Стручни скуп синолога - децембар 2020. године by Филолошка гимназија

ФИЛОЛОШКА ГИМНАЗИЈА – УЧИОНИЦА КОНФУЦИЈЕ СТРУЧНИ СКУП СИНОЛОГА ПОНЕДЕЉАК, 7. ДЕЦЕМБАР 2020. Уводна реч Драгана Ћећез Иљукић, директорка Филолошке гимназије у Београду

Милена Николић, Амбасада Народне Републике Кине у Београду, Ићи у корак са светом и временом – предности учења кинеског језика

Ивона Лађевац, Институт за међународну политику и привреду, Кина и нови безбедносни изазови

Љиљана Стевић, Конфуцијев институт Универзитета у Бањалуци, Улога културе у кинеској јавној дипломатији

Драгана Бајић Levy, докторандкиња Филолошког факултета у Београду, Културна размена између Кине и света – порцелан из Ђингдеџена

Наташа Пешић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Подучавање кинеског језика у условима наставе на даљину

Ања Мудреновић, Конфуцијев институт Универзитета у Бањалуци, Предности и мане различитих метода подучавања кинеског језика

Татјана Шуковић, Филолошка гимназија у Београду, Извесни проблеми у обради структурне речце де (的)

Маријана Марковић, Карловачка гимназија, Подучавање кинеског језика у доба короне 61 Селена Пјевић, Филолошка гимназија у Београду, Весници сазнања о Кини у српској култури почетком 20. века

Прилог 1: PowerPoint презентације учесника скупа

Уводна реч Драгана Ћећез Иљукић, директорка Филолошке гимназије у Београду Не говорите, ако то не мења тишину.

Тао је пут. Да ли прећутати могућност коју нам отвара и примирити се? Или се, ипак, запутити, трагати за разлозима и подићи идеограме у виртуелни облак? Одлучили смо: пронаћи разлог, организовати скуп синолога и у години јубилеја Филолошке гимназије проговорити о предностима учења кинеског језика, улози културе у дипломатији, изазовима у предавању кинеског језика у настави на даљину, сналажењу преводилаца у отежаним условима, кинеским путописцима у Србији итд. У време пандемије коронавируса, 7. децембра 2020. године, како се види на наредним страницама, говорити о образовању било је питање одбране језика, културе, тачке ослонца и подучавања. Филолошка гимназија и Институт „Конфуције” из Београда окупили су значајне проучаваоце кинеског језика из земље и региона на онлајн стручном скупу синолога чија је тема била ,,Кина и свет − језик, култура, политика те методе подучавања кинеског језика”.

Милена Николић1 докторандкиња Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за оријенталистику, Одсек за кинески језик, културу и књижевност ИЋИ У КОРАК СА СВЕТОМ И ВРЕМЕНОМ: ПРЕДНОСТИ УЧЕЊА КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА „Све јесте и није у исто време.“ (Хераклит) Кључне речи: Chinese language, learning, advantages, skills, opportunities

Пандемија изазвана вирусом ковид 19 обележила је годину за нама. Осим тога што је у нама пробудила одвећ познати страх од неизвесности и додатно појачала унутрашње осећање несигурности, изнова нас је подсетила на променљивост неких значајних категорија, које врло често бивају неправедно запостављене у нашој свакодневној трци с временом. Неке од тих заборављених категорија јесу време, простор, емоција и међуљудски однос. Ту несталност свега, па и ових категорија, стари Kинези објашњавали су преплитањем усковитлане космичке енергије ћи (кин. 气 qì) и космичких почела јин и јанг (кин. 阴阳yīnyáng). Другим речима, као резултат ових космичких комешања наступила би промена, којој природно претходи страх од ње саме. Зашто? Зато што свака промена најављује раскид са пређашњим поретком и успостављање новог. Она често долази ненајављено, непланирано, изненада, не дозвољавајући благовремену припрему. Међутим, судећи по уверењу кинеског филозофа Менција, иако је човек упућен на Небо и његове налоге, он ипак по својој природи није беспомоћан. У покушају да се у тој константној хаотичној промени снађе, разуме је и дела у складу са њом, човек је принуђен да барем покуша да уреди тај хаос како би могао да живи у њему. Постизање хармоније са вртлогом времена које директно утиче на њега човек је прихватио као изазов, као задатак који мора испунити да би био спокојан и срећан у времену у којем живи, да би остварио пуноћу потенцијала сопственог бића и да би својим понашањем и делањем могао повољно да утиче на оно што Kинези појме као „небеско време“ (кин. 天时 tiān shí). О исконској повезаности људског и небеског говори и древна кинеска мисао коју сада морамо имати 1

Имејл адреса: milenabojovic93@gmail.com

на уму, а то је да су „Небо и човек једно“ (кин. 天人合一tiān rén hé yī). Иако се ова уводна прича о кинеском поимању времена наизглед не може увезати у причу о учењу кинеског језика, циљ аутора овог рада јесте да покаже да су ове две приче ипак комплементарне. Ево и како. Пратити наговештаје времена и ускладити се с њим Ако је судити по предвиђањима чувеног економисте и лауреата Нобелове награде Џозефа Штиглица, „21. век ће бити век Kине“ или „кинески век“. Имајући у виду тренутну геополитичку и економску ситуацију, чини се да је овај бивши председник Светске банке том реченицом умео врло вешто да наслути светски економски поредак којем ми сада сведочимо. Kина је свуда и у свему, и о њеним се постигнућима неретко говори у суперлативу. Стога не треба да чуди што смо се сви, свесно или несвесно, већ навикли на успехе Kине и на њену присутност на разним пољима. Kина, са другим моћним играчима или без других моћних играча, креира нови светски поредак, тј. наше ново време. Ипак, срећа је и овог пута била на нашој страни. Рецепт за нови уређени хаос, односно нови поредак, који нам је кинеска страна дарежљиво преписала или, неко ће пак рећи наметнула, пристигао је заједно са понудом за лек за боље разумевање тог нашег новог времена. Исцелитељска моћ лека концентрована је у кинеској древној изреци која сугерише да „треба пратити наговештаје времена, тј. ускладити се са током времена“ (кин. 顺天应时，与时偕行 Shùn tiān yìng shí, yǔ shí xiéxíng). Читалац овог рада сада је већ засигурно неповерљив и поставља очекивана питања. Kако ову кинеску мисао спровести у дело? Kако ову идеју реализовати у реалном времену? Може ли нам она уопште бити од користи? Може. Али, за практичну имплементацију ове древне кинеске смернице потребно је много вештине, труда, рада, посвећености и, између осталог, потребно је време. Баш као што је случај и са леком који се конзумира, потребно је време да би почео да делује и да би донео бољитак. С тим у вези, један од одговора на питање како се прилагодити новом поретку који је Kина успоставила, а чији смо сведоци не само у оквирима своје земље већ и на глобалном нивоу, и притом максимално искористити потенцијал који носи ова промена, управо лежи у учењу кинеског језика.

Разумевање „кинеског времена“ посредством језика Чини се да нема бољег и директнијег начина за упознавање и разумевање једне нације и њене културе него посредством језика. У контексту овог рада, кинеског језика. Он је истовремено огледало древне и модерне кинеске традиције, њеног мултиетничког народа, њиховог личног и националног идентитета, обичаја, навика. Kинески језик је попут својеврсне ризнице која је створена са циљем да се све драгоцености кинеске цивилизације сачувају од пропадања, заборава и ишчезнућа. Он је сведок специфичних и непоновљивих околности прошлог времена, али и бестелесни восак у којем ће плитке трагове или дубоке ожиљке оставити и време које тек долази. Јер, кинески језик се, баш као и време, константно мењао и мења се, и то у складу са временом у којем борави. У обличју у којем га сада препознајемо и изучавамо само је тренутно. Да би проговорио о ономе што је било и наговестио оно што ће можда бити. Тај тренутак садашњег времена ми делимо са њим. Зато су предности учења језика немерљиве, а у том контексту можемо даље говорити о предностима учења кинеског језика. Стога причу започињемо физичким приказом језика, кинеским писмом. Кинески карактери као врста мозгалице Kинески карактери спадају у најстарија писма на свету. Кинеско писмо је по континуитету свог трајања најстарије писмо које данас постоји, а по броју оних који то писмо користе свакако је писмо са највећом употребом на свету. Са кинеским писмом могу се упоредити само писма древних цивилизација, египатски хијероглифи и сумерско клинасто писмо, којима је забележена историја Египта, Вавилона, Сумера, Персије. Kинеским карактерима писало се на разним подлогама, на оклопима и костима животиња, на металу, камену, бамбусу, свили, папиру. Они садрже облик, неретко слику у којој је уткано значење које треба препознати. Једним делом, тј. својом формом, указују на бића, ствари, догађаје, чиме карактеру дарују смисао, док другим делом носе гласовну вредност. При првом контакту са кинеским карактерима стиче се утисак да је за њихово усвајање потребна фокусираност и присутност онога који пише, мало вештине и свакако много вежбе. Лепота исписа кинеских карактера лежи у правилном низању појединачних покрета/потеза, који увезани по одређеном реду чине целину. Међутим, шта се дешава у нашем мозгу док пишемо кинеске карактере и док се трудимо да

одгонетнемо њихово значење? Након многобројних истраживања која су спроведена, научници су дошли до закључка да је специфична особина кинеског језика то што се у процесу учења и употребе језика активирају обе хемисфере мозга. Аргументи за то леже у чињеници да једну кинеску реч карактеришу пиктограм, затим фонетски изговор и одређени тон који даје разлику у значењу. Нерви који се активирају за сваку од ових карактеристика налазе се у обе хемисфере мозга, не само у једној. С обзиром на то да се кинески (у овом случају мандарински кинески) разликује од европских језика који почивају на алфабету, неуронске основе које подржавају учење мандаринског кинеског могу се разликовати од неуронских основа које подржавају учење алфабетских језика. У говорном кинеском језику постоје четири тона која, заједно са сугласником, чине основну фонетску компоненту која даље упућује на изговор самог слога. Када је реч о висини изговореног тона и обради акустичке информације повезане с висином тона, постоје докази да је у овом процесу доминантна десна хемисфера мозга. Осим десне хемисфере мозга, „висина у говору“ повезана је са активирањем и десне горње слепоочне вијуге и десне доње слепоочне вијуге, која се налази с предње стране. Стога се може рећи да перцепција тона у говорном кинеском (мандаринском) језику може изазвати веће учешће десне хемисфере мозга, у поређењу с језицима који нису тонски. Ако притом имамо на уму да је лева хемисфера мозга за језик и говор, док у десној почива меморија за облике и знаке, можда није погрешно рећи да учење кинеског језика представља идеалну вежбу за наше мале сиве ћелије. Приступ научноистраживачкој литератури Чланови академских заједница и научноистраживачких институција врло извесно би се сложили са констатацијом да је познавање кинеског језика на одређеном нивоу неопходно за приступ великом броју значајних научноистраживачких радова који стицајем околности још нису преведени на неки светски језик. Или су, због строге цензуре коју намеће кинески државни систем, остали заробљени за међународну академску заједницу. Обим доступне литературе самим тим је већи, што директно утиче на опсежност и релевантност истраживачке теме којом се појединац бави. Познавањем кинеског језика добија се, између осталог, и могућност приступа онлајн простору који је пун разних јединствених мултимедија и других виртуелних садржаја

који остају недоступни онима који кинески језик не познају довољно добро. Треба имати на уму да се истраживање једне теме не завршава само на литератури, већ да се корисна знања стичу и на формалним конференцијама, научним и стручним скуповима, као и током неформалних разговора са онима који негују интересовање према истој или блиској теми. Тај вид посредне или непосредне комуникације захтева и средство за комуникацију, а то је језик. Такмичење „Kинески мост“ Најбољи пример за то како кинески језик повезује цео свет јесте такмичење „Kинески мост“ (кин. 汉语桥 Hànyǔ qiáo)2, које се сваке године традиционално одржава у Kини под покровитељством Седишта Института „Kонфуције“, односно Ханбана (кин. 汉办 Hànbàn). Ученици средњих школа и факултета који похађају курсеве кинеског језика у Институту „Kонфуције“ (кин. 孔子学院 Kǒngzǐ xuéyuàn) или у Kонфуцијевој учионици (кин. 孔子课堂 Kǒngzǐ kètáng) у својој земљи, сматрају ово такмичење јединственом приликом да провере своје знање о кинеском језику и култури, док им прва награда на овом такмичењу у оквиру своје државе пружа могућност не само одласка у Kину ради учешћа на светском такмичењу већ и прилику да бораве одређено време у некој од кинеских провинција и да остваре нова пријатељства са кинеским пријатељима, као и са другарима из других земаља са којима деле љубав према овој далекоисточној земљи и њеној култури. Ово такмичење је одличан показатељ како кинески језик прави комуникацијске и друштвене мостове међу људима који живе на потпуно различитим странама света. Због кинеског језика људи постају ближи једни другима, ако ништа друго имају још једну сличност у мору различитости које их карактеришу као људе. Са кинеским се данас може ићи у свет јер Kина јесте један свет за себе. Међутим, чини се да Kинези имају још веће амбиције, а то је жеља да постану наш свет. Захваљујући језику, у овом случају кинеском, „свет постаје раван“, односно повезан.

Више о самом такмичењу „Кинески мост“ видети на линку: http://bridge.chinese.cn/

Богаћење личног уметничког и духовног света Многима писање кинеских карактера делује забавно, али и то је једна врста вештине и уметности која се стиче временом. Кинези воле да кажу: „Kакви су ти карактери, такав си човек.“ Осим тога, кинеска калиграфија (кин. 书法 shūfǎ) с разлогом се сматра посебним умећем које се постиже дугогодишњим преданим и стрпљивим вежбањем, при чему је за потребе исписа неопходна не само вештина руковања четкицом, већ и унутрашња смиреност из које произлази лакоћа контролисаног покрета. Четкица је продужена рука, односно одраз унутрашњег стања нашег бића, па сам калиграфски испис постаје огледало наших мисли и емоција. Вођењем рачуна о сопственом бићу и унутрашњем свету, култивишући себе и мотрећи на сопствене мисли, обогаћујемо своје биће, које се, потом, помоћу четкице може пресликати на папир или отелотворити у лепој писаној или изговореној речи. У том промишљању о себи, свом пореклу и будућности, одговоре на велики број питања може понудити и древна кинеска филозофија. Старе књиге у којима можемо пронаћи размишљања и запажања учитеља као што су Лао Ци, Конфуције, Менције, Мо Ци, Џуанг Ци, Сјун Ци, Хан Феици можемо тумачити из перспективе „модерног времена“. Какав ћемо одговор добити? Да ли ће нам се тај одговор допасти? Питање је. Успостављање хармоничног међуљудског односа у кинеском радном окружењу Учење кинеског језика има вишеструке предности, не само на личном, већ и на професионалном плану. Имајући у виду присуство многобројних кинеских компанија на територији Републике Србије које раде на реализацији важних пројеката, не треба да чуди ни све већа потражња за локалним становништвом које говори кинески језик. У случају запослења, поред чињенице да кинески језик постаје средство комуникације у циљу обављања пословних задатака, он уједно може бити и кључ за успостављање хармоничног међуљудског односа у кинеском радном окружењу. Вероватно већ при упознавању са Кинезима, врло често се стиче утисак о њиховој резервисаности и извесном осећању неповерења. Ипак, тај први утисак уме да се временом умногоме промени, стога о будућој сарадњи са кинеском страном свакако не треба судити на основу првог сусрета. Треба знати да се дубљи односи са Kинезима граде полако,

постепено, као што се и поверење стиче тек када се заиста поштено заслужи. Међутим, они који говоре кинески језик, нажалост или на срећу, увек су један корак испред. Kинези су свесни тога да њихов језик није једноставан и да захтева много уложеног рада и труда, те онда не чуди што умеју да се обрадују када се у страном окружењу нађе неко ко говори кинески. То притом не значи да ће вам одмах указати поверење, али ће успостављање комуникације и сарадње ићи нешто спонтаније и једноставније. Временом ће се, уз неговање добрих односа с обе стране, створити хармонични међуљудски односи који ће врло вероватно утицати и на бољи учинак у радном окружењу. Закључак Kина јесте најбрже растућа економија на свету, иако Кинези за своју земљу тврде, и то с разлогом, да је и даље само једна од земаља у развоју. На глобалном нивоу тај тренд развоја Kине и потребе да се повеже са светом види се и у њиховим спољнотрговинским инвестицијама, као и у многобројним пројектима и иницијативама попут иницијативе „Појас и пут“. Са порастом присуства у другим земљама, расте и њихов утицај на међународном нивоу. У циљу успостављања и одржавања просперитетних и мирних односа са другим земљама света, Кинези вредно раде на „комуникационој инфраструктури“. Kако бисмо испратили кретање тог кинеског света који нас је обујмио и како бисмо на адекватан начин одговорили на изазове времена којем сведочимо, било би пожељно да умножимо своје знање о кинеском језику и кинеској култури и продубимо разумевање кинеског начина живота и пословања. Учење кинеског језика може бити улазница за „кинески свет“, кључ за приближавање једној древној цивилизацији која је опстала до данас и која врло суптилно и полако намеће правила своје игре у савременом свету. За све оне који желе да буду део тог „кинеског света“ и да искористе потенцијал који тај свет носи са собом, не заборављајући притом ни гласове свог унутрашњег микрокосмоса, учење кинеског језика вредно је времена које изискује. Знања стечена кроз учење кинеског језика могу нам бити вишеструко корисна, како на личном тако и на професионалном плану. Осим тога, добро познавање тренутних прилика и времена у којем живимо може повољно утицати на одлуке које

доносимо и на изборе које правимо. Наша присутност, а не изолованост у тим околностима може допринети бољем квалитету живота, срећнијим и спокојнијим мислима, што је резултат разумевања тих истих околности. На крају, на тај начин можемо активно учествовати у временским приликама садашњице, уместо да будемо само пасивни посматрачи. Стога, нека наш адут за учешће у „кинеском свету“ буде кинески језик. Литература

BECARD, Danielly Silva, MENECHELLI, Filho Paulo. Chinese Cultural Diplomacy: Instruments in China’s strategy for International insertion in the 21st Century, Brazil: Revista brasileira de política internacional, 2019. GILL, Jeffrey. Soft power and Worldwide promotion of Chinese Language Learning, Bristol: The Confucius Institute Project, 2017. ЂИН, Сјаолеи. Схватање времена и простора у традиционалној кинеској култури, Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2015, 214–225. LI, Hai Tan, PING, Li. „Towards an integrative understanding of the neuroanatomical and genetic bases of language: The Chinese context”, Journal of Neurolinguistics, 2015. MADSEN, R. Academic freedom in China, Asia program special report, 102, 2002. ПУШИЋ, Радосав. Дете и вода, Београд: Чигоја. ПУШИЋ, Радосав. Време уписано у сликама, Београд: Плато, 2011. WADE, T. F. Notion of time in Chinese philosophy, London: Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, 1869.

Abstract

Due to the fact that Chinese is the most widely spoken language in the world and that during the past three decades this country has been spreading its economic and trade impact across the Asia rapidly, a better understanding of Chinese culture and language became essential. Learning Chinese offers many benefits to personal and professional growth. Not only can it increase brain power, but also can be very helpful for expanding knowledge about Chinese both traditional and modern culture, history, philosophy and art. As a result, adapting to the new global circumstances created by chinese side and active participation in chinese creation of our contemporaneity, become much easier. Whether it is learned for improving personal academic or career possibilities, traveling, enjoying Chinese delitious food or just for having fun, favourable outcomes are numerous. Since Chinese language became popular and easier to learn than ever, the purpose of this paper is to show why learning this language is just a brilliant decision.

