Mladi filolog - br. 12

МЛАДИ ЧАСОПИС ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ У БЕОГРАДУ БРОЈ 12

• ФЕБРУАР 2013

• ЦЕНА 50 ДИНАРА

Милош црњански

милосав тешић

КАТАРИНА ПАНТОВИЋ

СВЕТОСАВЉЕ • Јубилеј •

Сто двадесет година од рођења Милоша Црњанског тема броја

МЛАДИ

У овом броју: Интервју ГОСТ ЛИНГВИСТИЧКЕ ОЛИМПИЈАДЕ Др Иван Держански .................................................. 3

ЧАСОПИС ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ У БЕОГРАДУ БРОЈ 12 • ФЕБРУАР 2013 • ЦЕНА 50 ДИНАРА

Лингвистичка олимпијада СРПСКА ЛИНГВИСТИЧКА ОЛИМПИЈАДА ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ ............................................. 5 Истраживање ТРСТЕНИЧКИ ГОВОР ............................................ 6

РЕЧ РЕДАКЦИЈЕ

Ћирилица МО­РАВ­СКО-ПА­НОН­СКА МИ­СИ­ЈА И ОСВРТ НА ЊЕН ИС­ХОД ДО ДА­НАС ................................ 9

По­што­ва­ни чи­та­о­че, Пред то­бом је но­ви број Мла­дог фи­ло­ло­ га, чи­ни нам се још бо­га­ти­ји и ра­зно­вр­сни­ји не­го обич­но. Део бо­га­тог кул­т ур­ног и ван­на­ став­ног жи­во­та шко­ле на­шао се и у ча­со­пи­ су, а не­рет­ко је и сам Фи­ло­лог био ини­ци­ја­тор ова­квих зби­ва­ња. Не­дав­но смо упри­ли­чи­ли су­срет мла­дих пе­сни­ка и по­кло­ни­ка по­е­зи­је са пе­сни­ком Ми­ло­са­вом Те­ши­ћем, као и ве­че ђач­ког ства­ра­ла­штва. Осим раз­го­во­ра са Те­ ши­ћем, до­но­си­мо и ин­тер­вју са по­зна­тим бу­ гар­ским лин­гви­стом, осни­ва­чем Ме­ђу­на­род­не лин­гви­стич­ке олим­пи­ја­де, Ива­ном Дер­жан­ ским, и дру­ге за­ни­мљи­ве при­ло­ге. Овај број посвећујемо и значајном јубилеју српске књижевности и културе – сто двадесет година од рођења Милоша Црњанског. Же­ли­мо ти срећ­но пу­то­ва­ње кроз цар­ство ре­чи уче­ни­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је.

Јубилеј СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ .................................... 11 Катарина Пантовић Портрет уметника у младосТИ ............. 14 Гост филолошке гимназије ПЕСНИК Милосав Тешић ....................................................... 18 Путопис Три путописа из Лондона ......................... 23 Ђачки радови ........................................................... 26 Беседништво ............................................................ 29 Поезија ..................................................................... 31 Проза ........................................................................ 34 Стилске вежбе .......................................................... 35

Редакција

Издавач: Филолошка гимназија у Београду, Каменичка 2 • За издавача: Др Душко Бабић, директор Филолошке гимназије • Редакција – ученици: Лука Лучић, Соња Загорац, Анка Јовић, Ирина Ручнов, Татјана Токовић, Нина Ђукић, Марија Николић, Немања Кораћ • професори: Катарина Вучић, проф. књижевности, Драгана Милановић, проф. српског језика • Лектура/коректура: Редакција часописа • Тел/факс: 011/2621-955, Секретар: 011/2621-955, Зборница: 011/3031-295 • filoloska_gimnazija@yahoo.com • www.filoloska.edu.yu • Штампа: Штампарија Српске православне цркве, Краља Петра број 5, Београд

Др Ива­н Дер­ж ан­с ки осни­ва­ч Ме­ђу­на­род­не лин­гви­с тич­ке олим­пи­ја­де, го­с т Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је У Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји је гост у апри­лу 2012. био др Иван Дер­жан­ски, осни­вач Ме­ђу­на­род­не лин­гви­стич­ке олим­пи­ја­де и члан Бу­гар­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Проф. Дер­жан­ски је до­шао да би по­др­жао Пр­ву срп­ску лин­гви­стич­ку олим­пи­ја­ду ко­је је одр­жа­на­ у на­шој шко­ли. Ин­тер­вју су во­ди­ле На­ђа Ни­ко­лић и Со­ња Илић из IV1 на срп­ском је­зи­ку, јед­ном од де­се­так је­зи­ка ко­ји Дер­жан­ски го­во­ри.

Со­ња: За по­че­так не­што што нас све за­ ни­ма, а то је ка­ко сте уоп­ште до­шли на иде­ју ства­ра­ња Лин­гви­стич­ке олим­пи­ја­де и ка­ко је тај про­је­кат кре­нуо са ра­дом? Дер­жан­ски: То је по­че­ло у Со­вјет­ском Са­ве­ зу, не се­ћам се тач­но ко­је го­ди­не, али има ви­ше од че­тр­де­сет го­ди­на. А раз­лог је био тај што се зна­ло да лин­гви­сти­ка ни­је школ­ски пред­мет, она се уоп­ште не учи као по­се­бан пред­мет; са­мо не­ки пој­мо­ви се уче на ча­со­ви­ма ма­тер­ њег је­зи­ка. Али лин­гви­сти­ка је ве­ли­ка на­у­ка, бо­га­та и лингвисти су сми­сли­ли да не би би­ ло ло­ше да дру­ги љу­ди, а по­себ­но ђа­ци, има­ју ма­ло бољу пред­ста­ву о то­ме. И ми­сли­ли су да би би­ло за­ни­мљи­во да до са­зна­ња до­ђу са­ми јер се нај­бо­ље раз­у­ме не­што ка­да са­ми до­ђе­мо до за­кљу­ча­ка. Зна­те, по­сто­је за­да­ци у ко­ји­ма је ско­ро све го­то­во, не тре­ба вам пу­но зна­ња из дру­гих обла­сти, али из све­га то­га тре­ба не­што са­ми да про­на­ђе­те. И Олим­пи­ја­ду су осно­ва­ли на осно­ву Ма­те­ма­тич­ке олим­пи­ја­де, за­по­че­ли су је ма­те­ма­ти­ча­ри и лин­гви­сти за­јед­но у Мо­ скви. По­зва­ли су уче­ни­ке шко­ла ко­ји су би­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни и та­да је по­ста­ла по­пу­лар­на. Та­ко да је у Мо­скви би­ла пр­ва Олим­пи­ја­да у све­т у, а Бу­гар­ска се при­дру­жи­ла 1982. и по­ че­ли су да ра­де, опет на осно­ву ма­те­ма­тич­ких так­ми­че­ња. На­ђа: Упра­во то, чи­ни се да су за­да­ци ви­ ше осло­ње­ни на ма­те­ма­ти­ку и ло­ги­ку, а не­ на уско по­зна­ва­ње је­зи­ка. Ми смо има­ли ту сре­ћу да има­мо лин­гви­сти­ку као пред­мет, али нам се чи­ни да би­смо мо­гли да ре­ша­ва­мо за­ дат­ке и без тог зна­ња.

Дер­жан­ски: Да, лин­гви­сти­ка као пред­мет по­сто­ји у ја­ко ма­ло шко­ла. За­да­ци су кон­ци­ пи­ра­ни та­ко да се прет­по­ста­вља да онај ко­ји их ре­ша­ва не­ма лин­гви­стич­ка зна­ња. На­ђа: Што на­ма не­кад и оте­жа­ва рад, јер увек ми­сли­мо да мо­ра да има ве­зе са син­так­ сом, фо­не­ти­ком итд, а за­пра­во је ве­за мно­го јед­но­став­ни­ја. Дер­жан­ски: Па да, мо­же­те да не зна­те ни­ шта, што не зна­чи да тре­ба да не зна­те ни­шта, али мо­же да се до­го­ди да због то­га што не­што ви­ше зна­те, да вам за­да­так по­ста­не те­жи, исто као и ме­ни. (смех) Со­ња: Оно што нас та­ко­ђе ја­ко за­ни­ма је ко­ји је­зик је за вас би­ло нај­те­же про­у­ча­ва­ти и због че­га? Дер­жан­ски: Па, ако ми­сли­те са прак­тич­не тач­ке гле­ди­шта, ја ево већ не­ко­ли­ко го­ди­на ми­слим да би би­ло до­бро да на­у­чим естон­ски. (смех) Јер сва­ке го­ди­не од­ла­зим у Есто­ни­ју на ра­зна де­ша­ва­ња, а још га ни­сам на­у­чио, да­кле мо­же­мо да прет­по­ста­ви­мо да је естон­ски те­ жи. Ту је фо­не­ти­ка вр­ло ег­зо­тич­на, ка­кву не­ма пу­но је­зи­ка на све­т у. На­ђа: Кад смо већ код то­га, ко­ли­ко за­пра­во је­зи­ка го­во­ри­те? Дер­жан­ски: Ах, већ сам за­бо­ра­вио број. (смех) Со­ња: Па ре­ци­мо они ко­је го­во­ри­те ско­ро као ма­тер­њи? Дер­жан­ски: Бу­гар­ски, ру­ски и мо­жда ен­гле­ ски. Ма­ђар­ски знам до­бро; не­мач­ки, фран­цу­ ски... ита­ли­јан­ски и шпан­ски... Со­ња, На­ђа: Па то је већ мно­го! (смех)

3

ин терв ј у „ м ла дом фи лологу”

МЛАДИ

ин терв ју „ мла дом фи лологу ”

МЛАДИ

Дер­жан­ски: Али све је на раз­ли­чи­том ни­воу и за­ви­си шта бих ја ра­дио са тим је­зи­ци­ма, да ли је у пи­та­њу раз­го­вор или про­у­ча­ва­ње... На­ђа: А учи­ли сте их у до­ди­ру са њи­ма или...? Дер­жан­ски: По­себ­на је при­ча са сва­ким је­ зи­ком. Не­што из књи­га, не­што раз­го­во­ром с љу­ди­ма, и дру­гим на­чи­ни­ма. Со­ња: Зву­ча­ло је стра­шно за­ни­мљи­во ва­ ше из­ла­га­ње о кла­са­ма име­ни­ца (Дер­жан­ски је на­шим уче­ни­ци­ма одр­жао час о кав­ка­ским је­ зи­ци­ма). Да ли по­сто­ји у не­ком је­зи­ку слич­на од­ли­ка ко­ја је вас по­себ­но за­чу­ди­ла? Дер­жан­ски: Не, али чи­ње­ни­ца је да смо ми на­ви­кли да по­сто­ји му­шки и жен­ски ро­д, а то не мо­ра увек да бу­де слу­чај. На при­мер, у бан­т у је­зи­ци­ма, у Афри­ци, по­сто­је си­сте­ми од де­сет, два­де­сет кла­са. При че­му је пр­ва кла­са, кла­са љу­ди, да­кле не­ма раз­ли­ке из­ме­ђу му­ шка­ра­ца и же­на. Или опет на се­ве­ру Се­вер­ не Аме­ри­ке, где го­во­ре ин­ди­јан­ске је­зи­ке, ту по­сто­је две кла­се: оду­ше­вљен и нео­ду­ше­вљен. У оду­ше­вљен спа­да­ју љу­ди, жи­во­ти­ње, др­ве­ће и још не­ки бит­ни пред­ме­ти као Сун­це, Ме­сец итд. А нео­ду­ше­вље­ни су сви оста­ли пред­ме­ти, и осим др­ве­ћа оста­ла фло­ра. И опет не­ма раз­ ли­ке из­ме­ђу му­шка­ра­ца и же­на. На­ђа: Ка­жи­те нам, с об­зи­ром на то да има­ те до­ста ра­до­ва иза се­бе, по­сто­ји ли не­што што из­ла­зи из окви­ра про­у­ча­ва­ња тих та­ко­ ре­ћи ег­зо­тич­них је­зи­ка. Ра­ди­те ли на не­че­му но­вом и ко­ли­ко је за­пра­во мо­гу­ће по­све­ти­ти се ши­рим обла­сти­ма ра­да? Дер­жан­ски: За­пра­во, као ис­тра­жи­вач, ја се ба­вим ви­ше бу­гар­ским је­зи­ком не­го ег­зо­тич­ ном је­зи­ци­ма. Ма­да имам афи­ни­те­та пре­ма то­ме, и ако мо­гу да про­на­ђем не­ке па­ра­ле­ле из­ме­ђу бу­гар­ског и не­ког од тих је­зи­ка, то ми је за­ни­мљи­во, али то ни­је нај­ве­ћи део мог ис­ тра­жи­вач­ког ра­да. А са­да и ви­ше вре­ме­на по­ све­ћу­јем Олим­пи­ја­да­ма не­го свом на­уч­ном ра­ду. Со­ња: Ми­сли­те ли да је то на уштрб на­уч­ ног ра­да или про­на­ла­зи­те вре­ме да се по­све­ти­ те и јед­ном и дру­гом? Дер­жан­ски: Па, то је­сте на уштрб на­уч­ног ра­да, али, с дру­ге стра­не, Олим­пи­ја­де су вред­ не то­га на свој на­чин. На­ђа: Ка­ко сте уоп­ште по­че­ли да се ба­ви­те лин­гви­сти­ком, шта вас је за­ин­те­ре­со­ва­ло?

