Page 1

1


СТРУЧНИ СКУП МЕТОДОЛОШКИ И КУЛТУРОЛОШКИ АСПЕКТИ НАСТАВЕ КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА Електронски зборник радова са стручног скупа

Институт Конфуције, Универзитет у Београду Филолошка гимназија, Београд, Учионица Конфуције Београд, 2019.

2


Организатори стручног скупа Институт Конфуције, Универзитет у Београду – проф. др Радосав Пушић Филолошка гимназија, Беоргад, Учионица Конфуције – др Душко Бабић, директор Филолошке гимназије Учесници стручног скупа и панел дискусије доц. др Ана Јовановић, Филолошки факултет Универзитета у Београду Наташа Пешић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду Драгана Бајић - Levy, докторанд Филолошког факултета у Београду мр Селена Пјевић, Филолошка гимназија Љубица Чуданов, Карловачка гимназија Сара Комосар, MA, Филолошки факултет Универзитета у Београду Татјана Шуковић, Филолошка гимназија Маријана Марковић, Карловачка гимназија Љиљана Стевић, MA, и Цаи Јинг, MA, Конфуцијев институт Универзитета у Бањалуци Радован Ковачевић, директор Карловачке гимназије Бенјамин Хеџић, директор Гимназије ”Обала” из Сарајева Приређивачи електронског зборника др Душко Бабић Ивана Катић

3


САДРЖАЈ Уводна реч

5

Наташа Пешић, Учење кинеског као изборног језика: потешкоће и њихово превазилажење

6

Драгана Бајић - Levy, Усвајање стручне терминологије у кинеском језику - практични примери из области геологије

13

Селена Пјевић, Представа о Кини у српској култури до Првог светског рата

22

Љубица Чуданов, Апликације, софтверски програми и интерактивни онлајн речници-савремена помоћна средства у изучавању кинеског језика

29

Сара Комосар, Мотивација студената друге године Групе за кинески језик у учењу и усвајању chengyu идиома

34

Татјана Шуковић, Улога културе у настави кинеског језика у средњим школама

39

Маријана Марковић, Комбиновани тип часа, метода и наставних средстава у извођењу наставе кинеског језика

44

Љиљана Стевић и Цаи Јинг, Промовисање кинеског језика и културе - Конфуцијев институт Универзитета у Бањалуци

50

4


УВОДНА РЕЧ Овај зборник сачињен је од саопштења са стручног скупа Методолошки и културолошки аспекти наставе кинеског језика, одржаног у Филолошкој гимназији 27. новембра 2018. године, као једна од активности из програма рада Учионице Конфуције. Скуп је организован са циљем да се кроз размену мишљења и искустава сагледају могућности унапређивања наставе кинеског језика у нашој средини. На скупу су учествовали професори-синолози са Филолошког факултета у Београду, као и гимназијски професори из Србије и Босне и Херцеговине: доц. др Ана Јовановић са Филолошког факултета Универзитета у Београду; Наташа Пешић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду; Драгана Бајић - Levy, докторанд Филолошког факултета у Београду; мр Селена Пјевић, наставник кинеског језика у Филолошкој гимназији; Љубица Чуданов, наставник кинеског језика у Карловачкој гимназији; Сара Комосар, MA, са Филолошког факултета Универзитета у Београду; Татјана Шуковић, наставник кинеског језика у Филолошкој гимназији; Маријана Марковић, наставник кинеског језика у Карловачкој гимназији, као и Љиљана Стевић, MA, и Цаи Јинг, MA из Конфуцијевог института Универзитета у Бањалуци. Учеснике скупа поздравио је проф. др Радосав Пушић, директор Института Конфуције у Београду. У позивном писму учесницима скупа предложено је пет тематских области: 1. Мотивисање ученика за проучавање кинеског језика и културе; 2. Примена савремених технологија у настави кинеског језика; 3. Савремена настава кинеског језика: примери добре праксе; 4. Настава кинеског језика у контексту развијања међупредметних компетенција, и 5. Српско-кинеске културне везе: историјат и перспективе. У другом делу скупа организована је панел дискусија на тему: Настава кинеског језика у основним и средњим школама у Србији.

У Београду, 20. 3. 2019.

др Душко Бабић, директор Филолошке гимназије

5


Наташа Пешић 1 Филозофски факултет Нови Сад УЧЕЊЕ КИНЕСКОГ КАО ИЗБОРНОГ ЈЕЗИКА: ПОТЕШКОЋЕ И ЊИХОВО ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ Кинески језик на Филозофском факултету: бројност и циљеви На Филозофском факултету у Новом Саду кинески језик је почео да се изучава 2010. године у форми факултативне наставе, да би 2015. године, у сарадњи са Конфуцијевим институтом, уведен као предмет по избору. Настава се одржава два пута недељно по сат и по времена у трајању од четири семестра, и укупно траје 48 недеља. Крајњи циљ предмета јесте развијање свих елемената комуникативне компетенције на кинеском језику на нивоу А2. Кључне речи: унапређење приступа у настави кинеског језика, двоумљење при избору кинеског језика, проблем са памћењем кинеских карактера, заинтересованост за кинеску културу. Потешкоће У ове три године, сусрели смо се одређеним потешкоћама у настојањима да те циљеве и остваримо. У овом раду издвојили смо две: • кинески језик спада у групу мање популарних језика: мањи број полазника у односу на друге језике • смањивање броја студената у другој години учења Упитник Са циљем унапређења приступа у настави кинеског језика и проналажења што бољег модела за популаризацију кинеског језика, крајем прошле године анализирали смо ставове наших студената. У испитивању је учествовало 44 студената, а коришћен је Упитник који су студенти попуњавали. Разлози двоумљења при избору кинеског језика Чињеница је да кинески језик спада у групу теже савладивих језика и да већини није лако наћи мотивацију за његово учење. У нашој култури имамо обичај да кажемо за 1

natasa.pesic@ff.uns.ac.rs

6


нешто што неко говори, а у потпуности нам је неразумљиво и страно да нам се „ говори на кинеском“. Овакво размишљање, поред широко раширене предрасуде о кинеском језику као најтежем језику на свету, као и његове слабе заступљености у нашем окружењу, у знатној мери отежавају његову популаризацију. Резултати нашег истраживања то и потврђују. Скоро половина испитаних студената као главни разлог двоумљења при избору кинеског језика наводи страх да ће због тежине језика морати да на њега потроши више времена него на учење неког европског језика. Други разог за двоумљење јесте непознавање ниједне особе из окружења која говори кинески. Само једна особа је навела да се двоумила при избору кинеског јер је мислила да од учења кинеског језика неће имати користи. Остаје нам непознаница колико студената је у старту одбацило опцију упознавања кинеског језика и културе из страха од непознатог. Контакт са кинеским језиком пре почетка учења На питање о контактима које су имали са кинеским језиком пре почетка учења, статистичка анализа резултата указује да скоро половина испитаника пре почетка учења кинеског није имала никакав контакт са кинеском језиком. Двадесет посто њих је имало контакт преко кинеског филма и серија, а мањи број преко кинеске музике и књижевности. Овако мали процента потврђује нашу тврдњу о слабој присутности кинеског језика у нашем окружењу. Разлози за избор кинеског језика Одговори скоро половине наших испитаника на питање о разлозима одабира кинеског језика је интересовање за друге културе, међу њима и за кинеску, док је њих око 30 посто као разлог навело радозналост. Доминантно присуство Кине на светској политичкој сцени, као и све ближи односи Србије и Кине, стварају услове да се једанаест посто анктираних студената из практичних разлога одлучи да учи кинески, у нади да ће их познавање кинеског учинити конкурентним приликом тражења посла. Њих скоро десет посто је уписало кинески јер није успело да упише неки други језик, а врло мали број се за кинески одлучио због љубави према кинеској музици и филмовима. Фактори који највише отежавају учење кинеског језика Анализом одговора о факторима који отежавају учење кинеског језика, дошли само до сазнања да највећи број испитаника, скоро 37 посто, има проблема са памћењем 7


кинеских карактера. У почетку учења карактера, већини студената је занимљиво „разоткривање“ карактера, али са повећањем броја карактера долази и до проблема њиховог меморисања. Већином су студенти друге године навели памћење карактера као отежавајући фактор при учењу кинеског, што нас доводи до закључка да је ово могући разлог одустајања одређеног броја студената од учења кинеског језика у другој години. Ослањање студената на латинични транскрипт у процесу учења кинеског језика, додатно отежава усвајање и памћење кинеских карактера. Скоро 30 посто испитаникаје навело савладавање тонова као највећу препреку у учењу кинеског језика, при чему су већином ти испитаници студенти прве године. Занимљиво је да је скоро 38 посто студената навело да им савладавање кинеског отежава то што је слабо присутан у окружењу. Ставови о кинеском језику по његовом учењу Кинески језик носи у себи културу кинеског народа. Стога, не чуде резултати одговора на питања у Упитнику која се тичу садашњих ставова студената кинеског. Већина испитаника, скоро 70 посто, каже да је учење кинеског језика занимљиво јер се истовремено упознаје кинеска култура. Оно што охрабрује јесте промена става 30 посто испитаника, који су кинески сматрали најтежим језиком, а потом га дефинисали као језик који је другачији од свих осталих који су учили, али не и несавладив. Мање од један посто и даље има став да је кинески најтежи језик који су до сада учили. Могућа решења Различита су мерила за процену тежине језика, али можемо прихватити чињеницу да су за већину испитаника специфичности кинеског језика новина и да као такве изазивају одређени страх. Увођење ХСК тестирања, о чијој се меродавности у процени познавања кинеског језика се може расправљати, јесте у великој мери охрабрило полазнике да наставе са учењем кинеског, и омогућило им да брзо проговоре кинески. ХСК тестови првог и другог нивоа су прилагођени почетницима и омогућавају им лако полагање и стицање основног вокабулара. Кинеско писмо, које је главна карактеристика кинеског језика, а које је апсолутна непознаница већини студената, ствара одбојност. Фенелоза (ФЕНЕЛОЗА 2014: 40) каже да је, за разлику од других језика, реч у кинеском, захваљујући стално видљивој етимологији, временом све богатија. Користећи се чињеницом да је већина студената у нашем Упитнику навела да је заинтересована за кинеску културу, ми смо акценат ставили на упознавање кинеске културе преко кинеских карактера, јер нам само структура великог броја њих 8


