Page 1

Broj

1

Forum beogradskih gimnazija > Broj 1 > Godina 1 > Oktobar 2012. godine

Koliko ko{ta radno mesto u {koli [TRAJK U KRAGUJEVCU

Pola {kola Konferencija gimnazija Srbije blokirano


2

KORUPCIJA Milan To{i} predsednik SPR Aran|elovac

Korupcija u {kolama: Direktori nikome ne podnose ra~un!

Broj 1 Izdava~: FORUM BEOGRADSKIH GIMNAZIJA

- Korupcija u {kolama je izuzetno izra`ena kroz prijem u~enika, poni{tavawe popravnih ispita, razrednih ispita, pove}awe ocena od strane direktora {kole, prijem radnika, pove}awe norme radnika, prijem administrativno-tehni~kog osobqa. Korupcija postoji jer nema odgovornosti, jer nijedan direktor ne snosi odgovornost za kr{ewe zakona. Ukazivawe sindikata na wihov rad ignori{u i vlast i direktor, pa stavove sindikata niko ne shvata ozbiqno. Zato treba apelovati na sve prosvetne radnike da jednom ka`u STOP korupciji. [kole bi trebalo da postanu ideal svakom u~eniku, profesoru, gra|aninu. Zato, po{tujmo zakone i pravilnike. [kola je stub jednog dru{stva i ako se zakon tu ne po{tuje, onda se taj stub uru{ava i takvu eroziju morala niko ne mo`e da zaustavi.

Milan Jevti} predsednik USPR Kragujevac

Cara Du{ana 61 11000 Beograd Srbija List izlazi dvomese~no Uredni{tvo: Miodrag Soki} Vesna @ivanovi} Petar Pani} Danijela Vujisi} Lektura: Marija Argakijev Priprema za {tampu: Nenad Mijaqevi} Kontakt:

069/1513-119

www.fbg.rs forumbg¤orion.rs [tampani tira`: 2.000

Najboqe je da vi{e ne u~estvujemo u bodovawima - Direktori ne iskazuju pravo stawe radnih mesta, trguju qudima, ne vode zapisnike, pona{aju se kao neformalna grupa, rade kako ho}e - pru`ena im je prilika, jer nikome ne podnose ra~un. Nave{}u samo dva primera. Odskora, predsednik op{tine Aran|elovac je na{ biv{i kolega. Na wegovo radno mesto primqeno je troje qudi, po vezi. Isto tako, za predmete Istorija i Geografija umesto dva radnika primqeno je wih ~etvoro, sa po 50 odsto radnog vremena.

Milorad Anti} predsednik Foruma sredwih stru~nih {kola Beograda

Ka`imo svi STOP korupciji!

- Direktorima sam rekao: „Samo vi tako radite, a ja }u da prijavqujem inspekciji! Radite {ta ho}ete, a ja }u svoje zaposlene braniti na sudu“ - ovako kolega Jevti} opisuje haoti~nu situaciju u Kragujevcu kad je re~ o bodovnim listama i preuzimawu tehnolo{kih vi{kova. - Naime, vi{kovi se uop{te ne prijavquju, direktori zapo{qavaju qude na odre|eno vreme, kasnije im status produ`avaju, a sve pravdaju}i se da im {kolska uprava ne dozvoqava raspisivawe konkursa. Kada su u pitawu obaveze lokalne samouprave prema zaposlenima u obrazovawu, situacija je jo{ gora. Sindikat je poveo preko 500 sporova zbog jubilarnih nagrada i nadoknada za prevoz I SVE IH JE DOBIO. Danas je ceo {kolski Kragujevac u blokadi, ~ak 21 {kola. Napla}eno je oko 30 miliona dinara, a preostaje prinudna naplata jo{ 67 miliona.

[ta ka k Ivana Bo{wak predsednica SPRV regije Zrewanin

Ko sme da se razboli - Ka`u, raditi u prosveti je lako, letwi i zimski raspust, kratko radno vreme... Me|utim, svako ko radi u prosveti, zna koliko su te{ko izvodqive neke obi~ne stvari. Odlazak lekaru, na primer. Ukoliko morate do lekara, dolazite u situaciju koji bi Efraim Ki{on najboqe opisao. No, poku{a}u ja: Ako radite pre podne, a va{ izabrani lekar po podne, onda ste u situaciji u kojoj su i svi ostali gra|ani - ~ekate do besvesti, pa kad stignete na red... Ali, ako radite po podne, a va{ izabrani lekar pre podne, ve} je veliko pitawe da li }ete


3

a`u sindikati prosvete? sti}i na red pre po~etka nastave. Zna~i, ve} je problem. Ne smem ni da pomislim kako je onima koji putuju u drugo mesto na posao, oni imaju malo vremena za ~ekawe u prepunoj ~ekaonici i uglavnom ne stignu na red. Prosvetni radnik ne mo`e da uzme dva slobodna sata ,,izlaza’’. A ako dobije slobodan dan, unosi haos u {kolu. Tada u zbornici nastaje op{ta zbrka - ko ulazi u odeqewe, ko mewa kolegu, koga zovu da odmah stigne u {kolu, iako ima prazan ~as... Mislim da je u Mravqem gradu lak{e sna}i se u takvoj situaciji. Kako izgleda zakazivawe pregleda kod specijaliste? Morate da tempirate da se razbolite kad ste u popodnevnoj smeni. Onda imate vremena da odete na {alter za zakazivawe pregleda. Tamo, naravno, ka`u da mesta za odre|eni pregled ima ve} za tri meseca. ,,Da li Vam odgovara 13. decembar?’’ - pita qubzna sestrica. ,,^ekajte, molim Vas, da izra~unam... Uh, tada radim pre podne, ne mo`e.’’ ,,Onda, 18. septembar 2015?’’ ,,Ne znam kad radim tada.’’ ,,Gospo|o, to nam je jedini slobodan termin!’’ ,,Dobro, pi{ite tad. Gleda}u da se te nedeqe udam, rodim dete i preselim se, pa }u uzeti nedequ dana slobodno!’’ Saveti prosvetnim radnicima nikad se nemojte razboleti! Zatim, imajte u fri`ideru nekoliko litara svoje krvi, pa kad je potrebno, neka neko ko ne radi u prosveti uzme slobodno pre podne i neka odnese materijal na analizu. Jer, ne zaboravite, dok traju na{i raspusti, lekari su na godi{wim odmorima, ili su Bo`i}i, ili Uskrsi, ili neki drugi praznici. Mo`da bismo mogli da pokrenemo inicijativu da u svakom gradu postoji bar jedna ambulata specijalno za prosvetne radnike. To bi uveliko olak{alo situaciju u mnogim {kolama, a verovatno bi i zdravstveni radnici imali mawe peripetija s nama.

Slobodan Brajkovi} predsednik Sindikata obrazovawa Beograda i Sindikata radnika u prosveti Srbije

Treba nam racionalan obrazovni sistem

Na{ obrazovni sistem je glomazan i neprimeren na{im mogu}nostima. Prva mera koju bi trebalo uvesti jeste obezbe|ewe socijalnog programa i osloba|awe obrazovnog sistema od 10.000 zaposlenih, koji bi dobili otpremninu. Ujedno, trebalo bi izmeniti strukturu mre`e {kola. Tako racionalizovan obrazovni sistem bio bi mawi i jeftiniji, a vi{ak sredstava mogao bi da se upotrebi za pove}awe plata zaposlenih. Patuqaste {kole, {kole nacionalnih mawina, s malim brojem u~enika, specijalne {kole, {kole za obrazovawe dece u bolnicama i {kole za obrazovawe odraslih treba posebno finansirati, kako taj teret ne bi snosili zaposleni u obrazovawu. Kao i u svim delatnostima koje se finansiraju iz republi~kog buxeta, tako i u obrazovawu postoji korupcija, koja se vidi tek u pojedinim slu~ajevima, {to je signal za nadle`ne organe da se pozabave tim problemom. Korupcija je najvi{e izra`ena u skrivawu radnih mesta od strane velikog broja direktora, koji ta radna mesta popuwavaju kadrom koji uop{te nije tehnolo{ki vi{ak. Prema takvim direktorima ministar prosvete ne preduzima kaznene mere – smene - ve} im se izri~e samo mera od strane inspekcija, na osnovu koje su oni obavezni da prime tehnolo{ke vi{kove. Oni direktori, koje sindikati ne otkriju i ne prijave, u obrazovni sistem i daqe uvode nove qude, zloupotrebqavaju}i svoj polo`aj. Nadle`ni upravo tu treba da tra`e izvore korupcije i mita.


