i denes imate {ansa - negoviot Fejsbuk profil, mesto kade {to }e ve iznenadi so muziki {to mo`ebi prvpat gi slu{ate. Zbirkata po~nal da ja sozdava odamna, u{te od ranata dvocifrena vozrast. Lu|eto {to se svedoci na tie vremiwa }e vi ka`at deka e eden od prvite lu|e - ako ne i prviot? - koj vo Skopje imal plo~a od „Bi~ Bojs". Ja {etal nasekade so sebe, niz grad taka go zavikale „Bojs", prekar {to si go nosi od 1964 godina. Neposrednosta so koja }e go razmenite makar i najkusiot razgovor za mu-

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

zikata so nego, }e napravi da pomislite deka kone~no ste go na{le svojot u~itel za muzikite {to ste posakuvale doprva da gi otkriete. ]e bidete prijatno iznenadeni kolku ednostaven mo`e da bide razgovorot so ~ovek koj re~isi 50 godini go sledi razvojot na muzikata; koj ima svoja memorija i svoi teorii zo{to nekoj pravec vo muzikata se pojavil; i koja bila muzikata {to gi sozdala preduslovite nekoj pravec da se pojavi - {kola! Lu|eto {to go poznavaat, }e vi ka`at deka takov bil otsekoga{ - i koga imal samo nekolku plo~i, prvite, od „[edous" i od Klif Ri~ard, koi nastradale vo poplavata vo 1962, koga `iveele vo ku}a kaj Gradski park.


поддржано од

Takov be{e i minatata nedela, koga se vidovme, koga mu veti na pomaliot vnuk deka denta }e odvoi vreme, da dojdat so drugar~eto da im pu{ta plo~i - da slu{aat muzika na plo~i, za prvpat! - od zbirkata koja denes broi - vimanie! - 12.000 vinili, 25.000 CD, 4.000 DVD-a muzi~ko video. Vo golemata fonoteka, kako {to }e vi ka`at lu|eto {to go sledat skopskiot Xez festival od po~etocite, ima kolekcii {to znaele da gi ostavat bez zdiv mnogute svetski muzi~ki faci {to nekoga{ do{le da nastapat vo Skopje. Ne mo`ele da poveruvaat deka tamu nekade, na Balkanot, „na krajot na svetot", }e sretnat nekoj koj go znae niviot prv bend, na koj i samite zaboravile, i ima plo~a od toj bend, koja im ja donel na potpis, zaedno so drugite izdanija od nivnite podocne`ni proekti. Takva, na primer, bila sredbata so amerikanskiot xez saksofonist Dejv Libman, so kogo imal prilika da se zapoznae zad scenata na skopskiot Xez festival. Za Libman bilo neverojatno koga pred nego se pojavil ~ovek, koj mu ka`al: „Te poznavam u{te od 'Ten vil drajv', bendot so koj ja po~nal muzi~kata kariera. Takva bila i sredbata so B.B. King, komu na potpis mu donesol 40 albumi, a sredbata zavr{ila so ~as i polovina muabet, ili so Xo Zavinil, u{te edna svetska faca so kogo razmenile inspirativen muabet. „Interesno e koga }e dojdat takvi golemi yvezdi, koga }e po~ne{ da im pravi{ muabet, koga }e vidat deka se razbira{ za muzikata, i nim im e milo da zboruvaat so tebe", veli Bojs Koj e Bojs, go pra{avme negoviot dolgogodi{en prijatel Aco Crnogorecot, urbana legenda na Skopje od {eesettite hipi-godini. „Bojs, i vo edno minato vreme i vo sega{nosta, go do`ivuvam kako trezor i legenda. Trezor na ne{ta {to mnogu lu|e ne gi ni znaat deka postojat, a toj e ~ovek koj takvite ne{ta gi poseduva najpove}e, go poseduva najkvalitetnoto i najkulturnoto. ^ovek so retka, Bo`ja darba, toa da go spodeli i go da prezentira pred lu|eto kako voditel na radio. Trezor-legenda. Kako ~ovek i kako drugar e, mo`am da ka`am, prekulturen za ova podnebje nemam zborovi da go opi{am. Go poznavam od 1968 godina, od vremeto koga be{e eden od po~etnicite i klu~nite lu|e na hipi-dvi`eweto; sum videl negovi proekti kako arhitekt; sum go videl negovoto odnesuvawe i pristap kon negovata profesija i mo`am da ka`am samo superlativi za nego. Vo sive ovie vremiwa, Bojs be-