омогућава да докучимо не само значење, већ и кинески начин размишљања. (СКРОБАНОВИЋ 2014: 10). На самом почетку учења уводимо кинеске карактере, наглашавајући њихову етимологију, како бисмо охрабрили студенте да их прихвате и што мање се ослањају на њихов фонетско латинични транскрипт при читању и писању. Такође, као помоћно средство које смо почели да уводимо у наставу почетком ове године јесу компјутери, где се показало да решавање задатака куцањем карактера уместо писања истих, доприноси бржем и бољем усвајању кинеских карактера и мотивише полазнике да брже напредују. Просторна удаљеност утиче на осећај културне удаљености, те можемо претпоставити да је то такође један од разлога да се и кинески сматра далеким и да се испитаници лакше могу повезати са језицима који су нам у окружењу. Кинески језик нема велики социо-културолошки утицај изван учионице. Чињеница је да је присутност садржаја популарне културе на кинеском језику знатно мања у поређењу са другим језицима. Појава оваквих садржаја на другим језицима имали су велики утицај на популаризацију тих језика у друштву. Такви садржаји не само да привлаче људе да почну да уче тај језик, него омогућавају својом присутношћу да се тај језик и лакше усвоји. Осим кинеске музике и кинеских филмова, који студенти углавном сами проналазе, мало је прилика да се чује кинески језик ван учионице. Но, захваљујући доступности разних садржаја на интернету, и неки од наших испитаника се упознало са неким од популарних садржаја на кинеском. Приметили смо да ти студенти који прате популарне садржаје на кинеском, брже напредује од осталих. У сарадњи са Конфуцијевим институтом, кроз различите активности, трудимо се да понудимо што више оваквих садржаја ван учионице. На овај начин покушавамо да привучемо и већи број потенцијалних ученика кинеског, који, услед недовољне информисаности, могу бити одбијени од кинеске културе и језика због страха од непознатог. Поред тога, последњих година је приметан већи број издања који се баве историјом, културом и књижевношћу Кине, што отвара могућност да се у наредном периоду промени статистика у нашу корист. Закључак „Разумевање стране културе немогуће је без сензибилизације за разлике у нормама и вредно стима, бе з прихват ања по с ебно сти и развијања толеранције и емпатије.“ (ДУРБАБА 2016: 76). Према Аристотелу, бављење филозофијом, али и упознавање друге културе, почиње чуђењем и интересовањем за егзотичне лепоте. Аутентичност кинеске културе је управо 9


оно што највише интригира већину оних који се за њено изучавање определе, па тако и наше испитанике. Потреба да упознају другу културу мотивисала је већину испитаника да се определе да уче кинески, а упознавање кинеске културе кроз језик је оно што је већина испитаника навела да им чини учење кинеског занимљивим. Међутим, проблем може настати уколико осетимо немогућност да се повежемо са нечим непознатим у кинеском језику и култури, али и то траје до момента прихватања ових различитости као таквих, без потребе да их мењамо, што изучавање кинеског језика и културе чини јединственим искуством. С тога, можемо закључити да је потреба за контактом са другом културом и пре почетка и након почетка учења кинеског, оно што је доминантна мотивација код већине испитаника. Оваква оријентација мотивације испитаника нам помаже да знамо у ком правцу да унапређујемо наше приступе у настави и чиме можемо да привучемо више полазника. Литература ДУРБАБА, Оливера. Култура и настава страних језика: увод у интеркултурну примењену лингвистику. изд. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2016. ФЕНЕЛОЗА, Ернест. Кинески карактери као носиоци поезије. изд. Београд: Кокоро, 2014. ЂИН, Сјаолеи. Анализа тешкоћа које се јављају при учењу кинеског језика код студената чији је матерњи језик српски у Трагови,123-136. изд. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2004 ЂИН, Сјаолеи. О кинеском језику и писму у Алманах Института Конфуције у Београду III. изд Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2010. ПЕШИЋ, Наташа. Ставови студената о учењу кинеског језика као страног у Интеркулт 2017 (вол. 2), 79-97.изд. Педагошки завод Војводине, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2018. ПУШИЋ, Радосав. Време уписано у сликама. изд. Београд: Плато, 2011. СКРОБАНОВИЋ, Зоран. У модернистичкој чајџиници:доживљај кинеског писма у европском модернизму. изд. Београд: Геопоетика, 2014.. ВИЛИЋ, Ивана. Контакт са културом и цивилизацијом у процесу учења страног језика у Сусрет култура, 905-908.изд. Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2006.

10


摘要

2015年汉语课程纳⼊诺维萨德⼤学哲学院的学分课程,不过汉语作为选修课。在实践上存在⼀些 有待改善之处。2017年我们通过调查的⽅法对学分班的学⽣对学习汉语的态度进⾏了研究。 ⼤部分的学⽣认为汉语⽐较难学,担⼼⾃⼰没有能⼒学好汉语,所以学⽣数量不⼤。汉语的声调 很难习得, 尤其是对⼀年级的学⽣。另外,塞尔维亚学⽣没有汉字的⽂化背景, 因此不容易接 受。⼀般在初级阶段学习者觉得汉字很有意思,积极地学习, 可是从⼆年级开始学,汉字越来越 多,所以学⽣的数量会下降。本⽂以调查问卷的分析结果为基础,提出⼀些塞尔维亚汉语教学的问 题与可能的解决⽅法。

11


12


Драгана Бајић – Levy, докторанд 2 Филолошки факултет Београд УСВАЈАЊЕ СТРУЧНЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ У КИНЕСКОМ ЈЕЗИКУ – ПРАКТИЧНИ ПРИМЕРИ ИЗ ОБЛАСТИ ГЕОЛОГИЈЕ Увод По завршетку основних студија а на самом почетку професионалне каријере, услед недовољног познавања стручне терминологије, преводиоци се суочавају са изазовом да у што краћем временском периоду савладају и меморишу непознате термине. Циљ овог рада јесте да кроз примере из личног искуства савладавања термина из непознатих области, дипломираним студентима олакшамо процес усвајања нове терминологије. Кључне речи: појам термин, меморисање стручних термина, кинески језик, област геологије и хидрогеологије

Значење појма термин У докторској дисертацији Иване Р. Мали, дато је сажето објашњење термина терминологије, уз приказ терминолошких школа које се баве питањем терминологије, као и односа терминологије и других научних дисциплина. По Rey, A. (1995), а како саоштава Ивана Р. Мали: „Термин терминологија је настао од речи terminus (срп. међа, граница, циљ) и λογος (срп. реч, говор), од којих је немачки професор поезије и реторике, Кристијан Готфрид Шуц (Christian Gottfried Schütz, 1747-1832), направио кованицу Terminologie“ (МАЛИ 2013: 3). „Термин служи за означавање појма, односно менталне представе неког сегмента ванјезичке стварности. Да би се сваком појму придружила језичка ознака, врши се творба речи на различите начине: деривацијом, композицијом, адаптацијом страних речи, калкирањем и другим методамa“ (МАЛИ 2013: 18). Научници су се почели бавити стандардизацијом научних и стручних термина током тридесетих година 20. века, па се тај временски период и везује за настанак и почетак развоја терминологије. Захваљујући таквим активностима постепено су се формирале терминолошке базе података па је терминологија због свог научног карактера имала све више значаја у развијеним друштвима (МАЛИ 2013: 21). У кинеском језику, термини из стручних области који су у Кину долазили споља, нису фонетски адаптирани (као што је ситуација са терминима у српском језику 2

bdragana5@yahoo.com

13


преузетим из енглеског језика) него су превођени, тако да се чак и у тим стручним терминима огледа унутрашња логичност кинеског језика. По Feng, Z. (2011), а како наводи Wang, S.: Термини су искристалисано научно знање човечанства представљено језичким средствима, па тако и „заузимају примарну позицију у систему савремене научне мисли“ (WANG, 2013: 26). 3 Конкретни примери из стручних области геологије и хидрогеологије На основу нашег искуства показало се да је насумично усвајање термина тешко јер не остављају утисак смислене повезаности, а то можемо и видети у следећој табели. Табела 1 Примери различитих термина из области геологије и хидрогеологије 
 不不同地质学及⽔水⽂文地质学专业术语 КИНЕСКИ

ЕНГЛЕСКИ

СРПСКИ

地质学

Geology

Геологија

井塌

Collapse

Урушавање

岩⽯

Rock

Стена

矿渣

Slag, mineral waste residue

Шљака

地球

Earth

Земља

⽣产井

Production well

Производна бушотина

矿⽥

Ore field

Рудно поље

探井

Exploration well

Истражна бушотина

岩浆活动

Magmatic activity

Магматска активност

开采权

Exploitation right

Експлоатационо право

矿带

Ore zone

Рудна зона

岩体

Rock

Магматско тело

3

У оригиналу текст гласи: “术语被视为“⼈类科学知识在语⾔中的结晶”(冯志伟 2011:1),在现代科学 知识体系中占据基础地位”。

14


矿物

Mineral

Минерал

地质储量

Geological reserves

Геолошке резерве

地热⽔

Geothermal water

Геотермалне воде

地下⽔利⽤

Utilization of underground Коришћење подземних вода water

固井⼯程

Cementing

Цементирање цеви

Како се показало у настави учења кинеског језика, усвајање стручних израза по моделу груписања термина на основу заједничких морфема је ефикасније и трајније, што следеће табеле и приказују. Табела 2 Примери термина са заједничком морфемом di (地) 由“地”构成的专业词语 КИНЕСКИ

ЕНГЛЕСКИ

СРПСКИ

地球

Earth

Земља

地核

Earth core

Земљино језгро

地壳

Earth crust

Земљина кора

地质

Geological

Геолошки

地质学

Geology

Геологија

地质地层

Geological formation

Геолошке формације

地质资源

Geological resources

Геолошки ресурси

地质储量

Geological reserves

Геолошке резерве

地质勘查

Geological explorations

Геолошка истраживања

应⽤地质勘查

Applied rations

Примењена геолошка истраживања

地下⽔

Ground water

Подземне воде

地下开采

Underground exploitation

Подземна експлоатација

geological explo-

15


地热储

Geothermal reservoir

Геотермални резервоар

地热⽥

Geothermal field

Геотермално поље

地热资源

Geothermal resources

Геотермални ресурси

⽔⽂地质学

Hydrogeology

Хидрогеологија

Табела 3 Примери термина са заједничком морфемом kuang (矿) 由“矿”构成的专业词语 КИНЕСКИ

ЕНГЛЕСКИ

СРПСКИ

矿⽯

Ore

Руда

矿⽯储量

Ore deposit

Депозит руде

矿⽥

Ore field

Рудно поље

矿⽥图

Ore field map

Карта рудног поља

矿⽥构造

Ore field structure 

Структура рудног поља

矿体

Orebody

Рудно тело

矿体形状

Form of an orebody

Облик рудног тела

矿体边界

Orebody boundary

Граница рудног тела

矿脉

Ore vein

Рудна жица

矿物

Mineral

Минерал

矿床

Mineral deposit

Лежиште минерала

矿渣

Slag, mineral waste residue

Шљака

16


尾矿

Tailings

Јаловина

选矿

Ore beneficiation

Обогаћивање руде

精矿

Ore concentrate

Концентрат руде·

Табела 4. Примери термина са заједничком морфемом yan (岩)由“岩”构成的专业词语 КИНЕСКИ

ЕНГЛЕСКИ

СРПСКИ

岩⽯石

Rock

Стена

岩⼼心

Core

Језгро

岩⼼心分析

Core analysis

Испитивање језгра

岩体

Rock mass

Магматско тело

岩体变形

Rock mass deformation

Деформација магматског тела

岩浆

Magma

Магма

岩浆活动

Magmatic activity

Магматска активност

岩浆岩及其蚀变带

Magmatic rocks and zones of their alterations

Магматске стене и зоне њихових алетерација

17


Табела 5 Примери термина са заједничком морфемом jing (井) 由“井”构成的专业词语 КИНЕСКИ

ЕНГЛЕСКИ

СРПСКИ

井塌

Collapse

Урушавање (бушотине)