4

IZIGRAVAWE ZAKONA U [ESTOJ GIMNAZIJI edavno je za direktora [este beogradske gimnazije izabran Rade Zejak, koji se svojevremeno, kao direktor Karlova~ke gimnazije, proslavio kad je izdao sve~ane prostorije {kole za snimawe lascivnog spota JK.

N

Jo{ se bruka u Sremskim Karlovcima nije ni sti{ala, a Zejak se ve} obreo u Beogradu sa `eqom da, iz privatnih razloga, po svaku cenu dobije neku beogradsku {kolu. Wegovi mentori iz Ministarstva prosvete odlu~ili su da ba{ [esta beogradska gim-

nazija bude slede}a {kola koju }e Rade Zejak upropastiti svojim direktorovawem i postavili su ga za v. d. direktora. Zejak je za 12 meseci uspeo da {kolu dovede do privremene uprave i raspada, a

AFERA „GEOGRAFIJA“

I {efica sindikata ume{ana u aferu

sve {to zna, svodi se na izigravawe zakona: ne pla}a u buxet, ru{i {kolske odbore, zapo{qava koga ho}e, ima devet bibliotekara, uvodi dopunsku nastavu onlajn (u prevodu: profesori dr`e nastavu od ku}e), a sada mu se sme{i i stalno radno mesto direktora. Samo jo{ ministar da }uti mesec dana. Forum beogradskih gimnazija predao je zahtev ministru prosvete da izda akt o odbijawu saglasnosti na izbor Zejaka za direktora [este. Vide}emo {ta }e biti.

SKANDAL U KULI

ZAPOSLILA SINA, SUPRUGA I KUMA Ko }e kome, ako ne svoj svome! Jasmina \urkovi}, direktorka Sredwe ekonomsko-trgovinske {kole u Kuli, za tri direktorska mandata uspela je, kako tvrde wene kolege u toj {koli, da zaposli pola svoje familije! Wen sin, suprug i kum pokazali su se, izgleda, kao najadekvatniji kadrovi na konkursu, pa su tako svi redom na{li uhlebqewe ba{ u toj {koli.

Nastavnica proneverila novac u~enika olicija je u ~etvrtak podnela krivi~nu prijavu i protiv u~iteqice O[ „Vo`d Kara|or|e“ zbog sumwe da je znala da je direktor {kole Slavi{a Peri}, uhap{en pre dva dana, primio mito od 1.500 evra da zaposli nastavnika geografije.

P

U aferi „geografija“, podse}amo, uhap{en je i potpukovnik Nermin Jusufovi}, na~elnik Odeqewa za status Uprave za kadrove Ministarstva odbrane, koji je direktoru {kole platio za radno mesto svoje pastorke. Potpukovnik se u polici-

ji branio }utawem, dok je sada biv{i direktor {kole i odbornik Skup{tine grada iz URS sve priznao, i ~ak policiji predao „kusur“ od 850 evra, koji nije potro{io. Policija je u istrazi saznala da je {kolski odbor doneo odluku da se na mesto nastavnika geografije, od pet kandidata koji su u{li u u`i izbor nakon konkursa, i pro{li testirawe u Nacionalnoj slu`bi zapo{qavawa, primi Vesna M. Uhap{eni direktor je iskoristio diskreciono pravo i zaposlio potpukovnikovu pastorku.

Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv nastavnice Osnovne {kole „Vasa Pelagi}“ u Leskovcu zbog sumwe da je proneverila novac u~enika i tokom {kolske 2011/2012. godine prisvojila ~ak 280.000 dinara. Ona je od u~enika prikupqala novac za rekreativnu nastavu, jednodnevne ekskurzije i kupovinu uxbenika, ali ga nije u predvi|enom roku, do 15. juna ove godine, uplatila {kolskoj blagajni. Ova nastavnica se, tako|e, tereti i da je neovla{}eno uzela oko 380.000 dinara u~eni~kog novca tokom {kolske 2010/2011. godine, ali je taj iznos uplatila do 15. juna 2011. godine, {to je bio krajwi rok, a uplata je izvr{ena u dve rate.


5 Naj~e{}e neregularnosti koje direktori {kola ~ine prilikom utvr|ivawa potreba za nastavnicima i ~asovima iz pojedinih predmeta: z Dodeqivawe ve}e norme postoje}em nastavniku u {koli Primer: nastavnik geografije je nekada primqen po konkursu na 50% radnog vremena, pro{le godine je imao tako|e 50% radnog vremena, a sada mu je dato 80% radnog vremena;

z Prikrivawe potreba za ~asovima iz odre|enih predmeta od [kolske uprave Primer: prikrije se potreba za 40% Fizike, zatim se na to mesto, po sopstvenom izboru, primi nastavnik na odre|eno radno vreme, kome se kasnije produ`ava takav status {to je mogu}e du`e;

z Dr`awe nastavnika na odre|eno vreme du`e od dva meseca, pa du`e od ~etiri meseca, pa ~ak godinama; Primer: direktor sakrije potrebu za 50% Biologije, uzme koga ho}e na nekoliko meseci, ili ~ak na vi{e godina, i, kad mu se uka`e prilika, raspi{e konkurs kako bi primio ba{ tog nastavnika ili nekog drugog;

z Iskazivawe liste tehnolo{kih vi{kova [kolskoj upravi bez sprovo|ewa postupka bodovawa i/ili bez saglasnosti, pe~ata i potpisa sindikata; z Uzimawe nastavnika s liste vi{kova radi postavqewa na mesto pomo}nika direktora ili bibliotekara; z Dogovarawe s drugim direktorima kako bi se odre|eni nastavnik preuzeo i kako bi mu se pove}ala norma, iako nije tehnolo{ki vi{ak u svojoj {koli. REKORDER U ZAPO[QAVAWU Direktorka ^etrnaeste beogradske gimnazije Marija Mileti} ima vrlo originalan na~in upravqawa {kolom. Ipak, wene u`e specijalnosti svakako su upis u~enika preko veze i mimo upisne liste, bez odgovaraju}e dokumentacije, primawe skoro iskqu~ivo svojih zemqaka Vaqevaca u radni odnos, tri pravnika u pravnoj slu`bi, prikupqawe novca za maturu u ke{u, najskupqe ekskurzije u gradu, zapo{qavawe nastavnika koji nemaju fakultet i dr`awe radnika na odre|eno radno vreme godinama. Ipak, ona je rekorder u jednoj specijalnoj disciplini. Za pet godina, ona je uspela da zaposli preko 30 novih radnika!

Primer: nastavnik radi kod prvog direktora na 40%, nije tehnolo{ki vi{ak, ovaj ga fiktivno progla{ava vi{kom za 10% (suprotno zakonu, bez bodovawa), drugi direktor ga preuzima na 70%, nastavnik na taj na~in dobija pun fond 30% + 70%;

KRAQEVO: DIREKTORKA [KOLE UZELA MITO? Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja saop{tilo je da je, zbog sumwe da je primala mito za upis u~enika u {kolu, privedena direktorka Medicinske {kole u Kraqevu. Prosvetna inspekcija Ministarstva preduze}e sve zakonske mere da se direktorka {to pre razre{i funkcije, dodaje se u saop{tewu.