Aco Crnogorec

Branko Pelister

Mila Iskrenovi}

{e sekoga{ Prva liga", ni re~e legendarnot basist na „Tor", za kogo mnogumina ni raska`uvale. Za Brane Pelister, diskofil i sopstvenik na restoranot „Pelister" (porane{no „Dal Met Fu") vo Skopje, Angel e ~ovek so kogo mnogu ednostavno se komunicira, kakvi {to se vistinskite pasionirani qubiteli na muzikata. „Mo`ete da zamislite kolkava mo`e da bide `elbata da porazgovaraat so nego koga tie svetski yvezdi {to doa|aat ovde, vo Skopje, }e go vidat so cela kolekcija plo~i od nivnoto tvore{tvo vo racete!? Muzikata ti go

opredeluva na~inot na `ivotot i vo golema mera go oblikuvala i `ivotot na Bojs. Na toj na~in gi bira prijatelite; ne propu{ta da gi posetuva nastanite kade {to ima muzika; se dru`i so lu|e {to se zainteresirani za taa, kreativnata muzika. Muzikata vo golema mera go oblikuvala i kako arhitekt i mu go osmisluva vremeto {to mu ostanuva za li~no zadovolstvo. Odi na odmor tamu kade {to ima koncerti, a toa ka`uva deka kaj takvite vqubenici vo muzikata duhot ne staree, bez razlika dali ima{ 25 ili 65 godini", ni re~e Branko. Sakavme da ~ueme nekoj zbor i od arhitekt, nekoj {to go poznava Bojs od stru~en agol. Mnogumina ni ja poso~ija Mila Iskrenovi}, arhitekt, sorabotni~ka vo mnogu proekti na Angel. Se zapoznale vo vremeto dodeka bila uredni~ka na spisanieto „Ku}a", specijaliziran magazin za arhitektura. Imala prilika da gi zapoznae mnogute poliwa na negoviot izraz arhitektura, slikawe, fotografija, publicistika. „Koga }e go vidi{ na prv pogled, mo`ebi nema ni da pomisli{ deka pred sebe ima{ ~ovek vo koj ima tolkava ekspresija, da napi{e tolku pitom tekst, koj, ednostavno, go ~ita{ vo eden zdiv - mo`e{ da zamisli{ {to zna~i toa za urednik! Najgolem merak be{e koga }e dobie{ tekst od Angel. Na prv pogled, izgleda kako da e po priroda pasiven, kako introvertno tip~e, no, koga }e go zapoznae{, sfa}a{ deka seto toa nema vrska. Koga }e go vidi{ toa {to se krie vo zadninata, sfa}a{ deka stanuva zbor za edna kompletna li~nost koja{to ne si gi poka`uva kvalitetite. Duri koga }e sedne{ da se dru`i{ so nego }e sfati{ {to se krie vo nego, {to si propu{til. Sekoj arhitekt si ima nekoja svoja 'zvr~ka' od hobi. Del od niv se lu|e {to se zanimavaat so akvareli - Angel crta ikoni; se zanimava so muzika; skitnik e - koj sekoj den e na Vodno. Sekoga{ mi e interesno da gi gledam negovite fotografii, {to gi slika sekade kade {to }e otide - ima stra{na arhiva! Mislam deka e eden od retkite {to pravat kvalitetni enterieri kaj nas. Vistinsko zadovolstvo e da se prestojuva vo niv", ni re~e Mila, stavaj}i go kapa~eto na prikaznata. ^udna karma nosi imeto na negovoto arhitektonsko studio, slu~ajno-ne slu~ajna: „Arhangel". Arhitekt i angel. Angel. I, da ne zaboravime: Angel e postar brat na u{te edna urbana legenda - Sitna.