井喷

Blow-out

Ерупција (бушотине)

探井

Exploration well

Истражна бушотина

测井

Logging

Каротаж

试验井

Test well

Пробна бушотина

⽣产井

Production well

Производна бушотина

开采井

Exploitation borehole

Експлоатациона бушотина

回灌井

Recharge well

Бушотина за реињектирање

固井⼯程

Cementing

Цементирање цеви

Поред табеларног приказа, који представља систематски начин савладавања стручних израза, сликовитошћу карактера могуће је процес усвајања термина учинити још интересантнијим и лакшим за памћење, што се и види у следећим сликама. Слика 1 Груписање термина на основу заједничких морфема

18


• 学 • 储量

• ⽥ • 资源

热 下

• ⽔ • 开采

Слика 2 Груписање термина на основу заједничких морфема

储量 • 品味 体

⽥ a

• 形状 • 边界 •图 • 构造

Закључци Wang, S. (2013), истиче да је за савремене професионалне преводиоце веома битна способност владања терминима, те да се у Kини ради на остваривању интегрисаног модела индустрије, образовања и истраживања, којим би се, на нивоу високог образовања омогућило олакшавање усвајања терминологије из различитих стручних области, a по узору на слична искуства у другим земљама. Факултети за превођење, преводилачка индустрија и научно- истраживачке институције би кроз однос узајамног допуњавања имали заједничку корист и циљ, а то је омогућити усавршавање талентованих преводилаца из ове области. Уз подршку оваквој идеји, можемо указати на потребу за таквим начином и код нас. Уколико би се учење кинеског језика интегрисало у званично образовање свих образовних институција (од нижих ка вишим), студентима би било омогућено стицање стручне

19


компетенције из области коју студирају, кроз обуку на кинеском језику, а то би допринело формирању стручног кадра способног да по завршетку студија приступи раду. Саветујемо студентима који су тек дипломирали да користе приказан модел груписања термина, да би себи олакшали процес усвајања и памћења термина. По том моделу, могу да се направе и отворене терминолошке базе, преко којих би студенти размењивали стечена знања и искуства. Литература ЈОВАНОВИЋ, Владан З. Терминографија и сродне дисциплине, у ЛЕКСИКОЛОГИЈА и лексикографија у светлу савремених приступа: зборник научних радова. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2016. КАТИЋ, Марина и Предраг Новаков. Превођење научно-техничке терминологије са енглеског на српски уз помоћ одговарајућих преводних поступака. Копаоник: XXIV Скуп ТРЕНДОВИ ОБРАЗОВАЊА: Дигитализација високог образовања, 2018. LI, Wei. Dizhixue yingyu cihui tezheng ji fanyi zhanlue. Zhongguo keji fanyi, 2017. (李李微.地质 学英语词汇特征及翻译战略略.中国科技翻译, 2017.) МАЛИ, Ивана Р. Компјутерска терминологија у арапском језику, Београд: Универзитет у Београду Филолошки факултет, 2013. QIU, Bihua. Shuyuxue he zhuanye cidian bianzuan: liang ge xiangdeyizhang de lingyu. Zhongguo keji shuyu, 2017. (邱碧华. 术语学和专业词典编纂学:两个相得益彰的领域.中国科技术 语, 2017.) WANG, Shaoshuang. Fanyi zhuanye xuesheng shuyu nengli peiyang: jingyan, xianzhuang yu jianyi. Waiyu jie, 2013. (王少爽. 翻译专业学⽣生术语能⼒力力培养: 经验、现状与建议. 外语界, 2013.) WANG, Donghai, Wang Liying. Jiyu shuyu jiaoyu de shuyu xuexi cidian shiyi yanjiu. Cishu yanjiu, 2010. (王东海海,王丽英. 基于术语教育的术语学习词典释义研究. 辞书研究, 2010.) WANG, Liying, Wang Donghai. Jiyu shuyu jiaoyu de shuyu xuexi cidian yanjiu. Zhongguo keji shuyu, 2009. (王丽英,王东海海. 基于术语教育的术语学习词典研究.中国科技术语,2009.)

20


Abstract Learning professional terminology at the beginning of a professional career is a challenge for new graduates of Chinese language. It is expected of them to acquire and apply new knowledge from different professional fields in a very short time. From personal experience, we point at the need to use a practical method in learning professional terms by grouping them. We believe that this method will help to speed up the learning process and memorize the meaning of terms more effectively. In the first part, we will define a terminology as a scientific discipline and explain the meaning of the word term, then we will focus on the situation in Chinese language and present a faster method in learning professional terms based on practical examples from the field of geology and hydrogeology. In the final part of this paper, we will give some advice to just graduated students and emphasize the need for an education concept which would enable students to work in different fields of expertise after completing their studies.

21


мр Селена Пјевић 4 Филолошка гимназија Београд ПРЕДСТАВА О КИНИ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Какав је биланс рецепције Кине и њене културе у првој деценији 20. века, до балканских ратова (1912 – 1913), односно до Првог светског рата (1914 – 1918)? Кључне речи: Имагологија – Упоредна књижевност – Књижевне везе - Контактне студије – Синологија – Кинеске студије у Србији – Кинеска књижевност и кинески језик у Србији – Српска књижевност инспирисана Кином – Српски путници у Кини

Почетком 20. века, Србија је, кажу наши историчари, ушла у нову етапу развитка, чијим ће се завршетком завршити и постојање Србије као засебне државне јединице. Ова Србија ће се, после још три рата (два балканска, Први светски рат) појавити у новоме облику – као саставни део прве Југославије. Краљевина Србија је имала око 3 000 000 становника (тај број ће се сваке године увећавати, природним прираштајем и досељавањем, за око 190 000). Београд је имао угледне трговце, пословне људе, чак и неколико милионера! Средњи сталеж (државни службеници, занатлије, слободне професије) концентрисан у градовима, пре свега у Београду добија све већу улогу у животу државе. Укус полетног грађанства сигурно илуструју и новински комерцијални огласи онога времена. Рекламирали су се и француски коњак, рум Јамајка, швајцарски сир, италијанске сардине, клавири Флугел, страна литература, хемијско чишћење, салони за масажу „јапанске капљице“, чак и „кинеске креме“ против перути. Године 1883. београдски грађани су добили телефонију; 1905. године су електрични трамваји заменили „коњске трамваје“, 1906. године је у Београду приказан први филм. Исте те године у Београду Велика школа прераста у Универзитет. На њему 4

selenavu71@gmail.com

22


ради и почиње да држи наставу 16 редовних и 18 ванредних професора! Студената је те године било око 778, чак 87 девојака! Године 1911. над Београдом је изведен први авионски лет, 1910. године је пројектован главни трг, данашњи Трг Републике. Краљевска академија наука и уметности окупљала је крем домаћих научника. Српска наука је у то време већ сустизала европску – дала је таква имена као што су Јован Цвијић, Михаило Петровић (Мика Алас), Милутин Миланковић, Јован Скерлић, Павле и Богдан Поповић, Стојан Новаковић, Слободан Јовановић, Бранислав Петронијевић, Љубомир Стојановић, Александар Белић. Националној самосвести су допринели и успеси српских научника на страни Николе Тесле, Михајла Пупина. Српска култура је прекорачила националне границе!

Историја каже да нема цивилизације која се, у погледу непрекидности развитка може мерити са кинеском. Када је реч о кинеској култури, довољно ће бити да цитирам речи једног историчара светске књижевности: „Кинез може да чита мудрости својих предака од времена у коме су се наши преци налазили у шумама и гађали са кaмeним секирама„ (Macy, John: The Story of The Worlds Literature, New York, 1965,стр.20. )

Стара Кина је Европи била познатија него друге земље Далеког Истока – захваљујући рано уходаним трговачким путевима и мисионарима. О томе сведочи и Марко Поло (1254 – 1324), који је успео да пропутује целу Кину (1275 – 1294). Свест о Кини постоји у Србији рано, што показује помен код Константина Филозофа (Живот Стефана Лазаревића.). После овог, првог помена Кине, у наш

23


културни простор сазнања о овој далекој земљи на нашем језику почињу да учесталије пристижу у просвећеном, осамнаестом веку. Прво су то усамљени наговештаји. То су морали бити гласови о Сави Владиславићу, односно о његовој миротворачкој мисији дипломате Петра Великог и Катарине I у Кини, из друге половине треће деценије истога века. У истоме веку, осим Владиславића, првог нашег путника у Кину и аутора првог путописа једног Србина о тој земљи, посредници основних сазнања о Кини су били и Захарија Орфелин, Доситеј Обрадовић и његов следбеник Павле Соларић. Ношени ватреним родољубљем и просветитељским жаром, они већ делују у повољним околностима – успона писмености међу Србима изван Србије, могућности штампања и ширења својих књига. Приручници и уџбеници геогафије и историје, међу чијим првим писцима су управо Срби који су живели изван Србије (Соларић, Димитрије Тирол, Божидар Петрановић), у континуитету су најшири пут којим су нам сазнања о Кини долазила у деветнаестом веку. Не само зато што су, наравно, били творевине најобразованијих, односно најупућенијих, углавном наших људи, већ и зато што их је већина била намењена школама, поменути уџбеници и приручници су били најзначајнији посредници сазнања о другим нацијама и културама. Тако, већ у освит слободе, тачније већ у години у којој је букнуо Први српски устанак (1804), писмени Србин има прилику да на своме језику чита прецизне основне географске податке о Кини. Разлог да се баци поглед у свет тада формулише наш први географ Павле Соларић.

