Филолошка гимназија - Летопис бр. 148

Филолошка гимназија Друга београдска

148. ЛЕТОПИС за школску 2017/2018.

Београд, 2018.

Издавач: Филолошка гимназија Каменичка 2, 11000 Београд filoloska_gimnazija@yahoo.com За издавача: Др Душко Бабић, директор Приредила: Јована Илић, професорка француског језика Лектура и коректура: Споменка Трипковић

Дизајн, припрема и штампа: Штампарија Издавачке фондације Српске православне пркве Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра 5, 11000 Београд За Издавачку фондацију: Дипл. граф. инж. Мајо Самарџић

2 0 1 70 / 2 0 1 1.

8.

т п 148.

148. летопис за школску 2017/2018.

ИСТО­РИ­ЈАТ ШКО­ЛЕ

Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја јед­на je од нај­ста­ри­јих и нај­у­глед­ни­јих срп­ских шко­ла. По­че­ци ра­да на­ше шко­ле ве­зу­ју се за 1870. го­ди­ну ка­да је Ука­зом кне­ за Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа осно­ва­на он­да­шња Дру­га му­шка по­лу­гим­на­зи­ја.

• Шко­ла 1898. го­ди­не до­би­ја но­во име – Гим­на­зи­ја „Вук С. Kараџић“.

• Го­ди­не 1904. вра­ће­но јој је пр­во­бит­но име, да би 1909. го­ди­не, по­сле отва­ ра­ња жен­ске гим­на­зи­је, до­би­ла име Дру­га му­шка гим­на­зи­ја.

• Го­ди­не 1953. гим­на­зи­ја по­ста­је ме­шо­ви­та и вра­ћа се на ста­ро име Дру­га бе­о­град­ска гим­на­зи­ја.

• Де­цем­бра 1959. го­ди­не, на већ по­сто­је­ћи на­зив, у скла­ду с ду­хом вре­ме­на, шко­ла до­да­је и име „Иво Ло­ла Ри­бар“.

• Го­ди­не 1970. гим­на­зи­ја је од­ли­ко­ва­на Ор­де­ном за­слу­га за на­род са злат­ ном зве­здом.

• Го­ди­не 1980. шко­ла до­би­ја но­во име – Шко­ла за обра­зо­ва­ње ка­дро­ва пре­ во­ди­лач­ке стру­ке „Иво Ло­ла Ри­бар“.

• Зва­нич­ни на­зив шко­ле од 1988. го­ди­не гла­си Је­зич­ка шко­ла Дру­га бе­о­ град­ска гим­на­зи­ја „Иво Ло­ла Ри­бар“.

• Шко­ла 1991. го­ди­не пре­ра­ста у ФИ­ЛО­ЛО­ШКУ ГИМ­НА­ЗИ­ЈУ, спе­ци­ја­ ли­зо­ва­ну шко­лу за на­да­ре­не уче­ни­ке, пр­ву и та­да је­ди­ну шко­лу те вр­сте у исто­ри­ји срп­ског обра­зо­ва­ња.

• Ма­ја 2007, на сед­ни­ци Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, од­лу­че­но је да се Фи­ло­ло­ шка гим­на­зи­ја про­гла­си шко­лом од по­себ­ног на­ци­о­нал­ног ин­те­ре­са.

4

148. лЕТоПиС за школску 2017/2018.

РЕЧ ДиРЕкТоРа

Душко Бабић

СВЕТоСаВЉЕ – ЖиВа акаДЕмија ЉУБаВи и ЧоВЕшТВа како се множе техничка чуда и тријумфује такозвани прогрес, како стварне пријатеље замењују виртуелни, а живе људске разговоре ,,блејања на фејсу“, расте наша потреба да учимо лекције светосавља. Животопис младог принца, који је поткрај 12. века из краљевске палате одбегао у манастирску ћелију, помаже нам да схватимо како у свакоме од нас и у свима нама заједно постоји светло и свето језгро живота, луча бесамртна, која нас изводи из лу тања и бауљања и учи како се „корача у правцу своје висине“. Да позовемо све у себи и око себе да се промени, да се потражи у добру, да се вазнесе – да заједно са песником Ђорђем Сладојем молитвено ускликнемо: Који летео није, Господе, узнеси га, Испрегни из вршаја, долапа и таљига! Узнеси нишчег духом, паора и аласа и спаси сваког – коме је до спаса... Први пут је прослава Савиндана утврђена Указом кнеза милоша из 1823, а 1840. кнез михаило је одредио да се Свети Сава „има сматрати за школског патрона“. али, свест о Сави као о божјем изасланику који је дошао међу нас да нас из мрака незнања и неваљалства уводи у светлост врлине и знања 5

148. летопис за школску 2017/2018.

мно­го је ста­ри­ја и се­же до ње­го­вог вре­ме­на. Са­вин пут је већ та­да пре­по­знат као пут оно­га ко уво­ди у жи­вот, ко гра­ди вра­та и про­зо­ре. Али, култ Све­тог Са­ве – као што ина­че би­ва код све­тих љу­ди – у би­ће на­ро­да ура­ста на­кон ње­го­ве смр­ти. Сил­но и не­у­мит­но, све ја­че што су зе­маљ­ске и исто­риј­ске пре­ пре­ке би­ва­ле ве­ће. Кад је у тр­нов­ској цр­кви по­све­ће­ној вас­кр­слим се­ва­стиј­ским му­че­ни­ци­ма, у при­с у­ству два вла­да­ра, па­три­јар­ха и оку­пље­ног на­ро­да, отво­рен ков­чег, по­ ка­за­ло се Са­ви­но те­ло це­ло и не­тру­ле­жно, а цр­квом се раз­лио ми­о­ми­рис од ког се ста­до­ше де­ша­ва­ти чу­да. Кад је до­спео у ма­на­стир Ми­ле­ше­ву, чу­да уче­ сти­ше, а на­род се ста­де са­би­ра­ти око Са­ви­ног гро­ба. Ње­го­ва моћ по­ста­де још ве­ћа кад на­род по­ста­де ра­ја, ка­да се ра­с у и по­гу­би у тур­ском роп­ству. Си­ла све­ти­тељ­ских мо­шти­ју по­ка­за се ја­чом од утвр­ђе­них гра­до­ва и вој­ски кра­ље­ ва и вел­мо­жа. На­род, на­ро­чи­то бо­ле­сни – кља­сти, умо­бол­ни, узе­ти – на­гр­ну ка Са­ви­ном гро­бу. Ме­ђу њи­ма, по­че­ше се ја­вља­ти и Тур­ци, а њи­хов број се то­ли­ко на­мно­жи да Си­нан-па­ша од­лу­чи да све­ти­тељ­ске мо­шти од­не­се што да­ље и да Са­ву укло­ни из на­ро­да. Та­ко 1595, на­кон ско­ро че­ти­ри ве­ка по­чин­ ка у Ми­ле­ше­ви, Са­ви­но те­ло, не­на­че­то тру­ље­њем, би пре­да­то пла­ме­ну на вра­ чар­ском бре­жуљ­ку. Да прах раз­ве­ју ве­тро­ви, да све­ти­тељ оде у за­бо­рав. Али, уме­сто у за­бо­рав, Са­вин прах се по­ме­ша за­у­век са би­ћем и суд­би­ном на­ро­да. Све­ти Са­ва је те­мељ на­шег иден­ти­те­та, и нај­твр­ђи је­мац на­шег оп­стан­ка. Што год је ума­кло мра­ку и смрт­ној ко­си, а но­си на­ше име и жиг на­ше суд­ би­не, жи­во је ње­го­вом сна­гом и по ње­го­вом бла­го­сло­ву. За све вре­ме на­шег тра­ја­ња од Све­тог Са­ве на­о­ва­мо, ни­смо има­ли твр­ђег гра­да од оног ко­ји је ни­као у на­шим ду­ша­ма из ње­го­вог пе­пе­ла. Све­ти Са­ва – то је осам ве­ко­ва пру­же­на ру­ка и отво­ре­но ср­це сви­ма ко­ји же­ле да жи­ве у ми­ру, ра­ду и сло­зи. Све­то­са­вље је веч­на, жи­ва ака­де­ми­ја љу­ба­ви и раз­у­ме­ва­ња, јед­ном за­сваг­ да упу­ће­на по­ру­ка љу­ди­ма свих ра­са и ве­ра да је све­ти­ња жи­во­та из­над сва­ке иде­о­ло­ги­је и по­ли­ти­ке, из­над свих омра­за и тр­ве­ња. У све­то­са­вљу зна­мо да има­мо јед­ног ду­хов­ног оца – ко­ји је отац и сво­ме оцу, и свим оче­ви­ма на­шег је­зи­ка и ве­ре, ко­ји су се ро­ди­ли пре и по­сле ње­га, а ко­ји су при­ми­ли ње­го­ва за­ко­но­пра­ви­ла и при­хва­ти­ли ње­го­ве ме­ре чо­ве­штва. Све­то­са­вље је све­тлост што нас оба­сја­ва из про­шло­сти. Ко­јој је пра­во име – веч­ност. (Од­лом­ци из све­то­сав­ске бе­се­де одр­жа­не у На­род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је, 27. фе­бру­а­ра 2018)

6

148. летопис за школску 2017/2018.

ХРО­НО­ЛО­ГИ­ЈА ВА­ЖНИХ ДО­ГА­ЂА­ЈА СЕП­ТЕМ­БАР 1. сеп­тем­бар – по­че­так но­ве школ­ске го­ди­не.

5. сеп­тем­бар – пре­да­ва­ње чу­ве­не ру­ске исто­ри­чар­ке Је­ле­не Гу­ско­ве у Фи­ ло­ло­шкој гим­на­зи­ји.

9. сеп­тем­бар – ак­ци­ја раз­ме­не уџ­бе­ни­ка у ор­га­ни­за­ци­ји Уче­нич­ког пар­ла­ мен­та Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је.

23–29. сеп­тем­бар – бо­ра­вак на­став­ни­ка и уче­ни­ка Гим­на­зи­је „Ера­змус Вид­ман“ из Шва­биш Ха­ла у окви­ру про­јек­та раз­ме­не уче­ни­ка; до­ма­ћи­ни су би­ли уче­ни­ци не­мач­ких оде­ље­ња дру­гог и тре­ћег раз­ре­да.

28–29. сеп­тем­бар – у по­се­ти Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји би­ли су ди­рек­тор Гим­на­зи­је „Оба­ла“ из Са­ра­је­ва Бен­ја­мин Хе­џић, про­фе­сор­ка Леј­ла Ту­це Пи­ ра­гић и се­кре­тар­ка шко­ле Ел­ви­ра Џин­до.

29. сеп­тем­бар – све­ча­ност по­во­дом Да­на Кон­фу­ци­је­вог ин­сти­т у­та.

ОК­ТО­БАР 3. ок­то­бар – по­се­та уче­ни­ка фран­цу­ских оде­ље­ња Ју­го­сло­вен­ској ки­но­те­ ци.

16–22. ок­то­бар – уче­шће уче­ни­ка ита­ли­јан­ских гру­па у Не­де­љи ита­ли­јан­ ског је­зи­ка.

23–25. ок­то­бар – у окви­ру Фе­сти­ва­ла ли­те­ра­т у­ре европ­ског Ме­ди­те­ра­на, пе­снич­ке три­би­не у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји одр­жа­ли су до­ма­ћи мла­ди пе­ сни­ци и пе­сни­ци са Ки­пра. Про­грам је ре­а­ли­зо­ван у са­рад­њи са Из­да­вач­ком ку­ћом Тре­ћи трг.

27. ок­то­бар – све­ча­но отва­ра­ње Учи­о­ни­це Кон­фу­ци­је у Фи­ло­ло­шкој гим­ на­зи­ји.

НО­ВЕМ­БАР 4. но­вем­бар – Са­јам обра­зо­ва­ња за уче­ни­ке тре­ћег и че­твр­тог раз­ре­да у ор­га­ни­за­ци­ји Уче­нич­ког пар­ла­мен­та, уз по­моћ бив­ших уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, а са­да сту­де­на­та и ди­пло­ма­ца.

8. но­вем­бар – по­чео са ра­дом Де­бат­ни клуб Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је.

15–17. но­вем­бар – ма­ни­фе­ста­ци­ја Да­ни Иве Ан­дри­ћа.

24. но­вем­бар – по­се­та уче­ни­ка и на­став­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је На­ род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је.

7

148. летопис за школску 2017/2018.

24. но­вем­бар – уче­шће уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је на так­ми­че­њу у бе­ сед­ни­штву за сред­њо­школ­це у ор­га­ни­за­ци­ји Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је.

28. но­вем­бар – пи­сме­ни део ис­пи­та ДСД из не­мач­ког је­зи­ка.

ДЕ­ЦЕМ­БАР 5. де­цем­бар – пред­став­ни­ци Срп­ско-фин­ског дру­штва „Се­у­ра“ одр­жа­ли су пре­зен­та­ци­ју фин­ског је­зи­ка уче­ни­ци­ма Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је.

6. де­цем­бар – го­сто­ва­ње фран­цу­ске књи­жев­ни­це Ни­не Јарге­ков у Фи­ло­ ло­шкој гим­на­зи­ји.

11. де­цем­бар – го­сто­ва­ње драм­ске тру­пе Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је у Кар­ло­ вач­кој гим­на­зи­ји и из­во­ђе­ње пред­ста­ве У вре­ме кон­зу­ла.

11. де­цем­бар – при­с у­ство уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је окру­глом сто­лу Го­ди­на 1847: пре­лом­на тач­ка срп­ске кул­ту­ре у ор­га­ни­за­ци­ји Фи­ло­ло­шког фа­ кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду.

13–15. де­цем­бар – уче­шће уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је у фи­нал­ној це­ре­ мо­ни­ји 45. Лим­ских ве­че­ри по­е­зи­је.

14. де­цем­бар – све­ча­на до­де­ла ди­пло­ма уче­ни­ци­ма ко­ји су у школ­ској 2016/2017. го­ди­ни по­ха­ђа­ли курс ко­реј­ског је­зи­ка у ор­га­ни­за­ци­ји Ам­ба­са­де Ко­ре­је.

15. де­цем­бар – све­ча­на до­де­ла ди­пло­ма уче­ни­ци­ма ко­ји су у школ­ској 2016/2017. го­ди­ни по­ха­ђа­ли курс пер­сиј­ског је­зи­ка у ор­га­ни­за­ци­ји Иран­ског кул­т ур­ног цен­тра.

19. де­цем­бар – по­се­та на­став­ни­ка и уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је Ита­ ли­јан­ском кул­т ур­ном цен­тру и дру­же­ње са ита­ли­јан­ским књи­жев­ни­ком Ди­ је­гом Ма­ра­ни­јем.

20. де­цем­бар – пред­ста­вља­ње про­гра­ма сту­ди­ра­ња у Фран­цу­ској за уче­ни­ ке фран­цу­ских оде­ље­ња у са­рад­њи са Фран­цу­ским ин­сти­т у­том.

21. де­цем­бар – ра­ди­о­ни­це ка­ри­јер­ног во­ђе­ња за уче­ни­ке тре­ћег и че­твр­тог раз­ре­да.

23. де­цем­бар – успе­шно за­вр­ше­на ху­ма­ни­тар­на ак­ци­ја Уче­нич­ког пар­ла­ мен­та чи­ји је циљ био при­ку­пља­ње зим­ске оде­ће, обу­ће и игра­ча­ка за шти­ће­ ни­ке Свра­ти­шта за де­цу ули­це и Уста­но­ве за де­цу и мла­де у Срем­чи­ци.

28. де­цем­бар – ка­ра­о­ке ве­че у ор­га­ни­за­ци­ји Уче­нич­ког пар­ла­мен­та.

ЈА­НУ­АР 9. ја­ну­ар – на­ста­вље­но пр­во по­лу­го­ди­ште на­кон но­во­го­ди­шњих и бо­жић­ них пра­зни­ка.

17. ја­ну­ар – отво­ре­на вра­та за бу­ду­ће уче­ни­ке и њи­хо­ве ро­ди­те­ље.

8

148. летопис за школску 2017/2018.

­ва Све­ти Са­ва. свих за­по­сле­них. ца и крај пр­вог по­лу­го­ди­шта школ­ске

РУ­АР

и Кон­фу­ци­је обе­ле­же­на је го­ди­на пса уз

МАРТ

и су­сре­ти у Кар­ло­вач­кој гим­на­зи­ји – в­ске, Фи­ло­ло­шке и Кар­ло­вач­ке гим­на­

и­је био је проф. др Ма­рек Пи­је­њо­жек, о­ди­ке на­ста­ве пољ­ског је­зи­ка на Пе­да­

аз­ре­да Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је на ра­ди­о­ је­зи­ку у Фран­цу­ском ин­сти­т у­т у у Бе­о­ Ни­ко­лић. обе­ле­жен је ме­сец фран­ко­фо­ни­је. Про­ лић и На­та­ли­ја Ни­ко­лић ор­га­ни­зо­ва­ле сни­ке. Нај­бо­љи уче­сни­ци кви­за до­би­ли е­о­гра­ду. Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, у прат­њи ди­рек­ ита­ли­јан­ског је­зи­ка Ја­сми­не Стој­ко­вић, у окви­ру раз­ме­не на­ше шко­ле и Гим­на­

РИЛ

по­се­ти­ла је де­ле­га­ци­ја Ин­сти­т у­та КЕ­ пред­сед­ни­ком Ин­сти­т у­та го­спо­ди­ном и Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­ по­моћ­ник ми­ни­стра за сред­ње обра­зо­ За­во­да за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и

9

148. летопис за школску 2017/2018.

14. април – одр­жа­но је Град­ско так­ми­че­ње Књи­жев­на олим­пи­ја­да у Фи­ло­ ло­шкој гим­на­зи­ји.

19. април – уче­шће уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је на Да­ни­ма Бе­о­гра­да.

19–22. април – уче­шће уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је на Кон­фе­рен­ци­ји БаЛ­МУН.

27. април – по­во­дом Да­на шко­ле, одр­жа­на је све­ча­ност Је­зик је бо­го­ва дар.

МАЈ 10. мај – проф. др Ра­дој­ка Вук­че­вић, ре­дов­на про­фе­сор­ка Фи­ло­ло­шког фа­ кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, одр­жа­ла је пре­да­ва­ње „За­што чи­та­ти аме­ рич­ку књи­жев­ност“ у би­бли­о­те­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је.

13. мај – Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње Књи­жев­на олим­пи­ја­да у Срем­ским Кар­ лов­ци­ма.

13. мај – Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње из стра­них је­зи­ка одр­жа­но у Ва­љев­ској гим­на­зи­ји и Ше­стој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји.

17. мај – уче­шће Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је на Бе­о­град­ском фе­сти­ва­лу по­е­зи­је.

18. мај – пре­да­ва­ње Цр­ве­ног кр­ста о пру­жа­њу пр­ве по­мо­ћи одр­жа­но је у са­ли за фи­зич­ко у ор­га­ни­за­ци­ји Уче­нич­ког пар­ла­мен­та.

19. мај – Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње из кла­сич­них је­зи­ка.

23. мај – Бра­ни­сла­ва Јо­ва­но­вић, исто­ри­чар­ка школ­ства, проф. еме­ри­т ус Ду­шан Ива­нић и проф. др Во­ји­слав Је­лић одр­жа­ли су пре­да­ва­ње „До­си­теј и срп­ска шко­ла“ у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји.

25. мај – по­след­њи дан шко­ле за уче­ни­ке че­твр­тог раз­ре­да.

27. мај – Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње из срп­ског је­зи­ка одр­жа­но у Тр­ши­ћу.

27. мај – Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње из исто­ри­је одр­жа­но у Зре­ња­ни­ну.

31. мај – ма­т ур­ски ис­пит из срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти.

ЈУН 1. јун – пи­сме­ни део ма­т ур­ског ис­пи­та из пр­вог стра­ног је­зи­ка.

2. јун – при­јем­ни ис­пит из срп­ског је­зи­ка.

3. јун – при­јем­ни ис­пит из стра­ног је­зи­ка.

4. јун – усме­ни део ма­т ур­ског ис­пи­та из пр­вог стра­ног је­зи­ка.

6–8. јун – од­бра­не ма­т ур­ских ра­до­ва.

12. јун – одр­жа­на је све­ча­на до­де­ла ме­ђу­на­род­но при­зна­тих ди­пло­ма за не­мач­ки и за фран­цу­ски је­зик на­шим уче­ни­ци­ма, тач­ни­је ди­пло­ма ДСД за не­мач­ки је­зик и ди­пло­ма ко­јом се кан­ди­да­ти осло­ба­ђа­ју по­ла­га­ња је­зич­ког те­ста при упи­с у на фа­кул­те­те фран­цу­ских уни­вер­зи­те­та.

14. јун – ма­т ур­ско ве­че у Хо­те­лу Хил­тон.

21. јун – по­след­њи на­став­ни дан за уче­ни­ке пр­вог, дру­гог и тре­ћег раз­ре­да.

22. јун – Ва­шар је­зи­ка.

10

148. летопис за школску 2017/2018.

ТАК­МИ­ЧЕ­ЊА СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК И ЈЕ­ЗИЧ­КА КУЛ­ТУ­РА 2018, РЕ­ПУ­БЛИЧ­КО ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ На Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње из срп­ског је­зи­ка и је­зич­ке кул­т у­ре, ко­је је одр­ жа­но у не­де­љу, 27. ма­ја 2018, от­пу­то­ва­ло је 37 уче­ни­ка на­ше шко­ле у прат­ њи че­ти­ри про­фе­сор­ке срп­ског је­зи­ка: мр Алек­сан­дре Ан­тић, Мир­ја­не Ко­ јић, Је­ле­не Ср­дић и Ма­ње Но­ви­ће­вић. Уче­ни­ке су за ово ве­ли­ко так­ми­че­ње при­пре­ма­ле про­фе­сор­ке: мр Алек­сан­дра Ан­тић, Мир­ја­на Ко­јић, др Би­ља­на Бра­нић Ла­ти­но­вић, Сла­ђа­на Са­во­вић, Је­ле­на Ср­дић, Је­ле­на До­брић, Ма­ња Но­ви­ће­вић, Људ­ми­ла Пен­дељ и Дра­га­на Ми­ла­но­вић. У Бе­о­град смо се вра­ ти­ли са 20 на­гра­да. ПР­ВИ РАЗ­РЕД Пред­мет­ни на­став­ник­

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

Пла­сман­

Са­шка Ди­ми­три­је­вић I2

дру­го ме­сто­

Мир­ја­на Ко­ји­ћ

А­на Ми­лој­ко­вић I3

тре­ће ме­сто­

Мир­ја­на Ко­јић­

Ја­на Ста­ни­са­вље­вић I6

тре­ће ме­сто­

Мр А­лек­сан­дра Ан­тић­

11

148. летопис за школску 2017/2018.

ДРУ­ГИ РАЗ­РЕД Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

Ле­на Ви­ћен­ти­је­вић II4

дру­го ме­сто­

Сла­ђа­на Са­во­вић­

Је­ле­на Ба­то­вац II1

тре­ће ме­сто­

Је­ле­на Ср­ди­ћ

А­на Бу­ла­то­вић II1

тре­ће ме­сто­

Је­ле­на Ср­дић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

Да­ја­на Осма­ни III1

дру­го ме­сто­

Ма­ња Но­ви­ће­вић­

Јо­ва­на Ста­ро­вић III3

тре­ће ме­сто­

Је­ле­на До­брић­

Та­ња Пе­тро­вић III1

тре­ће ме­сто­

Ма­ња Но­ви­ће­вић­

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

ТРЕ­ЋИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

12

148. летопис за школску 2017/2018.

ЧЕ­ТВР­ТИ РАЗ­РЕД Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

И­ва­на Ми­ли­ће­вић IV1

пр­во ме­сто­

Дра­га­на Ми­ла­но­вић­

Ма­ра Ка­ра­ку­ше­вић IV2

пр­во ме­сто­

Дра­га­на Ми­ла­но­вић­

Ма­ша Пе­тро­вић IV3

пр­во ме­сто­

Људ­ми­ла Пен­дељ­

Ми­ле­на Пе­тро­вић IV3

пр­во ме­сто­

Људ­ми­ла Пен­дељ­

Ми­ли­ца Да­мја­но­вић IV4

пр­во ме­сто­

Људ­ми­ла Пен­дељ­

Ми­ли­ца Рај­ко­вић IV4

пр­во ме­сто­

Људ­ми­ла Пен­де­љ

А­лек­сан­дра Сер­дар IV4

дру­го ме­сто­

Људ­ми­ла Пен­дељ­

До­рис Пан­те­лић IV6

дру­го ме­сто­

Људ­ми­ла Пен­дељ­

Је­ле­на Си­мић IV2

дру­го ме­сто­

Дра­га­на Ми­ла­но­ви­ћ

Ан­дри­ја­на Мла­де­но­вић IV1

тре­ће ме­сто­

Дра­га­на Ми­ла­но­ви­ћ

И­ва­на Сте­ва­но­вић IV3

тре­ће ме­сто­

Људ­ми­ла Пен­дељ

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

КЊИ­ЖЕВ­НА ОЛИМ­ПИ­ЈА­ДА 2018, РЕ­ПУ­БЛИЧ­КО ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ На Књи­жев­ној олим­пи­ја­ди – ре­пу­блич­ки ни­во, ко­ја се одр­жа­ла у Срем­ ским Кар­лов­ци­ма 13. ма­ја 2018, уче­ство­ва­ло је 47 уче­ни­ка на­ше шко­ле. Уче­ ни­ци су от­пу­то­ва­ли у Кар­лов­це у прат­њи про­фе­сор­ки књи­жев­но­сти: др Мир­ја­не Ста­кић Сав­ко­вић, др Ка­та­ри­не Ву­чић, Ива­не Це­ро­ви­не, Ле­ле Ро­ сић и др Ви­о­ле­те Је­ла­чић Ср­буљ. Уче­ни­ке су при­пре­ма­ле сле­де­ће про­фе­сор­ке књи­жев­но­сти: др Алек­сан­дра Ку­змић, Та­тја­на Жи­гић, Ле­ла Ро­сић, Ива­на Це­ ро­ви­на, др Мир­ја­на Ста­кић Сав­ко­вић и др Ка­та­ри­на Ву­чић. На­ши уче­ни­ци су осво­ји­ли 11 на­гра­да. Че­стит­ке свим ђа­ци­ма ко­ји су би­ли у Срем­ским Кар­лов­ци­ма на Књи­жев­ ној олим­пи­ја­ди!

13

148. летопис за школску 2017/2018.

ПР­ВИ РАЗ­РЕД Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

тре­ће ме­сто­

Др Алек­сан­дра Ку­змић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

Ду­ња Га­јић II1

дру­го ме­сто­

Др Мир­ја­на Ста­кић Сав­ко­ви­ћ

И­ва­на Ве­лов II6

дру­го ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чић­

Ле­на Ви­ћен­ти­је­вић II4

тре­ће ме­сто­

Др Мир­ја­на Ста­кић Сав­ко­вић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

Да­ја­на Осма­ни III1

дру­го ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чић­

Пе­тар Вит­ко­вић III1

дру­го ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чић­

Те­о­до­ра Ђор­ђе­вић III6

дру­го ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чић­

Ва­лен­ти­на Чер­ни­цин III6

тре­ће ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чић­

Ма­ша Ећи­мо­вић III6

тре­ће ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чић­

Те­о­до­ра Ба­то­ћа­нин III5

тре­ће ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чи­ћ

А­на Ми­ла­ди­но­вић III1

тре­ће ме­сто­

Др Ка­та­ри­на Ву­чић

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ Ја­на Ста­ни­са­вље­вић I6

ДРУ­ГИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

ТРЕ­ЋИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

Пре­но­си­мо вам ис­ку­ство уче­ни­ца тре­ћег раз­ре­да ко­је су на овом зна­чај­ ном так­ми­че­њу осво­ји­ле вред­не на­гра­де: Уче­ство­ва­ле смо на Књи­жев­ној олим­пи­ја­ди у тре­ћем раз­ре­ду, и то уче­шће мо­же­мо јед­но­став­но на­зва­ти на­до­град­њом ра­да на не­че­му што је би­ло пра­во 14

148. летопис за школску 2017/2018.

ужи­ва­ње: во­ли­мо књи­жев­ност, а по­себ­но не­ка де­ла ко­ја се об­ра­ђу­ју у тре­ћој го­ ди­ни, и ово так­ми­че­ње пред­ста­вља са­мо је­дан на­чин да јој при­ђе­мо дру­га­чи­је и обра­ти­мо па­жњу на ви­ше де­та­ља, усва­ја­ју­ћи но­ва зна­ња. Све то је пот­кре­ пље­но мо­ти­ва­ци­јом да осво­ји­мо и не­ке на­гра­де, у че­му смо и ус­пе­ле, а то нам зна­чи због то­га што оне пред­ста­вља­ју по­твр­ду на­шег тру­да и ра­да ко­ји се не сво­ди на спре­ма­ње са­мо јед­ног де­ла гра­ди­ва, већ на ве­ли­ку же­љу да у књи­жев­ ност за­ђе­мо што ду­бље и де­таљ­ни­је. На кра­ју кра­је­ва, омо­гу­ћа­ва­ње то­га је јед­на од пред­но­сти Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, а ми смо сво­је мо­гућ­но­сти же­ле­ле до мак­си­му­ма да ис­ко­ри­сти­мо. Ана Ми­ла­ди­но­вић Та­ња Пе­тро­вић Ана Цве­та­но­вић Да­ја­на Осма­ни, уче­ни­це III1

15

148. летопис за школску 2017/2018.

РЕ­ПУ­БЛИЧ­КО ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ ИЗ СТРА­НИХ ЈЕ­ЗИ­КА Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње из стра­них је­зи­ка одр­жа­но је у Ва­ље­ву, 13. ма­ја 2018, осим за ен­гле­ски је­зик, ко­је је одр­жа­но у Бе­о­гра­ду, у Ше­стој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји. На­ши уче­ни­ци осво­ји­ли су укуп­но 13 на­гра­да. Че­стит­ке свим уче­ни­ци­ма ко­ји су уче­ство­ва­ли на ре­пу­блич­ким так­ми­че­њи­ма из стра­них је­зи­ка! ЧЕ­ТВР­ТИ РАЗ­РЕД ЕН­ГЛЕ­СКИ ЈЕ­ЗИК Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

дру­го ме­сто у спе­ ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­

Мар­га­ре­та Љу­би­са­вље­вић­

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

Ми­ле­на Ми­ло­ше­вић IV2

пр­во ме­сто у спе­ ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­

А­на Јан­ко­вић­

Ка­та­ри­на Пе­тро­вић IV2

дру­го ме­сто у спе­ ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­

А­на Јан­ко­вић­

Ма­ра Ка­ра­ку­ше­вић IV2

тре­ће ме­сто у спе­ ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­

А­на Јан­ко­вић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

пр­во ме­сто у спе­ ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­

Мр На­та­ли­ја Јер­мо­лен­ко

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ Ма­ри­ја Ни­ко­лић IV1

ФРАН­ЦУ­СКИ ЈЕ­ЗИК

РУ­СКИ ЈЕ­ЗИК Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ И­ва­на Сте­ва­но­вић IV3

16

148. летопис за школску 2017/2018.

НЕ­МАЧ­КИ ЈЕ­ЗИК Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

Ми­ли­ца Да­мја­но­вић IV4

До­бри­ла Ди­ми­три­је­ пр­во ме­сто у спе­ вић/Ни­на Пе­тро­вић ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­ Бо­кић­

Со­фи­ја Ма­тић IV4

До­бри­ла Ди­ми­три­је­ пр­во ме­сто у спе­ вић/Ни­на Пе­тро­вић ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­ Бо­кић­

Ми­ли­ца Сто­ји­ло­вић IV4

До­бри­ла Ди­ми­три­је­ дру­го ме­сто у спе­ вић/Ни­на Пе­тро­вић ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји­ Бо­ки­ћ

И­ТА­ЛИ­ЈАН­СКИ ЈЕ­ЗИК Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ Јо­ва­на Ба­бо­вић IV3

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

дру­го ме­сто у спе­ци­ јал­ној ка­те­го­ри­ји­

Је­ле­на Та­на­ско­вић­

ШПАН­СКИ ЈЕ­ЗИК Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ ник­

Ми­ли­ца Ма­тић IV6

пр­во ме­сто у спе­ци­ јал­ној ка­те­го­ри­ји­

Сло­бо­дан­ка Сто­ја­но­вић­

До­рис Пан­те­лић IV6

дру­го ме­сто у спе­ци­ јал­ној ка­те­го­ри­ји­

Сло­бо­дан­ка Сто­ја­но­вић­

На­та­ли­ја Недељковић IV6

друго ме­сто у спе­ци­ јал­ној ка­те­го­ри­ји­

Сло­бо­дан­ка Сто­ја­но­вић­

Со­ња Стан­ко­вић IV6

тре­ће ме­сто у спе­ци­ јал­ној ка­те­го­ри­ји­

Сло­бо­дан­ка Сто­ја­но­вић­

17

148. летопис за школску 2017/2018.