Ивона Лађевац научна сарадница Институт за међународну политику и привреду Београд3 КИНА И НОВИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВИ Кључне речи: Народна Република Кина, међународни односи, вирус корона, COVID-19, изазови нове врсте

Уводне напомене Крајем 2019. године свет је обишла вест о избијању инфективне болести на територији Народне Републике Кине. У први мах та вест није изазвала забринутост јер се веровало да је реч о неком новом птичјем грипу који се ван територије Азије неће значајније ширити.4 Нажалост, већина се тада није ни сетила упозорења др Кеиђија Фукуде, програмског координатора глобалног програма борбе против вируса Светске здравствене организације (СЗО), изреченог поводом обележавања десетогодишњице победе над птичјим грипом: „Најважнија лекција из последње деценије јесте да су нове претње заразним болестима, попут овог вируса, упорне и да неће нестати, а ми морамо бити подједнако истрајни у борби са њима.”5 Појава новог вируса и њиме узроковане нове болести COVID-19 потврдила је тачност овог упозорења. Историја човечанства, како даља, тако и ближа, бележила је тешке периоде: године глади, године ратова, елементарних непогода... Било је и раније периода епидемија, али не и болести чије су последице приближне последицама вируса корона.6 Потреси које је вирус корона изазвао у светским оквирима захтевају брзи 3

ivona@diplomacy.bg.ac.rs По подацима Светске здравствене организације (СЗО), први случај преноса вируса Х5Н1 са птице на човека забележен је маја 1997. године у Хонгконгу. Вирус је изазивао тешку клиничку слику која се често завршавала смртним исходом. Био је активан до 2006. године и присутан на територији 55 држава. „Ten years of fighting bird flu“, Bulletin of the World Health Organization, https://www.who.int/bulletin/volumes/85/1/07-010107/en/, 10/12/2020. 5 Ibid. 6 У заједничкој изјави, Међународна организација рада (МОР), Специјализована агенција УН за храну и пољопривреду (ФАО), Међународни фонд за пољопривредни развој (ИФАД) и СЗО, средином октобра 2020. године, упозориле су на чињеницу да би чак осамсто педесет милиона људи могло да буде погођено 4

одговор. Брзина одговора и способност за изградњу нових институционалних и ванинституционалних механизама за превазилажење настале блокаде одразиће се и на међународне односе. Међународни односи и Народна Република Кина Упркос вишемиленијумској историји и припадању једној од четири најстарије цивилизације света, Кина тек са проглашењем Народне Републике Кине, 1. октобра 1949. године, почиње да позиционира своје место у међународним односима. Ипак, деценије које су уследиле биле су пуне тешкоћа узевши у обзир територију, број становника и степен (не)развијености. Несумњиво је да су сва послератна имена челника КП Кине била значајна за развој земље, али највише заслуга због одбацивања, у светским размерама присутног, стереотипа о Кини као земљи пиринчаних поља, имао је Денг Сјаопинг (Deng Xiaoping). Његова визионарска политика „једна земља, два система“ и политика отварања која ју је пратила трансформисала је Кину од земље у развоју до, по свим параметрима, водеће земље света.7 Паралелно са јачањем економске, од 1979. године, јачала је и политичка димензија моћи Кине.8 Кина постепено излази из изолационистичке политике коју је водила и почиње да подстиче регионалне и шире међународне облике сарадње и да у њима активно учествује. Спољна политика Кине је, представљањем Иницијативе „Појас и пут“ 2013. године, добила нови квалитет.9 Кинески председник Си Ђинпинг (Xi Jinping) стратегију обнове такозваног старог Пута свиле најавио је током посете Казахстану, истичући да је реч о иницијативи која има иновативан приступ сарадњи између држава и народа и која је

екстремним сиромаштвом. „Impact of COVID-19 on people’s livelihoods, their health and our food systems“, Joint statement by ILO, FAO, IFAD and WHO, 13 October 2020, https://www.who.int/news/item/13-10-2020impact-of-covid-19-on-people's-livelihoods-their-health-and-our-food-systems, 04/12/2020. 7 Katarina Zakić, Bojan Radišić, „The results and challenges of Chinese ’Go Global’ policy“, The Review of International Affairs, Vol. LXVIII, No. 1168, October–December 2017, pp. 36–55. 8 Yan Xuetong, „The Rise of China and its Power Status“, The Chinese Journal of International Politics, Volume 1, Issue 1, Summer 2006, Pages 5–33, https://doi.org/10.1093/cjip/pol002, 04/12/2020. 9 Ivona Lađevac, Branislav Đorđević, Ana Jović Lazić, „Serbian Views on ’16 + 1’ and ’Belt and Road’ Initiative in China-EU relations“, in: Liu Zuokui and Ivona Ladjevac (eds.), The Cooperation between China and Balkan Countries under the „Belt and Road“ Initiative, The Institute of European Studies (IES), Chinese Academy of Social Sciences, Beijing, China, 2019, pp. 54–70.

отворена за све.10 Отвореност потврђује пет елемената које је Си представио као камен темељац на којима ће почивати сарадња између земаља учесница пројекта. Први од елемената јесте побољшање политичке комуникације која би довела до усаглашавања развојних стратегија, што је у заједничком интересу свих земаља. Потреба за побољшањем саобраћајне инфраструктуре, као неопходног предуслова даљег економског развоја, представља други елемент. Принципи слободне трговине, као трећи, довели би до елиминације трговинских баријера, смањења инвестиционих трошкова и побољшања квалитета и убрзања економских трендова на потенцијалном тржишту од скоро три милијарде људи. Четврти елемент је увођење локалних валута као средства за закључивање трансакција међу члановима, док пети представља повећање културне интеграције међу људима кроз бољу интеграцију свих укључених у овај процес. 11 Најкраће речено, стратегија „Појас и пут“ представља план који се састоји од копнених и поморских рута које почињу у Централној и Источној Кини и завршавају се у Венецији, пролазе кроз Азију, Африку и Европу, као и сва мора и океане. Економски појас подразумева Централну Азију, Југоисточну Азију, Русију, Европу (укључујући и Балтичко море), Персијски залив и Средоземно море, док поморски пут свиле за 21. век обухвата луке дуж кинеских обала, Јужног кинеског мора, Тихог океана, Индијског океана и Европе.12 За реализацију ових пројеката Кина је предвидела и оснивање нових институција – Азијске инфраструктурне инвестиционе банке13 и Фонда за пут свиле.14 Такође, 10

Branislav Đorđević, Ivona Lađevac, „Benefits and limitations of ’One Belt One Road Strategy’ in relations between China and the European Union – Serbian perspective“, The Review of International Affairs, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2016, VOL. LXVII, No. 1162–1163, p. 62. 11 „Vision and Actions on Jointly Building Silk Road Economic Belt and 21st-Century Maritime Silk Road“, National Development and Reform Commission, Ministry of Foreign Affairs & Ministry of Commerce of the People’s Republic of China, with State Council authorization. Beijing, China, 2015, http://en.ndrc.gov.cn, 17/12/2020. 12 Више о „Појасу и путу“ у: Van der Putten Frans-Paul, Meijnders Minke, „China, Europe and the Maritime Silk Road“, Clingendael Report, Netherlands Institute of International Relations, March 2015, https://www.clingendael.org/sites/default/files/pdfs/China_Maritime_Silk_Road.pdf, 22/ 12/2020. 13 Кина је за почетну капитализацију издвојила педесет милијарди долара кроз Азијску инфраструктурну инвестициону банку (АИИБ), као и кроз Фонд за пут свиле – нови механизам за инфраструктуру и трговину са капитализацијом од четрдесет милијарди долара. АИИБ је дат задатак да привуче додатних педесет милијарди долара од приватних зајмодаваца. НР Кина обезбеђује 65% средстава Фонду за пут свиле, док се преостала средства обезбеђују из Националног фонда за развој – 15% и две државне банке – 15% од Ексимбанке и 5% од Развојне банке Кине. Видети: Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB), https://www.aiib.org/en/index.html, 22/11/2020. 14 Фонд за пут свиле основан је децембра 2014. године уз подршку Кинеских државних резерви, Кинеске инвестиционе корпорације, Кинеске Ексим банке и Кинеске банке за развој.

предвиђено је и успостављање нових механизама које ће надзирати Шангајска организација за сарадњу, као водећа регионална организација. Једну од значајнијих компоненти Иницијативе „Појас и пут“, или макар значајнијих посматрано из угла европских земаља, представља сарадња формата, оригинално16 + 1, односно, од приступања Грчке 2019, 17 + 1.15 Овај вид сарадње показао се успешним, уз напомену да је европским земљама понуђен у време економске али и институционалне кризе Европске уније. Међутим, Европска унија је са скептицизмом и забринутошћу дочекала ову сарадњу сматрајући је још једним у низу кинеских покушаја да уђу у Европску унију на „задња врата“ и поделе је на исток и запад. С друге стране, такве је ставове, имајући у виду чињеницу да већина „старих“ земаља чланица већ деценијама развија политичку и економску сарадњу са Пекингом, тешко схватити, а још теже оправдати.16 Подједнако збуњује и чињеница да и сама Европска унија посебну пажњу посвећује развоју односа с Кином, те да, у том смислу, има и стратешки план за сарадњу са овом земљом, истичући да је сарадња у духу мултилатерализма, очувања принципа једнакости и обезбеђивања подједнаких развојних шанси за све државе које су заинтересоване за сарадњу на добровољној основи.17 Спровођење Иницијативе „Појас и пут“, заправо, изазива неодобравање код осталих актера међународних односа, па чак и кад је реч о случају сарадње са „заборављеним“ афричким континентом. Захваљујући „Појасу и путу“, Кина постаје „најважнији трговински партнер и инвеститор у Африци од кога зависе многобројни инфраструктурни пројекти у неразвијеним руралним подручјима“. 18 Иако претходних деценија међу развијеним земљама света није било присутно интересовање за улагање у овај континент, потези Кине наилазе на критике, а афричке земље се упозоравају на могућност упадања у дужничко ропство. Судећи по изјавама представника афричких

Овај вид сарадње са земљама Централне и Источне Европе Кина је покренула још 2012. године. Дакле, годину дана пре објављивања Иницијативе „Појас и пут“. 16 Ивона Лађевац, „Текућа ситуација и могућност координације политике ’Један појас, један пут’ између Кине и ЕУ: перспектива Србије“, у: Ивона Лађевац (ур.), Будућност сарадње Србије и Кине, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2018, стр. 50. 17 „EU-China 2020 Strategic Agenda for Cooperation“, The European External Action Service, European Union, https://eeas.europa.eu/archives/docs/china/docs/eu-china_2020_strategic_agenda_en.pdf, 25/10/2020. 18 Katarina Zakić, Bojan Radišić, „Ekonomski aspekt kinesko-afričkih odnosa: mogućnosti i izazovi“, Međunarodni problemi, Vol. LXX, br. 3, 2018, str. 293.

земаља и институција, таква „упозорења“ за њих представљају увреду.19 За разлику од већине водећих земаља света, Кина не наступа са становишта земље заинтересоване да оствари своју економску доминацију. Отписане седамдесет четири милијарде дуга, велики инфраструктурни пројекти, изграђене водоводне и канализационе мреже, путеви, хуманизација услова живота, отварање радних места и слично, ту тврдњу и потврђују. Овакво деловање Кине показује њену опредељеност да гради односе сарадње и поверења, као и да, кад год је то могуће, ту сарадњу институционализује. Управо зато Кина све време позива на мултилатерализам и сарадњу у оквиру међународних организација у којима се, на најбољи начин, у интересу свих, консензусом могу решавати актуелни проблеми. Овај позив има нарочиту тежину у односу на актуелну пандемију вируса корона. Различити одговори на пандемију Крајем јануара 2020, односно скоро месец дана након што је о присуству вируса корона у Кини обавештена Светска здравствена организација, јавности се обратио кинески председник рекавши: „Епидемија је демон, а ми не можемо да дозволимо демону да се крије.“20 Неколико дана раније започета је изградња две болнице COVID-19 у Вухану. Завршена за само две недеље, прва болница је добила име „Планински бог ватре“, а друга „Планински бог грома“. Сликовито назване, требало је да дају свој допринос у борби са „демоном“, COVID-ом-19. Изградња ових болница била је неопходна због недовољних болничких капацитета за смештај и лечење великог броја инфективних пацијената. Иако је, у то време, у свету изазивало велико чуђење истицање изградње монтажних болница, протоком времена је постало јасно колико је то значајно и важно. Директан уплив државе у област јавног здравља био је неопходан. Многобројне су државе света, односно њихови становници, које су то искусиле на најгори начин. Иако се многи либе да то признају, показало се да је у централизованим државама било лакше спроводити борбу са пандемијом. 19

Sheriff Ghali Ibrahim and Farouk Ibrahim Bibi-Farouk, „Nigeria-Africa In The Belt And Road Initiative: Major Benefits, Challenges And Prospects“, North Asian International Research Journal of Social Science & Humanities, Vol. 6, Issue 5, May 2020, https://www.researchgate.net/publication/342872774_NIGERIAAFRICA_IN_THE_BELT_AND_ROAD_INITIATIVE_MAJOR_BENEFITS_CHALLENGES_AND_PROSPECT S, 28/10/2020. 20 „China Focus: Xi voices full confidence in winning battle against novel coronavirus“, Xinhua, 28/01/2020/ http://www.xinhuanet.com/english/2020-01/28/c_138739962.htm, 25/10/2020.

СЗО је пандемију болести COVID-19, изазвану новим вирусом корона, прогласила 11. марта 2020. године.21 Саопштењу је претходило слање тима од 25 стручњака из 9 земаља, у периоду од 16. до 24. фебруара, у Вухан, град у којем је први случај инфекције и забележен. Резултат њиховог рада био је извештај на 40 страна у ком су детаљно описани начини преноса инфекције, као и пратећи симптоми.22 Упркос великом броју узнемирујућих чињеница о овој заразној болести са изразитим потенцијалом инфективности, извештајем доминира импресионираност одговором кинеских власти на насталу опасност. Иако је у остатку света, „затварање“ становништва критиковано са становишта ограничавања, па чак и угрожавања основних људских права, испоставило се да је овај строги приступ био делотворан и да је Кину спасао.23 На дан доласка овог тима у Кину, пријављено је 2478 нових случајева, док је последњег дана мисије тај број пао на 409. Тим СЗО је био импресиониран реакцијом кинеског народа на ту „бескомпромисну строгост“ владиних мера, чиме је показао да разуме све проблеме са којима би се јавно здравство могло суочити. Суочавајући се са дотад непознатим вирусом, кинеска влада је покренула најамбициознији план у борби с овом болешћу, не либећи се ни да примени силу како би се спречило даље ширење. Кинези су прихватили све прописане мере и придржавали их се – било да је реч о обустави јавних скупова, о саветима да се један месец остане код куће или о забранама путовања. Сазнање да лека нема, да за њим треба трагати, натерало је кинеске лекаре да, у оквиру „научно заснованог, ризичног и фазног приступа“, инсистирају на ригорозној примени нефармацеутских мера ради сузбијања преношења вируса. Ове су мере биле обавезне за све, а ефекат су постигле само захваљујући дубоко усађеном осећању заједништва у кинеском народу и његовој посвећености давању доприноса у одговору на заједничку претњу. Богата историја кинеског народа показује да је у временима изазова, и у прошлости, јединство било једини прави одговор. Такав је случај био са борбом против 21

WHO Director-General’s opening remarks at the media briefing on COVID-19 – 11 March 2020, https://www.who.int/director-general/speeches/detail/who-director-general-s-opening-remarks-at-the-mediabriefing-on-covid-19---11-march-2020, 25/10/2020. 22 „Report of the WHO-China Joint Mission on Coronavirus Disease 2019 (COVID-19)“, 16–24 February 2020. World Health Organization (WHO). https://www.who.int/docs/default source/coronaviruse/who-china-jointmission-on-covid-19- final-report.pdf/20/10/2020. 23 На дан 26. јануара 2021. године укупан број регистрованих случајева у Кини био је 89.197 заражених, од којих, нажалост, 4636 преминулих. Са оваквим бројкама Кина је апсолутни победник у борби са короном.

САРС-а, птичјег грипа, али и приликом разних природних катастрофа које су се неретко догађале. Дух колективизма није настао преко ноћи, он представља преко хиљаду година старо наслеђе. Иако је јасно да је особине једног народа, ма како оне позитивне биле, немогуће пренети на друге, оно што је могуће јесте учити на примеру других. Управо би лекција о одговору на корону могла бити пресудна за одговор на глобалном нивоу. Заједничка претња захтева и заједнички одговор. Иако систем заснован на Уједињеним нацијама већ деценијама трпи критике, чињеница је да постоје ситуације у којима та међународна организација и њене специјализоване агенције једине имају капацитет и легитимитет да у њима делују. Ситуација са актуелном пандемијом једна је од њих. Од проглашења пандемије у марту 2020. године, СЗО се максимално залаже за заједнички приступ и сарадњу у спречавању даљег ширења болести, а потом и њеног искорењивања. Истичући погубне последице које вирус корона има подједнако по светско друштво и светску привреду, СЗО је позвала не само представнике државних здравствених система, већ и приватни сектор да се укључи у глобалну акцију борбе против болести какву свет раније није познавао. Посебно је истакнут позив да се повећају улагања у истраживачке лабораторије чији је задатак да открију спасоносну вакцину.24 Иако је већина земаља схватила озбиљност ситуације и изразила спремност да повећа и издвајања, било је и оних које су то одбиле, па чак и запретиле напуштањем СЗО. Амерички председник Доналд Трамп, који је у прво време вирус упорно звао „кинеским“, оптужио је СЗО да је на страни Пекинга, те да манипулише и информацијама и ситуацијом покушавајући да промовише Кину и обезбеди јој ширење утицаја. 25 Није потребно посебно наглашавати да је Трамп искористио прилику да изрази нетрпељивост коју има и према Кини и према сваком облику мултилатералне сарадње. Оваквим ставом је угрозио и своје сународнике. Због ширења полуинформација и дезинформација, многи Американци нису на време схватили озбиљност опасности коју ова болест носи. С друге стране, и сама држава је закаснила са прерасподелом својих здравствених капацитета како би збринула све којима је помоћ неопходна. Да није било оваквих реакција, САД не би 24

„Commitment and call to action: Global collaboration to accelerate new COVID-19 health technologies“, World Health Organization, 24 April 2020, https://www.who.int/news/item/24-04-2020-commitment-and-call-to-actionglobal-collaboration-to-accelerate-new-covid-19-health-technologies, 25/10/2020. 25 „Tramp obustavlja a Nemačka povećava podršku SZO“, DW, https://www.dw.com/sr/tramp-obustavlja-anema%C4%8Dka-pove%C4%87ava-podr%C5%A1ku-szo/a-53142466, 25/10/2020.