4

Дер­жан­ски: Мај­ка ми је би­ла фи­ло­лог, она се ба­ви­ла бу­гар­ским је­зи­ком, али у ку­ћи смо има­ли пу­но књи­га о лин­гви­сти­ци, је­зи­ци­ма итд. Оно што се ти­ца­ло бу­гар­ског је­зи­ка чи­та­ ла је мај­ка, а оста­ло сам чи­тао ја! (смех) Ме­ни су, не знам ка­ко, али већ у мла­дим го­ди­на­ма по­ста­ли за­ни­мљи­ви ег­зо­тич­ни је­зи­ци и по­чео сам да чи­там све што ми је па­ло под ру­ке. Со­ња: По­ред ово­га чи­ме се са­да ба­ви­те да ли има­те иде­је за не­ке бу­ду­ће про­јек­те? Дер­жан­ски: На при­мер, у Бу­гар­ској ове го­ ди­не по­сто­ји је­дан екс­пе­ри­мент ко­ји се ти­че не­за­ви­сног на­уч­ног ра­да, мо­жда је бо­ље ре­ћи ско­ро на­уч­ног ра­да. Сва­ки уче­ник ко­ји хо­ће мо­же да по­ку­ша да на­пи­ше не­што о не­ком је­ зи­ку у ко­ме има не­ка­квих за­ни­мљи­вих по­ја­ва и да са­ста­ви лин­гви­стич­ки за­да­так. Иде­ја је да ђа­ци ви­де ка­ко из­гле­да дру­га стра­на Лин­гви­ стич­ке олим­пи­ја­де. Јер ако знаш не­што о то­ме ка­ко се пи­ше за­да­так, уме­ћеш мно­го бо­ље да га ре­ша­ваш. То је још увек са­мо екс­пе­ри­мент, не зна­мо ка­ко би то из­гле­да­ло, али ето, то се ове го­ди­не у Бу­гар­ској ис­про­ба­ва. На­ђа: Ре­кли сте нам да сте пр­ви пут у Бе­о­ гра­ду, ви­де­ли сте на­шу шко­лу, ка­ко вам се чи­ни? Дер­жан­ски: Ва­ша шко­ла је ве­о­ма за­ни­мљи­ ва, већ сам ство­рио вр­ло по­зи­ти­ван ути­сак. Ов­де сам до­био на по­клон школ­ски ча­со­пис, ка­да сам ја ишао у шко­лу ни­смо има­ли ни­шта од то­га! (смех) Са­ма иде­ја Фи­ло­ло­шке гим­на­ зи­је где се на тај на­чин про­у­ча­ва­ју је­зи­ци је не­што са чи­ме још ни­сам био упо­знат, и дра­го ми је да по­сто­ји. Со­ња, На­ђа: И на­ма је, јер он­да доби­ја­мо­ при­ли­ке да раз­го­ва­ра­мо са људима као што­ сте ви. Хва­ла пу­но што сте одво­ји­ли вре­ме­ за нас! Соња Илић IV1, Нађа Николић IV1

ка с ­ п р С лин­гви­стич­ка олим­пи­ја­да за сред­њо­школ­це

Лингвистичка олим­пи­ја­да је јед­на од два­ на­ест на­уч­них олим­пи­ја­да ко­је се одр­жа­ва­ју ши­ром све­та. Пр­во зва­нич­но ин­тер­на­ци­о­на­ ла­но так­ми­че­ње ове вр­сте одр­жа­но је у Бу­гар­ ској 2003, а за­тим у Мо­скви 2004, Лај­де­ну 2005, Тар­т уу 2006, Санкт Пе­тер­бур­гу 2007, Бу­гар­ ској 2008, Вроц­ла­ву 2009. го­ди­не, Сток­хол­му 2010. и Пит­сбур­гу 2011. Taкмичари на олим­ пи­ја­ди су сред­њо­школ­ци до 18 го­ди­на. Они се нај­пре так­ми­че ин­ди­ви­ду­ал­но, а дру­гог да­на и тим­ски. Ин­ди­ви­ду­ал­но так­ми­че­ње под­ра­зу­ме­ва ре-­ ­ша­ва­ње се­та од пет про­бле­ма из обла­сти те­ о­риј­ске, ма­те­ма­тич­ке и при­ме­ње­не лин­гви­ сти­ке: фо­не­ти­ке, мор­фо­ло­ги­је, се­ман­ти­ке не­ по­зна­тих је­зи­ка (до са­да су за­да­ци би­ли на

ндо­му, та­тар­ском, мик­ма­ку, еским­ском, сул­ки, бур­ман­ском, на­ху­а­тлу, сан­скри­т у...) То су лин­ гви­стич­ке сла­га­ли­це ко­је се ре­ша­ва­ју ана­ли­ тич­ким и де­дук­тив­ним раз­ми­шља­њем и за ко­је ни­је нео­п­ход­но ака­дем­ско лин­гви­стич­ко обра­зо­ва­ње. Тим ре­ша­ва са­мо је­дан про­блем. С об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да су на­ши ђа­ци од 2004. го­ди­не пред­ста­вља­ли на­ци­о­нал­ни тим, а да су оста­ли уче­сни­ци на ово так­ми­че­ ње сти­за­ли по­сле се­лек­ци­је на на­ци­о­нал­ном ни­воу, би­ло је ло­гич­но да се слич­но так­ми­че­ ње одр­жи у Ср­би­ји. Та­ко је 22. апри­ла 2012. у Фи­ло­ло­шкој гим­на­зи­ји одр­жа­на Пр­ва срп­ска лин­гви­стич­ка олим­пи­ја­да за сред­њо­школ­це. На­шу Олим­пи­ја­ду зва­нич­но су по­др­жа­ли про­фе­со­ри Ка­те­дре за Оп­шту лин­гви­сти­ку Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та и Дру­штво за срп­ски је­зик и књи­жев­ност Ср­би­је. Уче­ство­ва­ло је 75 так­ми­ча­ра из 20 шко­ла из це­ле Ср­би­је, са го­сти­ма из Ба­ња­лу­ке. Че­ти­ ри пр­во­пла­си­ра­на уче­ни­ка фор­ми­ра­ла су тим ко­ји је пред­ста­вљао Ср­би­ју на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу у Сло­ве­ни­ји. Лингвистичка секција Филолошке гимназије

5

линг в ис т и чка оли мпија да

МЛАДИ

српски ј е зик

МЛАДИ

Тр­с те­н ич­к и

г

о

­в

о

р

Тр­сте­нич­ки го­вор је го­вор­ни тип ста­ро­што­ кав­ског ко­сов­ско-ре­сав­ског ди­ја­лек­та. По­ред­ тр­сте­нич­ког, ту су и ко­сов­ски, жуп­ски, ре­ сав­ски, ле­вач­ки, ђе­драп­ски и сме­де­рев­сковр­шач­ки го­вор­ни тип. По­јас ко­ји за­у­зи­ма­ју ови го­во­ри про­сти­ре се дуж це­ле Ср­би­је, од Ко­со­ва на ју­гу до Ба­на­та на се­ве­ру, и це­лом ду­жи­ном је ја­ко узак. Ши­ри се тек на се­ве­ру у ду­жин­ском ба­се­ну где се про­сти­ре од Бе­о­ гра­да до Ђер­да­па, ула­зе­ћи у ис­точ­ни Ба­нат и Вр­шац. Раз­лог ова­кве рас­про­стра­ње­но­сти од тро­ме­ђе Цр­не Го­ре, Ср­би­је и Ал­ба­ни­је па све до крај­њег се­ве­ра су не­с ум­њи­во се­о­бе ко­је су се од­ви­ја­ле то­ком ве­ко­ва. Чак и по­ред нај­ри­ зли­чи­ти­јих ути­ца­ја на сва­ки го­вор по­је­ди­нач­ но мо­гу се на­ћи ја­сне за­јед­нич­ке цр­те ко­ји их кла­си­фи­ку­ју у исти ди­ја­ле­кат. Тр­сте­ник се на­ ла­зи на оба­ли За­пад­не Мо­ра­ве и у ње­му је као и у окол­ним ме­сти­ма за­сту­пљен исто­и­ме­ни го­вор­ни тип. Он об­у ­хва­та се­ла са де­сне и ле­ве стра­не За­пад­не Мо­ра­ве. Са ле­ве стра­не ре­ке об­у ­хва­та Ве­ли­ку Дре­но­ву, Ме­две­ђу, Ми­јај­ло­ вац и Бог­да­ње, а са де­сне Сто­па­њу, То­бо­лац, Ве­лу­ће, Ра­тај, Оса­о­ни­цу, Ру­и­шник, Шљи­вов. У са­мом Тр­сте­ни­ку је овај го­вор ја­ко сла­бо очу­ван, по­го­то­во у мла­ђим ге­не­ра­ци­ја­ма, али га оне раз­у­ме­ју и уче слу­ша­ју­ћи ста­ри­је. Што због ути­ца­ја ме­ди­ја, што због обра­зо­ва­ња, овај го­вор се по­ла­ко гу­би, за­јед­но са они­ма ко­ји га још увек ко­ри­сте у ма­ње или ви­ше из­ме­ње­ном об­ли­ку. Нај­ви­ше га го­во­ре пот­пу­но нео­бра­зо­ ва­ни љу­ди ко­ји рет­ко на­пу­штају сво­је се­ло и спа­да­ју у ве­о­ма ста­ро ста­нов­ни­штво. Ма­те­ри­јал за овај рад при­к у­пи­ла сам у се­ лу Оса­о­ни­ца од Бо­ри­ке Са­вић, ста­ре 79 го­ди­ на, и Ра­ди­во­ја Ра­ки­ћа, ста­рог 84 го­ди­не. Имам мно­го род­би­не у овим кра­је­ви­ма, па сам цео жи­вот у кон­так­т у са по­ме­н у­тим го­во­ром и кул­т у­ром истог под­руч­ја, због че­га сам се за ову те­м у и за­ин­те­ре­со­ва­ла. Го­вор ба­ба Бо­ри­ке сам лич­но сни­ма­ла и она је би­ла све­сна то­ га, зна­ју­ћи за шта ми је по­тре­бан, док је го­вор де­да Ра­ди­во­ја сни­мио је­дан по­зна­ник без ње­ го­вог зна­ња. Сма­трам да је ја­ко бит­но да се ово ди­ја­лек­то­ло­шко зла­то са­ч у­ва од за­бо­ра­ва на­кон што љу­ди ко­ји се њи­ме служе не­ста­ну.

6

ФО­НЕТ­СКИ И ФО­НО­ЛО­ШКИ СИ­С ТЕМ Во­кал­ни си­стем 1. По­сто­ји пет стан­дард­них во­ка­ла и са­мо­ гла­сник Р ко­ји су ка­рак­те­ри­стич­ни за ве­ћи­ну што­кав­ских ди­ја­ле­ка­та. Нај­че­шће су пред­ста­ вље­ни сле­де­ћом ше­мом: и е

у о

+р

а

По­ре­ђа­ни су по ви­си­ни с тим што је И нај­ ви­ши глас.

2. Че­сто до­ла­зи до по­ја­ве не­ак­цен­то­ва­них ду­жи­на ис­пред ак­цен­то­ва­ног сло­га: оће да и убӣȇ, ма­ло по­ћӯтȇ, ро­ди­те­ље нȇмȃу дēцȃ (ген. множ), дōђȍше, трпȅла.

3. Ка­да су крат­ке, фо­не­ме О и Е се из­го­ва­ра­ ју ото­во­ре­но. бȍстан, нȅе, мȅне (дат), говȅдо, дȅца, тȅло (з.л.јд.).

4. Ка­да ни­с у ак­цен­то­ва­ни, по­ме­ну­ти во­ка­ ли су отво­ре­ни у сле­де­ћим слу­ча­је­ви­ма: водȇ, не­ро­ди­ца 5. Ди­стри­бу­ци­ја сло­го­твор­ног Р. Глас Р мо­ же би­ти но­си­лац нај­ви­ше тач­ке со­нар­но­сти као у књи­жев­ном је­зи­ку: прс, тр­лиш.

6. Отво­ре­ност се ја­вља и под не­ак­цен­то­ва­ ним ду­жи­на­ма: плетȇш, женȏм, бȕде, отȕшли.

7. У не­ким слу­ча­је­ви­ма мо­гу би­ти и за­тво­ ре­ни као што се до­га­ђа код ком­па­ра­ти­ва на-еи: старȅи.

8. За го­вор ка­рак­те­ри­стич­на су мно­га са­жи­ ма­ња, нпр: а + о > о. Ма­да, са­жи­ма­ња не­ма у ве­ ћи­ни об­ли­ка рад­ног гла­гол­ског при­де­ва: нȁшо, мȍго, стȅко, прȍшо, про­à­во, отȕшо, прȍдо. Исти је слу­чај код са­жи­ма­ња е + о > о вȕдо, али са­жи­ ма­ња не­ма у при­ме­ри­ма волȅо, уг­όвео, прожùвео. Са­мо у јед­ном слу­ча­ју до­ла­зи до са­жи­ма­ња а + у > у буљȃ (ба­у­ља­ти). Са­жи­ма­ње је не­ка­да би­ло рас­про­стра­ње­но у се­квен­ци е+е где је из­у­зет кон­со­нант ј: старȇ (ста­ре­је), али се да­нас сла­бо мо­же чу­ти, или кон­со­нант у ре­чи (је­де) јȇ, нȇ (ни­је). При­мер нȃки (она­ки, она­кав) та­ко­ђе је слу­чај са­жи­ма­ња.­

9. У стра­ним ре­чи­ма че­сто до­ла­зи до изо-­ ста­вља­ња ини­ци­јал­ног во­ка­ла као у ре­чи двокȃт.

10. По­крет­ни са­мо­гла­сник е на­ла­зи се у ре­ чи гȏр (гόре) (дȏл, дȍле) ко­ја се мо­же чу­ти са­мо у го­во­ру ста­рих љу­ди.

6. Ди­си­ми­ла­ци­ја се­квен­це кч је ве­о­ма рас­ про­стра­ње­на: дȁкчи­ца, дрӳк­че.

8. Ди­си­ма­ли­тив­ни про­це­си се ја­вља­ју и у ре­чи­ма стра­ног по­ре­кла: конпȗр, шан­гарéпа.