РЕ­ПУ­БЛИЧ­КО ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ ИЗ КЛА­СИЧ­НИХ ЈЕ­ЗИ­КА Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње одр­жа­но је на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ ду, 19. ма­ја 2018. На­ши уче­ни­ци осво­ји­ли су 14 на­гра­да. ЛА­ТИН­СКИ ЈЕ­ЗИК ПР­ВИ РАЗ­РЕД Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

Јо­ва­на Ан­ђе­лић I6

пр­во ме­сто­

Га­бри­је­ла Пе­тро­вић­

Ја­на Ста­ни­са­вље­вић I6

дру­го ме­сто­

Га­бри­је­ла Пе­тро­вић­

Јо­ва­на Хра­ни­са­вље­ви I6

дру­го ме­сто­

Га­бри­је­ла Пе­тро­вић­

А­ња Ар­на­у ­то­вић I1

тре­ће ме­сто­

Га­бри­је­ла Пе­тро­вић­

Ан­ђа Ми­цић I6

тре­ће ме­сто­

Га­бри­је­ла Пе­тро­вић­

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

18

148. летопис за школску 2017/2018.

ДРУ­ГИ РАЗ­РЕД Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

дру­го ме­сто­

А­на Ђор­ђе­вић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

тре­ће ме­сто­

Бра­ни­сла­ва Пља­кић Пи­ри­ва­трић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

А­лек­са Кри­во­ши­ја IV3

пр­во ме­сто­

Бра­ни­сла­ва Пља­кић Пи­ри­ва­трић­

Је­ле­на Си­мић IV2

дру­го ме­сто­

Је­ле­на Са­вић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

У­рош Мар­ти­но­вић I5

дру­го ме­сто­

Ма­ри­ја­на Ба­ки­ћ

Ан­ђа Де­ли­ба­шић I5

тре­ће ме­сто­

Ма­ри­ја­на Ба­кић­

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ Ле­на Ви­ћен­ти­је­вић II4

ТРЕ­ЋИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ Те­о­до­ра Ба­то­ћа­нин III5

ЧЕ­ТВР­ТИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

КЛА­СИЧ­НИ ГРЧ­КИ ЈЕ­ЗИК ПР­ВИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

19

148. летопис за школску 2017/2018.

ДРУ­ГИ РАЗ­РЕД Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

пр­во ме­сто­

А­на Ђор­ђе­вић­

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ник­

Те­о­до­ра Вра­нић III5

дру­го ме­сто­

Је­ле­на Са­вић­

Је­ле­на Жив­ко­вић III5

тре­ће ме­сто­

Је­ле­на Са­вић

Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ Ду­шан Пе­тро­вић II5 ТРЕ­ЋИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­

20

148. летопис за школску 2017/2018.

РЕ­ПУ­БЛИЧ­КО ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ ИЗ ИСТО­РИ­ЈЕ Ре­пу­блич­ко так­ми­че­ње из исто­ри­је одр­жа­но је у Зре­ња­ни­ну, 26. ма­ја 2018. На­шу шко­лу пред­ста­вља­ла је Ја­на Мар­ко­вић, уче­ни­ца пр­вог раз­ре­да, ко­ја је и осво­ји­ла дру­гу на­гра­ду. Уче­ни­цу је при­пре­ма­ла про­фе­сор­ка исто­ри­је др Сте­ла Га­шпа­ро­вић. ПР­ВИ РАЗ­РЕД Име и пре­зи­ме уче­ни­ка­ Ја­на Мар­ко­вић I3

Пла­сман­

Пред­мет­ни на­став­ни­к

дру­го ме­сто­

Др Сте­ла Га­шпа­ро­вић

НА­ГРА­ДЕ НА БЕ­ОПС-У У Ма­те­ма­тич­кој гим­на­зи­ји у Бе­о­гра­ду, 24. но­вем­бра 2017, одр­жа­но је так­ ми­че­ње у бе­сед­ни­штву – Бе­о­град­ско бе­сед­ни­штво сред­њо­шко­ла­ца. На­ше две уче­ни­це осво­ји­ле су на­гра­де: Ка­та­ри­на Ла­зић, уче­ни­ца IV1, дру­га на­гра­да, и Иси­до­ра Иче­лић, уче­ни­ца IV5, тре­ћа на­гра­да. Уче­ни­це су за так­ми­че­ње при­ пре­ма­ле про­фе­сор­ке ре­то­ри­ке и бе­сед­ни­штва др Ви­о­ле­та Је­ла­чић Ср­буљ и Је­ле­на Са­вић.

НА­ГРА­ДЕ ДРУ­ШТВА ЗА СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК И КЊИ­ЖЕВ­НОСТ На Ре­пу­блич­ком зим­ском се­ми­на­ру за на­став­ни­ке срп­ског је­зи­ка и књи­ жев­но­сти, ко­ји се одр­жа­вао од 8. до 10. фе­бру­а­ра 2018. го­ди­не на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду, Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји до­де­ље­не су сле­де­ће на­гра­де: • ЛИН­ГВИ­СТИЧ­КА СЕК­ЦИ­ЈА ФИ­ЛО­ЛО­ШКЕ ГИМ­НА­ЗИ­ЈЕ, др Би­ ља­на Бра­нић Ла­ти­но­вић: пр­ва на­гра­да за нај­бо­љу лин­гви­стич­ку сек­ци­ју Ср­би­је; • ИВА­НА ВЕ­ЛОВ, уче­ни­ца II6, предметнa на­став­ни­ца др Ка­та­ри­на Ву­ чић: пр­ва на­гра­да за нај­у­спе­шни­ји пи­сме­ни за­да­так (Лик Све­тог Са­ве у на­род­ном пре­да­њу); 21

148. летопис за школску 2017/2018.

• МЛА­ДИ ФИ­ЛО­ЛОГ, ча­ со­пис на­ше шко­ле за срп­ски је­зик и књи­жев­ност: дру­га на­гра­да за нај­бо­љи сред­њо­ школ­ски ча­со­пис у школ­ској 2016/2017. го­ди­ни. Се­ми­на­ру је при­с у­ство­ ва­ло и пет­на­ест про­фе­сор­ки срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­ сти из на­ше шко­ле. Др Мир­ја­ на Ста­кић Сав­ко­вић одр­жа­ла је ра­ди­о­ни­цу на те­му По­е­зи­ја у по­е­ти­ци Јо­ва­на Ду­чи­ћа. Пре­но­си­мо вам ре­чи Ива­ не Ве­лов, до­бит­ни­це на­гра­де за нај­бо­љи пи­сме­ни за­да­так у Ср­би­ји: Дра­го ми је што сам има­ ла при­ли­ке да уче­ству­јем на кон­кур­су Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­жев­ност за нај­бо­ љи пи­сме­ни за­да­так у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји и пу­но за­хва­љу­јем сво­јој про­фе­сор­ки књи­жев­но­сти Ка­та­ри­ни Ву­чић што ме је по­зва­ла да се при­ја­вим и пру­жи­ла ми по­др­шку. Ка­да ми је ја­вље­но да сам осво­ји­ла пр­ву на­гра­ду, об­у­зе­ла ме је ра­ дост и би­ла сам из­не­на­ђе­на. За­тим је до­шла до­де­ла на­гра­да и то је био ве­о­ма зна­ча­јан тре­ну­так за ме­не. На до­де­ли су би­ле мо­ја про­фе­сор­ка и раз­ред­на, а до­шла је и мо­ја дру­га­ри­ца да ми пру­жи по­др­шку. Осе­ћа­ла сам се по­но­сно што сам пред­ста­вља­ла сво­ју шко­лу и би­ла сам за­хвал­на јер се мој труд ис­пла­тио. Ни­ка­да не­ћу за­бо­ра­ви­ти ус­хи­ће­ње и сре­ћу ко­ју сам осе­ћа­ла оног тре­нут­ка ка­ да су ми уру­чи­ли на­гра­ду. То је за­и­ста био је­дан све­чан и ди­ван до­га­ђај ко­ји ћу увек пам­ти­ти. Ива­на Ве­лов II6

22

148. летопис за школску 2017/2018.

ОЛИМ­ПИ­ЈА­ДА ЗНА­ЊА ИЗ РУ­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА У по­слов­ном цен­тру НИС-а, у Но­вом Са­ду, у не­де­љу, 27. ма­ја 2018, одр­жа­ на је Олим­пи­ја­да зна­ња из ру­ског је­зи­ка (део про­гра­ма Енер­ги­ја зна­ња). На­ша шко­ла је, као и прет­ход­них не­ко­ли­ко го­ди­на, уче­ство­ва­ла у овом так­ми­че­њу, и то Ми­ли­ца Ја­ко­вље­вић (дру­ги раз­ред) и Ан­ге­ли­на Та­дић (тре­ћи раз­ред). Ове го­ди­не так­ми­че­ње је одр­жа­но у пет ка­те­го­ри­ја, а на­ша уче­ни­ца II3 (ру­ско оде­ље­ње) Ми­ли­ца Ја­ко­вље­вић дру­ги је ап­со­лут­ни по­бед­ник (има­ла је 99 по­ е­на од 100), за­пра­во она је би­ла дру­га у тре­ћој ка­те­го­ри­ји (у ко­јој се так­ми­че уче­ни­ци фи­ло­ло­шких оде­ље­ња пр­вог и дру­гог раз­ре­да и уче­ни­ци тре­ћег и че­твр­тог раз­ре­да оста­лих гим­на­зи­ја и сред­њих струч­них шко­ла), а на кра­ју се би­ра тро­је ап­со­лут­них по­бед­ни­ка из свих пет ка­те­го­ри­ја. Ми­ли­цу је при­ пре­ма­ла про­фе­сор­ка ру­ског је­зи­ка Ве­сна Ма­ри­чић. Че­стит­ке! Све по­хва­ле и Ан­ге­ли­ни Та­дић и про­фе­сор­ки Јо­ва­ни Стој­ко­вић.

23

148. летопис за школску 2017/2018.

МЕ­ЂУ­НА­РОД­НА НА­ГРА­ДА НА ТАК­МИ­ЧЕ­ЊУ ИЗ ЛА­ТИН­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА У ИТА­ЛИ­ЈИ Cer­ta­men Ci­ce­ro­ni­a­num XXXVI­II У ита­ли­јан­ском гра­ду Ар­пи­но, Ци­це­ро­но­вом род­ном ме­сту, у пе­ри­о­ду од 10. до 13. ма­ја 2018. го­ди­не Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја је уче­ство­ва­ла на 38. ме­ђу­ на­род­ном так­ми­че­њу у пре­во­ђе­њу Ци­це­ро­но­вих де­ла. Ово­го­ди­шња ма­ни­ фе­ста­ци­ја је но­си­ла на­зив Om­nia sum­ma con­se­cu­tus es. Vir­tu­te du­ce et co­mi­te for­tu­na. На­ша шко­ла на овом так­ми­че­њу уче­ству­је од 1991. го­ди­не. Ове го­ди­ не на пут је кре­ну­ло дво­је уче­ни­ка IV раз­ре­да, Ми­ле­на Пе­тро­вић и Алек­са Кри­во­ши­ја, за­јед­но са сво­јом про­фе­сор­ком ла­тин­ског је­зи­ка Бра­ни­сла­вом Пља­кић Пи­ри­ва­трић. У ја­кој кон­ку­рен­ци­ји, у ко­јој пр­ва ме­ста тра­ди­ци­о­нал­ но за­у­зи­ма­ју Ита­ли­ја­ни и Нем­ци ко­ји ла­тин­ски је­зик из­у­ча­ва­ју у кла­сич­ним гим­на­зи­ја­ма то­ком осмо­го­ди­шњег уче­ња, уче­ство­ва­ло је три сто­ти­не пе­де­сет уче­ни­ка из че­тр­на­ест европ­ских зе­ма­ља, а на­ша уче­ни­ца Ми­ле­на Пе­тро­вић вра­ти­ла се са по­ча­сном на­гра­дом. Ово је че­твр­ти пут да је Фи­ло­ло­шка гим­ на­зи­ја по­сти­гла та­кав успех. Док су се уче­ни­ци так­ми­чи­ли, про­фе­сор­ка је при­с у­ство­ва­ла Се­ми­на­ру Auc­to­ri­tas et dis­si­mu­la­tio. Про­ве­ли смо три не­за­бо­ рав­на да­на у див­ном дру­же­њу, пре­во­ђе­њу и раз­ме­ни струч­них ис­ку­ста­ва, те у оби­ла­ску Ар­пи­на. Бра­ни­сла­ва Пља­кић Пи­ри­ва­трић, про­фе­сор­ка кла­сич­них је­зи­ка

На­гра­ђе­на уче­ни­ца Ми­ле­на Пе­тро­вић

Mar­cus Tul­li­us Ci­ce­ro no­bi­scum 24

148. летопис за школску 2017/2018.

НА­ГРА­ДЕ НА КЊИ­ЖЕВ­НИМ КОН­КУР­СИ­МА НА­ГРА­ДЕ ЗА УЧЕ­НИ­ЦЕ ФИ­ЛО­ЛО­ШКЕ ГИМ­НА­ЗИ­ЈЕ НА КЊИ­ЖЕВ­НОМ КОН­КУР­СУ „БО­РИ­СЛАВ ПЕ­КИЋ“ У че­твр­так, 19. апри­ла, про­гла­ше­ни су по­бед­ни­ци Књи­жев­ног кон­кур­са „Бо­ри­слав Пе­кић“. Ме­ђу на­гра­ђе­ни­ма су се на­шле и уче­ни­це Фи­ло­ло­шке гим­ на­зи­је: Та­ра Ту­ше­вљак (I раз­ред, пред­мет­на на­став­ни­ца Ива­на Це­ро­ви­на), Ана Гра­о­вац, Ми­ња Ла­за­ре­ски и Ана Огри­зо­вић (IV раз­ред, пред­мет­на на­ став­ни­ца Ле­ла Ро­сић). Уче­ни­це су осво­ји­ле на­гра­де за сле­де­ће ли­те­рар­не ра­до­ве: Пе­сме: I на­гра­да – „Сви пу­те­ви пред на­ма“ – Та­ра Ту­ше­вљак II на­гра­да – „Кре­вет“ – Ана Гра­о­вац III на­гра­да – „Ци­пе­ле“ – Ми­ња Ла­за­ре­ски

Есеј: II на­гра­да – „Раз­го­вор Ива­на Ка­ра­ма­зо­ва и Фа­у­ста“ – Ана Огри­зо­вић

У на­став­ку про­чи­тај­те на­гра­ђе­ну пе­сму Та­ре Ту­ше­вљак

Сви пу­те­ви пред на­ма По­не­кад мут­но де­лу­је све И сен­ке пре­пре­че све што ле­по је И чи­ни ми се на трен­ Да свет је из­гу­бљен Али у тре­ну­ци­ма тим­ Не смем да се за­др­жи­м Јер ту су још увек сно­ви И мно­ги пу­те­ви но­ви.

25

148. летопис за школску 2017/2018.

ЛИМ­СКЕ ВЕ­ЧЕ­РИ ПО­Е­ЗИ­ЈЕ Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја има­ла је и ове го­ди­не сво­је пред­став­ни­ке у фи­на­лу Лим­ских ве­че­ри по­е­зи­је. Уче­ни­це Пе­тра Ви­да­ко­вић Цвет­ко­вић (III6, про­фе­ сор­ка Ка­та­ри­на Ву­чић) и Ми­ли­ца Ар­бу­ти­на (III5, про­фе­сор­ка Ве­сна Цре­пу­ ља­ре­вић) про­ве­ле су три ле­па да­на у При­бо­ју, у прат­њи про­фе­сор­ке Ве­сне Цре­пу­ља­ре­вић. Дом кул­т у­ре „Пи­во Ка­ра­ма­ти­је­вић“ и на­ши до­ма­ћи­ни из При­бо­ја при­ пре­ми­ли су бо­гат кул­т ур­ни са­др­жај, а у окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је пред­ста­вље­на је и збир­ка пе­са­ма 1862 про­шло­го­ди­шњег по­бед­ни­ка Мар­ка Јо­ви­ћа, бив­шег уче­ни­ка на­ше шко­ле. Жи­ри у са­ста­ву: проф. др Ја­сми­на Ах­ме­та­гић, пред­сед­ни­ца, и чла­ни­це проф. др Све­тла­на Ка­ле­зић Ра­до­њић и Бо­ја­на Сто­ја­но­вић Ро­сић про­гла­сио је Пе­тру Ви­да­ко­вић Цвет­ко­вић по­бед­ни­цом, та­ко да са не­стр­пље­њем оче­ку­је­ мо об­ја­вљи­ва­ње ње­не пр­ве збир­ке пе­са­ма на­ред­не го­ди­не! Пре­но­си­мо вам ре­чи и јед­ну од пе­са­ма на­ше Пе­тре: Кра­јем 2017. има­ла сам част да от­пу­ту­јем у При­бој са јед­ном од фи­на­ лист­ки­ња на­ше шко­ле, Ми­ли­цом Ар­бу­ти­ном (III5), и про­фе­сор­ком књи­жев­ но­сти Ве­сном Цре­пу­ља­ре­вић као јед­на од пет фи­на­ли­ста 45. Лим­ских ве­че­ри по­е­зи­је. Уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је се, тра­ди­ци­о­нал­но, го­ди­на­ма так­ми­че из ра­зних је­зич­ки ори­јен­ти­са­них пред­ме­та, као што су так­ми­че­ња из срп­ског је­зи­ка или ла­тин­ског је­зи­ка, али и из књи­жев­но­сти. Ме­ђу­тим, ма­њи број уче­ ни­ка уче­ству­је на так­ми­че­њи­ма кре­а­тив­ни­јег ка­рак­те­ра, као што су так­ми­ че­ња из пи­са­ња по­е­зи­је, про­зе или есеј­ских тек­сто­ва. Мо­ја про­фе­сор­ка књи­жев­но­сти др Ка­та­ри­на Ву­чић до­бро по­зна­је сво­је ђа­ке, њи­хо­ва ин­те­ре­со­ва­ња и по­тен­ци­ја­ле, те ми је пре­по­ру­чи­ла да по­ша­љем свој ру­ко­пис по­е­зи­је „Ма­слач­ци“ на кон­курс 45. Лим­ских ве­че­ри по­е­зи­је. Још увек се на­је­жим ка­да се се­тим тре­нут­ка ка­да ми је са­оп­ште­но да сам јед­на од фи­ на­ли­ста. Мо­рам да при­знам: вр­ло је ле­по би­ти је­дан од пет фи­на­ли­ста ка­да се узме у об­зир да су уче­ство­ ва­ли уче­ни­ци сред­њих шко­ ла из 20 гра­до­ва Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Још је леп­ше јед­но­гла­сном од­ лу­ком жи­ри­ја овог пре­сти­жног ре­ги­о­нал­ног по­ет­ског кон­кур­са би­ти из­гла­сан за по­бед­ ни­ка. Нај­бо­љи део пр­ве на­гра­ де је­сте штам­па­ње пр­ве збир­ ке пе­са­ма, што је ис­пу­ни­ло мој сан да имам сво­ју збир­ку 26

148. летопис за школску 2017/2018.

по­е­зи­је. Ово ни­је са­мо ве­ли­ки успех за ме­не, већ и за мо­ју про­фе­сор­ку ко­ја је би­ла уз ме­не и по­др­жа­ва­ла ме све вре­ме, али и за Фи­ло­ло­шку гим­на­зи­ју за­то што је ово још јед­на од по­бе­да на­ших уче­ни­ка ко­је са­мо на­ста­вља­ју да се ни­жу у ра­зним обла­сти­ма. Има­ла сам част да упо­знам фе­но­ме­нал­не пе­сни­ке, глум­це и та­лен­то­ва­не вр­шња­ке ко­ји ово ис­ку­ство чи­не по­себ­но ле­пим. На­дам се да ће Фи­ло­ло­шку гим­на­зи­ју и 2018. го­ди­не на 46. Лим­ским ве­че­ри­ма по­е­зи­је да­ро­ви­ти уче­ни­ци оки­ти­ти ло­во­ро­вим вен­ци­ма! Пе­тра Ви­да­ко­вић Цвет­ко­вић, III6

Ви­со­ка ре­не­сан­са

Крх­ка. Не због зној­них очи­ју, или бо­ра Ди­ре­ро­вих пор­тре­та.

Про­сто сам ви­со­ка. Но­жним пр­сти­ма до­ти­чем зе­мљу, гла­ва по­сра­на птич­јим гов­ни­ма.

Мла­де ста­бљи­ке не­жне, ду­ге че­ка­ју да се пре­ло­ме. Мост из ки­ше. Ду­ге.

Оцва­ли ма­сла­чак је­два да има ко­рен. Би­тан део су оне ствар­чи­це из гла­ве.

Стал­но се ра­си­па­ју, ле­те, са­де, да­ју се­бе Ми­сли или онај по­љу­бац ко­ји увек до­че­ка бла­то.

Не­ка­да ре­флек­то­ва­но сун­це; са­да по­све­тле­ле до бе­ли­не – мо­гу да (се) пре­но­се.

Ка­да сви ми­си­о­на­ри од­ле­те, ста­бљи­ку ни­шта не ву­че осим гра­ви­та­ци­је. Пе­тра Ви­да­ко­вић Цвет­ко­вић, III6

27

148. летопис за школску 2017/2018.

НА­ГРА­ДА ЗА НАЈ­БО­ЉИ МА­ТУР­СКИ РАД Ма­т ур­ски рад из ли­ков­не кул­т у­ре уче­ни­це Ја­не Пе­тро­вић при­ре­ђен је и об­ја­вљен као књи­га Чу­де­сни свет сли­кар­ства Гу­ста­ва Клим­та и Ал­фон­са Му­хе у из­да­њу За­ду­жби­не Ан­дре­је­вић. Ма­т ур­ски рад је од­бра­њен 6. ју­на 2017. го­ди­не пред ко­ми­си­јом ко­ју су чи­ни­ли: Је­ле­на Пан­тић Илић, про­фе­сор­ка ли­ ков­не кул­т у­ре – мен­тор, про­фе­сор Дра­ги­ша Бу­шић и про­фе­сор­ка На­та­ли­ја Ни­ко­лић. О Ја­ни­ној књи­зи исто­ри­чар­ке умет­но­сти Све­тла­на Ми­тић и Иво­на Фрегл пи­шу: „[...] Ко­ри­сте­ћи ана­ли­тич­ки при­ступ и ком­па­ра­тив­ни ме­тод у ком­би­на­ ци­ји са са­вре­ме­ном ли­те­ра­т у­ром и ар­хив­ском гра­ђом, ау­тор­ка нас уво­ди у ши­ре по­ље де­ло­ва­ња Клим­та и Му­хе, до­при­но­се­ћи са­гле­да­ва­њу њи­хо­ве уло­ге у кон­тек­сту сво­га вре­ме­на, као и по­сред­но у ус­по­ста­вља­њу кон­ти­ну­и­те­та са сли­кар­ством три­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка. Нео­ро­ман­ти­чар­ски, лир­ски стил пи­са­ња, ана­ли­за ко­ја фор­мал­но на­ли­ку­је ана­ли­зи књи­жев­ног де­ла, до­при­но­се чи­тљи­во­сти и жи­во­сти из­ло­же­них чи­ ње­ни­ца и ау­тор­ских про­ми­шља­ња. [...]“ 28

148. летопис за школску 2017/2018.

КЊИ­ЖЕВ­НИ СУ­СРЕ­ТИ ФЕ­С ТИ­ВАЛ ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РЕ ЕВРОП­СКОГ МЕ­ДИ­ТЕ­РА­НА Фи­ло­ло­шку гим­на­зи­ју, у окви­ру Фе­сти­ва­ла ли­те­ра­т у­ре европ­ског Ме­ди­ те­ра­на, ко­ји огра­ни­зу­је „Тре­ћи трг“, по­се­ти­ли су мла­ди до­ма­ћи пе­сни­ци у по­ не­де­љак, 23. ок­то­бра, као и пе­сни­ци са Ки­пра у сре­ду, 25. ок­то­бра 2017. Сте­ван Та­та­ло­вић, ово­го­ди­шњи до­бит­ник Бран­ко­ве на­гра­де, На­та­ли­ја Јо­ ва­но­вић, Ог­њен Ак­сен­ти­је­вић и Јо­ван Мар­ко­вић, ау­то­ри ИК „Тре­ћи трг“ чи­је су збир­ке об­ја­вље­не у еди­ци­ји „12/19“, чи­та­ли су нам сво­је пе­сме и ра­до од­го­ ва­ра­ли на пи­та­ња уче­ни­ка о то­ме где про­на­ла­зе ин­спи­ра­ци­ју и ка­ко су ус­пе­ ли да об­ја­ве сво­ју пр­ву збир­ку пе­са­ма, а до­би­ли смо и пре­по­ру­ке књи­га ко­је не би тре­ба­ло за­о­би­ћи на ово­го­ди­шњем сај­му. Јор­гос Па­на­ги, Сте­ла Во­ска­ри­ду Ико­но­му, Ан­ге­ла Кај­ма­кљо­ти и Ефро­си­ ни Ман­да Ла­за­ру чи­та­ли су нам сво­је пе­сме у ори­ги­на­лу, на грч­ком је­зи­ку, те су ту би­ли и пре­во­ди­о­ци Са­ша Ђор­ђе­вић, Та­ма­ра Но­со­њин и Алек­сан­дра Ми­ла­но­вић. Чу­ли смо о то­ме ка­кав је од­нос из­ме­ђу ау­то­ра и пре­во­ди­о­ца, ка­ко те­че тај про­цес пре­во­ђе­ња и пре­пе­ва­ва­ња, го­во­ри­ли су још и о грч­ком је­зи­ку и ње­го­вим осо­бе­но­сти­ма ко­је се мо­гу чу­ти то­ком чи­та­ња по­е­зи­је. Два школ­ска ча­са по­све­ће­на по­е­зи­ји про­шла су ве­се­ло и за­ни­мљи­во, уче­ ни­ци су иза­шли са но­вим ути­сци­ма и иде­ја­ма, а пе­сни­ци су би­ли за­до­вољ­ ни и из­не­на­ђе­ни ин­те­ре­со­ва­њем. Мо­де­ра­тор­ка је би­ла Ве­сна Цре­пу­ља­ре­вић, про­фе­сор­ка књи­жев­но­сти на­ше шко­ле. Ра­ду­је­мо се бу­ду­ћим су­сре­ти­ма!

29

148. летопис за школску 2017/2018.

ФИ­ЛО­ЛО­ШКИ СУ­СРЕ­ТИ У СРЕМ­СКИМ КАР­ЛОВ­ЦИ­МА У Кар­ло­вач­кој гим­на­зи­ји, у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, 8. и 9. мар­ та 2018, одр­жа­ни су Фи­ло­ло­шки су­ сре­ти – дру­же­ње уче­ни­ка и про­ фе­со­ра Ва­љев­ске, Фи­ло­ло­шке и Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је. Фи­ло­ло­шку гим­на­зи­ју пред­ста­вља­ле су уче­ни­ це: Иси­до­ра Иче­лић, Ми­ња Ла­за­ ре­ски, Ана Гра­о­вац, Ја­на Пе­тро­вић – на књи­жев­ним су­сре­ти­ма, Ми­на То­нић, Ми­ли­ца Ар­бу­ти­на, Је­ле­на Си­мић и Еми­ли­ја Мар­ко­вић – на кла­си­чар­ским су­сре­ти­ма; као и про­фе­со­ри: др Алек­сан­дра Же­жељ Ко­цић, про­фе­сор­ка ен­гле­ског је­зи­ка, Је­ле­на Са­вић, про­фе­сор­ка кла­сич­них је­зи­ка, др Но­ел Пут­ник, про­фе­сор кла­сич­них је­зи­ка, Ле­ла Ро­сић, про­фе­сор­ка књи­жев­ но­сти, и др Ду­шко Ба­бић, ди­рек­тор шко­ле. Пр­вог да­на, на­кон до­че­ка го­сти­ју у 10.30, од 11 ча­со­ва по­че­ло је пред­ста­ вља­ње Збор­ни­ка са Фи­ло­ло­шких су­сре­та, у спо­мен-би­бли­о­те­ци Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је. Збор­ник су пред­ста­вља­ли: др Алек­сан­дра Же­жељ Ко­цић („Из­во­ ри чи­сте ро­се Дра­га­на Ла­ки­ће­ви­ћа“), Ана­ста­си­ја Би­је­лић („По­е­зи­ја и са­вре­ ме­ни свет“), као и уче­ни­ци, ре­ци­та­то­ри, Кар­ло­вач­ке и Ва­љев­ске гим­на­зи­је. У исто вре­ме, пред­ста­вље­не су лет­ње шко­ле кла­сич­них је­зи­ка као јед­ног од но­вих и ефи­ка­сних ви­до­ва ме­ђу­школ­ске са­рад­ње (Је­ле­на Ру­до­вић и уче­ни­ ци Кар­ло­вач­ке и Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је). На­кон крат­ке па­у­зе, усле­дио је Час о со­не­ту, на ко­јем су го­во­ри­ли др Ду­шко Ба­бић и Дра­ган Ла­ки­ће­вић. Сти­ хо­ве су ре­ци­то­ва­ли уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке, Кар­ло­вач­ке и Ва­љев­ске гим­на­зи­је. По­сле то­га је на те­му Све бо­је еле­гиј­ског ди­сти­ха го­во­рио др Но­ел Пут­ник, а уче­ство­ва­ли су уче­ни­ци Кар­ло­вач­ке и Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је. По­сле руч­ка, усле­дио је оби­ла­зак Срем­ских Кар­ло­ва­ца. У 16 ча­со­ва пред­ста­вље­на је збир­ка пе­са­ма др Ду­шка Ба­би­ћа Ако љу­бав ни­смо, о ко­јој су го­во­ри­ли Дра­ган Ла­ки­ ће­вић, Но­ел Пут­ник и Ми­ле­на Ми­ли­са­вље­вић. Сти­хо­ве из по­ме­ну­те збир­ке го­во­ри­ли су уче­ни­ци Ва­љев­ске и Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је. У исто вре­ме, про­ фе­сор­ка Је­ле­на Ру­до­вић (Кар­ло­вач­ка гим­на­зи­ја) др­жа­ла је час упо­зна­ва­ња с Мар­ци­ја­ло­вим ства­ра­ла­штвом; ђа­ци Кар­ло­вач­ке и Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је чи­ та­ли су и на срп­ски пре­во­ди­ли ода­бра­не епи­гра­ме. У 17.30, у Све­ча­ној са­ли, уче­ни­ци Ва­љев­ске гим­на­зи­је из­ве­ли су пред­ста­ву Зло­ста­вља­ње. Пред­ста­ву је ре­жи­рао Ми­лан По­по­вић, про­фе­сор срп­ског је­зи­ка у Ва­љев­ској гим­на­зи­ји, а ма­е­страл­но су је из­ве­ли До­ро­те­ја Ву­ко­вић и Вељ­ко Уско­ко­вић, уче­ни­ци Ва­ љев­ске гим­на­зи­је. Су­тра­дан, 9. мар­та 2018, у 11 ча­со­ва, го­сто­вао је пе­сник Ма­ти­ја Бећ­ко­вић, а пе­сни­ка су пред­ста­ви­ли др Ду­шко Ба­бић и Дра­ган Ла­ки­ће­вић. У 12.30, по­чео је окру­гли сто на те­му По­е­зи­ја Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа. Мо­де­ра­тор­ка је би­ла про­ фе­сор­ка Ле­ла Ро­сић, ко­ја је ујед­но и би­ла мен­тор уче­ни­ца­ма Фи­ло­ло­шке гим­ 30

148. летопис за школску 2017/2018.

на­зи­је ко­је су чи­та­ ле сво­је есе­је: Ми­њи Ла­за­ре­ски („По­ве­ди ме у не­бе­сна по­ља“), Ани Гра­о­вац („Кад бу­дем мла­ђи“), Иси­ до­ри Иче­лић („Пут ко­јег не­ма, а без ко­ га се не мо­же“), Ја­ни Пе­тро­вић („Мо­дер­ ни три­јумф је­зи­ка“). Ме­трич­ку струк­т у­ ру еле­гиј­ског ди­сти­ ха ђа­ци­ма Кар­ло­ вач­ке и Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је об­ја­шња­ва­ла је, и у скан­ди­ра­њу уве­жба­ва­ла, про­фе­сор­ка Је­ле­на Са­вић. Фи­ло­ло­шки су­сре­ти пр­ви пут су одр­жа­ни 2017. го­ди­не у Кар­ло­вач­кој гим­ на­зи­ји. Пла­ни­ра­ни су као ак­тив­ност од по­себ­ног зна­ча­ја за шко­лу са ци­љем да се ус­по­ста­ви и од­не­гу­је са­рад­ња и ства­ра­лач­ко дру­же­ње из­ме­ђу уче­ни­ка и про­фе­со­ра три фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је: Ва­љев­ске, Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је из Бе­о­гра­да и Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је. Ове го­ди­не Су­сре­ти­ма су се при­дру­жи­ли и про­фе­со­ри кла­сич­них је­зи­ка са сво­јим уче­ни­ци­ма. Ак­це­нат је на ак­тив­но­ сти­ма ко­ји­ма се про­мо­ви­ше срп­ски је­зик, књи­жев­ност, кул­т у­ра, љу­бав пре­ма по­е­зи­ји и ли­те­ра­т у­ри уоп­ште, као и кла­сич­ни је­зи­ци. Фи­ло­ло­шки су­сре­ти је­дин­стве­ни су и по за­јед­нич­ком на­сту­пу уче­ни­ка, књи­жев­ни­ка, књи­жев­них кри­ти­ча­ра и про­фе­со­ра. Го­во­ре­ћи о ства­ра­ла­штву по­је­ди­них пи­са­ца, уче­ни­ ци по­ка­зу­ју уме­ће па­жљи­вог чи­та­ња и ве­штог ту­ма­че­ња про­чи­та­них де­ла. У свим ак­тив­но­сти­ма ак­це­нат је, пре све­га, на ан­га­жо­ва­њу уче­ни­ка. Уче­нич­ ки књи­жев­ни су­сре­ти по­ја­ча­ва­ју са­мо­мо­ти­ва­ци­ју, сна­же чи­та­лач­ку ра­до­зна­ лост, ства­ра­ју но­ве мо­де­ле кре­а­тив­ног пи­са­ња, упу­ћу­ју уче­ни­ке у то­ко­ве са­ вре­ме­не кул­т у­ре. Ау­тор­ка про­јек­та Фи­ ло­ло­шки су­сре­ти је­сте др Ма­ја Сто­кин, про­фе­сор­ ка књи­жев­но­сти, са­рад­ ни­ца у про­јек­т у је Је­ле­ на Ру­до­вић, про­фе­сор­ка кла­сич­них на­у­ка, а чи­тав про­је­кат је ре­а­ли­зо­ван уз по­моћ Ра­до­ва­на Ко­ва­ че­ви­ћа, ди­рек­то­ра Кар­ ло­вач­ке гим­на­зи­је. Овај про­је­кат по­др­жа­ва­ју и Ва­љев­ска и Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја из Бе­о­гра­да.