забележиле скоро двадесет шест милиона заражених и више од четиристо хиљада умрлих.26 Овакав став је наишао на критику представника светске организације, али и високих званичника других земаља. Тедрос Адханом Гебрејесус (Tedros Adhanom Ghebreyesus), председник СЗО, речи америчког председника окарактерисао је као злоупотребу пандемије вируса корона у политичке сврхе, истакавши да је то најгоре што може да се догоди. Генерални секретар УН Антонио Гутереш (António Guterres) рекао је да глобална корона криза не сме да се користи за слабљење ресурса СЗО, те да је, срећом, далеко више земаља на страни оних који схватају значај важности сарадње на свим нивоима и у свим областима. НР Кина, поред подршке светској акцији борбе против короне и COVID-а-19 и поред сталног истицања важности мултилатералне сарадње, свој допринос у борби против пандемије дала је и организованим пружањем помоћи појединачним земљама. 27 Иако је већ и унутрашња „борба“ Кине са пандемијом била скупа и захтевна, Кина је, успевши да минимизира спољне неповољне утицаје, успела да очува и стабилност свог унутрашњег развоја. Чак и у години пандемије Кина је успела да достигне стопу раста од 6,1%, да стопу незапослености смањи на 5,3% и отвори 13,52 милиона радних места у урбаним срединама.28 У свом уводном говору, на Трећем заседању 13. националног народног конгреса, премијер Ли Кећијанг (Li Keqiang) потврдио је одлучност кинеске владе да, чак и у години

Подаци за 26. јануар 2021. године. Једна од тих земаља јесте и Србија. Први случај вируса корона у нашој земљи је пријављен 6. марта, а само девет дана касније на целој територији је проглашено ванредно стање. Истог дана је на београдски аеродром слетео и авион из Пекинга чији су целокупан терет представљали тестови за откривање вируса. Следећи авион слетео је 21. марта, а у њему је био тим од седам лекара који су спасавали животе кинеских држављана у Вухану. Осим свог искуства и знања, кинески лекари су донели и медицинске потрепштине попут тестова, вентилатора, заштитне одеће и маски. Наредних дана је још седам авиона долетело из Кине. Између осталог, допремљени су и респиратори око којих се на светском тржишту водио прави мали рат. Још један вид значајне помоћи биле су и две лабораторије, које су у Србију допремљене априла и биле су директна донација кинеске владе. Реч је о најсофистициранијој опреми за дијагностику чији су капацитети 2000, односно 1000 тестова дневно. Лабораторију „Ватрено око“ у Клиничком центру Србије отворила је амбасадорка Кине у Београду госпођа Чен Бо, рекавши да је лабораторија доказ више челичног пријатељства две земље, као и да ће се оне, раме уз раме, борити против заједничког непријатеља. 28 „Report on China’s national economic, social development plan”, The National People’s Congress, May 28, 2020, http://www.npc.gov.cn/englishnpc/c23934/202006/c07adb0edbaf45f18aca6ef776483a22.shtml, 25/10/2020. 27

пандемије, испуни постављени циљ изградње умерено просперитетног друштва и борбе против сиромаштва.29 Даље остваривање развојног плана у великој мери је угрожено избијањем пандемије. Иако је још увек рано сумирати последице вируса COVID-19, кинеска влада улаже велике напоре у смањивање његових негативних ефеката. Национални биро за статистику НР Кине у другој половини октобра објавио је прелиминарне податке о кинеској економији у трећем кварталу 2020.30 Извештај Кинеског бироа за статистику садржи податке који потврђују чудесну способност Кине да се ухвати укоштац са сваким проблемом и изађе из те борбе као победник. Захваљујући подстицајним мерама кинеске владе, ГДП је у периоду јул–септембар достигао стопу раста од 4,9%, што је јасан показатељ изласка Кине из V кризе.31 И поред чињенице да је, у поређењу с претходним годинама, овај раст нешто нижи, доминантан је утисак да је Кина једина земља која је постигла овакав резултат, односно зауставила негативна кретања. Подсећања ради, Светска банка је крајем септембра објавила предвиђање да ће Кина до краја 2020. године остварити стопу раста од 2%, док ће 2021. године она износити 7,9%.32 С друге стране, Међународни монетарни фонд (ММФ) средином октобра је саопштио да ће Кина бити једина земља која ће остварити раст у 2020. години, те да ће он бити 1,9%. Када је реч о предвиђањима за 2021. годину, став ММФ-а је да ће он бити 8,2%.33 Позитивна кретања која је Кина забележила резултат су владине политике подстицања потрошње, јачања извоза и строгог контролисања услова ради спречавања контаката заражених, а тиме и броја новооболелих. Очување стабилности кинеске економије није само у интересу Кине. Кинеска економија је мотор међународне економије и као таква гарант је стабилности и континуираног развоја у светским оквирима.

Ibid. „Economic Growth of the First Three Quarters Shifted from Negative to Positive“, National Bureau of Statistics of China, 19 October 2020, http://www.stats.gov.cn/english/PressRelease/202010/t20201019_1794616.html, 20/10/2020. 31 У економији се крива V користи да опише кризу која је стигла до дна и која ће дуже трајати. 32 „Pandemic, Recession: The Global Economy in Crisis“, World Bank, https://www.worldbank.org/en/publication/global-economic-prospects, 25/10/2020. 33 „Real GDP Growth – Annual Percentage Change“, International Monetary Fund, https://www.imf.org/xternal/datamapper/NGDP_RPCH@WEO/OEMDC/ADVEC/WEOWORLD/CHN,30/10/2020. 30

С обзиром на још увек присутну опасност коју узрокује COVID-19, први задатак Владе јесте да подржи научнике и истраживачко-развојни сектор у тестирању вакцине која је неопходна за наставак нормалног живота. Развој иновативних технологија и унапређење традиционалних индустрија иначе се сматра покретачима раста, а овај тренутак, у којем је заробљен цео свет, само подвлачи важност улагања у науку и технологију. Развој вакцине је једина гаранција да ће се човечанство, можда, вратити тамо где је било пре вируса. Библиографија Чланци ĐIRĐEVIĆ, Branislav, Lađevac, Ivona. „Benefits and limitations of ’One Belt One Road Strategy’ in relations between China and the European Union – Serbian perspective“, The Review of International Affairs, VOL. LXVII, No. 1162–1163, Belgrade: Institute of International Politics and Economics, 2016, pp. 57–69. LAĐEVAC, Ivona, Đorđević, Branislav, Jović Lazić, Ana. „Serbian Views on ’16 + 1’ and ’Belt and Road’ Initiative in China-EU relations“, in: Liu Zuokui and Ivona Ladjevac (eds.), The Cooperation between China and Balkan Countries under the „Belt and Road“ Initiative, Beijing, China: The Institute of European Studies (IES), Chinese Academy of Social Sciences, 2019, pp. 54–70. ZAKIĆ, Katarina, Radišić, Bojan. „The results and challenges of Chinese ’Go Global’ policy“, The Review of International Affairs, Vol. LXVIII, No. 1168, October–December 2017, pp. 36– 55. ZAKIĆ, Katarina, Radišić, Bojan, „Ekonomski aspekt kinesko-afričkih odnosa: mogućnosti i izazovi“, Međunarodni problemi, Vol. LXX, br. 3, 2018, str. 282–304. SHERIFF Ghali Ibrahim and Farouk Ibrahim Bibi-Farouk. „Nigeria-Africa In The Belt And Road Initiative: Major Benefits, Challenges And Prospects“, North Asian International Research Journal of Social Science & Humanities, Vol. 6, Issue 5, May 2020, https://www.researchgate.net/publication/342872774_NIGERIAAFRICA_IN_THE_BELT_AND_ROAD_INITIATIVE_MAJOR_BENEFITS_CHALLENGES _AND_PROSPECTS, 28. 10. 2020.

VAN DER PUTTEN, Frans-Paul, Meijnders, Minke. „China, Europe and the Maritime Silk Road“, Clingendael Report, Netherlands Institute of International Relations, March 2015, https://www.clingendael.org/sites/default/files/pdfs/China_Maritime_Silk_Road.pdf, 22. 10. 2020. YAN, Xuetong. „The Rise of China and its Power Status“, The Chinese Journal of International Politics, Volume 1, Issue 1, Summer 2006, Pages 5–33, https://doi.org/10.1093/cjip/pol002, 4. 11. 2020. ЛАЂЕВАЦ, Ивона. „Текућа ситуација и могућност координације политике ’Један појас, један пут’ између Кине и ЕУ: перспектива Србије“, у: Ивона Лађевац (ур.), Будућност сарадње Србије и Кине, Београд: Институт за међународну политику и привреду, 2018, стр. 45–59. Документи „Commitment and call to action: Global collaboration to accelerate new COVID-19 health technologies“, World Health Organization, 24 April 2020, https://www.who.int/news/item/2404-2020-commitment-and-call-to-action-global-collaboration-to-accelerate-new-covid-19health-technologies, 25. 10. 2020. „Economic Growth of the First Three Quarters Shifted from Negative to Positive“, National Bureau of Statistics of China, 19 October 2020, http://www.stats.gov.cn/english/PressRelease/202010/t20201019_1794616.html, 20. 10. 2020. „EU-China 2020 Strategic Agenda for Cooperation“, The European External Action Service, European Union, https://eeas.europa.eu/archives/docs/china/docs/euchina_2020_strategic_agenda_en.pdf, 25. 10. 2020. „Impact of COVID-19 on people’s livelihoods, their health and our food systems“, Joint statement by ILO, FAO, IFAD and WHO, 13 October 2020, https://www.who.int/news/item/1310-2020-impact-of-covid-19-on-people's-livelihoods-their-health-and-our-food-systems, 15. 10. 2020. „Pandemic, Recession: The Global Economy in Crisis“, World Bank, https://www.worldbank.org/en/publication/global-economic-prospects, 25. 10. 2020.

„Report of the WHO-China Joint Mission on Coronavirus Disease 2019 (COVID-19)“, 16–24 February 2020, World Health Organization (WHO), https://www.who.int/docs/default source/coronaviruse/who-china-joint-mission-on-covid-19- final-report.pdf/ 20. 10. 2020. „Report on China’s national economic, social development plan“, The National People’s Congress, May 28, 2020, http://www.npc.gov.cn/englishnpc/c23934/202006/c07adb0edbaf45f18aca6ef776483a22.shtml, 25. 10. 2020. „Vision and Actions on Jointly Building Silk Road Economic Belt and 21st-Century Maritime Silk Road“, National Development and Reform Commission, Ministry of Foreign Affairs & Ministry of Commerce of the People’s Republic of China, with State Council authorization. Beijing, China, 2015, http://en.ndrc.gov.cn, 17. 10. 2020. Интернет извори „China Focus: Xi voices full confidence in winning battle against novel coronavirus“, Xinhua, 28/01/2020/ http://www.xinhuanet.com/english/2020-01/28/c_138739962.htm, 25. 10. 2020. „Ten years of fighting bird flu“, Bulletin of the World Health Organization, https://www.who.int/bulletin/volumes/85/1/07-010107/en/, 10. 10. 2020. „Tramp obustavlja a Nemačka povećava podršku SZO“, DW, https://www.dw.com/sr/trampobustavlja-a-nema%C4%8Dka-pove%C4%87ava-podr%C5%A1ku-szo/a-53142466, 25. 10. 2020. Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB), https://www.aiib.org/en/index.html, 22. 10. 2020. WHO Director-General’s opening remarks at the media briefing on COVID-19 – 11 March 2020, https://www.who.int/director-general/speeches/detail/who-director-general-s-openingremarks-at-the-media-briefing-on-covid-19---11-march-2020, 25. 10. 2020.

Abstract International relations, throughout history, were characterized by the different quality of current relations depending on temporary balance of power. Numerous changes were caused either by the weakening of some, and the strengthening of the other actors, or by the regrouping of forces and the creation of alliances whose establishment was conditioned by the emergence of a common enemy and the need to respond to its actions. The 21st century has its own specifics. Actors of international relations are facing challenges of a new kind, and the way they respond to them is an indicator of their strength, but also the ability to quickly adapt to a given situation and to respond to it adequately. The outbreak of the corona virus pandemic has shown all the vulnerability of the globalized world. The openness of borders, the development of means of transport, the almost unhindered movement of people – the advantages of the modern world overnight became a threat. The outbreak of the pandemic caused changes in the international relations and brought the People’s Republic of China to the center of attention, not as the country where the crown virus infection and the spread of COVID-19 disease first occurred, but as the first country that adequately responded to this challenge. Despite the fact that the first half of the year passed in restrictions of various kinds, which led to economic stagnation and falling economic growth, at the end of the third quarter, China recorded positive growth and strengthened its position in international relations by advocating multilateralism.

Љиљана Стевић34 докторандкиња на Факултету политичких наука у Бањалуци и директорка Конфуцијевог института Универзитета у Бањалуци УЛОГА КУЛТУРЕ У КИНЕСКОЈ ЈАВНОЈ ДИПЛОМАТИЈИ Кључне ријечи: јавна дипломатија, културна дипломатија, мека моћ, национални имиџ

Да бисмо дефинисали јавну дипломатију, важно је да направимо разлику од дипломатије која, најшире гледано и како је дефинише Николас Кал (Nicholas Cull)35, јесте однос државних актера једних према другима у настојању да се управља међународним односима. У овом случају, актери су владе. Јавна дипломатија је у том случају покушај управљања међународним односима кроз однос актера (влада једне државе) и јавности друге државе или држава. Елементи или компоненте јавне дипломатије јесу: 

слушање (Сун Цу – слушањем владар мора да разумије непријатеља, а данас се то ради испитивањем јавног мњења у одређеним земљама, нпр. Кинеска академија друштвених наука и Центар за Централну и Источну Европу спроводе годишња испитивања јавног мњења у Централној и Источној Европи о перцепцији кинеске економије;



заговарање (информациони центар, прес-конференција);



културна дипломатија – настојање да се представи култура уз очекивање одређених бенефиција које ће услиједити кад се јавности једне земље та култура учини пријемчивом и допадљивом... промоција националног интереса кроз одређене културне активности (нпр. у Русији балет);



размјена (често повезана са културном дипломатијом), академска размјена или културна размјена... за разлику од културне дипломатије није једносмјерна;



средства јавног информисања (CCTV).

Имејл адреса: ljiljana.stevic@unibl.org Nicholas Cull, „Public Diplomacy: Taxonomies and Histories“, The Annals of American Academy of Political and Social Science, Vol 616, Issue 1, 1 March 2008, pp. 31–54. 34 35

Национални имиџ је од великог значаја у међународним односима једне земље. Кина, све забринутија у вези са својим имиџом, све више улаже у јавну дипломатију. Јавна дипломатија, широко гледана, односи се на ангажман једне државе и на њену комуникацију са страном јавношћу. Кинеска јавна дипломатија Кина има властито разумијевање јавне дипломатије и њене улоге у међународним односима. Садржај јавне дипломатије који је привлачан јавности других држава, по мишљењу Џозефа Наја, представља меку моћ једне државе. Моћ је у међународним односима традиционално дефинисана мјерљивим терминима и често се разумјева у контексту војне или економске моћи, економских санкција или финансијских потицаја. Мека моћ се насупрот тврдој описује као позитивна моћ привлачења и убјеђивања. Мека моћ се ослања на позитивне ресурсе које једна земља има. Тако се кинеска перцепција меке моћи базира на привлачности њене културе wenhua ruan shi li, с тим да Кина под културом подразумјева шири концепт – од спорта до умјетности. Такозвана „културна мека моћ“ по кинеском аутору Су Ђину (Xu Jin) јесте „могућност државе да пренесе своју културу на међународном нивоу, што ће довести до разумјевања, симпатија и прихватања културних вриједности“.36 Кинески концепт меке моћи обухвата националну идеологију, спровођење спољне политике и културу. Кинески аутори Јунгниан (Yongnian Zheng) и Чи (Chi Zheng) наводе недостатке у Најевом концепту меке моћи и предлажу алтернативно тумачење меке моћи кроз анализу меке и тврде моћи у међународним односима. У складу с тим, тврде да поимање моћи као меке или тврде зависи од перцепције и осјећаја различитих актера у специфичним ситуацијама.37 Они дефинишу кинеску меку моћ у међународним односима као спољну политику коју карактерише мултилатерализам, економска дипломатија и политика доброг комшије, као и кинески модел развоја за земље у развоју.38 Њихов нагласак је на кинеској спољној политици коју гледају кроз мултилатерализам, економску Xu, Jin, „Zhong-Mei ruanshilibijiao” 中美软实力比较, 2008, Xiandaiguoji guanxi, no 1: 24, p. 29. Zheng, Y. & Zhang, C. (2012). „Sort Power and Chinese soft power“, In: H. Lai & Y. Lu (eds.). China’s Soft Power and International Relations UK, London: Routledge, р. 22. 38 Ibid., str. 22. 36 37

дипломатију и политику доброг сусједа и у складу са дефиницијом коју су поставили и виде је као меку моћ или „мекшу“ у односу на спољну политику САД коју, како објашњавају, карактерише тврда моћ у рјешавању међународних проблема.39 Кинески предсједник и генерални секретар Ху Јинтао на 7. конгресу КПК 2007. године наводи културну меку моћ као оруђе спољне политике КП Кине. Посебно важан сегмент јесте традиционална кинеска култура, којом Кина настоји представити себе као древну цивилизацију, вриједну поштовања, која не пријети другим цивилизацијама. У односу са сусједима у Источној Азији ова традиционална култура представља повезницу између азијских народа, док у западним друштвима представља егзотични приказ кинеских традиционалних вриједности које су засноване на филозофији и меритокрацији. Механизми за промоцију кинеске културне меке моћи, поред медија, тинк тенка (think tank) и академске размјене, јесу и Конфуцијеви институти. Основна порука коју Кина настоји да пошаље јесте да је за разумијевање данашње Кине и њене улоге у глобалним токовима потребно разумијевање кинеске историје филозофије и културе. Познавање језика је пут до стицања овог знања. Џоле Вутноу наводи три имиџа која Кина настоји да промовише путем јавне и културне дипломатије: 

Кина као древна цивилизација вриједна поштовања,



Кина као предводник земаља у развоју,



Кина као одговоран партнер у међународном поретку. Нас у овоме раду интересује промоција првог имиџа путем Конфуцијевих

института, тј. колико активности које организује КИ утичу на перцепцију локалног становништва и прихватање имиџа Кине као древне цивилизације вриједне поштовања. Конфуцијеви институти омогућавају приближавање кинеске културе и језика, што води ка бољем разумијевању кинеских намјера и кинеске спољне политике. Полазници Конфуцијевих института, захваљујући курсевима које похађају, имају позитивнији став о Кини за разлику од групе испитаника која није упозната са кинеским језиком или културом. Садржај културне дипломатије представља меку моћ јер позитивно утиче на перцепцију прималаца.

Ibid., стр. 31.

Главни актери који се баве културом и програмима размјене у кинеској јавној дипломатији јесу Министарство културе, Министарство образовања, Народни институт за спољне послове и Кинеска асоцијација пријатељства са другим земљама. Последња два института уско су повезана с кинеским Министарством спољних послова. Кинеске културне центре као и културне догађаје у иностранству организује Министарство културе. Министарство образовања има најјачу улогу у промоцији кинеског језика као саставног дијела кинеске културе путем Међународног вијећа за кинески језик или Ханбан, који је 2020. године реструктуриран у Центар за учење кинеског језика. Док је Ханбан, који још званично није предао функцију Центру, био састављен од представника 12 државних министарстава и комисија, остаје да се види још увијек непозната структура односа и организације у оквиру Центра. Све ово указује на то да се Кина са државног нивоа бави културном дипломатијом као саставним дијелом јавне дипломатије, те настоји да промовише традиционалну кинеску културу и традиционалне кинеске вриједности као ресурс своје државе и начин промоције имиџа Кине као древне цивилизације. Сједиште Конфуцијевих института подијелило је рад по регионима, а први КИ пилот-пројекат основан је у Ташкенту, у Узбекистану, јуна 2004. године, а затим новембра исте године у Сеулу у Јужној Кореји. Од 2004. године до данас основан је око 541 Конфуцијев институт. Шта су Конфуцијеви институти? Џошуа Курлантцик (Joshua Kurlantzick) сматра да се кинеска дипломатска стратегија састоји из двије цјелине: 1) културна промоција и 2) свепрожимајућа дипломатија.40 Како је већ и било објашњено, под културом се у Кини подразумијева све: од филма, преко спорта до језика и умјетности резања папира. За Кину је кључни наративни опис „конфуцијански“ и зато је важно разумјети и основне поставке конфуцијанске мисли.41 Имиџ и међународни статус врше велики утицај на стратешка промишљања, као и на одабир геополитичких и геоекономских елемената у кинеској

Joshua Kurlantzick, Charm Offensive-How China’s Soft Power is Transforming the World, Yale University Press 2007, pp. 61. 41 Конфуцијанизам се развијао у Кини у периоду зараћених држава, да би био забрањен за вријеме династије Ћин. За вријеме династије Хан постао је службена идеологија Кинеског царства и остао темељем организације свих облика кинеског јавног живота до 20. вијека. Духовни фокус је овај свијет и породица, а не богови или загробни живот. Најважнији трактат конфуцијанизма јесу Конфуцијева дјела Пет класика (Књига промјена, Књига пјесама, Књига историје, Пролећни и јесењи анали, Књига обреда). Конфуцијанизам добија у важности током династије Сонг (Сјеверна 960–1127; Јужна 1127–1297). Јачање конфуцијанизма иде паралелно са протосекуларизацијом социјално-културног живота у Кини. Када је династија Сонг смијенила династију Танг, држава је постала централизована и уведено је правило да државни испити буду кључни инструмент за државну службу.