6

Tema broja

KORUPCIJA

PITAWE: KOLIK RADNO MESTO U ODGOVOR: 7.000 E 27.08.2012. ena radnog mesta u prosveti na crno iznosi 7.000 evra. Ovu {okantnu tvrdwu izneo je ju~e Forum beogradskih gimnazija. Ovaj sindikat tvrdi za Pres da pojedini direktori {kola kriju slobodna radna mesta da bi potom wima trgovali. On upozorava da direktori {kola imaju ogromna ovla{}ewa, zbog ~ega su postali „~vor“ korupcije.

C

- Za po~etak kontrole zapo{qavawa u {kolama zaslu`ni su sindikati prosvete. Prve rangliste vi{kova i potreba u {kolama nastale su u Beogradu septembra 2008, da bi se stalo na put zapo{qavawu novih kadrova, kao i da bi se za{titili postoje}i nastavnici koji nemaju punu normu. Tada je ve} na crnom tr`i{tu radno mesto u prosveti ko{talo 5.000 evra. ^etiri godine kasnije, proces racionalizacije u celoj Srbiji daje polovi~ne rezultate, a vreme je za analizu za{to nije boqe, pogotovo ako uzmemo u obzir da je cena radnog mesta u prosveti na crnom tr`i{tu sada oko 7.000 evra. Te informacije smo dobili od qudi koji poku{avaju da se zaposle u {koli. O tome koliko je stawe alar-

mantno, najboqe govori podatak da je u jednoj beogradskoj gimnaziji na dva mesta za bibliotekara zaposleno ~ak devet profesora razli~itih struka. Predsednik Foruma sredwih stru~nih {kola Beograda Milorad Anti} ka`e za Pres da su mnoge stvari u srpskoj prosveti nakaradne i da tamo, kao i u drugim sferama, cveta korupcija. - Javna je tajna da u {kolama postoji zapo{qavawe preko veza, urgencija koje sti`u iz Ministarstva prosvete, politi~kih partija i sli~no.

28.08.2012. KOMENTAR MINISTRA PROSVETE: FBG UZNEMIRAVA JAVNOST Prijavite “sporne” direktore {kola “Neprijavqivawe krivi~nog dela je krivi~no delo”, ukazao je Obradovi} povodom tvrdwe Foruma beogradskih gimnazija da je cena radnog mesta u prosveti na crnom tr`i{tu oko 7.000 evra. U suprotnom, kako je Obradovi} rekao novinarima nakon sastanka sindikata prosvete i vlade, to je uznemiravawe javnosti, to su glasine.


7

O KO[TA [KOLI? EVRA! 29.08.2012. MINISTARSTVO PROSVETE MUP-U „Imaju}i u vidu da neutemeqene tvrdwe FBG-a samo uznemiravaju javnost i naru{avaju ugled institucija i zaposlenih u obrazovawu, potrebno je da preduzmete mere u okviru svojih nadle`nosti.“

30.08.2012. FBG O MINISTARSTVU PROSVETE: Nije na{e da jurimo dokaze o kriminalnim radwama. Na{e je da upozoravamo, a drugi neka rade svoj posao. Ministarstvo prosvete ve} pet godina nije odgovorilo ni na jedan od desetak zahteva koje mu je FBG uputio povodom raznih slu~ajeva kriminala, utaja poreza, finansijskih malverzacija, kr{ewa prava kolega, name{tenih konkursa i raznih drugih zloupotreba, za koje su po pravilu bili odgovorni direktori {kola i {kolski odbori. FBG je tako|e nekoliko puta zahtevao prijem kod jednog, drugog, tre}eg pomo}nika ministra, kako bi do{ao u poziciju da

direktno uka`e na nezakonit rad u nekim beogradskim gimnazijama. Iz tog razloga FBG se odavno okrenuo medijima i javnosti.

31.08.2012. DRU[TVO DIREKTORA [KOLA: TVRDWE FBG DA ISPITA MUP Dru{tvo direktora {kola Srbije zatra`i}e od MUP-a da ispita tvrdwe Foruma beogradskih gimnazija o malverzacijama u prosveti, zakqu~ak je dana{weg sastanka direktora beogradskih gimnazija. “S obzirom na to da FBG nije svoje tvrdwe potkrepio konkretnim podacima i dokazima, mi }emo, uz podr{ku Ministarstrva prosvete, zahtevati od MUP-a da ispita navode FBG-a”, rekao je predsednik Skup{tine Dru{tva direktora {kola Srbije Dejan Nedi}.

02.09.2012. MP PRIZNALO POSTOJAWE KUPOVINE RADNIH MESTA Crno tr`i{te na kojem se trguje radnim mestima u

{kolama nije novost za Ministarstvo prosvete. Inspekcije Ministarstva prosvete za godinu dana primile su blizu 100 prijava o prodaji radnih mesta u {kolama rekao je na~elnik odeqewa za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete RS Velimir Tmu{i}. Ako se ima u vidu da te prijave primaju i inspektori {irom Srbije, pretpostavqa se da je wihov broj blizu sto. Zasad nismo primili nijedan odgovor iz MUP-a. Broj zaposlenih u prosveti svake godine raste, sve je vi{e tehnolo{kih vi{kova, pa se pojedini odlu~uju da plate i po nekoliko hiqada evra da bi dobili sigurno radno mesto i platu. On dodaje da se za prodaju radnih mesta u prosveti pro~ulo jo{ pre desetak godina, kad je policija jednog profesora uhapsila tokom primopredaje novca. - Prijave koje sti`u uglavnom su anonimne, ali ima i onih pod punim imenom i prezimenom. Ovakve stvari je veoma te{ko dokazati, ali dok se ne doka`u, neozbiqno je o wima govoriti - isti~e Tmu{i}.


8

Velika zbornica Navija~i u Prvoj beogradskoj gimnaziji:

Nismo Englezi, mi smo Vel{ani F

udbalske reprezentacije Srbije i Velsa odigrale su 11. septembra kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine, a tim povodom navija~i Velsa posetili su Prvu beogradsku gimnaziju, kako bi me|u |acima promovisali fer navijawe bez nasiqa i tu~e. Pred me~ u Novom Sadu, navija~i Velsa do{li su me|u beogradske gimnazijalce da, kako ka`u, poprave lo{ imix navija~a iz Velike Britanije, koji su bili prepoznatqivi po huliganstvu na stadionima, i da poru~e da nasiqe ne treba da bude sastavni deo navijawa. - Pre 20 godina navijawe je u Britaniji bilo potpuno druga~ije, bilo je tu~a, bilo je nasiqa. Sada na utakmice dolaze i roditeqi sa sasvim malom decom - kazao je navija~ Dejvid Kolins. - Ovde smo da podr`imo Vels u me~u protiv Srbije i nadamo se da }e Vels pobediti. Ali isto tako, ovde smo i da poka`emo zaista pozitivnu sliku vel{kih fudbalskih navija~a na{im

srpskim prijateqima. Nadamo se da }emo sve uspeti da uverimo u to da su vel{ki navija~i prijateqski nastrojeni i zabavni - kazao je Kolins. On je istakao da navija~i mogu biti pravi ambasadori svoje zemqe. Vel{ki navija~i su proveli sat u razgovoru sa |acima. Zanimalo ih je koliko ko{taju karte za derbi utakmice, koliko zara|uju fudbaleri u

Srbiji, kao i da li ima tu~a rivaliskih navija~kih grupa. \aci su rekli da srpski stadioni nisu naro~ito bezbedni i da je na ovda{wim utakmicama gotovo nezamislivo videti neku porodicu i sasvim malu decu. Na rastanku, gosti su |acima poklonili monografije o Velsu, kao i majice s natpisom „Mi smo Vel{ani, nismo Englezi“.