31

148. летопис за школску 2017/2018.

ПО­Е­ЗИ­ЈА ЗА СРЕД­ЊО­ШКОЛ­ЦЕ И ове го­ди­не су на­шу шко­лу, у окви­ру 12. бе­о­град­ ског фе­сти­ва­ла по­е­зи­је и књи­ге „Трг­ни се! По­е­зи­ја“, по­се­ти­ли пе­сни­ци. У че­твр­ так, 17. ма­ја, у го­сти­ма су нам би­ли Ли­ди­ја Де­душ из Ва­ра­жди­на, Ми­ли Ђу­кић из Мо­ста­ра и Да­ни­јел Ча­вић из Бе­о­гра­да. Све тро­је су по­бе­ ди­ли на ово­го­ди­шњем кон­ кур­с у Из­да­вач­ке ку­ће „Тре­ ћи трг“, те су збир­ке њи­хо­ве по­е­зи­је об­ја­вље­не у еди­ци­ји „12/19“. Мла­ди пе­сни­ци су чи­та­ли сво­ју по­е­зи­ју, го­во­ри­ли о ин­спи­ра­ци­ји, о од­но­с у пре­ма дру­гим умет­ но­сти­ма и о ме­сту умет­ни­ка и умет­но­сти уоп­ште у мо­дер­ном све­т у. По­што је ин­те­ре­со­ва­ње уче­ни­ка би­ло оче­вид­но, пе­сни­ци су им, на кра­ју раз­го­во­ра, по­кло­ни­ли сво­је збир­ке по­е­зи­је. На­ред­ног да­на, 18. ма­ја, уго­сти­ли смо Ма­ ри­ле­ну Зак­хе­ос са Ки­пра, Ли­ди­ју Штајн­ба­хер из Ау­стри­је и То­ма Шул­ца из Не­мач­ке, а са на­ма је био и пре­во­ди­лац са не­мач­ког је­зи­ка Ђор­ђе Три­шо­вић. Би­ло је за­ни­мљи­во чу­ти по­е­зи­ју на ма­тер­њем је­зи­ку пе­сни­ка, а од­мах за­тим и пре­ве­де­ну и упо­ре­ди­ти звуч­ност и ути­сак ко­ји оста­вља­ју пре­пе­ви пе­са­ма. Са пе­сни­ци­ма смо раз­го­ва­ра­ли о пу­то­ва­њи­ма, о раз­ли­чи­тим ис­ку­стви­ма у раз­ ли­чи­тим зе­мља­ма, о то­ле­ран­ци­ји, о ства­ра­ла­штву... За крај, они су по­де­ли­ли са на­ма сво­је ути­ске о ча­со­ви­ма кре­а­тив­ног пи­са­ња ко­је су или по­ха­ђа­ли или би­ли пре­да­ва­чи, те да­ли са­ве­те на­шим мла­дим пе­ сни­ци­ма ре­кав­ши да је ва­ жно пи­са­ти, пи­са­ти и пи­ са­ти све док не про­на­ђе­мо соп­стве­ни глас, али и да се, уз пи­са­ње, мо­ра мно­го и чи­та­ти. Про­фе­сор­ка књи­ жев­но­сти Ве­сна Цре­пу­ља­ ре­вић би­ла је мо­де­ра­тор­ка.

32

148. летопис за школску 2017/2018.

ПРЕ­ДА­ВА­ЊА И ПО­СЕ­ТЕ ПО­СЕ­ТА ИСТО­РИ­ЧАР­КЕ ЈЕ­ЛЕ­НЕ ЈУР­ЈЕВ­НЕ ГУ­СКО­ВЕ ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ У уто­рак, 5. сеп­тем­бра 2017, на­шу шко­лу је по­се­ти­ла чу­ве­на ру­ска исто­ ри­чар­ка Је­ле­на Гу­ско­ва. Овом су­сре­т у су при­с у­ство­ва­ла сва ру­ска оде­ље­ња на­ше шко­ле, као и про­фе­со­ри исто­ри­је и ру­ског, али и мно­ги дру­ги по­што­ ва­о­ци Гу­ско­ве. На по­чет­ку су­сре­та при­с ут­ни­ма се обра­тио ди­рек­тор шко­ле др Ду­шко Ба­ бић, ко­ји је за­хва­лио ува­же­ној го­шћи на вре­ме­ну ко­је је из­дво­ји­ла да по­се­ти на­шу шко­лу. На­кон обра­ћа­ња ди­рек­то­ра, уче­ни­ци II3, II1 и III3 из­ве­ли су крат­ ки про­грам на ру­ском и срп­ском је­зи­ку. Уче­ни­ца Ја­на Ву­ко­је­вић от­пе­ва­ла је пе­сму „Любовь вол­шеб­ная стра­на“, а Ма­ша Си­та­ри­ца „По­про­си у об­ла­ков“. За­тим је хор III3 от­пе­вао пе­сму „Ка­кая ночь я не мо­гу“, а на­кон то­га је Са­ра Ца­ко­вић из­ре­ци­то­ва­ла „Святая Сер­бия, святая Русь“. У на­став­ку про­гра­ма уче­ни­це Алек­сан­дра Ра­ду­ло­вић и Алек­сан­дра Ђор­ђе­вић от­пе­ва­ле су из­вор­ну пе­сму „Гу­ста ми ма­гла пад­на­ла“, а за­тим је бив­ши уче­ник на­ше шко­ле Ни­ ко­ла Јеф­тић от­пе­вао „Рус­ское по­ле“. Пре не­го што се оку­пље­ни­ма обра­ти­ла Гу­ско­ва, уче­ни­це су про­чи­та­ле ње­ну крат­ку би­о­гра­фи­ју. Гу­ско­ва је го­во­ри­ла о од­но­си­ма Ру­си­је и Ср­би­је, о бли­ско­сти два на­ро­да, на­во­ди­ла је при­ме­ре из вла­сти­тог ис­ку­ства, а на­кон ње­ног из­ла­га­ња уче­ни­ци су по­ста­вља­ли пи­та­ња. Је­ле­на Јур­јев­на Гу­ско­ва је док­тор исто­риј­ских на­у­ка, из­у­зет­ни по­зна­ва­лац исто­ри­је бал­кан­ских на­ро­да, ру­ко­во­ди­тељ­ка Цен­тра за ис­тра­жи­ва­ње са­вре­ ме­не бал­кан­ске кри­зе Сла­ви­стич­ког ин­сти­т у­та Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка и чла­ ни­ца Се­на­та Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Је­ле­на Јур­јев­на др­жи пре­да­ва­ња на Мо­сков­ском, Урал­ском и Перм­ском др­жав­ном уни­вер­зи­те­т у, на Ди­пло­мат­ској ака­де­ми­ји Ми­ни­стар­ства ино­ стра­них по­сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, на Др­жав­ном уни­вер­зи­те­т у дру­штве­них на­у­ка Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Као екс­перт за зе­мље бив­ше Ју­го­сла­ви­је, ра­ди­ ла је 1994. го­ди­не у шта­бу ми­ро­тво­ра­ца Ује­ди­ње­них на­ци­ја (са се­ди­штем у За­гре­бу). Чла­ни­ца је ре­дак­ци­је Вој­но-исто­риј­ског ча­со­пи­са, ау­тор­ка ви­ше од шест сто­ти­на на­уч­них и пу­бли­ци­стич­ких ра­до­ва, а уче­ство­ва­ла је и на мно­ гим ме­ђу­на­род­ним кон­фе­рен­ци­ја­ма. Ау­тор­ка је (или ко­а­у ­тор­ка) књи­га: Исто­ри­ја ју­го­сло­вен­ске кри­зе, НА­ТО агре­си­ја про­тив Ју­го­сла­ви­је 1999. г. и ми­ров­ни про­цес, Бал­кан­ски пу­те­ви и су­ ма­ну­то бес­пу­ће (пре­ве­де­на на срп­ски), Ал­бан­ски фак­тор у раз­во­ју кри­зе на те­ри­то­ри­ји бив­ше Ју­го­сла­ви­је – до­ку­мен­ти, На­ши ми­ро­твор­ци на Бал­ка­ну, Ју­го­сла­ви­ја у пла­ме­ну, Ју­го­сло­вен­ска кри­за и Ру­си­ја, Ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је и кри­за на Бал­ка­ну, Ма­ке­до­ни­ја – пут ка са­мо­стал­но­сти, Сло­ве­ни­ја – пут ка 33

148. летопис за школску 2017/2018.

са­мо­стал­но­сти. Ње­ни ра­до­ви об­ја­вље­ни су на ви­ше је­зи­ка и че­сто је ци­ти­ ра­на ау­тор­ка. До­бит­ни­ца је и Ор­де­на Ње­го­ша 2. сте­пе­на, нај­ви­шег др­жав­ног при­зна­ ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Рат­не 1992. го­ди­не са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но је ор­га­ни­зо­ва­ла ле­то­ва­ње у Са­ма­ри за де­цу из ра­том за­хва­ће­них гра­до­ва у Бо­сни. У јед­ном ин­тер­вјуу на пи­та­ње има ли хо­би, Је­ле­на Јур­јев­на је од­го­во­ри­ла крат­ко – Ју­ го­сла­ви­ја. Осим све­га ре­че­ног, још је и су­пру­га и мај­ка две див­не ћер­ке и од­лич­на ку­ва­ри­ца ко­ја до­бро по­зна­је не са­мо ру­ску, не­го и срп­ску ку­хи­њу.

ПО­СЕ­ТА НА­РОД­НОЈ БИ­БЛИ­О­ТЕ­ЦИ СР­БИ­ЈЕ У пе­так, 24. но­вем­бра 2017, уче­ни­ци дру­гог раз­ре­да (II1) Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, у прат­њи про­фе­сор­ке срп­ског је­зи­ка Је­ле­не Ср­дић, би­бли­о­те­кар­ке Спо­мен­ке Трип­ко­ вић и про­фе­сор­ке ли­ков­не кул­т у­ре Ма­ри­ ја­не Си­му, по­се­ти­ли су На­род­ну би­бли­о­ те­ку Ср­би­је. У из­ло­жбе­ном хо­лу На­род­не би­бли­о­те­ке по­ста­вље­на је ве­о­ма ин­те­ре­ сант­на из­ло­жба сту­де­на­та Фа­кул­те­та при­ ме­ње­не умет­но­сти под на­зи­вом „Азбу­ка“. На­зив из­ло­жбе нај­ви­ше је при­ву­као на­ше уче­ни­ке. Кроз раз­не ра­до­ве, раз­ли­чи­тим тех­ни­ка­ма сли­ка­ња, цр­та­ња, пи­са­ња, на раз­ли­чи­тим мо­ти­ви­ма, ре­ђа­ла су се сло­ва на­ше азбу­ке (в. фо­то­гра­фи­је). На­кон раз­гле­да­ња из­ло­жбе, Ана Ми­лу­ти­но­вић из Оде­ље­ња за ме­ђу­на­род­ ну са­рад­њу и про­јек­те во­ди­ла нас је кроз про­сто­ре На­род­не би­би­ло­те­ке, ко­ ји су отво­ре­ни за јав­ност, те су уче­ни­ци има­ли при­ли­ке да по­гле­да­ју остат­ ке ста­рих ру­ко­пи­са, Ле­гат Ми­ло­ша Цр­њан­ског, Ле­гат Ми­ла­на Ра­ки­ћа, чи­та­о­ни­це, фон­до­ве, ди­ги­тал­ну чи­та­о­ ни­цу, Цен­тар за сла­бо­ви­де осо­бе, раз­не екс­по­на­те, уз ве­о­ма ис­црп­на об­ја­шње­ња. На­кон по­се­те На­род­ној би­бли­о­те­ци, уче­ни­ци и про­ фе­сор­ке оти­шли су до Хра­ ма Све­тог Са­ве.

34

148. летопис за школску 2017/2018.

ПРЕ­ДА­ВА­ЊЕ О ФИН­СКОЈ Пред­став­ни­ци Срп­ско-фин­ског дру­штва „СЕ­У­РА“ Оли­ве­ра Сте­ва­но­вић и Ди­ми­три­је Цр­нић, као и пред­став­ни­ца Ам­ба­са­де Фин­ске Ка­ро­ли­на Ри­та­ маа, одр­жа­ли су у уто­рак, 5. де­цем­бра, пре­зен­та­ци­ју за уче­ни­ке Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је по­во­дом сто­го­ди­шњи­це не­за­ви­сно­сти Фин­ске. Пре­зен­та­ци­ја под на­зи­вом „Фин­ска – зе­мља хи­ља­ду је­зе­ра и остр­ва, Ка­ле­ва­ле и са­унâ“ оби­ло­ ва­ла је за­ни­мљи­во­сти­ма у ве­зи са исто­ри­јом, кул­т у­ром, је­зи­ком и оби­ча­ји­ма на­ро­да Фин­ске. На­кон пре­зен­та­ци­је, уче­ни­ци су уче­ство­ва­ли у ми­ни-кви­зу зна­ња о Фин­ској, а нај­бо­љи су до­би­ли при­клад­не на­гра­де.

ОКРУ­ГЛИ СТО НА ФИ­ЛО­ЛО­ШКОМ ФА­КУЛ­ТЕ­ТУ У по­не­де­љак, 11. де­цем­бра 2017, уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је уче­ство­ ва­ли су на окру­глом сто­лу Го­ди­на 1847: пре­лом­на тач­ка са­вре­ме­не срп­ске кул­ ту­ре, ко­ји је ор­га­ни­зо­ва­ла Ка­те­дра за срп­ски је­зик са ју­жно­сло­вен­ским је­зи­ ци­ма Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, тач­ни­је проф. др Рај­на Дра­ги­ће­вић и проф. др Алек­сан­дар Ми­ла­но­вић. Скуп је одр­жан у све­ча­ној са­ли Фа­кул­те­ та и са­сто­јао се од три сек­ци­је. На­ши уче­ни­ци, во­ђе­ни про­фе­сор­ка­ма срп­ског је­зи­ка Дра­га­ном Ми­ла­но­вић и Је­ле­ном Ср­дић, при­с у­ство­ва­ли су тре­ћој сек­ ци­ји. На­им ­ е, они су чу­ли сле­де­ћа из­ла­га­ња: Ра­до­мир По­по­вић (Исто­риј­ски ин­сти­т ут у Бе­о­гра­ду), на те­му „Пе­тро­ни­је­ви­ће­ва кри­ти­ка Ву­ко­вог пре­во­да Но­вог за­вје­та“, Иси­до­ра Бје­ла­ко­вић (Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Но­вом Са­ду), на те­му „Фа­зе у стан­дар­ди­за­ци­ји срп­ског је­зи­ка и ме­сто 1847. го­ди­не у њи­ма“, Не­над Кр­цић (Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду), на те­му „По­ле­мич­ки стил Ђу­ре Да­ни­чи­ћа у Ра­ту за срп­ски је­зик и пра­во­пис“, Алек­сан­дар Ми­ла­но­вић (Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду), на те­му „Од­раз књи­жев­но­је­зич­ке си­т у­а­ ци­је у Но­ви­на­ма чи­та­ли­шта бе­ог­рад­ског (1847)“ и Рај­на Дра­ги­ће­вић (Фи­ло­ло­шки фа­ кул­тет у Бе­о­гра­ду), на те­му „Зна­чај пр­ве све­ске Гла­сни­ка Дру­штва срп­ске сло­ве­сно­сти (1847)“. При­с у­ство на­ших уче­ни­ ка на јед­ном ова­ко зна­чај­ном ску­пу по­себ­но су по­здра­ви­ли апла­у­зом сви при­с ут­ни, по­ себ­но ор­га­ни­за­то­ри и пред­ се­да­ва­ју­ћа проф. др Гор­да­на Јо­ва­но­вић.

35

148. летопис за школску 2017/2018.

ПО­СЕ­ТА ИТА­ЛИ­ЈАН­СКОМ ИН­СТИ­ТУ­ТУ У БЕ­О­ГРА­ДУ У пе­так, 15. де­цем­бра, уче­ни­ци тре­ћег и че­твр­тог раз­ре­да на­ше шко­ле ко­ји уче ита­ли­јан­ски, у прат­њи сво­јих про­фе­сор­ки, би­ли су го­сти Ита­ли­јан­ског ин­сти­ ту­та за кул­т у­ру у Бе­о­гра­ду. По­вод је био су­срет са ита­ ли­јан­ским пи­сцем Ди­је­гом Ма­ра­ни­јем. Осим што је ау­ тор мно­гих ро­ма­на у ко­ји­ма се ба­ви те­ма­ма иден­ти­те­та, при­пад­но­сти и се­ћа­њи­ма, Ма­ра­ни ра­ди у Европ­ској слу­жби за спољ­не по­сло­ве и ба­ви се кул­т ур­ном и је­зич­ ком по­ли­ти­ком. Ово­га пу­та Ма­ра­ни је пред­ста­вио свој нај­но­ви­ји ро­ман Vi­ta di Nul­lo. Рад­ња овог де­ла од­ви­ја се у ита­ли­ јан­ској про­вин­ци­ји, у јед­ном ка­фи­ћу ко­ји из­не­на­да по­ста­је пра­зан ка­да не­ста­не Ну­ло, по­кре­тач­ки дух чи­ та­вог ме­ста. Раз­го­вор је про­те­као у при­јат­ној ат­мос­фе­ри, а на­ши уче­ни­ци су ак­тив­но уче­ство­ва­ли, по­ста­вља­ју­ћи мно­го­број­на пи­та­ња у ве­зи с пи­шче­вим ства­ра­ лач­ким ра­дом, али и са ње­го­вим по­слом при Европ­ској ко­ми­си­ји. У су­бо­т у, 16. де­цем­бра, уче­ни­ци и про­фе­со­ри на­ше шко­ле, за­хва­љу­ју­ћи љу­ба­зно­сти Ита­ли­јан­ског ин­сти­т у­та за кул­т у­ру и ди­рек­то­ра Да­ви­да Скал­ма­ ни­ја, ко­ји су обез­бе­ди­ли ула­зни­це, би­ли су у при­ли­ци да у Уста­но­ви кул­т у­ре „Вук Ка­ра­џић“ по­гле­да­ју пред­ста­ву По­зо­ри­шта „Бо­шко Бу­ха“ под на­зи­вом „По­ште­ни про­вал­ник“. Овај ко­мад на­пи­сао је Да­рио Фо, чу­ве­ни ита­ли­јан­ ски дра­ма­т ург и до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност. Ко­мад је ре­жи­ рао Ми­лан Ка­ра­џић, а глу­ми­ли су Алек­сан­дар Ра­дој­чић, Ка­та­ри­на Мар­ко­вић, Вик­тор Са­вић, Бор­ка То­мо­вић и дру­ги. Ја­сми­на Стој­ко­вић, про­фе­сор­ка ита­ли­јан­ског је­зи­ка

36

148. летопис за школску 2017/2018.

ПРЕ­ДА­ВА­ЊЕ О СТУ­ДИ­ЈА­МА У ФРАН­ЦУ­СКОЈ

У сре­ду, 20. де­цем­бра, у на­шој шко­ли је одр­жа­на пре­зен­та­ци­ја у ве­зи са сту­ди­ја­ма у Фран­цу­ској. Ово пре­да­ва­ње би­ло је на­ме­ње­но уче­ни­ци­ма ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни да се упи­шу на основ­не или ма­стер сту­ди­је на фран­цу­ ским ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма. Пред­став­ни­ца аген­ци­је Cam­pus Fran­ce у окви­ру Фран­цу­ског ин­сти­т у­та Сан­дра Еле­зо­вић упо­зна­ла је на­ше уче­ни­ке са при­ја­вљи­ва­њем, до­би­ја­њем сту­дент­ских ви­за, сти­пен­ди­ја и са сме­шта­јем то­ком сту­ди­ја. Уче­ни­ци су има­ли при­ли­ке да чу­ју за­што је до­бро сту­ди­ра­ти у Фран­цу­ској, ка­ко је ор­га­ни­зо­ван фран­цу­ски ви­со­ко­школ­ски си­стем и ко­ји су аду­ти фран­цу­ских др­жав­них фа­кул­те­та и ви­со­ких шко­ла. Бу­ду­ћи да су мно­ги бив­ши уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је по­ста­ли „фран­ цу­ски ђа­ци“, Фран­цу­ски ин­сти­т ут је на­шу шко­лу пре­по­знао као ме­сто ко­је мо­же да обра­зу­је мла­де љу­де спрем­не да сво­ја ши­ро­ка зна­ња по­ка­жу и на нај­ пре­сти­жни­јим фран­цу­ским уни­вер­зи­те­ти­ма. По­себ­но је ва­жно на­по­ме­ну­ти да је на­шим ђа­ци­ма знат­но олак­ша­на про­це­ду­ра упи­са јер од 2016. го­ди­не до­би­ја­ју сер­ти­фи­кат Ам­ба­са­де Фран­цу­ске, ко­ји по­твр­ђу­је ви­сок ни­во по­зна­ ва­ња фран­цу­ског је­зи­ка и осло­ба­ђа их по­ла­га­ња је­зич­ких те­сто­ва при­ли­ком кон­ку­ри­са­ња на же­ље­не фа­кул­те­те. За­хва­љу­је­мо Фран­цу­ском ин­сти­т у­т у на по­др­шци ко­ју го­ди­на­ма да­је Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји и на­да­мо се да­љој успе­ шној са­рад­њи. Јо­ва­на Илић, про­фе­сор­ка фран­цу­ског је­зи­ка 37

148. летопис за школску 2017/2018.

ГО­СТО­ВА­ЊЕ МА­РЕ­КА ПИ­ЈЕ­ЊО­ЖЕ­КА У ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ У уто­рак, 20. мар­та 2018, гост Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је био је проф. др Ма­рек Пи­је­њо­жек, про­фе­сор пољ­ске књи­жев­но­сти и ме­то­ди­ке на­ста­ве пољ­ског је­ зи­ка на Пе­да­го­шком уни­вер­зи­те­т у у Кра­ко­ву. Про­фе­сор Пи­је­њо­жек, из­ме­ђу оста­лог, про­у­ча­ва сло­вен­ске је­зи­ке као ма­тер­ње у школ­ским си­сте­ми­ма сло­ вен­ских зе­ма­ља. Он је при­с у­ство­вао ча­со­ви­ма срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти у на­шој шко­ли. И то ча­с у срп­ског је­зи­ка у II1 (Не­про­мен­љи­ве вр­сте ре­чи, про­фе­сор­ка Је­ле­на Ср­дић) и ча­с у књи­жев­но­сти у II4 (Гор­ски ви­је­нац, Пе­тар Пе­тро­вић Ње­гош, др Мир­ја­на Ста­кић Сав­ко­вић). На­кон ча­со­ва, про­фе­сор Пи­је­њо­жек је из­ра­зио ве­ли­ко за­до­вољ­ство што је имао при­ли­ке да се упо­ зна са на­чи­ном ра­да у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји и ни­је крио оду­ше­вље­ње оним што је ви­део на по­ме­ну­тим ча­со­ви­ма. По­себ­но је по­хва­лио уче­ни­ке, њи­хо­ву за­ин­те­ре­со­ва­ност за на­ста­ву ма­тер­њег је­зи­ка, са­мо­стал­ни ис­тра­жи­вач­ки рад, оп­ште обра­зо­ва­ње... Ова по­се­та ор­га­ни­зо­ва­на је у са­рад­њи са Учи­тељ­ским фа­кул­те­том у Бе­о­гра­ду.

ЗА­ШТО ЧИ­ТА­ТИ АМЕ­РИЧ­КУ КЊИ­ЖЕВ­НОСТ У че­твр­так, 10. ма­ја 2018, го­шћа Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је би­ла је проф. др Ра­дој­ка Вук­че­вић, ре­дов­на про­фе­ сор­ка Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду ко­ја др­жи кур­ се­ве на основ­ним, ма­стер и док­тор­ ским сту­ди­ја­ма (аме­рич­ка књи­жев­ ност, аме­рич­ка пост­мо­дер­на про­за, аме­рич­ки са­вре­ме­ни ро­ман, увод у аме­рич­ку кул­т у­ру, мо­дер­на аме­рич­ка дра­ма). Пре­да­ва­ње на те­му „За­што чи­та­ти аме­рич­ку књи­жев­ност“ би­ло је дра­ го­це­но за на­ше уче­ни­ке с об­зи­ром на то да се професор­ка Вук­че­вић че­ти­ри де­це­ни­је ба­ви раз­ли­чи­тим аспек­ти­ма и пе­ри­о­ди­ма аме­рич­ке књи­жев­но­сти и кул­т у­ре, аме­рич­ком књи­жев­ном исто­ ри­јом и књи­жев­ном те­о­ри­јом. По­пис по­је­ди­нач­них ра­до­ва и књи­га ко­је је про­фе­сор­ка Вук­че­вић об­ја­ви­ла или уре­ди­ла на ен­гле­ском и срп­ском је­зи­ку из­у­зет­но је ду­га­чак, те је за ову при­ли­ку мо­де­ра­тор­ка пре­да­ва­ња, др Алек­сан­ дра Же­жељ Ко­цић, про­фе­сор­ка ен­гле­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти у Фи­ло­ло­ 38

148. летопис за школску 2017/2018.

шкој гим­на­зи­ји, ода­бра­ла да по­ ме­не са­мо не­ке од њих, од ко­јих је про­фе­сор­ка Вук­че­вић би­ бли­о­те­ци Фи­ ло­ло­шке гим­на­ зи­је по­кло­ни­ла три: A Hi­story of Ame­ri­can Li­te­ra­ tu­re: Pre­co­lo­nial Ti­mes to the Pre­ sent, Per­spec­ti­ves on Ame­ri­can Li­te­ra­tu­re и Ame­ri­can Li­te­ra­tu­re: A Re­a­der. Мно­га ис­тра­жи­ва­ња про­фе­сор­ке Вук­че­вић ко­ја се ти­чу ка­над­ске књи­жев­но­сти и ре­цеп­ци­је срп­ских пи­са­ца у Аме­ри­ци овом при­ли­ком би­ла су оста­вље­на по стра­ни. Мно­го­стру­кост ис­тра­жи­ва­ња про­фе­сор­ке Вук­че­вић, као и за­вид­на ра­до­ зна­лост за нај­но­ви­је прав­це књи­жев­но­кри­тич­ке те­о­ри­је и ње­но стал­но су­ че­ља­ва­ње са тзв. ста­ри­јим чи­та­њи­ма и при­сту­пи­ма књи­жев­ном де­лу, би­ли су очи­глед­ни од по­чет­ка до кра­ја овог јед­но­ча­сов­ног пре­да­ва­ња. Ис­ти­чу­ћи ва­жност исто­ри­је у ту­ма­че­њу књи­жев­них де­ла, про­фе­сор­ка Вук­че­вић да­ ла је пре­глед аме­рич­ке књи­жев­но­сти од ко­ло­ни­јал­ног пе­ри­о­да до са­вре­ме­ не књи­жев­но­сти – од Ко­лум­ба до Пин­чо­на, Осте­ра и Де­Ли­ла. Не­ке од те­ма аме­рич­ке књи­жев­но­сти ко­јих се про­фе­сор­ка Вук­че­вић до­та­кла је­с у сле­де­ће: по­ти­сну­ти гла­со­ви са мар­ги­не, мно­штво гла­со­ва ими­грант­ске књи­жев­но­сти, од­нос по­је­дин­ца и дру­штва, же­ља за уто­пи­јом и иде­ал­ним дру­штвом, раз­вој тзв. „аме­рич­ког сна“, сте­ре­о­ти­пи о аме­рич­ком дру­штву и књи­жев­но­сти, ве­за књи­жев­но­сти и ра­та, плу­ра­ли­зам и про­ду­бљи­ва­ње иде­ја, од­нос пре­ма европ­ ској тра­ди­ци­ји, ка­нон, итд. Раз­ло­зи ко­је је про­фе­сор­ка Вук­че­вић на­ве­ла као од­го­вор на пи­та­ње за­што чи­та­ти аме­рич­ку књи­жев­ност би­ли су кри­тич­ки, али и вред­но­сно уте­ме­ље­ ни, ме­ђу ко­ји­ма би нај­пре тре­ба­ло на­ве­сти онај ко­ји се ти­че раз­ли­ко­ва­ња про­па­ганд­не и ве­ли­ке књи­жев­но­сти, же­ље за из­ла­ском из кри­зе на сва­ком ни­воу, те­ме са­мо­од­го­вор­но­сти и на­пор­ног ра­да на ко­јој се аме­рич­ка књи­ жев­ност пре све­га те­ме­љи. Уз не­ко­ли­ко анег­до­та и ци­та­та аме­рич­ких пи­са­ца, про­фе­сор­ка Вук­че­вић је ус­пе­ла да на­шим уче­ни­ци­ма ука­же на ва­жност чи­та­ ња, не скри­ва­ју­ћи соп­стве­ну страст и љу­бав пре­ма чи­та­њу, и то кроз из­у­зет­ но „лир­ски из­раз“, ка­ко га је на кра­ју пре­да­ва­ња на­звао ди­рек­тор Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је др Ду­шко Ба­бић. Др Алек­сан­дра Же­жељ Ко­цић, про­фе­сор­ка ен­гле­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти 39

148. летопис за школску 2017/2018.

ДО­СИ­ТЕЈ И СРП­СКА ШКО­ЛА У сре­ду, 23. ма­ја, има­ли смо при­ли­ку да уго­сти­мо Бра­ни­сла­ву Јо­ва­но­вић, исто­ри­чар­ку школ­ства, проф. еме­ри­т у­са Ду­ша­на Ива­ни­ћа и проф. др Во­ји­ сла­ва Је­ли­ћа, ко­ји су са на­шим уче­ни­ци­ма раз­го­ва­ра­ли о До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ ћу и о ње­го­вом зна­ча­ју. Пре­да­ва­ње на­зва­но До­си­теј и срп­ска шко­ла јед­но је у ни­зу пре­да­ва­ња ко­ја ће се одр­жа­ти у окви­ру про­јек­та До­сте­јев са­лон, ко­ји је по­др­жа­ло Ми­ни­стар­ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја. Про­је­кат је по­кре­ну­ла За­ду­жби­на „До­си­теј Об­ра­до­вић“, те се уче­ни­ци­ма на по­чет­ку обра­ти­ла и Мир­ја­на Дра­гаш, управ­ни­ца За­ду­жби­не. Уче­ни­ци су се при­се­ти­ли до­бро по­зна­тих по­да­та­ка о До­си­те­ју и ње­го­вом ра­ду, а мо­гли су чу­ти и но­ве за­ни­мљи­ве при­че. Бра­ни­сла­ва Јо­ва­но­вић је го­ во­ри­ла о уџ­бе­ни­ци­ма и пр­вим срп­ским бу­ква­ри­ма, те су уче­ни­ци са­зна­ли не­што о то­ме ка­кво је би­ло обра­зо­ва­ње у срп­ским шко­ла­ма у сво­јим за­че­ци­ ма. Ду­шан Ива­нић је при­чао о До­си­те­је­вом жи­во­т у кроз раз­не за­ни­мљи­ве анег­до­те, пра­ве­ћи при­том па­ра­ле­ле и са Све­тим Са­вом и Ву­ком Ка­ра­џи­ћем и њи­хо­вим зна­ча­јем за срп­ску кул­т у­ру и обра­зо­ва­ње, а на­по­ме­нуо је и да тре­ба за­пам­ти­ти До­си­те­јев ху­мор и ро­до­љу­бље, ко­ји бо­је ње­го­во це­ло­куп­но ства­ра­ла­штво. Во­ји­слав Је­лић је на кра­ју го­во­рио о зна­ча­ју учи­те­ља и про­све­ ћи­ва­ња, као и о пле­ме­ни­то­сти и по­све­ће­но­сти До­си­те­је­вој на ко­је сви тре­ба да се угле­да­мо. Пре­да­ва­ње је би­ло ве­о­ма по­се­ће­но, уче­ни­ци су са зна­ти­же­љом слу­ша­ли го­вор­ни­ке, а са пре­да­ва­ња су иза­шли са осме­си­ма на ли­ци­ма.