спољној политици. Представљање свијету „праве Кине“, као и мирољубивих намјера, има циљ да допринесе националном развоју креирања повољних услова за неометани економски развој Кине. Модел рада је прилично специфичан и разликује Конфуцијеве институте од других културних института, нпр. од Британског вијећа, Гетеовог института, „Сервантеса“ (сви они промовишу језик и културу), јер се ослања на локалне учеснике. Наиме, Конфуцијеви институти се оснивају у сарадњи са домаћим универзитетима по принципу да сваки универзитет одабере партнерски универзитет у Кини и заједно иду у процес аплицирања. Сам разлог покретања од 2004. године није познат и не наводи се у литератури, нити у званичним документима. Хартиг наводи два евентуална разлога, један је везан за, како смо навели, поновно јачање идентитета и буђење конфуцијанизма, а други за растуће финансијске моћи Кине.42 Он види оба аспекта као вриједна разматрања, али не и као разлог за покретање цијелог процеса. Поред тога, као премису истраживања он укључује и 16. национални конгрес КПК, када је на чело НР Кине дошао Ху Ђинтао. Тадашњи кинески предсједник наглашавао је конфуцијанизам као извор традиције, те идеју хармоније и хармоничног друштва. Сам назив указује на важност традиције и кинеских вриједности у формирању идентитета и имиџа. Конфуцијеви институти основани су широм свијета упркос чињеници да Конг Зи није био популаран прије неколико деценија, а нарочито за вријеме Културне револуције 1966–1976, када се конфуцијанизам сматрао препреком напретку. Данас, Конфуцијеви институти представљају симбол уједињења и основу за концепт „хармоничног друштва“, који је заправо Конфуцијев концепт.43 Оживљавање конфуцијанизма се види и као јачање кинеског идентитета и као симбол нације у њеном сусрету са глобализацијом. У складу с тим и сам назив Конфуцијевих института има везе са имиџом који Кина настоји да пројектује, као традиционална земља, са континуитетом од преко 4000 година, у којој су традиционалне вриједности дубоко укоријењене. Сами Конфуцијеви институти не баве се конфуцијанизмом, нити се посебно изучава филозофија и етика при овим центрима. Фокус је на језику и промоцији културе, углавном традиционалне кинеске културе, која опет има циљ да полазницима

42 43

Falk Hartig, Chinese Public Diplomacy, The Rise of the Confucius Institute, Routledge, London, 2016, str. 100. Falk Hartig, Chinese Public Diplomacy, The Rise of the Confucius Institute, Routledge, London, 2016, str. 92.

Конфуцијевих института и јавности која прати шта Конфуцијеви институти раде представи слику Кине како је виде они, а не Запад. Конфуцијеви институти организују часове кинеског језика у складу са планом и програмом који се израђује у Ханбану и који је усклађен са Европским референтним оквиром за учење страних језика. Осим часова кинеског језика, сваки КИ организује активности које промовишу кинеску древну културу и традицију, предавања из различитих области и свечаности којима се обиљежавају важни догађаји такође везани за кинеску културу и обичаје. Фалк Хартиг (Falk Hartig) наводи да је, по његовом мишљењу, највећа и најважнија разлика између Конфуцијевих института и сличних институција у свијету сама структурна организација, која подразумијева удруживање са локалним универзитетима. Сама та чињеница за њега има вишеструке импликације не само на појединачне институте и њихове партнере, него више уопштено на кинески начин спровођења кинеске јавне дипломатије.44 Хартиг у овоме види коришћење културе и језика у јавној дипломатији, уз учешће и суфинансирање страних партнера, који на тај начин финансирају кинеску јавну дипломатију. Овај приступ, по његовом мишљењу, усклађен је и рађен по принципу кинеског економског развоја, фазе отварања према свијету од 1978. године. С друге стране, сами универзитети који учествују у овом процесу постају важни актери културне дипломатије и омогућавају боље повезивање и разумјевање НР Кине. Овај механизам културне сарадње вишеструко је користан за све укључене стране. Осим тога, КИ припадају домаћим институцијама и самим тим важно је да раде и на промоцији властитог језика и културе у Кини. Још једна предност за обје стране јесте могућност интеркултуралне комуникације током дужег периода, размјена мишљења и искустава која доводи до бољих резултата и рада у оквиру оба универзитета партнера и двије земље. Кроз свакодневни контакт и рад са колегама у институту и на универзитету та се слика шири. Када говоримо о кинеској култури, такође постоји несклад између разумијевања ових културних активности од стране кинеске стране и домаћина. Док јавност на Западу често посматра кинески плес или пјесме као кич и преферира кинеску модерну умјетност, на основу истраживања која смо спровели међу полазницима активности Конфуцијевог института у БиХ видимо да овдје то није случај и да постоји дубоко разумијевање за 44

Ibid., стр. 92.

традиционалне елементе кинеске културе. Паралелно смо настојали представити и попкултуру која је занимљивија млађој публици, а идеја је била представити модерно кинеско друштво, онако како га млади посматрају, не искључиво једнострану слику коју Ханбан тражи Кине као земље коју карактерише традиционална култура и која се базира на филозофској мисли конфуцијанизма. Сматрамо да су модерни елементи и утицај глобализације на кинеско друштво једнако занимљиви у разумијевању и добијању комплетне слике тога шта Кина данас представља. Закључак Свеукупна организација Конфуцијевих института као алата јавне дипломатије засад погодује објема странама, при чему Кина добија прилику не само да промовише језик и културу, него и да исприча своју страну приче и да представи своју визију не само развоја Кине, него и глобалног поретка. С друге стране, институти земљама домаћинима пружају прилику за учење језика који није био доступан, академски развој у смислу нових истраживања и нових студијских програма, промоцију и умрежавање универзитета у оквиру мреже сарадње земаља, као и успјешнију интернационализацију самих универзитета. Кина такође има предности од оваквог уређења јер користи домаће снаге и особље у земљи домаћина да промовише своје идеје, те остварује одређени утицај у промоцији својих националних интереса. На основу налаза који су добијени у студији случаја на универзитетима у БиХ45 излагање језику и култури већег броја полазника показало се ефикасно у смислу проширења њиховог знања и разумијевања Кине и стицање објективније слике Кине и њеног вриједносног система. Литература CULL, Nicholas. „Public Diplomacy: Taxonomies and Histories“, The Annals of American Academy of Political and Social Science, Vol 616, Issue 1, pp. 31–54, 1 March 2008. HARTIG, Falk. Chinese Public Diplomacy, The Rise of the Confucius Institute, London: Routledge, 2016. KURALTIZICK, Joshua. Charm Offensive – How China’s Soft Power is Transforming the World, Yale University Press, 2007. 45

Истраживање још није званично објављено и дио је докторског рада ауторке.

XU, Jin. „Zhong-Mei ruan shili bijiao“ 中美软实力比较, Xiandai guoji guanxi, no 1, 2008, 24. ZHENG, Y. & Zhang, C. „Sort Power and Chinese soft power“, in: H. Lai & Y. Lu (eds.), China’s Soft Power and International Relations UK, London: Routledge, 2012.

Abstract The paper tackles public diplomacy and introduces the terms public diplomacy and cultural diplomacy as well as their relations to soft power. Further on we shall define the Chinese view on public diplomacy and describe steps China undertakes to promote its public diplomacy. In the final part we will define the role of culture in the public diplomacy and introduce the mechanisms of Chinese public diplomacy.

Драгана Бајић Levy46 докторандкиња Филолошког факултета у Београду КУЛТУРНА РАЗМЕНА ИЗМЕЂУ КИНЕ И СВЕТА – ПОРЦЕЛАН ИЗ ЂИНГДЕЏЕНА Увод У време владавине династије Хан, пре две хиљаде година, отпочела је културна и економска размена између источних и западних цивилизација (Chen б. д.: 2). Робе, трговци и идеје кретали су се копненим и морским Путем свиле, а жеља за дубљим разумевањем међусобних односа послужила је и као средство приближавања људи са различитих континената. Немачки географ Фердинанд фон Рихтхофен 1877. године употребио је израз Seidenstraße (на српском Пут свиле) описујући копнене путеве којима је текла трговинска размена свилом између Кине, Индије и земаља Средње Азије (Марић 2019: 13; Појас и пут, б. д.: 2). С једне на другу страну света преношени су вредни предмети као јединствени

представници територија са којих су потекли, попут парфема из Арабије, бисера из Црвеног мора, свилених тканина и вешто израђених предмета од порцелана, за које се и данас у енглеском језику користи израз china47, и други предмети (Liu 2010: 98; Frankopan 2018: 44). Неки нови светски путници савременог доба диве се њиховој непролазној

лепоти, као што су то некоћ чинили први ходочасници и истраживачи на путу упознавања са особеностима далеких култура. У овом раду покушаћемо да представимо „престоницу порцелана“ (瓷都，cidu) – Ђингдеџен, са 1700 година дугом историјом производње предмета од порцелана (UNESCO ICCSD 2017: 1). С намером да укажемо на значај развоја технике израде предмета од

керамике и порцелана у процесу неговања духовних и материјалних вредности у области примењених уметности некад и сад, осврнућемо се на улогу тих предмета у очувању културне традиције кинеског народа, као и на њихов утицај на стране културе изван Кине. Чврсто настојање да се тековине прошлости сачувају од заборава кроз процес теоријског и Имејл адреса: bdragana5@yahoo.com Термин china на енглеском језику односи се на предмете од порцелана, као и на назив за земљу из које потичу. У време првих сусрета с предметима од порцелана који су трговинским путем пристизали на Запад, страни свет знао је само да долазе из Чангнана (стари назив за Ђингдеџен), те је за све предмете од порцелана почео да се користи израз china (Zhu 2019: 24). 46 47

практичног савладавања знања о старим занатима и народним рукотворинама, уједно представља и један од главних циљева у раду како институција тако и појединаца на пољу културних и креативних индустрија. Кина, као и многе друге земље у свету, последњих година одваја значајна финансијска средства за рад на промовисању културних вредности уметничке и употребне керамике и порцелана у оквиру поменутих индустрија. У том смислу у Ђингдеџену се између осталог организују светске изложбе и одржавају форуми, те се изводе пројекти рестаурације објеката од историјског значаја, као што је спасавање старог и додавање новог сјаја изгледу царских пећи. Кључне речи: Ђингдеџен, порцелан, Центар старих заната и народних уметности

Подела керамике и технолошке карактеристике порцелана Уметници керамике сматрају да керамику можемо поделити на неколико основних техника, које се између осталог разликују и према температури печења, а то су: грнчарија – 850°C, фајанс – 1050°C, мајолика – 1050°C, каменина – 1280°C и порцелан – 1350°C (Стајевић 2001: 20). У књизи Технологија керамике наводи се да су „добре техничке и функционалне карактеристике попут мале моћи упијања воде (мала порозност), велике тврдоће и отпорности према различитим једињенима, али и добра естетска својства...“, неке од главних карактеристика порцеланских предмета (Јокић 2018: 251). У почетку су као основни сировински материјали за прављене предмета од порцелана коришћене природне глине, а у модерно време све се више користе фабрички припремљене глине (Стајевић 2001: 20).

Од времена династије Јуен у Ђингдеџену је коришћена кинеска глина беле боје, на Западу позната као каолин (高岭土，gaolingtu), чији назив се доводи у везу с планином Гаолинг где је ова врста материјала експлоатисана и која се користи за израду предмета од порцелана (Feng, Hu i dr. 2006: 011; Zhang, Cheng i dr. 2015: 10).

Слика 1. Ручно осликавање порцелана48 48Слика

је преузета из текста „How To Choose Authentic Jingdedzhen Ceramics“, https://wildchina.com/2017/02/how-to-choose-authentic-jingdezhen-ceramics/ последњи пут посећено 20. 1. 2021.

Ђингдеџен кроз историју Ђингдеџен се издваја по свом јединственом географском положају – окружен је планинама и кроз њега тече река Чангђијанг (на западу позната као Јангце), а управо глина и вода представљају два главна елемента у процесу стварања предмета од керамике (Feng, Hu i dr. 2006: 008, 009, 016).

Постоје подаци који указују на то да су предмети од порцелана на тој територији прављени већ у време владавине династије Хан (Feng, Hu i dr. 2006: 008). Извесно је да је у време династије Сунг техника израде порцелана у Ђингдеџену била веома цењена, а предмети од зеленкасто-белог порцелана (青白瓷, qingbaici) били су надалеко чувени (UNESCO ICCSD 2017: 3; Zhang, Cheng i dr. 2015: 9). Тадашњи Чангнан је царском одлуком из 1004. године као награду за успехе у производњи порцелана добио нов и данас препознатљив назив, и то према називу за прву годину владавине цара Џен Цунга – Ђингде. Ђингдеџен је средином владавине династије Минг у четрнаестом веку стекао титулу „престонице порцеланске индустрије у Кини“, када су подигнуте званичне царске пећи и радионице за печење предмета од порцелана за потребе царског двора, које су радиле пуном паром све до касног Ћинга (Feng, Hu i dr. 2006: 008).

Слика 2. Ђингдеџен49

Слика је преузета из књиге Jingdezhen – qian nian yao huo bu xi de taoci zhi cheng, стр. 009.

Традиционални поступак израде Сваки поступак у изради предмета представља вештину за себе, а сваки појединац укључен у процес рада сматра се мајстором свог заната и сходно томе обавља њему припадајуће задатке. Поменућемо занимљив податак о томе да се за процес израде једне шоље ангажује и до седамдесет и двоје људи (Feng, Hu i dr. 2006: 024). Таква подела послова у прошлости служила је као гаранција за ефикасно и прецизно обављен рад да би се створили висококвалитетни крајњи производи. Суштинско неговање традиције јесте одлика која ово место чини врхунском „престоницом порцелана“. Табела 1. Фазе у процесу израде предмета50 Кинески

Енглески

Српски

瓷石cishi

Ore

Руда у којој се налази минерал глине разбија се помоћу специјалне направе на водени погон, у том процесу настаје смеса која након сушења добија сиров облик тзв. белих блокова.

脱水tuoshui

Dehydration

Додавањем воде у блокове настаје густа смеса која се испира, затим суши на сунцу и тако припрема за следећи поступак.

揉泥rouni

Mixing

Мешањем смесе избацује се ваздух, а влага се равномерно распоређује у поре материјала.

拉坯lapi

Shaping

Обликовање предмета на ручном колу.

晒坯shaipi

Drying

Предмети се суше на сунцу.

Табела са преводом на српски језик настала је на основу података на енглеском и кинеском који су преузети из књиге Jingdezhen – qian nian yao huo bu xi de taoci zhi cheng, стр. 25–26. 50

补水bushui

To add water

Четкицом и водом отклањају се прашина и вишак материјала са предмета.

装坯zhuangpi

Keeping

Обликовани предмети одлажу се у посебне кутије.

满窑manyao

Setting in a kiln

Пре печења кутије се нижу у посебне делове пећи.

看火kanhuo

Supervision

Надгледање процеса печења врши искусна особа – „надзорник ватре“.

烧窑shaoyao

Baking

На заповест надзорника, радници повремено убацују дрвене цепанице и тако одржавају потребну температуру у пећима.

窑柴yaochai

Setting woods

За ложење пећи користи се боровина исечена на комаде дужине од 23 до 24 cm.

Најважније врсте порцелана Порцелан из Ђингдеџена описује се често речима „бео као жад, светао као огледало, танак као хартија, мелодичан као звук ћинга“, односно на кинеском „白茹玉、明如镜、薄如纸、声如磬“ (Zhu 2019: 27), што само потврђује чињеницу да је изузетна лепота његова највећа вредност и прави разлог огромне популарности коју ужива широм света. Плаво-бели порцелан (青花瓷，qinghua ci), плаво-бели линглонг порцелан (青花玲珑瓷，qinghua linglong ci), који се одликује специфичном декорацијом попут рупица (израз линглонг односи се на рупице), порцелан из ружичасте породице (粉彩瓷，fencai ci), као и порцелан с бојеном глазуром (颜色釉瓷, yanseyou ci), представљају четири традиционалне врсте порцелана настале у Ђингдеџену, за којима је у прошлости владала велика потражња. У време династије Јуен коришћена је технологија бојења предмета наношењем оксида кобалта испод глазуре, те су тако настајали чувени предмети од плаво-белог порцелана који су у Кини и изван Кине сматрани предметима од непроцењиве вредности (Feng, Hu i dr. 2006: 028–029). 38

Слика 3. Посуда, плаво-бели порцелан51

Центар старих заната и народних уметности Ђингдеџен је на основу креативног развоја у области старих заната и народних уметности

2014.

године

уврштен

Унескову

Мрежу

креативних

градова

(创意城市网络，chuangyi chengshi wangluo), те је понео титулу једног од Центара старих заната и народних уметности (手工艺与民间艺术之都，shougongyi yu minjian yishu zhi du) (UNESCO ICCSD 2017: 1). На званичном сајту Министарства културе и информисања (МКИ) Републике Србије постоји податак о томе да је „УНЕСКО Мрежа креативних градова (UNESCO Creative Cities Network – UCCN) створена 2004. године у циљу подстицања сарадње између градова широм света који су улагали у културу и креативност као механизам подстицаја и убрзања одрживог развоја“ (МКИ 2019: 1). Према Извештају мониторинга који је УНЕСКО објавио 2018. године, наводи се да су у Ђингдеџену видљиви резултати улагања у „креативност која представља стратешки значајан фактор за одржив развој града, рад на промовисању заштите и очувања наслеђа традиционалних система старих заната, подршку међународној размени између креативних градова у Кини и изван Кине, као и посвећеност промовисању интеграције и

Слика је преузета са сајта Британског музеја, https://www.britishmuseum.org/collection/object/A_PDF-620.