24


Истовремено с географским, почињу нам пристизати и први подаци о кинеској историји, материјалној и духовној култури. Помиње се допринос кинеске науке и културе светској. Обавештавају нас да је на тлу Кине откривена „тајна“ производње свиле, папира, барута, компаса, хартије, штампања. Наглашавају да је величина традиције кинеске цивилизације, њено духовно богатство, настало као плод вишемиленијумских духовних тежњи за све квалитетнијим животом. Све у свему, наш читалац на своме језику може да се обавести да је кинеска цивилизација родила и подарила читавом човечанству своју уметност, научна открића, чак и нове светове, једноставно била је значајан просветитељ целокупног човечанства. Наши часописи и листови из 19. века објављују занимљив материјал који употпуњује знања о Кини и Кинезима или на линији информација датих у књигама или доносећи нове информације. Етнографски прилози из периодике су доста тематски усредсређени. Приказују се кинески народни обичаји, односи у кинеским породицама, понекада у благом хуморном тону. У овим прилозима сам пронашла занимљиве рудиментарне покушаје компаративне етнографије, па и кинеско - српске. „Као што су наше кнежевске кћери училе народ како се тка лан, Тако су Кинескиње научиле кинески народ како се прави свила...“ И кинески језик и књижевност су били предмет интересовања наших људи од пера још од Соларића. Већ Соларић скреће пажњу на особености кинеског писма („сликовно писмо“) Стојан Новаковић објављујући у својој Вили чланак Шта је језик и наука о њему (1868) те даје реч поузданијем тумачењу кинеског писма, и нарочито језика. Без обзира на слабо развијене лингвистичке науке тог времена, знања о кинеском језику нуђена у 19. веку нашем читаоцу су била оскудна и непотпуна, али веома значајна. Када је реч о књижевној историји Кине, од почетка па до измака деветнаестог века, од Соларића до Слика из повести, српска читалачка публика је имала прилику да сазна да је Кина земља с богатом књижевном традицијом која сеже у најстарије доба. Два преносиоца знања о кинеској књижевности се истичу у раздобљу постојања модерне Србије као засебне политичке јединице. Хронолошки први је Божидар Петрановић, а други Јоханес Шер. Шерова књига Историје опште књижевности, у преводу Стојана Новаковића (1871, 1872.), једно од

25


најзначајнијих европских дела из историје опште књижевности у 19. веку, морала је имати значајно место у образовању представе у Србији о књижевности Кине. Свакако је значајан податак да у 19. веку већ почиње да нам пристиже, у преводу на српски језик и кинеска књижевност. Очигледно на таласу вуковског одушевљења за народно стваралаштво, још пре средине века (1841, 1842.) наши су читаоци добили прве примерке кинеске народне књижевности - кинеске пословице. Такорећи на прагу 20. века (1904), добијамо и доста исцрпан приказ старе кинеске поезије из пера аутора који се потписује као Вл Каћ. Најзад, у последњим деценијама 19. века почињу и непосредни додири наших људи с Кином, који ће у континуитету трајати до данас. Путник кроз Кину Милан Јовановић Морски пише дуг путописни запис о Кини (Тамо – амо по Истоку, 1895.; Морски је посетио Кину 1881.). Јовановића Морског је пут Кине одвела знатижеља, али он се, суштински, тамо не осећа као странац. Он не само да је упућен у тешке историјске околности у којима је затекао Кину, већ тражи и открива и сродности између култура, европске, кинеске и наше. У Дејану Суботићу, сину пе сника, драмског писца Јована Суботића добили смо, после Саве Владиславића, још једног Србина с високим војним и административним чином у служби његовог величанства руског цара на Далеком Истоку, односно на кинеском тлу. У другом Суботићу, Новосађанину Озрену Суботићу, најзад, добили смо првог Србина синолога о коме се зна, који је изучавао кинески језик и друге дисциплине у владивосточком Источном институту на измаку прве деценије и почетком друге деценије 20.века. У раздобљу од мање од два века, од боравка грофа Саве Владиславића до боравка младог пустолова Рајчевића, у бурној првој деценији 20. века (Руско – јапански рат, Царински рат, Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској), у представи Срба о Кини регистрованој у нашим писаним изворима збиле су се битне промене. Од безазленог осећања надмоћи над културом далеке Кине – мотивисаног свакако и необавештеношћу аутора – „земља коју“, како је писао један наш анонимни аутор још средином 20. века, „ми

26


тако радо исмевамо“, у свести наших људи, захваљујући труду низа личности, популарних писаца, домаћих и страних, хроничара и преводилаца, али и умних и образованијих аутора интелектуалаца, географа и историографа, путописаца, Кина је губила обележје готово митске „Тунгузије“, односно земље „Недођије“. Постепено је постајала реалност, о којој су наши људи не само могли да се добро обавесте читајући, већ у којој и бораве, на чијем тлу студирају, којим се надахњују за сопствена књижевна дела. ОПШТА ЛИТЕРАТУРА Деретић, Јован: Историја српске књижевности, Београд, 1983. Димитријевић, Радмило: Светислав Вуловић, Београд, 1966. Ђорђевић, Димитрије: Царински рат између Аустроугарске и Србије, 1906 – 1911 Београд, 1962. Крестић, Василије: Историја српске штампе 1791 – 1914, Нови Сад, 1980. Macy , John: The Story of The Worlds Literature, Njujork, 1965. Милинчевић, Васо: На раскршћу епоха српски књижевни часописи 1850 – 1860, Београд, 1985. Вучо, Никола: Привредна историја Србије до Првог светског рата, Београд, 1955.

27


БИБЛИОГРАФИЈЕ Библиографија Југославије – Чланци и прилози у часописима, новинама и збирним делима, Београд, 1952 – 1995. Иванић, Душан: Забавно – поучна периодика српског реализма, Нови Сад, 1988. ИСТРАЖИВАЧКИ КОРПУС КЊИГЕ Бошковић, Стојан: Историја света за народ и школу, Београд, 1866. Богдановић, Димитрије: Историја старе српске књижевности, Београд, 1980. Бугарски, Ранко, Писмо, Нови Сад, 1996. Драгашевић, Јован: Географија за средње школе, Београд, 1871. Дучић, Јован: Гроф Сава Владиславић, Београд, 1982. Мијатовић, Милан: Општи земљопис, Београд, 1852. Минић, Борислав: На Далеком Истоку, Београд, 1930. Петрановић, Божидар: Историја књижевности поглавитијих на свету народа, Нови Сад, 1858. Соларић, Павле: Ново грождансо земљоописаније, перво по Језику Сербском у двечасати....с земљеписником од XXXVII Листова, Мелци, 1804. Шер, Јов: Општа историја књижевности, прев Стојан Новаковић, Београд, 1872. Васојевић, Александар: Земљописаније старога света, Земун, 1854. ABSTRACT

The paper represents an attempt at imagology. Since its indispensable, complementary dimension is that of literary ties between China and the Serbs, as well as the reception of Chinese literature and language among the Serbs, it also belongs to the large field of comparative literature. It can also be seen as a study of contacts between the two cultures, because it sheds light on outstanding cultural mediators. Naturally, all these focuses qualify the paper as a contribution to (Serbian) sinology.

28


Љубица Чуданов 5 Карловачка гимназија Сремски Карловци АПЛИКАЦИЈЕ, СОФТВЕРСКИ ПРОГРАМИ И ИНТЕРАКТИВНИ ОНЛАЈН-РЕЧНИЦИ – САВРЕМЕНА ПОМОЋНА СРЕДСТВА У ИЗУЧАВАЊУ КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА Увод Данас је тешко замислити да свакодневни живот може да функционише без употребе савремене технологије. Она је уткана у све сфере нашег живота, утиче на начин на који живимо, радимо, забављамо се и учимо, било на нивоу појединца или у оквиру организације (ЧУДАНОВ, 2011:7). Зато не чуди чињеница да ученици, већ у вишим разредима основне школе, базирају своје образовање на честом коришћењу Интернета и савремене технологије. Средњошколци ове алате, у виду апликација и софтверских програма, доживљавају као свакодневна помагала, уз помоћ којих проналазе начине да поједноставе и убрзају изучавање страних језика, међу којима је и у овом случају посебно интересантан кинески језик. Предрасуде које постоје о кинеском језику као изузетно тешко савладивом језику, културне разлике између Србије и Кине, као и слаба заступљеност кинеског језика у свакодневном животу (музика, филмови и слично) одвраћају студенте од избора кинеског језика (ПЕШИЋ, 2017), али се овакав тренд не примећује код средњошколаца који бирају да уче кинески језик као први страни језик у Карловачкој гимназији, и показују афинитет ка Азији и изучавању источњачке културе. Кључне речи: кинески језик, интерактивни речник, интерактивне софтверски програми, учење страног језика Апликације за интерактивно учење кинеског језика Интерактивно мултимедијално учење и мултимодално учење је идентификовано као нови приступ учењу (YUE-GUO, 2007). Један од алата који олакшава учење је интерактивни речник (HORST, COBB & NIKOLAE, 2005) или интерактивне апликације (TROFIMOVICH, 2016). Нове генерације ученикa, „дигитални урођеници“, који су од рођења упознати са рачунарским и мултимедијалним технологијама су посебно отворени за употребу таквих сервиса. Може се очекивати њихов даљи развој ка мобилним платформама (WU & MAREK, 2018).

5

libicai@gmail.com

29


Апликације чија се примена пратила у овом случају су: • • • • •

Pleco HelloChinese FluentU Chinese Skill Skritter

喜马拉雅

Pleco је интерактивни речник који могу користити ученици од почетног до напредног нивоа знања кинеског језика. Потпуно је бесплатан и може да се користи без директног приступа интернету. Велика предност овог речника је функција која омогућава кориснику да потражи реч коришћeњем камере телефона или сликањем непокретне слике карактера чије се значење тражи, или пак исписивањем карактера сопственим прстима по екрану. HelloChinese је занимљива и ефикасна апликација која помаже почетницима да брзо стигну до конверзацијског нивоа. Уз латиничну транскрипцију, учи се и изговор, редослед потеза при испису карактера, граматика и употреба речи у реченици. FluentU је мало другачија апликација јер садржи велики избор различитих музичких видео записа, реклама, вести, мотивационих говора, који представљају богате садржаје кроз које може да се шири знање како у пољу језика тако и културе. Chinese Skill је бесплатна апликација за почетнике са којом се учи кроз игру. Панда је заштитно лице ове апликације уз коју се може научити о храни, бројевима, боји и осталим садржајима у забавном интерспејсу. Skritter је апликација која се бави правилним исписом кинеских карактера, што је посебно важно у самом почетку учења писања и савладавања основних потеза исписа. Бесплатан је прве недење коришћења, али се након тога плаћа на месечном или годишњем нивоу. 喜马拉雅 је највећа кинеска онлине аудио платформа, са преко 40 милиона регистрованих корисника која омогућава корисницима да шире и деле своје знање и лична искуства у различитим пољима, кроз персонализоване подкаст станице. Неке од предности због којих се ученици одлучују за употребу најсавременијих програма и апликација за учење кинеског језика, чији је број у последњих пар година у порасту, су: • Нема просторног и временског ограничења-могу се користити било где и било кад, за време наставе или након завршетка наставе, у свом дому или у школи.