U 150 {kola nema pristojnog toaleta Od 1.800 {kola u Srbiji, oko 150 wih nema adekvatne uslove u {kolskim toaletima. Prema podacima Ministarstva prosvete, ovakvi slu~ajevi, kao i problemi s vodosnabdevawem i nepostojawem kanalizacionih mre`a, bele`e se uglavnom u ruralnim sredinama. Odgovornost za ove situacije u {kolama Ministarstvo prosvete pripisuje lokalnim samoupravama, koje su nadle`ne za wihovo teku}e odr`avawe. Ipak, kako bi se donekle poboq{ali sanitarno-higijenski uslovi u {kolama, Ministarstvo je nedavno pomoglo da 80 {kolskih objekata dobije odgovaraju}e toalete.

Nastavni program podelio stru~wake Program inkluzije po~eo je pre tri godine, pa se sve vi{e dece sa smetwama u razvoju upisuje u redovne {kole. Ipak, stru~waci i roditeqi misle da je za decu s te`im smetwama ipak boqe re{ewe specijalna {kola. Me|utim, od ove {kolske godine i tu se javqaju problemi, po{to }e sve specijalne {kole raditi po jedinstvenom planu i programu koji va`i za sve ostale {kole. To zna~i da }e deca u specijalnim {kolama u~iti engleski, hemiju, biologiju, a predava}e im predmetni nastavnici koji nisu upoznati s metodama rada u ovakvim {kolama. Na~elnica [kolske uprave za Beograd Gordana Cvetkovi} smatra da su nastavnici u specijalnim {kolama obavezni da u okviru nastavnog plana i programa naprave individualni obrazovni plan za svakog u~enika i pru`e mu onoliko koliko on mo`e da nau~i. Da bi se to ispunilo, male grupe u~enika u specijalnim {kolama daleko su efikasnije.

Rad na crno u prosveti Na crno su uglavnom radili konobari i majstori, ali od sada na crno rade i profesori. Dragan S. \or|evi}, profesor Fizi~kog u Osnovnoj {koli „Dragi{a Lukovi} [panac“ u Belo{evcu kraj Kragujevca, nije dobio re{ewe o radu, ali ni re{ewe o otkazu. On je jedan od oko 250 kragujeva~kih profesora koji su se zbog racionalizacije Ministarstva prosvete na{li u pravnom vakuumu. Dolaze na posao, dr`e ~asove, ali bez re{ewa i znawa o tome da li }e i kada primiti platu.

Dvojezi~na nastava u pirotskoj Gimnaziji

Za{tita |a~kih podataka u sistemu „bus plus“

Pirotska gimnazija dobila je prvo bilingvalno odeqewe na francuskom i srpskom jeziku. Predstavnici ove {kole, op{tine Pirot, Francuskog instituta iz Beograda i kompanije „Tigar tajers“ potpisali su Sporazum o dugoro~nom razvoju dvojezi~ne nastave, a sve~anosti potpisivawa prisustvovao je i francuski ambasador u Srbiji Fransoa Gzavije Denio. Dvojezi~no odeqewe prirodno-matemati~kog smera broji 27 |aka i pripremi}e u~enike za studirawe ili nastavak {kolovawa u Francuskoj ili nekoj frankofonoj zemqi. \aci na francuskom i srpskom jeziku slu{aju nastavu iz hemije, biologije, informatike i ra~unarstva, geografije i gra|anskog vaspitawa. Direktor Pirotske gimnazije Bratislav Krsti} podsetio je da je ova {kola pre desetak godina uspostavila saradwu sa {kolom ‘’Masion’’ u Klermon Feranu, a da je ovo nova etapa koja u~enicima i profesorima otvara nove mogu}nosti.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} zabranio je firmi „Apeks solu{en tehnoloxi“ da obra|uje odre|ene li~ne podatke u~enika osnovnih {kola koji se uzimaju prilikom izdavawa kartica za prevoz „bus plus“. Po{to je vi{e gra|ana ukazalo na probleme sa za{titom podataka, poverenik je nalo`io da se da se izvr{i odre|eni nadzor. Roditeqi u~enika osnovnih {kola dobili su dva obrasca, ali nije nazna~eno da su obavezni da popune samo jedan, dok drugi slu`i za marketin{ke svrhe. Upravo zato je poverenik Dru{tvu za marketing i usluge firmi „Apeks solu{e tehnoloxi“ zabranio da obra|uje podatke koji sadr`e adresu stanovawa, broj mobilnog telefona, broj fiksnog telefona i imejl adresu, koji su deo spornog obrasca. On je, tako|e, nalo`io da se u ve} dostavqenim obrascima ti podaci obri{u, jer za wihovu obradu nema pravnog osnova.


9

Druga kragujeva~ka „vaspitava“ gradsku vlast ruga kragujeva~ka gimnazija i jo{ neke kragujeva~ke {kole ve} danima se nalaze u {trajku zbog neispla}enih obaveza lokalnih vlasti po pitawu naknada za prevoz i jubilarnih nagrada.

D

Neispla}ivawe jubilarnih nagrada i naknada za prevoz jedna je od omiqenih prilika lokalnim vlastima u Srbiji da se obra~unaju s prosvetnim radnicima, koju one retko propu{taju. U tome u posledwe vreme predwa~e Grad Beograd i Grad Kragujevac, svaki na svoj na~in, ali se sve ipak svodi na isto: potro{iti op{tinske i gradske pare na drugu stranu, a odlagati svoja dugovawa prosvetnim radnicima godinama i naterati ih da svoja prava potra`e na sudu. Logika je jednostavna: na tu`be }e se odlu~iti mali deo nezadovoqnih, pa }e u{teda ipak biti velika. Ali, ni to nije sve. Perfidnost lokalnih vlasti nema granica: posle izgubqenih sudskih sporova sledi odlagawe

izvr{ewa u sudu preko politi~kih veza, sklawawe novca s ra~una {kole, dogovor direktora {kola s lokalnim vlastima da im se ne upla}uje novac na ra~un materijalnih tro{kova, otvarawe tajnih ra~una i, na kraju, kad do blokade {kole ipak do|e, optu`ivawe pojedinih radnika da su oni krivci {to se {kola nalazi u te{koj finansijskoj situaciji, pa nema za krede i toalet-papir. U Beogradu famozni „bus plus“

Proslava jubileja Po`areva~ke gimnazije Sve~ano je obele`eno 150 godina postojawa i rada Po`areva~ke gimnazije. Sve~anoj akademiji povodom proslave 150 godina postojawa i rada Po`areva~ke gimnazije prisustvovao je ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja prof. dr @arko Obradovi}. Sve~anost je odr`ana u Centru za kulturu Po`arevac. Tom prilikom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja uru~ena je plaketa za dugogodi{wu saradwu s Po`areva~kom gimnazijum i wenu afirmaciju. U~enici Gimnazije priredili su bogat kulturno-umetni~ki program, a na sve~anosti su najzaslu`nijim organizacijama, pojedincima, prosvetnim radnicima, kao i u~enicima {kole, uru~ene posebne nagrade za afirmaciju i neposrednu pomo} Po`areva~koj gimnaziji.

terori{e 25.000 prosvetnih radnika jer im onemogu}uje da svoju naknadu za prevoz dobijaju u novcu, kako im garantuje zakon. U Kragujevcu, prosvetnim radnicima je jo{ pre pet godina re~eno da je va`nije nekoliko kilometara asfalta od svih wihovih naknada za prevoz! Sada, kad je Druga kragujeva~ka gimnazija stupila u 30-minutni {trajk, nema vi{e vremena za analize. [trajk do ispuwewa zahteva! Sutra nas ~eka Beograd.

Peti oktobar slavi se kao Dan nastavnika u celom svetu!