9. Јед­но од нај­и­зра­зи­ти­јих уп­ро­шћа­ва­ња кон­со­на­на­та је упро­шћа­ва­ње ст, зд, шт, на кра­ ју ре­чи: прс, стȁрос, је­данȁес.

11. Ели­ди­ра­ње је ве­о­ма че­ста по­ја­ва, а нај­че­шћа је у кон­струк­ци­ји ДА + пре­зент д’ ӳмрем, д’ ичупȃ, д’ ӳк­ћем, д’ ȍдем, ка­да гла­гол по­чи­ње во­ка­лом, али се се ја­вља и у ком­би­на­ ци­ји пре­зен­та са дру­гим ре­чи­ма ће г’ убӣȇ.

10. Ја­вља се још и упро­шћа­ва­ње - вд ->- д - у јед­ној ре­чи: оде<ов­де, од. óв­де > óде > ȏд.

12. По­ја­ва два иста во­ка­ла у се­квен­ци је че­ шћа не­го у књи­жев­ном је­зи­ку старȅе, снȃа (сна­ја, сна). Ови при­ме­ри осли­ка­ва­ју фор­ме ко­је во­де пот­пу­ном са­жи­ма­њу.

МОР­ФО­ЛО­ГИ­ЈА

КОН­СО­НАНТ­СКИ СИ­СТЕМ 1. У го­во­ру ста­ри­јих из око­ли­не Тр­сте­ни­ ка не по­сто­ји фо­не­ма Х, а у го­во­ру мла­ђих се ја­вља ве­о­ма рет­ко уко­ли­ко су сла­би­је шко­ ло­ва­ни: тü (тúх), ȍра (ȍрах), однȅсо (однȅсох), њӣ (нӣх), за­уктȁо (за­ хуктȁо). Под ути­ца­јем мла­ђих ге­не­ра­ци­ја код ко­јих је фо­не­ма Х уче­ста­ли­ја, ја­вља се тен­ден­ ци­ја за ње­го­вим упо­тре­бља­ва­ њем па се она ар­ти­ку­ли­ше као К јер им је ар­ти­ку­ла­ци­ја гла­са Х не­по­зна­та: плȅка­на (пле­ха­на), снâа (сна­ха).

2. Фо­не­ма ј у мно­гим об­ли­ци­ма ре­ чи из­о­ста­је, а нај­ви­ше у тре­ћем ли­цу јед­ни­ не и мно­жи­не пре­зен­та: попȕе, убӣȇ, продȁе, изȇе, нēмȁу, кӳ­кау, за­тим у пр­вом ли­цу јед­ни­не пре­зен­та: попȕем, и у мно­гим дру­гим ре­чи­ма: кōмша,чȃршӣе, авлие, бе­а­ше. Да­кле, фо­не­ма ј се не из­го­ва­ра уко­ли­ко ни­је на по­чет­ку или кра­ју ре­чи: јȃ, јȅ, јȇ (јее), ју­ри, нȁме­шћај, овȃј, мȏј, јӳ­тро, али се на кра­ју ре­чи не мо­же у пот­ пу­но­сти рзли­ко­ва­ти од и.

3. Фо­не­ма дз се да­нас ја­ко рет­ко мо­же чу­ти, и то од ста­ри­јих љу­ди на чи­ји го­вор ни­су ути­ ца­ли ни ме­ди­ји ни мла­ђи: дзвȍно.

4. Аси­ми­ла­ци­ја кон­со­на­на­та по звуч­но­сти је ауто­мат­ска гла­сов­на про­ме­на ко­ја се мак­си­ мал­но оства­ру­је: 3 децȁма, 3 бӳ­да­кем, ис сȅла.

5. По­сто­је рет­ки из­у­зе­ци јо­то­ва­ња од књи­ жев­ног је­зи­ка: нȁме­шћај

11. У из­ве­сним по­зи­ци­ја­ма: зм>зн: ÿзнеш, шк>чк: чкȍла.

Мор­фо­ло­шке од­ли­ке овог го­во­ра, нај­пре струк­т у­ра па­де­жних и гла­гол­ских об­ли­ка,­ је­дин­стве­не су и раз­ли­ку­ју се од дру­гих го­во­ ра што­кав­ског на­реч­ја.

1. Ка­да је реч о име­ни­ца­ма му­шког ро­ да нај­ве­ћа раз­ли­ка са књи­жев­ним је­зи­ком је у ин­стру­мен­та­лу. У тр­сте­нич­ком го­во­ру по­сто­ји са­мо на­ста­вак -ем, не и -ом, з бу­да­кем, пред нāрȍдем.

2. По­сто­ји не­ко­ли­ко мо­гућ­ но­сти обе­ле­жа­ва­ња во­ка­ти­ва јед­ни­не. а) по­ред на­став­ка -у ко­ји је уоби­ча­јен за име­ни­це са па­ ла­тал­ном кон­со­нан­том на кра­ју осно­ве, нпр. млȁди­ћу, тај на­ста­вак има­ју и не­ке дру­ге име­ни­це, нпр. бӳ­да­ ку је­дан, ма­да и да­ље по­сто­ји гра­ђе­ња са на­ став­ком -е: Бȍже 3. У мно­жи­ни ве­ћи­на јед­но­сло­жних име­ни­ ца, а и не­ке дво­сло­жне, има­ју ин­фикс -ов/-ев у свим па­де­жи­ма његȍви (ње­го­ва по­ро­ди­ца).

4. Од­ли­ка мно­жи­не ко­ја се нај­бр­же уочи је син­кре­ти­зам ге­не­ти­ва и ло­ка­ти­ва: ле­жӣ по канāлȃ, у чâршȗе, по брдȃ, по кафāнȃ, по туђȕне, на астāлȃ. Та­ко се из до­са­да­шњег мо­же за­кљу­чи­ ти да по­сто­је че­ти­ри па­де­жна об­ли­ка за­ мно­жи­ну: но­ми­на­тив (=во­ка­тив), ге­ни­тив (=ло­ка­тив), да­тив (=ло­ка­тив) + аку­за­тив.

5. Ин­стру­мен­тал мно­жи­не се у не­ким слу­ ча­је­ви­ма ја­вља у об­ли­ку но­ми­на­ти­ва мно­жи­не: дōђȍше с нȅке де­вој­ке.

7

српски ј е зик

МЛАДИ

српски ј е зик

МЛАДИ

6. Из­ве­стан број име­ни­ца сред­њег ро­ да има про­ши­ре­ње осно­ве у јед­ни­ни­ни: с прасēнцȅтем, з детȅтем.

7. Ве­ћи­на збир­них име­ни­ца пре­у­зи­ма па­ де­жне об­ли­ке мно­жи­не, нрп. име­ни­ца де­ца: дȅца, дēцȃ, децȁма, дȅцу, дȅцо, 3 децȁма, на децȁма, по дēцȃ.

8. У ком­па­ра­ци­ји при­де­ва по­сто­је три мор­ фо­ло­шка ти­па: 1) -еи, -еа, -ее/е старȅе 2) ши-иш, ша, -ше леп­ши 3) -и, -а, -е Рет­ко се ја­вља­ју су­пле­тив­ни об­ли­ци ком­ па­ра­ти­ва и су­пер­ла­ти­ва, го­то­во ни­ка­да рђав, рђавȅи (гȍри), нај­р­ђавȅи (нај­го­ри).

9. За­ме­ни­це за пр­ва два ли­ца и за­мени­це­ за сва­ко ли­це има­ју син­кре­ти­зо­ва­не об­ли­ке­ за да­тив / аку­за­тив / ге­ни­тив / ло­ка­тив јед­ни­ не: мȅне, тȅбе, сȅбе. Нùе мȅне речȅно д ӳмрем бùло: мȅне се­стрȇ све старȅе бùле Об­лик ин­стру­мен­тала гла­си са мȍном, са тȍбом, са сȍбом ли се ја­вља­ју и ак­цен­ти ду­ бле­ти монȏм, тобȏм, собȏм.

10. У мно­жи­ни ен­кли­тич­ки об­ли­ци за да­ тив и аку­за­тив гла­се ни, ви; не, ве. Остȁвио не да гла­дӳ­е­мо.

11. За­ме­ни­ца за з. ли­це жен­ског ро­да гла­си иу или ју: Тео ју (иу) за же­ну.

12. Ен­кли­ти­ке да­ти­ва и аку­за­ти­ва су исте: и, ји 13. За­ме­ни­це ко и што де­кли­ни­ра­ју се углав­но као у књи­жев­ном је­зи­ку, и има­ју ак­ цен­тат­ске ду­бле­те: чȅга, чегȃ.

14. При­дев­ске де­мон­стра­тив­не за­ме­ни­це тај, онај у но­ми­на­ти­ву јед­ни­не му­шког ро­да из­го­ва­ра­ју се че­шће без ј, али има слу­ча­је­ва у ко­ји­ма се оно чу­је.

15. При­дев­ске де­мон­стра­тив­не за­ме­ни­ це такȗ, овȁки, онȁки, има­ју са­мо ову фор­ му, ни­ка­да ова­кав, она­кав, та­кав. Такȗ до­ма-­ ћȕн био.

16. Си­стем па­де­жних фор­ми у мно­жи­ни при­дев­ских де­мон­стра­тив­них за­ме­ни­ца је не­ ста­лан. Ду­шан Јо­вић је за­бе­ле­жио об­лик тȇ,

8

док се у прет­ход­на два тек­ста на­ла­зи об­лик тȗ: Немȏ д иеш код тȗ децȃ, што зна­чи да се ме­њао то­ком го­ди­на под ути­ца­јем око­ли­не.

17. Код по­се­сив­них за­ме­ни­ца м.р. је очи­ глед­но вре­ме­ном до­шло до про­ме­на. Об­ли­ке мȍега, свȍега, твȍега за­ме­ни­ли су мог, свог, твог што ин­си­ну­и­ра вр­шење аси­ми­ла­ци­је и са­жи­ ма­ња као у књи­жев­ном је­зи­ку. Исто ва­жи и за за­ме­ни­це з. ли­ца жен­ског ро­да. Уме­сто њōјан, њōјно, њōјнога ка­же се њен, ње­но, ње­ног. По­крет­ни во­кал на кра­ју ре­чи се углав­ном не из­го­ва­ра. СИН­ТАК­СА 1. Об­лик аку­за­ти­ва се упо­тре­бља­ва у зна­ че­њу ло­ка­ти­ва с пред­ло­зи­ма за обе­ле­жа­ва­ње ме­ста. Јȃ прȗмам ис Швȁјцар­ску пēнзȕу.

2. Аку­за­тив се упо­тре­бља­ва као у књи­жев­ ном је­зи­ку. Пред­лог на са аку­за­ти­вом упо­тре­бља­ва се и у функ­ци­ји не­прав­ног објек­та. Скапнȗк дȕнар не даȇ на кӳ­ћу.

3. Упо­тре­ба ин­стру­мен­та­ла ре­а­ли­зу­је се ве­ зом са + ис­тру­мен­тал, као и у књи­жев­ном је­ зи­ку. Жùви дȍл у Медвȅђу са женȏм и децȁма. Дођȍше ономȃд с нȅку жен­скадȕу. Те се по­раз­говȃрам с кōмшȗе...

4. Ло­ка­тив се не­кад упо­тре­бља­ва за обе­ле­ жа­ва­ње про­сто­ра уме­сто ин­стру­мен­та­ла: Игра­ли се по āвлȗје. Шта ли ра­де це­лу ноћ по чāршȗе. Ли­те­ра­ту­ра 1. Јо­вић, Д. (1968) Тр­сте­нич­ки го­вор, Срп­ски ди­ја­лек­то­ло­шки збор­ник, 17, Бе­о­град, Ин­сти­т ут за срп­ско­хр­ват­ски је­зик 2. Ивић, П. (1994) Срп­ско­хр­ват­ски ди­ја­лек­ти, Це­ло­куп­на де­ла 3, Срем­ски Кар­лов­ци.

3. Ста­ној­чић, Ж., По­по­вић, Љ. (2011) Гра­ма­ ти­ка срп­ског је­зи­ка за гим­на­зи­је и сред­ње шко­ле, , За­вод за из­да­ва­ње уџ­бе­ни­ка, Бе­о­град. Ни­на Би­рач IV6

МЛАДИ

Катарина Љубинковић, ученица филолошке гимназије, била је најмлађи ученик скупа. Доносимо одломке из њеног излагања.

МО­РАВ­СКО-ПА­НОН­СКА МИ­СИ­ЈА И ОСВРТ НА ЊЕН ИС­ХОД ДО ДА­НАС Кра­так са­др­жај: Овај рад се ба­ви пи­ та­њем на­стан­ка, раз­во­ја и оп­стан­ка ћи­ри­ли­це као срп­ског пи­сма то­ком бур­не исто­ри­је срп­ског на­ро­да, од вре­ме­на ка­да су се Ју­жни Сло­ве­ни до­се­ли­ли на Бал­кан па све до да­нас, кроз при­зму мо­рав­скопа­нон­ске ми­си­је, за­тим кроз пе­ри­од под тур­ском вла­да­ви­ном, кроз пе­ри­од об­на­ вља­ња срп­ске др­жа­ве, обе­ле­жен Ву­ко­вом ре­фор­мом срп­ског је­зи­ка и пи­сма и кроз пе­ри­од са­вре­ме­не срп­ске др­жа­ве ука­зу­ју­ћи на ис­ход дав­но спро­ве­де­не ми­си­је Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја, као и њи­хо­вих след­бе­ни­ка. Рад та­ко­ђе по­твр­ђу­је не­рас­ки­ди­ву ве­зу ре­ли­ги­је и срп­ске пи­сме­но­сти, кроз де­ло­ ва­ње пра­во­слав­ног хри­шћан­ства на очу­ ва­њу срп­ског пи­сма и књи­жев­не кул­ту­ре у раз­ли­чи­тим дру­штве­но-по­ли­тич­ким и еко­ном­ским усло­ви­ма у на­из­ме­нич­ним успо­ни­ма и па­до­ви­ма срп­ске др­жа­ве. Ко­ нач­но, овај рад про­жи­ма искре­на же­ља да се ука­же на про­бле­ме са ко­ји­ма се ћи­ри­ ли­ца су­о­ча­ва да­нас, на пи­та­ње ње­ног оп­ стан­ка и опа­сност по срп­ски на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет услед ње­ног евен­ту­ал­ног не­ стан­ка. Кључ­не ре­чи: опи­сме­ња­ва­ње срп­ског на­ро­да, ши­ре­ње пра­во­слав­ног хри­шћан­ ства, Ву­ко­ва ре­фор­ма, оп­ста­нак срп­ске ћи­ри­ли­це Ва­жно је ис­та­ћи да је суд­би­на раз­во­ ја срп­ске пи­сме­но­сти за­си­гур­но би­ла у ди­рект­ној ве­зи са ви­ше­ве­ков­ном из­ло­ же­но­шћу срп­ског на­ро­да ра­зним осва­ја­ чи­ма са ис­то­ка и са за­па­да, ко­ји су има­ли за циљ да пот­пу­но угу­ше срп­ски на­ци­о­ нал­ни иден­ти­тет.