40

148. летопис за школску 2017/2018.

ЛЕТ­ЊЕ ШКО­ЛЕ ЛА­ТИН­СКА ЛЕТ­ЊА ШКО­ЛА Лет­ња шко­ла кла­сич­ них је­зи­ка Col­le­gi­um Ca­ro­ li­vi­ca­num, пр­ва та­кве вр­сте у Ср­би­ји, одр­жа­на је од 18. до 25. ав­гу­ста 2018. у Срем­ ским Кар­лов­ци­ма. Прак­са да се ла­тин­ски је­зик, а уз ње­га и кла­сич­ ни грч­ки, као и еле­мен­ти кла­сич­не тра­ди­ци­је, уче и ту­ма­че на ла­тин­ском, без уде­ла ма­тер­њег је­зи­ка, не­ го­ва­на је ду­го у европ­ским шко­ла­ма, али је дав­но за­мр­ла. Оту­да у по­след­њим де­це­ни­ја­ма ра­сте број лет­њих шко­ла за­сно­ва­них на том прин­ци­пу, ши­ром Евро­пе, али и дру­где, нај­ви­ше у Се­вер­ној Аме­ри­ци. С истим ци­љем осно­ван је и Col­le­gi­um Ca­ro­li­vi­ca­num. Ове го­ди­не је Col­le­gi­um имао два­де­сет два по­ла­зни­ка: сред­њо­школ­це, сту­ ден­те и на­став­ни­ке кла­сич­них је­зи­ка. Рад лет­ње шко­ле омо­гу­ћи­ла је Кар­ло­ вач­ка гим­на­зи­ја, у са­рад­њи са Фи­ло­ло­шком гим­на­зи­јом и Ин­сти­т у­том за ан­ ти­ку и кла­сич­но на­сле­ђе при Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду. На­ста­ву су др­жа­ли проф. др Во­јин Не­дељ­ко­вић и проф. др Дар­ко То­до­ро­вић с Оде­ље­ња за кла­сич­не на­у­ке Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та, и док­то­ран­ди Ву­ка­шин Миљ­ко­ вић (Бе­о­град) и Јир­жи Че­пе­лак (Праг). По­зо­ри­шне и му­зич­ке ак­тив­но­сти во­ ди­ли су доц. др Го­ран Ви­до­вић (ФФ УБ), Алек­сан­дар Ста­ни­шић (Кар­ло­вач­ка гим­на­зи­ја) и Ми­ли­ца Јан­ко­вић, сту­дент­ки­ња кла­сич­них на­у­ка. Ор­га­ни­за­ци­ јом и ко­ор­ди­на­ци­јом свих ак­тив­но­сти ба­ви­ла се Је­ле­на Ру­до­вић, про­фе­сор­ка кла­сич­них је­зи­ка у Кар­ло­вач­кој гим­на­зи­ји, уз по­моћ Је­ле­не Са­вић из Фи­ло­ ло­шке гим­на­зи­је. Лет­њој шко­ли су за рад ста­ја­ле на рас­по­ла­га­њу про­сто­ри­је Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је и Eкол­ошко­г цен­тра Ра­ду­ло­вач­ки, у ко­јем су по­ла­зни­ци би­ли сме­ ште­ни. Ча­со­ви су др­жа­ни у два бло­ка. Пре под­не се учио са­мо ла­тин­ски: раз­ де­ље­ни у две гру­пе, по­ла­зни­ци су има­ли по три 60-ми­нут­на ча­са по­све­ће­на ту­ма­че­њу ла­тин­ских тек­сто­ва ра­зних вр­ста из ра­зних вре­ме­на, као и од­го­ва­ ра­ју­ћим усме­ним и пи­сме­ним ве­жба­њи­ма. По под­не су др­жа­на по два ча­са за три гру­пе: по­чет­ни и на­пред­ни­ји ни­во кла­сич­ног грч­ког и ме­шо­ви­та гру­ па за ла­тин­ски је­зик. Му­зич­ке и по­зо­ри­шне ак­тив­но­сти од­ви­ја­ле су се ра­но по под­не и уве­че. Ма­ле­ни из­бор из све­га што су то­ком те сед­ми­це на­у­чи­ли при­ка­за­ли су по­ла­зни­ци пред ша­ро­ли­ком пу­бли­ком на за­вр­шној све­ча­но­сти, одр­жа­ној по­след­ње школ­ске ве­че­ри у Све­ча­ној са­ли Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је.

41

148. летопис за школску 2017/2018.

Осим му­зич­ких и по­зо­ри­шних, ор­га­ни­зо­ва­не су и дру­ге ван­на­став­не ак­ тив­но­сти: оби­ла­сци Срем­ских Кар­ло­ва­ца, Стра­жи­ло­ва и Кар­ло­вач­ке аде, и из­лет у Сир­ми­јум ра­ди оби­ла­ска Му­зе­ја Сре­ма, му­зеј­ског ла­пи­да­ри­ју­ма и Цар­ске па­ла­те. Из Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је уче­ство­ва­ло је у лет­њој шко­ли ове го­ди­не ше­ сто­ро ђа­ка: Ана Јо­ва­но­вић IV5, Алек­са Кри­во­ши­ја IV3, Ма­те­ја Ла­за­ре­вић III1, Ми­ли­ца Ар­бу­ти­на III5, Хе­ле­на Мар­се­нић III5 и Дра­го­љуб Ја­ко­вље­вић II7. Ево њи­хо­вих ути­са­ка: Вре­ме ко­је сам про­ве­ла у лет­њој шко­ли по­мо­гло ми је да уса­вр­шим ла­тин­ ски и грч­ки, као и да упо­знам но­ве љу­де и но­ва ме­ста. Вр­ло сам за­до­вољ­на ком­плет­ним про­гра­мом, и пре­по­ру­чу­јем га сва­ко­ме ко је за­ин­те­ре­со­ван да про­ ши­ри сво­је ви­ди­ке у ду­ху кла­сич­ног обра­зо­ва­ња. (Ана) Нит ма­ње вре­ме­на, нит ви­ше са­зна­ња и ра­зо­но­де! Ле­по ме­сто и по­вољ­но вре­ме омо­гу­ћи­ли су да се у при­јат­ном ам­би­јен­ту из­у­ча­ва­ју ова два је­зи­ка, ко­ја пред­ста­вља­ју те­мељ за ре­кон­стру­и­са­ње про­то­ин­до­е­вроп­ског је­зи­ка, и ко­ји су ујед­но за­јед­нич­ки је­зик љу­ди од ду­ха и на­у­ке то­ком ни­за ве­ко­ва. Ово је би­ла је­дин­стве­на при­ли­ка да се ан­тич­ки је­зи­ци уче на мо­де­ран на­чин. (Дра­го­љуб) У лет­њу шко­лу сам се при­ја­ви­ла јер сам же­ле­ла да стек­нем не­ко ви­ше и ве­ће ис­ку­ство у ла­тин­ском је­зи­ку, пре све­га да га слу­шам и да на ње­му не­што ка­ жем. Не­де­ља ко­ју сам та­мо про­ве­ла де­фи­ни­тив­но је би­ла нај­леп­ша овог ле­та — не­де­ља у ко­јој сам се осе­ћа­ла пот­пу­но ис­пу­ње­ном. Не са­мо да сам ужи­ва­ла на пре­за­ни­мљи­вим ча­со­ви­ма већ сам и гра­ди­ла при­ја­тељ­ства, не­ка на­до­гра­ди­ ла, а скло­пи­ла не­ка пот­пу­но но­ва ко­ји­ма се ра­ду­јем. Кад се све са­бе­ре, лет­ња шко­ла је на ме­не оста­ви­ла ди­ван ути­сак. (Ми­ли­ца) У лет­њој шко­ли на­у­чи­ли смо мно­го о ла­тин­ском је­зи­ку и ан­тич­ком до­бу, за­хва­љу­ју­ћи ча­со­ви­ма ла­тин­ског и ста­ро­грч­ког је­зи­ка ко­ји су се одр­жа­ва­ли ис­ кљу­чи­во на ла­тин­ском. Ис­пр­ва је би­ло те­шко, али на­кон се­дам да­на мо­гли смо да до­бро раз­у­ме­мо го­вор­ни ла­тин­ски је­зик и да ла­ко учи­мо не са­мо ла­тин­ску гра­ма­ти­ку већ да и са­ми поч­не­мо по­ма­ло да го­во­ри­мо на ла­тин­ском. (Ма­те­ја) За­ин­три­ги­рао ме је на­чин ра­да у лет­њој шко­ли: ја сам уче­ни­ца кла­сич­ног оде­ље­ња и же­ле­ла сам да ви­дим ка­ко је то ка­да се ла­тин­ски упра­жња­ва у сва­ ко­днев­ној ко­му­ни­ка­ци­ји и на пре­да­ва­њи­ма. У по­чет­ку је би­ло те­шко на­ви­ћи се, али убр­зо сам ус­пе­ла да се сна­ђем и раз­у­мем ве­ћи­ну. Би­ло ми је од ве­ли­ке ко­ри­сти што се ти­че обо­га­ћи­ва­ња во­ка­бу­ла­ра, са­мо­стал­ног скла­па­ња сло­ же­ни­јих ре­че­ни­ца и гра­ма­ти­ке, а и ви­де­ти ла­тин­ски је­зик у ова­квом све­тлу учи­ни­ло је да га за­во­лим још ви­ше. (Хе­ле­на) Ма­ло је ре­ћи да сам био оду­ше­вљен Ко­ле­ги­ју­мом – пре­да­ва­ња су би­ла из­у ­ зет­но за­ни­мљи­ва и ин­тен­зив­на. Сви­де­ло ми се што је фо­кус био на но­во­ве­ков­ ном ла­ти­ни­те­ту ко­ји се рет­ко об­ра­ђу­је, и по­што је рад­ни је­зик био ла­тин­ски, ми­слим да је мо­је зна­ње ла­тин­ског да­ле­ко ве­ће не­го пре и да мо­гу да­ле­ко бо­ље да га раз­у­мем. По­ред са­мог про­гра­ма шко­ле, са­знао сам и мно­го раз­ли­чи­тих ства­ри на те­ме из­ван са­мог ла­тин­ског: о лин­гви­сти­ци, му­зи­ци, кул­ту­ри и исто­ри­ји, и, на­рав­но, ужи­вао у сјај­ном дру­штву уче­ни­ка из на­ше шко­ле као и уче­ни­ка из дру­гих гим­на­зи­ја у Ср­би­ји. (Алек­са) До иду­ћег ле­та! Је­ле­на Са­вић, про­фе­сор­ка кла­сич­них је­зи­ка 42

148. летопис за школску 2017/2018.

ЛЕТ­ЊИ СЕ­МИ­НАР СРП­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА У ТР­ШИ­ЋУ Уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је су од 30. ју­ла до 12. ав­гу­ста по­ха­ђа­ли две од три ра­ди­о­ни­це у Обра­зов­но-кул­т ур­ном цен­тру ,,Вук Ка­ра­џић“ у Тр­ши­ћу, у окви­ру Лет­њег се­ми­на­ра срп­ског је­зи­ка. Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о се­ми­на­ру мо­ же­те по­гле­да­ти на сај­т у Обра­зов­но-кул­т ур­ног цен­тра у Тр­ши­ћу. По­ла­зни­ци ра­ди­о­ни­це под на­зи­вом Жар­го­ни­зми, фра­зео­ло­ги­зми, ди­ја­лек­ти­зми у од­но­су на стан­дард­ни је­зик би­ли су уче­ни­ци дру­гог и тре­ћег раз­ре­да: Је­ле­на Ба­то­ вац, Ана Бу­ла­то­вић, Урош Јо­ва­но­вић, Са­ва Ми­ла­но­вић и Та­ња Пе­тро­вић. По­ ла­зни­ци ра­ди­о­ни­це под на­зи­вом Исто­ри­ја срп­ске кул­ту­ре би­ли су уче­ни­ци Ми­лан Бје­ла­но­вић и Ми­на То­нић. У скло­пу лин­гви­стич­ке ра­ди­о­ни­це Жар­го­ни­зми, фра­зе­о­ло­ги­зми, ди­ја­лек­ ти­зми у од­но­су на стан­дард­ни је­зик ор­га­ни­зо­ва­на су пре­да­ва­ња пре под­не ко­ја су би­ла за­јед­нич­ка свим по­ла­зни­ци­ма и об­у ­хва­та­ла су раз­го­во­ре о ди­ја­ лек­то­ло­ги­ји и ди­ја­лек­ти­зми­ма, жар­го­ну и жар­го­ни­за­ци­ји, фра­зе­о­ло­ги­зми­ма и њи­хо­вој ет­но­лин­гви­стич­кој по­за­ди­ни, стан­дард­ном је­зи­ку и стан­дар­ди­за­ ци­ји. Пре­да­ва­ња су се из­у­зет­но до­па­ла уче­ни­ци­ма, а ин­тер­ак­тив­ност, спон­ та­ност, ин­тер­пре­та­тив­не спо­соб­но­сти пре­да­ва­ча и ино­ва­тив­ност учи­ни­ле су ова­ква пре­да­ва­ња по­себ­но за­ни­мљи­вим. По­ла­зни­ци су по­сле под­не би­ли свр­ста­ни по ра­ди­о­ни­ца­ма са сво­јим мен­ то­ри­ма, и то пре­ма њи­хо­вим ин­те­ре­со­ва­њи­ма у јед­ну од три „под­те­ме“. Ра­ ди­о­ни­це су слу­жи­ле за ис­тан­ча­но про­у­ча­ва­ње те­ма ко­је су по­ла­зни­ци иза­ бра­ли, као и за ве­жбе у ко­ји­ма се но­во­сте­че­но зна­ње при­ме­њи­ва­ло. Та­ко­ђе, то­ком ду­бљег упо­зна­ва­ња са сво­јим обла­сти­ма, по­ла­зни­ци су раз­ми­шља­ли о те­ма­ма за рад, исто­вре­ме­но при­ку­пља­ју­ћи гра­ђу и ли­те­ра­т у­ру за свој рад, чи­ ји су гру­би пре­глед по­ка­за­ли по­след­њег да­на, на по­себ­ној пре­зен­та­ци­ји. Ови ра­до­ви би­ће из­ло­же­ни на кон­фе­рен­ци­ји у но­вем­бру. Ра­до­ви уче­ни­ка фра­зе­о­ло­шке ра­ди­о­ни­це у ве­зи су са фра­зе­о­ло­ги­зми­ма у дра­ма­ма Ду­ша­на Ко­ва­че­ви­ћа, са мо­ди­фи­ка­ци­ја­ма фра­зе­о­ло­ги­за­ма у тек­ сто­ви­ма Ри­бље чор­бе, са про­у­ча­ва­њем фра­зе­о­ло­ги­за­ма са ком­по­нен­том го­во­ ре­ња, док су п о ­л а ­з н и ­ц и р а ­д и ­о ­н и ­ це жар­го­на сво­је истра­ ж и ­в а ­њ е усме­ри­ли ка ког­ни­т ив­но­-лин­гви­стич­ кој ана­ли­зи гла­го­ла за­ љу ­б љи­в а­њ а и при­влач­ но­сти, као и фи­зич­ке агре­си­је и ту­че.

43

148. летопис за школску 2017/2018.

Циљ кур­са Исто­ри­ја срп­ске кул­ту­ре био је да по­ла­зни­ци упо­зна­ју раз­вој кул­т у­ре на тлу Ср­би­је у три ње­на пе­ри­о­да: па­ган­ском, сред­њо­ве­ков­ном и гра­ђан­ском. Иде­ја је би­ла да уче­ни­ци раз­у­ме­ју зна­чај ко­ји кул­т у­ра и тра­ди­ ци­ја има­ју не са­мо за је­дан на­род већ и за жи­вот по­је­дин­ца, те да, сто­га, сна­же свој кул­т ур­ни и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, да сво­ју кул­т у­ру за­во­ле и на­у­че да са њом са­о­се­ћа­ју, да уви­де ње­ну ра­зно­ли­кост и на­чин на ко­ји су дру­ге кул­т у­ре има­ле ути­цај на њу. Пре под­не су др­жа­на пре­да­ва­ња о исто­ри­ји, умет­но­сти, му­зи­ци и књи­ жев­но­сти. По­сле под­не су уче­ни­ци има­ли ра­ди­о­ни­це на ко­ји­ма су ана­ли­зи­ ра­ли по­е­зи­ју са­вре­ме­них срп­ских пе­сни­ка, са на­ме­ром да се по­ка­же у ко­ли­кој ме­ри је свест о кул­т у­ри и тра­ди­ци­ји ак­ти­ви­ра­на код мо­дер­них ства­ра­ла­ца и ко­ли­ко је уоп­ште ба­шти­на јед­ног на­ро­да не­пре­с у­шна те­ма умет­ни­ка. По­ред то­га, ор­га­ни­зо­ван је и струч­ни јед­но­днев­ни из­лет (Тр­шић – Те­ке­риш – Гу­че­во – Со­ко град – Мач­ков ка­мен – Кру­пањ – Тр­шић), при­ли­ком ко­јег су уче­ни­ци по­се­ти­ли ме­ста по­ве­за­на са стра­да­њем Ср­ба у Пр­вом свет­ском ра­т у. Уче­ни­ци ће, у до­го­во­ру са пре­да­ва­чи­ма, на­пи­са­ти и пре­зен­то­ва­ти сво­је ра­до­ве на те­му „Ком­па­ра­тив­на ана­ли­за же­на у срп­ској ми­то­ло­ги­ји са при­ме­ сом сло­вен­ске“ и на те­му „Мо­тив же­не у при­по­вет­ка­ма Ла­зе К. Ла­за­ре­ви­ћа“. Уче­ни­ци II1 и III1, школ­ска 2017/2018.

44

148. летопис за школску 2017/2018.

ЂАЧ­КИ ТЕ­А­ТАР ИГРЕ НА СУН­ЧА­НОЈ СТРА­НИ У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је Да­ни Иве Ан­дри­ћа, у но­вем­бру 2017. го­ди­не, одр­ жа­на је и смо­тра сред­њо­школ­ских по­зо­ри­шта Игре на сун­ча­ној стра­ни, то­ком ко­је су уче­ни­ци и про­фе­со­ри Ва­љев­ске гим­на­зи­је, Гим­на­зи­је „Вељ­ко Пе­тро­ вић“ из Сом­бо­ра, Ба­ња­луч­ке, Кар­ло­вач­ке и Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је по­ка­за­ли сво­је глу­мач­ко, ре­ди­тељ­ско и дра­ма­т ур­шко уме­ће. У сре­ду, 15. но­вем­бра, на сце­ни Ру­ског до­ма пр­во је на­сту­пи­ла тру­па Ва­ љев­ске гим­на­зи­је са пред­ста­вом Зло­ста­вља­ње по мо­ти­ви­ма исто­и­ме­не Ан­ дри­ће­ве при­по­вет­ке. Под вођ­ством про­фе­со­ра срп­ског је­зи­ка Ми­ла­на По­по­ ви­ћа, глум­ци су на су­ге­сти­ван на­чин при­ка­за­ли не­срећ­ну суд­би­ну же­не ко­ја би­ва од­ба­че­на од дру­штва јер на­пу­шта му­жа ти­ра­ни­на. Гим­на­зи­ја ,,Вељ­ко Пе­тро­вић“ из Сом­бо­ра из­ве­ла је ко­мад под на­зи­вом При­ча о кме­ту Си­ма­ну, а ко­ор­ди­на­тор­ка је би­ла про­фе­сор­ка Ли­ди­ја Не­ран­ џић Чан­да. При­ча о се­ља­ку Си­ма­ну ко­ји од­би­ја да се по­ви­ну­је тур­ској, а по­ том и ау­стро­у­гар­ској вла­сти и ко­ји гу­би име­так, по­ро­ди­цу и ода­је се по­ро­ци­ ма, под­се­ти­ла нас је на те­жи­ну по­ло­жа­ја срп­ског на­ро­да. У че­твр­так, 16. но­вем­бра, на сце­ну су сту­пи­ли уче­ни­ци Ба­ња­луч­ке гим­ на­зи­је. Они су, уз по­моћ сво­је про­фе­сор­ке Сла­ви­це Ма­лић, у пред­ста­ви Мо­ја еск­пон­та при­ка­за­ли Ан­дри­ћа ко­ји се на бо­ле­снич­кој по­сте­љи при­се­ћа сво­јих ју­на­ка и во­ди сво­је­вр­стан ди­ја­лог са њи­ма. Уче­ни­ци су на за­ни­мљив на­чин на сце­ни на­пра­ви­ли ма­ли пре­сек Ан­дри­ће­вог ства­ра­ла­штва. Уче­ни­ци Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је и про­фе­сор­ка Ма­ја Сто­кин при­пре­ми­ли су пред­ста­ву Мо­ја Ми­ли­ца, она ми је би­ла све, ин­спи­ри­са­ну ствар­ним до­га­ђа­ји­ма из Ан­дри­ће­вог жи­во­та. Ова дра­ма у три чи­на је­сте при­ча о љу­ба­ви и при­ја­ тељ­ству Ми­ли­це Ба­бић, ње­ног су­пру­га Не­на­да Јо­ва­но­ви­ћа и Иве Ан­дри­ћа. Ко­мад пред­ста­вља ма­лу сту­ди­ју љу­бав­ног тро­у­гла у ком се пи­сац об­рео.

45

148. летопис за школску 2017/2018.

На кра­ју смо­тре Игре на сун­ча­ној стра­ни, на сце­ну је иза­шла тру­па Фи­ло­ ло­шке гим­на­зи­је, ко­ја је уз по­моћ про­фе­сор­ке срп­ског је­зи­ка Дра­га­не Ће­ћез Иљу­кић и про­фе­со­ра фран­цу­ског је­зи­ка Ми­ло­ша Прај­зо­ви­ћа из­ве­ла пред­ ста­ву У вре­ме кон­зу­ла. Овај ко­мад ин­спи­ри­сан је ро­ма­ном Трав­нич­ка хро­ни­ ка. До­ла­зак фран­цу­ског кон­зу­ла у ма­лу бо­сан­ску ка­са­бу бу­ди је из учма­ло­сти и уно­си по­мет­њу. Јед­ни у ње­му ви­де дух про­све­ће­но­сти и ори­јен­ти­са­ност ка на­прет­ку, док дру­ги не­го­ду­ју што но­ви европ­ски оби­ча­ји ре­ме­те њи­хов сва­ ко­днев­ни жи­вот. Јо­ва­на Илић, про­фе­сор­ка фран­цу­ског је­зи­ка

46

148. летопис за школску 2017/2018.

Ли­ста­ти Ан­дри­ћа и чи­та­ти жи­вот – об­на­вља­ју­ћа ис­ку­ства Ако ико има ди­ле­му да ли по­чет­ком 21. ве­ка мла­ ди од пет­на­ест до осам­на­ ест го­ди­на мо­гу по­но­ви­ти Ан­дри­ће­ву ми­сао, ја­сно сро­че­ну, увер­љи­во из­го­ во­ре­ну, са ду­бо­ком тач­ ком ослон­ца у сво­ме би­ћу, са­мо их за­пи­тај­те от­ку­да то­ли­ко тру­ње на сто­лу жи­во­та ка­да је свет ства­ ра­ла ру­ка осе­тљи­ва на не­ рав­ни­не, не­смо­тре­ност и пу­сто­до­ли­не. То је до­вољ­ но да се окре­ну у ме­сту и не вра­те на исту тач­ку... Ан­дри­ћу у част, у но­вем­бру 2017, за Фе­сти­вал по­зо­ри­шних тру­па сред­њо­ шко­ла­ца На сун­ча­ној стра­ни, драм­ска тру­па Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је при­пре­ ми­ла је пред­ста­ву У вре­ме кон­зу­ла, пре­ма ро­ма­ну Трав­нич­ка хро­ни­ка. Ли­ста­ти Ан­дри­ћа зна­чи за­у­ста­ви­ти се у вре­ме­ну у ко­јем је од­ре­ђу­ју­ћа ми­ сао – са­мо да про­ђе, јер је на­пор и те­рет. Ду­бо­ко па­сти на сва дна и по­ди­ћи се за­рад жи­во­та и оно­га што он у сво­ме по­сто­ја­њу обе­ћа­ва, без об­зи­ра на окол­но­сти у ко­ји­ма се кру­ни и ра­си­па. Ли­ста­ти Ан­дри­ћа про­шлог ле­та би­ло је не­по­но­вљи­во ис­ку­ство од ко­јег се ср­це за­тре­са, али и иза­зов про­го­во­ри­ти та­ко да реч те­че као да се сто ми­сли ми­сли, а јед­на из­го­ва­ра. Ка­ко то? Јед­но­ став­но, уз­ви­ше­но, ан­дри­ћев­ски. Чи­та­ју­ћи Ан­дри­ћа ни­смо ни слу­ти­ли шта ће Ан­дрић от­кри­ти о на­ма. При­во­дио нас је жи­во­т у све вре­ме и учио ма­лим ве­шти­на­ма нео­п­ход­ним за раз­у­ме­ва­ње све­та.

1. Да би­сте про­го­во­ри­ли и ста­ли у од­бра­ну би­ло ког Ан­дри­ће­вог ли­ка, не сме­те сла­га­ти се­бе да сте над дру­ги­ма и да с ла­ко­ћом мо­же­те у сво­ме на­у­ му без мно­го ту­ма­че­ња из­го­во­ри­ти би­ло шта. При­зе­мљу­је.

2. Раз­у­ме­ти тру­пу, ње­но по­ве­зи­ва­ње, кре­та­ње и ди­са­ње уну­тар ње.

3. Ве­ро­ва­ти у оно што имаш да ка­жеш, чак и ако је нај­го­ра ствар на све­ ту. Али из­го­во­ри­ти исти­ну.

4. Не упла­ши­ти се оно­га што имаш хра­бро­сти да по­ми­слиш.

47

148. летопис за школску 2017/2018.

5. Сти­сну­ти зу­бе у гор­ким сце­на­ма и под­не­ти их као при­пре­му за нај­те­ же тре­нут­ке у ко­ји­ма, ако би­смо би­ра­ли, ни­ка­да не би­смо уче­ство­ва­ли.

6. На­у­чи­ти, ако ни­смо већ пре: за­коп­ча­ти дуг­мад на ко­шу­љи, ве­за­ти чвор на кра­ва­ти, раз­ли­ко­ва­ти ман­жет­не од кар­не­ра, огу­ли­ти ја­бу­ку, скрц­ка­ти ора­хе у ша­ка­ма, на­пра­ви­ти ко­ла­че, је­сти хлеб са хр­ска­вом ко­ри­цом и би­ти сит и од то­га, раз­ли­ко­ва­ти стол­ња­ке од чар­ша­фа и фрак од са­коа, иза­бра­ти пе­шкир ко­ји се из­но­си пред стид­не го­сте, на­у­чи­ти ка­ко се си­па ви­но, др­же вин­ске ча­ше, раз­у­ме­ти за­што се ци­лин­дер ски­да за сто­лом у са­ло­ну и да се фрак не мо­же обу­ћи без ко­шу­ље, ка­ко вас бес­пре­кор­но бе­ла ко­шу­ља раз­ли­ ку­је ме­ђу зва­ни­ца­ма, ка­ко се хо­да у ха­љи­на­ма са ви­со­ким стру­ком, у не­ко­ли­ ко по­те­за на­ме­шта фри­зу­ра ко­ја ис­ти­че про­фил, на­у­чи­ти вал­цер, би­ти де­сет ру­ку иза сце­не у тре­нут­ку ка­да се фра­тар пре­о­де­ва у па­шу и хит­но мо­ра да иза­ђе на сце­ну, на­пра­ви­ти ре­кви­зи­те (оруж­је и су­ше­ну ри­бу), спа­ко­ва­ти ко­ сти­ме за со­бом.

7. Усу­ди­ти се и ста­ти на сце­ну, чак и кад се но­ге от­ки­ну. Кон­цен­три­са­ти се и на сло­го­ве раз­би­ти ре­чи, али из­го­во­ри­ти оно што имаш да ка­жеш.

8. Ре­ћи са ста­вом и оста­ти ус­пра­ван по­сле то­га.

9. Оста­ти стр­пљив пред на­пе­ти­ма.

10. Не ура­ди­ти оно што не до­ли­ку­је ни дру­гом, ни те­би.

11. Игра­ти, сва­ки пут, без об­зи­ра на окол­но­сти и пу­то­ва­ти, од Бе­о­гра­да до Срем­ских Кар­ло­ва­ца, па с про­ле­ћа до Кра­гу­јев­ца, и од­јек­ну­ти. По не­тач­но­сти­ма ово­га све­та мо­же се про­су­ди­ти где смо за­па­ли, ка­ко то твр­ди Да­вил, по­моћ­ник фран­цу­ског кон­зу­ла, па ипак не­где мо­ра да по­сто­ји тај пра­ви пут ко­ји це­лог жи­во­та тра­жи­мо. По­зо­ри­шна тру­па Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је ни­је по­твр­ди­ла из­у­зе­то ми­шље­ ње већ је до­каз по­след­њих Да­ви­ло­вих ре­чи: Ја сâм не знам ка­ко, ка­да, ни где, али на­ћи ће га кад би­ло мо­ја де­ца, де­ца мо­је де­це или још да­ље по­том­ство. Дра­га­на Ће­ћез Иљу­кић, про­фе­сор­ка срп­ског је­зи­ка

48

148. летопис за школску 2017/2018.

ПО­ЗО­РИ­ШНА ТРУ­ПА ФИ­ЛО­ЛО­ШКЕ ГИМ­НА­ЗИ­ЈЕ У СРЕМ­СКИМ КАР­ЛОВ­ЦИ­МА У по­не­де­љак, 11. де­цем­бра 2017, по­зо­ри­шна тру­па Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, ко­ју пред­во­де про­фе­со­ри Дра­га­на Ће­ћез Иљу­кић и Ми­лош Прај­зо­вић, би­ла је гост Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је. На­ши до­ма­ћи­ни су ор­га­ни­зо­ва­ли ху­ма­ни­тар­но ве­че, а при­ход од ула­зни­ца пре­дат је ор­га­ни­за­ци­ји НУР­ДОР, на че­лу са го­спо­ ђом Јо­лан­дом Ко­ро­ром, за де­цу обо­ле­лу од ра­ка. Тим по­во­дом, на­ша тру­па је из­ве­ла пред­ста­ву У вре­ме кон­зу­ла, пре­ма де­лу Иве Ан­дри­ћа Трав­нич­ка хро­ни­ка, док је по­зо­ри­шна тру­па Кар­ло­вач­ке гим­ на­зи­је из­ве­ла пред­ста­ву Мо­ја Ми­ли­ца, она ми је би­ла све. Обе пред­ста­ве су из­ве­де­не у Све­ча­ној са­ли Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је.

49

148. летопис за школску 2017/2018.

50

148. летопис за школску 2017/2018.