30


• Убрзано учење и решавање проблема-објашњења и решења проблема се проналазе самим уласком у апликације, тачније, са неколико додира екрана мобилног телефона, чиме се убрзава време потраге и добијају брзи одговори • Нема потребе за ношењем тешких књига и речника. • Учење у стварном, свакодневном окружењу-брзина ширења информација и добијања одговора, као што је већ речено, нема ни просторно ни временско ограничење, те се учење одвија константно, уз сталне стимулације из свакодневног живота, јер свака ситуација може покренути потребу код ученика да се непознато објасни, научи и запамти. Чињеница је да данас већина средњошколаца има сопствене мобилне телефоне на којима самостално могу да инсталирају неки од програма који су често бесплатни и приступачни. Мобилни телефон се интегрисао у образовно окружење (KATZ, 2017), пруживши ефикасан начин повезивања ученика и различитих стилова учења. При одлучивању које апликације од многих присутних на тржишту, представљају најбољи избор за испуњавање њихових потреба, ученици наводе неколико главних фактора. Први фактор је доступност, која не треба да буде ограничена приступом Интернету, важно је да могу једноставно да употребљавају апликацију, да нема ограничења услед лоше мреже или немогућности да се на њу повежу. Други фактор, који наводе, је да им апликација омогући активно учење кроз игрице и квизове, које их стимулишу да своје научено знање тестирају решавајући забавне тестове, одговарајући на питања, пролазећи кроз различите нивое знања. Примена игара у образовању је врло актуелна област (DICHEVA, DICHEV, AGRE, ANGELOVA, 2015) која се надовезује на шири тренд „Gamification“, то јест примену концепата игара у другим областима, попут бизниса, образовања или друштвених иницијатива (WERBACH & HUNTER, 2015:3). Млади имају генерално позитивне ставове о примени игара у учењу, уколико су упознати са концептом (JAŠKO, MALJKOVIĆ, ČUDANOV, 2016:12), па се стога може закључити да такве ставове очекујемо и код средњошколаца, и да их можемо искористити за побољшање процеса и резултата учења. Важно је да нивои знања који се захтевају кроз посматране игрице и квизове прате реалан ниво знања корисника, чиме је омогућен напредак у учењу. Због великог броја апликација на тржишту, они који су предвиђени за почетни ниво веома брзо престану да буду занимљиви ученицима који желе више да напредују у изучавању језика, те траже боља решења. Ништа мање важан фактор при избору алата за учење језика је финансијски фактор, цена коју треба платити односно могућност да се одређене апликације инсталирају без потребе да се плате.

31


Закључак Учење страних језика је увек представљало изазов, али и начин да упознате стране културе и увећате сопствено знање и културу. Број страних језика, које појединац научи, остаје стабилан и непроменљив интелектуални капитал и у првим деценијама двадесет првог века када долази до својеврсне експлозије доступности информација и знања. Савремене интерактивне методе олакшавају учење страних језика, али је и даље воља и упорност ученика незаобилазни фактор, јер је учење, као што каже стара кинеска пословица: „学如逆水行舟,不进则退 „ попут веслања узводно, ако се зауставите, однеће вас река. Литература: DICHEVA, Darina, DICHEV, Christo, AGRE, Gennady, ANGELOVA Galia. Gamification in education: A systematic mapping study. Journal of Educational Technology & Society 18, no. 3 (2015). HORST, Marlise, COBB, Tom, NICOLAE Ioana. Expanding academic vocabulary with an interactive on-line database. Language Learning and Technology 9, no. 2 (2005): 90-110. JAŠKO Ondrej, MALJKOVIĆ Aleksandar, ČUDANOV Mladen. Student’s Attitudes to Gamification in the Learning Process. Econophysics, Sociophysics & Other Multidisciplinary Sciences Journal (ESMSJ) 6(1), pp. 7-13. 2016 KATZ, James E. ”Mobile phones in educational settings” In Magic in the Air, pp. 101-116. Routledge, 2017. TROFIMOVICH, Pavel. Interactive alignment: A teaching-friendly view of second language pronunciation learning. Language Teaching 49, no. 3 (2016): 411-422. WERBACH, Kevin, HUNTER Dan. The gamification toolkit: dynamics, mechanics, and components for the win. Wharton Digital Press, 2015. WU, P. H. N., & MAREK, M. W. (2018). Designing Interactive Cross-Cultural Mobile-Assisted Language Learning. In Handbook of Research on Integrating Technology Into Contemporary Language Learning and Teaching (pp. 262-285). IGI Global. YUE-GUO, G.U. On Multimedia Learning and Multimodal Learning. Computer-Assisted Foreign Language Education 2 (2007): 001.

32


ПЕШИЋ, Наташа. Ставови студената о учењу кинеског језика као страног у Интеркулт 2017 (вол. 2), 79-97.изд. Педагошки завод Војводине, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2018. ЧУДАНОВ, Младен. Организација и стратешка примена ИКТ. Београд: Задужбина Андрејевић, 2011. Abstract This paper analyses application of software programs, tools and online interactive dictionaries in learning Chinese language. First, learning environment in the context of high school is described. Afterwards, reasons for application of interactive tools are elaborated. Next, the following interactive tools are described in the context of interactive Chinese language learning: Pleco, HelloChinese, FluentU, Chinese Skill, Skritter and喜马拉雅. In the end, observed factors of their successful application among high school students are given, along with the concluding remarks.

33


Сара Комосар, МА 6 Филолошки факултет Београд МОТИВАЦИЈА СТУДЕНАТА ДРУГЕ ГОДИНЕ ГРУПЕ ЗА КИНЕСКИ ЈЕЗИК У УЧЕЊУ И УСВАЈАЊУ CHENGYU ИДИОМА Мотивација је важан фактор у учењу кинеског језика као страног. Усвајање нових знања представља сложен процес који је често праћен различитим потешкоћама услед недостатка мотивације. С обзиром да од мотивације зависи успех учења језичких садржаја који су у тесној вези са кинеском културом, веома је битно да наставник на адекватан начин подстакне студенте да овладају истим. Језичке појаве које указују на тесну везу кинеског језика и културе јесу идиоми chengyu. Идиоми chengyu представљају четворокарактерне фразеолошке конструкције које играју врло битну улогу у језичком репертоару говорника кинеског језика. Они су мрежа која својим нитима уплиће све што су веровања и карактеристике кинеске културе, чинећи језгровиту и трајну форму која је дубоко укорења у навикама кинеског језика. Из тог разлога су неизоставни део учења кинеског језика. Кључне речи: мотивација, chengyu идиоми, кинеска култура, усвајање различитих садржаја кинеског језика

„Идиоми chengyu” је једносеместрални предмет који се изучава на другој години Групе за кинески језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Фонд часова на недељном нивоу је два, а методе које се користе у извођењу наставе су класично екскатедра предавање, вежбе, комуникативне активности, видео и ппт пројекције, као и самосталан рад студената. С обзиром да није израђен посебан уџбеник који би се користио на часовима, избор наставног материјала се углавном прави из више различитих извора: речници идиома chengyu, сажете збирке идиома chengyu, итд.7 Предмет везан за идиоме chengyu студентима треба да пружи увид у једну од најкарактеристичнијих и најсложенијих аспеката кинеског језика, којим је важно овладати не само из практичних разлога употребе језика, већ и због тога што је то најбољи начин за дубље разумевање кинеске културне матрице. Узимајући у обзир нераскидиве везе које

6

sarakomosar@yahoo.com

7

Препоручена литература за предмет „Идиоми chengyu”: Приређивач Wang, Xingguo (2017), Hanyu chengyu da cidian, Beijing: Huayu jiaoxue chubanshe; Шутић-Кубота, Драгана (1990), Лице девојке и бресквин цвет и друге кинеске изреке, Београд: Нолит; He, Hong (2011), Easy way to learn Chinese idioms, Beijing: New world press; Прирећивач Лидија Обрадовић (2013), Кинески идиоми, Београд: Чигоја; Chu-hsia Wu (1995), On the cultural traits of Chinese idioms, Department of Foreign languages and literature National Cheng Kung university, Taiwan, ROC: Intercultural communication studies V:1

34


постоје између језика и културе, посебну пажњу поклањамо цивилизацијским и културним изворима идиома, пре свега времену и начину њиховог настанка, а потом и њиховој изражајној вредности и начину употребе. Када се студенти први пут суоче са овим садржајима, у уводном делу се разматрају етимолошке, структурне и граматичке одлике кинеских идиома chengyu. Током рада на даљем расветљавању њихове улоге, студентима се даје семантичка и стилистичка анализа одређеног броја идиома, који су подељени по тематским блоковима: изражавање емоција кроз идиоме chengyu, бројеви у идиомима chengyu, идиоми у светлу филозофије и религије, називи за животиње у идиомима chengyu, идиоми chengyu потекли из историјских прича и легенди, итд. Током уводних часова студенти се упознају и са другим идиоматским конструкцијама, попут suyu, diangu, guanyongyu, xiehouyu, и разматра се њихов однос према chengyu. Кинескe идиоматске контрукције носе у себи јак утицај културног наслеђа кинеске цивилизације, у њима су присутне кинеска идеологија, филозофска размишљања, поимање света, друштвене вредности, сујеверје, ритуaли, историјски догађаји, митови, легенде, итд. Идиоми не следе уобичајену граматичку структуру и синтаксу модерног кинеског језика, врло су компактни и синтетички. Понекад и Кинези имају потешкоће у разумевању идиома. Зато је врло битно студентима дати објашњење порекла одређеног идиома chengyu и његово значење. Као један од најважнијих аспеката подучавања идиома chengyu, јесте вежбање које углавном подразумева адекватне преводе на српски језик кинеских идиома и њихову практичну примену у различитим контекстима савременог кинеског језика. Уз сваки идиом студентима се дају две до три реченице као пример употребе датог израза. Наставник и студенти заједнички анализирају граматичку функцију идиома у реченици, његов утицај на целокупно значење исказа и превод у духу српског језика. На основу мог вишегодишњег искуства, да би се привукла пажња студената, поготову на почетку часа, предавач мора да се потруди да их заинтересује за тематску јединицу о којој ће бити речи и да их подстакне да укључе своје досадашње знање кинеске културе. Уколико је, рецимо, тема часа „Бројеви у идиомима chengyu”, предавач води кратак разговор о томе да ли студенти имају омиљене бројеве, да ли им поједини бројеви или датуми доносе срећу, и на тај начин их полако уводи у причу о значају и важности бројева у кинеској култури. Тако се побуђује радозналост за тему, садржај часа се приближава свакодневном животу студената, али се истовремено проширује и њихово познавање основних апсеката кинеске културе. Након првог дела часа у коме су студенти стекли дубљи увид у кинеску нумерологију и начин поимања бројева, дају се примери идиома како би се показало на који је начин кинеска култура присутна у кинеском језику. Приликом увођења идиома,