Ako ne budemo imali kroja~a, Atewani }e hodati goli; ako ne budemo imali obu}ara, Atewani }e hodati bosi; ako ne budemo imali u~iteqa, Atewana ne}e biti. Atewan gr~ki filozof

Ko kontroli{e nastavnike? indikat obrazovawa ^a~ka doneo je odluku da prosvetne inspektore, koji rade na poslovima eksterne evaluacije, vi{e ne prima u {kole. Na ovaj potez prosvetari su se odlu~ili zbog nezadovoqstva na~inom na koji se obavqa spoqa{wa provera kvaliteta rada {kola, a tu odluku verovatno }e prihvatiti i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

S

Nastavnici savetnicima zameraju wihovu mladost, neiskustvo i nestru~nost, po{to se de{ava da profesora engleskog kontroli{e profesor biologije. Pomo}nik ministra prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja dr Zoran Kosti} smatra da se nastavnici pla{e da neko ocewuje wihov rad, a najavio je da }e prosvetni savetnici morati da imaju najmawe osam godina radnog iskustva, postignute rezultate u svom radu, profesionalni ugled i licencu. Stru~waci koji }e vr{iti spoqa{wu proveru kvaliteta dobi}e i me|unarodni sertifikat. Prose~na starost profesora u Srbiji je 51 godina, a radni sta` 20 godina.


10

25. mart 2011.

Dan kada je u ebruar-mart 2011: I posle 45 dana {trajka prosvetnih radnika u celoj Srbiji ~inilo se da Ministarstvo prosvete ne prime}uje da se i{ta dogodilo. Umesto da se dogovore sa sindikatima prosvete u roku od nekoliko dana, ministar i wegovi saradnici su doveli do toga da je 25. marta, na impozantnom mitingu, bio blokiran ceo Beograd.

F

[trajku prosvetnih radnika pridru`ili su se i drugi zaposleni. Preko 20.000 qudi nateralo je prosvetne vlasti da kona~no priznaju da u prosveti stvari stoje svakako, ali nikako dobro.

Miting „Ustani, Srbijo“ Na velikom mitingu „Ustani, Srbijo“, odr`anom 25. marta pro{le godine, okupilo se oko 20.000 qudi. Na skup su do{li i pripadnici svih sindikata iz velikog broja gradova, a skoro sve beogradske gimnazije prekinule su nastavu u 10 ~asova i organizovano se prikqu~ile mitingu. Prema procenama, mitingu je prisustvovalo oko 500 profesora beogradskih gimnazija. Protest su organizovala tri prosvetna sindikata - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i Sindikat radni-

ka zaposlenih u prosveti Srbije, a pridru`ili su im se Udru`eni sindikat Srbije „Sloga”, Novi sindikat zdravstva Srbije i Policijski sindikat Srbije. Prosvetni radnici su u stawu da uru{e makroekonomsku stabilnost zemqe i dovedu do inflacije 300%. Zanimqivo. Kada je bila najve}a inflacija u istoriji ~ove~anstva, prosvetni radnici imali su platu pet maraka. Da li


11

stala Srbija IVANA BO[WAK: CRTICE

SEZONA LOVA NA PROSVETNE RADNIKE

su zaista profesori bili krivi za toliki stepen inflacije tada?

FBG Kvalitetan obrazovni sistem je pre~i od plata. Ministarstvo prosvete je du`no da odmah zapo~ne svakodnevne pregovore sa sindikatima o stawu o obrazovawu. Tokom dosada{wih 26 dana {trajka, Ministarstvo prosvete i Vlada RS nisu u~inili ni{ta kako bi otklonili razloge koji su doveli do

{trajka, a svojim pona{awem i svojim izjavama za medije ministar prosvete dodatno je doprineo da se nezadovoqstvo prosvetnih radnika poja~a do ogor~ewa. Ministarstvo prosvete i Vlada RS ovu pobunu razuma i struke poku{avaju da predstave kao obi~an socijalni bunt i kao neodgovornu pobunu protiv dr`ave, {to ne odgovara istini. Tako, javnost nije u stawu da sagleda probleme u kojima se nalazi obra-

zovawe, a na koje uporno ukazujemo. [trajka~ki zahtevi Unije SPRS i drugih sindikata u {trajku sadr`e ozbiqne zamerke na (ne)rad i propuste Ministarstva prosvete i Vlade RS u proteklom periodu. Da bi se do{lo do pomaka, potrebno je pre svega da Ministarstvo prosvete i Vlada RS odmah pristupe pregovorima sa sindikatima u vezi s najva`nijim problemima na koje ukazuju sindikati, a koji u ovom trenutku prete da odvedu obrazovawe na stranputicu. U suprotnom, dugogodi{wa nebriga za obrazovawe ima}e te{ke posledice za ovu zemqu, mnogo ve}e nego {to je gubitak dela nastave. S druge strane, prosvetne vlasti su kona~no zaslu`ile kontrolu najve}eg dela stru~ne javnosti, jer u du`em periodu pokazuju da ne umeju da rade svoj posao, nego samo daqe u~vr{}uju centralizam i kontrolu u obrazovawu.

Posledwa dva meseca otvorena je sezona lova na prosvetne radnike. Municiju ima svako ko je ikad i{ao u {kolu. Puca se iz sveg oru`ja, a naj~e{}e neistinom. Odjednom, svaki gra|anin zemqe Srbije postao je stru~wak za prosvetu. Svi znaju kolika nam je plata, svi znaju da ne radimo du`e od pet sati dnevno, svi znaju da imamo ~etiri meseca godi{weg odmora‌ Ko je vaspitao i obrazovao te qude, ako wihovi nastavnici nisu radili ni{ta? Ako bismo mi postali „stru~waci� za ostale bran{e, to bi izgledalo ovako: z Lekar ima posla jednom u {est meseci, nekoliko minuta, kad se ja razbolim. z [alterski slu`benici samo sede i jednom mese~no lupe neki pe~at. z Vodoinstalater je na godi{wem odmoru dok meni ne procuri ~esma. z Vatrogasci su stalno na godi{wem odmoru, jer u mom gradu nije bilo po`ara ve} dugo. z Frizerka radi jednom u dve nedeqe, sat vremena. z Kozmeti~arka nikad i ne radi, jer JA ne idem kod kozmeti~ara.


12

Zamislite ovakav koncept ekskurzije va odeqewa tre}e godine jedne sredwe {kole elektroma{inske struke dobijaju elaborat u kom se detaqno opisuje princip rada termoelektrane i hidroelektrane, ukazuje na sve aspekte proizvodwe elektri~ne energije iz vode i iz ugqa. U~enici imaju kontrolni iz te oblasti, a zatim (posle mesec dana), organizuje se stru~na istra`iva~ka ekskurzija.

S

Destinacija: Isto~na Srbija – Po`arevac (Galerija Barili i Narodni muzej grada Po`arevca), Kostolac (termoelektrana), Majdanpek (centar rudarstva i metalurgije, Crkva apostola Petra i Pavla, jedinstvenog „{vajcarskog stila“, namenski izgra|ena za rudare koji su do{li iz ~itave Evrope kad je Kne`evina Srbija zapo~ela obnovu zapu{tenog rudnika), Viminacijum (sedi{te Gorwe Mezije cara Hadrijana), Lepenski vir (arheolo{ko nalazi{te), Ram, Golubac, \erdap (hidroelektrana). Vreme: ~etiri dana, provod i odmor na Srebrnom jezeru i Golupcu. Grupa od najvi{e 100 u~enika, tj. dva autobusa. Diskoteke zabrawene, sme{taj skroman, alkohol i duvan strogo zabraweni. U ve~erwim satima odmor u hotelu, uz obavezna predavawa nastavnika i takmi~ewa u~enika svake ve~eri, na izabrane teme. Nisu u pravu oni koji ekskurzije shvataju kao provod, koji

tvrde da deca nikada ne}e imati priliku da vide druge dr`ave, da doma}e ekskurzije ne}e biti upam}ene kao one u inostranstvo. Jo{ mawe su u pravu zagovornici prekomerne potro{we, koji visoke cene ekskurzija opravdavaju. Ekskurzije ne smeju biti skupe, ne smeju biti masovne, ne smeju pre}i hiqade kilometara, ne smeju biti {oping-ture i ne smeju biti prilika za bilo koji oblik nedoli~nog provoda i pona{awa. Mi na{e u~enike potcewujemo. Du`nost {kole i nastavnika je da u~enike po{tuje u toj meri da im organizuje ozbiqne, studijske i disciplinovane ekskurzije.