ФЕ­С ТИ­ВАЛ ШКОЛ­СКОГ ТЕ­А­ТРА НА СТРА­НОМ ЈЕ­ЗИ­КУ Два­де­сет и се­дам уче­ни­ка и три на­став­ни­ка Фи­ло­ло­ шке гим­на­зи­је 17. и 18. апри­ ла 2018. го­ди­не уче­ство­ва­ли су на Фе­сти­ва­лу школ­ског те­а­тра на стра­ном је­зи­ку у Но­вом Са­ду. Про­фе­со­ри Ми­лош Прај­зо­вић, Ти­ја­на Ми­јал­ко­вић и Ми­ла Ми­ли­ са­вље­вић во­ди­ли су уче­ни­ке дру­гог и тре­ћег раз­ре­да, ен­ гле­ског, фран­цу­ског, не­мач­ ког, шпан­ског и ја­пан­ског оде­ље­ња. Сам пут је про­те­као у нај­бо­љем ре­ду и уче­ни­ци су по­ка­за­ли ви­сок ни­во са­мо­стал­но­сти, зре­ло­сти и од­го­вор­но­сти, али и ко­ле­ги­јал­но­сти, ка­ко јед­ни пре­ма дру­ги­ма, та­ко и пре­ ма дру­гим тру­па­ма. Кад год су би­ли у при­ли­ци, по­ма­га­ли су дру­гим тру­па­ма у при­пре­ми сце­не, а на­кон сва­ке од­гле­да­не пред­ста­ве при­шли су дру­гим уче­ сни­ци­ма и од ср­ца им че­сти­та­ли и по­хва­ли­ли до­бре стра­не њи­хо­вог на­сту­па. Уче­ни­ци су, та­ко­ђе, сву­да сти­за­ли на вре­ме и о све­му во­ди­ли ра­чу­на. На окру­ глом сто­лу ко­ји се од­и­грао у уто­рак уве­че по­ка­за­ли су, осим већ по­ме­ну­те ко­ле­ги­јал­но­сти, и ви­сок ни­во раз­у­ме­ва­ња и уви­да у сам про­цес при­пре­ме за фе­сти­вал. Схва­ти­ли су на ко­ји на­чин и кроз ко­је ме­ха­ни­зме им је уче­ње тек­ста и из­во­ђе­ње на стра­ном је­зи­ку по­мо­гло да стек­ну бо­љи увид у кул­т у­ру, али и у сам је­зик на ко­ме су из­во­ди­ли пред­ста­ве. По­ка­за­ли су да су осве­сти­ли зна­чај дра­ме у уче­њу стра­ног је­зи­ка и до­шли до бит­них спо­зна­ја кроз са­мо­е­ва­лу­а­ци­ ју. Не­ки од уче­ни­ка су, на ра­дост про­фе­со­ра, ре­кли да су на­кон при­пре­ма за фе­сти­вал схва­ти­ли да пр­ви пут мо­гу да из­ра­зе емо­ци­је на стра­ном је­зи­ку и да им тај је­зик са­да ви­ше ни­је пр­ви стра­ни је­зик, већ њи­хов је­зик. Осим то­га, Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја је осво­ји­ла се­дам на­гра­да на овом так­ ми­че­њу и још јед­ном по­ка­за­ла оправ­да­ност ста­т у­са шко­ле од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја. Пред­ста­ва Le Mo­no­poly осво­ји­ла је на­гра­ду за ори­ги­нал­ни драм­ски текст про­фе­со­ра Ми­ло­ша Прај­зо­ви­ћа. Пред­ста­ва La isla de­si­er­ta осво­ји­ла је пр­ву на­гра­ду за сце­но­гра­фи­ју у ре­жи­ји про­фе­сор­ке Ти­ја­не Ми­јал­ко­вић, а уче­ни­ца Пе­тра Ви­да­ко­вић Цвет­ко­вић (уло­га Ci­pri­a­na) осво­ји­ла је на­гра­ду за спо­ред­ну жен­ску уло­гу. Пред­ста­ва You Ne­ver Can Tell осво­ји­ла је на­гра­ду за ко­сти­мо­гра­фи­ју (Ма­ша Си­та­ри­ца и Ја­на Мла­де­но­вић), уче­ни­ца Ма­ша Си­ та­ри­ца је осво­ји­ла пр­ву на­гра­ду за глав­ну жен­ску уло­гу (уло­га Dolly), а Ања Гре­тић пр­ву на­гра­ду за спо­ред­ну жен­ску уло­гу (уло­га Mrs. Clan­don). Про­фе­ сор­ка Ми­ла Ми­ли­са­вље­вић је за рад на овој пред­ста­ви до­би­ла пр­ву на­гра­ду за је­зич­ко-пе­да­го­шки рад. Ми­лош Прај­зо­вић, про­фе­сор фран­цу­ског је­зи­ка Ти­ја­на Ми­јал­ко­вић, про­фе­сор­ка шпан­ског је­зи­ка Ми­ла Ми­ли­са­вље­вић, про­фе­сор­ка ен­гле­ског је­зи­ка 51

148. летопис за школску 2017/2018.

ДРА­МА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈА ПЕ­СМЕ О МАР­КУ КРА­ЉЕ­ВИ­ЋУ Уче­ни­ци I6 и I7 ни­с у се на ча­со­ви­ма књи­жев­но­сти ба­ви­ли са­мо тра­ди­ци­о­ нал­ним са­вла­да­ва­њем пред­ви­ђе­ног гра­ди­ва. Ак­тив­ни на мно­го на­чи­на, по­ка­ за­ли су ра­до­зна­лост и кре­а­тив­ност при­пре­ма­ју­ћи, као део ре­дов­них до­ма­ћих за­да­та­ка, вр­ло упе­ча­тљи­ве па­ное на ко­ји­ма су се по­за­ба­ви­ли ју­на­ци­ма из на­ род­них еп­ских пе­сма­ма, по­ве­зу­ју­ћи, кроз из­ло­же­не по­дат­ке и ре­про­дук­ци­је, књи­жев­ност, исто­ри­ју и ли­ков­ну умет­ност. Та­ко­ђе, осми­сли су и ка­ко да сли­ ком и реч­ју пред­ста­ве на па­но­и­ма де­ла му­зич­ке и ли­ков­не умет­но­сти чи­ја су те­ма би­блиј­ски мо­ти­ви. Део њи­хо­вих ра­до­ва био је из­ло­жен и у хо­лу шко­ле. Ме­ђу­тим, нај­ве­ћу ра­дост и ства­ра­лач­ко уз­бу­ђе­ње до­не­ле су дра­ма­ти­за­ци­је де­се­те­рач­ке пе­сме „Мар­ко пи­је уз ра­ма­зан ви­но“. У I7 Ан­ђе­ла Ра­до­ва­но­вић је би­ла за­ду­же­на за дра­ма­т ур­шку (вр­ло успе­лу!) об­ра­ду тек­ста, али и за ту­ма­че­ ње ли­ка Мар­ка Кра­ље­ви­ћа. Ја­на Пе­тро­вић је убе­дљи­во глу­ми­ла Сул­та­на, као и Ми­ха­и­ло Па­вло­вић Ча­у­ша. Те­о­до­ра Ми­ли­ће­вић је по­ка­за­ла ка­ква тре­ба да бу­де Ка­ду­на. Да би пред­ста­ва би­ла увер­љи­ва и ви­зу­ел­но и звуч­но, зна­лач­ки су се по­бри­ну­ле Та­ма­ра Де­ти­чек (ре­жи­ја, сце­но­гра­фи­ја, из­бор му­зи­ке и об­ ра­да зву­ка) и Ми­на То­до­ро­вић (ко­сти­ми, шмин­ка, из­бор му­зи­ке и об­ра­да зву­ка). А ка­кве ути­ске у ве­зи са ра­дом на пред­ста­ви но­се уче­ни­це и уче­ник I6 за­бе­ле­жи­ла је Јо­ва­на Ан­ђе­лић у ау­тор­ском тек­сту „Мар­ко Кра­ље­вић у школ­ ској клу­пи“. Др Алек­сан­дра Ку­змић, про­фе­сор­ка књи­жев­но­сти

Мар­ко Кра­ље­вић у школ­ској клу­пи Да су на­род­не еп­ске пе­сме за­ни­мљи­ве и у 21. ве­ку, по­ка­за­ли су као пр­ва­ ци уче­ни­ци ово­го­ди­шњег дру­гог шест Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је. Они су про­шле го­ди­не ожи­ве­ли пе­сму „Мар­ко пи­је уз ра­ма­зан ви­но“ по­ста­вив­ши је на сце­ну. Сво­ју пред­ста­ву су из­ве­ли на ча­с у књи­жев­но­сти, пред де­лом оде­ље­ња ко­ји ни­је уче­ство­вао у дра­ма­ти­за­ци­ји и пред­мет­ном про­фе­сор­ком Алек­сан­дром Ку­змић. При­пре­ма­ју­ћи сво­ју ма­лу по­зо­ри­шну ин­сце­на­ци­ју, уче­ни­ци су се упо­ зна­ли са иза­зо­ви­ма и про­бле­ми­ма на ка­кве на­и­ла­зе дра­ма­т ур­зи, ре­ди­те­љи, глум­ци, сце­но­гра­фи и ко­сти­мо­гра­фи. И, од­мах да ка­жем, ни­је их би­ло ла­ко ре­ши­ти. Но, ипак се сви сла­жу у јед­ном – њи­хов рад су обе­ле­жи­ли за­ба­ва и тим­ски дух, а не по­те­шко­ће. Ан­дреј Цве­ја­нов, чи­ји је за­да­так би­ла дра­ма­т ур­шка об­ра­да пе­сме, ка­же: „Од­ре­ђе­не де­ло­ве је за­и­ста би­ло те­шко об­ли­ко­ва­ти у ре­пли­ке, на при­мер, ди­ја­лог ко­ји су во­ди­ли Мар­ко и Сул­тан, али је рад на сце­на­ри­ју био ве­о­ма ин­те­ре­сан­тан.“ 52

148. летопис за школску 2017/2018.

Да ли­ко­ви за­и­ста при­па­да­ју сред­њем ве­ку, по­тру­ди­ла се Ни­ко­ли­на Илић, ко­с ти­м о­г раф­к и­њ а. „Би­ло је иза­зов­но про­на­ћи оде­ћу ко­ја би од­го­ва­ра­ла и ли­ ко­ви­ма и пе­ри­о­ду у ко­ји су сме­ште­ни. За по­моћ сам се обра­ ти­ла ма­ми и ба­ки ко­је су ми нај­ви­ше по­мо­гле да за­ми­ слим ка­ко сва­ки лик тре­ба да из­гле­да.“ О ле­пој и исто­вре­ме­но функ­ци­о­нал­ној сце­ но­гра­фи­ји бри­ну­ла је Ни­ко­ли­на Чу­бри­ло: „Ни­је би­ло на­пор­но иа­ко је од­го­вор­ност би­ла ве­ли­ка. Осе­ћа­ла сам се као део ти­ма ко­ји ра­ди нај­бо­ље што мо­же.“ На сул­та­но­вом дво­ру мо­гла се чу­ти тур­ска му­зи­ка, ко­ја је из­ма­ми­ла смех пу­бли­ке и да­ла жи­ вост сце­ни, за шта је би­ла за­ду­же­на Ма­ри­ја Со­лар. „Му­зи­ком смо хте­ли да до­ча­ра­мо ат­мос­фе­ру, на сли­чан на­чин на ко­ји то чи­не ре­кви­зи­ти и ко­сти­ми.“ Глав­не ли­ко­ве, Мар­ка Кра­ље­ви­ћа и Сул­та­на, игра­ле су Јо­ва­на Ан­ђе­лић и Ни­на Мар­ја­но­вић. „Дра­го ми је што сам до­би­ла уло­гу Сул­та­на, би­ло је за­ ни­мљи­во и ко­ри­сно у исто вре­ме, јер сам о ње­го­вом ли­ку раз­ми­шља­ла ка­ко си­гур­но не бих да сам са­мо про­чи­та­ла пе­сму“, ка­же Ни­на. „Би­ло је те­шко по­ ста­ти Мар­ко јер је у исто вре­ме ве­сео и раз­дра­жљив, бун­џи­ја и ва­зал, а ра­зум му му­те и бес и ви­но“, при­зна­је Јо­ва­на. „И по­ред то­га, ужи­ва­ла сам игра­ју­ћи ову уло­гу.“ Нај­ви­ше сме­ха из­ма­ми­ле су Ања Мир­ко­вић и Те­о­до­ра Спа­со­је­вић, ту­ма­ че­ћи уло­ге Шар­ца и сул­та­ни­је Ху­рем. „Ша­рац је по­се­бан јер не­ма текст, а ипак је је­дан од но­си­ла­ца ху­мо­ра у на­шем ске­чу. Пи­је ви­но на слам­чи­цу да се не ожва­ла­ви и му­че по­пут кра­ве“, из­ја­ви­ла је Ања. „Сул­та­ни­ја Ху­рем се не по­ ја­вљу­је у пе­сми. Она је осве­же­ње ко­је смо са­ми осми­сли­ли. За­и­ста ми је би­ло дра­го кад сам чу­ла ка­ко се пу­бли­ка сме­је. Тек сам та­да би­ла пот­пу­но си­гур­на да смо до­не­ли пра­ву од­лу­ку“, ка­же Те­о­до­ра. Глу­мач­ку еки­пу чи­ни­ле су још и: Ања Зо­го­вић (Ка­ду­на 1), Алек­сан­дра Д. Ђор­ђе­вић (Ка­ду­на 2), Ка­та­ри­на Та­дић (Сул­та­нов Слу­га 1), Је­ле­на Ран­ко­вић (Сул­та­нов Слу­га 2), Ма­ри­ја Со­лар (Хо­џа), Ни­ко­ли­на Чу­бри­ло (Ха­џи­ја). Јо­ва­на Ан­ђе­лић II6 53

148. летопис за школску 2017/2018.

ИЗ­ЛО­ЖБЕ ФО­ТО­МОН­ТА­ЖА У ТЕХ­НИ­ЦИ КО­ЛА­ЖА Из­ло­жба Фо­то­мон­та­жа у тех­ни­ци ко­ла­жа об­у ­хва­та ра­до­ве уче­ни­ка трећег раз­ре­да Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је на­ста­ле као ре­зул­тат њи­хо­вог са­мо­ стал­ног ли­ков­ног из­ра­жа­ва­ња у окви­ру на­ста­ве пред­ме­та ли­ков­на кул­т у­ра. Уче­ни­ци су има­ли за­да­так да из­ра­де фо­то­мон­та­жу у тех­ни­ци ко­ла­жа на сло­ бод­ну те­му. Фо­то­мон­та­жа као умет­нич­ка фор­ма ре­зул­тат је ин­тер­вен­ци­ја на фо­то­гра­фи­ја­ма, спа­ја­ња и по­ве­зи­ва­ња де­ло­ва јед­не фо­то­гра­фи­је или ви­ше раз­ли­чи­тих фо­то­гра­фи­ја у це­ли­ну ко­ја има дру­га­чи­је зна­че­ње од пр­во­бит­ног. По­ла­зна тач­ка свих ра­до­ва би­ле су фо­то­гра­фи­је из лич­них ар­хи­ва уче­ни­ка и ве­ли­ки број њих је успе­шно од­го­во­рио на за­да­так, ство­рив­ши за­ни­мљи­ве и кре­а­тив­не фо­то­мон­та­же. Из­ло­же­ни ра­до­ви иза­бра­ни су на осно­ву оства­ре­но­сти за­дат­ка у по­гле­ ду ко­ри­шће­ња сли­кар­ске тех­ни­ке ко­ла­жа, сте­пе­на ори­ги­нал­но­сти ре­ше­ња и кре­а­тив­не им­про­ви­за­ци­је при­ме­ње­не у из­ра­ди фо­то­мон­та­же, као и естет­ског ква­ли­те­та ра­до­ва ко­ји су вред­но­ва­ли са­ми уче­ни­ци на­кон пред­ста­вља­ња ра­ до­ва и иде­ја пред це­лим оде­ље­њем. Сло­бо­да у из­бо­ру те­ме би­ла је под­сти­цај­на за уче­ни­ке, та­ко да ме­ђу ра­ до­ви­ма има оних ко­ји бе­ле­же се­ћа­ња на пу­то­ва­ња, успо­ме­не из де­тињ­ства, из­ра­зе при­ја­тељ­ства, љу­ба­ви пре­ма дра­гим осо­ба­ма, жи­во­ти­ња­ма, биљ­ка­ма, при­ро­ди, умет­но­сти и жи­во­т у у це­ли­ни. Ра­зно­вр­сност ра­до­ва је при­с ут­на и у њи­хо­вој окре­ну­то­сти ис­тра­жи­ва­њу уну­тра­шњег би­ћа или спољ­ног све­та, та­ко да се те­мат­ски ра­спон кре­ће од ра­до­ва ко­ји из­но­се ста­во­ве и ре­ак­ци­је на раз­ли­чи­те дру­штве­не и кул­т у­ро­ло­шке по­ја­ве и те­ме, пре­ко оних у ко­ји­ма је нај­вред­ни­ји ли­ков­ни ква­ли­тет и ви­зу­ел­ни до­жи­вљај, до вр­ло лич­них и ин­ тим­них ра­до­ва ин­тро­спек­тив­ног ка­рак­те­ра. Ма­ри­ја­на Си­му, про­фе­сор­ка ли­ков­не кул­ту­ре

54

148. летопис за школску 2017/2018.

55

148. летопис за школску 2017/2018.

ДА­НИ ИВЕ АН­ДРИ­ЋА У ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 125 го­ди­на од ро­ђе­ња Иве Ан­дри­ћа, од 15. до 17. но­вем­бра Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја je ор­га­ни­зо­ва­ла ма­ни­фе­ста­ци­ју Да­ни Иве Андрићa. Обе­ле­жа­ва­ње ове зна­чај­не го­ди­шњи­це за­по­че­ло је отва­ра­њем из­ло­жбе уче­нич­ких ра­до­ва по мо­ти­ви­ма из де­ла јед­ног од нај­ве­ћих срп­ских пи­са­ца. Ђа­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је су уз по­моћ про­фе­сор­ке Је­ле­не Пан­тић Илић и про­фе­со­ра Дра­ги­ше Бу­ши­ћа пред­ста­ви­ли сво­је ли­ков­не ин­тер­пре­та­ци­је ро­ма­на Про­кле­та авли­ја и На Дри­ни ћу­при­ја, при­по­вет­ки „Је­ле­на, же­на ко­је не­ма“ и „Аска и вук“, а би­ли су ин­спи­ри­са­ни и Ан­дри­ће­вим „Раз­го­во­ром са Го­јом“. У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је одр­жа­на је и смо­тра сред­њо­школ­ских по­зо­ри­ шта Игре на сун­ча­ној стра­ни, то­ком ко­је су уче­ни­ци и про­фе­со­ри Ва­љев­ске гим­на­зи­је, Гим­на­зи­је „Вељ­ко Пе­тро­вић“ из Сом­бо­ра, Ба­ња­луч­ке, Кар­ло­вач­ке и Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је по­ка­за­ли сво­је глу­мач­ко, ре­ди­тељ­ско и дра­ма­т ур­ шко уме­ће. Про­грам по­зо­ри­шних су­сре­та: 15. но­вем­бар • Ва­љев­ска гим­на­зи­ја, Зло­ста­вља­ње (про­фе­сор ко­ор­ди­на­тор – Ми­лан По­по­вић) • Гим­на­зи­ја „Вељ­ко Пе­тро­вић“, Сом­бор, При­ча о кме­ту Си­ма­ну (про­ фе­сор­ка ко­ор­ди­на­тор – Ли­ди­ја Не­ран­џић Чан­да) 16. но­вем­бар • Гим­на­зи­ја Ба­ња Лу­ка, Мо­ја екс­пон­та (про­фе­сор­ка ко­ор­ди­на­тор – Сла­ви­ца Ма­лић) • Кар­ло­вач­ка гим­на­зи­ја, Мо­ја Ми­ли­ца, она ми је би­ла све (про­фе­сор­ка ко­ор­ди­на­тор – Ма­ја Сто­кин) • Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја, У вре­ме кон­зу­ла (про­фе­со­ри ко­о­ор­ди­на­то­ри – Дра­га­на Ће­ћез Иљу­кић и Ми­лош Прај­зо­вић) Це­ло­куп­на ма­ни­фе­ста­ци­ја за­о­кру­же­на је окру­глим сто­лом Час о Иви Ан­дри­ћу, на ко­ме су по­зна­ва­о­ци Ан­дри­ће­вог де­ла го­во­ри­ли о ње­го­вим раз­ли­чи­тим аспек­ти­ма. Окру­гли сто одр­жан је у пе­так, 17. но­вем­бра, и ње­гов циљ био је да се, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 125 го­ди­на од ро­ђе­ња нај­ве­ ћег срп­ског про­зног пи­сца, по­ну­де но­ве мо­гућ­но­сти раз­у­ме­ва­ња ње­го­вог књи­жев­ног де­ла са књи­жев­но­на­уч­ног, лин­гви­стич­ког и ме­то­дич­ког ста­но­ ви­шта, а у кон­тек­сту исто­риј­ских, кул­т у­ро­ло­шких и пе­да­го­шких про­ме­на ко­је су до­не­ле по­след­ње де­це­ни­је. На­кон по­здрав­них ре­чи ди­рек­то­ра шко­ле др Ду­шка Ба­би­ћа и го­спо­ђе Де­ја­не Ми­ли­јић Су­бић, пред­став­ни­це За­во­да за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња 56

148. летопис за школску 2017/2018.

и вас­пи­та­ња, при­с ут­ни­ма су се обра­ти­ли уче­сни­ци ску­па и то по сле­де­ћем рас­по­ре­ду: • Проф. др Ми­ха­и­ло Шће­па­но­вић, Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Бе­о­град, Ме­ то­до­ло­шке по­с тав­ке мо­но­гра­фи­је Жи­во­ји­на Ста­ној­чи­ћа Је­зик и стил Ива Ан­дри­ћа • Проф. др Сре­то Та­на­сић, Ин­сти­т ут за срп­ски је­зик СА­НУ, Ан­дрић наш са­вре­ме­ни: оглед o син­так­си Иве Ан­дри­ћа • Др Ду­шко Ба­бић, Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја Бе­о­град, Хај­ду­ци и хај­ду­чи­ја у Ан­дри­ће­вој про­зи • Др Ву­ко­са­ва Жив­ко­вић, Зе­мун­ска гим­на­зи­ја, Кон­ти­ну­и­тет и ме­то­до­ ло­ги­ја про­у­ча­ва­ња књи­жев­ног де­ла Иве Ан­дри­ћа • Мр Ва­лен­ти­на Вук­ми­ро­вић Сте­фа­но­вић, Зе­мун­ска гим­на­зи­ја, На­ став­ни и ван­на­с тав­ни аспек­ти ту­ма­че­ња Ан­дри­ће­вог ро­ма­на На Дри­ни ћу­при­ја • Др Ма­ја Сто­кин, Кар­ло­вач­ка гим­на­зи­ја, Мо­тив све­тло­сти у Ан­дри­ће­ вим за­пи­си­ма о не­са­ни­ци • Мр Ми­ле­на Ми­ли­са­вље­вић, Ва­љев­ска гим­на­зи­ја, Пу­то­пис Крај све­ тлог Охрид­ског је­зе­ра Иве Ан­дри­ћа у учи­о­ни­ци без па­пи­ра • Др Алек­сан­дра Же­жељ Ко­цић, Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја Бе­о­град, От­пад­ ни­це од нор­ма­тив­ног дру­штва у све­т у Ан­дри­ће­вих при­ча • Др Ја­дран­ка Ми­ло­ше­вић, За­вод за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња, Јед­но ви­ђе­ње Ан­дри­ће­ве при­по­вет­ке „Пут Али­је Ђер­зе­ле­за“ • Др Би­ља­на Бра­нић Ла­ти­но­вић, Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја Бе­о­град, По­зо­ ри­шне, ра­диј­ске и те­ле­ви­зиј­ске адап­та­ци­је Ан­дри­ће­ве про­зе • Др Ја­сми­на Ар­се­но­вић, „Је­ле­на, же­на ко­је не­ма“ Иве Ан­дри­ћа • Мр Сла­ви­ца Ма­лић, Гим­на­зи­ја Ба­ња Лу­ка, На ру­бу два­ју сви­је­то­ва • Мир­ја­на Ко­јић, Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја Бе­о­град, По­зна­ва­ње све­та кроз по­ре­ђе­ња у Ан­дри­ће­вом ро­ма­ну Омер-па­ша Ла­тас • Ду­ња Илић, Гим­на­зи­ја Ба­ња Лу­ка, Уни­вер­зал­не по­ру­ке Ан­дри­ће­ве при­по­вет­ке „Зло­с та­вља­ње“ • Мр На­та­ша Бу­ди­мир, Гим­на­зи­ја „Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај“ Но­ви Сад, Два ли­ца вла­с ти у ро­ма­ну Омер-па­ша Ла­тас • Ми­ле­на Пе­тро­вић, Ва­љев­ска гим­на­зи­ја, Фа­та­ли­стич­ки при­звук жен­ ских ле­по­та у Ан­дри­ће­вом де­лу Ра­зно­вр­сност те­ма пред­ста­вље­них на овом окру­глом сто­лу све­до­чи о не­ пре­глед­ним мо­гућ­но­сти­ма ту­ма­че­ња Ан­дри­ће­вог де­ла. Ко­ли­ко год да су раз­ли­чи­те, не­ке од њих по­ве­зу­је за­јед­нич­ка нит. Др Ву­ко­са­ва Жив­ко­вић, мр Ва­ лен­ти­на Вук­ми­ро­вић Сте­фа­но­вић и мр Ми­ле­на Ми­ли­са­вље­вић са ме­то­дич­ ког аспек­та су при­ка­за­ле на ко­ји на­чин де­ла Иве Ан­дри­ћа мо­гу би­ти об­ра­ђи­ ва­на са уче­ни­ци­ма основ­них и сред­њих шко­ла и ка­ко мо­же би­ти ус­по­ста­вље­ на ко­ре­ла­ци­ја са дру­гим пред­ме­ти­ма. Де­таљ­ну је­зич­ку ана­ли­зу Ан­дри­ће­вог де­ла да­ли су проф. др Сре­то Та­на­сић и Мир­ја­на Ко­јић, док је про­фе­сор др 57

148. летопис за школску 2017/2018.

Ми­ха­и­ло Шће­па­но­вић го­во­рио о је­зи­ку и сти­лу ве­ли­ког срп­ског пи­сца кроз на­уч­ну сту­ди­ју Жи­во­ји­на Ста­ној­чи­ћа Је­зик и стил Ива Ан­дри­ћа. Же­на и ње­на уло­га у Ан­дри­ће­вом све­т у пред­ста­вље­на је у ра­до­ви­ма др Алек­сан­дре Же­жељ Ко­цић, др Ја­сми­не Ар­се­но­вић, Ду­ње Илић, Ми­ле­не Пе­ тро­вић и Сла­ви­це Ма­лић. Рад др Ја­дран­ке Ми­ло­ше­вић пред­ста­вља лир­ско-есе­ји­стич­ко ви­ђе­ње при­по­вет­ке „Пут Али­је Ђер­зе­ле­за“, у ко­ме лик же­не та­ ко­ђе за­у­зи­ма ва­жно ме­сто. Ме­сто же­не у дру­штву те­сно је по­ве­за­но са нор­ма­ма ко­је у том дру­штву вла­да­ју. Ове нор­ме су кул­т у­ро­ло­шки усло­вље­не, али про­пи­с у­ју их и вла­сти. Два ли­ца те вла­сти при­ка­за­на су у ра­ду мр На­та­ше Бу­ди­мир, док су од­мет­ни­ ци од вла­сти и за­ко­на, хај­ду­ци, би­ли цен­трал­на те­ма ра­да др Ду­шка Ба­би­ћа. А то ка­ко су Ан­дри­ће­ва де­ла пред­ста­вље­на у по­зо­ри­шним, те­ле­ви­зиј­ским и ра­диј­ским адап­та­ци­ја­ма, по­ка­за­ла је др Би­ља­на Бра­нић Ла­ти­но­вић. За­ни­мљи­во је би­ло чу­ти и ка­ко је ве­ли­ки пи­сац ре­а­го­вао на ове ин­тер­пре­та­ци­је сво­јих де­ла. Др Ма­ја Сто­кин го­во­ри­ла нам је о мо­ти­ву све­тло­сти у Ан­дри­ће­вим за­ пи­си­ма о не­са­ни­ци, те се њен рад мо­же до­ве­сти у ве­зу са ра­дом др Ја­сми­не Ар­се­но­вић о при­чи „Је­ле­на, же­на ко­је не­ма“. Нај­зад, мо­же­мо за­кљу­чи­ти да је окру­гли сто у пот­пу­но­сти ис­пу­нио за­да­те ци­ље­ве јер је ус­пео да при­ка­же Ан­дри­ће­во ства­ра­ла­штво са три ста­но­ви­шта: књи­жев­но­на­уч­ног, лин­гви­стич­ког и ме­то­дич­ког. За­до­вољ­ство нам је да на­ја­ви­мо да ће збор­ник пред­ста­вље­них ра­до­ва би­ ти об­ја­вљен сле­де­ће го­ди­не. Јо­ва­на Илић, про­фе­сор­ка фран­цу­ског је­зи­ка

58

148. летопис за школску 2017/2018.

НИ­НА ЈАР­ГЕ­КОВ У ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја је у сре­ду, 6. де­цем­бра 2017, уго­ сти­ла фран­цу­ску спи­са­те­љи­ цу ма­ђар­ског по­ре­кла Ни­ну Јар­ге­ков. Њен ро­ман Двој­но др­жа­вљан­ство оду­ше­вље­но је при­хва­ћен у Фран­цу­ској ка­ко од стра­не кри­ти­ча­ра, та­ко и од стра­не ши­ро­ке пу­бли­ке. Ро­ ман је на срп­ски је­зик пре­ве­ла Ка­та­ри­на Трај­ко­вић, а из­да­ла га је ку­ћа Ар­хи­пе­лаг. У са­рад­њи са Фран­цу­ским ин­сти­т у­том у Бе­о­гра­ду, упри­ли­чен је су­срет књи­жев­ни­це са уче­ни­ци­ма на­ше гим­на­зи­је ко­ји уче фран­цу­ски. На­ши ђа­ци су та­ко има­ли при­ли­ку да са­зна­ју од са­ме ау­тор­ке ње­на стре­мље­ња, раз­ми­ шља­ња и раз­вој осе­ћај­но­сти у ро­ма­ну ко­ји го­во­ри о њој бли­ској те­ми, о те­ми двој­ног др­жа­вљан­ства. Шта зна­чи би­ти Фран­цуз, а у исто вре­ме Ма­ђар? Да ли је мо­гу­ће има­ти ви­ше кул­т у­ра, ви­ше је­зи­ка? Мо­де­ра­тор­ка је би­ла про­фе­ сор­ка фран­цу­ског је­зи­ка Јо­ва­на Илић. На­ши уче­ни­ци су не са­мо слу­ша­ли иде­је Ни­не Јар­ге­ков и ње­на ис­ку­ства већ су би­ли у мо­гућ­но­сти и да по­ста­вља­ју пи­та­ња и да у та­ко ди­рект­ном кон­ так­т у са­зна­ју ви­ше о со­ци­о­ло­шким и пси­хо­ло­шким, би­ло про­бле­ми­ма, би­ло са­мо аспек­ти­ма, двој­ног др­жа­вљан­ства, ко­ји­ма на­ше дру­штво та­ко­ђе оби­лу­је. Ми­лош Прај­зо­вић, про­фе­сор фран­цу­ског је­зи­ка

59

148. летопис за школску 2017/2018.

МЕ­ЂУ­НА­РОД­НА СА­РАД­ЊА РАЗ­МЕ­НА СА ГИМ­НА­ЗИ­ЈОМ „ЕРА­ЗМУС ВИД­МАН“ ИЗ НЕ­МАЧ­КЕ Уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је (не­мач­ка оде­ље­ња, као и оде­ље­ња у ко­ји­ма се не­мач­ки је­зик учи као дру­ги стра­ни је­зик: II4, III4, II1 и III1) би­ли су од 23. до 29. сеп­тем­бра до­ма­ћи­ни уче­ни­ци­ма из Не­мач­ке. У по­се­т у је до­шло два­де­ сет и пет уче­ни­ка Гим­на­зи­је „Ера­змус Вид­ман“ из Шве­биш Ха­ла (по­кра­ји­на Ба­ден-Вир­тем­берг), у прат­њи два про­фе­со­ра. Го­сти из Не­мач­ке са­че­ка­ни су у су­бо­т у, 23. сеп­тем­бра, на Ае­ро­дро­му „Ни­ ко­ла Те­сла“, а по­том су сме­ште­ни у по­ро­ди­це срп­ских уче­ни­ка. На­ред­ног да­на го­сти и до­ма­ћи­ни об­и­шли су ужи цен­тар гра­да (Трг ре­пу­бли­ке, Ули­цу кне­за Ми­ха­и­ла и Ка­ле­мег­дан). Уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, при­пре­мив­ши се за уло­гу во­ди­ча, сво­јим су вр­шња­ци­ма на не­мач­ком је­зи­ку пру­жа­ли ин­фор­ма­ ци­је о свим ва­жним зна­ме­ни­то­сти­ма на тој ре­ла­ци­ји (Спо­ме­ник кне­зу Ми­ ха­и­лу, На­род­но по­зо­ри­ште, На­род­ни му­зеј, Бе­о­град­ска твр­ђа­ва, Вој­ни му­зеј Бе­о­град, По­бед­ник, ушће Са­ве у Ду­нав). У по­не­де­љак су се го­сти и до­ма­ћи­ни оку­пи­ли у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји, где су при­с у­ство­ва­ли при­год­ном про­гра­му ко­ји су при­пре­ми­ли уче­ни­ци II4, са же­љом да го­сте из Не­мач­ке упо­зна­ју са ва­жни­јим аспек­ти­ма срп­ске кул­ ту­ре и тра­ди­ци­је (у ви­део-га­ле­ри­ји мо­же­те по­гле­да­ти сни­мак са ове при­ред­ бе). За­тим су уче­ни­ци до­ма­ћи­ни за­јед­но са го­сти­ма оти­шли на сво­је ре­дов­не ча­со­ве, та­ко да су не­мач­ки ђа­ци има­ли и при­ли­ку да ви­де ка­ко се од­ви­ја на­ ста­ва у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји. Не­мач­ки и срп­ски гим­на­зи­јал­ци су сле­де­ћег да­на, 26. сеп­тем­бра, об­и­шли Зе­мун, уз струч­но во­ђе­ње на не­мач­ком је­зи­ку. На­кон то­га уче­ни­ци­ма је у Ге­те ин­сти­т у­т у био ор­га­ни­зо­ван при­јем, а за­тим су уче­ство­ва­ли у ра­ди­о­ни­ца­ма по­во­дом Европ­ског да­на је­зи­ка. На­ред­ног да­на, го­сти и до­ма­ћи­ни по­се­ти­ли су Срем­ске Кар­лов­це и Но­ви Сад. За­хва­љу­ју­ћи љу­ба­зно­сти ко­ле­га и уче­ни­ка Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је, бе­о­ град­ским и не­мач­ким ђа­ци­ма је био ор­га­ни­зо­ван оби­ла­зак Срем­ских Кар­ло­ ва­ца и Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је, где су има­ли при­ли­ку да по­гле­да­ју и пред­ста­ву на не­мач­ком је­зи­ку у из­во­ђе­њу уче­ни­ка по­ме­ну­те шко­ле. За­тим су се уче­ни­ ци, об­и­шав­ши Пе­тро­ва­ра­дин­ску твр­ђа­ву, пе­ши­це упу­ти­ли у цен­тар Но­вог Са­да, где су на­кон по­се­те Му­зе­ју Вој­во­ди­не про­ве­ли сло­бод­но вре­ме. У че­твр­так, уче­ни­ци до­ма­ћи­ни и њи­хо­ви го­сти по­се­ти­ли су Му­зеј Ни­ко­ ле Те­сле и Исто­риј­ски му­зеј, у ко­ме су по­гле­да­ли из­ло­жбе „Ср­би­ја у Пр­вом свет­ском ра­т у“ и „За­о­став­шти­на Оље Ива­њиц­ки“. У оба му­зе­ја би­ло је ор­га­ ни­зо­ва­но струч­но во­ђе­ње на ен­гле­ском је­зи­ку. У пе­так, 29. сеп­тем­бра, го­сти из Не­мач­ке и срп­ски до­ма­ћи­ни оку­пи­ли су се у дво­ри­шту Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, ода­кле су го­сти кре­ну­ли пут ае­ро­дро­ма. По­ред зва­нич­ног де­ла про­гра­ма, уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је по­тру­ди­ ли су се да, са­мо­стал­но ор­га­ни­зу­ју­ћи раз­ли­чи­те ак­тив­но­сти у сло­бод­но вре­ ме (по­се­те би­о­ско­пи­ма, во­жња би­ци­кли­ма по Ади, ку­гла­ње, шет­ње, од­ла­зак у Ска­дар­ли­ју, на Опле­нац итд.), сво­јим го­сти­ма бо­ра­вак у Ср­би­ји учи­не што при­јат­ни­јим. То­ком по­се­те уче­ни­ка и про­фе­со­ра из Шве­биш Ха­ла раз­ма­тра­на је и уз­ врат­на по­се­та срп­ских уче­ни­ка. Пред­ло­же­ни тер­мин је крај ју­на. Алек­сан­дра Јо­ва­но­вић, пред­сед­ни­ца Струч­ног ве­ћа про­фе­со­ра не­мач­ког је­зи­ка 60

148. летопис за школску 2017/2018.