развоја културних и креативних индустрија, те и других индустрија попут туризма.“ 52 Услед лоше ситуације на тржишту деведесетих година, ручно рађени предмети од порцелана и керамике из Ђингдеџена накратко су изгубили популарност у односу на индустријски произведене предмете у другим градовима који су продавани по ниским ценама (Reigniting porcelain 2019: 5). Уз помоћ кинеске државе и локалне самоуправе последњих година спроведени су пројекти очувања традиционалног наслеђа у Ђингдеџену (Reigniting porcelain 2019: 6). На месту на коме су некaда гореле царске пећи покренут је пројекат рестаурације пронађених објеката и изграђен је Музеј царских пећи Ђингдеџена (Jingdezhen Imperial Kiln Museum) (Crook 2020: 1, 4). Од 2003. године у Ђингдеџену се једном годишње одржава и Међународни сајам керамике који окупља мајсторе керамике и порцелана, студенте, слободне уметнике (Reigniting porcelain 2019: 4) и остале љубитеље примењених уметности. При Институту за керамику у Ђингдеџену, који једини у земљи пружа могућност напредне обуке у области израде предмета од керамике и порцелана (Zhang 2017: 23), 2018. године основана је и прва стручна истраживачка установа која се бави питањима креативног развоја културе керамике и порцелана у Кини. Установа поседује богату базу података о керамици и порцелану која се користи и у међународној културној размени између Кине и других земаља у поменутим областима (Duan i Ning 2020: 280). Ђингдеџен за многе представља место у коме је могуће стећи нова искуства и знања из области традиционалне кинеске културе, па га сваке године посећује око 30.000 представника урбане културе (UCCN б. д.: 2). То су обично страни уметници или талентовани млади људи који се баве израдом порцелана и керамике, у Кини познати као ђингпијао (景漂，jingpiao, у преводу на српски „луталице“ Ђингдеџена), или ђинггуи (景归, jinggui, у преводу на српски „повратници“ у Ђингдеџен) (CONGJINGPIAO 2020: 5, 21). По доласку у Ђингдеџен окупљају се у комплексу Таосичуан (陶溪川, Taoxichuan) или у Међународном селу уметности керамике Санбао (三宝国际陶艺村, Sanbao guoji taoyi cun), јер то су права места где уметност керамике цвета, а уметницима се пружају могућности да слободно уче, размењују искуства и излажу своје радове (CONGJINGPIAO 2020: 15; REIGNITING PORCELAIN 2019: 20, 24). Превод дела текста извештаја преузетог са https://en.unesco.org/creative-cities/sites/creativecities/files/jingdezhen_china_uccn_monitoring_report.pdf, последњи пут посећено 30. 11. 2020, стр. 1. 52

Уметничка, културна и дипломатска улога порцелана из Ђингдеџена Свет је о Кини учио преко предмета од порцелана који су стизали морским и копненим Путем свиле у земље источне Азије, Европе, као и у друге земље, а у којима се, као симболима кинеске цивилизације, огледао понос целог кинеског народа. Крајем владавине династије Минг и током првих година владавине династије Ћинг, постојала је велика потражња за предметима од порцелана у страним земљама која је и довела до повећаног обима производње и извоза из Кине (Feng, Hu i dr. 2006: 046, 048; Zhang, Cheng i dr. 2015: 10). Међу Европљанима владала је еуфорија за предметима од порцелана, лепшим од кристала, те названим „бело злато“ (白色的金子，baise de jinzi) (Zhu 2019: 26). Поседовање предмета који су служили за украс или су коришћени као трпезно посуђе одражавало је статусну моћ и престиж у друштву. Порцелан се користио у специјалним приликама, а добијање предмета од порцелана на поклон представљало је изузетну част (Zhu 2019: 26; Li 2020: 68). У европској индустрији керамике и порцелана догодила се велика промена када је немачки алхемичар Јохан Фридрих Ботгер (Johann Friedrich Böttger) 1709. године коначно успео да проникне у тајну материјала од кога су прављени предмети од порцелана (Munger 2003: 1). У почетку су предмети од европског порцелана попут немачког „мајсена“ (Meissen), или холандског „делфта“ (Delft) прављени према моделу кинеских предмета, те се у њиховом изгледу и начину украшавања јасно огледао утицај кинеског стила на западну културу и уметност (Li 2020: 68). Може се рећи да је кинески порцелан својом ексклузивношћу оставио неизбрисив траг у развоју светске уметности и културе, а у међународним односима имао је важну улогу у приближавању различитих културних идентитета. Кинески председник Ђијанг Цемин, приликом посете Сједињеним Америчким Државама 2002. године, уручио је као државни поклон америчком председнику господину Бушу пажљиво одабран порцелански сет произведен у Ђингдеџену и обележен кинеским карактерима 吉祥如意，jixiangruyi, којима се исказује жеља за остварењем добре среће и задовољства (Feng, Hu i dr. 2006: 088).

Слика 4. Поклон сет53 Пиротска грнчарија и порцелан из Ђингдеџена У погледу културне трговине и размене на глобалном нивоу, НР Кина последњих година доста улаже у развој културних и креативних индустрија. Под окриљем кинеског механизма „16 + 1“ (придруживањем Грчке 2019. године, говоримо о „17 + 1“) (Митровић 2019: 3), 2016. године у Београду је одржан и Први форум из области културних и креативних индустрија између представника НР Кине и земаља Источне и Централне Европе, с фокусом на сарадњу и заједничку будућност на тим пољима (CCIE b. d.: 1–3). Године 2018. отворена је изложба радова кинеских вајара из Макаоа у пиротској Галерији „Чедомир Крстић“. У радовима су коришћени стакло, керамика, порцелан и др. материјали (Панић 2018: 3). Према речима кустоса Музеја Понишавља М. Поповића: „Уметничка вредност и лепота пиротске грнчарије може утицати на савремене ликовне ствараоце који раде на керамици, а и на занатлије – грнчаре без великог искуства. Пиротска традиционална грнчарија је најпознатија у Србији, а веома позната у Европи“ (Поповић б. д.: 15). Полазећи од тога да оба места, Ђингдеџен и Пирот, негују националну традицију, чувају рукотворине и народне обичаје који се преносе с колена на колено, треба пронаћи начин за ближе упознавање локалних уметника керамике и грнчарије, а све ради продубљивања културних веза Кине и Србије.

Слика је преузета из књиге Jingdezhen – qian nian yao huo bu xi de taoci zhi cheng, стр. 088.

Закључак Помоћу модерног и креативног приступа традиционалној техници израде предмета од порцелана и керамике, последњих деценија стварају се радови новог уметничког израза за чији доживљај и разумевање нису потребна додатна тумачења. „Уметнички керамички предмет има у себи облик, боју, фактуру 54, функцију, декоративност и УМЕТНОСТ“ (Стајевић 2001: 68). Надовезујући се на овај исказ, можемо слободно рећи да је због таквих карактеристика керамике и порцелана у савременим културним заједницама могућа комуникација језиком уметничких дела без обзира на порекло, економски статус или политичко опредељење њихових чланова. У том контексту интересантно би било организовати што више сусрета уметника керамике из Србије и уметника из Ђингдеџена, те кроз такав облик културне размене радити на обостраном промовисању културних вредности – српске грнчарије и кинеских техника израде предмета од порцелана. Литература На српском језику FRANKOPAN, Piter. Putevi svile, Beograd: Laguna, 2018. ЈОКИЋ, Бојан. Технологија керамике, Београд: Академска мисао, 2018. МАРИЋ, Бојан. „Немачко-кинески односи у светлу иницијативе ’Појас и пут (БРИ)’“. CIRSD. Последњи пут посећено 5. 12. 2020. са https://www.cirsd.org/en/youngcontributors/nemacko-kineski-odnosi-u-svetlu-inicijative-%E2%80%9Ejedan-pojas--jedanput%E2%80%9C МИТРОВИЋ, Урош. „Доминација преко иновација“, Време. Преузето 25. 1. 2021. са https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1725777 МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. Позив градовима и општинама за подношење пријава за УНЕСКО Мрежу креативних градова у 2019. години. Kutura.gov.rs. Преузето 5. 12. 2020. Са https://www.kultura.gov.rs/vest/1007/poziv-gradovima-i-opstinama-za-podnosenje-prijava-zaunesko-mrezu-kreativnih-gradova-u-2019-godini.php, у тексту изнад помиње се скр. МКИ. МИЋУНОВИЋ, Љубо. Савремени лексикон страних речи, Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, Никшић: Универзитетска ријеч, 1988. ПАНИЋ, Зоран. „Кинески вајари излажу први пут у Србији, Пирот почаствован“, Jugmedia. Преузето 5. 12. 2020. са https://jugmedia.rs/kineski-vajari-izlazu-prvi-put-u-srbijipirot-pocastvovan/

У Савременом лексикону страних речи наводи се да термин фактура значи „начин и техника стварања уметничког дела“. 54

„Појас и пут: Пут свиле у древно доба на копну и мору“, Кина – данас. Последњи пут посећено 5. 12. 2020. на http://www.kina-danas.com/pojas-put-put-svile-drevno-doba-kopnumoru/ ПОПОВИЋ, Милорад. „Пиротска грнчарија“, TO Pirot. Преузето 5. 12. 2020. са https://www.topirot.com/posts/grncarija СИМИЋ, Јасминка. „Економски појас Новог пута свиле: кинески продор на Запад или одговор на азијске изазове“, МП 2–3, стр. 196–216. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/00258555/2015/0025-85551503196S.pdf СТАЈЕВИЋ, Бранислав. Говор глине: уметност керамике на колу, Београд: Сигнатуре, 2001. На страним језицима CHEN, Mimin. Sichouzhi lu ranxieyishu de chuancheng yu chuangxin tan yan. Chengcaizhi lu, n.d. (陈谧敏.丝绸之路染缬艺术的传承与创新探研.成才之路,无注明年分.) Cong „Jingpiao” dao „Jinggui”: qiannianciduzhuqingnianchuangkezhuimeng.(30. 8. 2020). Sohu. Преузето 5. 12. 2020. са https://www.sohu.com/a/415608649_119038 CCIEU. (n. d.). The first China – Central and Eastern Europe Cultural Creative Industry Forum, Serbia, 2016. Creativeculure.eu. Преузето 5. 12. 2020. са https://www.creativeculture.eu/creative-culture-conference-in-belgrade-2016/ CROOK, Lizzie. (16. 11. 2020). Cavernous brick vaults define Jingdezhen Imperial Kiln Museum in China. Dezeen. Преузето 5. 12. 2020. саhttps://www.dezeen.com/2020/11/16/jingdezhen-imperial-kiln-museum-studio-zhu-pei-china/ DUAN, Rongruiи Shuai Ning. Qianxi Jingdezhen yishu ci zai wenhua chanye beijing xia de sheji chuangxin silu. Taocixuebao, 2020. (2/41). (段荣瑞.宁帅.浅析景德镇艺术瓷在文化产业背景下的设计创新思路. 陶瓷学报, 2020 (2/41).) FENG, Guoping, Yinjiao Hu, Jimei Shao. Jingdezhen – qian nian yao huo bu xi de taoci zhi cheng. Beijing: Wuzhou chuangbo chubanshe, 2006. (冯国平.胡银娇.邵继梅.景德镇 – 千年窑火不熄的陶瓷之城.北京.五洲传播出版社, 2006). How To Choose Authentic Jingdezhen Ceramics. (15. 2. 2017). Wild China. Преузето 20. 1. 2021. са https://wildchina.com/2017/02/how-to-choose-authentic-jingdezhen-ceramics/ LI, Haiwen. Zuowei „haisi” wenhua de meijie: Zhongguo waixiao ci de lishi tedian yu xanshi qishi. Huaxia wenming chuangbo yanjiu, 2020. (2/13).(李海文.作为“海丝”文化的媒介：中国外销瓷的历史特点与现实启示.华夏文明从传播研究, 2020 (2/13).) LIU, Xinrui. The Silk Road in World History. New York: Oxford University Press, 2010. MUNGER, Jeffrey. (October 2003). German and Austrian Porcelain in the Eighteenth Century. THEMET. Преузето 20. 1. 2021. са https://www.metmuseum.org/toah/hd/porg/hd_porg.htm Reigniting porcelain traditions in Jingdezhen.(23. 10. 2019). Xinhua. Преузето 30. 11. 2020. са https://www.globaltimes.cn/content/1167715.shtml THE BRITISH MUSEUM. (n. d.). Jar. Britishmuseum.org. Преузето 20. 1. 2021. са https://www.britishmuseum.org/collection/object/A_PDF-620 UNESCO CREATIVE CITIES NETWORK. (n. d.). Monitoring Report 2018. UNESCO.ORG. Преузето 5. 12. 2020. са https://en.unesco.org/creative-cities/sites/creative-

cities/files/jingdezhen_china_uccn_monitoring_report.pdf, у тексту изнад помиње се скр. UCCN. UNESCO ICCSD (22. 1. 2017). Shougong yi yu minjian yishu zhidu – Jingdezhen. UNESCOICCSD. Преузето 5. 12. 2020. са http://www.unesco-iccsd.com/zh/news/details/55 XUE, Yanwenи Li Na. Ruheba Zhongguo chuantong wenhua dui wai baodao zuochu xinyi? Zhongguo jizhe, 2019. (薛艳雯.李呐.如何把中国传统文化对外报道做出新意？中国记者，2019) ZHANG, Peter. Jingdezhen, the home of porcelain, Shine. (8. 12. 2017) преузето 30. 11. 2020. са https://www.shine.cn/feature/art-culture/1712087574/ ZHANG, Ganlin и Zhou Cheng, Qingli Wang. Jingdezhen’s Ceramic Civilization: The Past and Today. 2015 International Conference on Humanities and Social Science Research. Atlantic Press, стр. 9–14. Преузето 30. 11. 2020. https://www.atlantis-press.com/article/25840496.pdf ZHU, Hong. Jingdezhen taoci de lishi diwei yu fazhan zhanlüe. Nanchang shifan xueyuan xuebao (shehui kexue), 2019 (1/40). (朱虹. 景德镇陶瓷的历史地位与发展战略. 南昌师范学院学报（社会科学），2019 (1/40).)

Резиме Ђингдеџен представља посебно место у Кини које носи титулу престонице порцелана. Захваљујући континуираном улагању кинеске државе у развој културних и креативних индустрија, укључујући и област примењених уметности, Ђингдеџен је 2014. године уврштен у Унескову Мрежу креативних градова и представља један од светских центара старих заната и народних уметности. Циљ овог рада јесте да кроз кратак историјски преглед укаже на значај различитих врста порцелана из Ђингдеџена и традиционалног поступка њихове израде, те да објасни улогу коју савремене активности попут изложби и форума имају у очувању традиционалног наслеђа. У овом раду указаћемо и на потребу да се организују сусрети уметника керамике из Србије са уметницима из Ђингдеџена и тако омогући обострано промовисање културних вредности.

Abstract Jingdezhen has a special status in China and was awarded the title of the porcelain capital. Dedicated work of Chinese government in developing cultural and creative industries, including the field of applied arts, resulted in the inclusion of Jingdezhen in the UNESCO Network of Creative Cities in 2014. It is also one of the world’s centers of crafts and folk arts. The purpose of this paper is to point out the importance of different types of porcelain, as well as the traditional production process, through a brief historical overview, and to explain the role ofcurrent activities, such as exhibitions and forums,in preserving the traditional heritage. In this paper, we will also point out the need to organize the meetings of ceramic artists from Serbia with artists from Jingdezhen and thus enable the mutual promotion of cultural values.

Наташа Пешић55 Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду ПОДУЧАВАЊЕ КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА У УСЛОВИМА НАСТАВЕ НА ДАЉИНУ Увод На Филозофском факултету у Новом Саду кинески језик је уведен као предмет по избору 2015. године, у сарадњи са Конфуцијевим институтом. У условима неповољне епидемиолошке ситуације узроковане ковидом 19, у зимском семестру школске 2020/21. године, на овом факултету је дата препорука да се настава одржава онлајн, и то комбинацијом синхроног и асинхроног облика рада са студентима. Онлајн модалитети који се користиие у настави кинеског језика јесу Мудл (асинхроно, односно настава у флексибилном времену студената) и Зум (настава у реалном, фиксном времену). Кључне речи: кинески језик, настава, онлајн, проблеми, решења

Апликација Зум Апликација Зум има широко распрострањену употребу јер може да служи и као виртуелна учионица, где имамо могућност остваривања директне комуникације са студентима, као и дељења са њима аудио, видео и текстуалног материјала. Ова апликација се у настави користи за све што не може да се уради асинхроно, а то су у случају наставе кинеског језика говорне вежбе, али и вежбе усвајања кинеских карактера. Бела табла, коју имамо на располагању у овој апликацији, пружа могућност исписивања карактера, а опција „чет“ могућност за њихово лакше усвајање, што се код нас у раду са студентима показало као изузетно корисно. С обзиром на то да студенти кинески уче као изборни језик, акценат није стављен на меморисање карактера већ на њихово препознавање, што ова опција на Зуму у великој мери стимулише. Што се тиче говорних вежби, поделу студената у дискусионе групе, у којима могу да се припреме за различите теме, већина студената са задовољством прихвата. Они добијају одређено временско ограничење у којем треба да у групи или у пару припреме излагање задате теме. 55

Имејл адреса: natasa.pesic@ff.uns.ac.rs

Платформа Мудл Садржај наставе преко платформе Мудл (аудио, визуелни, текстуални, као и различите врсте вежби) студенти могу да испрате у флексибилном времену, али да задате вежбе ураде до рока који је дао наставник. Ресурси на Мудлу треба да буду тако креирани да имају интеракцију са студентима.

Слика 1. На Слици 1. дат је приказ 6. лекције за прву годину, где је приложена ППТ презентација, која је снимљена у видео-формату, а у којој се обрађују нове речи и граматика, затим текст лекције у текстуалном и аудио-формату, вежба утврђивања вокабулара преко алата Едукаплеј, интерактивне вежбе за граматику и завршни задатак, који студенти треба да предају до следећег предавања. Истакли бисмо опцију Упитник на платформи Мудл, која даје могућност да сазнамо шта студенти мисле и да извршимо одређене промене у току наставе и на тај начин побољшамо њен квалитет. Изазови наставе на даљину Учење је друштвени процес и изолација не води успешном образовању, међутим, немају сви студенти одговарајуће техничке могућности да редовно присуствују онлајн предавању у реалном времену, тако да је за асинхрону наставу потребно обезбедити

различите врсте материјала за учење. Проблем представљају они студенти који из различитих разлога не похађају наставу ни у асинхроном ни у синхроном облику. Разлози су разни. Известан број је оних који се тешко прилагођавају настави на даљину јер су навикли на традиционални модел. Присутан је и мањи број оних који због недовољне техничке писмености нису у могућности да прате овај вид наставе или из личних разлога не могу да активно учествују на синхроном предавању (не могу да укључе микрофон, немају комодитет у просторији у којој им је опрема и слично). Уочили смо и да код одређеног броја студената постоји извесна нелагода да се активно укључују у току онлајн предавања, иако та врста проблема није постојала код традиционалног облика наставе. Нестабилан интернет, који понекад отежава пуштање видео и аудио записа, прекиди који онемогућавају да се јасно чује изговор, као и искључивање Зума после 45 минута, додатно отежавају ефикасност наставе. Својеврстан је изазов креирање садржаја који омогућава активно учење, а његова припрема захтева од наставника више времена и више личног усавршавања. Потребно је наћи праву равнотежу и понудити само оно што је неопходно, искључити додатно како не бисмо довели до когнитивног оптерећења. Ако се употребљавају сврсисходно, аудио и видео елементи могу да оживе текст, да повећају ангажованост студената и њихову мотивацију да се укључе у рад, што у великој мери утиче на резултате учења. Могућа решења Због специфичности кинеског језика, важно је да се и у условима наставе на даљину одржавају говорне вежбе, вежбе слушања и вежбе меморисања карактера. Уз помоћ апликације Зум могу се радити „некласични“ диктати, којима се у ствари вежба препознавање карактера, тако што студенти преко опције „чет“ куцају издиктиране карактере или реченице бирајући опцију да њихов одговор види само наставник. За говорне вежбе су ефективне већ поменуте дискусионе групе на Зуму. Велику помоћ у усвајању градива пружају и различити е-алати, који утичу на повећање мотивације и ангажовања ученика, чинећи наставни процес лакшим и једноставнијим. 

Квизлет (quizlet.cом) јесте изузетно користан алат за израду квизова, флешкартица и других сличних игара. У настави кинеског језика препоручујемо га студентима за утврђивање новог вокабулара.

Слика 2. На Слици 2. дат је примет употребе картица, које с једне стране имају реч исписану фонетски, латиничном транскрипцијом (pinyin), и њен превод, а са друге стране исту ту реч дату само на кинеском карактеру. Занимљиво је да ова игрица има опцију и звучног записа. Алати за прављење анкете Poll maker (www.poll-maker.com) јесте алат који превасходно служи за прављење анкете, али може да се корисити и за постављање кратких брзих питања током предавања. Њему је сличан Ментиметер (www.mentimeter.com), који кориснику омогућава постављање питања и прикупљање повратних информација за време презентације. Студенти своје одговоре уносе преко мобилних телефона, попут алата Кахут.