U~enici se ne}e protiviti, naprotiv. Oni su kao voda: prilago|avaju se terenu koji im oblikujemo mi, nastavnici. Poku{avaju da se ponegde provuku, ispituju}i koliko se mo`e i {ta se ne mo`e. Kad im je jasno gde je granica, oni postaju na{i najve}i saradnici. Ekskurzija bi trebalo da predstavqa nastavak i dopunu redovnog {kolskog programa, {to podrazumeva osmi{qeni koncept i studioznu obradu teorije na prakti~nom terenu. Dru{tveni `ivot u~enika morao bi da se organizuje bez odlaska u diskoteke, bez me{awa s drugim gostima, konzumirawa alkohola i duvana. Samo takva ekskurzija mo`e da zadovoqi vaspitno-obrazovne ciqeve. Kao zami{qeni produ`etak nastavnog procesa koji se izvodi u u~ionici, ekskurzija nije neporecivo pravo u~enika, ve} obaveza u~enika, roditeqa i {kole. Ona ima svoju obrazovnovaspitnu svrhu, kao {to to ima svaka redovna aktivnost u~enika

u nastavnom procesu. U tom smislu, oni ne bi smeli da biraju ekskurzije, kao {to ne mogu da biraju {ta }e u~iti iz predmeta geografija i matematika. Ekskurzije su postale poseban oblik masovnog turizma. Ta masovnost neumitno poni{tava kvalitet i uti~e na sveobuhvatan negativan ishod ekskurzije. Vaqa ista}i i to da se na ekskurzijama u inostranstvo prelaze hiqade kilometara i da u~enici dobar deo vremena provode u autobusima, umesto da to vreme provedu kvalitetno, u dru`ewu, sportskim i ostalim aktivnostima. Potpuno su zapostavqeni ciqevi (zacrtani u Pravilniku o ekskurzijama), kao {to su rekreacija, zdravqe, upoznavawe prirodne sredine. Od svih ciqeva, sve se svodi na obilazak pokojeg istorijskog lokaliteta. Redovna je pojava da u~enici posete Crkvu Svetog Petra u Rimu, a ne obi|u @i~u i Studenicu, ili se dive jezerima severne Italije, a nikada ne posete Vlasinu i Uvac.


13

Licence za direktore {kola Iz direktorskog ugla Irena Brajevi}, direktorka Osme beogradske gimnazije Zbog novih propisa sledi neravnopravna bitka za budu}e {kolske direktore. Iako Zakon o radu diskriminaciju zabrawuje, nove odredbe je zapravo afirmi{u spit za direktora propisan je I ~lanom 59 Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa,

uslov za radno mesto na koje su konkurisali. Zakon o radu ~lanom 18 i 19 izri~ito zabrawuje ta~no ono {to je propisano ~lanom 59 Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa - diskriminaciju u odnosu na uslove za zapo{qavawe i izbor kandidata za obavqawe odre|enog posla, tj. mogu}nost da se lice koje tra`i zaposlewe, a u ovom slu~aju kandidat za direktora bez polo`enog ispita za licencu, stavqa u nepovoqniji polo`aj u odnosu na druga lica, odnosno direktora s polo`enim ispitom. ^iwenica je i da je propisani ispit za direktora, kao uslov za izbor direktora definisan ~lanom 59 Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, u nesaglasnosti s odredbama ~lana 19, 53 i 60 Ustava Republike Srbije, kojima se garantuje pravo zaposlenih da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, i da svi gra|ani, pod jednakim uslovima, stupaju na javne funkcije. Povreda ustavom utvr|enog na~ela jedinstva pravnog poretka, koji nala`e me|usobnu uskla|enost

koji utvr|uje da du`nost direktora {kole mo`e da obavqa lice koje ima odgovaraju}e obrazovawe, dozvolu za rad, obuku i polo`en ispit za direktora ustanove, kao i najmawe pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovawa i vaspitawa. Ovih dana najavquje se dono{ewe podzakonskog akta kojim se ure|uje program obuke, na~in i postupak polagawa ispita, a time i licencirawe direktora koji su u mandatu. Imenovana odredba zakona drasti~no su`ava izbor drugih lica koja mogu obavqati du`nost direktora u {kolama. Wom se neposredno diskrimini{u kandidati koji u~estvuju na konkursu zato {to nisu pro{li program obuke i polo`ili ispit za direktora, a time i ne ispuwavaju

pravnih propisa iz obrazovawa sa ostalim zakonima u RS, ima za posledicu sudsko osporavawe svakog izbora direktora od strane kandidata u~esnika konkursa koji nije izabran. S druge strane, kad posmatramo ure|enost na{eg sistema obrazovawa, zakqu~ujemo da ispit za direktora, kao uslov za obavqawe te du`nosti, iskqu~ivo postoji u pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama, ali ne i u visoko{kolskim institucijama. Tako|e, za svako drugo radno mesto direktora u RS, ~ak i kad se radi o preduze}ima koja obavqaju delatnost od op{teg interesa, ne postoji ovakva zakonom propisana obaveza. Ili su direktori pred{kolskih ustanova i {kola, ali ne i fakulteta, „najobu~eniji“ direktori u dr`avi, te }e se sudskim presudama utvr|ivati ko to jeste, a ko nije, ili }e se ubrzo za ovu odredbu Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Iz sindikalnog ugla Forum beogradskih gimnazija: [ta }e {kolama menaxeri? Licencirawe direktora {kola predstavqa novu veliku pretwu srpskom obrazovawu

U

koliko licencirawe bude za`ivelo, politika }e potpuno zavladati {kolama, korupcija }e biti zaokru`ena, a {kolski sistem }e, umesto vrsnih pedagoga, za direktore imati obi~ne karijeriste (menaxere za li~nu karijeru). Direktori {kola, za razliku od svih drugih direktora u dr`avnom

sektoru, upravqaju nad samo stotinak qudi i raspola`u sa samo stotinak do dvestotinak miliona dinara godi{we (od kojih ve}inu novca i ne vide jer on direktno iz trezora ide na ra~une zaposlenih). Pritom, plata direktora {kola je (prizna}emo) mizerna. Za~u|uju}a je `eqa zakonodavca da

ba{ u sferi obrazovawa vidi potrebu za tolikim kvalitetom u upravqawu (menaxmentu) i da uvede licencirawe, dok u drugim delatnostima direktor mo`e da bude bilo ko, mo`e da ima vi{estruko ve}u platu i da upravqa ogromnim sredstvima. Prvih 50 licenciranih kandidata za direktore {kola pobedi}e na prvih

50 konkursa, jer u Zakonu o osnovama sistema sve je spremno za wih: oni imaju prednost. Pitamo se ko }e dobiti priliku da se na|e u prvih 50 kandidata. Pa zna se: samo oni provereni, poslu{ni, oni koji slu{aju naredbe preko telefona i koji upisuju i zapo{qavaju po naredbi. Pa onda slede}ih 50, pa slede}ih...


14

Literarni kutak Ovo je slika i prilika prosvetne stvarnosti u doba vladavine ~ove~uqaka. Nije va`no da li se radi o dvema uglednim gimnazijama, o jednoj najstarijoj i drugoj vrlo uglednoj, ili su u pitawu neke druge

Snio sam stra{an ao, u jednu beogradsku gimnaziju, kao poznatu i cewenu, za direktora, mimo svakog reda, postavili nekog ~ove~uqka koji je poznat po tome {to je dozvolio da pored biste Onoga koji je spaqivao Vukov Rje~nik zbog re~i na P, K i J, negli`irana „peva“ JK, sa sadomazo pratwom svoje P. „Pesma“ se zvala Tihi ubica. Oprao ~ovek ruke, optu`io nesre}ne tetkice, napustio palanku i do{ao u prestonicu. I jo{ dobio mesto direktora {kole koju je nekad poha|ao blagopo~iv{i patrijarh Pavle!