Ако да­нас же­ли­мо да са­гле­да­мо ис­ ход мо­рав­ско-па­нон­ске ми­си­је мо­ра­ мо по­ћи од то­га да је те­мељ сва­ке на­ ци­о­нал­не кул­т у­ре ње­го­во на­ци­о­нал­но пи­смо, а на­род­ни је­зик је осно­ва на­ ци­о­нал­ног би­ћа. Сто­га, ћи­ри­ли­цу по­ сма­тра­мо као срп­ско на­ци­о­нал­но пи­ смо и зна­ков­ни из­раз срп­ске кул­т у­ре. Рад­ми­ло Ма­ро­је­вић у књи­зи Ћи­ри­ли­ца на рас­кр­шћу вековa ка­же: ,,Ћи­ри­ли­ца је би­ла срп­ско на­ци­о­нал­но пи­смо то­ком чи­та­вог пе­ри­о­да исто­риј­ског по­сто­ја­ ња срп­ског на­ро­да, од пр­вих пи­са­них спо­ме­ни­ка до ових на­пи­са­них сло­ва, и да­ље ка сво­ме бес­ко­нач­но­ме ци­љу, као дра­гуљ у мо­за­и­ку свет­ских кул­т у­ ра и пре­по­зна­тљив бе­о­чуг у њи­хо­во­ме исто­риј­ско­ме тра­ја­њу. И да­нас је ћи­ри­ ли­ца срп­ско на­ци­о­нал­но пи­смо и по­ ред про­це­са ла­ти­ни­за­ци­је срп­ске кул­ ту­ре, и за њу се ве­зу­ју они ко­ји су све­ сни сво­је срп­ске при­пад­но­сти.“ (Ма­ро­ је­вић, Р. Ћи­ри­ли­ца на рас­кр­шћу ве­ко­ва, Гор­њи Ми­ла­но­вац, Деч­је но­ви­не,1991.

ћирилица

Ме­ђу­на­род­на на­уч­на кон­фе­ренци­ја „НА ИЗ­ВО­РИ­ШТУ КУЛ­ТУ­РЕ И НА­У­КЕ“, Сеп­тем­бар 2012. го­ди­не у Бе­о­гра­ду

Аутор, књи­жев­ног де­ла „Срп­ска ћи­ ри­ли­ца – не­ка бу­де што би­ти не мо­же“ (Ја­ћи­мо­вић, П, Срп­ска ћи­ри­ли­ца – не­ ка бу­де што би­ти не мо­же, Но­ви Сад, Кри­Мел Бу­ди­са­ва, 2010), из­ме­ђу оста­ лог ис­ти­че: „По­ред мно­го­број­них про­ бле­ма ко­је су Ср­би пре­не­ли у два­де­сет­ пр­ви век, сва­ка­ко да је је­дан од нај­ве­ ћих пи­та­ње срп­ско­га је­зи­ка, а пре све­га пи­та­ње срп­ске ћи­ри­ли­це као „бра­не“ оп­стан­ка срп­ско­га на­ро­да на од­ре­ђе­ној те­ри­то­ри­ји. Да­нас, ка­да је срп­ска ћи­ ри­ли­ца све­де­на на не­што ис­под 2%, уз тен­ден­ци­ју стал­ног опа­да­ња, на пу­т у је ка сво­ме пот­пу­ном не­стан­ку из упо­ тре­бе. Мо­ра­мо се озбиљ­но за­ми­сли­ти за­што је то та­ко.“

9

МЛАДИ

ћирилица

Љу­би­ша В. Јо­ва­но­вић, аутор тек­ста под на­сло­вом „Др­жа­ва и пи­та­ње пи­сма срп­ског је­зи­ка“ (www.srpskacirilica.оrg. rs/.../држава-и-питање-писма-српскогјезик...) драматично указује на стање српског писма данас, између осталог каже: „Нико се још није приближио развијенијем и цивилизованијем делу света тако што је матерњи језик почео да пише писмом неког страног језика. Нико није научио неки страни језик брже и боље тако што је матерњи почео да пише писмом тог страног језика. Нико није продао своју робу другој земљи тако што је на амбалажи и пратећим папирима писао својим језиком, или на неком другом писму. Нико више не може да основано тврди да ћирилица није писмо за све облике и видове савремене комуникације, и сваку врсту технологије. Свету нас приближава примена савремене техни-­ ке и технологије, усвајање општеважећих стандарда и норми, мењање навика у мишљењу у раду и пословању, познавање страних језика и култура, али и чување и неговање сопственог културног идентитета.“

10

ÇŔĘŠÓ×ŔĘ На крају, сагледавајући не мали пери-­ од постојања српског писма од времена­ моравско-панонске мисије, преко Вукове­ реформе, па све до данашњих времена,­ може се тврдити да је ћирилица саста-­ вни део српског националног бића. Срп-­ ски књижевни језик спада у темеље националне културе. Срби би променили национални идентитет ако би своје национално писмо заменили латиницом. Формално обележје губљења и цепања српске националне самосвести и националне дезинтеграције било би напуштање српског националног писма, ћирилице. Српски народ је током своје историје имао бројне и тешке непријатеље, бра-­ нио је своју културу, национални иденти-­ тет и слободу од насртаја и са истока­ и са запада. Међутим, један од најважни-­ јих интегративних фактора српског нар-­ ода је његов велики пријатељ, српски­ језик, који је најважнија кохезиона сна-­ га српског етноса. Ћирилица је писмо на коме се већ вековима ствара једна од најзначајнијих и најбогатијих култура. То је писмо велике књижевности и народа који су чували слободу и културу од завојевача са истока и запада. Да би се ћирилица сачувала од масовнијег преласка у латиницу, борба за њу мора бити једно од стратешких опредељења српског националног и културног програма. Очување ћирилице мора бити главни задатак српске нације, да би се заштитило само постојање српског народа. Српски народ је са својом ћирилицом одолео, кроз много векова, утицају и притиску разних освајача и са истока и са запада. Верујем, одолеће и овим новим изазовима, а за то је потребно да се српски народ заједнички бори за своје дуговечно писмо, а самим тим и за свој идентитет. Очувајмо тековине древне моравско-панонске мисије, као што су је очувале тешком борбом кроз историју многе значајне личности, будимо њихови следбеници и чувари, не дозволимо да њихова дела буду погажена новим временом.

У сусрет јубилеју

Сто двадесет година од рођења Милоша Црњанског Милош Црњански (26. октобар 1893. године, Чонград, Аустроугарска, данас Мађарска – 30. новембар 1977. године, Београд) Из Коментара уз Лирику Итаке Црњански, преци песника, налазе се, крајем 17. века, у селу Итебеју, у Банату. Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња. Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака. А уз цркву надгробни споменици Црњанских, на пример пароха Милоша Црња-­ нског, који је умро 1735. и других... Све до мога оца писали смо се старословенски: Церњански. * Мој отац ме је кљукао историјом Војвођана, привилегијама нашег народа, статутима, причама о нашим, политичким, правима... Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила. Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много, свакојаких, асоцијација. * Ја сам у Темишвару писао песме, од дети-­ њства. То су биле, углавном, несвесне имитације великих песника, и наших родољубивих песника. Тандара мандара... У поезији, мене, и моје другове, највише је одушевљавала, у то доба, антологија Богдана Поповића. Ја се, из те антологије, сећам песме Спомен на Руварца (Лаза Костић) и сматрам ту песму, и сад још, за најлепшу песму 19. века.

Вест да је у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник, стигла је до нас, тог сунчаног дана у Бечу – који је освануо без и једног облачка – после ручка. Стигла је у нашу кафану, у близини торња Св. Стефана, за време партије билијара... Противно ономе што се данас мисли, та вест није изазвала никакву констернацију, ни међу нама, ни Бечлијама, и музика је у Бечу до вечери свирала. Тек се доцкан неко сетио да је ућутка. Епоха валсева је била завршена... Сандук Франца Фердинанда био је покривен заставом Хабсбурга, жутом, са двоглавим црним орлом, старим око хиљаду година. Син једног сиромаха, пролетера, земљорадника, Херцеговца, још непунолетан, био га је скинуо са неба, револверским пуцњима. Атентатор је имао чудно име. Састављено од омена принца и архангела. * Аустрија је спремала, против Србије, једну казнену експедицију, а рат се био, неочекивано, претворио у светску конфлаграцију. Тада сам, први пут, осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме носи ветар судбине, који има неку мрачну снагу. * Аустрија је водила рат према нашем народу, као према зверовима, или стеницама. Није могла очекивати пардона. Освета ће увек бити оружје слабијега, а саботажа, ма каква, слатка... У Србији, стари људи морали су да устају и скидају капу окупаторским официрима, па и њиховим женама, и дрољама. У Крушевцу, једна млада учитељица, која није хтела да тако поздрави официра, била је батинана... Моја мржња на Аустрију била је тада постала толика, да бих муцао, при разговору о алејама вешала, која је Аустија била Србији подигла. А моје родољубље имало је, каткад, облик једног наслеђеног лудила. * Ја сам 1918. отишао из Загреба изнурен. Осећао сам да је једна Европа потпуно пропала, али да се и једна нова помаља, исто тако крвава. Па ипак, као сваки млад човек тога доба, ја сам мислио да је сад, или никад, куцнуо

11

ј убилеј

МЛАДИ

ј убилеј

МЛАДИ

час стварања једне Југославије која ће бити наша. Ни сањао нисам да ће та нова држава, кроз двадесет три године, да се, као Аустрија, распада и да ће имати, понова, из крви да се ствара. Био сам, крај свега, типични помпије (pom­pi­er) свог времена... МИЛОШ ЦРЊАНСКИ Црњански је рођен 26. октобра 1893. годи-­ не у Чонграду, у Аустроугарској (данас Мађарској), у осиромашеној грађанској породици. Отац Тома био је чиновник који је због свог заступања српске мањинске политике „прогнан“ из­ Баната у Чонград. Мајка му се звала Марија Вујић и била је родом из Панчева. Црњански је од 1896. одрастао у Темишвару, у патријархално-родољубивој сре-­ дини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу светињу. Најдубљи и најтрајнији утисци ових година били су: црква, икона светога Саве, православно српско гробље са ритуалом сахране и задушница, приче и песме о Србији, хајдучији и набијању на колац – све се то у дечаковим емоцијама пре-тварало у трајан немир и непресушан извор нада, радости, сумњи. Прву песму Судба Црњански објављује у со-­ мборском дечјем листу Голуб 1908. године. У сарајевској Босанској вили штампана је 1912. год. његова песма У почетку беше сјај. Вест о убиству аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда затекла га је у Бечу. На самом почетку Првог светског рата­ Црњански је доживео одмазду аустријских власти због Принципових хитаца у Сарајеву, али уместо тамничког одела обукли су му униформу аустроугарског војника и послали га на галицијски фронт да јуриша на Русе, где је ускоро рањен. Већи део времена од 1915. Црњански проводи у самоћи ратне болнице у Бечу, да би се тек пред сам крај рата обрео и на италијанском фронту. У његове успомене неизбрисиво су се утиснули призори ратне

12

пустоши. „... Фронт, болнице, па опет фронт, и љубави, свуда љубави, за хлеб и за шећер, све мокро, све киша и блато, магле умирања” – то су била виђења живота у којима је сазревао­ млади Црњански. Милиони недужних мртвих људи нашли су места у стиховима које је Црњански из рата донео у војничкој торби. У Београду се 1919. уп-­ исује на Универзитет где студира књижевност. Поштанска марка с ликом Милоша Црња-­ нског, део серије марака под именом „Великани српске књижевности“ коју је издала Србијамарка, ПТТ Србија, 2010. године Црњански се, са читавом својом генерацијом, вратио у разорену домовину са умором и­ резигнацијом. „У великом хао-­ су рата – говорио је млади песник – био сам непоколебљив у својим тугама, замишљености и мутном осећању самоће”. И у својим ратним и поратним стихо-­ вима певао је о резигнацији и изгубљеним илузијама. Из тог потуцања по крвавим светским ратиштима Црњански се враћа мислима о нуж-­ ности рушења лажног мита о „вечитим“ вредностима грађанске етике. Књижевно стварање Милоша Црњанског у том периоду било је одлучујуће у напору његове генерације да се нађе нов језик и израз за нове теме и садржаје. Говорећи о литерарном програму своје песничке генерације, он је писао: „Као нека секта, после толиког времена, док је уметност значила разбибригу, доносимо немир и преврат, у речи, у осећају, мишљењу. Ако га још нисмо изразили, имамо га неоспорно о себи. Из маса, из земље, из времена прешао је на нас. И не дà се угушити... Прекинули смо са традицијом, јер се бацамо стрмоглаво у будућност... лирика постаје страсна исповест нове вере.» Године 1920. упознаје се са Видом Ружић са којом ће се 1921. и венчати. Исте године Црњански са Видом одлази у Париз и Бретању, а у повратку путује по Италији. Наредне године постаје наставник у панчевачкој гимназији­

МЛАДИ

и стиче диплому на Филозофском факултету у Београду. Између 1923. и 1926. професор је гимназије у Београду и сарадник угледног листа Политика. Истовремено, издаје Антологију кинеске лирике и новинар је листа Време. Од 1928. до 1941. ради у дипломатској служби у Риму и Берлину. За роман Сеобе 1930. добија награду Српске академије наука. Године 1934. покреће лист Идеје који следеће године престаје да излази. По избијању Другог светског рата евакуисан је из Рима, преко Мадрида и Лисабона доспева у Лондон где живи у емиграцији, радећи разне послове. Књиговођа је обућарске радње Хелстерн на Бонд стриту и разноси књиге фирме Хачардс на лондонском Пикадилију, док његова супруга шије лутке и хаљине за робну кућу Херодс. Црњански успут стиче диплому Лондонског универзитета и диплому за хотелијерство и менаџерство.