Слика 3. На Слици 3. може се видети пример употребе Ментиметра, где смо током утврђивања класификатора поставили питање на које је требало да студенти у току наставе изаберу један од три понуђена одговора, а потом је резултат анализиран и тако је на ефектан начин утврђена употреба задатог класификатора. Апликације за разноврсне интерактивне садржаје Едукаплеј (www.educaplay.com) пружа могућност израде укрштеница, игара за повезивања појмова, прављења интерактивног видеа и многе друге занимљиве и корисне садржаје. Издвојили бисмо прављење интерактивног видеа, који је погодан и за синхрони и за асинхрони облик наставе. У току приказивања унапред одабраног видео-садржаја, праве се паузе на претходно одређеним местима и постављају се питања везана за сам садржај, а само одабиром тачног одговора студенти могу наставити са овом активношћу.

Слика 5. На Слици 5. дат је такође пример употребе овог алата у настави. На почетку предавања, приликом утврђивања вокабулара пређене лекције, студентима је подељен линк за игру у којој су имали задатак да у што краћем року повежу карактере са њиховим значењем. По истеку времена, анализирали смо заједно извештај о успешности испуњавања датог задатка и још једном утврдили речи дате лекције. Алат сличан Едукаплеју јесте и Х5П (www.h5p.org), који је једноставан за употребу и нуди такође разноврстан интерактивни садржај. Закључак Подучавање кинеског језика на даљину доноси нови облик рада и, уз све наведене изазове са којима нас суочава, нуди велику предност у односу на традиционални облик наставе, а то је интерактивност и велика ангажованост студената током наставног процеса. Активирањем студената у онлајн настави повећава се њена ефективност, а њеном имплементацијом у традиционални облик наставе унапређује се и њен квалитет.

Литература BOSKIC, N., Starcher, K. i dr. Accessibility and Universal Design: Education for a Digital World: advice, guidelines, and effective practice from around the globe, Vankuver: BCCampus, 2008, 143–180. 吕必松。汉语和汉语作为第二语言教学 . 北京，北京大学出版社，2007. 卢福波。对外汉语教学试用语法。北京，北京语言大学出版社。2011. Shen H. Helen, Tsai, Chen-hui i dr., Teaching Chinese as a Second Language: Vocabulary Acquisition and Instruction.Peking, Peking University Press, 2011. ZHAN, H., Cheng, H. „The Role of Technology in Teaching and Learning Chinese Characters“, International Journal of Technology in Teaching and Learning, 10(2). Retrieved from https://commons.erau.edu/publication/1097, 2014. Резиме Услед неповољне епидемиолошке ситуације узроковане ковидом 19, у зимском семестру школске 2020/21. године, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду уместо наставе у учионици прешло се на онлајн наставу. Неопходно је познавање тренутне ситуације онлајн наставе кинеског језика у овом периоду и уочавање проблема како би се побољшао квалитет подучавања кинеског језика у условима наставе на даљину. У овом раду ћемо анализирати тренутну ситуацију са онлајн подучавањем кинеског језика, као и актуелне проблеме, а потом и предложити одговарајућа решења.

摘要由于受到新型冠状病毒的影响，诺维萨德大学哲学院自2020/2021年冬季学期饱受无法面授授课的残酷问题，因此纷纷打出了线上教学的战略。要了解疫情期间线上汉语教学模式的现状，找到问题所在，才能有效提高线上汉语教学的质量。本文针对线上汉语教学模式目前的现状与存在的问题进行分析，然后提出相应的解决对策。

Aња Мудреновић Конфуцијев институт Универзитета у Бањој Луци56 Бања Лука ПРЕДНОСТИ И МАНЕ РАЗЛИЧИТИХ МЕТОДА ПОДУЧАВАЊА КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА Кључне ријечи: метода, подучавање, предности, мане, полазници, кинески језик

Од оснивања Конфуцијевог института Универзитета у Бањој Луци у јануару 2018. године, преко 500 полазника је присуствовало курсевима кинеског језика и културе. Ту убрајамо полазнике свих узраста: полазнике предшколског узраста, ученике основних и средњих школа, студенте Универзитета у Бањој Луци, као и запослене особе које због посла или других интересовања желе да изучавају кинески језик и упознају се са кинеском културом. Предавачи кинеског језика на Конфуцијевом институту Универзитета у Бањој Луци јесу локални синолози и лектори из Кине, односно изворни говорници. Циљ овог рада јесте да, кроз искуства професора и полазника Конфуцијевог института Универзитета у Бањој Луци, представи основне и најчешће коришћене технике подучавања кинеског језика у оквиру Конфуцијевог института, као и да истакне предности и недостатке сваке од метода подучавања и дâ препоруке за будући рад. Током

трајања

курсева

кинеског

језика,

полазници

су

се

служили

стандардизованим уџбеницима ХСК, који обухватају укупно шест нивоа. Поред тога, коришћени су и други извори, попут видео и аудио записа и различитих текстова са кинеских веб-страница. За полазнике предшколског и основношколског узраста користе се уџбеници и наставни материјали прилагођени том узрасту. Различит узраст, мотиви и интересовања полазника условили су различите приступе подучавању кинеског језика. Методе које се користе код дјеце предшколског и основношколског узраста другачије су од оних које користимо у настави са старијим полазницима. Осим тога, методе рада локалних професора и кинеских лектора такође су другачије, али наш рад се темељи на заједничким приступима који се користе у настави. 56

anja.mudrenovic@unibl.org

Методе подучавања страних језика представљају дизајн који предавач користи у настави. Дијеле се на конвенционалне и алтернативне методе, а процес учења обухвата професора, ученике и наставни материјал којим се професор служи. Методе подучавања језика међусобно се разликују, али циљ сваке од њих је исти, а то је да оспособи полазнике да се користе језиком без страха и психолошких баријера које су видљиве на почетку учења. Специфична природа кинеског језика, веома мали број сличности са нашим језиком, јединствено знаковно писмо и велики број карактера условили су различит приступ подучавању овог далекоисточног језика. Поред тога, методе које се користе такође зависе од узраста полазника, од мотива за учење кинеског језика и од нивоа познавања. Кроз рад са полазницима Конфуцијевог института Универзитета у Бањој Луци издваја се неколико најчешће коришћених метода подучавања кинеског језика које ћемо у даљем тексту детаљније обрадити: 

граматичко-преводилачка метода,



директна метода,



когнитивна метода,



метода учења покретом (најчешће се користи код најмлађих полазника).

Граматичко-преводилачка метода једна је од основних метода подучавања страног језика и највише се користи са полазницима који тек почињу са учењем кинеског језика. Полазницима је потребно објаснити функцију одређених врста ријечи у реченици. Кинески језик садржи врсте ријечи које не постоје у српском језику, као што су класификатори и многе рјечце, те је потребно системски приступити градиву. У почетном стадијуму учења кинеског језика улога професора је пресудна. Потребно је полазницима приближити специфичан ред ријечи у кинеској реченици, улогу сваке ријечи и њену функцију. Ту се често сусрећемо и са буквалним преводом како би полазници савладали основе граматике која се умногоме разликује од свега што постоји у нашем језику и осталим индоевропским језицима. Недостатак ове методе јесте мањи фокус на говорном језику, комуникацији и међусобној интеракцији, што може да доведе до психолошке блокаде код полазника који су на почетном нивоу знања. Предавач је тај који највише говори, и то углавном користећи матерњи језик, а не кинески. Осим тога, многи сматрају

да је граматичко-преводилачка метода застарјела, али она ипак има своје мјесто у подучавању страних језика, нарочито на самом почетку. Директну методу подучавања највише користе изворни говорници, лектори из Кине. Ова метода се темељи на директном контакту између ученика и предавача кроз разговор на страном језику, док је употребу матерњег језика потребно свести на минимум. Поред разговора, полазници се охрабрују да користе мимику, покрете, асоцијације и све оно што им може помоћи да лакше савладају циљано градиво. Граматика се учи кроз саму конверзацију радије него као посебна јединица, а стално се уводе нове ријечи и проширује вокабулар. Оно што је веома важно јесте нагласак на тачност изговора, и то је посебно видљиво у кинеском језику. С обзиром на постојање и специфичност тонова у кинеском језику, слушање и разговор са изворним говорницима представљају велику предност у учењу. Недостатак директне методе јесте стална потреба за изворним говорницима, што није увијек изводиво. То се посебно види у садашњој ситуацији пандемије вируса корона. Такође, мање се користи наставни материјал, а више додатни извори. Некоришћење матерњег језика представља проблем јер су често потребни локални професори који много боље разјасне одређене граматичке јединице. Полазници који су све вријеме радили само са кинеским професорима могу да имају проблем недовољног познавања одређених дијелова граматике и врста ријечи. Когнитивна метода се показала као једна од најуспјешнијих метода подучавања кинеског језика. Темељи се на принципу покушаја и грешке. Когнитивна метода припада комуникацијском приступу, сваки ученик је активан субјекат учења језика који сам ствара и учи нове језичке конструкције, а улога наставника је да усмјерава и даје савјете. Сама метода је настала седамдесетих година двадесетог вијека, под утицајем когнитивизма и учења Ноама Чомског. Ова метода се одлично показала, посебно на часовима конверзације чији је циљ ширење вокабулара и ослобађање од страха и психолошких баријера. Једини недостатак ове методе јесте занемаривање писаног језика, који представља велик и важан сегмент у кинеском језику. Метода учења покретом највише се користи са полазницима предшколског и основношколског узраста. Она почива на изговарању упутстава на кинеском језику које затим ученици извршавају или показују. То су у почетку једноставне наредбе, попут ,,сједи“, ,,устани“ итд., а како се повећава ниво знања кинеског језика, тако се и наредбе

усложњавају. Главни недостатак ове методе јесте немогућност праћења наставног плана и програма, који је веома битан за савладавање градива кинеског језика. Углавном се ослања на машту и креативност наставника. Ова метода не захтијева коришћење уџбеника и добар је избор кад је потребан предах од стандардног начина подучавања и праћења плана и програма. У овом раду набројали смо методе подучавања које се највише користе са полазницима Конфуцијевог института Универзитета у Бањој Луци. Ово су само неке од основних метода којима се служе предавачи страних језика. Кроз искуства професора кинеског језика и полазника Конфуцијевог института можемо закључити да је најбољи приступ комбинација свих метода подучавања кинеског језика. Полазници Конфуцијевог института Универзитета у Бањој Луци различитог су узраста, мотива и интересовања и представља велики изазов за предаваче да организују наставу која је прилагођена сваком од полазника. У условима пандемије вируса корона, због недостатка изворних говорника и кинеских лектора, локални предавачи морају да користе много различитих извора и технологија како би приближили изговор кинеског језика полазницима. Поред тога, након периода ентузијазма, који је нарочито видљив на почетку учења кинеског језика, потребно је ,,осјетити“ тренутак када треба увести нове методе и испробати другачије приступе. На овај начин полазницима је омогућен константан напредак уз труд и рад, а предавачи могу да прате напредак сваког полазника. Литература RICHARDS, J. C., Rodgers, T., S. Approaches and Methods in Language Teaching, Cambridge University Press, 2014. FAUZIATI, E. Introduction to Methods and Approaches in Second or Foreign Language Teaching, Universitas Muhammadiyah Surakarta, 2008.

总结

巴尼亚卢卡大学孔子学院自开办以来，致力于开设多种多样的汉语课程：幼儿园汉语启蒙教学课程，中学汉语课程，大学成人课程，企业培训课程等等。目前参加了汉语和中国文化课程的学生已有500多名。在巴尼亚卢卡大学孔子学院教授汉语教程的的既有中国老师，也有外国老师。在与学生的合作中，主要引入了几种常用的汉语教学方法：语法翻译教学法，直接法，认知法，身体反应法等。在本文中，我们概述了每种汉语教学方法的基本优点和缺点。

Татјана Шуковић57 Филолошка гимназија Београд ИЗВЕСНИ ПРОБЛЕМИ У ОБРАДИ СТРУКТУРНЕ РЕЧЦЕ ДЕ (的) (Показни пример предавања у којем се користи уџбеник Ген во сју ханји) Кључне речи: атрибут, атрибутска речца у кинеском језику, методика наставе

Сви ми који предајемо кинески језик као први страни језик у средњој школи користимо исти уџбеник Ген во сју ханји и знамо да на атрибутску структурну речцу наилазимо у шестој лекцији прве књиге. Речи које смо обрадили до тог тренутка нису довољне да бисмо могли да изразимо сложеније реченичне структуре и богатији садржај. Управо због овог малог вокабулара предавач је у недоумици да ли да одмах обради све видове употребе структурне речце или да се ограничи, у првој фази, на једну од основних употреба – изражавање присвојног односа, који се може лако изразити са овим скромних вокабуларом. Подсећамо да су до тог тренутка ученици учили само један придев, који је притом једносложан, те ретко користи структурну речцу у формирању описног атрибута. Постоји и двоумљење да ли да ученике одмах уведемо у употребе речце најтеже преводиве на српски језик, за коју употребљавамо односне реченице. Зар нисмо сви користили управо једноставну основну синтаксичку структуру субјекат–предикат–објекат и одсуство деклинација и конјугација у кинеском језику као доказ о „једноставности” кинеске граматике као великог олакшања након увида ученика у комплексности писма и изговора тонова, који изгледа застрашујуће на самом почетку учења. Искуство ипак говори да, ако се овај аспект коришћења не обради на почетку, касније се често заборавља и уноси забуну у преводу. Зато препоручујемо да кренемо храбро, увек се потпомажући филозофским аспектом овог питања: да је основна реченична структура иста јер је то одраз општег људског размишљања, а да су украси,

Имејл адреса: tsukovic@yahoo.com

атрибути и прилошке одредбе, углавном на другачијим местима јер су то изражаји националних особености. Структурна речца 的 користи се као атрибутивна речца и налази се испред главне речи, а уводи речи које одговарају на питања какав, чији и од чега. Приликом предавања, наводимо и примере у српском језику који траже превод на кинески језик уз коришћење ове структурне речце. Тиме правимо корелацију са српским језиком, који није ту само ради форме и испуњавања задатака методике наставе, већ је пракса показала да ученицима помаже да дуже памте одређена правила матерњег језика када се осветле са једне потпуно друге стране, из аспекта страног језика, те их готово виде новим очима. Кроз структуру превода односне реченице, која се у кинеском језику изражава синтагмама уз помоћ ове структурне речце, можемо видети зашто смо говорили о могућем збуњивању ученика. Атрибут и главна реч синтагме мењају место, врше „рокаду”, а на месту односне заменице користи се структурна речца о којој је реч у овом предавању. Реченице које можемо да користимо да бисмо илустровали ову примену помало су рогобатне, чудне, али неопходне у усвајању структуре ових реченица. Ту можемо напоменути тај парадокс у којем су прве реченице које се уче у страном језику заправо мало коришћене у свакодневном говору, а служе за увођење у изговор и синтаксу. У међувремену, након уводног предавања о атрибутској структурној речци, обрађују се још две лекције, које нам олакшавају изналажење нових примера за ову употребу. (Примери реченица у презентацији.) Следећи проблем се јавља када ученици усвоје превод синтагми, када почнемо да преводимо реченице у којима постоји односна реченица. Тада долази до једног феномена где ученици, у страху да ће нешто заборавити, почињу да премећу целокупну реченицу. Објекат се замењује субјектом, мешају се „бабе и жабе”, тј. „субјекат и објекат”. У страху, логика отказује, па им пре него што се знање слегне морамо дати „трик” који ће у преводу реченица користити и избећи ову замку. Прво правило: пронаћи предикат реченице и написати га у средини, а онда свако остаје са своје стране ограде, субјекат пре предиката и објекат након њега. Након ових обрада и вежбања, обрађене су још две лекције, које даље проширују вокабулар. Сада морамо и да наведемо правило распореда речи у сложеном атрибуту.

Сложени атрибут је онај у којем има скоро свака врста употребе атрибутивног де, од описног, у који укључујемо и описе односним реченицама, до присвојног. Даље нам ништа друго не преостаје до сталне вежбе у покушају да проникнемо у овај далеки и надасве занимљиви језик, увек се заједно са ученицима одушевљавајући језичким решењима изражавања мисли и граматиком као математиком националног менталитета. Литература ЛУ, Шусјанг, 现代汉语八百词， Пекинг: Шангву јиншугуан, 2004. ЛИ, Деђин, Ченг, Меиџен, 外国人实用汉语语法， Пекинг: Синолингуа, 1988. ЛОМПАР, Весна, Антић, Александра , Граматика 2, Београд: Клет, 2020. РАЗИЋ, Дејан, Кинески језик, Београд: Завод за уџбенике и научна средства, 1983.

Маријана Марковић58 Карловачка гимназија Сремски Карловци МЕТОДЕ ПОДУЧАВАЊА КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА – ПРОБЛЕМИ И ИЗАЗОВИ Подучавање кинеског језика у Карловачкој гимназији „у доба короне“ Кључне речи: подучавање, кинески језик, Карловачка гимназија, учење на даљину, квалитет образовно-васпитног процеса, мотивација

Услед тренутне епидемиолошке ситуације у земљи, премда је обустављен непосредни наставни рад, није прекинут образовн-васпитни рад са ученицима и унапређивање квалитета рада наставног особља. Оно на чему сви морамо инсистирати као људи јесте унапређење умног и душевног делања, начина живљења свакога од нас, без обзира на фактор пандемије. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије препоручило је и организовало реализацију програмских садржаја општеобразовних и стручних предмета кроз учење на даљину. У складу са својим могућностима и ресурсима за подршку у учењу на даљину, Карловачка гимназија је од самог почетка сваком наставнику предметне наставе омогућила да осмисли лични, прилагођени начин рада у остваривању садржаја прописаних програма наставе и учења са јасно постављеним исходима. Избор начина Одлуком Педагошког колегијума, сви едукативни садржаји за учење на даљину, које свакодневно емитујемо или шаљемо својим ђацима од 17. марта, били су посредством изабране платформе Гугл учионица (Google Classroom). Међутим, нису сви били у могућности да приступе овој платформи из различитих разлога, па се настава одржавала путем расположивих канала комуникације и дигиталних алата. Крајњи резултат је свакако био успешно савладан предвиђени план и програм који се прилагођавао из недеље у недељу у складу са актуелним околностима рада. Након завршене школске године, било је више него

karlgimnazija@yahoo.com, majandric@gmail.com

довољно времена за размену искустава, дигиталну едукацију и усаглашавање начина рада који је најбољи за све. Почетком септембра, школа је активирала услугу Google G Suite for Education, која је решила већину проблема са којима смо се као корисници различитих платформи суочавали. Тако смо поред Гугл учионице добили: 

неограничен онлајн диск за похрањивање података уз приступ различитим нивоима складиштења;



неограничен број налога за наставнике и ученике са побољшаном верзијом Gmail-a, без огласа које користи прилагођени домен;



Google документи/табеле/презентације: приступ документима, табелама и презентацијама преко диска где се све лако креира и дели;



календар и драјв (Calendar, Drive) једноставно се интегришу са Gmail-ом за креирање или реакцију на догађаје и лако прикључивање датотека;



Meet за укључивање у видео-наставу у реалном времену или за снимање часа за одложено гледање једним кликом на линк Учионице;



чет за разговор са свим корисницима заједничког домена Карловачке гимназије (уз могућност додавања спољних корисника – стручних сарадника, родитеља... обичним позивом у чет)...