K

Odmah je prionuo na posao i dokazao organizatorske sposobnosti. Naterao je zaposlene da usred zimskog raspusta lepe markice na tri struwa~e, dva razboja i nekoliko dotrajalih ormara, ceo dan. Nau~io ih da pi{u izviwewa ukoliko pogre{e slovo ili brojku u dnevniku (crveno, crno, pe~atirano, pepeo za posipawe oba{ka!), uveo dane za udarawe dange, dane za upisivawe u elektronski dnevnik, dane za izviwewa, dane za pokajawa... Kao u Kafkinom Procesu: ne pojavi{ li se u odre|eni dan i sat na odre|enom {alteru, tvoje vreme je isteklo, neko drugi zauzima tvoje mesto. Uveo je i kineski jezik u gimnaziju, ispostavu Bloka 70, politi~ki nekorektno najbli`eg nam, najsrodnijeg naroda, koji „trgova{ko duh u sebe ima“, kako re~e Sterijin Kir Jawa. Nagrdi onda i narod wega: i po toj

Qudi nisu ni svesni mo}i kojom raspola`u

sitni~avosti, uostalom, ~ove~uqku je sli~an, a i gra|om svojom. Promenio daqe [kolski odbor, uzeo Tutu, Mutu i Blentu iz redova nastavnika, poznate po slobodi govora, o misli da i ne govorimo! Zatim Husu, Hasu i Konstantog Muju iz redova roditeqa; dva pomo}nika, jer svi

velikani imaju tim koji brine o wima, dva Velika radnika, od kojih je jedan, `enski, do{ao da bude Vazda pomo}nik, Nikad profesor, jer posao profesora vazda crpi energiju, pa mora da je nadoknadi, na razne na~ine, a i vazda su, ti nesre}ni profesori, na smotri i pod prismotrom,

naro~ito ako misle svojom glavom, a ne glavom ceremonijalmajstora, menaxera estrade i krotiteqa obrazovne mena`erije. Odmah je, ~ove~uqak, prepoznao srodne du{e: neke na prvi pogled, po upe~atqivoj spoqa{wosti i izuzetnom re~niku, druge na drugi, po ~uvewu, psiho-harizmi

Promenio [kolski odbor, uzeo Tutu, Mutu i Blentu iz redova nastavnika, poznate po slobodi govora, o misli da i ne govorimo! Zatim Husu, Hasu i Konstantog Muju iz redova roditeqa


15 Domanovi} ponovo me|u Srbima

Sindikati nemo}ni u poku{aju da spre~e direktore {kola u nezakonitom upravqawu slobodnim radnim mestima

Tamo gde koza ~uva kupus

san

i minulom radu. Neke pak na nulti: kao, dosadni su, ali koriste... Similis similigaudet, ili obradovala se r|a gvo`|u, rekli bi stari Latini. I nisu pogre{ili. Zar nije logi~no da profesor matematike bude supervizor svih kulturnih manifestacija? Pregleda~ dnevnika? Lovac na gre{ke? Sastavqa~ rasporeda? Kapo? Fotograf? Filmski stru~wak? Stru~wak za aktivizam? Glavni savetnik i glavna tu`iteqica? Logi~no. Nema gre{ke, rekao bi

[kolska uprava Beograd: Sindikati prevareni moj drug iz detiwstva. Takozvano Ministarstvo takozvane prosvete svoj ustajali kadar {aqe na osnovu prijava samo da bi zakqu~ili da direktor smatra da nije tako kako pi{e u prijavi. Kadija, onaj turski, {to tu`i i sudi, mala je beba za ~ove~uqka koji je umislio da je Deus ex machina, Nevidimi Bog, pa iz svoje zabarikadirane pe}ine, za koju je umislio da je dvor gospodwi koji nenajavqeno pohode jedino apostoli lepih oblina i grbavih du{a, izlazi samo da bi pozdravio udvorice i podvorice. I posebno kulturne nadgleda~e, nadzirateqe kulture i wihove {egrte, a kaznio one ne~astive dvorane koji su se, mimo zadatog protokola, pojavili bez bo~ica sa pepelom za posipawe, ili da bi u{ao u tamnu mercedes-ko~iju bogougodno istetoviranog, prikladno opskurnog i pod istragom zbog ubistva poslovnog partnera vesele gimnazije koju je poha|ao, avaj, blagopo~iv{i patrijarh. Ili, da bi, nenajavqen, banuo na ~as nekom profesoru i presudio, biblijski mudar, a renesansno izobra`en, da li di~ni doti~ni ume da radi svoj posao. Snio sam stra{an san. Nadam se, kad se probudim, nesta}e ove stra{ne slike. U {koli }e se {kolovati, nesposobni }e prestati da rade u woj, a nemoralne }e kazniti. ^ove~uqci }e se vratiti u Liliput, makar poveli rumene Gulivere koji izbegavaju nastavu i psiho-Pate i Paje Patke, da i tamo ima ko da im klimoglavi i rukoqubi. Ili je to tek san? Jedan od onih, na nesre}u i za razliku od prethodnog, koji mi se nikad ne ostvare...

okom septembra 2012, na inicijativu beogradskih sindikata prosvete, u [kolskoj upravi Beograd odr`ana su dva sastanka predstavnika svih reprezentativnih sindikata obrazovawa Beograda (SS[B, FBG, FBO[, BSO[, SOB i „Nezavisnost“) s na~elnicom [kolske uprave Beograd Gordanom Cvetkovi}.

T

Svrha sastanaka bila je uspostavqawe kontrole racionalizacije u beogradskim {kolama i po{tovawe Posebnog kolektivnog ugovora, kako bi se spre~ile mahinacije prilikom zapo{qavawa novih radnika i iskazivawa tehnolo{kih vi{kova. Na~elnica je obe}ala da }e [kolska uprava Beograd u tu svrhu formirati zajedni~ku radnu grupu sa sindikatima. Me|utim, sastanci su protekli u neo~ekivano ispraznoj diskusiji, u kojoj sindikati nisu dobili nikakva uveravawa da [kolska uprava mo`e u~initi bilo {ta kako bi spre~ila nezakonito sakrivawe radnih mesta i zapo{qavawe novih radnika. Radna grupa uop{te nije formirana, nego se podrazumevalo da je radna grupa jednaka prisutnima, {to samo po sebi ve} dovoqno govori o iskrenosti namere na~elnice. Ona je na sastanku jedino uspela da objasni da ona, u stvari, nema ovla{}ewa da nadzire proces racionalizacije i da direktori {kola ne moraju da poslu{aju wene direktive. Za srpsko obrazovawe porazna je ~iwenica da na~elnici {kolskih uprava (kojih u Srbiji ima 17 i koje su direktno podre|ene ministru i wegovim pomo}nicima) ne mogu da kontroli{u zakonitost rada direktora {kola, a u isto vreme ba{ preko istih tih {kolskih uprava pqu{te nare|ewa o zapo{qavawu po strana~koj i li~noj vezi. Sindikati se zaista nalaze u septembarskom nebranom gro`|u, ~uvaju}i od koze kupus i od vukova ovce. Posebna pri~a su liste vi{kova i potreba koje se a`uriraju u [kolskoj upravi Beograd - aqkavo, bez koncepcije, bez provere, bez kontrole, bez validacije. Ve}ina direktora {kola prijavqujue neta~ne i la`ne podatke, vi{e od polovine direktora beogradskih {kola ih ignori{e, mnogi od wih zavr{avaju poslove mo}nika iz Ministarstva prosvete. Liste nisu jedinstvene u svim {kolskim upravama. Tako se u Beogradu istorija vi{kova prati u posledwih pet godina, u Kragujevcu samo od prethodne godine, a u Kru{evcu se datum zaposlewa gleda na po~etku karijere.