forum.mk | 25 март 2011 | ФОРУМ

65


ФИНЕСА

Ален Вуди од Кристина Озимец

“MOJOT SLEDEN @IVOT, jas sakam da go `iveam nazade~ki. Po~nuva{ mrtov i zavr{uva{ so taa rabota. Potoa se budi{ vo dom za starci, ~ustvuvaj}i se sè podobro sekoj sleden den. Koga }e te izbrkaat od tamu zatoa {to si premnogu zdrav, odi{ da si zeme{ penzija, i potoa koga }e po~ne{ da raboti{, dobiva{ zlaten ~asovnik i zabava na tvojot prv den na rabota. Raboti{ 40 godini dodeka ne si dovolno mlad za da u`iva{ vo penzijata. Koga }e se penzionira{, se zabavuva{, pie{ alkohol i si generalno promiskuiteten, sè dodeka ne stane{ podgotven za sredno u~ili{te. Potoa odi{ vo osnovno, po {to stanuva{ dete i si igra{. Nema{ nikakvi odgovornosti i se pretvora{ vo bebe se dodeka ne si roden. I potoa gi minuva{ poslednite devet meseci od tvojot `ivot plutaj}i vo ne{to nalik na ultra luksuzna bawa so centralno greewe, sobna usluga, prostorii koi sekoj den sè pove}e se zgolemuvaat - i potoa voala...zavr{uva{ kako orgazam”. Vaka Vudi Alen go gleda svojot sleden `ivot. Pred nekolku dena toj dojde vo Skopje. Mo`ebi ne be{e fizi~ki tuka, no negoviot humor,

66

negovata klaustrofobija i agorafobija definitivno barem cel eden podranet proleten skopski den bea prisutni ovde. Pod mototo „Skopski nevrotici obedinete se!” vo Starata skopska ~ar{ija vo Gem Klub i Menada se slu~i „Woody Allen All Day event”. Na vlezot posetitelite mo`ea da dobijat besplatna psihoanaliza po koja im be{e prepi{uvan instant lek, vo zavisnost od dijagnozata - za strav od ma`i se dobiva{e gumena bombona vo vid na vilica ili, pak, za nevrozi i psihozi, marmalad od portokali ili nekoi ~udni gricki, koi pa i ne se tolku ~udni koga }e se stavat vo usta. Posetitelite, pove}eto vo Eni Hol dres kod i so golemi crni hartieni o~ila a la Vudi, ja polnea Menada od utroto do docna nave~er, a nekoi se vratija i po nekolku pati zaradi filmskiot maraton koj gi vklu~uva{e filmovite „Site velat deka te sakam”, „Menheten”, „Eni Hol”, „Sè {to ste sakale da znaete za seksot... “... Mestoto rezervirano za sledewe na proekciite be{e prepolno, a nekoi lu|e bukvalno le`ea duri i po podot za da gi prosledat Vudi filmovite. Ima{e i Vudi kni-

ФОРУМ | 25 март 2011 | forum.mk

`arnica vo koja mo`e{e da se nabavi „^ista Anarhija” od poznatiot klarinetist a i „Woody Accessories Shop” so mai~ki i torbi inspirirani od nego. Ve~erta ja zavr{ija Skopje Funeral Ragtime Orchestra sostaven od muzi~ari od pove}e poznati skopski sostavi kako Oliver Josifovski od „Qubojna”, Bojan Petkov od „Lete~ki Pekinezeri”, Branislav Nikolov od „Foltin”, Ana Hristova od „Vudi Alen & H. Ana Xez Trio”, Ognen Anastasoski od „Bej d Fi{“ i drugi. Ogromnata zainteresiranost za ovoj nastan, u{te edna{ ja potvrdi `edta na Skopjani za dobro smisleni i uspe{no realizirani konceptualni nastani i zabavi. Entuzijazmot i `elbata za pozitivna energija na nekolkute organizatorki rezultira{e so odli~no Vudi Alen denono}ie, na koe posetitelite kako vo malku nastani niz gradot mo`ea da go po~ustvuvaat bezgri`niot del koj toj go opi{uva od negoviot sleden `ivot. „Odi{ vo osnovno, po {to stanuva{ dete i si igra{. Nema{ nikakvi odgovornosti i se pretvora{ vo bebe sè dodeka ne si roden”...


É‹É¤É¨ÉŠĘ É&#x;É­ÉĽɆɚɤÉ&#x;ÉžÉ¨É§É˘Ę Éš www.hugoboss.com


284_20110325