35


потребно је да се предавач потруди да пружи комплетну слику и причу који описују амбијент из којега је никао идиом, као и одређене садржаје које одређују његов смисао, и тако се подстичу студенти да сами дођу до превода идиома. Након тога се детаљно анализира структура идиома и карактери од којих се он састоји, затим се, после ових уводних радњи, конструкција идиома преводи на српски језик и дају се примери употребе у савременом кинеском језику. Да погледамо следећи пример:

a Приликом објашњења идиома који садржи бројеве bu san bu si8 студентима се приказује слика како би им се приближило значење овог израза. Потом се описује позиција са слике „бити заглављен између триграма три и четири, не бити ни горе ни доле”, наводећи их да сами закључе могуће значење ове идиоматске конструкције. Предавач истовремено указује на јаку везу древних садржаја културе, у овом случају Књиге промена, као и одговарајућих садржаја кинеског језика. Дајући примере употребе овог идиома у савременом језику, студентима се пружа комплетна анализа израза. За наставника је јако важно да осети да су студенти разумели не само вербализовану причу о неком идиому, већ и конкретан начин његове употребе у реалним животним ситуацијама. Потом се студенти мотивишу да сами дају реченицу у којој ће употребити дати идиом, те да на тај начин стекну самопоуздање у своје знање кинеског језика, схватајући да могу овладати овом сложеном и богатом језичко-културном ризницом. Да би се мотивација студената да прате наставу и узму активно учешће у остваривању циљева часа реализовала, потребно је да предавач развија различита

8

Превод: несигуран, који оклева, ни тамо ни вамо.

36


методичка средства: обнављање научених идиома кроз погађање карактера који недостају (_____三_____四), слагање карактера у идиом (四...三...不不...不不), итд. Постоји доста интересантних и корисних апликација за учење идиома кроз игру, које предавач може повремено користити у настави. У апликацији Cai chengyu daren9 попуњавајући четири празна поља одговарајућим карактерима треба да добијемо тачан идиом и да на тај начин пређемо на следећи ниво.

Врло је занимљива и интернет игра Chengyu dawang 10 која се састоји од три нивоа. У првом нивоу је потребно избацити погрешну реч, односно карактер из четворокарактерног идиома. На другом нивоу се допуњава карактер који недостаје да би се добио идиом, док на трећем нивоу треба да одаберемо идиоме са супротним значењем.

a

9

猜成语达⼈人

10

成语⼤大王

37


Учење кинеског језика није ни мало лак подухват. Зато је неопходно студентима пружити не само одговарајући амбијент за његово учење, већ је потребно истовремено развијати и њихову мотивацију, која се одликује константном жељом да се овлада свим аспектима кинеског језика. Научно утемељено прилажење часу, стручност, искуство и знање, као и вештина успостављања комуникације са студентима, само су неке од особина које гарантују да ће студенти не само запамтити понуђено градиво, већ да ће га и искрено усвојити, као део сопствене животне и језичке праксе. Из тог угла гледано, неопходно је користити све што нам стоји на располагању, како би у наизглед несавладиве садржаје, унели препознатљиве знаке, подстакли радозналост и развили жељу за овладавањем нових знања. Литература Brown, H.D. (2007). Teaching by principles: An interactive approach to language pedagogy, 3nd ed. New York: Pearson Longman. Wang, Xingguo (2017), Hanyu chengyu da cidian, Beijing: Huayu jiaoxue chubanshe. Chu-hsia Wu (1995), On the cultural traits of Chinese idioms, Department of Foreign languages and literature National Cheng Kung university, Taiwan, ROC: Intercultural communication studies V:1. Li, Liu & Yao, Jiayi (2017), The learning of Chinese idiomatic expressions as a foreign language, Canadian center of science and education, Higher education studies, Vol. 7, No. 2. 摘要:本⽂文的主要内容是探讨成语教学中激发学⽣生学习积极性的重要性。成语是汉语特有 的语⾔言形式,也是汉语学习中必不不可少的内容。通过成语学习,我们可以更更好地了了解中国⼈人⺠民的 集体经验以及对⽣生活⽅方⽅方⾯面⾯面的看法。为了了帮助学⽣生掌握这个语⾔言和⽂文化现象并激发他们的学习 积极性,教师应该运⽤用恰当的教学⽅方法,⿎鼓励学⽣生进⾏行行独⽴立思考并帮助培养他们的批判思维的习 惯,在积极的学习环境中树⽴立⾃自信⼼心并激发学⽣生的求知欲。

38


Татјана Шуковић 11 Филолошка гимназија Београд УЛОГА КУЛТУРЕ У НАСТАВИ КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА Улога културе у настави кинеског језика Последње три деценије развој Кине подстакао је нови талас заинтересованости и потребе за изучавањем кинеског језика.У свету постоје синолошке катедре са дугом традицијом, али се тек током последње деценије у већој мери отварају и одељења за учење кинеског језика у средњим школама, дакле, реч је о ученицима узраста од петнаест до осамнаест година. Савладавање кинеског језика, толико различитог од индоевропских, тражи посебан приступ, а методолошки приступи предавања кинеског језика се са новим искуством стално побољшавају и сваки од њих поставља тесну везу језика и културе. Филолошка гимназија у Београду је пре двадесет три година прва отворила одељење у којем је кинески први страни језик. Нешто више од две деценије рада донеле су нам веома драгоцено искуство у приступу и методици наставе кинеског језика у средњошколском узрасту. Оно што се издвајало било је вишеслојна добробит коју смо кроз рад добијали повезивањем језика и културе. У овом раду објаснићу на који начин у настави повезујемо предавања кинеског језика и културе. Кључне речи: курикуларни оквир у настави кинеског језика, Ворфова хипотеза, мотивација у настави кинеског језика, кинеска култура Језик Пре свега, требало би разјаснити који се језик назива кинеским језиком. У Кини деведесет три посто становништва чини националност Хан. Постоје пет дијалеката којим говоре Хани, у оквиру којих су и многе подгрупе. Ми се бавимо једним од дијалеката, који је прихваћен као књижевни стандардни језик Народне Републике Кине, а то је мандарински дијалект са Севера Кине. При првом сусрету са кинеским језиком, ученици су углавном чули за кинеске карактере и сматрају их најтежом препреком усавладавању језика. Нажалост, то су само почетне тешкоће на које ће наилазити.

11

tsukovic@yahoo.com

39


Синтакса кинеског језика се такође разликује од индоевропских језика. Дуго се говорило да је због непостојања деклинација, коњугација и времена у кинеском језику, ред речи у реченици пресудан у разумевању смисла реченице. У писаном језику основна синтаксичка структура је иста субјекат - предикат - објекат. Разлика се јавља код односних реченица кеоје се у кинеском језику преводе кроз атрибут и прилошким одредбама које су обавезно пре предиката. Постоји и функција допуне која модификује предикат. Ипак, ова основна структура је нешто ,,лабавија" у говорном језику па и у писаном, где постоје постоје форме објекат - субјекат - предикат или субјекат - ба(помоћна речца) - објекат предикат. Зато је препознавање речи изузетно битно у разумевању реченица. Данас се лингвисти који се баве кинеским језиком слажу да је синтакса овог језика тематски орјентисана. Још једна разлика између кинеског и индоевропских језика лежи у томе што је кинески језик тонски, где једна морфема у зависности од тона има различито значење. У мандаринском дијалекту постоје четири тона и ненаглашени слог. Најчешћи пример је онај са којим углавном започиње увежбавање тонова са ученицима првог разреда. Морфема је МА, и у првом тону значи МАМА, у другом тону КОНОПЉА, у трећем КОЊ, у четвртом ПСОВАТИ, а ненаглашена постаје УПИТНА РЕЧЦА. Предавања Историје цивилизације Тридесетих година претходног века, појавила се Ворфова хипотеза која је изазвала велике полемике и испитивања која су покушавала да потврде или оспоре теорију. Она гласи: • погледи на културу су утелотворени у језичке форме те културе, • синтакса и семантика језика одређују мисао, те стога • за разлике у мишљењу међу културама заслужна је разлика у лингвистичким формама културе о којој је реч. Иако сам лично склона да верујем да пре култура одређује језик, него обрнуто, сви ће се сложити да је та веза присутна, а да постоје различита мишљења о степену и начину међусобног преплитања. Однос између културе и језика, важност културних обичаја у предавању језика, те културолошки смисао као саставни део самих речи и културолошки неспоразуми увек су били део предавања страних језика. У одељењима за учење језика, сваки ученик очекује да упозна и културу. Они често имају и директна очекивања изражена кроз жељу да науче

40


начине на којима се заснива живот народа чији језик уче или потребу да науче како смеју а како не смеју да се понашају међу тим народом. Од почетка рада у Филолошкој гимназији, часове посвећене историји Кине смо уврстили у годишње планове и програме, и они, у почетку, служе као увод у изучавање језика. Предзнање ученика о кинеској култури обично је веома скромно, те је област коју овим предавањима обухватамо прилично велика. Она започиње историјским подацима о првим цивилизацијама Кине, основним философским системима на којима је цивилизација заснована, географским подацима и описима обичаја, културних дешавања и свакодневног живота у Кини. Предавања имају неколико улога, прва коју смо приметили је јака мотивација коју нова сазнања стварају за учење самог језика. У последње време све је више педагошко методолошких приступа у учењу страног језика који претпостављају успостављање отворенијег односа између учитеља и ученика као услов за развијање боље мотивације међу ученицима и смањење напетости која укупно доводи до бољих резултата у раду. Она су заправо и нека врста повезивања са новим предметом којем ће бити посвећени следећих четири година и то пет часова недељно и чине основу за формирање оваквог односа између професора и ученика. Друга улога је откривање посебног начина комуникације у Кини, за коју су карактеристични посебан социјални подтекст и скривене поруке. Овај нелингвистички слој кинеског језика, у пуној мери може се усвојити тек након неколико година рада на учењу језика. Ипак, почињемо да говоримо о разлици међу културама и начинима комуникације на самом почетку. Пример томе може бити не тако ретки обичај да се у Кни о себи и свом раду говори као о неспретном, скромном доприносу због сопствених ограничених способности. Ово је само израз културе, уљудности а која произилази из конфуцијанског морала и неопходна је особина џентлмена - културног човека. Ако језик као средство комуникације, а самим тим и сусрета и размене међу културама, у овом случају, припрема ученика на овај ,,сусрет" и културни шок је изузетно битан део професорског посла. Кроз сва предавања предочавамо основне разлике у моделима размишљања у коме је западни начин размишљања заснован углавном на индивидуализму, логичком и научном испитивању истине, директној комуникацији и трагањем за истином а кинески заснован на колективизму, окренут међуљудским односима, индиректној комуникацији и трагању за хармоничношћу. Када се осети замор од уобичајених вежби и савладавању потешкоћа на које се наилази у учењу језика, посвећујемо часове темама из кулутре и обичаја Кине, која су ученицима посебно занимљива. То су на пример: астролишки знакови, калиграфија, најзначајнији празници у Кини, транскрипција имена на кинески и томе слично. У овим предавањима која су, наравно, на кинеком језику, убацујемо кључне речи на кинеском, које 41