ГО­СТИ ИЗ СА­РА­ЈЕ­ВА У ПО­СЕ­ТИ ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ У че­твр­так и пе­так, 28. и 29. сеп­тем­бра, има­ли смо част да уго­сти­мо сво­је дра­ге при­ја­те­ље и ко­ле­ге из са­ра­јев­ске Гим­на­зи­је „Оба­ла“. Са на­ма су би­ли ди­рек­тор шко­ле Бен­ја­мин Хе­џић, про­фе­сор­ка бо­сан­ско-хр­ват­ско-срп­ског је­ зи­ка Леј­ла Ту­це Пи­ра­гић и се­кре­тар­ка гим­на­зи­је Ел­ви­ра Џин­до. На­кон по­се­ те ча­с у не­мач­ког је­зи­ка, ко­ји је одр­жа­ла про­фе­сор­ка До­бри­ла Ди­ми­три­је­вић, на­ши го­сти су нам пред­ста­ви­ли ову углед­ну са­ра­јев­ску шко­лу, и то сим­бо­ лич­но, упра­во на дан 29. сеп­тем­бра ка­да је шко­ла и осно­ва­на кра­јем 19. ве­ка. Пред­ста­вља­њу су при­с у­ство­ва­ли уче­ни­ци и про­фе­со­ри Фи­ло­ло­шке гим­на­ зи­је, а по­том је усле­дио не­фор­мал­ни раз­го­вор о пи­та­њи­ма школ­ства у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Ср­би­ји. Уз ка­фу и са­ра­јев­ски ра­тлук, при­ча­ли смо о слич­но­ сти­ма и раз­ли­ка­ма у на­шим обра­зов­ним си­сте­ми­ма, о ор­га­ни­за­ци­ји ра­да, о за­јед­нич­ким про­бле­ми­ма са ко­ји­ма се су­сре­ће­мо, о уса­вр­ша­ва­њу на­став­ни­ка и о екс­кур­зи­ја­ма. На­кон овог кон­струк­тив­ног раз­го­во­ра са про­фе­со­ри­ма, ди­ рек­то­ри Бен­ја­мин Хе­џић и Ду­шко Ба­бић пот­пи­са­ли су Про­то­кол о са­рад­њи ко­ји ја­сни­је де­фи­ни­ше са­рад­њу две­ју шко­ла. Је­дан од пр­вих ко­ра­ка би­ће раз­ме­на уче­ни­ка и про­фе­со­ра ко­ју са не­стр­пље­њем оче­ку­је­мо! Јо­ва­на Илић, про­фе­сор­ка фран­цу­ског је­зи­ка

Про­фе­со­ри Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је са го­сти­ма на­кон раз­го­во­ра у ка­би­не­ту за књи­жев­ност 61

148. летопис за школску 2017/2018.

ПО­СЕ­ТА ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ „ОБА­ЛА“ ИЗ СА­РА­ЈЕ­ВА

У по­не­де­љак, 16. апри­ла 2018, де­вет уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је кре­ ну­ло је, у прат­њи тро­је про­фе­со­ра, на пут у Са­ра­је­во. По до­ла­ску, би­ли су го­сто­при­мљи­во до­че­ка­ни и сме­ште­ни у по­ро­ди­це ђа­ка Гим­на­зи­је „Оба­ла“. Пр­во ве­че про­ве­ли су у дру­штву по­ро­ди­ца уз до­ма­ћу ка­фу и ве­че­ру од ко­је ни­ко ни­је остао гла­дан. Су­тра­дан, по­сле крат­ке при­ред­бе у коjој су уче­ство­ва­ли ђа­ци обе­ју гим­на­ зи­ја, по­че­ло је раз­гле­да­ње Са­ра­је­ва. Уче­ни­ци Гим­на­зи­је „Оба­ла“ при­пре­ми­ли су се за уло­гу во­ди­ча и сво­јим го­сти­ма из Бе­о­гра­да пру­жа­ли су ин­фор­ма­ци­је о свим зна­ме­ни­то­сти­ма на том про­сто­ру. У са­мом цен­тру гра­да, про­ла­зе­ћи кроз Ули­цу Фер­ха­ди­ја, об­и­шли смо Је­вреј­ску за­јед­ни­цу за­јед­но са Ашке­на­ ском си­на­го­гом, по­том и Са­бор­ну цр­кву, Ка­те­дра­лу, као и Бе­го­ву џа­ми­ју. Јед­ на од не­ве­ро­ват­них ле­по­та Са­ра­је­ва ни­је са­мо ле­по­та свих ових зна­чај­них исто­риј­ских и ре­ли­гиј­ских спо­ме­ни­ка, већ и чи­ње­ни­ца да Са­ра­је­во на вр­ло ма­лом про­сто­ру, у са­мом цен­тру гра­да, спа­ја љу­де са свих стра­на Бал­ка­на и сва­ко­га чи­ни до­бро­до­шлим. Оби­ла­зе­ћи Ба­шчар­ши­ју, мо­гла се осе­ти­ти по­ себ­на ат­мос­фе­ра ста­рог де­ла Са­ра­је­ва, ко­ја овај град из­два­ја од оста­лих. Са же­љом да бо­ље упо­зна­мо Са­ра­је­во, мо­жда смо га све­сно по­ре­ди­ли са сво­јим род­ним гра­дом ка­ко би­смо ис­та­кли ње­го­ву ле­по­т у, али по­сле упо­зна­ва­ња љу­ди и ду­ха овог гра­да, та­ква по­ре­ђе­ња гу­бе сми­сао јер је Са­ра­је­во по­се­бан град ко­ји вре­ди по­се­ти­ти и ис­ку­си­ти. Већ сле­де­ћег да­на, у сре­ду, 18. апри­ла, до­ма­ћи­ни су за­јед­но са го­сти­ма оти­ шли на сво­је ре­дов­не ча­со­ве, та­ко да су на­ши ђа­ци има­ли и при­ли­ку да ви­де 62

148. летопис за школску 2017/2018.

ка­ко се од­ви­ја на­ста­ва у Гим­на­зи­ји „Оба­ла“. За­тим су на­ши уче­ни­ци по­се­ти­ли Зе­маљ­ски му­зеј и исте ве­че­ри гле­да­ли ко­ме­ди­ју Фи­стик у На­род­ном по­зо­ри­ шту. Уз ову ко­ме­ди­ју, по­ла­ко су при кра­ју би­ле и са­ра­јев­ске аван­т у­ре. Ре­чи ко­је су нас ис­пра­ти­ле из по­зо­ри­шта те ве­че­ри и ко­је су да­ле нај­бо­љи са­вет при па­ко­ва­њу за сва­ко пу­то­ва­ње, је­с у ре­чи глав­ног ју­на­ка, Фи­сти­ка, ко­ји сво­ јој пу­бли­ци по­ру­чу­је да су за пу­то­ва­ња по­треб­на са­мо „на­ша ср­ца и још не­ке сит­ни­це“. У че­твр­так, 19. апри­ла, до­ма­ћи­ни су ис­пред са­ме Гим­на­зи­је ис­пра­ти­ли сво­је го­сте ко­ји су кре­ну­ли на­зад за Бе­о­град. Ма­ри­ја Сте­фа­но­вић III1

63

148. летопис за школску 2017/2018.

СВЕ­ЧА­НО ОТВА­РА­ЊЕ УЧИ­О­НИ­ЦЕ „КОН­ФУ­ЦИ­ЈЕ“

У пе­так, 27. ок­то­бра, у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји је све­ча­но отво­ре­на Учи­о­ ни­ца „Кон­фу­ци­је“. Учи­о­ни­ца „Кон­фу­ци­је“ пред­ста­вља за­јед­нич­ки про­је­кат Ин­сти­т у­та „Кон­ фу­ци­је“ са Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је ко­јим се уна­ пре­ђу­је са­рад­ња две­ју ин­сти­т у­ци­ја с ци­љем про­мо­ци­је ки­не­ског је­зи­ка и кул­ ту­ре. При­с ут­ни­ма су се обра­ти­ли др Ду­шко Ба­бић, ди­рек­тор Фи­ло­ло­шке гим­ на­зи­је, проф. др Ра­до­сав Пу­шић, ди­рек­тор Ин­сти­т у­та „Кон­фу­ци­је“, др Ана Лан­го­вић Ми­ли­ће­вић, др­жав­на се­кре­тар­ка у Ми­ни­стар­ству про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, и го­спо­дин Ју­ен, са­вет­ник за обра­зо­ва­ње у Ам­ба­са­ди НР Ки­не у Бе­о­гра­ду. Ди­рек­тор Ба­бић је у свом го­во­ру ис­та­као да Учи­о­ни­ца „Кон­фу­ци­је“ по­ве­ зу­је кул­т у­ру и на­род на­ше две зе­мље, док је проф. Пу­шић на­гла­сио да упра­во је­зик и кул­т у­ра пред­ста­вља­ју мост са­рад­ње из­ме­ђу на­ше зе­мље и НР Ки­не. По­том су уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је ко­ји уче ки­не­ски као пр­ви стра­ ни је­зик из­ве­ли при­го­дан кул­т ур­ни про­грам ко­ји су при­пре­ми­ли са пред­мет­ ним на­став­ни­ца­ма Се­ле­ном Пје­вић и Та­тја­ном Шу­ко­вић. Уче­ни­ца IV7 Ма­ри­ја Ба­бо­вић го­во­ри­ла је на ки­не­ском је­зи­ку бе­се­ду „Мој ки­не­ски сан“. Те­о­до­ра Ра­до­ва­но­вић и Ања Чал­мић, та­ко­ђе из IV7, от­пе­ва­ле су ки­не­ску мо­дер­ну пе­сму „Тјен­ми­ми­де“. Уче­ни­це дру­гог раз­ре­да су се пред­ста­ ви­ле из­во­ђе­њем бр­за­ли­це на ки­не­ском је­зи­ку. Из­во­ђе­њем пе­сме „Жу­бор во­да жу­бо­ри­ла“ и опи­сом тра­ди­ци­о­нал­не срп­ ске но­шње на ки­не­ском је­зи­ку, уче­ ни­це Бојана Ан­дрић (IV7) и Ду­ња Ћо­сић (III7) пред­ста­ви­ле су зва­ни­ ца­ма срп­ску кул­т у­ру. За крај, Ти­ја­на Ве­сић је от­пе­ва­ла још јед­ну мо­дер­ну пе­сму на ки­не­ ском је­зи­ку. По­се­ти­о­ци у са­ли по­здра­ви­ли су уче­сни­ке гром­ким апла­у­зом на кра­ју про­гра­ма, а усле­дио је све­ча­ни кок­ тел за све при­с ут­не.

64

148. летопис за школску 2017/2018.

ДО­ДЕ­ЛА ДИ­ПЛО­МА ИЗ КО­РЕЈ­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА За уче­ни­ке ко­ји су школ­ске 2016/2017. го­ди­не по­ха­ђа­ли и успе­шно за­вр­ ши­ли курс ко­реј­ског је­зи­ка, у че­твр­так, 14. де­цем­бра 2017, ор­га­ни­зо­ва­на је све­ча­на до­де­ла ди­пло­ма. Курс ко­реј­ског је­зи­ка за уче­ни­ке Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је уве­ден је 2016. го­ ди­не ка­да је пот­пи­сан и Спо­ра­зум о са­рад­њи из­ме­ђу Ам­ба­са­де Ре­пу­бли­ке Ко­ре­је и Шко­ле. Ин­те­ре­со­ва­ње за из­у­ча­ва­ње ко­реј­ске кул­т у­ре и је­зи­ка ве­о­ма је ве­ли­ко, што по­ка­зу­је и по­да­так да се у 2017. го­ди­ни ви­ше од 40 уче­ни­ка при­ја­ви­ло за по­ха­ђа­ње кур­са ко­реј­ског је­зи­ка. По­ред до­де­ле ди­пло­ма, при­ка­за­ни су крат­ки про­мо­тив­ни фил­мо­ви о Да­ ни­ма ко­реј­ске кул­т у­ре у Бе­о­гра­ду и о на­ја­ви Зим­ских олим­пиј­ских ига­ра у Пјонг­чан­гу, на­кон че­га су уче­ни­ци из­не­ли сво­је ути­ске и уче­ство­ва­ли у крат­ кој ди­ску­си­ји о то­ме ко­је би још про­јек­те из обла­сти ко­реј­ске кул­т у­ре во­ле­ли да ви­де у Бе­о­гра­ду. До­де­ли су при­с у­ство­ва­ли гђа Сон Ђу­јон, пред­став­ни­ца Ам­ба­са­де Ре­пу­ бли­ке Ко­ре­је у Бе­о­гра­ду, Је­ле­на Ми­ло­са­вље­вић, са­рад­ни­ца Оде­ље­ња за кул­ ту­ру при Ам­ба­са­ди и ре­а­ли­за­тор­ка кур­са ко­реј­ског је­зи­ка, и Ива­на Ка­тић, по­моћ­ни­ца ди­рек­то­ра шко­ле.

65

148. летопис за школску 2017/2018.

ДО­ДЕ­ЛА ДИ­ПЛО­МА ИЗ ПЕР­СИЈ­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА У пе­так, 15. де­цем­бра 2017, у на­шој шко­ли су до­де­ље­не ди­пло­ ме уче­ни­ци­ма ко­ји су успе­шно за­ вр­ши­ли по­чет­ни и сред­њи курс пер­сиј­ског је­зи­ка, за школ­ску 2015/2016. го­ди­ну и за 2016/2017. го­ди­ну. Го­сти на­ше шко­ле би­ли су ди­ рек­тор Кул­т ур­ног цен­тра Ира­на го­спо­дин Со­ле­и­ма­ни, про­фе­сор пер­сиј­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти Са­ид Са­фа­ри, го­спо­дин Мир, пре­ во­ди­лац, и про­фе­сор­ка пер­сиј­ског је­зи­ка Бо­ја­на Де­вић. У 12.20 одр­жан је рад­ни са­ста­нак у упра­ви на­ше шко­ле, ко­јем су по­ред по­ме­ну­тих го­сти­ју при­ су­ство­ва­ли и ди­рек­тор на­ше шко­ле др Ду­шко Ба­бић и по­моћ­ни­ца ди­рек­то­ра Је­ле­на Ср­дић, а на ко­јем се раз­го­ва­ра­ло о оном што је до­сад по­стиг­ну­то (из­ ве­шта­ји о кур­се­ви­ма пер­сиј­ског је­зи­ка), као и о пла­но­ви­ма за да­љу са­рад­њу. Обе стра­не су из­ра­зи­ле за­до­вољ­ство по­стиг­ну­тим. На­кон са­стан­ка, у 13.13 по­че­ла је и све­ча­на до­де­ла ди­пло­ма. Про­фе­сор­ка Бо­ја­на Де­вић при­пре­ми­ла је, за­јед­но са сво­јим уче­ни­ци­ма, при­ред­бу на ко­јој су уче­ни­ци го­во­ри­ли на пер­сиј­ском је­зи­ку. Про­грам се са­сто­јао у сле­де­ћем: · по­здрав­на реч ди­рек­то­ра Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је др Ду­шка Ба­би­ћа; · на­ја­ва про­гра­ма (Јо­ва­на Мар­ја­но­вић, уче­ни­ца); · ре­ци­тал: кла­сич­на пер­сиј­ска по­е­зи­ја (Ма­ри­ја Ла­бус, уче­ни­ца); · ви­део-клип о Ира­ну; · цр­ти­ца о пер­сиј­ском је­зи­ку (Алек­са Кри­во­ши­ја, уче­ник); · из­ла­га­ње: исто­ри­ јат пер­сиј­ског пи­ сма (Са­ид Са­фа­ри, про­фе­сор); · из­ла­га­ње: књи­ жев­ност и кул­т у­ра Ира­на (др Со­ле­и­ ма­ни); · до­де­ла ди­пло­ма; · му­зич­ки део, по­ слу­же­ње.

66

148. летопис за школску 2017/2018.

ИН­СТИ­ТУТ КЕ­РИС У ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ У сре­ду, 11. апри­ла, Фи­ло­ло­шку гим­на­зи­ју је по­се­ти­ла де­ле­га­ци­ја Ин­сти­ ту­та КЕ­РИС из Ре­пу­бли­ке Ко­ре­је, пред­во­ђе­на пред­сед­ни­ком Ин­сти­т у­та го­ спо­ди­ном Се­о­гом Со Ха­ном, као и пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Алек­сан­дар Па­јић, по­моћ­ник ми­ни­стра за сред­ ње обра­зо­ва­ње, и мр Злат­ко Гру­ша­но­вић, ди­рек­тор За­во­да за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња. Бу­ду­ћи да се, у са­рад­њи са Ам­ба­са­дом Ре­пу­бли­ке Ко­ре­је, у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји од 2016. го­ди­не ре­а­ли­зу­је на­ста­ва ко­реј­ског је­зи­ка као фа­кул­та­ тив­ног, де­ле­га­ци­ју Ин­сти­т у­та КЕ­РИС до­че­ка­ли су уче­ни­ци Фи­ло­ло­шке гим­ на­зи­је ко­ји су при­пре­ми­ли кра­так про­грам на ко­реј­ском и срп­ском је­зи­ку. Го­ сти су по­том об­и­шли ча­со­ве срп­ског, ен­гле­ског и ја­пан­ског је­зи­ка, на­кон че­га су раз­го­ва­ра­ли са ди­рек­то­ром Ба­би­ћем о на­чи­ни­ма уна­пре­ђи­ва­ња на­ста­ве ко­реј­ског је­зи­ка. Пред­сед­ник Ин­сти­т у­та го­спо­дин Хан из­ра­зио је за­до­вољ­ ство што се у на­шој шко­ли учи ко­реј­ски као фа­кул­та­тив­ни је­зик, али и на­ду да ће убу­ду­ће ко­реј­ски по­ста­ти оба­ве­зан стра­ни је­зик у на­шој шко­ли. Исто та­ко, го­спо­дин Хан је пред­ста­вио про­гра­ме е-уче­ња ко­ји­ма би Ин­сти­т ут КЕ­ РИС мо­гао да по­мог­не у ре­а­ли­за­ци­ји на­ста­ве. Пред­став­ни­ца Ам­ба­са­де Ре­пу­бли­ке Ко­ре­је го­спо­ђи­ца Ђи­вон Се­ол оба­ве­ сти­ла је при­с ут­не да ће од на­ред­не школ­ске го­ди­не за на­ста­ву ко­реј­ског је­ зи­ка би­ти ан­га­жо­ва­ни на­став­ни­ци ко­је ће де­ле­ги­ра­ти На­ци­о­нал­ни ин­сти­т ут Ре­пу­бли­ке Ко­ре­је за ме­ђу­на­род­но обра­зо­ва­ње.

67

148. летопис за школску 2017/2018.

СА­РАД­ЊА СА ГИМ­НА­ЗИ­ЈОМ „ГА­ЛИ­ЛЕО ГА­ЛИ­ЛЕЈ“ ИЗ КА­ТА­НИ­ЈЕ ПО­СЕ­ТА КА­ТА­НИ­ЈИ

Од 19. до 25. мар­та, уче­ни­це на­ше гим­на­зи­је, за­јед­но са ди­рек­то­ром Ду­шком Ба­би­ћем и про­фе­сор­ком ита­ли­јан­ског је­зи­ка Ја­сми­ном Стој­ко­вић, бо­ра­ви­ле су у Ка­та­ни­ји, на Си­ци­ли­ји, у окви­ру раз­ме­не на­ше шко­ле и Гим­на­зи­је „Га­ли­лео Га­ли­леј“. Уче­ни­це су у сво­јим по­ро­ди­ца­ма уго­сти­ли њи­хо­ви вр­шња­ци из Ита­ ли­је и про­ве­ли с њи­ма пре­див­ну не­де­љу да­на, тру­де­ћи се да им на нај­леп­ши мо­гу­ћи на­чин пред­ста­ве сво­ју шко­лу, Ка­та­ни­ју и Си­ци­ли­ју, кул­т у­ру и оби­ча­је. Већ пр­вог да­на по­се­те уве­ри­ли смо се да су се на­ши до­ма­ћи­ни по­тру­ди­ли да нам ово пу­то­ва­ње оста­не у нај­леп­шој успо­ме­ни. На­кон оби­ла­ска шко­ле и по­се­те ча­со­ви­ма, при­ре­ђен је су­срет са ди­рек­тор­ком шко­ле, ко­ја нам је по­ де­ли­ла при­год­не по­кло­не и из­ра­зи­ла за­до­вољ­ство овом раз­ме­ном. По­под­не смо про­ве­ли у оби­ла­ску обли­жњег гра­ди­ћа Ачи­ре­а­ле. Дру­ги дан раз­ме­не био је по­све­ћен од­ла­ску на Ет­ну, нај­ви­ши и ве­ро­ват­но нај­леп­ши вул­кан у Евро­пи. На­жа­лост, вре­мен­ски усло­ви нам ни­с у до­зво­ли­ ли сам успон, па смо уме­сто то­га по­се­ти­ли гра­дић Ни­ко­зи и об­и­шли му­зеј по­све­ћен Ет­ни и вул­ка­ни­ма уоп­ште. Оста­так да­на про­ве­ли смо у оби­ла­ску Та­ор­ми­не, пре­ле­пог ита­ли­јан­ског гра­ди­ћа на оба­ли Ти­рен­ског мо­ра. На­ред­них да­на об­и­шли смо Ка­та­ни­ју, гра­дић Мо­ди­ку, чу­вен по про­из­вод­ њи чо­ко­ла­де, Ра­гу­зу, а по­след­њег да­на свог бо­рав­ка на Си­ци­ли­ји и Си­ра­ку­зу. Сви смо би­ли оду­ше­вље­ни ле­по­том овог ме­ди­те­ран­ског гра­да. Пр­во смо об­и­ шли чу­ве­ни грч­ко-рим­ски ам­фи­те­а­тар, а раз­гле­да­ње смо на­ста­ви­ли шет­њом кроз цен­тар гра­да. Има­ли смо при­ли­ку да ужи­во ви­ди­мо и јед­ну Ка­ра­ва­ђо­ву сли­ку, као и не­ко­ли­ко пре­ле­пих цр­ка­ва. Дан смо за­вр­ши­ли шет­њом кроз ме­ сто Но­то, ко­је нас је за­ди­ви­ло нео­бич­ном ар­хи­тек­т у­ром и жи­во­пи­сним бо­ја­ ма. Чак ни ки­ша ни­је ус­пе­ла да нам по­ква­ри ужи­ва­ње.

68

148. летопис за школску 2017/2018.

УЗ­ВРАТ­НА ПО­СЕ­ТА УЧЕ­НИ­КА СА СИ­ЦИ­ЛИ­ЈЕ Од 23. до 30. апри­ла уче­ни­ци и про­фе­сор­ке Гим­на­зи­је „Га­ли­лео Га­ли­леј“ би­ли су го­сти на­ше шко­ле, у уз­врат­ној по­се­ти. У то­ку те не­де­ље при­пре­ми­ли смо им низ за­ни­мљи­вих са­др­жа­ја. По­ред за­јед­нич­ких ча­со­ва стра­них је­зи­ка, исто­ри­је и ге­о­гра­фи­је у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји, ита­ли­јан­ски сред­њо­школ­ ци су, у прат­њи сво­јих до­ма­ћи­на, об­и­шли цен­тар гра­да, Трг ре­пу­бли­ке, Кнез Ми­ха­и­ло­ву ули­цу, Ка­ле­мег­дан, Му­зеј са­вре­ме­не умет­но­сти, Аду Ци­ган­ли­ју и Зе­мун. Ужи­ва­ли су и у раз­гле­да­њу Бе­о­гра­да отво­ре­ним ау­то­бу­сом, а има­ли су при­ли­ку да наш град ви­де и са ре­ка, у то­ку во­жње ту­ри­стич­ким бро­дом, у прат­њи во­ди­ча ко­ји им је, на за­ни­мљив на­чин, при­чао о исто­ри­ји Бе­о­гра­да и о ње­го­вим по­себ­но­сти­ма. Го­сти­ма смо ор­га­ни­зо­ва­ли из­лет до Срем­ских Кар­ло­ва­ца, где смо по­се­ти­ ли Кар­ло­вач­ку гим­на­зи­ју, и Но­вог Са­да, где смо об­и­шли Пе­тро­ва­ра­дин­ску твр­ђа­ву и цен­тар гра­да. По­се­бан до­жи­вљај је био из­лет до Ава­ле и по­се­та Авал­ском тор­њу и Спо­ме­ни­ку не­зна­ном ју­на­ку, као и од­ла­зак у То­по­лу и на Опле­нац, где су го­сти би­ли оду­ше­вље­ни мо­за­и­ци­ма и крип­том у Цр­кви Све­ тог Ђор­ђа. Не­де­љу да­на је бр­зо про­шло, а на ра­стан­ку је би­ло мно­го за­гр­ља­ја, по­љу­ ба­ца, али и су­за, уз обе­ћа­ње да ће­мо се по­но­во ви­де­ти, у Ср­би­ји или на Сици­ли­ји. Ја­сми­на Стој­ко­вић, про­фе­сор­ка ита­ли­јан­ског је­зи­ка

69

148. летопис за школску 2017/2018.

70

148. летопис за школску 2017/2018.

71

148. летопис за школску 2017/2018.

БАЛ­МУН 2018. Бањaлучка Кон­фе­рен­ци­ја МУН 2018. го­ди­не одр­жа­на је од 19. до 22. апри­ ла. Овог пу­та си­му­ли­ран је рад се­дам раз­ли­чи­тих те­ла УН. Де­ле­га­ци­ју Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је чи­ни­ли су: Ка­та­ри­на Де­ми­ја­нен­ко III1 (Ко­ми­тет за раз­вој, те­ме: Ве­штач­ка ин­те­ли­ген­ци­ја и Одр­жи­ви раз­вој ту­ри­ зма), Ми­лан Сто­ји­ло­вић III1 (Ко­ми­тет за раз­вој, те­ме: Ве­штач­ка ин­те­ли­ген­ ци­ја и Одр­жи­ви раз­вој ту­ри­зма) и Пе­тар Вит­ко­вић III1 (Ко­ми­тет за за­шти­т у жи­вот­не сре­ди­не, те­ме: Одр­жи­ви раз­вој енер­ги­је и Ур­ба­ни еко-си­сте­ми, де­ фо­ре­ста­ци­ја). Де­ле­га­те је при­пре­ма­ла про­фе­сор­ка ге­о­гра­фи­је Сне­жа­на Ма­шић. До­ма­ћин Кон­фе­рен­ци­је Ба­ња­луч­ка гим­на­зи­ја по­тру­ди­ла се да де­ле­га­ци­ја­ ма учи­ни бо­ра­вак у Ба­ња­лу­ци што при­јат­ни­јим и за­бав­ни­јим. Ор­га­ни­зо­ван је ту­ри­стич­ки оби­ла­зак гра­да и по­се­та кул­т ур­ним зна­ме­ни­то­сти­ма. О свом уче­шћу на Кон­фе­рен­ци­ји, Пе­тар Вит­ко­вић ка­же: „Би­ла ми је ве­ли­ ка част да уче­ству­јем на Кон­фе­рен­ци­ји BaL­MUN 2018. Сма­трам да за­се­да­ња ба­зи­ра­на на си­му­ла­ци­ји ра­да Ује­ди­ње­них на­ци­ја у ве­ли­кој ме­ри до­при­но­се ин­ди­ви­ду­ал­ном раз­во­ју лич­но­сти про­мо­ви­шу­ћи гло­бал­не вред­но­сти и пру­ жа­ју­ћи нам зна­ње и ве­шти­не из обла­сти ме­ђу­на­род­них од­но­са и ши­ре. Та­ ко мла­ди кроз ди­ску­си­ју о бит­ним свет­ским про­бле­ми­ма мо­гу на­у­чи­ти ка­ко пра­вил­но да де­ба­т у­ју и ис­тра­жу­ју те­ме, мо­гу ве­жба­ти ен­гле­ски је­зик, уна­пре­ ди­ти ве­шти­ну јав­ног го­во­ра и ме­ђу­људ­ске ко­му­ни­ка­ци­је ге­не­рал­но.“ Пе­тар Вит­ко­вић је про­гла­шен за нај­бо­љег де­ле­га­та у свом ко­ми­те­т у. Сне­жа­на Ма­шић, про­фе­сор­ка пра­ти­лац де­ле­га­ци­је БаЛ­МУН

72

148. летопис за школску 2017/2018.

ДО­ДЕ­ЛА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НО ПРИ­ЗНА­ТИХ ДИ­ПЛО­МА У по­не­де­љак, 12. ју­на 2018, у на­шој шко­ли је одр­жа­на све­ча­на до­де­ла ме­ђу­ на­род­но при­зна­тих ди­пло­ма за не­мач­ки и за фран­цу­ски је­зик на­шим уче­ни­ ци­ма, тач­ни­је ди­пло­ма ДСД за не­мач­ки је­зик и ди­пло­ма о осло­ба­ђа­њу по­ла­ га­ња је­зич­ког те­ста при упи­с у на фа­кул­те­те фран­цу­ских уни­вер­зи­те­та. Го­сти на­ше шко­ле би­ли су ата­ше за кул­т у­ру при Ам­ба­са­ди Не­мач­ке го­ спо­дин Кри­сти­јан Рајс­ми­лер, за­тим ко­ор­ди­на­торка за дво­је­зич­ну на­ста­ву и про­мо­ци­ју фран­цу­ског је­зи­ка при Фран­цу­ском ин­сти­т у­т у го­спо­ђа Жи­ли­јет Тир­лик, струч­на саветница за не­мач­ки је­зик Бир­гит Шој­рер и лек­тор не­мач­ ког је­зи­ка у на­шој шко­ли Фи­лип Остер­ман. До­де­ли ди­пло­ма је при­с у­ство­вао и ди­рек­тор на­ше шко­ле др Ду­шко Ба­ бић, про­фе­со­ри не­мач­ког и фран­цу­ског је­зи­ка у на­шој шко­ли, као и број­ни уче­ни­ци. На по­чет­ку до­де­ле ди­пло­ма при­с ут­ни­ма се обра­тио др Ду­шко Ба­бић, ди­ рек­тор, ко­ји је че­сти­тао свим уче­ни­ци­ма на овом ве­ли­ком успе­ху и из­ра­зио на­ду да ће им ове ди­пло­ме, а пре све­га зна­ње ко­је сто­ји иза њих, би­ти огром­ на по­моћ у да­љем шко­ло­ва­њу и жи­во­т у.

73

148. летопис за школску 2017/2018.

На­кон ди­рек­то­ра, че­стит­ке уче­ни­ци­ма упу­ти­ли су и го­по­дин Рајс­ми­лер, као и го­спо­ђа Жи­ли­јет Тир­лик, а при­с ут­ни­ма се обра­ти­ла и го­по­ђа Шој­рер, ко­ја је по­себ­но ис­та­кла зна­чај Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је у Бе­о­гра­ду, ко­ја је део ини­ци­ја­ти­ве „Шко­ле – парт­не­ри бу­дућ­но­сти“, мре­же од две хи­ља­де шко­ла ши­ром све­та ко­је има­ју по­себ­не ве­зе са Не­мач­ком. На­ши уче­ни­ци су во­ди­ли про­грам на три је­зи­ка: не­мач­ком, фран­цу­ском и срп­ском, а не­ко­ли­ко уче­ни­ка по­ка­за­ло је сво­ја је­зич­ка уме­ћа: Ди­ја­на Ла­зић је пред­ста­ви­ла чу­ве­ни Апо­ли­не­ров „Мост Ми­ра­бо“, Ми­ли­ца Рај­ко­вић при­пре­ ми­ла је ма­лу бе­се­ду „Per aspe­ra ad astra“, а Ми­ли­ца Сто­ји­ло­вић го­во­ри­ла је део из Ге­те­о­вог „Фа­у­ста“. На кра­ју су уче­ни­ци­ма уру­че­не ди­пло­ме. Ни­на Пе­тро­вић Бо­кић, про­фе­сор­ка не­мач­ког је­зи­ка

74

148. летопис за школску 2017/2018.