Za srpsko obrazovawe porazna je ~iwenica da na~elnici {kolskih uprava ne mogu da kontroli{u zakonitost rada direktora {kola


16

Kako je nastala Konferencija gimnazija Srbije deja o osnivawu Konferencije gimnazija Srbije (KGS) nastala je krajem 2009. godine, u trenutku kad je postalo jasno da Ministarstvo prosvete nema re{ewe kako da sprovede reformu gimnazije.

I

Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa tada je upravo objavio plan nove gimnazije, koji je predvi|ao u~e{}e pojedinih predmeta i wihovu zastupqenost po broju ~asova. Time je srpskoj gimnaziji zapretila velika opasnost da se reforma gradi od krova, a ne od temeqa. Naime, po mi{qewu mnogih kolega, jedini mogu}i put u razvoju gimnazije je dono{ewe

strategije obrazovawa, zatim formulisawe standarda postignu}a za gimnaziju ({ta u~enici treba da znaju i da iznesu iz gimnazije), na osnovu toga projekcija mature i, tek na kraju tog procesa, definisawe programa i planova za pojedine predmete. Me|utim, anga`man zasnovan samo na sindikalnim principima ne bi bio dovoqan da bi se bitnije uticalo na predstoje}u

reformu. Potrebno je bilo imati mi{qewe struke. Jedinstveno stru~no mi{qewe kolega iz gimnazija mogu}e je bilo artikulisati permanentnim okupqawem, kao {to je to KGS, bez obzira na pripadnost pojedinim sindikatima prosvete. Zna~i, na transsindikalnom nivou. FBG je Konferenciju gimnazija Srbije sazvao sa osnovnom idejom

da o va`nim promenama u gimnazijama moraju odlu~ivati i sami nastavnici koji predaju u gimnazijama. Prva konferencija KGS odr`ana je u Prvoj beogradskoj gimnaziji 21. marta 2010. godine. Odazvalo se 56 gimnazija – 21 beogradska i 35 iz unutra{wosti. Koliko je to bio va`an doga|aj, govori i ~iwenica da su gosti Konferencije bili dr Desanka Radunovi}, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, Bogoqub Lazarevi}, tada{wi pomo}nik ministra prosvete, dr Zoran [ami, tada{wi predsednik Skup{tinskog odbora za prosvetu, mr Vigor Maji}, direktor


17

Istra`iva~ke stanice Petnica, predstavnici Zajednice gimnazija Srbije (direktori gimnazija) i mnogi drugi. Konferencija je tada donela svoj glavni zakqu~ak: „O izmenama planova i programa za gimnazije, i o drugim odlukama i promenama od strane Ministarstva prosvete, moraju odlu~ivati i sami nastavnici koji predaju u gimnazijama“. KGS se od tada stalno obra}a i Nacionalnom prosvetnom savetu i Ministarstvu prosvete,

upu}uju}i im svoja mi{qewa, stavove i zahteve. Dve godine kasnije, mo`emo da ka`emo da je KGS opravdala svoje postojawe jer, kao {to je danas svima poznato, reforma gimnazije je usporena, redosled koraka je

ispravqen, strategija obrazovawa je napisana, izra|uju se izlazni standardi postignu}a za maturante, kao i jo{ mnogo toga. O ostalim aktivnostima KGS pisa}emo u slede}em broju.

Vigor Maji}, direktor Istra`iva~ke stanice Petnica

jedan od u~esnika na prvoj sednici Konferencije gimnazija Srbije Doma}a tradicija {kolstva podrazumeva relativno samostalnu {kolu i relativno samostalnog nastavnika. Obrazovni sistem u Srbiji jeste javna slu`ba s najvi{im stepenom obrazovawa zaposlenih. Nigde u drugim ustanovama i slu`bama nema toliko visokoobrazovanih qudi. U velikom broju mawih i sredwih naseqa jedini nau~no ili umetni~ki obrazovani pojedinci jesu oni koji rade u {koli. Dakle, ako razmi{qamo

logi~no, oni bi trebalo da imaju najvi{e samostalnosti u radu, jer su najspremniji da tu samostalnost uspe{no koriste... ...Slobodna i samostalna {kola jedino je sposobna da se adaptira na specifi~nosti lokalne situacije. Zvu~i apsurdno, a i jeste tako, da su sve {kole u Srbiji, i one na vrhu Kopaonika, i u bespu}ima Homoqa, i po banatskoj ravnici, i u centru Beograda - du`ne da rade po istom programu, da

koriste ista nastavna sredstva i iste nastavne metode... ...Poku{ajte da prona|ete zemqu u Evropi koja ima ve}i stepen centralizacije {kolstva od Srbije. Ne postoji. Dakle, niko ne radi kao mi. Po{to je jasno da nismo najrazvijeniji, najpametniji, najmo}niji ili najuticajniji u Evropi, jedino mo`emo zakqu~iti da doma}i model centralizacije sigurno nije dobar sam po sebi.


18

LI^NA KARTA FORUMA BEOGRADSKIH GIMNAZIJA

Sindikat zaposlenih u gimnazijama Beograda z osnovan 28. januara 1997. godine z Jedan od osniva~a Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije 1999. z Broj ~lanova: oko 800 z Broj gimnazija: 18 z Prvi predsednik FBG: Zorica Blagojevi} (Deseta gimnazija – od 1997. do 2001) z Drugi predsednik FBG: Miodrag Soki} (Prva gimnazija – od 2001) z Gimnazije ~lanice: Prva, Filolo{ka, Tre}a, ^etvrta, [esta, Sedma, Osma, Deseta, Sportska, Dvanaesta, Trinaesta, ^etrnaesta, Petnaesta, „Sveti Sava”, Matemati~ka, Obrenova~ka, Mladenova~ka i Lazareva~ka gimnazija

BG je osniva~ dru{tva „Konferencija gimnazija Srbije“, koje okupqa (zasad) 56 srpskih gimnazija, bez obzira na pripadnost pojedinim regionalnim sindikatima. Zadatak dru{tva je da se bori za kvalitet gimnazije i wen status u na{em obrazovnom sistemu.

F

FBG je, kao jedan od wenih osniva~a, 13 godina bio me|u vode}im regionalnim sindikatima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Po izlasku iz USPRS-a u junu 2012, FBG se okrenuo saradwi sa sindikatima SPRV (Vojvodina), SRPS (Vojvodina i Beograd) i svim beogradskim sindikatima

STRATE[KI CIQEVI FORUMA A. Boqi materijalni status zaposlenih B. Za{tita prava zaposlenih V . Zakonski upis u gimnazije G. Spre~avawe korupcije u {kolstvu D. Odgovornost, stru~nost i kvalitet rada sa u~enicima \. Povratak ugleda {kole i nastavnika

prosvete (Forum beogradskih osnovnih {kola, Forum sredwih stru~nih {kola Beograda, Sindikat obrazovawa Beograda, „Nezavisnost“), i s wima ima potpisane sporazume o saradwi. Na Skup{tini FBG-a 20. oktobra o~ekuje se da bude potpisan sporazum o pridru`ivawu FBG-a Sindikatu radnika u prosveti

Srbije (SRPS), ~ime }e FBG povratiti reprezentativnost na republi~kom nivou, koju je izgubio izlaskom iz USPRS-a. Svoje budu}e delovawe FBG vidi pre svega u saradwi sa svim sindikatima prosvete u Srbiji. Posebno, FBG ~ini velike napore u ciqu saradwe svih sindikata prosvete u Beogradu.


19


ForumBgGimnazija 1  

ФорумБгГимназија 1

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you