Ово су само неке од услуга које су на располагању, а коначно смо, уместо минимум три – добили једну једину платформу која испуњава скоро све услове за рад. Спровођење образовно-васпитног процеса Ова школска 2020/21. година почиње у комбинованом моделу извођења наставе, са свега 5 одсто ђака који се опредељују за онлајн рад, на радост свих оних којима недостаје непосредни контакт, па макар са ђацима то било сваке друге недеље. Предавачи одлазе на посао сваки дан, неки с радошћу, неки са страхом, али школство функционише уз прописане мере. Поред рада у школи, све нас после наставе чека бар дупли број радних сати јер треба поставити материјале за оне који нису били уживо на настави, већ нас чекају у „виртуелним учионицама“.

Прописане мере знатно отежавају традиционалну блискост и узајамну доступност карловачких професора и ђака, кроз формалне и неформалне разговоре и дискусије, па се поново сви довијамо користећи разне видове електронске комуникације преко раније коришћених апликација: Viber, Messenger, Skype, Hangouts, Discord, Gmail... ко је већ како навикао. Предавачи како би изашли у сусрет сваком ученику који има било какву недоумицу, наставну или животну, у сваком случају у едукативне сврхе, а ђаци увек жељни подршке и размене и/или потврде својих размишљања. Сви се прилагођавамо новом начину живота и рада. До јуче „немогуће“ постаје изазов сада када смо установили да је све могуће. Они који су се континуирано усавршавали и иначе примењују иновације у настави, спремно су дочекали све новине. Други део предавача је „преко ноћи“ преузео многе улоге у којима се никада досад није (с)нашао, али смо сви морали своје домове претворити у „привремене наставне кабинете“ и укључити своје породице у већи део образовно-васпитног процеса који спроводимо. Шта смо добили Сада већ вишемесечно искуство, уз национална истраживања које спроводи МПНТР, јасно раздваја предности и недостатке метода учења на даљину. Оно што се истиче јесте да је процес учења у рукама ученика, док су предавачи они који обезбеђују изворе и нуде разне врсте могућности и техника рада, што нас чини модераторима овог процеса. Све време смо у контакту како бисмо једни другима олакшали процес стицања нових знања и компетенција, како школских, тако и животних. Ученик развија кључне и међупредметне компетенције, а предавач има редован увид у исход свог рада. Чак је и недостатак комуникације са учеником нека врста информације на коју се одмах реагује. Добре стране ове врсте учења и подучавања јесу и то што сви усвајамо и делимо знања својим темпом, на месту и у време када нам одговара. У ситуацији када наиђемо на тешкоћу, можемо паузирати, поново покушати путем друге технике или отворити исти садржај у другом виду презентације, пустити други снимак лекције, отворити нову страницу на интернету и тако наћи начин за решење свих наставних недоумица и савладавање градива. Такође, сваки учесник добија могућност да се прави да интернет не ради или да интернет веза има одређене мањкавости у одсудним моментима.

У припреми наставе имамо сву слободу и разне могућности да за исту наставну јединицу припремимо доста различитих извора, да подржимо изврсност сваки час, уместо само на часовима додатне наставе, тако што заинтересованим ученицима поред основног градива понудимо додатне садржаје. То што већи део ђака од почетка није прочитао ни 50 одсто постављеног материјала за редовну наставу мене не спречава да се надам и правим материјале, јер увек имам златни сат времена вишка да се бавим изврснима. У најгорем случају, креирам материјал који увек могу користити уз одређене корекције. Предност је и могућност да се свакоме пошаље прилагођен задатак и приликом прегледа образложи коригована грешка уз индивидуалне коментаре. Тако се јасно утврди проблем код ученика који га имају и може им се одмах понудити решење у виду допунског садржаја. Већина ученика који иначе имају проблем са учењем то никада не прочита, но када већ имам могућност да решим проблем – ја то и урадим. Неко ће некада свакако то прочитати, поготово што у методологији учења и корекције решења јесу универзална. Настава је на тај начин индивидуализована на дневном нивоу, што је у редовној настави немогуће. Наставни садржај по мери сваког ученика, нажалост, онемогућава изговоре да неко о нечему није био обавештен – јер постоји писани траг о свему. Избегнуте су све врсте ситуација решавања дисциплинских проблема на часу. Кључна активност је: увек доступна размена информација. Питања се могу поставити одмах, чим настане дилема, и на сва питања се добија одговор. Наставник одговара одмах, а ученик благовремено. На основу праћења реализације наставе на даљину у прве две седмице ванредног стања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило је допис школама у коме се, између осталог, указује на то да су наставници врло професионално и одговорно прихватили промену начина рада, која се између осталог огледа у: „изналажењу начина да и ученици који немају могућност да користе канале комуникације на даљину добију потребну помоћ у учењу и да су наставници развили пригодне системе за праћење напредовања ученика, кроз белешке о резултатима учења, залагању и понашању ученика током учења и током комуникације са наставницима и другим ученицима”. Друга страна ове златне медаље за рад јесте на основу повратних информација добијених од родитеља: „у условима наставе на даљину деца добијају значајно више

домаћих задатака него у редовним условима, градиво је сложеније и обимније; оцене су нереалне, знање је површно; деца су стално испред екрана, слабо се крећу; напети су и под константним притиском да стигну да одговоре на све захтеве или су потпуно летаргични и емотивно недоступни; имају поремећај сна, апетита и низак ниво личне хигијене...” Услед толике упућености на екране, наравно да су нам свима честе промене расположења у зависности од информације коју примамо преко силних канала за комуникацију и отказивања технике или интернета. Наставницима је умногоме теже да испланирају одређено време за рад јер за већину нас породичне обавезе почињу чим завршимо радне. Када радимо од куће, све те обавезе се преплићу. Динамика виртуелног света троши нам менталне и здравствене ресурсе. Најважнија васпитна улога у овом процесу јесте да најпре сами себе васпитамо по питању радних сати и успоставимо јасна правила. Настава на даљину, иако пружа много могућности, не значи боравак на платформама и у комуницирању током целог дана, неретко и током ноћних сати и викенда. Лек је „утврђено радно време“ и одговарајући рокови за израду задатака и достављање повратних информација. Држање часова у реалном времену, уз е-садржаје који су доступни на интернету, смањује 50 одсто обавеза. Есенцијална ствар и за нас и за ђаке јесте радна енергија како бисмо задржали бар постојећу мотивацију. Добром организацијом и исправном психолошком мотивацијом у виду здравих пауза у раду, можемо постићи чак и више. Шта наставник може да уради Ниједан наставни програм неће одговарати потребама свих учесника у размени знања, но водим се кинеском пословицом: 因材施教，因地制宜Yīncáishījiào, yīndìzhìyí (Подучавај према способностима, прилагођавајући се околностима). Верујем да ће свако од нас своје ученике образовати у радосном окружењу, било да је то лично или на мрежи. Оно што морамо, то је да будемо функционални, и ми и наши ученици. Без обзира на узраст, реални или духовни. Правила која (ус)поставите заједно са ђацима, могу вам знатно олакшати рад и унапредити квалитет рада. Наши часови кинеског имају јасна правила: 

одвијају се у реалном времену без обзира на то да ли су ученици онлајн или у школи (што захтева континуитет у раду и редовно присуство);



након сваког часа ученици добијају задатак са прецизним роком и начином предаје (фотографије исписа, разних вежби, есеја, одговора на питања... аудио-записи читања, снимци дијалога, говорних ситуација, вежби конверзације... презентације ППТ на задате теме из културе, историје... панои, постери, краћи видео-записи...);



добре радне навике награђују се у свим учионицама, карловачким или виртуелним, и доследно се кажњава неиспуњавање радних обавеза;



свако постављено питање је битно и не одустајемо док не добијемо одговор;



реагујемо на први знак демотивације, отворено питајући шта није у реду и заједнички покушавамо да решимо проблем;



истражујемо и играмо се не пропуштајући ниједну прилику да се заједно смејемо. Закључак У свим временима, дужност свих нас запослених у просвети, а нарочито сада, јесте

да ђаку поред знања пружимо осећање сигурности. Ако успемо да изградимо однос пун (са)осећања и узајамног поштовања, онда постајемо породица. Ако су основне потребе свих чланова породице испуњене, обезбеђен је главни предуслов за несметани развој, чак и у време великих изазова. Ми можемо озбиљно помоћи једни другима својим разноликим искуствима и различитом енергијом. Живот под истим (макар и виртуелним) школским кровом нуди бескрајно много нових ситуација. С једне стране имамо младу енергију која је спутана, а којој је својствено да истражује, да пита, пробија границе, тражећи своје место у свету, а са друге стране смо ми – истраживачи, начетог здравља, растрзани породичним или интерперсоналним односима, са концентрацијом која местимично има кратак спој – али смо углавном сви нашли своје место. Под кровом Карловачке гимназије. И сви имамо јединствен осећај да је под тим кровом све могуће.

Литература ДАМЊАНОВИЋ, Срђан. Речник грешака – 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2009. WANG, Xiaoyin, „Achieving Efficient Teacher Talk: A reflective analysis of teacher-student class communication”. Article 5, 2020. https://engagedscholarship.csuohio.edu/cltmt/vol3/iss1/5/ ДУЊИЋ Мандић, Катарина. „Учење у ’доба короне’”, Новости и догађаји, април 2020. https://gimnazija-cacak.edu.rs МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА. Упутство за организацију рада средњих школа до краја првог полугодишта школске 2020/2021. године http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/11/Uputstvo-Organizacija-rada-srednjih-skola27.11.2020.pdf

Abstract An experience of keeping and improving the standard quality of learning and teaching Chinese language, conditioned with the current epidemiological situation in Karlovci Grammar School in Serbia. Living and working in perplexity of a right choice of digital tools, learning platforms and pedagogical methods and proper implementation of all of it in day by day performance. Searching constantly for an ideal way to maintain motivation and work energy of students and teachers without compromising safety and mental health measures. There is no universal solution, for results expected except the good use of benefits and disadvantages of challenging times for each of us as a participant in the educational process. What we all have to do is be functional, regardless our age and role. The rules that a teacher set together with the students can significantly facilitate and improve the quality of being and learning together. What can a teacher do except 因材施教，因地制宜Yīncáishījiào, yīndìzhìyí?

Селена Пјевић59 Филолошка гимназија Београд ВЕСНИЦИ САЗНАЊА О КИНИ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ – ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И ПОСЛЕ Кључне речи: имагологија – контактне студије – српска култура инспирисана Кином – српски путници у Кину

На прагу лета 1916. (крајем јуна), бележи наша историја Првог светског рата, оснива се у Одеси, у Русији, пре свега од ратних заробљеника, прва српска добровољачка борбена јединица у Првом светском рату – Прва српска добровољачка дивизија. Ова, војно јака јединица, броји око 18.000 војника; од тога је било 90 одсто Срба, а остали су били Хрвати, Словенци и Чехословаци. Известан број ратника из српске добровољачке војске задужио нас је и својим записима с путовања у Кину, који обимом надмашују све што је код нас до њих објављено о Кини. Предмет овога излагања управо су неки од путописа. Поклонићу пажњу највреднијим међу њима, идентификујући њихове ауторе. Ипак, овај део започињем освртом на књигу једног страног аутора. Азија, која се буди, Фердинанд Освендовски Године 1920. затекао се у Сибиру, још увек у вртлогу октобарских и послеоктобарских збивања. Те и следеће године бежи како би измакао револуционарима (зашто, не каже, мада му симпатије нису на страни револуционара), кроз Сибир, на исток, преко Монголије, да би, каже, најзад стигао у Пекинг. Његово бекство, крцато узбудљивим догађајима који се брзо смењују (прва половина књиге), предмет су његове књиге Животиње, људи и богови60. Добар део књиге посвећен је пишчевим доживљајима у Монголији, његовим сусретима 59 60

локалним

поглаварима,

разбојницима,

шверцерима

Имејл адреса: selenavu71@gmail.com OSSENDOWSKI, Ferdinand. Životinje, ljudi, bogovi, Zagreb: Tipografija, 1924.

итд.,

разних

националности, сусретима из којих често на чудесан начин извлачи живу главу. Постепено, приповедање добија обрт. Уместо местимично и занимљивих догађаја, у њему се опажа скретање ка мистичним темама ламаизма („жуте науке“) и будизма (на пример о пророчанствима високих ламаистичких свештеника – стр. 144–146). Посебно је занимљива подужа, фантастична прича Освендовског о „подземном царству“ Агхарти и његовом Краљу света – Брахитми (Мистериј мистерија. Краљ Свијета, стр. 241–255). Брахитмино пророчанство „из 1890. године“ – о ратним страхотама које ће задесити свет у 20. веку, сигурно је морало да нађе своју публику у свету којим тек што је прохујало незапамћено разарање Првог светског рата. Азија се у нашем веку зaиста буди, како каже на крају књиге писац, и јесте пуна загонетки. „Хитри и увек насмејани” Ј. Д. Миланковић, Успомене из Сибира 1918–1919.61 Свакако од значаја за дипломатску историју Србије, односно прве Југославије. Из путописа, наиме произлази да је аутор две године (1918–1919) био вршилац високе дипломатске функције за рачун Србије у Русији, па у Совјетском Савезу. За моје истраживање, од записа који се тичу дипломатске делатности ауторове, наше војске и избеглица, па и закулисних дипломатских радњи, важнији су записи који се тичу представе о Кини и Кинезима која се може стећи из овог путописа. Ови други записи потичу углавном из времена Миланковићевог тромесечног бављења у Харбину (5. октобра 1919. до 3. јануара 1919). Миланковићеви утисци о Кинезима, иако штури, веома су повољни по Кину и Кинезе. Иако је у то доба Харбин не само стециште војски разних нација – Јапанаца, Руса, Чеха, Американаца, итд. – његову пажњу привлаче готово само Кинези. На пример, аутор налази: „Кинези су као јужњаци, живахни, хитри и насмејани.“62 Харбин је, опет, „велики и угодан кинески град...“63

МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017. МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017, стр. 47. 63 Ибид. 61 62

Србин у Харбину Осим географских података о Харбину, дознајемо и да у Харбину живи и један Србин („Урош Симић, из Петровца“64). Путописац запажа вечерње свечаности Кинеза (и „нека чудноврста музика, слична гочу и зурлама“65). Укупан Миланковићев утисак о Кинезима вреди цитирати: „Код Китајаца није неугодно живети. Не мора се бити импресиониста, па ипак да је човеку угодније живети усред живахности и веселости, међу ведрим лицима и експанзивном природом, него у суморној и туробно [руској] средини, тамна изгледа, очајних израза, лаганих покрета, тромих, инертних.“66 Миланковић није само сведок Октобарске револуције, он очито зна и о револуционарним врењима у другој деценији 20. века: о Револуцији из 1911. године, која је означила крај монархизма у Кини: „Пале су старе конзервативне институције, нема више династија; они су данас Велика Република. Учинили су корак унапред, стресли су са себе бреме које их је спутавало у модерном развићу, но народ ваља да се просвети и еманципује од туторства Великих Сила, које само експлоатишу у своју корист. И збиља, Кина би имала права да се зове Велика Република са својих 11 милиона квадратних километара и преко 400 милиона становника.“67 „Древна, истанчана и хередитарна учтивост”, Славко С. Диклић И Диклић, по струци лекар у војној служби, обавештен је интелектуалац. Његове Путничке биљешке (1932)68 делују готово као дневник, местимично (кад говори о Манџурији, на пример) и као географско-демографски приручник. У путопису подједнак удео имају запажања о међународној политици на Далеком истоку и утисци о људима и краљевима које је путописац сретао, односно видео, као и о културно-историјским занимљивостима у ужем смислу (кинеској Новој години, етикецији као производу конфуцијанства, итд.). Можда најзанимљивији записи у овоме путопису јесу вињете о свакидашњим призорима на улицама Харбина, затим о реакцијама наших, неуких људи, у сусрету с 64

МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017, стр. 50. МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017, стр. 53. 66 Ибид. 67 МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017, стр. 55. 68 ДИКЛИЋ, С. Славко. Путничке биљешке, Осијек: Штампарски завод Крбавац и Павловић, 1932. 65

непознатим (рецимо, споразумевање наших војника са кинеским). Текст, који је писан једноставним језиком и такорећи „објективно“, чита се лако. На граници етнографије је, опет, ауторово размишљање о унутрашњем уређењу кинеског породичног дома: „Свака стварца, сваки кутак везан је за дио домаћинове душе. Какова разлика од наших домова, који се уређују и намјештају због других, који треба по њима да дају оцјену богатства, раскоши и моћи домаћинове! Дом оријенталца удешава се и украшава због домаћина, који се са стварима саживи у једну хармонију пријатне интимности и јединства.“ 69 „Народ чија будућност гледа у вечност”, Милутин Велимировић Име Милутина Велимировића, родољуба, лекара, јавног радника и писца, у срспкој културној и политичкој историји добро је познато. Велимировићев путопис Кроз Кину (1930)70, настао током двомесечног путовања по Кини (1919) овог будућег разноврсног ствараоца док је још био студент медицине, опет је скренуо пажњу на Велимировића као путописца. Велимировића, човека с узбудљивим животним путем, у путопису Кроз Кину видимо пре свега као радозналу особу. Пратећи га на његовим путовањима од северне Кине (Тјенђина) до јужне (Хонгконга), кроз, како каже путописац „стару и тајанствену земљу, земљу перчина и опијума, чаја и свиле, земљу највећег и једног од најстаријих народа на свету, у чије смо постојање готово могли и да посумњамо, благодарећи страшној удаљености и непознатости“71, „огроман народ са нарочитим обичајима, са својом необичном филозофијом, која му је дала много више користи него Европи њена, са својим нарочитим моралом, етиком, са својим појмовима о животу и раду, једном речју (јесте) народ који представља цео засебан свет” јер „само Кинези и њихова култура остају и даље, њих не дирају ни време ни најезде“72. Велимировић говори, иако много мање, и о темама најзанимљивијим за синолога, односно, за моје истраживање – о кинеском језику и књижевности. Тачније, само на неколико места понешто каже о кинеском језику. Он је обавештен о сложености кинеског 69

ДИКЛИЋ, С. Славко. Путничке биљешке, Осијек: Штампарски завод Крбавац и Павловић, 1932, стр. 64– 65. 70 ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930. 71 ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930, стр. 103. 72 Ибид

писма. Зна о високом угледу учених људи у старој Кини, да су они „у сваком случају радили и учили, јер није лако било држати у глави 10.000 јероглифа од који се неки састоји и из 20 потеза“73. Ступивши на тло Кине у Тјенђин, он, додуше, предочава читаоцу: „При сусрету Кинези се здраве питајући један другог: ’Јесте ли већ јели?’ – чи ван ла ма? (чи фан – јести).То питање, управо тај поздрав, значи отприлике: добар дан, како сте. Јер бити сит, представља у сваком случају, једно стање у коме је подмирена главна дневна потреба. Наравно, упитани, управо поздрављени, клања се такође и говорећи ’чи фан ла’ (јео сам) интересује се и сам о тој ствари код пријатеља.“74 Обавештеност наших љиди о Кини у овом раздобљу на нашем говорном подручју била је у сталном успону. Познавање кинеског света је, захваљујући и овим храбрим људима, био део опште културе нашег човека. Литература ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930. ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин, „У Пекингу”, Политика, 5086, 1922, стр. 1–2. ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин, „У Пекингу”, Политика, 5087, 1922, стр. 1–2. ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин, „У Пекингу”, Политика, 5088, 1922, стр. 1–2. ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин, „У Пекингу”, Политика, 5089, 1922, стр. 1–2. ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин, „У Пекингу”, Политика, 5090, 1922, стр. 1–2. ДИКЛИЋ, С. Славко. Путничке биљешке, Осијек: Штампарски завод Крбавац и Павловић, 1932. МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017. OSSENDOWSKI, Ferdinand. Životinje, ljudi, bogovi, Zagreb: Tipografija, 1924.

73 74

ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930, стр. 131. ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930, стр. 111.