ПРИ­РЕД­БЕ И КУЛ­ТУР­НЕ МА­НИ­ФЕ­С ТА­ЦИ­ЈЕ СВЕ­ЧА­НОСТ ПО­ВО­ДОМ КИ­НЕ­СКЕ НО­ВЕ ГО­ДИ­НЕ

У по­не­де­љак, 19. фе­бру­а­ра, у 14 ча­со­ва, у про­сто­ри­ја­ма Учи­о­ни­це „Кон­ фу­ци­је“ у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји обе­ле­же­на је Ки­не­ска но­ва го­ди­на пса. У знак по­што­ва­ња пре­ма ки­не­ској кул­т у­ри, на­ши ђа­ци ко­ји уче ки­не­ски је­зик при­ре­ди­ли су при­год­ну све­ча­ност и на тај на­чин из­ра­зи­ли до­б­родо­шли­цу Ки­не­ској но­вој го­ди­ни.

По тра­ди­ци­о­нал­ном ки­не­ском ка­лен­да­ру по­че­ла је го­ди­на пса, а то је до­ бар знак. Ако же­ли­те да вам ова го­ди­на бу­де успе­шна, мо­ра­те и са­ми би­ти ве­ о­ма до­бро­на­мер­ни. У овој го­ди­ни је ва­жно ра­ди­ти све ис­прав­но и по­ште­но, а да се усред­сре­ди­те на је­дан нај­ва­жни­ји циљ. Пас ће би­ти бла­го­на­кло­њен са­мо пре­ма они­ма ко­ји око се­бе ши­ре мир и хар­мо­ни­ју и не­се­бич­но по­ма­жу дру­ги­ма. Пре­ма ки­не­ском ве­ро­ва­њу, пас це­ ни ди­рект­ност и су­о­ча­ва­ње са по­те­шко­ћа­ма, па ће ова го­ди­на ићи у при­лог сви­ма ко­ји су вер­ни и ис­кре­ни, од­го­вор­ни и ори­јен­ти­са­ни ка ци­љу.

75

148. летопис за школску 2017/2018.

МЕ­СЕЦ ФРАН­КО­ФО­НИ­ЈЕ У ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ

Март се сву­да у све­т у обе­ле­жа­ва као ме­сец фран­ко­фо­ни­је, те је и на­ша гим­на­зи­ја од­лу­чи­ла да се при­кљу­чи ак­тив­но­сти­ма ко­је овим по­во­дом ор­га­ ни­зу­је Фран­цу­ски ин­сти­т ут у Бе­о­гра­ду. У уто­рак, 20. мар­та, по­во­дом ме­ђу­на­род­ног Да­на фран­цу­ског је­зи­ка, на­ши уче­ни­ци су има­ли при­ли­ке да уче­ству­ју у јед­ној од мно­го­број­них ра­ди­о­ни­ ци Фран­цу­ског ин­сти­т у­та. Те­ма је би­ла ха­и­ку по­е­зи­ја на фран­цу­ском је­зи­ ку, a на­ше ђа­ке во­ди­ла је про­фе­сор­ка фран­цу­ског је­зи­ка На­та­ли­ја Ни­ко­лић. Фран­цу­ски ин­сти­т ут Ру­му­ни­је по­кре­нуо је ову иде­ју 2015. го­ди­не и на­звао ју је „Ха­и­ку­нои“. Про­је­кат је до­био на­зив за­хва­љу­ју­ћи игри ре­чи. На­и­ме, на ру­ мун­ском је­зи­ку из­раз хаи ку нои зна­чи „по­ђи са на­ма“, а исто­вре­ме­но озна­ча­ ва и на­зив ја­пан­ске пе­снич­ке фор­ме ха­и­ку. Ове го­ди­не, Фран­цу­ски ин­сти­т ут у Бе­о­гра­ду при­дру­жио се овом про­јек­т у и ор­га­ни­зо­вао до­га­ђај „Ха­и­ку­нои“ за на­ше гим­на­зи­јал­це. У сре­ду, 21. мар­та, и на­ша шко­ла је од­лу­чи­ла да дâ ма­ли до­при­нос про­ сла­ви ме­се­ца фран­ко­фо­ни­је. Про­фе­сор­ке фран­цу­ског је­зи­ка Јо­ва­на Илић и 76

148. летопис за школску 2017/2018.

На­та­ли­ја Ни­ко­лић ор­га­ни­зо­ва­ле су квиз то­ком ко­јег су по­ста­вља­на пи­та­ња ве­за­на за фран­цу­ску и фран­ко­фо­ну кул­т у­ру и ци­ви­ли­за­ци­ју. Уче­ни­ци су по­ ка­за­ли за­вид­но зна­ње, а ко­ор­ди­на­тор­ка би­лин­гвал­не на­ста­ве из Фран­цу­ског ин­сти­т у­та у Бе­о­гра­ду Жи­ли­јет Тир­лик до­де­ли­ла је ма­ле на­гра­де на­шим уче­ ни­ци­ма. На­да­мо се да ће се ова ини­ци­ја­ти­ва по­но­ви­ти и сле­де­ће го­ди­не и да ће има­ти још ве­ћи од­зив. Јо­ва­на Илић, про­фе­сор­ка фран­цу­ског је­зи­ка

77

148. летопис за школску 2017/2018.

ФИ­ЛО­ЛО­ШКА ГИМ­НА­ЗИ­ЈА НА ДА­НИ­МА БЕ­О­ГРА­ДА

И ове го­ди­не уче­ни­це Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је при­дру­жи­ле су се Да­ни­ма Бе­о­гра­да са сво­јим ства­ра­ла­штвом. Ма­ни­фе­ста­ци­ја је одр­жа­на у пе­так, 19. апри­ла, на Ка­ле­мег­да­ну. Из­вор­не срп­ске пе­са­ме и из­во­ђе­ње пе­са­ма Алек­се Шан­ти­ћа, Ла­зе Ко­сти­ћа и Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­ћа Зма­ја, ко­је су уче­ни­це ове шко­ле пе­ва­ле на сту­диј­ском пу­то­ва­њу Пу­те­ви­ма срп­ског ро­ман­ти­зма, уз про­фе­сор­ ку Мир­ја­ну Ста­кић Сав­ко­вић, на овој ма­ни­фе­ста­ци­ји има­ла је при­ли­ку да чу­је и ши­ра јав­ност. По­ред му­зич­ких та­ле­на­та, по­се­ти­о­ци Ка­ле­мег­да­на ужи­ва­ли су и уз по­е­ зи­ју из кре­а­тив­не ра­ди­о­ни­це про­фе­сор­ке Ле­ле Ро­сић. Пред­ста­вља­ње Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је отво­ре­но је из­вор­ном пе­смом „Гу­ста ми ма­гла“, ко­ју су из­ве­ле Ма­ша Си­та­ри­ца, Еми­ли­ја Пан­тић и Да­ни­ца Та­шић. На­ша шко­ла по­ка­за­ла је и да не­гу­је бе­сед­ни­штво на ча­со­ви­ма ре­то­ри­ке. Део сво­је бе­се­де „Исти­на се углав­ном ви­ди, али се рет­ко кад чу­је“, на­гра­ђе­не на 6. БЕ­ОПС-у, го­во­ри­ла је ма­т у­рант­ки­ња Иси­до­ра Иче­лић. Про­шло­го­ди­шња уче­ни­ца ге­не­ра­ци­је Ја­на Пе­тро­вић Бе­о­гра­ђа­ни­ма се пред­ста­ви­ла при­год­ном пе­смом „Ла­мент над ста­рим врап­цем“, као и пе­смом „Мо­ја стра­дал­ни­ца“.

78

148. летопис за школску 2017/2018.

Усле­дио је на­ступ Да­ни­це Та­шић, ко­ја је от­пе­ва­ла Шан­ти­ ће­ве сти­хо­ве – пе­сму „Кра­дем ти се у ве­ че­ри“, а по­ет­ски блок на­ста­вљен је пе­сма­ ма Ми­ње Ла­за­ре­ски „Сви­ра­чу бе­о­град­ ских ули­ца“ и „Ка­ле­ мег­дан­ска твр­ђа­ва“. По­е­зи­ју је још јед­ ном сме­ни­ла пе­сма ка­да је Еми­ли­ја Пан­ тић от­пе­ва­ла из­вор­ ну пе­сму „Бил­бил пи­ле“, на шта се на­до­ве­за­ла Ми­ли­ца Ар­бу­ти­на го­во­ре­ћи сво­је пе­сме „Круг двој­ке“ и „Наш април у Бе­о­гра­ду“. У свет ма­ште, да­ле­ко и од ја­ве и од сна, по­сма­тра­че је од­вео глас Бо­ја­не Ан­дрић и зву­ци ги­та­ре Те­о­до­ре Ра­до­ва­но­вић са Ла­зи­ном пе­смом „Ме­ђу ја­ вом и мед сном“. Ван овог све­та био је и на­ступ Ане Гра­о­вац, ко­ја је го­во­ри­ла дру­гу пе­сму из свог ци­клу­са Сфу­ма­то, као и пе­сме „Ка­луп“ и „Па­ра­лел­ни све­то­ви“. Бо­ја­на Ан­дрић и Те­о­до­ра Ра­до­ва­но­вић још јед­ном су опле­ме­ни­ле на­ступ на­ше шко­ле, овај пут зву­ци­ма пе­сме „Пе­смо мо­ја“, а усле­ди­ла је пе­сма Да­ни­це Та­шић „Јед­не зи­ме у Бе­о­гра­ду“, на­гра­ђе­на на Лим­ским ве­че­ри­ма по­е­зи­је. Про­грам је за­вр­шен из­вор­ном пе­смом „Заспô Јан­ко“, у из­вед­би Ма­ше Си­ та­ри­це, Еми­ли­је Пан­тић и Да­ни­це Та­шић.

79

148. летопис за школску 2017/2018.

ЈЕ­ЗИК ЈЕ БО­ГО­ВА ДАР У пе­так, 27. апри­ла 2018, на­ша шко­ла је обе­ле­жи­ла Дан шко­ле, ко­ји се тра­ ди­ци­о­нал­но зо­ве „Је­зик је бо­го­ва дар“. Све­ча­на ака­де­ми­ја одр­жа­на је у Ру­ ском до­му, у 17 са­ти. По­ред са­да­шњих и бив­ших уче­ни­ка и про­фе­со­ра на­ше шко­ле, у пу­бли­ци су се на­шли и дра­ги при­ја­те­љи Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је: го­ сти из Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је, Ва­љев­ске, Сом­бор­ске и Де­ве­те бе­о­град­ске гим­ на­зи­је, ро­ди­те­љи и мно­ги дру­ги. Пу­бли­ка је ужи­ва­ла у јед­но­ча­сов­ној рас­ко­шној ле­пе­зи та­ле­на­та: у пе­сми, игри, глу­ми, ка­зи­ва­њу и сви­ра­њу. На по­чет­ку Све­ча­не ака­де­ми­је при­с ут­ни­ма се обра­тио ди­рек­тор шко­ле др Ду­шко Ба­бић, по­же­лев­ши до­бор­до­шли­цу сви­ ма, а за­тим је го­во­рио о по­че­ци­ма на­ше шко­ле, као и о по­стиг­ну­тим ре­зул­та­ ти­ма/ус­пе­си­ма у то­ку про­шле школ­ске го­ди­не. Усле­дио је бо­гат про­грам, уче­сни­ци су се, под буд­ним оком про­фе­со­ра Ми­ло­ша Прај­зо­ви­ћа, сме­њи­ва­ли на по­зор­ни­ци: уче­ни­це III3, II3 и II1 от­пе­ ва­ле су на ру­ском је­зи­ку пе­сму „Коњ“; Те­о­до­ра Ра­до­ва­но­вић (IV7) и Бо­ја­на Ан­дрић (IV7) од­сви­ра­ле су и от­пе­ва­ле, на је­дан ве­о­ма ори­ги­на­лан на­чин, пе­ сму Ла­зе Ко­сти­ћа „Ме­ђу ја­вом и мед сном“, а ка­сни­је су из­ве­ле јед­ну пе­сму на ки­не­ском је­зи­ку („По­сто­јиш у мо­јој пе­сми“) и јед­ну пе­сму на ја­пан­ском је­зи­ку („Пла­стич­на љу­бав“); Пе­тра Ви­да­ко­вић Цвет­ко­вић (III6), по­бед­ни­ца ово­го­ди­шњих Лим­ских ве­че­ри по­е­зи­је, ка­зи­ва­ла је јед­ну сво­ју пе­сму; ово­го­ ди­шњи уче­сни­ци и осва­ја­чи не­ко­ли­ко на­гра­да на Фе­сти­ва­лу школ­ског те­а­тра у Но­вом Са­ду из­ве­ли су де­ло­ве сво­јих пред­ста­ва и то – тру­па Ire­le­vant In­ter­ jec­ti­ons из­ве­ла је на ен­гле­ском је­зи­ку You can ne­ver tell, тру­па Ensueños из­ве­ла је на шпан­ском је­зи­ку La isla de­si­er­ta, тру­па Je­an­ne d’Arc из­ве­ла је пред­ста­ву на фран­цу­ском је­зи­ку Le Mo­no­poly; Алек­сан­дра Ђор­ђе­вић (IV6) от­пе­ва­ла је две пе­сме („Si una vez“, на шпан­ском је­зи­ку, и „Ка­са­ба“ на срп­ском); ну­ме­ру That Gro­o­ve – џез ба­лет из­ве­ла је Је­ле­на Ба­то­вац (II1); хор на­ше шко­ле от­пе­ вао је „Игра­ле се де­ли­је“; Та­ра Ту­ше­вљак ка­зи­ва­ла је сво­је сти­хо­ве, за ко­је је осво­ји­ла пр­во ме­сто на Књи­жев­ном кон­кур­с у „Бо­ри­слав Пе­кић“; Са­шка Ди­ ми­три­је­вић (I2) сви­ра­ла је ма­е­страл­но на фру­ли („Ко по­ки­да са гр­ла ђер­да­не“ и „Ду­ша­но­вач­ко ко­ло“); срп­ску из­вор­ну пе­сму „Заспô Јан­ко“ пе­ва­ле су Ма­ша Си­та­ри­ца (II1) и Еми­ли­ја Пан­те­лић (II1); сви уче­сни­ци су на кра­ју за­јед­но от­ пе­ва­ли пе­сму „Зе­мља“. При­ред­бу су ор­га­ни­зо­ва­ли и уче­сни­ке при­пре­ма­ли про­фе­со­ри: Ми­лош Прај­зо­вић, Дра­га­на Ће­ћез Иљу­кић, Ми­ла Ми­ли­са­вље­вић, Ти­ја­на Ми­лај­ко­ вић и Де­јан Јо­ва­но­вић. „Из­ме­ђу чо­ве­ка и све­та усе­кло се сло­во. Ко­ли­ко је­зи­ка, то­ли­ко све­то­ва. И кад го­во­ри­мо, и кад пле­ше­мо, глу­ми­мо и пе­ва­мо – ми од­и­гра­ва­мо сло­ва, а кад је­зик ура­сте у те­ло – за­и­гра се свет!... Тек глас оку­пља. За по­е­зи­ју је­зик ни­је до­во­љан јер без на­дах­ну­ћа чо­ве­ко­ вој ску­че­но­сти у је­зи­ку пре­ти коб­на рас­ку­ће­ност. Јер, го­спо­до, је­зик је бо­ жан­ски дар!“ (Из увод­не бе­се­де) 80

148. летопис за школску 2017/2018.

АК­ТИВ­НО­СТИ УЧЕ­НИЧ­КОГ ПАР­ЛА­МЕН­ТА ИЗ­ВЕ­ШТАЈ О РА­ДУ УЧЕ­НИЧ­КОГ ПАР­ЛА­МЕН­ТА У то­ку школ­ске 2017/2018, одр­жа­но је де­вет сед­ни­ца Уче­нич­ког парламентa. За­пи­сни­ци са одр­жа­них сед­ни­ца на­ла­зе се у Се­кре­та­ри­ја­т у шко­ле. Сед­ни­це су са­зи­ва­не и одр­жа­не у скла­ду са По­слов­ни­ком Уче­нич­ког пар­ла­мен­та Фи­ ло­ло­шке гим­на­зи­је. На пр­вој сед­ни­ци иза­бра­но је ру­ко­вод­ство Пар­ла­мен­та за ову школ­ску го­ ди­ну: Пе­тар Вит­ко­вић III1 – пред­сед­ник, Ма­ри­ја Сте­фа­но­вић III1 – пот­пред­ сед­ни­ца, Ја­на Ба­бић IV2 – пот­пред­сед­ни­ца, Ми­ли­ца Ан­дрић IV1 – пи-ар ме­на­ џер­ка, Ан­ђе­ла По­по­вић III7 – за­пи­сни­чар­ка. Спи­сак чла­но­ва Уче­нич­ког пар­ла­мен­та, по оде­ље­њи­ма, на­ла­зи се при­ло­ жен уз за­пи­сник ко­ји је за­ве­ден под бро­јем 3/10 од 7. 9. 2017. По­моћ­ни­ца ди­рек­то­ра Је­ле­на Ср­дић би­ла је ко­ор­ди­на­тор­ка ра­да са Уче­ нич­ким пар­ла­мен­том. Пред­став­ни­ци Уче­нич­ког пар­ла­мен­та ор­га­ни­зо­ва­ли су раз­не ак­ци­је, од­ но­сно про­јек­те, или су у њи­ма уче­ство­ва­ли то­ком це­ле школ­ске го­ди­не, са­ми или са­ра­ђу­ју­ћи са упра­вом шко­ле, са уче­ни­ци­ма, про­фе­со­ри­ма и оста­лим за­ по­сле­ни­ма на­ше шко­ле, пред­став­ни­ци­ма Оп­шти­не Сав­ски ве­нац или дру­гих оп­шти­на, са дру­гим шко­ла­ма, ме­диј­ским ку­ћа­ма итд. На­ве­шће­мо оне нај­зна­чај­ни­је: · ак­ци­је ко­ји­ма се по­ма­жу уче­ни­ци на­ше шко­ле, али и уче­ни­ци дру­гих шко­ла ко­ји­ма је по­треб­на по­моћ; ху­ма­ни­тар­не ку­ти­је (ху­ма­ни­тар­на ак­ ци­ја Де­да Мраз); · ху­ма­ни­тар­на пред­ста­ва Три гви­не­је; · по­ди­за­ње све­сти о ре­ци­кла­жи; · уче­шће у про­јек­т у Са про­бле­ми­ма на ти (ко­ор­ди­на­ци­ја са пси­хо­ло­ шком слу­жбом); · ор­га­ни­зо­ва­ње раз­ме­не уџ­бе­ни­ка уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је; · из­ра­да па­ноа Уче­нич­ког пар­ла­мен­та; · ор­га­ни­зо­ва­ње Сај­ма еду­ка­ци­је (уче­сни­ци су успе­шни бив­ши ђа­ци на­ ше шко­ле); · ор­га­ни­зо­ва­ње но­во­го­ди­шњег про­јек­та Ка­ра­о­ке, у ко­јем су уче­ство­ва­ ли и уче­ни­ци и про­фе­со­ри; но­во­го­ди­шње укра­ша­ва­ње шко­ле; · ус­кр­шња ак­ци­ја при­ку­пља­ња по­мо­ћи ода­бра­ном при­хва­ти­ли­шту успе­шно је ре­а­ли­зо­ва­на; · по­др­шка так­ми­че­њу у од­бој­ци Ли­га гим­на­зи­ја, ко­је се ор­га­ни­зо­ва­ло у на­шој шко­ли; · пре­да­ва­ње Европ­ског пар­ла­мен­та мла­дих; 81

148. летопис за школску 2017/2018.

· пре­да­ва­ње о ди­ги­тал­ном на­си­љу (ко­ор­ди­на­ци­ја са пси­хо­ло­шком слу­ жбом); · ор­га­ни­зо­ва­ње до­бро­вољ­ног да­ва­ња кр­ви (пу­но­лет­ни уче­ни­ци и за­по­ сле­ни у шко­ли), у са­рад­њи са КБЦ „Дра­ги­ша Ми­шо­вић“; · пре­да­ва­ње Цр­ве­ног кр­ста Ср­би­је и обу­ка; · ак­ци­ја при­ку­пља­ња уџ­бе­ни­ка и школ­ског при­бо­ра за де­цу са Ко­со­ва; · уче­шће у про­мо­ви­са­њу на­ше шко­ле (кон­так­ти са ме­диј­ским ку­ћа­ма, кон­так­ти са основ­ним шко­ла­ма и са бив­шим ђа­ци­ма на­ше шко­ле); · тех­нич­ка по­др­шка упра­ви шко­ле при ор­га­ни­зо­ва­њу при­јем­ног ис­пи­ та и свих так­ми­че­ња у на­шој шко­ли; · ор­га­ни­за­ци­ја Ва­ша­ра је­зи­ка, за­јед­но са про­фе­со­ри­ма, за­по­сле­ни­ма и упра­вом шко­ле. Тре­ба на­по­ме­ну­ти и не­ко­ли­ко про­је­ка­та ко­ји су би­ли пла­ни­ра­ни, а ни­с у ре­а­ли­зо­ва­ни: De­utsch fest; пре­да­ва­ње До­ма здра­вља Сав­ски ве­нац у ве­зи са ре­ про­дук­тив­ним здра­вљем (ве­ћи­на ни­је би­ла за­ин­те­ре­со­ва­на); Ве­че ам­ба­са­да; Так­ми­че­ње фи­ло­ло­га. Од ових про­је­ка­та се ни­је од­у­ста­ло и на­да­мо се да ће се они (ма­кар не­ки од њих) ре­а­ли­зо­ва­ти у пред­сто­је­ћим школ­ским го­ди­на­ма. У свим на­ве­де­ним ак­ци­ја­ма Уче­нич­ки пар­ла­мент имао је по­др­шку упра­ве шко­ле и за­по­сле­них у шко­ли (пси­хо­ло­шко-пе­да­го­шке слу­жбе, по­моћ­ног осо­ бља, про­фе­со­ра). И ове го­ди­не, као и прет­ход­них го­ди­на, при­ме­тан је слаб, до­ду­ше ма­ло бо­ љи, од­зив пред­став­ни­ка не­ких оде­ље­ња. Про­сеч­но, на сед­ни­ца­ма Уче­нич­ког пар­ла­мен­та при­с у­ству­је не­што ви­ше од по­ло­ви­не Пар­ла­мен­та, и то увек исти уче­ни­ци. Овом при­ли­ком их по­хва­љу­јем, а по­себ­но ру­ко­вод­ство Пар­ла­мен­ та. За­јед­но са њи­ма, оде­љењ­ским ста­ре­ши­на­ма и ди­рек­то­ром шко­ле тру­ди­ла сам се да ове го­ди­не ме­ђу уче­ни­ци­ма на­ше шко­ле по­диг­нем свест о ва­жно­ сти уче­шћа Уче­нич­ког пар­ла­мен­та у ра­ду шко­ле, као и о ва­жно­сти њи­хо­вих пред­ло­га, кри­ти­ка и по­хва­ла. По­себ­но бих по­хва­ли­ла сле­де­ће уче­ни­ке, ко­ји су би­ли ак­тив­ни пре­ко це­ле школ­ске го­ди­не, и сво­јим ен­т у­зи­ја­змом, во­љом, не­се­бич­но­шћу до­при­не­ли не са­мо ре­а­ли­зо­ва­њу свих на­ве­де­них са­др­жа­ја не­го и про­мо­ви­са­њу по­зи­тив­не ат­мос­фе­ре у шко­ли, не­го­ва­њу уза­јам­ног по­ве­ре­ња, ка­ко ме­ђу уче­ни­ци­ма, та­ ко и из­ме­ђу уче­ни­ка, с јед­не стра­не, и про­фе­со­ра, упра­ве шко­ле и за­по­сле­них у шко­ли, с дру­ге стра­не, чи­не­ћи по­себ­но за­до­вољ­ство ме­ни као ко­ор­ди­на­тор­ ки ра­да са Пар­ла­мен­том: Пе­тра Вит­ко­ви­ћа, Ја­ну Ба­бић, Ма­ри­ју Сте­фа­но­вић, Ђе­ор­ђе­т у Драк­син и Да­ри­ју Ми­лен­ко­вић. На­рав­но, по­хва­ле за­слу­жу­ју и сви оста­ли ко­ји су на би­ло ко­ји на­чин уче­ство­ва­ли у ра­ду Пар­ла­мен­та. Је­ле­на Ср­дић, ко­ор­ди­на­тор­ка ра­да са Уче­нич­ким пар­ла­мен­том

82

148. летопис за школску 2017/2018.

РАЗ­МЕ­НА УЏ­БЕ­НИ­КА У су­бо­т у, 9. сеп­ тем­бра 2017, од 10 до 15 са­ти, пр­ви пут је у на­шој шко­ли ор­ га­ни­зо­ва­на ак­ци­ја раз­ме­не уџ­бе­ни­ка, и то на ини­ци­ја­ти­ву Ђач­ког пар­ла­мен­та. Ак­ци­ја је би­ла ви­ше не­го успе­шна и по­ ка­за­ла се као ве­о­ма ко­ри­сна и прак­тич­ на за на­ше уче­ни­ке и њи­хо­ве ро­ди­те­ље. Ор­га­ни­за­ци­о­ни од­ бор ове ак­ци­је (упра­ва Ђач­ког пар­ла­мен­та) ни­шта ни­је пре­пу­стио слу­ча­ју. На­пра­ви­ли су де­таљ­ну ана­ли­зу, ко­ја је по­ка­за­ла да је раз­ме­ни уџ­бе­ни­ка при­ су­ство­ва­ло око 250 по­се­ти­ла­ца, што уче­ни­ка, што њи­хо­вих ро­ди­те­ља. Ве­ћи­на је про­на­шла оно што је тра­жи­ла, а раз­ме­ње­на су, по­ред уџ­бе­ни­ка, и ис­ку­ства, зна­ња, са­ве­ти. Ђач­ки пар­ла­мент ће и на­ред­них го­ди­на ор­га­ни­зо­ва­ти ова­кве ак­ци­је.

83

148. летопис за школску 2017/2018.

ХУ­МА­НОСТ НА ДЕ­ЛУ Уче­нич­ки пар­ла­мент Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је по­кре­нуо је, и ове го­ди­не, ху­ ма­ни­тар­ну ак­ци­ју при­ку­пља­ња зим­ске оде­ће, обу­ће и игра­ча­ка за шти­ће­ни­ ке Свра­ти­шта за де­цу ули­це у Крф­ској, као и за Уста­но­ву за де­цу и мла­де у Срем­чи­ци. Ак­ци­ја тра­је од 27. но­вем­бра до 23. де­цем­бра, а по­том ће пред­ став­ни­ци Пар­ла­мен­та за пред­сто­је­ће пра­зни­ке по­се­ти­ти де­цу у Срем­чи­ци и уру­чи­ти им па­ке­ти­ће. Због пре­ко по­треб­не зим­ске гар­де­ро­бе Свра­ти­шту за де­цу ули­це, пред­став­ни­ци Ђач­ког пар­ла­мен­та од­не­ли су у уто­рак, 5. де­цем­бра 2017, је­дан део при­ку­пље­не по­мо­ћи (зим­ску гар­де­ро­бу и обу­ћу).

КА­РИ­ЈЕР­НА ПО­ДР­ШКА УЧЕ­НИ­ЦИ­МА ФИ­ЛО­ЛО­ШКЕ ГИМ­НА­ЗИ­ЈЕ На са­стан­ку Ђач­ког пар­ла­мен­та Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је, ко­ји је одр­жан у че­твр­так, 14. де­цем­бра 2017, пси­хо­ло­шки­ња Оли­ве­ра Ћал­до­вић пред­ста­ви­ла је план ка­ри­јер­не по­др­шке за уче­ни­ке тре­ћег и че­твр­тог раз­ре­да, у са­рад­њи са Удру­же­њем АЛ­ТЕ­РО (Асо­ци­ја­ци­ја за лич­ни тре­нинг, еду­ка­ци­ју, раз­вој и осна­жи­ва­ње). Уче­ни­ци на­ше шко­ле има­ли су при­ли­ку да у пе­ри­о­ду од 23. до 28. де­цем­бра уче­ству­ју у ра­ди­о­ни­ца­ма чи­ји је циљ оспо­со­бља­ва­ње уче­ни­ка за аде­ква­тан из­бор и са­мо­стал­но до­но­ше­ње од­лу­ке о бу­ду­ћем за­ни­ма­њу – про­ фе­си­ји.

84

148. летопис за школску 2017/2018.

ЦР­ВЕ­НИ КРСТ У ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ

У пе­так, 18. ма­ја 2018. го­ди­не, у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји је Уче­нич­ки пар­ла­мент ор­га­ни­зо­вао пре­да­ва­ње о пру­жа­њу пр­ве по­мо­ћи. Ко­ор­ди­на­то­ри пре­ да­ва­ња су би­ли во­лон­те­ри Цр­ве­ног кр­ста Сав­ски ве­нац и на­шим уче­ни­ци­ма су по­ка­за­ли основ­не ко­ра­ке ове ко­ри­сне тех­ни­ке. Пре­да­ва­њу је при­су­ство­ва­ло ви­ше од 50 уче­ни­ка ко­ји су же­ле­ли да стек­ну основ­не ве­шти­не пру­жа­ња пр­ве по­мо­ћи ка­ко би по­мо­гли осо­ба­ма у не­во­љи. Уче­ни­ци су би­ ли оду­ше­вље­ни и за­до­вољ­ни овом крат­ком ра­ди­о­ни­цом, као и опре­мом ко­ју су во­лон­тери ко­ ри­сти­ли. На­ дамо се да ће­ мо на­ста­ви­ти са­рад­њу са Цр­ве­ним кр­стом и орга­ни­зова­ ти још ра­ди­о­ ни­ца овог ти­па.

85

148. летопис за школску 2017/2018.

МА­ТУР­СКИ ИС­ПИ­ТИ У ЈУН­СКОМ ИС­ПИТ­НОМ РО­КУ Ма­т ур­ски ис­пи­ти у јун­ском ис­пит­ном ро­ку школ­ске 2017/2018. го­ди­не одр­ жа­ни су у пе­ри­о­ду од 31. ма­ја до 8. ју­на 2018. го­ди­не по сле­де­ћем рас­по­ре­ду: – 31. ма­ја одр­жан је пи­сме­ни ис­пит из срп­ског је­зи­ка од­но­сно књи­жев­ но­сти, – 1. ју­на одр­жан је пи­сме­ни ис­пит из пр­вог стра­ног је­зи­ка, – 4. ју­на одр­жан је усме­ни ис­пит из пр­вог стра­ног је­зи­ка, – у пе­ри­о­ду од 5. до 8. ју­на одр­жа­не су од­бра­не ма­т ур­ских ра­до­ва. Ма­т ур­ски ис­пит је у јун­ском ис­пит­ном ро­ку по­ла­га­ло 148 уче­ни­ка IV раз­ре­да (145 ре­дов­них уче­ни­ка и тро­је ван­ред­них уче­ни­ка). Сви ре­дов­ни уче­ ни­ци ко­ји су сте­кли пра­во да ма­т ур­ски ис­пит по­ла­жу у ју­ну, по­ло­жи­ли су га са по­зи­тив­ним успе­хом. Ис­пит из срп­ског је­зи­ка по­ла­га­ло је 130 уче­ни­ка, а ис­пит из књи­жев­но­сти 18 уче­ни­ка. На­кон по­ла­га­ња пи­сме­ног де­ла ис­пи­та из пр­вог стра­ног је­зи­ка, 23 уче­ни­ка је осло­бо­ђе­но по­ла­га­ња усме­ног де­ла ма­т ур­ског ис­пи­та из пр­ вог стра­ног је­зи­ка. Ове го­ди­не, и пи­сме­ног и усме­ног де­ла ис­пи­та пр­ви пут су осло­бо­ђе­ни уче­ни­ци ко­ји има­ју ме­ђу­на­род­не сер­ти­фи­ка­те из од­го­ва­ра­ ју­ћих је­зи­ка (ше­сна­е­сто­ро уче­ни­ка из не­мач­ког је­зи­ка, де­се­то­ро уче­ни­ка из фран­цу­ског је­зи­ка, дво­је уче­ни­ка из ита­ли­јан­ског је­зи­ка, че­тво­ро уче­ни­ка из ен­гле­ског је­зи­ка – укуп­но 32 уче­ни­ка). Ови уче­ни­ци су при­ли­ком при­ја­вљи­ ва­ња ма­т ур­ског ис­пи­та при­ло­жли ко­пи­је од­го­ва­ра­ју­ћих сер­ти­фи­ка­та. Уче­ни­ци су бра­ни­ли ра­до­ве из сле­де­ћих пред­ме­та: ен­гле­ског је­зи­ка (30 при­ја­вље­них ра­до­ва), ла­тин­ског је­зи­ка (9 ра­до­ва), ста­ро­грч­ког (че­ти­ри ра­да), уво­да у оп­шту лин­гви­сти­ку (12 ра­до­ва), ре­то­ри­ке и бе­сед­ни­штва (три ра­да), фи­ло­зо­фи­је (два ра­да), со­ци­о­ло­ги­је (22 ра­да), исто­ри­је (13 ра­до­ва), му­зич­ ке кул­т у­ре (12 ра­до­ва), ли­ков­не кул­т у­ре (19 ра­до­ва), ма­те­ма­ти­ке (је­дан рад). Ни­је би­ло при­ја­вље­них ра­до­ва из ру­ског, не­мач­ког и фран­цу­ског је­зи­ка. Про­сеч­на оце­на са ма­т ур­ског ис­пи­та по оде­ље­њи­ма:  IV1 – 4,79  IV2 – 4,55  IV3 – 4,61  IV4 – 4,78  IV5 – 4,45  IV6 – 4,73  IV7 – 4,67 По­је­ди­нач­но, нај­ве­ћи број ре­дов­них уче­ни­ка по­ло­жио је ма­т ур­ски ис­пит са од­лич­ним успе­хом (103 уче­ни­ка), а са вр­ло до­брим успе­хом ма­т ур­ски ис­ пит је по­ло­жи­ло 35 уче­ни­ка. Са до­брим успе­хом ма­т ур­ски ис­пит је по­ло­жи­ло сед­мо­ро уче­ни­ка. Се­кре­тар­ка Ис­пит­ног од­бо­ра Јо­ва­на Илић 86

148. летопис за школску 2017/2018.