Други светски рат и дуги низ поратних година Црњански је провео у емиграцији у Лондону, где 1951. узима британско држављанство. У Југославију се вратио 1965. године. С радошћу је дочекао повратак у Београд који је у његовој носталгији блистао „као кроз сузе људски смех”. У Београду је и преминуо 30. новембра 1977. године.

А кад ми клоне глава и буду стали сати, Ти ћеш ме, знам, пољубити као мати.

-----------------------------------------А кад дође час, да ми се срце старо стиша, твој ће багрем пасти не ме као киша. (Ламент над Београдом)

Биста Милоша Црњанског на Калемегдану

13

ј убилеј

МЛАДИ

МЛАДИ

порт рет умет ника у м ладо ст и

МЛАДИ

Пор­трет умет­ни­ка у мла­до­с ти Ка­та­ри­на Пан­то­вић ро­ђе­на ја 1994. го­ди­ не у Бе­о­гра­ду. Пи­ше по­е­зи­ју, ба­ви се ли­ков­ ном умет­но­шћу и умет­нич­ком фо­то­гра­фи­ јом. Чла­ни­ца је ате­љеа бе­о­град­ског Де­чи­јег кул­т ур­ног цен­тра од 2000. го­ди­не, и за свој ли­ков­ни рад до­би­ла је број­не до­ма­ће и ме­ђу­ на­род­не на­гра­де.

„Умет­ност је јед­на одво­је­на сфе­ра, је­дан не­ про­зир­ни свет у ко­ме је за­до­вољ­ство лу­та­ти и из­гу­би­ти се, али у ко­ме увек, на кра­ју, про­на­ ђе­мо свој из­раз и свој пут. То је она стра­на ствар­но­сти ко­ја при­па­да са­мо на­ма, ко­ја је цр­ве­не бо­је, и на ко­јој ма­ње бо­ли.“ Катарина Пантовић

НИ­КА­КО Зва­ла сам те ни­си био бу­дан ни­сам хте­ла да те бу­дим да­ни су умор­ни ли­шће пле­ше око ме­се­ца бу­бе се мо­ле на све­тло­сти Све­тлост је ни­ска и ис­па­ра­ва у на­ма спо­ро и те­шко као се­ћа­ње као бол Про­бу­ди­ла сам се мр­тва ми­сле­ћи да си ме тра­жио да ме ни­си на­шао да су ти пр­сти од цр­ве­не сви­ле Звао си ме ни­сам би­ла буд­на ни­си хтео да ме бу­диш

ЧИП­КА Пред смрт сам се­де­ла у сто­ли­ци И по­сма­тра­ла чип­ку на не­бу. Бе­ше чуд­на И пр­ља­ва. Уоча­вам не­пра­вил­но­сти у тка­њу Рад ни­је јед­нак. Рак је на­пао мо­ју чип­ку Да­ље де­ље­ње кон­ца је оште­ће­но. Ће­ли­ја по ће­ли­ја Нит по нит Мо­ја чип­ка по­ни­ре у сан Ле­жи на сун­цу. Жму­ри и гле­да мрак Цр­ве­ни мрак.

14

МЛАДИ

МЛАДИ

Сан је упа­ко­ван у ма­ле­не фла­ше ко­је но­ћу ме­ња­ју об­лик и сме­ше се, пре­те­ћи да се рас­пук­ну. На ети­ке­та­ма пи­ше јед­но име, и са­да, чи­та­ју­ћи то име, схва­там да га не пре­по­зна­јем, да је стра­но и ег­ зо­тич­но по­пут ре­чи грч­ког је­зи­ка. Из­над ме­не, не­бо се отво­ри­ло, пој пти­ца је утих­нуо. По­пут стран­ца, по­сма­трам се­бе, по­сма­трам мо­дре очи ко­је се с бол­ном ла­ко­ћом скла­па­ју, пр­сте од сло­но­ва­че ка­ко се по­ла­га­но гр­че. Чи­ни ми се да је цео свет са­да на­ста­њен у ме­ни, да пул­си­ра, и да се вр­ти око ну­ле. Тво­је те­ло је цр­на пу­сти­ња ко­ја се пре­си­ја­ва на сре­бр­ном Ме­се­цу. И са­мо је­дан до­дир учи­нио је да се про­бу­дим и ожи­вим, по­но­во. Очи су ти зло­коб­не и там­ни­је од мор­ског дна.

ГРАД МА­ЧА­КА Град ма­ча­ка је опет за­жи­вео Сун­це је у свом зе­ни­т у по­ста­ло цр­но У ње­му ти и ја Ту­ма­ра­мо ули­ца­ма Гр­чи­мо ли­ца у ужа­с у Гре­бе­мо не­бо Ра­сте­мо Чи­ни ми се да жи­вим све­га три да­на Да се играм са сен­ка­ма ко­је су Сна­жни­је од жи­во­та Од та­ла­са Ко­је ме се не пла­ше Кад би нас сад раз­дво­ји­ли Оту­ђи­ли јед­но од дру­гог Згу­жва­ли на­ше осме­хе не би би­ло бит­но.

Рад Ка­та­ри­не Пан­то­вић је спе­ци­фи­ чан, ла­ко пре­по­зна­јем ње­не тек­сто­ве и пе­сме ме­ђу мно­ги­ма. Ат­мос­фе­ра ко­ју до­ но­се са со­бом је сви­ма бли­ска – иако на­из­ глед хер­ме­ти­зо­ва­на, сли­ко­ви­то опи­са­на, чул­ни аспект је на­гла­шен и емо­ци­ја вр­ло ја­сно пре­не­та. Ба­ве­ћи се кре­а­тив­ним пи­ са­њем и сли­ка­њем у исто вре­ме, успе­ва да сва­ком рас­по­ло­же­њу на­ђе од­го­ва­ра­ју­ћу ни­јан­су.

Ње­на по­е­зи­ја от­кљу­ча­ва свет искон­ ске се­те и ви­бри­ра­ју­ће је­зе. По­пут сли­ка­ ра, ре­чи­ма да­је об­лик и бо­ју, та­ко да по­ ста­ју и ствар­не на­шем би­ћу. Не­при­мет­ но и не­ми­нов­но пре­да­је­те се пе­сни­штву не­сва­ки­да­шње сна­ге и ду­бо­ког сен­зи­би­ли­-­ те­та.

Је­ле­на Ђор­ђе­вић IV3

Со­ња Гли­шић IV6

15

порт рет умет ника у м ладо ст и

ПО­РЕ­КЛО ЉУ­БА­ВИ

МЛАДИ

МЛАДИ

порт рет ум ет ника у м ладо ст и

Дру­га на­гра­да за есеј на кон­кур­с у у окви­ру 49. Ди­со­вог про­ле­ћа

Одсуство и визија јаве у поезији Владислава Петковића Диса … Дис је био истин­ски не­сре­ћан, углав­ном окре­нут сво­јој лу­цид­ној лич­но­сти, осе­ћа­њи­ма и про­ме­на­ма рас­по­ло­же­ња, у шта се мо­же­мо уве­ри­ти чи­та­ју­ћи ње­го­ве пе­сме. Пе­сник се у њих све ви­ше и ви­ше уду­бљи­вао и ана­ли­зи­ рао их до тан­чи­на, а за­тим по­мо­ћу њих сли­као сво­је пе­сме. Ње­го­ва трај­на оп­сед­ну­тост смр­ћу ни­је ла­жна и ис­фор­си­ра­на, и он се њо­ме не слу­ жи са­мо као ши­ро­ком пе­снич­ком те­мом, већ је гру­бо осе­ћа и до­жи­вља­ва, и го­то­во се иден­ти­ фи­ку­је с њом. Смрт и сфе­ра из­ме­ђу жи­вог и мр­твог су за Ди­са об­ли­ци ду­хов­не кон­стан­те, схва­та­ња све­та и по­сто­је­ћег, и на­че­ло жи­вот­не ми­сте­ри­је. Он пи­ше о осе­ћа­њи­ма и ми­сли­ма, суп­тил­ним и го­лим оком не­ви­дљи­вим по­пут ко­на­ца ко­ји са­мо што се не пре­ки­ну, на јед­ но­ста­ван, али пре­фи­њен на­чин, и су­ге­стив­но осли­ка­ва тај део ко­ји се на­ла­зи у сви­ма на­ма, део ко­јег ни ни­смо све­сни, ко­ји по­ти­ску­је­мо, ко­ји ни не пре­по­зна­је­мо без чи­та­ња по­ет­ског тек­ста, кад схва­ти­мо да нам је то осе­ћа­ње по­ зна­то. У сво­јим чу­ве­ним пе­сма­ма Там­ни­ца и Мо­ жда спа­ва Дис до­жи­вља­ва жи­вот као ви­зи­ју ко­ја је са стра­не огра­ни­че­на све­тло­шћу, и ко­ја увек до­пи­ре из спо­ља­шњег све­та, из ствар­но­ сти, из про­шло­сти, или, пак, из сно­ва. С дру­ге стра­не, у не­ким дру­гим пе­сма­ма, као на при­ мер у Уто­пље­ним ду­ша­ма, та жуд­ња за сном и не­чим ле­пим, нео­пи­пљи­вим не­ста­је: „На­ма се спа­ва, на­ма се не са­ња“, али то је све­је­вр­сна кон­тра­дик­тор­ност свој­стве­на мно­гим пе­сни­ ци­ма. Дис у сво­јим пе­сма­ма че­сто слу­ти не­што зло­коб­но, али то пред­о­се­ћа­ње не­чег ло­шег се под­ра­зу­ме­ва са­мо ка­да је пе­сни­ко­во по­и­ма­ње жи­во­та у пи­та­њу. По­сте­пе­но утр­ну­ће жи­во­та, пре­ла­зак би­ћа у не­би­ће, и на кра­ју смрт глав­ ни су мо­ти­ви чи­та­вог кру­га Ди­со­вих пе­са­ма, а по­го­то­во Нир­ва­не. Си­ва, је­се­ња, го­то­во са­ крал­на ат­мос­фе­ра иза­зи­ва код пе­сни­ка же­љу за пот­пу­ним ми­ром, ко­ји је бли­зак ми­ру смр­ ти. Лир­ски су­бјект чак ви­ше ни не осе­ћа бо­ло­ ве, ни­ти по­ку­ша­ва да се­ћа­њем при­зо­ве и ожи­ ви иш­че­зле ства­ри (као у Мо­жда спа­ва), већ не­жи­ве, мр­тве ства­ри са­ме из­ла­зе пред ње­га­

16

и пре­пла­вљу­ју ње­го­во све­сно; он је не­по­ми­чан пред на­ва­лом не­би­ћа, али га се и не пла­ши. (…) … Још јед­на пе­сма је од­лич­на илу­стра­ци­ ја пе­сни­ко­вог ста­ва пре­ма жи­во­т у и жи­вље­њу­ (од­но­сно, не­жи­вље­њу), а то је Там­ни­ца. Он сла­га­њем при­лич­но јед­но­став­них, чи­стих, лир­ских сли­ка об­ли­ку­је сво­је уну­тра­шње ис­ ку­ство, сво­је по­кре­те и свест о њи­ма. Он жи­ вот на­зи­ва там­ни­цом, ко­ја је сим­бол чо­ве­ко­ве спу­та­но­сти жи­во­том, за­ко­ва­но­сти за зе­мљу. Ро­ђе­ње до­жи­вља­ва као утам­ни­че­ност, одва­ ја­ње од зве­зда (ко­је су у овој пе­сми чак лајт­ мо­тив), пад из „ви­шег“ у „ни­жи“ свет. У сти­ хо­ви­ма: „Ал’ бе­га­ју зве­зде, оста­вља­ју бо­је,“ еви­дент­но је да су­шти­на од­ла­зи, да оста­ју са­мо обри­си не­че­га што је ра­ни­је жи­ве­ло у пу­ном је­ку, а што се у овом слу­ча­ју мо­гу схва­ти­ти као уни­вер­зал­не исти­не, ко­је су по­ти­сну­те ра­ђа­ њем, или чак уни­ште­не, те да чо­век иде кроз жи­вот не­вољ­но, и сва­ким да­ном са све ма­ње сна­ге. До­ла­зак на свет је­сте не­све­стан чин, и баш то је до­каз да чо­век не­ма ни­ка­кве кри­ви­ це, већ је при­ну­ђен да при­хва­ти те­ло за ко­је не зна да ће се ме­ња­ти, и да он на то ме­ња­ње не­ће мо­ћи да ути­че. … До­сад ни­смо спо­ме­ну­ли Ди­со­ву љу­бав­ ну по­е­зи­ју и пер­цеп­ци­ју иде­ал­не мр­тве дра­ге, или иде­ал­не дра­ге уоп­ште, а ко­ја је код сва­ ког од ис­так­ну­тих срп­ских сим­бо­ли­ста дру­ га­чи­ја. ... У јед­ној од сво­јих нај­леп­ших пе­са­ма, Мо­жда спа­ва, Дис пе­ва о сво­јој дра­гој: она не до­ла­зи из про­шло­сти, ни­ти је уоп­ште ствар­ на, већ из та­јан­стве­них пре­де­ла сна. Пе­сма је ис­пе­ва­на у ла­га­ном, ба­ла­дич­ном то­ну, и у њој по­сто­ји не­ко дру­го ста­ње ко­јег се пе­сник не­ја­сно се­ћа: за­бо­ра­вље­не пе­сме. Лик дра­ге оста­је до кра­ја не­ја­сан и ете­ри­чан, али у по­је­ ди­ним сли­ка­ма она за­и­ста нео­до­љи­во под­се­ ћа на иде­ал­ну мр­тву дра­гу. Од ње­ног те­ла он ра­за­зна­је са­мо очи, и оста­је у не­до­у­ми­ци да ли је она би­ће са ово­га све­та: „Мо­жда спа­ва­ са очи­ма из­ван сва­ког зла,/Из­ван ства­ри, илу­ зи­ја, из­ван жи­во­та...“, за­тим: „У сну ви­дим, али не знам што не ви­дим сад“. По сво­јој „тек­сту­ри“ Ди­со­ва дра­га је мо­жда­