ABSTRACT The paper represents an attempt at imagology. Since its indispensable, complementary dimension is that of literary ties between China and Serbs, as well as the reception od Chinese culture among the Serbs, it also belongs to the large field of comparative literature. It can also be seen as a study of contacts between the two cultures, because it sheds light on outstanding cultural mediators. Naturally, all these focuses qualify the paper as a contribution to (Serbian) sinology.

FF Moodle: • Postavljanje audio, video i tekstualnih zapisa

Podučavanje kineskog jezika u uslovima nastave na daljinu

• Kreiranje zadataka • Upitnici

Nataša Pešić Centar za jezike, Filozofski fakultet u Novom Sadu

Kineski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu • Od 2015. u saradnji sa Konfucijevim institutom UNS kineski je uveden kao izborni • Zimski semestаr 2020/21.- sinhroni i asinhroni oblik onlajn nastave

Izazovi nastave na daljinu • Tehnički problemi sa opremom i nestabilnim internetom • Nemogućnost pohađanja nastave iz ličnih razloga studenata i otežana komunikacija u toku nastave • Kreiranje sadržaja koje omogućava aktivno učenje

• Smanjivanje „kognitivnog opterećenja”

Zoom aplikacija

Moguća rešenja

• Virtuelna učionica: mogućnost direktne komunikacije • Deljenje video i tekstualnog zapisa • Upotreba bele table ili chat opcije za lakše usvajanje karaktera • Podela u diskusione grupe (breakout rooms) za govorne vežbe

• „Diktat“ na zoom platformi • Grupni rad na zoom platformi

• E-alati za kreiranje sadržaja

• Quizlet https://quizlet.com

E-alati

E-alati • Poll-maker https://www.poll-maker.com

E-alati • Edukaplay https://www.educaplay.com/

E-alati

• Mentimeter https://www.mentimeter.com

• H5P https://h5p.org

ПРЕДНОСТИ И МАНЕ РАЗЛИЧИТИХ МЕТОДА ПОДУЧАВАЊА КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА АЊА МУДРЕНОВИЋ Конфуцијев институт Универзитета у Бањој Луци

3 ГОДИНЕ КОНФУЦИЈЕВОГ ИНСТИТУТА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ • • • •

500 полазника 2 кинеска и 3 локална професора Уџбеници ХСК – стандардизовани и прилагођени Групе за све узрасте – предшколски и основношколски узраст, средњошколци, студенти, запослени

• Заједнички рад и међусобно учење кроз искуства професора

МЕТОДЕ ПОДУЧАВАЊА КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА • Конвенционалне и алтернативне • Дизајн и техника подучавања – обухвата наставника, ученике, поступке и технике

• Условљеност сложеношћу језика, знаковним писмом, непостојањем сличности са нашим језиком, другачијим схватањем граматике

• Условљеност старосном доби и нивоом знања полазника

ГРАМАТИЧКО-ПРЕВОДИЛАЧКА МЕТОДА • Најчешће са полазницима без предзнања – објашњење улога ријечи и функције у реченици, реда ријечи у реченици

• Велики број различитих врста ријечи – прилози за степен, класификатори

• Улога наставника – да објасни и приближи функције и врсте ријечи, често уз буквалан превод

• Недостаци – мањи фокус на комуникацији, недостатак жеље, страх, професор највише говори

ДИРЕКТНА МЕТОДА • Видљива код изворних говорника • Контакт ученика и професора – комуникација, разбијање страха и психолошких баријера, избјегавање матерњег језика

• Граматика се учи кроз разговор, вокабулар се стално вјежба, фокус на изговор (добро због тонова)

• Недостаци – немогућност сталног присуства изворних говорника (корона), велика улога локалних професора, полазници имају проблем са разумијевањем одређених дијелова граматике и врста ријечи

КОГНИТИВНА МЕТОДА • Метода покушаја и грешке – ученик је активан и учи на својим грешкама

• Припада комуникацијском приступу – улога наставника је да усмјерава и даје савјете, полазници само долазе до језичких конструкција

• Одличан за часове конверзације • Недостаци – мањак писаног дијела, мора се користити умјерено

МЕТОДА УЧЕЊА ПОКРЕТОМ • Код најмлађих полазника • Изговарање једноставнијих наредби на кинеском језику које ученици разумију и извршавају (сједи, устани, покажи), како се повећава ниво знања тако се и реченице усложњавају

• Добар метод за ,,одмор“ од праћења плана и програма • Недостаци – не користи се план и програм и уџбеници, искључиво на машту и креативност наставника

ЗАКЉУЧАК • Најбољи метод – комбинација различитих метода • Потребно је ,,осјетити“ вријеме за промјене, спорији напредак, једноличност

• Превазићи потешкоће које се јављају након почетног периода ентузијазма

• Изазови – велики број полазника различитих мотива

Како препознати када се користи 的 у преводу на кинески језик • Присвојни генитив

НЕКИ ПРОБЛЕМИ У ОБРАДИ СТРУКТУРНЕ РЕЧЦЕ 的

Директор наше школе 我们学校的校长 Име његовог школског друга 他同学的名字 Стари пријатељ моје породице 我家的老朋友

• Квалитативни (описни) генитив Човек лепог(милозвучног)имена 好听名字的人。

• Присвојни придеви

Почетна година учења кинеског језика

Миланов 米兰的，Ванг Ђиамингов 王家明的，кинески中国的, школски学校的

• Односне реченице које користе упитно – односне заменице који,а,и

Обрађени вокабулар до учења 的 • • • • • • • • •

Заменице именице 你同学我老师他（她）名字什么学生校长朋友中学生

•

Изрази

•

再见，王家明。不客气 —— 学校

придеви 好

глаголи суфикси 叫们是谢谢

речце 吗的

Превод односних реченица • Замена места главне речи и односне реченице. Ученик који ми се захвалио 谢谢我的学生 Ученик који се зове Милан.

комбинација из пређеног вокабулара 学老

叫米兰的学生。

додате речи

家 - 客气 --- 中国，小, 大 ,人, 中文

Пријатељ који учи кинески језик.

学中文的朋友。

中学，小学，大学，大学生

ЗНАЧЕЊА СТРУКТУРНЕ РЕЧЦЕ 的 КАО АТРИБУТСКА РЕЧЦА налази се између атрибута и именице, атрибут даје одговоре на питања: а) какав • Придеви（客气的老师）

б) чији, од чега Именице （老师的名字）

• Односне реченице

Заменице（他的同学）

ПРИМЕРИ Заменице

谁

прилог

也都

глагол

踢打有

именице

足球篮球汉语塞尔维亚语

Пријатељ који игра фудбал. 踢足球的朋友 Професор који игра кошарку. 打篮球的老师 Школски друг који има фудбалску лопту. 有足球的同学 Ученик који не учи ништа. 什么都不学的学生 Ученик који учи српски језик. 学塞尔维亚语的学生 Човек који такође учи кинески језик. 也学汉语的人 Професор који има и кинеско име. 也有中文名字的老师

Превод реченица са односном реченицом у атрибуту субјекта или објекта Ученик који учи кинески језик је мој добар друг из основне школе.

Савет ученицима: - пронаћи предикат реченице - не мешати синтагме испред и иза предиката. 学汉语的学生是我的小学的好朋友。 Човек који игра кошарку је професор наше школе. Ко је ученик који те је позвао? Човек који има добру фудбалску лопту је стари пријатељ наше породице.. Сви ученици који уче кинески језик су моји добри пријатељи. Мој друг који учи књижевност не игра кошарку. Ученици наше школе који уче кинески језик имају и кинеска имена.

Ред ??? речи ???? у? сложеном ???? ???? атрибуту ???????? Заменице ??? ?? ???

几 ? 那 ? 这 ? 多少 ??

класификатори ?????? ????? ??

张 ? 元 ?

именице ?? ?? ???

глаголи ???????

придеви ???????

中文 ? ? 光盘 ? ? 钱包 ? ? 里 ? 钱 ?

没有 ? ? 给 ?

对 ?

Након ? ???? десете ??????лекције ???? ??? (показне (?? ????? заменице) ??? ??? ??)

Показна ? ?????? заменица ??? ?? ?? ?+број +? ???––класификатор ????? ? ????? ? фраза+ ? ????+ односна реченица+ описни придев 的главна ?? ?? ??? ????? ? ??+ ??? ??? ?? ?? ?? ? ????? ?реч ??? Она ? ??ј ?човек ?????који ????има ? ? ?диск ????на ??кинеском ???????? језику ??????је??мој ? ??друг ? ???који ????учи ??? кинески ??? ????језик ?????.. Колико ? ?????коштају ??? ????она ? ??три ???диска ?? ???која ????си ??ми ? ? дао? ???? Како ? ???се ??зове ????онај ? ???љубазни ? ??????ученик ??????који ???? ти ??је??дао ? ??лопту? ??????

Подучавање „ у доба короне“

Избор начина Google G Suite for Education услуга у оквиру Гугл Учионице: неограничен онлајн диск за складиштење података неограничен број налога приступ и дељење докумената, табела и презентација преко Google disc-a

једноставна интеграција меморије и календара са Gmail –ом  укључивање у видео наставу једним кликом на линк Учионице разговор са свим корисницима заједничког домена

Спровођење образовно – васпитног процеса  комбиновани модел извођења наставе  5% ђака који се опредељују за онлајн рад

 пооштравање мера  дупли број радних сати

Исходи  предности / недостаци метода учења на даљину

 процес учења у рукама ученика, предавачи модератори  наставни садржај по мери сваког ученика  истраживања МПНТР, анкете родитеља  функционално управљање радним временом

Шта наставник може да уради?

Весници сазнања о Кини у српској култури Први светски рат и после Мр Селена Пјевић Филолошка гимназија у Београду selenavu71@gmail.com

На прагу лета 1916. (крајем јуна), у Одеси, у Русији, оснива се, пре свега од ратних заробљеника, бележи наша историја Првог светског рата, прва српска добровољачка борбена јединица у Првом светском рату – Прва српска добровољачка дивизија. Ова, војно јака јединица (око 18. 000 војника; од тога је било 90% Срба, а остали су били Хрвати, Словенци и Чекословаци.

Слика 1, Прва српска добровољачка јединица (извор: https://www.andricevinstitut.org/wpcontent/uploads/2014/05/istorijske-sveske-31.pdf.)

Известан број ратника из српске добровољачке војске задужио нас је и својим записима с путовања у Кину, који обимом надмашују све што је код нас до њих објављено о Кини. Предмет овога излагања су управо неки од путописа. Поклонићу пажњу највреднијим међу њима, идентификујући њихове ауторе . Ипак, овај део започињем освртом на књигу једног страног аутора.

1) „АЗИЈА, КОЈА СЕ БУДИ“ Фердинанд Освендовски 1920. године се затекао у Сибиру, још увек у вртлогу октобарских и послеоктобарских збивања. Те и следеће године бежи, како би измакао револуционарима (зашто, не каже, мада му симпатије нису на страни револуционара), кроз Сибир, на исток, преко Монголије, да би, каже, најзад стигао у Пекинг. Његово бекство, крцато узбудљивиим догађајима који се брзо смењују (прва половина књиге), предмет су његове књиге Животиње, људи и богови ( OSSENDOWSKI, Ferdinand. Životinje, ljudi, bogovi, Zagreb: Слика 2, Фердинанд Освендовски (извор: https://www.gornahoor.net/?p=6593

Tipografija, 1924.)

Добар део књиге је посвећен пишчевим доживљајима у Монголији, његовим сусретима с локалним поглаварима, разбојницима, шверцерима, итд. разних националности, сусретима из којих често на чудесан начин извлачи живу главу. Постепено, приповедање добија обрт. Уместо местимично и занимљивих догађаја, у њему се опажа скретање ка мистичним темама ламаизма („жуте науке“) и будизма (на пример о пророчанствима високих ламаистичких свештеника – стр. 144 – 146 ). Слика 3, Звери, људи и богови ( извор: https://www.knjizararoman.rs/knjige/knjiga-zveriljudi-i-bogovi-autor-ferdinand-osendovski-22053

Посебно је занимљива подужа, фантастична прича Освендовског о „подземном царству“ Агхарти и његовом Краљу света – Брахитми ( Мистериј мистерија. Краљ Свијета, стр. 241 – 255). Брахитмино пророчанство „из 1890. године“ – о ратним страхотама које ће задесити свет у 20. веку, сигурно је морало да нађе своју публику у свету којим тек што је прохујало незапамћено разарање Првог светског рата. О томе сведочи и Миланковић, наводећи да је књига Осендовског била преведена „на све језике света “. Азија се у нашем веку, зиља буди, како каже на крају књиге писац, и јесте „пуна загонетки.

2) „ХИТРИ И УВЕК НАСМЕЈАНИ“ Ј. Д. Миланковић Успомене из Сибира 1918 – 1919

Успомене из Сибира 1918 – 1919 (МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017. свакако од значаја за дипломатску историју Србије, односно прве Југославије. Из путописа, наиме произлази да је аутор две године (1918 – 1919) био вршилац високе дипломатске функције за рачун Србије у Русији, па у Совјетском Савезу.

Слика 4, Успомене из Сибира, (извор: https://www.knjizararoman.rs/knjige/knjiga-uspomene-iz-sibira-autorjovan-milankovic-61827

За моје истраживање од записа који се тичу дипломатске делатности ауторове, наше војске и избеглица, па и закулисних дипломатских радњи, важнији су записи који се тичу представе о Кини и Кинезима која се може стећи из овог путописа. Ови други записи потичу углавном из времена Миланковићевог тромесечног бављења у Харбину (5. октобра 1919. до 3. јануара 1919.).

Миланковићеви утисци о Кинезима, иако штури, веома су повољни по Кину и Кинезе. Иако је у то доба Харбин не само стециште војски разних нација – Јапанаца, Руса, Чеха, Американаца, итд. – његову пажњу привлаче готово само Кинези. На пример, аутор налази „Кинези су као јужњаци, живахни, хитри и насмејани.“ Харбин је, опет, „велики и угодан кинески град...“ (МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017; стр. 47)

СРБИН У ХАРБИНУ Осим географских података о Харбину, дознајемо и да у Харбину живи и један Србин („Урош Симић, из Петровца“ ) Путописац запажа вечерње свечаности Кинеза (и „нека чудноврста музика, слична гочу и зурлама“ – МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017; стр. 51) Укупан Миланковићев утисак о Кинезима вреди цитирати: „Код Китајаца није неугодно живети. Не мора се бити импресиониста, па ипак да је човеку угодније живети усред живахности и веселости, међу ведрим лицима и експанзивном природом, него у суморној и туробно [руској] средини, тамна изгледа, очајних израза, лаганих покрета, тромих, инертних.“

(МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017; стр. 53)

Миланковић није само сведок Октобарске револције, он очито зна и о револицоионарним врењима у другој деценији 20. века: о Револуцији из 1911. године, која је означила крај монархизма у Кини: „Пале су старе конзервативне институтције, нема више династија; они су данас Велика Република. Учинили су корак унапред, стресли су са себе бреме које их је спутавало у модерном развићу, но народ ваља да се просвети и еманципује од туторства Великих Сила, које само експлоатишу у своју корист. И збиља, Кина би имала права да се зове Велика Република са својих 11 милиона квадратник километара и преко 400 милиона становника.“

(МИЛАНКОВИЋ, Јован. Успомене из Сибира, Београд: Пешић и синови, 2017; стр. 55)

3) „ДРЕВНА, ИСТАНЧАНА И ХЕРЕДИТАРНА УЧТИВОСТ“ Славко С. Диклић

Слика 5, Путничке биљешке (извор:http://mso.hr/essekiana/index.php?page= 98

И Диклић, по струци лекар (у војној служби), обавештен је интелектуалац. Његове Путничке биљешке (ДИКЛИЋ, С. Славко. Путничке биљешке, Осијек: Штампарски завод Крбавац и Павловић, 1932) делују готово као дневник, местимично (кад говори о Манџурији, на пример) и као географско – демографски приручник. У путопису подједнак удео имају запажања о међународној политици на Далеком истоку и утисци у људима и краљевима које је путописац сретао, односно видео, као и о културноисторијским занимљивостима у ужем смислу (кинеској новој години, етикецији као производу конфуцијанства, итд.)

Можда најзанимљивији записи у овоме путопису су вињете о свакидашњим призорима на улицама Харбина, затим о реакцијаа наших, неуких људи с непознатим (рецимо, споразумевање наших војника са кинеским). Текст, који је писан једноставним језиком и такорећи „објективно“, чита се лако. На граници етнографије је, опет, ауторово размишљање о унутрашњем уређењу кинеског породичног дома:

„Свака стварца, сваки кутак везан је за дио домаћинове душе. Какова разлика од наших домова, који се уређују и намјештају због духиг, који треба по њима да дају оцјену богатсва, раскоши и моћи домаћинове! Дом оријенталца удешава се и украшава због домаћина, који се са стварима саживи у једну хармонију пријатне интимности и јединства.“ (ДИКЛИЋ, С. Славко. Путничке биљешке, Осијек: Штампарски завод Крбавац и Павловић, 1932.; стр. 64 – 65)

4) НАРОД ЧИЈА БУДУЋНОСТ ГЛЕДА У ВЕЧНОСТ

Милутин Велимировић Име Милутина Велимировића, родољуба, лекара, јавног радника и писца, у срспкој културној и политичкој историји је добро познато. Велимировићев путопис Кроз Кину (ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка

књижара Цвијановића, 1930.),

настао током двомесечног путовања овог будућег разноврсног ствараоца, док је још био студент медицине, по Кини (1919), опет је скренуо пажњу на Велимировића као путописца.

Слика 6, Кроз Кину (извор: https://www.antikvarneknjige.com/knjige/detail-item_id-124

Велимировића, човека с узбудљивим животним путем, у путопису Кроз Кину видимо пре свега као радозналу особу . Пратећи га на његовим путовањима од северне Кине (Тјенђина) до јужне (Хонг Конга), кроз, како каже пуописац: „стару“ и тајанствену земљу, земљу перчина и опијума, чаја и свиле, земљу највећег и једног од најстаријих народа на свету, у чије смо постојање готово могли и да посумњамо, благодарећи страшњој удаљености и непознатости.“ (ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930; стр. 103)

„огроман народ са нарочитим обичајима, са својом необичном филозофим, која му је дала много вишекористи него Европи њена, са својим нарочитим моралном, етиком, са својим појмовима о животу и раду, једном речју (јесте) народ који представља цео засебан свет.“ „само Кинези и њихова култура остају и даље, њих не дирају ни време ни најезде“ (ВЕЛИМИРОВИЋ,Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930; стр. 103)

Велимировић говори, иако много мање, и о темема најзанимљивијем за синолога, односно, за моје истраживање – о кинеском језику и књижевности. Тачније, само на пар места понешто каже о кинеском језику. Он је обавештен о сложености кинеског писма. Зна о високом угледу учених људи у старој Кини, да су они: „у сваком случају радили и учили, јер није лако било држати у глави 10 000 јероглифа од који се неки састоји и из 20 потеза.“ (ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930; стр. 131.)

Ступивши на тло Кине у Тјенђин, он, додуше, предочава читаоцу: „При сусрету Кинези се здраве питајући један другог: ’Јесте ли већ јели?’ – чи ван ла ма? (чи фан – јести). То питање, управо тај поздрав з начи отприлике: добар дан, како сте. Јер бити сит, представља, у сваком случају, једно стање у коме је подмирена главна дневна потреба. Наравно, упитани , управо поздрављени, клања се такође и говорећи ’чи фан ла’ (јео сам) интересује се и сам о тој ствари код пријатеља.“ (ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин. Кроз Кину, Београд: Издавачка књижара Цвијановића, 1930; стр. 111.)

Обавештеност наших љиди о Кини је у овом раздобљу на нашем говорном подручју била у сталном успону . Познавање кинеског света је, захваљујући и овим храбрим људима био део опште културе нашег човека.