су у опуштеној атмосфери врло брзо усвајају. Тиме ова предавања постају делом методике наставе језика. Како се језик и културни обичаји преплићу, можемо показати примером са првих часова предавања језика. Већ у првих пет лекција било ког уџбеника кинеског језика појавиће се речи као што су gege - старији брат, didi - млађи брат, jiejie - старија сестра, meimei - млађа сестра. Приликом учења ових нових речи, напомињемо и да постоје посебне речи за браћу, сестре и рођаке са мајчине и очеве стране. Након ових речи, предавање се природно наставља на важност породице у кинеском друштву као и пет основних конфуцијаских односа на којима почива читаво кинеско друштво. Онда се враћамо на савремену Кину, и политику једног детета од седамдесетих година прошлог века до пре две године. Ова национална политика је била услов за економски развој Кине, али уједно са њом нестала је и потреба за овим разгранатим називима рођачких односа. Данас, када, на пример, само у Француској постоји више од сто средњих школа у којима се учи кинески језик, све више се развија и размишља о методици наставе кинеског језика као првог страног језика у средњошколском узрасту. Прилагођавање курикулума за стране језике у средњошколском узрасту изучавању кинеског језика је посебан задатак у којем треба водити рачуна о посебности тј. различитости језика и културе одакле овај језик потиче. Количина информација коју је неопходно пренети је далеко већа, јер не постоје исти културолошки корени или нису део општег образовања, које код нас подразумева општа знања из европске културе, нити је језик истог корена, те су његове особине, опет, нови непознати језички појмови и закони. Неодвојивост и узајамна преплитања језика и културе су нешто што је већ свима познато и јасно, а у овом случају можда само очигледније и обимније. Литература Karlgren, Bernhard, The Chinese Language,: An essay on its nature and history, Ronald Press Co; First Thus edition (1949) "The Sapir-Whorf Hypothesis." <http://www.venus.va.com.au/suggestion/sapir.html> March

2002,

Група аутора, 现代汉语⼋百词, 商务印书馆, 2004 Hawkins E, Modern Languages in the Curriculum, Cambridge, Cambridge University Press, 1981. Дејан Разић „Кинески језик“, Филолошки факултет,1983.

42


Abstract This paper offers a methodology of teaching Chinese as the first foreign language in secondary schools. In brief, text explores basic characteristics of the Mandarin Chinese and the problems that students encounter when learning. Special emphasis will be put on the impact and interaction between culture and language and how to use it in a better presentation of language and use it as a motivation for learning Chinese. 本⽂提供⼀种将汉语作为中学第⼀外语教学的⽅法。 简⽽⾔之,本⽂探讨了普通话的基 本特征以及学⽣在学习普通话时遇到的问题。 将特别强调⽂化与语⾔之间的影响和互 动,以及如何将其⽤于更好地了解语⾔,并将其变成学习汉语的动⼒。

43


Маријана Марковић 12 Карловачка гимназија Сремски Карловци КОМБИНОВАНИ ТИП ЧАСА, МЕТОДА И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА У ИЗВОЂЕЊУ НАСТАВЕ КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА Имајући у виду специфичности кинеског језика - методе, наставна средства и тип часа за који се предавач одлучује - најчешће су добра комбинација свега расположивог и ваљан избор одговарајућих приступа. Методике наставе свих страних језика јесу изналажење метода или приступа и техника чијом би се применом унапредио процес учења, постигла мотивисаност и заинтересованост ученика и обезбедио креативни контекст учења са акцентом на значењској комуникацији. За наставника кинеског, добар план и програм, избор приоритета када се говори о наставним јединицама, као и широке могућности импровизације, представљају есенцију вођења успешне наставе. Кључне речи: кинески језик, страни језик, настава, учење, метода, приступ, савремени, ученик, наставник, средства

На уводним часовима, где се ученици упознају са планом и програмом, најбитније је да се предавач упозна са разлогом због којег су се ђаци одлучили управо за кинески језик. Након процене сензибилитета целе групе, имајући у виду индивидуалне карактеристике ученика које ће се временом јасно искристалисати, може се кориговати наставни план. Неке од педагошких метода ће управо нагласити важност ученикових урођених карактеристика, друге ће истаћи улогу средине у којој се језик обликује, треће покушати да интегришу самог ученика и факторе средине како би олакшале процес учења. Код нових метода у настави страних језика инсистирало се на значењској комуникацији у процесу учења. Циљ је један - са механичког учења правила и дефиниција треба прећи на учење самог језика и добро упознати културолошку матрицу народа којем је тај језик матерњи. Ово су неки од приступа који се могу применити: • функционални приступ • интеракционистички приступ • когнитивни приступ • холистички приступ • комуникативни приступ

12

majandric@gmail.com

44


Функционални приступ Функционални приступ има задатак да ученицима помогне да своје пасивно знање трансформишу у активну језичку компетентност. У настави заснованој на функционалном приступу, текст се користи као улазна информација са јасним наставним садржајем које ће се вежбати или презентовати у току часа. На овај начин ученицима се пружа могућност да савладају нове језичке јединице и да увиде како се језик разликује у зависности од контекста у којем се користи. За презентацију граматике и граматичких вежби ово није прави избор приступа. Основни циљ је оспособљавање ученика за комуникацију са светом ван учионице, у којем нема наставника (а који ће свакако помоћи када је то неопходно).
 Оријентација ка већој заступљености структура подразумева потпуну контролу наставника, у смислу задатака, типа интеракције на часу и избора језичког материјала. Овде је важно јасно и прецизно одредити: • потребе • садржај • језичке функције за различите ситуације у којима људи комуницирају • наставни материјал ( текстуални дијалози, одломци из књижевних текстова за драматизацију, новински чланци, блогови, интервју и текстови поп песама...) Интеракционистички приступ
 У овом приступу акценат је на усвајању језика кроз интеракцију са околином (социо - културна условљеност). У тој интеракцији најважнију улогу има игра.
 Школа би требало да буде средина у којој се млада особа развија у сваком смислу, никада искључиво уз помоћ особе која га подучава, већ и у друштвеној интеракцији између две или више особа са различитим нивоима знања и вештина. Наставник је ту да обликује искуство ученика и да помогне у усвајању новог градива на одговарајући начин. Осим говора, важни облици комуникације са другима су и невербална комуникација, гестови, знаци и симболи. Избор начина рада (индивидуално, у пару, у групи) би требало да буде у функцији наставне јединице и што је још важније - видљивог напретка како појединца, тако и целе групе. Исправном комбинацијом упаривања ученика за заједничке задатке, може се постићи више од очекиваног, самим тим јер се ученици тако ослањају на своје сличности и разлике како би задатак што боље обавили. Са друге стране, наставник има могућност да буде посматрач, што је јако значајно за корекције у будућем раду. Когнитивни приступ Урођене предиспозиције омогућавају ученику да спонтано и природно усваја било који језик и да повезује нову материју са већ постојећим когнитивним концептима или

45


пропозицијама. Само смисаоно учење које се заснива на претходном искуству и знању може бити сврсисходно и постати део дугорочне меморије. Овај концепт се може применити у настави кинеског језика због пиктографске природе кинеског карактера и асоцијативних веза. Да би процес учења кинеског језика, који није природан и спонтан као процес усвајања матерњег језика, био олакшан, могу се увести бројне симулације ситуација из реалног живота. Тако се умањује јаз између природних услова у којима се матерњи језик усваја и вештачких услова које диктира институција, план и програм, наставни материјал и наставник. Кинески лектори, као изворни говорници, су изузетно значајни у настави, поготово уколико се одабере овакав приступ. Холистички приступ У учионицама где се страни језик учи, али не и доживљава, недостаје директно искуство. Искуство, као централни подстицај и мотив за учење, треба искористити на прави начин у настави као индивидуалну адаптацију на дате услове. Овакав приступ укључује целокупну особу, па стицање знања и вештина неће бити само резултат когниције, већ ће укључити интегрисање размишљања, осећања, разумевања и понашања. У настави кинеског језика не треба раздвајати интелект и емоције, већ треба обратити пажњу на оба аспекта и дозволити ученицима да искажу своја лична искуства и да покажу осећања и начине на које би они реаговали у новим ситуацијама. Мора се избећи рутина и матрица. На тај начин подстаћи ће се креативност, игра, покрет, дивергентно размишљање и активнији приступ учењу, а за самог предавача, изазов и боља мотивација да увек на другачији начин обради наставну јединицу. Комуникативни приступ
 Пет аксиома комуникације по Полу Вацлавику, аустријском психологу: 
 (1) Не може се не комуницирати!
 (2) Успех комуникације зависи не само од садржаја поруке, већ и од односа између комуникационих партнера
 (3) Партнери често на различит начин опажају и интерпретирају ток комуникације
 (4) На комуникацију утичу не само вербални већ и невербални фактори (нпр. визуелни контакт током разговора) 
 (5) Комуникациони односи могу бити комплементарни (уколико међу партнерима постоји хијерархизовани однос) или симетрични (ако партнери теже равноправности)