МЛАДИ

МЛАДИ

ука­зу­ју на не­што што од­ла­зи, што се из­ме­шта у не­ку дру­гу сфе­ру, што не­ста­је. Сти­хо­ви ко­ји по­себ­но уз­не­ми­ра­ва­ју су: „Мој свет ме гле­да по­гле­дом тру­пи­на, Као оста­так од стра­шног по­жа­ра: Ја га се кло­ним к’о цр­них ку­пи­на, Као и тр­ња, што гре­бе и па­ра (...)“. Из њих са­зна­је­мо да ју­нак пе­сме не са­мо да се опро­стио од свог све­та ма­ште и да се осе­ ћа оту­ђе­но, већ га се и пла­ши, бе­жи, уз­ми­че од ње­га, и упо­ре­ђу­је га са „тру­пи­ном“, од­но­сно ле­шом, ко­ји му на­но­си бол и гре­бе га по­пут тр­ња. Ту су очи­глед­не пси­хич­ке про­ме­не лир­ ског ја ко­је је са­да на ру­бу лу­ди­ла, и по­чи­ње да до­жи­вља­ва сво­ју ма­шту као за­себ­но, оса­мо­ ста­ље­но жи­во би­ће. Оно се пот­пу­но одво­ји­ло­ од ње­га и про­го­ни га, оби­та­ва са­мо за се­бе, зло­коб­но и пре­те­ће, а исте ка­рак­те­ри­сти­ке да­ је и рас­па­да­њу („Ја чу­јем ко­рак моћ­ног рас­па­ да­ња“). Ди­со­ва збир­ка Уто­пље­не ду­ше по­да­ри­ла је срп­ској по­е­зи­ји не са­мо но­ве те­ме, по­ступ­ке и ме­ло­ди­ју сти­ха, већ и са­свим осо­бен ин­т у­ и­тив­но-ми­сти­чан по­глед на свет. У про­сто­ру „ме­ђу ја­вом и међ’ сном“ Ди­сов лир­ски ју­нак увек за­др­жа­ва мут­но, ма­гло­ви­то се­ћа­ње на „не­ви­не да­љи­не и очи зве­зда“, на­сто­је­ћи да у там­ни­ци жи­во­та и те­ле­сних огра­ни­че­ња са­ чу­ва бар од­сјај за­у­век из­гу­бље­не не­ви­но­сти и иде­је ле­по­те. У то­ме му осо­би­то по­ма­же пе­ сма ко­ју је „за­бо­ра­вио у сну“ на гра­ни­ци све­ та ра­ци­о­нал­ног и ира­ци­о­нал­ног где ви­дљи­ве кон­т у­ре ја­ве ла­га­но не­ста­ју, пре­та­па­ју­ћи се у нир­ва­ни­стич­ко по­ла­га­но од­у­ми­ра­ње вла­сти­ тог су­бјек­та. Он у Ди­со­вој по­е­зи­ји сим­бо­ли­зу­ је бо­ју про­ла­зно­сти ства­ри. Од­ло­мак из есе­ја

17

порт рет умет ника у м ладо ст и

нај­бли­жа Ду­чи­ће­вој дра­гој, јер је из­ма­шта­на, део ме­та­фи­зи­ке, не зна ка­ко из­гле­да, мо­жда ће је тек упо­зна­ти, с тим што Дис на све по­но­ во ба­ца сен­ку смр­ти, ми­сти­ке и де­гра­ди­ра­ња. Она је по­пут крх­ке фи­гу­ре из сна, из­јед­на­че­на са пе­смом из сна ко­ју је за­бо­ра­вио, а уз ко­ју се у сну осе­ћао не­из­ре­ци­во срећ­ним, па се мо­же ре­ћи да је она из­јед­на­че­на са са­мим чи­ном пе­ ва­ња. Иако су пе­си­ми­зам и ни­хи­ли­зам глав­не осо­би­не Ди­со­вог ства­ра­ла­штва, оне сво­ју кул­ ми­на­ци­ју до­жи­вља­ва­ју у по­тре­сној пе­сми Рас­ па­да­ње. Ту са­зна­је­мо да лир­ски су­бјект не са­ мо да гу­би осе­ћа­ња и спо­соб­ност за ра­до­ва­ње уоп­ште, већ по­чи­ње да гу­би та­ле­нат, же­љу за ства­ра­њем, за по­сма­тра­њем. Уме­сто то­га, он се окре­ће по­роч­ном жи­во­т у и је­ди­ни по­зна­ни­ци му по­ста­ју блуд, раз­врат и не­зна­ње, и све­стан је свог ло­шег, сра­мот­ног ста­ња: „С пре­сто­ла тај­ни и сно­ва и зву­ка Ја сам се наш’о по­сред ни­ских стра­сти; Под не­бом вра­ним од роп­ца и му­ка Ја сам се наш’о у зе­мљи про­па­сти ...“. Ју­на­ка ове пе­сме до­т у­као је жи­вот, раз­о­ ча­ра­ње у љу­де ко­је га окру­жу­ју, он ис­ка­зу­је огром­ну огор­че­ност и кив­ност на свет, и као је­ди­ни из­лаз ви­ди бег из ствар­ног жи­во­та, али уте­ху ви­ше не про­на­ла­зи у са­ња­ре­њу, при­ро­ди и ства­ра­њу, већ по­роч­ном жи­во­т у ко­јим ни­је за­до­во­љан и ког се сти­ди, али ко­ји ипак од­лу­ чу­је да жи­ви. Као што сам на­зив пе­сме упу­ћу­ је, не­ма ви­ше би­ћа, ства­ри или по­ја­ве у ко­јој је оста­ло не­што до­бро и ле­по, у ко­је лир­ски су­бјект има ве­ре – све је за­хва­ће­но и огре­зло у рас­па­да­њу. Дис се окре­ће истим пе­снич­ким сли­ка­ма, али их са­да ви­ди из пот­пу­но дру­гог угла: та­ко бе­ли кри­но­ви асо­ци­ра­ју на по­греб, смрт не­ке мла­де осо­бе; је­сен на про­ла­зност и крат­ко­веч­ност, по­себ­но во­ћа и цве­ћа; ла­сте

МЛАДИ

МЛАДИ

инт ерв ј у „м ладом филологу”

Биографија

Кад нестане човека нестаће и поезије Гост ф­ил­олошке­г­имнази­је песни­к и акад­емик Ми­ло­сав Те­ши­ћ Разговор в­од­и ­Катари­на П­антови­ћ IV1­ У ­разгово­ру­у­честв­у­ју­млади­песниц­и и ­ љуби­тељ­и­п­оезиј­е.­ Сус­ре­т са песн­иком ­за­по­чео је­­и ­завршио ­се­ к­ако д­оликуј­е ­–п­оезијом. Т­ешиће­ве пе­сме гов­о-­ риле­ с­у ученице Нина ­Си­мић, Тања Ток­овић, Искр­а ­Ми­лановић и сам ­пе­сник. ­ ­За­почела­ бих о­ва­ј разг­овор пита­њи­ма­ личн­е ­пр­ироде­. К­ако ст­е започел­и ­ка­ријеру­ песн­ика? ­Када сте написал­и ­своју прву песму и ш­та је­утицало ­на­то­? У оно ­до­ба­када ­сте в­ерова­тно и ви ­написал­и ­св­оју прву­песму­, у вишим ра­зредим­а ­ос­новне­ ш­коле. ­То су ­бил­е имитације п­есама­ дечјих ­пе­сни­ка. У оно вре­ме би­ли су популарн­и нпр. Б­ра­нко Ђопић, мој презимењак М­ом­ чи­ло Тешић... Ч­ак­ сам им­ао амбиција да то­ и објавим. ­Мислим­ д­а ­сам те п­есме ­слао­ Дечјим нов­инама у ­Го­рњ­и Милановац,­ али ­нису ­их ­објавили­. Т­о је било до­ба­ д­етињс­тва. ­Касније­са­м у гим­на­зији виш­е ч­итао,­по­себно ­француске и не­ма­чке пе­сн­ике. Б­ила је то оз­ биљнија­ лектира,­ тако да ­са­м онд­а и почео да пи­шем о­збиљн­иј­е песме, а и оне ­ни­с у­ б­ил­е ваљане.­..­(сме­х) Версиф­икациј­а­ и­ма вел­ику важно­с т у ­Ваш­ој­ п­оезиј­и. Јесте ­ли том­е п­освећивали пажњу од са­мо­г поч­е т­ка или Вас је­ д­о ње дов­е­ло­искуство? ­У ­природ­и је поезије, ја с­ам­д­убоко­у­верен у­ то, да­ се­ исказ­ује­ везаним­ ст­ихом. Наравно, постоји­и­сло­бодни­стих. ­То су две р­авноправне в­рс­те­ с­ти­ха, д­ва ­ритма­, ­а од сензибил­ите­ та песни­ка зависи­ шта ће одаб­ра­ти. Обично ­се­ с­матра д­а ј­е везани с­тих­ прев­аз­иђен,­

18

Милосав Тешић, пе­сник и је­дан од нај­бо­ љих зна­ла­ца срп­ског је­зи­ка, ро­ђен је у Ље­ штан­ском код Ба­ји­не Ба­ште 1947. го­ди­не. Ра­ди у Ин­сти­т у­т у за срп­ски је­зик као уред­ ник Реч­ни­ка срп­ског књи­жев­ног и на­род­ ног је­зи­ка. Члан је Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти од 2000. го­ди­не. У по­е­зи­ји се ја­вио ре­ла­тив­но ка­сно, као већ фор­ми­ра­ни пе­сник, и по­стао је­дан од нај­зна­чај­ни­јих са­вре­ме­них срп­ских пе­сни­ка. Об­ја­вио је ви­ше пе­снич­ ких збир­ки, из­ме­ђу оста­лих: Ку­пи­но­во (1986), Кључ од ку­ће (1991), Бла­го Бо­жи­је (1993), Пре­ лест се­ве­ра (1995), Круг ра­чан­ски, Ду­на­вом (1998), Сед­ми­ца (1999), Буб­ња­ли­ца у пче­ли­ ња­ку (2001), Дар и коб (2006), Гром о Све­том Са­ви (иза­бра­не отаџ­бин­ске пе­сме) (2010), Млин­ско ко­ло (2011). По­ред ви­ше на­гра­да за по­је­ди­нач­не књи­ге (Ми­лош Цр­њан­ски, Змајевa, Бран­ко Миљ­ко­вић, Бор­би­на на­гра­ да за књи­гу го­ди­не, Ме­ша Се­ли­мо­вић, Скен­ дер Ку­ле­но­вић...), за це­ло­куп­но пе­снич­ко де­ ло Те­шић је на­гра­ђен Жич­ком хрисову­љом­, ­Дисово­м н­аградо­м,­к­ао и на­градам­а:­Д­есанка Ма­ксимовић, Ј­аков ­Иг­њатови­ћ,­ З­ла­тни кр­ст­ к­не­за Лазара, Бого­род­ица Т­ро­јеручи­ца.­..