УЧЕ­НИ­ЦА ГЕ­НЕ­РА­ЦИ­ЈЕ За уче­ни­цу ге­не­ра­ци­је Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је про­гла­ше­на је Је­ле­на Си­мић, уче­ни­ца фран­цу­ског оде­ље­ња че­твр­тог раз­ре­да. Ево шта је она ре­кла о на­шој шко­ли: Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја ми је пру­жи­ла при­ли­ку да уђем у је­дан са­свим но­ви свет. То­ком че­тво­ро­го­ди­шњег пу­та кроз ову шко­ лу, сте­кла сам бо­љи увид у оно што је за­ пра­во фи­ло­ло­ги­ја. Ова шко­ла ми је да­ла мо­ гућ­ност да по­дроб­но и те­мељ­но из­у­ча­вам свој ма­тер­њи је­зик и књи­жев­ност, фран­цу­ ски, ен­гле­ски и ита­ли­јан­ски је­зик, као и њи­ хо­ве књи­жев­но­сти. На ре­дов­ним ча­со­ви­ма смо про­ла­зи­ли кроз епо­хе и упо­зна­ва­ли раз­ли­чи­те кул­ту­ре, а ти­ме смо са њих из­ ла­зи­ли за то­ли­ко бо­га­ти­ји. На до­дат­ним ча­со­ви­ма сам има­ла при­ли­ку да про­ду­бим сво­је зна­ње из од­ре­ђе­них пред­ме­та, као што су срп­ски, фран­цу­ски и ла­тин­ски је­зик, а ка­сни­је то што сам на­у­чи­ла по­ка­жем на так­ми­че­њи­ма из ових пред­ ме­та. Осим то­га, ова шко­ла је храм за из­у­ча­ва­ње дру­штве­них на­у­ка. Ка­ко су упра­во дру­штве­не на­у­ке у фо­ку­су мо­јих ин­те­ре­со­ва­ња, Фи­ло­ло­шка гим­на­зи­ја ми је до­зво­ли­ла да стек­нем ши­ро­ко зна­ње из тих обла­сти. Сма­трам, ипак, да је ова шко­ла нај­ве­ћи до­при­нос да­ла раз­во­ју мо­је лич­но­ сти. Упо­зна­ла сам мно­го ин­те­ли­гент­не, све­стра­не и до­бре де­це. Ова шко­ла је, та­ко­ђе, ме­сто на ком смо сви на­у­чи­ли да по­шту­је­мо раз­ли­чи­тост, јер кроз Фи­ло­ло­шку гим­на­зи­ју про­ђе ве­ли­ки број де­це ко­ја се за­и­ста ме­ђу­соб­но раз­ли­ ку­ју. Ми­слим да је мо­је шко­ло­ва­ње у овој шко­ли обе­ле­жи­ла јед­на из­ве­сна до­за тру­да и за­ла­га­ња, али још ви­ше дру­же­ње и но­ва ис­ку­ства.

87

148. летопис за школску 2017/2018.

КУРС НО­ВО­ГРЧ­КОГ ЈЕ­ЗИ­КА У ФИ­ЛО­ЛО­ШКОЈ ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ Не­ко­ли­ци­на вред­них ен­т у­зи­ја­ста и ове школ­ске го­ди­не по­ха­ђа­ла је ча­со­ве но­во­грч­ког је­зи­ка. Јед­ном не­дељ­но са­ста­ја­ли смо се и из­у­ча­ва­ли гра­ма­ти­ку, раз­го­ва­ра­ли на грч­ком, по­чи­њу­ћи од Καλημέρα, τι κάνεις; по­вре­ме­но смо има­ ли ин­тер­ну ева­лу­а­ци­ју, све тру­де­ћи се да, ко­ли­ко год је мо­гу­ће, по­ред грч­ког не ко­ри­сти­мо дру­ги је­зик за спо­ра­зу­ме­ва­ње. Та­ко­ђе смо има­ли раз­не при­ли­ ке да тра­ди­ци­о­нал­но бу­де­мо го­сти дра­гих до­ма­ћи­на из Хе­лен­ског фон­да за кул­т у­ру на че­лу са г. Ци­ци­ме­ли­јем и да, што нас је по­себ­но ра­до­ва­ло, за­јед­но са њи­ма про­сла­ви­мо грч­ки Бо­жић. При­с у­ство­ва­ли смо пре­ми­је­ри до­ку­ мен­тар­ног фил­ма The Dolp­hin Man ау­то­ра Л. Ха­ри­та, ко­јим је отво­ре­на Не­де­ља грч­ ког фил­ма. На са­мом кра­ју школ­ске го­ди­не смо, на по­зив Хе­лен­ског фон­да за кул­ту­ру, у Га­ле­ри­ји По­лет слу­ша­ли пре­да­ва­ње Ве­че грч­ке ре­бе­ти­ке – ноћ без ме­се­чи­не по­во­дом из­да­ва­ња књи­ге Пут у ре­бе­ти­ко. Му­зи­ка грч­ке пот­кул­ту­ре Г. Х. Ворт­хафт и би­ли у при­ли­ци да у на­став­ку ве­че­ри ужи­ва­мо у сти­хо­ви­ма и зву­ци­ма бу­зу­ки­ја у из­во­ђе­њу гру­пе Бе­ло плат­но. Бра­ни­сла­ва Пља­кић Пи­ри­ва­трић, про­фе­сор­ка кла­сич­них је­зи­ка Са пре­ми­је­ре до­ку­мен­тар­ног фил­ма The Dalp­hin Man Л. Ха­ри­та

Га­ле­ри­ја По­лет, пре­да­ва­ње о грч­кој ре­бе­ти­ци...

...уз зв­укe бу­зу­ки­ја

88

148. летопис за школску 2017/2018.

ПРОФЕСОРИ И КОЛЕКТИВ ФИЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ

89

90

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

91

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

Др Биљана Бранић Латиновић, професорка српског језика и лингвистике

Лела Росић, професорка књижевности

92

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

93

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

Мила Милисављевић, професорка енглеског језика

94

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

95

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

Дејан Станковић, професор физике Тијана Мијалковић, професорка шпанског језика

96

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

Јелена Танасковић, професорка италијанског језика

97

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

98

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

Маријана Симу, професорка ликовне културе

99

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

Др Ноел Путник, професор класичних наука

Нина Петровић Бокић, професорка немачког језика 100

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

Јована Живанић, професорка социологије и устава

101

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

102

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

103

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

104

5. ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

105

СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

108

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

I1 – енглески језик Одељењски старешина Јелена Пантић Илић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Ученик

Успех

Антић (З) Сања Арнаутовић (В) Ања Бауцал (Г) Мина Вуковић (П) Јана Грдовић (Н) Тијана Грујин (З) Милица Даниловић (М) Данила Ђорђевић (В) Тијана Ђурић (Љ) Катарина Есаповић (Г) Ања Јанковић (М) Наташа Кузманчевић (А) Мила Мачек (И) Марија Милановић (И) Даница Милашиновић (С) Милица Миловановић (С) Јелена Перић (М) Лара Ристовић (Д) Сара Сеничић (Б) Тара Симић (В) Катарина Станисавац (М) Катарина Тирнанић (М) Андријана Ћалић (В) Ана

врло добар одличан врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан врло добар одличан врло добар врло добар врло добар одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан врло добар

109

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

110

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

I2 – француски језик Одељењски старешина Горица Вујчић

Ученик

Успех

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Биоградлија (С) Катарина Бојић (С) Андриана Васиљковић (Д) Николета Вељовић (А) Ива Вуксан (М) Владимир Димитријевић (Р) Сашка Ђорђевић (Н) Ана Ердељан (С) Нађа Ждрале (С) Анастасија Јакубив (А) Тијана Костић (Д) Димитрије Марковић (Н) Владислав Николић (Д) Мила Паунић (А) Дајана Пауновић (Н) Ана Петрешевић (Д) Ива Познановић (Д) Емилија Поповић Павић (П) Теодора Радовић (М) Ања Скерлић (С) Никола Слијепчевић (М) Јована Стаменић (Д) Теодора Стоиљковић (Ј) Анђела Шепељ (С) Уна

одличан одличан добар врло добар добар одличан добар врло добар врло добар врло добар добар добар добар врло добар добар врло добар врло добар врло добар врло добар добар врло добар врло добар врло добар одличан

111

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

112

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

I3 – руски језик Одељењски старешина Вера Лазаревић Вуловић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Ученик

Успех

Вукадиновић (Д) Ђурђица Давинић (А) Александра Живковић (М) Животић (С) Тамара Игњатовић (В) Ивана Јовановић (Ч) Митра Јовановић (В) Анђела Јовић (М) Мила Лучковић (П) Кристина Марковић (Ж) Јана Милојковић (Н) Ана Митровић (М) Анђела Муникравић (М) Андреј Недић (Б) Наталија Павловић (А) Катарина Париповић (Ј) Душан Петковић (С) Милица Петковић (Ж) Олга Поповић (Н) Јана Стаматовић (Н) Нина Стевановић (З) Јефимија Мија Стикић (М) Андријана Томашевић (Љ) Анастасија Церовина (М) Ангелина

врло добар врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан добар врло добар одличан одличан одличан добар врло добар одличан врло добар добар врло добар добар врло добар врло добар одличан врло добар одличан

113

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

114

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

I4 – немачки језик Одељењски старешина Предраг Станојев

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Ученик Благојевић (Ж) Марија Дамјановић (М) Дејана Здравковић (Д) Кристина Јовановић (З) Татјана Калезић (В) Невена Кершер (Т) Аница-Емилија Ковач (В) Анђела Лађевић (Н) Александра Ловчевић (В) Александра Марковић (С) Вања Милатовић (Н) Ксенија Миловић (Н) Антонина Младеновић (С) Маја Младеновић (Д) Софија Новаков (М) Немања Пепић (Д) Данка Радисављевић (В) Хана Синадиновић (З) Нађа Степановић (Д) Тијана Стојиловић (И) Петра Стошић (П) Никола Стошић (П) Стефан Ћулибрк (Д) Катарина Цветковић (З) Невена

Успех одличан одличан врло добар врло добар врло добар одличан добар врло добар врло добар одличан одличан одличан одличан врло добар одличан одличан врло добар врло добар врло добар врло добар врло добар врло добар одличан врло добар

115

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

116

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

I5 – класични језици Одељењски старешина др Ноел Путник

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

Ученик

Успех

Велков (М) Јована Вукчевић (М) Милош Грубић (В) Јована Делибашић (П) Анђа Добрић (Ј) Маријана Долашевић (И) Милица Ђурић (В) Михаило Јеремић (Е) Мариа Јовановић (М) Анђела Јоцић (З) Николина Крстић (Т) Мина Мартиновић (Д) Урош Миленковић (Н) Анђела Миловановић (Р) Данило Миловић (С) Љубица Накарадић (С) Маја Остојић (З) Алекса Петровић (С) Малина Пешић (С) Дуња Радуловић (Ј) Вук Станковић (М) Анђа Трујић (Б) Катарина Тушевљак (Ж) Тара Хрњез (Д) Марко Шошкић (Г) Јана

добар врло добар врло добар врло добар врло добар врло добар одличан врло добар врло добар врло добар врло добар одличан врло добар одличан одличан врло добар добар врло добар врло добар врло добар врло добар добар врло добар одличан врло добар 117

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

118

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

I6 – шпански/италијански језик Одељењски старешина Ивана Лукић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

Ученик Анђелић (Д) Јована Биочанин (М) Даница Врачевић (А) Тијана Вукосављевић (И) Маша Ђорђевић (Д) Александра Ђорђевић (И) Александра Зоговић (Д) Ања Илић (О) Николина Истодоровић (М) Николина Котур (Б) Уна Марјановић (З) Нина Милеуснић (А) Тијана Мирковић (В) Ања Мицић (М) Анђа Младеновић (З) Милица Никодијевић (Б) Софија Ранковић (С) Јелена Солар (В) Марија Спасојевић (Д) Теодора Станисављевић (М) Јана Стефановић (Д) Милица Тадић (М) Катарина Хранисављевић (К) Јована Цвејанов (В) Андреј Чубрило (Б) Николина

Успех одличан врло добар одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан одличан врло добар врло добар одличан одличан врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан одличан одличан врло добар врло добар одличан 119

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

120

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

I7 – јапански/кинески језик Одељењски старешина Габријела Петровић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Ученик

Успех

Благојевић (А) Ана Васић (Д) Марија Вујаковић (М) Сара Детичек (И) Тамара Јевтић (Н) Андреја Јовановић (А) Андреј Јовић (А) Теодора Лабус (Ђ) Марија Мајсторовић (П) Тијана Марковић (Г) Исидора Милићевић (Д) Теодора Митровић (М) Магдалена Никодијевић (М) Милица Павловић (П) Михаило Петровић (Д) Јана Радовановић (С) Анђела Радовић (Д) Марија Рајић (А) Јана Смуђа (Д) Вишња Станковић (Н) Даница Стефановић (М) Уна Стефановић (Д) Ана Тадић (Н) Искра Тодоровић (Р) Мина

одличан врло добар одличан одличан одличан врло добар одличан одличан одличан врло добар врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан врло добар врло добар одличан одличан одличан одличан врло добар одличан

121

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

122

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

II1 – енглески језик Одељењски старешина др Александра Жежељ Коцић

Ученик

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Батовац (М) Јелена Бјелановић (Н) Милан Булатовић (В) Ана Васић (П) Марија Врачар (М) Ана Гавриловић (Д) Андреа Гајић (Г) Дуња Грбић (Н) Соња Гретић (Г) Ања Добревски (Н) Катарина Ђурић (С) Ивана Јовановић (Р) Урош Мартић (В) Теодора Милановић (А) Сава Митровић (С) Кристина Нешић (Р) Никола Пантелић (А) Емилија Пешић (С) Ања Ситарица (В) Маша Станковић (М) Милица Стојковић (М) Гаврило Тонић (В) Мина

Успех одличан одличан одличан одличан добар одличан одличан врло добар одличан врло добар врло добар одличан врло добар одличан одличан добар добар одличан врло добар одличан добар одличан

123

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

124

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

II2 – француски језик Одељењски старешина Драгана Ћећез Иљукић

Ученик

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Арбутина (Р) Тамара Баџа (Д) Анастасија Богдановић (Г) Викторија Васиљевић (Г) Милена Вулетић (А) Јулија Гавран (Ш) Хелена Гајић (Н) Ђорђе Дрењанин (А) Катарина Ђукановић (С) Симонида Јовић (И) Ања Кеџић (Д) Невена Кузмановић (Н) Алекса Марковић (В) Јелена Ненадовић (В) Мартина Павлица (М) Мина Палић (Н) Матија Радовић (З) Милена Радојичић (Д) Јована Радосављевић (Д) Милица Томић (М) Наталија Џикић (А) Катарина Шашић (З) Софија

Успех одличан добар одличан врло добар врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан одличан одличан врло добар одличан врло добар врло добар одличан добар врло добар врло добар врло добар врло добар

125

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

126

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

II3 – руски језик Одељењски старешина Ана Ђорђевић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

Ученик Антић (А) Александра Вучковић (Р) Александра Вушуровић (Б) Маша Јаковљевић (С) Милица Кошпенда (И) Теодора Лазовић (М) Невена Милорадовић (Ђ) Миља Милошевић (С) Анђела Радуловић (Р) Александра Стојилковић (С) Алекса Цаковић (Д) Сара Човић (П) Даница Шумоња (Н) Душан

Успех врло добар недовољан (8) одличан одличан врло добар врло добар добар одличан добар врло добар врло добар одличан врло добар

127

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

128

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

II4 – немачки језик Одељењски старешина Александра Јовановић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Ученик

Успех

Боројевић (Љ) Ања Вићентијевић (М) Лена Деспот (И) Теодора Димитријевић (Д) Матеја Ђорђевић (М) Исидора Козић (Г) Уна Лошић (Д) Наталија Марковић (Р) Маја Миленковић (С) Дарија Насковић (Н) Софија Недељков Србиноски (З) Ленка Николић (Д) Јована Остојић (И) Анђела Пантовић (А) Милена Рогић (П) Марија Савић (Д) Јана Спирић (Д) Коста Степановић (С) Драгана Ташић (Н) Даница Шијан Каблар (Г) Филип Шошкић (З) Дуња Штрбац (Н) Маша

одличан одличан врло добар врло добар врло добар врло добар одличан одличан добар одличан врло добар врло добар одличан одличан одличан одличан врло добар врло добар врло добар врло добар одличан врло добар

129

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

130

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

II5 – класични језици Одељењски старешина Саша Шошкић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Ученик Kumalakanta (S) Iri Saya Арчаба (А) Ана Битић (Л) Милица Бодрожа (С) Ида Булатовић (М) Тара Гардовић (Д) Теодора Дракулић (В) Анђела Дурутовић (В) Мина Ђачић (С) Милица Ђорђевић (А) Марта Здравковић (С) Исидора Икић (Д) Љубица Јевтић (С) Наталија Јоцић (Д) Валерија Милојевић (И) Јелена Милошевски (Д) Дејана Митровић (Д) Немања Нинковић (Д) Тамара Павлица (Д) Марија Поповић (Ј) Душан Савковић (С) Милица Стевановић (С) Лена

Успех недовољан добар добар добар врло добар врло добар врло добар врло добар добар одличан добар добар добар неоцењена (15) одличан врло добар добар врло добар врло добар одличан добар врло добар

131

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

132

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

II6 – италијански/шпански језик Одељењски старешина др Биљана Бранић Латиновић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Ученик

Успех

Бекић (С) Ива Велов (Б) Ивана Врањковић (А) Радомир Ђоровић (А) Ивона Ђурђевић (Ј) Јована Јовановић (Д) Ива Јокић (С) Олга Ковачевић (М) Ања Ковачевић (С) Маша Кораћ (Г) Исидора Лукач (Д) Уна Митић (Д) Зоран Митић (М) Невена Нинковић (М) Тара Остојић (З) Никола Пејчиновић (В) Вања Петковић (Н) Ђурђа Поповић (З) Теодора Ребић (Д) Павле Савић (Н) Катарина Стојилковић (Р) Ана Топаловић (Ж) Ивана Филић (Г) Сара Чучковић (В) Тара

одличан одличан врло добар одличан врло добар одличан добар врло добар врло добар добар одличан врло добар одличан врло добар врло добар одличан одличан одличан одличан одличан одличан врло добар врло добар одличан

133

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

134

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

II7 – јапански/кинески језик Одељењски старешина др Мирјана Стакић Савковић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Ученик

Успех

Бировљев (Б) Елена Богдановић (Д) Катарина Димитријевић (В) Јелисавета Ђокић (Б) Јелена Ђуран (Н) Невена Јаковљевић (М) Драгољуб Јоксимовић (Д) Маша Крушчић (С) Вељко Лазаревић (Д) Маја Мандић (Н) Анђела Мартиновић (П) Милица Милановић (Н) Љиљана Милосављевић (С) Бојана Николић (Г) Ема Павловић (Л) Зорана Плазинић (З) Јана Ристић (Д) Мила Спасић (М) Мина Спасојевић (В) Немања Степић (Б) Анђела Хинић (М) Ања Чвертков (М) Јана Шуица (Н) Нела Шућур (Н) Софија

врло добар одличан врло добар одличан врло добар одличан врло добар врло добар врло добар врло добар одличан одличан добар врло добар врло добар врло добар врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан врло добар врло добар

135

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

136

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

III1 – енглески језик Одељењски старешина Александра Тодоровић

Ученик

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Асани (Н) Ана Белић (В) Дуња Витковић (А) Петар Демијаненко (З) Катарина Јанићијевић (М) Марија Крстић (П) Валентина Куч (Н) Катарина Лазаревић (С) Матеја Ловрић (А) Сања Миладиновић (Љ) Ана Милић (Д) Сара Михајловић (Н) Ана Николић (С) Наталија Османи (М) Дајана Петровић (Р) Тања Ралевић (В) Маша Ристић (М) Јована Стевић (В) Ива Стефановић (Г) Марија Стојиловић (Т) Милан Томић (Н) Лара Цветановић (З) Ана Шимшић (С) Анђела Шимшић (Н) Ивана

Успех одличан одличан одличан врло добар одличан одличан одличан врло добар врло добар одличан врло добар врло добар врло добар одличан одличан врло добар врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан одличан одличан

137

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

138

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

III2 – француски језик Одељењски старешина Гордана Младеновић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

Ученик Lewis (A) Zen Isidora Белић (А) Никола Бојковић (З) Невен Драксин (Ђ) Ђеорђета Дураковић (С) Ема Комазец (Г) Теодора Тара Мамула (З) Дарја Марјановић (В) Јована Николић (Ж) Тамара Продић (П) Јана Ранковић (Ж) Наталија Србуљ (Ј) Марта Стевовић (Д) Нађа Стоименов (З) Сара Стојановић (Р) Лара Стојменовић (П) Теодора Трамошљанин (С) Ања Џанковић (С) Емина

Успех добар добар добар врло добар врло добар врло добар врло добар одличан добар врло добар врло добар врло добар врло добар одличан врло добар врло добар одличан врло добар

139

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

140

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

III3 – руски језик Одељењски старешина Јована Стојковић

Ученик

Успех

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Андрић (Ј) Тијана Блажић (М) Миља Вељковић (Н) Ана Голушин (Д) Милица Јанковић (Б) Јелена Јанковић (Б) Јована Јарић (Ж) Невена Јевђић (Б) Анастасија Јовановић (Н) Вања Кљајић (Б) Бранка Лекић (С) Душица Миловић (Н) Милица Милојевић (Г) Марија Обреновић (А) Софиа Покрајац (Д) Маја Радић (Д) Катарина Сологуб (В) Анастасија Старовић (М) Јована Стојановић (Г) Јована Стојановић (Б) Павлина Стојановић (Б) Софија Тадић (Г) Ангелина Ћирић (Ђ) Ања

добар одличан добар врло добар одличан одличан одличан одличан одличан недовољан (1) одличан одличан одличан добар врло добар врло добар добар одличан одличан одличан одличан врло добар врло добар

141

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

142

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

III4 – немачки језик Одељењски старешина Вирђинија Паску

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

Ученик Беловић (Д) Михаило Бикицки (Д) Филип Бјелић (З) Данијела Богдановић (А) Ања Влајић (З) Ива Гајић (С) Катарина Ећимовић (З) Зорана Коњевић (В) Кристијан Кундачина (Б) Дмитра Лутовац (И) Анђелија Милчић (Г) Тамара Недељковић (Г) Љубица Петровић (В) Дамјан Ристић (Г) Милица Савков (Ј) Никола Станојевић (Ч) Ања Тепша (Н) Немања Топаловић (В) Теа Тошић (Т) Данијела Цветојевић (Г) Никола

Успех одличан врло добар врло добар врло добар одличан одличан одличан врло добар недовољан (1) добар одличан одличан врло добар врло добар врло добар одличан добар врло добар врло добар врло добар

143

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

144

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

III5 – класични језици Одељењски старешина Весна Црепуљаревић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

Ученик Арбутина (П) Милица Ацовски (Љ) Ива Бачванин (М) Јасмина Вранић (А) Теодора Вукашиновић (Ж) Лука Грубић (Д) Бошко Ђурић (Д) Ана Живковић (Д) Јелена Ињац (С) Милош Јанковић (А) Анка Јовановић (С) Давид Ковинић (Љ) Вељко Марсенић (Н) Хелена Миросављевић (Б) Марија Пејановић (М) Андреј Симић (Д) Милица Сремчевић (С) Сара Стојкановић (С) Сара Цвејић (И) Павле Шевкушић (З) Дубравка Шијачки (З) Урош

Успех врло добар врло добар одличан одличан недовољан (1) врло добар врло добар одличан добар врло добар добар добар врло добар добар добар одличан добар врло добар довољан одличан добар

145

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

146

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

III6 – италијански/шпански Одељењски старешина Милош Рajзнер

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Ученик Батоћанин (Р) Теодора Васић (З) Бојана Видаковић Цветковић (Н) Петра Вуканац (А) Теодора Дакић (Т) Александра Димитријевић (В) Невена Дончевски (Љ) Јован Ђорђевић (Н) Кристина Ђорђевић (В) Теодора Ећимовић (С) Маша Јанковић (Р) Богдан Јовић (Б) Тамара Кешетовић (Ж) Дуња Ковачевић (М) Ирина Козић (Д) Лана Кржељ (Т) Ана Маринковић (Д) Кристина Милошевић (Н) Сандра Павловић (В) Данка Петковић (Н) Анастасија Пурић (Н) Наталија Томић (Ж) Нина Трипковић (В) Марија Черницин (М) Валентина

Успех одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан врло добар одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан одличан врло добар врло добар одличан одличан

147

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

148

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

III7 – јапански/кинески Одељењски старешина Александра Пап

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Ученик Aћимовић (Н) Тамара Весић (Д) Тијана Давидовић (Г) Ања Даниловић (Д) Теодора Копривица (Ч) Олга Костић (Д) Тара Кошевић (Н) Ана Марић (Р) Богољуб Мењић (С) Ања Младеновић (Д) Јана Настић (П) Елена Никодијевић (Д) Милица Петровић (Б) Емилија Поповић (Д) Анђела Радовановић (З) Милена Симојловић (А) Мила Степановић (А) Милена Стојковић (Д) Анђела Суботић (З) Јелена Суслов (И) Ива Томашевић (М) Василија Ћосић (И) Дуња

Успех добар одличан одличан врло добар врло добар одличан врло добар врло добар врло добар одличан врло добар одличан добар врло добар одличан врло добар врло добар одличан одличан врло добар врло добар врло добар

149

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

150

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

IV1 – енглески језик Одељењски старешина Маргарета Љубисављевић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

Ученик

Успех

Андрић (Б) Тамара Андрић (П) Милица Бојчић (М) Лена Гавриловић (Д) Сергеј Димитрић Ђорђевић (М) Анамарија Кријези (Е) Дарио Лазић (М) Катарина Летић (М) Ана Марковић (Д) Mилица Милићевић (И) Ивана Митић (Б) Милица Младеновић (Н) Андријана Младеновић (С) Теодора Николић (Г) Марија Симић (С) Јована Симиџија (З) Мара Стефановић (М) Ивана Стојановић (Ј) Aлекса Урошевић (П) Сара

врло добар одличан врло добар врло добар одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан одличан

151

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

152

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

IV2 – француски језик Одељењски старешина Драгана Милановић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Ученик

Успех

Бабић (Д) Јана Божовић (З) Звездана Зорана Вујановић (Н) Теодора Вујковић (Б) Софија Димитријевић (Б) Бојана Живковић (Б) Наташа Каракушевић (Б) Мара Керкез (Д) Милица Китановић (З) Настасија Костић (С) Сања Лазић (Р) Дијана Лазић (Н) Милица Марковић (С) Емилија Марушић (З) Искра Милошевић (Д) Милена Миљевић (Ч) Анђела Немет Здравковић (А) Наталија Петровић (Д) Катарина Ранковић (Н) Вања Симић (М) Јелена Спиркоски (Д) Дубравка Трбовић (И) Мина Трифуновић (М) Марко

врло добар одличан одличан добар одличан одличан одличан одличан одличан врло добар одличан врло добар одличан добар одличан врло добар врло добар одличан одличан одличан одличан одличан врло добар

153

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

154

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

IV3 – руски/италијански језик Одељењски старешина мр Наталија Јермоленко

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Ученик Атанасковић (М) Ангелина Бабовић (А) Јована Граовац (Н) Невена Илијевић (А) Тамара Кривошија (М) Алекса Лепир (М) Луција Микић (А) Ана Митић (Г) Исидора Новковић (С) Маја Петровић (Љ) Маша Петровић (Д) Милена Прековић (Д) Оља Пудар (Б) Ива Росић (Р) Марко Рудовић (М) Ања Скачев (В) Христо Смиљанић (П) Јелена Стевановић (М) Ивана Тесла (Н) Марија Филодор (В) Сергеј Цвијовић (Р) Анастасија Црногорчић (Љ) Софија

Успех врло добар одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан врло добар одличан одличан врло добар одличан врло добар врло добар врло добар врло добар одличан одличан врло добар врло добар одличан

155

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

156

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

IV4 – немачки језик Одељењски старешина Весна Алексић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

Ученик Адамовић (С) Тамара Бјелетић (В) Тијана Брека (М) Лара Дамјановић (Д) Милица Димић (Р) Милица Ђорђевић (Р) Никола Зубовић (Н) Јована Јанићијевић (М) Јелена Кујачић (З) Исидора Мандић (Р) Василије Матић (С) Софија Милићевић (Г) Марија Милошевић (Ј) Мирјана Нешић (Р) Милан Рајковић (В) Милица Савић (П) Милица Сердар (Ј) Александра Стојиловић (И) Милица Суботић (Р) Симона

Успех одличан одличан добар одличан одличан врло добар одличан одличан одличан добар добар врло добар врло добар врло добар одличан одличан одличан одличан добар

157

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

158

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

IV5 – класични језици Одељењски старешина Мирјана Гошић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

Ученик Бусиоковић (Д) Виолета Граовац (Д) Ана Ђокић (М) Јелена Ђорђевић (П) Катарина Икић (Д) Јелисавета Ичелић (М) Исидора Јездић (Г) Тамара Јовановић (М) Ана Кривокапић (Д) Ана Лазарески (В) Миња Лишанин (М) Анђела Марковић (С) Вања Марковић (М) Софија Младеновић (А) Дуња Николић (Д) Владимир Радовановић (С) Анђела Ражнатовић (В) Ангелина Ромчевић (Н) Никола Трајковић (В) Алекса

Успех одличан одличан врло добар одличан одличан одличан врло добар одличан врло добар одличан врло добар врло добар врло добар одличан добар врло добар врло добар добар врло добар

159

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

160

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

IV6 – шпански језик Одељењски старешина Слободанка Стојановић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Ученик Васојевић (Љ) Никица Вуковић (Р) Ангелина Вуковић (С) Марија Грујић (С) Анђелија Денић (Д) Лана Ђорђевић (Б) Александра Јовановић (Д) Јана Јовић (Д) Мина Јовић (Д) Милица Карличић (Р) Милица Косанић (С) Николина Маринковић (М) Ања Матић (Д) Милица Матковић (В) Маја Милосављевић (З) Ксенија Недељковић (Ј) Наталија Нелић (Р) Јелена Немањић (Г) Миа Одаџић (М) Ангелина Пантелић (З) Дорис Плавшић (Д) Софија Ручнов (З) Ивана Станковић (Д) Соња

Успех одличан одличан одличан одличан одличан врло добар одличан врло добар одличан одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан добар одличан врло добар одличан одличан одличан одличан

161

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

162

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

IV7 – јапански/кинески језик Одељењски старешина Јелена Савић

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Ученик Андрић (Д) Бојана Бабовић (Г) Марија Васиљковић (Д) Вукадин Вукасовић (Ж) Милица Зеленовић (М) Јована Костић (Р) Софија Марковић (С) Мина Медић (Г) Маша Милићевић (М) Богдан Михаиловић (Ч) Александар Михаиловић (Д) Михаила Огризовић (В) Ана Перлић (З) Кристина Перлић (З) Софија Петровић (З) Урош Радовановић (А) Теодора Радојичић (З) Ана Рашковић (Ж) Милан Рудаковић (З) Стефана Стевановић (А) Војислав Тешић (Д) Анка Чалмић (С) Ања Шпољарић (П) Тихана

Успех одличан добар довољан одличан врло добар врло добар одличан одличан врло добар одличан одличан одличан одличан одличан одличан врло добар врло добар врло добар одличан одличан одличан врло добар врло добар

163