46


Стицање комуникативне компетенције као главни циљ учења страних језика обухвата способност владања рецептивним и продуктивним језичким вештинама. Оваквим схватањем језик се не посматра више само као систем, већ у првом реду као средство споразумевања и интеркултурног комуникативног делања. Kомуникативни метод одликује се стављањем ученика у први план, са свим његовим индивидуалним карактеристикама и мотивацијом за учење страног језика, и то пре свега уважавањем потребе за његовом активном улогом у настави (избором задатака који га подстичу на вербалну делатност и усвајањем одређених стратегиjа учења).
 Учење страног језика доживљава се као социјални чин, одвија се у групи и захтева различите форме кооперације са околином. Наставни материјали су аутентични и концептуално отворени (с преовлађујућим аспектом реалних комуникационих ситуација и реалне језичке продукције), тако да омогућавају индивидуални приступ садржајима, у складу с интересовањима и могућностима сваког ученика. Да би се комуникативна компетенција могла остварити, неопходно је комуникативно деловање у самој настави; вештине се могу стицати само непрестаном применом у наставној и ваннаставној пракси. Алтернативни приступи 
 С обзиром на то да коришћењем званичних и општеприхваћених приступа често није долазило до успеха у учењу страних језика, јавили су се тзв. алтернативни приступи. Већини тих приступа признаје се извесна делотворност, али и замера ненаучност, произвољност, комерцијална оријентисаност. • Суперучење (Super Learning): Учење се организује у угодној атмосфери, лишеној било какве напетости и страха, у којој сва чула примају позитивне сигнале (путем пријатне музике, избора мирних боја у учионици, технике ритмичног дисања, слободе кретања и сл.) и доприносе потпуном опуштању. Опуштање чини ученика ментално потпуно прибраним и пријемчивијим за пријем сигнала. Тиме и учење бива успешније. • Сугестопедија: Посебан је вид сугестопедијског учења у којем се језички материјал углавном прима путем аудио – записа, пошто наставник уопште не постоји или се, пак, наставници редовно смењују, што спречава везивање за особу из спољног света и омогућава потпуно концентрисање на функционисање сопственог организма и ток сопственог учења. • Учење језика у заједници (Community Language Learning): се огледа у саветодавној функцији наставника, који у разговору са учеником открива његове проблеме, жеље, потребе и помаже му да их у процесу учења превазиђе или 47


оствари. Стога на нижим стадијумима учења нема корекције, критике и оцењивања, већ само поступака који помажу ученику да постепено развија осећај сигурности и самопоуздања. Сама презентација наставне грађе одвија се у двоструком кругу – иста порука нуди се најпре на матерњем језику, а потом и на страном, тако да ученици самостално могу извлачити закључке о функционисању истих елемената и структура у оба језика. У примарној несамосталној фази ученик саопштава наставнику поруку коју жели да искаже на страном језику, а наставник је формулише на страном језику и ученик је понавља. После извесног времена очекује се да ће ученику бити потребно све мање и мање превода, док у једном тренутку не постане потпуно самосталан и почне да користи језик без екстерне помоћи. У граматичком раду преовлађују вежбе супституције. • Потпуни физички одговор (Total Physical Response): Овај приступ се односи на дидактичко – методичку функцију наставника – он покушава да током наставе не даје никаква вербална упутства (уколико су она уопште неопходна, наставник их прослеђује невербалним сигналима). Циљ наставе представља решавање одређених задатака, најчешће у форми групног рада. Наставникова улога је секундарна и своди се на постављање задатака и усмеравање ученика приликом трагања за решењем. • Природни приступ (Natural Approach): Страни језик се не учи већ усваја (аналогно начину на који се усваја матерњи језик), због чега се у настави избегавају експлицитна граматичка упутства, која не треба да обухвате више од 20 процената укупних језичких садржаја. Оно што је заједничко за све алтернативне приступе јесте богат презентовани језички материјал, разноврстан и пре свега разумљив, минимално изнад достигнутог нивоа знања. Негативна дејства умањују се пријатном атмосфером, неприморавањем ученика на говор пре него што они искажу спремност на то, одсуством корекције формалних грешака – грешке се коригују само уколико ометају комуникативни наум – мотивисањем на рад избором тема које одговарају ученичком интересовању. У методичкој реализацији овог приступа претпоставља се да наставник од самог почетка користи искључиво циљни језик и да у настави примењује разноврстан и аутентичан писани и аудио – материјал. У настави се напредује од фазе слушања, преко ране продукције (уз велики број грешака), до фазе проширене продукције (и тачног говора). Без обзира на приступ или комбинацију приступа за које се наставник одлучи, идеалан резултат је униформан - ученици који владају кинеским језиком, отворени за размену знања и вештина са својим предавачем.

48


Литература: БЛАГОЈЕВИЋ, С. и КУЛИЋ Д. Страни језик на терцијарном степену образовања - теме из наставе и учења, Ниш: Филозофски факултет, 2013 ДУРБАБА, О. Теорија и пракса учења и наставе страних језика, Београд: ЗУНС, Сазнавање и настава, ИПИ, 2011 БЛАЖЕВИЋ, Н. Grundlagen der Didaktik und Methodik des Unterrichts Deutsch als Fremdsprache, Ријека: Свеучилиште у Ријеци, 2007. Коришћени материјали са семинара ЗУОВ-а (кат.бр.747) : Елементи позоришне педагогије по САФАРИ – моделу као савремени приступ у настави и учењу страних језика Hаучни рад Марије Нијемчевић Перовић, асистента за ужу научну област Методика наставе немачког језика и књижевности на Филолошко - уметничком факултету у Крагујевцу на тему: САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ У УЧЕЊУ И НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА Abstract • Combined approachеs, methods and materials in teaching Chinese • Functional approach: needs (passive knowledge) / active content, using different language functions in real situations. • Interactionist approach: interaction with the environment (socio-cultural), considerate interaction between two or more person with different levels of knowledge and skills. • Cognitive approach: The innate predisposition for the spontaneous and natural adoption of any language, linking matter with already existing cognitive concepts and previous experience. • Holistic approach: Creativity, play, divergent thinking, an active approach to learning, experiential learning theory, inclusion of the whole person through the integration of thinking, feeling, understanding and behavior. • Communication approach: the success of communication depends not only on the content of the message, but also on the relationship between the interlocutor, perception and interpretation, also non-verbal factors with complementary communication relationships. • Alternative approaches: effective or non-intrusive, arbitrary, commercially oriented (Suggestopedia, Super learning, Community Language Learning, Silent Way, Total Physical Response, Natural Approach, etc.)

49


Љиљана Стевић, МА и Цаи Јинг, МА 13 Конфуцијев институт Бања Лука, РС, БиХ ПРОМОВИСАЊЕ КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА И КУЛТУРЕ – КОНФУЦИЈЕВ ИНСТИТУТ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ Живимо у времену када је потреба за познавањем кинеског језика и културе реална потреба свакога ко жели да иде у корак са временом и напретком. Кина је друга економска сила свијета и већ је присутна у разним аспектима друштвеног и политичког живота. Познавање кинеског језика и културе отвара могућности за нове пословне прилике и за ново тржиште (насељено са 1,3 милијарде становника), чиме се подиже и вриједност на тржишту рада. Чињеница да Кинески говори 1/5 свјетског становништва, у 33 земље свијета, а у САД и скандинавским земљама је дио образовног система, као и то да 500 милиона странаца широм свијета учи кинески језик само говори у прилог значају учења овог језика и о култури најмногољудније земље на свијету. Кључне речи: рад на популаризацији кинеског језика, активности Института Универзитет у Бањој Луци је 2015.године аплицирао за отварање Конфуцијевог института, и након три године, 21. јануара 2018. године званично је отворен Конфуцијев инистут у Бањој Луци, у присутву више стотина званица. Партнер Универзитету у Бањалуци је Тјенђин универзитет за технологију и образовање. Након церемоније отварања, разматран је програм и кораци који су неопходни за реализацију. Многа питања су се постављала, филозофска и оперативна на која је било потребно одговорити. Које циљеве ћемо поставити и како их реализовати, те који је период реализације за исте. Одговори су захтјевали детаљан инклзуиван процес планирања који ће окупити све заинтересоване стране. Наш план и програм је креиран за оне школе које су препознале важност бољег упознавања са кинеском културом и језиком. Ми смо се опредјелили за план да за сваку школу правимо посебан програм у складу са њиховим потребама и интеросовањима. Једна од првих школа с којом смо почели сарадњу је била Бањалучка гимназија, реномирана институција са традицијом дугом више од сто година. Како би смо представили могућности учења кинеског језика у Гимназији обратили смо се професорки београдске Филолошке гимназије која предаје кинески језик преко 20 година. Предавање професорке Селене Пјевић је изазвало велико интересовање, не само ђака него и професора. Четредесет ученика се пријавило за љетњи курс који смо организовали за њих на институту Конфуције Универзитета у Бањој Луци. Осим тога организовали смо радионице таиђија, кинеског плеса, калиграфије и чајне церемоније како би програм 13

ljiljana.stevic@unibl.org

50


обогатили и учинили га занимљивим. Покушали смо да представимо и аспкете савременог живота у Кини, те смо позвали студенте који су били у Кини да причају о својим искуствима. Заједно са њима обиљежили смо значајне кинеске празнике који су били у тој години, те организовали предавање о историји односа Кине и Европе, како би им приближили историјски аспект развоја односа. Све ово резултирало је повећањем интересовања и формирањем три групе које су у септембру почеле са редовним часовима курса кинеског језика. Следећи циљ везан за учење кинеског језика у Гимназији је увођење кинеског језика као другог и тај процес смо започели у сарадњи са Министарством просвјете. У 2019. Години остварајуе се и право аплицирања за Конфуцијеву учионицу што ће КИ заједно са управом Гимназије заједно реализовати. Поред ових активности, Конфуцијев институт је организовао предавања Татјане Солдат синолога и аутора књиге „Кина очима странца, срцем домаћина“, синолога и професора Филолошке гимназије из Београда Селене Вучковић која је Гимназијалцима дочарала колико брзо је могуће научити кинески језик, које су предности учења карактера, те завршила час тако да се сваки полазник представио на кинеском и поздравио. Осим тога у сарадњи са Медицинским факултетом организовали смо културолошко предавање о кинеској медицини које је одржао Филип Мања, доктор кинеске медицине. Учествовали смо у догађају који је организован у Пецки и представили неке елементе кинеске културе као што је кинеска кухиња, таиђи и чајну церемонију. Наша директорица Јина Цаи је била у комисији такимичења у кинеском језику Кинески мост који је организовала Катедра за синологију Универзитета у Источном Сарајеву, гдје су студенти показали завидно знање кинеског језика. За годишњицу оснивања КИ, организована је Кинеска вечера у ресторану Зен. Бања Лука нема кинески ресторан, те је представљсње кинеске хране изазвало велику пажњу грађана. На Архитектонском факултету Универзитета у Бањој Луци организовали смо предавања професора Џао Ђинсуна архитекте из Тјенђина. Конфуцијев институт учествовао је у догађају који организује Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци поводом свјетског дана музике. Конфуцијев институт је представио гућин, древни кинески инструмент на којем је свирао Конфуције. Сви догађаји су били медијски попраћени, и у једној години смо имали преко 10 интервјуа и укључења у емисије. Велика пажња је посвећена промотивном материјалу који је дизајниран на начин да је привлачан и прихватљив ученицима и студентима, што је додатно представило Конфуцијев институт као савремен институт гдје полазници имају контакт не само са другом културом него са новим правцима у науци, технологији и дизајну што покушавамо да промовишемо кроз наше активности.

51


52


53

Profile for Филолошка гимназија

Методолошки и културолошки аспекти наставе кинеског језика  

Методолошки и културолошки аспекти наставе кинеског језика  

Advertisement