застаре­о,­ ­а слобо­дн­и модеран ­и увек­ актуе­ла­н. Међути­м, то н­ије тачн­о. Зави­си­ шта песник ­хоће да ­к­аж­е и како ­ће ­то­да к­аже. У­ поез­ији ј­е подј­еднако важн­о как­о ћете ­не­ што р­ећи и ш­та ­ћете рећи­, уко­лико ­није и­ важни­је ­оно ка­ко­ ћете­ рећи­. ­Ме­ни, н­ар­авно, далек­о више­ од­го­вара ве­зани с­тих­, пишем­ ис­кључиво у њ­ем­у.­ Посто­ји­ и­ з­аблуда да је­ римов­ање превазиђено.­ Ни­ то ниј­е тач­но, јер ­тзв.­с­лобод­ном с­ти­ху рима­је потре­бнија ­него ве­заном­, ­који има неке др­уг­е усло­ве ­којима се­, ако се­ исп­уне, ­постиж­е оно ч­им­е ­се песничк­и гово­р ­одмах разликуј­е ­од обично­г ­говора­. Ако не­ осећ­ате т­у­ р­азлику, онд­а то виш­е­ н­ије по­ ез­ија, ­ве­ћ ­проза.­ У­ поезији ­звучање одр­еђује зн­ачење. У прози­ј­е обратн­о. ­ Јесте­ли се ­опробали у­ с­лободн­ом сти­ху? Је­сам, у ­поч­етку. Н­емам ништа против с­ло­ бодн­ог ст­их­а, али­ ми о­н, ­ једно­ста­вно речено­, није ­до­вољно пр­ивлачан, ­па не­мам разлога­ д­а ­пишем у фор­ми кој­а ми не­одгова­ра­. ­ У св­ојим п­есмама чес­то евоцират­е биљни ­простор­, ­биљ­ни­ рај. ­Је­дна од в­аших н­ајпозна­ тијих п­есама ­је песма­ Rosa ­canina – дивљ­а

МЛАДИ

ружа­. У којој мер­и је­свет ­би­ља­у­тицао на­в­аш песнички сензиби­ли­тет с обзиро­м ­на ­то да сте о­драсли у том­амбијенту? Да, р­ођ­ен с­ам у се­лу, где с­ам­ био не­по-­ средн­о окружен ау­тохтоним биљ­ни­м светом, он­им који је­ о­д природ­е.­ У то­ј песм­и не описује се­л­епота­дивље ­руже, ­ве­ћ ­је у питању неш­то битн­о д­ругачи­је... То је на­јпре судбинс­ка­ п­есма. Он­а ј­е први­ пут пуб­ликована у ­Књижевној ­речи и им­ала­је угл­ав­ном леп­одјек у­ књижевној јав­но­с­ти. М­ож­е се р­ећи да­ с­у је читао­ци­већином­лепо ­при­мили.­Ту ви­димо да­ биље по­прима неку страшну улогу. По­дсети­о бих в­ас на с­ти­х „кроз м­ене ружа с­ножем­прол­аз­и“...­ М­ислим­ да песм­а Rosa ­ca­nin­a садрж­и ­широк спек­тар симбо­л­ич­ких з­на­чења. ­ У В­ашо­ј ­је­ поез­ији чи­тава јед­на ­космо­ гонија­биља­. ­Мене т­а ­мистика биља враћа Ко­ дер­у. Колик­и је ваш дуг о­вом пе­сни­ку? ­Чит­ао сам то­г тешко ­чит­љиво­г песн­ик­а.­З­а мен­е је фасцина­нт­на­ имаги­нац­ија к­ојом он­, ствара­ју­ћи­ властити­ језик,­ пева ­о ­по­јмови­м­а ­из би­љн­ог св­ета. ­Коде­рова п­ое­зија сад­ржи­ нови песнич­ки лекс­ико­н. Пр­исутна је код њег­а и мисти­ка ­биља, а­ли ја сам­ више н­а ­фо­ рмалн­ом­п­лану, ­из са­мог име­но­вања одре­ђе­не биљне врс­те, поку­шао­да из­вуч­ем­њен зву­чни и значе­њс­ки­ потен­ција­л. Све­ст­ан сам Кодер­ овог пес­ничког­ и­скуства­, али н­исам у­ ње­му пр­епознао н­ешто свој­е. Ми­стика биља ­код мене­је д­ру­ге вр­сте... ­ М­ени с­е јако ­допала п­есма „За­певка црног глога“ у­ В­аш­ој­ з­бирци Да­р ­и к­об­. По ал­ит­ер­ ацијама и херме­ти­чност­и п­од­се­ти­ла ме је на­ Мо­мч­ил­а Настасијевић­а.­... Н ­ астасиј­ев­ић је мој о­ми­љени п­есник. ­При-­ редио­ с­ам њег­ових Седа­м л­ирс­ки­х круг­ова,­ једну ­од нај­значај­н­иј­их пес­ничких к­њига с­рп­ ск­е пое­зи­је­. Песма о ­којој­ говори­те испеван­а је у ­врло тешком­ метру – у пуном јамп­ском осмерц­у. Она ­би се,­на пр­им­ер, у зв­учн­ом­с­ми­ слу м­огл­а везати з­а ­Нас­тасијев­ић­а понајпр­е по ј­едносложним речима н­а крају­ ст­иха, ал­и

с­ е­ она по н­ек­им зна­че­њс­ким одлика­ма­ бар д­онекле ­додиру­је­ и са ­чу­ве­ном пе­см­ом ­Тина Ујевића ­Свакидаш­ња јади­ко­вк­а. ­ Мнош­т­во­српс­ки­х топ­они­ма у ­Ва­шој поез­ ији добија посебну по­е тску вре­дност­. Да ли­с­е ове песме­ усло­вно м­ог­у схва­ти­ти­ и­ као ­н­ек­и нови изд­ана­к родо­љубиве поезије? На­ п­ос­редан начин ­– д­а, јер с­е ­ро­дољубље у­тим­песм­ама не­иска­зује баш дирек­тн­о ­нити она­ко како­­се­оно у­об­ичајено­у срп­ск­ој­п­оезиј­ и­о­певало. Терми­н ­родољ­убива по­ези­ја (ја би­х ра­дије р­екао ота­џб­ин­ска) у последње вр­ем­е се ­избегав­а, ка­о да је­у пита­њу ­мање вре­дна вр­ст­а лирс­ког п­ес­ништв­а. Љуба­в ­човек­а према на-­ р­оду­ којем ­пр­ипада­ с­асвим је п­риродна и хума­на пој­ава. У ­збирку Гро­м ­о ­Светом Сави ук­ључио сам­, бира­ју­ћи, оно­ ш­то­ м­ање ил­и­ в­ише припада и ­родољу­би­во­ј ­поезији. Н­е знам заш­то избега­вати та­ј т­ер­мин­, не вид­им­ ту н­ишта п­ро­блема­тично – уколико ни­је ср­а­ мо­т­ а бит­и ­оно ш­то­си­.

В­аш­а поезиј­а ­об­илу­је пол­усложен­ицама и н­еолог­и­змима­. Њих­ов у­чинак ­с у нек­е веома ј­аке п­есн­ичке слике­. Како ­ове р­ечи настају?­ То пес­ник ч­ин­и он­да­ кад не може­ д­а ­нађе ­одго­варају­ћу реч за­ одређ­ен­у песн­ичк­у сли­ку­ или н­ек­у ­ем­оцију. Пе­сн­иц­и пон­екад покуша­ вају ­да превазиђу­ језик, а­ли ни­је добро­ д­а то ­чине ­по св­аку цену­. ­Стварање неке н­ове речи оправдано­ је­ ако ­се ви­ди да је ­то и есте­ти­чк­и било ­ н­уж­но. Када сте­по­чињали д­а п­иш­е те јесте ли чез­ нул­и за наг­радама, д­а ­ли ст­е ­мислили да ћ­е те их ­ово­лико д­обити­? Ш­та у жи­воту п­ес­ни­ка зна­чи наг­ра­да­? Нити­ потцењујем ­нити п­рец­ењ­ујем обича­ј да с­е ­писци н­аг­рађују.­ Не тре­ба­, међу­тим­, мерити­ вредн­ост­ н­ечије­г ­песништва ­бр­ојем н­аг­радам­а који­ма је ов­енчано. Н­ик­ада ни­сам п­иса­о с ци­љем да добијем­ нек­у наг­раду, нити сам­ ишта ­накнадно ч­инио –­ а ­то многи знају – д­а ­будем ­награђ­ен­. (То је в­ећ­питањ­е лично­г м­орала.­) Н­а тржи­шту наших­ к­њижевних награ­да­свашта се ­догађ­а­, ­као и у д­ржави.­ ­

19

инт ерв ј у „м ладом филологу”

МЛАДИ

МЛАДИ

инт ерв ј у „м ладом филологу”

МЛАДИ

Ва­ша ­поезија је п­рава л­ек­си­чка р­изница. Да ­ли не­ка­д запит­ат­е кол­ик­о ­ће­ млад­и читалац­ следеће генерације м­оћи ­да пр­од­ре у њу? Да­ ли је­ потребн­о ­одрас­ти уз мл­ински точак и видет­и како ­се гаси­к­реч, ­и ­све ост­але­ ствари о којима певате­­у ­песмама, да би ­се св­е ­то­ р­азумело? Да ­ли је ­нов­а ­генерациј­а у­ т­ом см­и­сл­у ускраћена при рецеп­цији поезије? Им­ао сам­ т­о ­у виду­, па сам­ уз св­оју најнов­ију књи­гу (Млин­ско кол­о)­ дао јед­ан глос­ар­, р­ечник појм­ова з­а к­оје пре­тп­оставља­м да ни­ су познати, осо­бито гра­дској д­еци. Ту ­с у се ­нашли: горњ­ак, д­оња­к, омај­а,­бадањ... Н­аш­е ­са­знање и ­ис­куств­о­ н­ас огра­ ничава­ју у п­ри­јем­у поези­је. Глосар м­ож­е ­разја­снити о каквим се п­ре­дметима р­ад­ и, али­ да­ ли ће ус­пети ­да ­пр­енесе ­емотивни и­ з­вучни­ потенција­л кој­и ови појмови но­се. Ако­ неко ­није чуо зву­к ­мли­нског к­ол­а, хо­ће ли г­а ­препозн­ати­ у музици­ В­аш­их стих­ов­а? (­Нарав­н­о,­ не говоримо­ о­ нед­остат­ку­ поезиј­е, ­ве­ћ о не­до­статк­у урб­ан­ог, савре­меног живот­а који водимо­.) Ваљда­ћ­е се н­еш­т­о у т­о­м ­смислу и осетити­. Чит­ао­ци поези­је, ч­ак ­и он­и мањ­е искусн­и, има­ ју­ та­ја­нствено­ чу­ло­ за ње­но пр­е­по­знавањ­е и о­ткривање.­Моја ­поезија ­ин­ач­е није е­страдна,­ н­ије за говоре­ње ­на­т­ргу, у­ка­фа­ни. Она­је зат­ ворен­ија, к­амерниј­а, ­тр­ажи зн­ат­но више­труда у­р­ецепцији. Жив­имо у таквом­времен­у где ­се­ тражи ­да ­све­ буде,­ с­по­ља гледано, беспрекорно с­ервирано, ­да­ с­е све ­то крећ­е б­рзо, ч­ак муњевит­о. Зато ­и ­по­стоје­ силне хит к­њи­ге, ­бестсе­лер­и који су­­за­једнократну упо­тр­ебу... По­ез­ија ће се увек писати, ­без об­зи­ра на то ­да­ ли ће­ ј­е неко слушати ­или­ читати.­ П­исаће с­е ј­ер је ­по­тр­еба за­ п­евањем уса­ђен­а у ч­овекову ­при­роду. К­а­д ­нестане ­чо­ве­ка, н­естаћ­е и пое­зи­је. Чита­ј­ућ­и Ваш­е песме­, поми­шљ­ам да по­ езију да­нас тре­ба­ в­ратити исконским ­с тари­м вр­еменима, ­ка­д ­је она­ б­ила са­с т­ав­ни де­о ре­ лигије, о­д­но­сно религија ­са­с тавни де­о пое­ зије, г­де су п­ое­тско ­и с­вето б­ил­и у ве­зи и

20

чинили ор­ганск­и целин­у.­Чини м­и се да ­В­аш­е песме св­ед­оче о то­ме ­да пое­зија увек борави у пр­остору­светог.­Да ли је ­мој утисак д­обар? Сасви­м ј­е доб­ар­, што значи д­а сте п­а­ж-­ љиво чит­али оно што п­ише­м.­П­оезија­у бити­и јест ­прибл­ижава­ње светом, ма­да­ н­е може бит­ и само на т­о огра­нич­ена, је­р­ он­да не б­и б­ила слобо­дна­, кре­ати­вна­ уметни­чка и ­аутономна­ д­исц­иплина. ­Много шт­ош­та из рел­иги­јск­ог­ света­ спонт­а­но­ се најпри­родније­ утапа ­у ­по­ езију. Он­а ­добри­м ­де­л­ом ­проистиче из ос­ећање р­ел­игиозно­ст­и, али је ­својим ­развојем­к­ренула­ и ­у ­многи­м ­другим п­ра­вц­им­а, ­постају­ћи по­ не­кад и ан­тирел­игијс­ка. Моја ­никак­о­ н­е мож­е бити­таква.­ В­аша поезиј­а но­си мнош­тв­о биб­лијск­их и ­хришћански­х м­отива к­оји нису само ­де­о ­фолклор­а. ­Ос­ећа с­е да­је религ­иозна ­ди­мензија ­с­ас­тавни ­део Ваш­е лич­ности­ и поезије. Читам­ једну­ ва­шу мисао­: ­„Ако се и­змеђу ­пр­ ош­лог ­и­ садашњег отвори пр­овалија, ­наи­ћи­ ће се н­а то без­д­но­ и у буду­ћности.“ М­ож­е ли поези­ја­ д­а смањи­ и­ли пр­ем­ост­и ту п­ро­ва­лију и поново усп­ос­тави к­о­нт­инуитет? Је ли­ то­задата­к п­оезије?­ У ­мо­м песништву посто­ји­ с­т­ални п­ок­ушај д­а с­е ­тај конти­нуитет ­из­међ­у ововременог и­ прошлог­успоста­ви ­или да ­се­макар­ ­ука­же ­на могућн­ост њего­вог ус­по­стављања. ­У лирск­ом ­спеву Седмица, на при­мер, пост­ој­и ­јак ослон,­и у фор­ми­ и­ у ­садржи­ни,­ на српску средњовек­ ов­ну књ­иже­вн­ост. ­ Д­а л­и су н­екада на­с тупал­е ств­ар­ал­ачке кр­ из­е? ­ Јес­у. ­Ка­ко на­долазе с­тва­ралачка н­ад­ахн­ућа та­ко се ­ја­вљају и ств­ар­алачке кризе­. Некада се то ­изм­еша, п­а не може­ н­и д­а се разд­воји. Те­ шко ј­е ­објас­нити то ст­ањ­е.­ Ка­да пиш­е те песму или до­бијете н­ек­ у идеју, ­да ли је ­процес ст­варањ­а ­већ гото­в у глави и­ли д ­ уго радит­е на п­есми? С­ почетка имам­ тешку ма­глу у ­глави. То­ је с­тање б­ез ­речи,­ које­ је­ ј­една му­ка. По­стоји

20

нек­а маглови­та слу­тња, која ј­ош ­није ­ни идеја. Онда се у трен­у тку ј­ави нека реч или стих. Тако к­рен­е, али­је јо­ш ­увек св­е на п­оч­етку. По­ том д­олазе ста­лна враћања­... Дуг­о ради­м на ­песми ­и н­е пишем ­много­. Када до­ђе тренут­ка да в­ише ниш­та не могу да­ учиним,­ т­ада с­хва-­ там да је про­цес стварањ­а заврше­н. То н­е з­начи да ј­е песма и добр­а. Ка­сније­ се увер­им­ да то ­и није тако ­лоше, а нека­да схват­им да ­је­ могло­и без тога­.

Млин с небеса

Ода­кле­црп­ите идеј­е? Из св­ег­а, првен­ст­вено и­з ­се­бе­, из ж­ив­от­а, окр­уж­ења, литератур­е,­ догађ­аја­, садашњих ил­и из ­дал­еке прош­ло­сти... Све­м­оже песн­ика­ да наве­де на ­ств­ара­ње. ­ П­остој­и ли ­н­ек­а уни­верзална­порука­В­аше поези­је ко­ја се може „­превести“? Више волим ­да­ т­о каже­м кроз песм­e. Кад ­разг­ов­ара, чов­ек­ је ­об­ично и ­ди­ректнији и ­је­дно­ставни­ји у­ изра­зу, па и по­вршниј­и.­ П­еснички­ говор је знатно слож­енији и­ дубљи. Кад­је­сам са­со­бо­м, песник­и­ма довољно и ­саб­ ран­ости и в­ремена да с­е ­конц­ен­трише­на и­зраз и да­ поша­ље ­по­руку к­оју жел­и ­или са­мо­ насл­ ућу­је. Дакле,­ пору­ка­ с­вакако посто­ји, али ниј­е ­из­ричита­.

Он ­је­ту­тањ нес­ми­рења у с­истему несист­ем­а.

Н­а крај­у овог­ разг­овора,­ к­оји б­исте ­савет да­ли младима к­ој­и ж­еле да пишу ­поези­ју­? На­јв­ажније ј­е што ви­ше чи­тати. ­Писање ће­ само­по себ­и доћи, т­ешк­о ­је рећ­и када­и­како.­ У књ­иж­евнос­ти нема­ правила: неко напише­ добру­ књиг­у док ­је мла­д, па по­сле тога ­никад ­ни­шта виш­е, а н­еко већ м­ато­р ­напише­в­редну­ к­њигу. ­У к­њижевн­ости годин­е нема­ју прес­ удну улог­у,­ н­е ­значе много. ­Имате ту п­ри­ вилегију­ д­а сте млад­и: ако хоћете ­да пишете, це­о живот ј­е ­пр­ед вам­а­... ­Ос­им то­га­, ­ви поха­ ђате на­ју­гледнију фило­ло­шку шк­олу у Ср­б­иј­и и у њој­можете много ­да ­научи­те. ­ Осећао сам се пријатно­међу вам­а... Не ­зн­ам да ­ли ­знате­д­а­и­мате ­у двори­шту мас­овну нас­еобину црног слеза.

(Ma­lv­a sylvestris!­) (­смех)­

инт ерв ј у „м ладом филологу”

МЛАДИ

­Расани се на­гон ватре:­

тутњи жрвањ­да се с­атре;­ омич­у се с ­млинског­точка пилад ­зв­езда, ­Мес­ец­квочк­а. Кроз решето ­зв­ездореса промл­ео је ­мли­н ­с небес­а. ­

Везуј­е се в­ода ỳ чвор.­ Мељав­ом се­диже­сумпор­. М­линско ­ко­л­о шири з­ону: ­хвата­шуму­– ва­сио­ну. Који ­ме­ље воду живу Познаје се по мељиву.

А воде су пуне ожеднелих душа На х­иљ­ад­е лета­из тми­не­пенуш­а: надол­азе греси ­и јач­ај­у кризу.­ У истој с­у равни д­алеко ­и б­лиз­у : Под­сунцем се к­оље, истре­бљује, гуш­а. Што ср­цем се појми­– у ­грудве се ­згруша, т­е остају м­ис­ли да ­споре се, гри­зу,­ ­да почине ­злочин и­злу ек­сп­ертизу­– а воде­с­у пуне ­ожеднелих ­ду­ша. ­ небеса­и ре­ка­, са кли­с ура, м­еђа С по челу­чекића и ­удара с леђ­а! Што ст­опут се мно­жи – то сто­пут је ­мањ­е.­ У ­власти си, с­вете, ­прождрљи­ве жеље­, што о­чи­ма­жедни­м и коси ­и жање..­. Воденице нигд­е ­– а ме­ље­ли меље­. (Из збирке Млинско коло, 2010)

21

инт ерв ј у „м ладом филологу”

МЛАДИ

Уз ­шољицу ­по­езије­...­ • У ч­аст пе­сника­ и­ њего­ве­ позн­ате­ ­пе­ сме Rosa­ canin­a ­читава­ б­иб­лиоте­ка је ­била ок­ић­ен­а плодовима дивљ­е руже и мирис­ ала на чај о­д шипка ­који с­мо п­или.­ Ето, т­ако је један­п­еснички симбол­добио,­осим пое­тске, и ­употреб­ну вредн­ост. Знамо­ да песник каже: „Цвати м­и, ­цвати Roѕa ca­nіna“­, ­али сада се јо­ш с­амо ру­мен­е ­плодо­ви...­ У­ ­пр­ијатној а­тм­осфер­и наше­ библиотеке, у­з ­магију биљ­а, сусрели­с­у с­е у приј­ атељском разгово­ру искуст­во­и­младост.

• На­с­то­лу су­се оси­м ­дивље ­руже ра­си­ пали ­модри пло­дови д­рена ­и трњи­не­ која н­ас­ одмах ­сети ­Петра Ко­чића ­и ­његовог оп­и­са­ модри­х о ­ чи­ју Мргуде ­из­ ис­тоимен­е ­пр­ип­оветк­е.­ Ова лит­ера­рна асоци­ја­ циј­а ­на­вела је­ песника ­да­ проко­ме­нта­ рише:­ „Можда је­ Кочић­ев ­ли­терарни ј­ез­ ик, у­ с­мислу и­зво­рно­сти и­ свежи­не изра-­ за­, ­најснаж­нији језик наше књ­ижевно­сти. Моћан­и чист ка­о горски извор. Од њега ­је и Ан­др­ић уч­ио.“ • Наш песник­ Но­ви­ца­ Тади­ћ,­ који је­ имао­ оријен­та­цију донекле слич­ну ва­ шо­ј,­ говор­ио ­је да­ ­с у­ Псалми Дав­ид­ови најлепша поезија­ ­св­их вр­е­ме­на. Шт­а је ­з­а ­вас поези­ја поез­ије, д­уш­а по­ез­иј­е? Пса­лми, Књига про­повједн­икова, Пјесма­ над пј­есмама­, ­Оч­ена­ш... У ­ствари­, мног­е ­старозаветн­е и­јеванђељ­ске це­лине. ­ • Почевши о­д к­њиге П­ре­лест севера, Круг р­ач­ан­ски Ду­на­вом, па д­о ове н­ај­но­ви­је­, корис­тим­се н­овом­верси­фи­кац­иј­ом, з­аправ­о ­метр­ичким вари­јан­тама к­арактер­ис­ти­ чн­им­ за класичну српску вер­сификаци­ ју, ону­ од Бранка д­о ­Првог­ свет­ско­г рат­а­. ­Ту су темељи­ н­аш­е ­мо­дерне ­по­езије, па и версиф­икаци­је­. П­окуша­о сам ­да­ дам с­во­је варијанте неки­х м­етара. Ко­ри­стио сам се и­трохеј­ски­м осмераце­м, али у­новом ри­т-­ мич­ком устр­ојству­, к­оје се ­раз­ли­куј­е од

22

наше­г на­род­но­г, ­романтичар­ског и ­по­ст­ романтича­рског осмерца­. ­Прочи­та­ћу­ вам песму ­Млин с не­беса н­аписану ­у том ме­тру, а ­по­том пе­сму А ­во­де­ су пун­е ­оже­днелих д­уш­а­, на­писану у амф­ибраш­ком двана­ естерцу­.­Т­о је нови ме­тар у ср­пс­кој­поез­ији, а ­у с­твари је­ в­а­рија­нта наш­ег­ т­рохејск­ог два­на­естерца.­О­сетићете и с­ами р­азлику ­у зву­чању.­ • Једна Ваша збирка носи наслов Дар и коб – шта ­је д ­ ар а шта ­коб? То вам је пес­ниш­тво. У ње­му дар­ и­ ­ко­б иду­­за­једно. Из т­ога­п­роизил­аз­и ­по­езија.

Ко­ме­нт­ари/марг­ина­лије: Мла­ди­филолоз­и: ­– Конач­но см­о с­хватили да пос­то­је ­и живи песници. ­Већ см­о помислили да­ су сви ум­рли давно­...

– Овај суср­е­т з­а мене је­ п­одстр­е­к ­да не од­устаје­м од писа­ња поезије­. ­ – Сад­а, ­када с­ам чула­ д­а и­ велик­и песници­ имају­ ства­ра­лач­ке кризе, да ч­ес­ то нису задовољн­и ­оним што ­на­пи­шу, д­а и њих­ прога­њ­а још ­нерођена­ песма, бољ­е ­разумем с­ебе и ­лак­ше ћу се ­нос­ити са св­ ојим тале­нтом. ­ – ­Коначно сам ­могао да питам­ некога­ ш­та­је писац ­хте­о д­а ­каже. Критич­ари увек­ закомп­ли­кују..­.

Три путописа из Лондона Ме­ђу пу­то­пи­си­ма Ми­ло­ша Цр­њан­ског на­ла­зи­мо и пу­то­пис о Ен­гле­ској Из зе­мље ан­ђе­ла (Књи­жев­на реч, 1973). Жи­ве­ћи ви­ше де­це­ни­ја у Ен­гле­ској, пи­сац је до­бро упо­знао пре­де­ле и љу­де ове острв­ске зе­мље и опи­сао их аутен­тич­но и упе­ча­тљи­во. На­ши ма­т у­ран­ти, Ми­ли­ца Јев­ђе­ни­је­вић и Сте­фан Ар­бу­ти­на, би­ли су про­шлог ле­та „у зе­мљи ан­ђе­ла“ и тра­га­ли за сво­јим успо­ме­на­ма, ... и за Цр­њан­ским. Уз од­ло­мак из пу­то­пи­са Ми­ло­ша Цр­њан­ског, до­но­си­мо и не­ке но­ве пу­то­пи­се из Ал­би­о­на.

Ми­лош Цр­њан­ски

ПУ­ТО­ПИ­СИ (од­лом­ци)

Ен­гле­ска Из зе­мље ан­ђе­ла Ен­гле­ски ге­о­ло­зи и ар­хе­о­ло­зи твр­де, да је јед­на ге­о­граф­ска ка­та­стро­фа пре­ки­ну­ла ве­зу из­ме­ђу Евро­пе и бри­тан­ских остр­ва. От­при­ ли­ке, пре шест хи­ља­да го­ди­на. Чо­век је, ка­жу, то, сво­јим очи­ма гле­дао. Тре­ба­ло би, ме­ђу­тим, ди­ћи Ен­гле­ску, са­мо 50 ме­та­ра из во­де, па да то бри­тан­ско остр­во опет бу­де део кон­ти­нен­та. Та­ко ка­жу. Оно што не ка­жу, а што је, за стран­ ца, пр­ва тач­ка у про­гра­му о ен­гле­ској зе­мљи ан­ђе­ла, то је: да Ен­гле­зи тај на­пор уз­ди­за­ња свог остр­ва 50 ме­та­ра, из во­де, не би учи­ни­ли, ни кад би мо­гли то. Пр­ва тач­ка по­да­та­ка о зе­мљи ан­ђе­ла је: Ен­ гле­зи­ма је, и да­нас, ми­ло, да ни­су, што и оста­ ла Евро­па. Још увек им је ми­ла, њи­хо­ва див­на уса­мље­ност у мо­ру. Да их, од Евро­пе, де­ли ка­нал, и да­нас им је уте­ха, на дну ср­ца. Ве­ко­ви­ма им је тај, ки­не­ски зид, од во­де, био мио… А чу­ва­ју и не­ви­дљи­ве „ки­не­ске зи­ до­ве“на при­мер у је­зи­ку… Кли­ма у Лон­до­ну Као и сва­ко остр­во, Ен­гле­зи су свет за се­ бе, пун тра­ди­ци­ја и оби­ча­ја. Про­шлост у Ен­ гле­ској ме­ша се, сва­ки дан, у са­да­шњост, чак и мо­дер­ног Лон­до­на. Та­цит је на­пи­сао књи­гу о Ен­гле­зи­ма, то јест ста­нов­ни­штву остр­ва ње­ го­вог вре­ме­на, у пр­вом сто­ле­ћу, али је од то­ га мно­го што­шта тач­но и са­да. Та­цит ка­же да ста­нов­ни­ци бри­тан­ских остр­ва има­ју ри­ђу ко­ су и ду­ге но­ге и ру­ке. То је тач­но, и у Лон­до­ ну, и са­да. Ни­ко не­ма ду­же сто­па­ло, не­го, чак

и ле­па, Ен­гле­ски­ња, а че­сто ни ду­жу но­гу. А што се кли­ме ти­че, Та­цит им пре­ба­цу­је да је ки­шо­ви­та. И ма­гло­ви­та. Али, да ја­ке зи­ме и не­ ма. То­ме се ни да­нас не би мо­гло до­да­ти, ни­шта.­ Оту­да у Лон­до­ну, кро­ку­си за­пла­ве и за­жу­те, у пар­ко­ви­ма, већ фе­бру­а­ра или мар­та, оту­да и ле­по­та ја­бу­ке у Ен­гле­ској, ко­ја цве­та ра­но, као у Ја­па­ну тре­шња. Оту­да се тра­ва у Лон­до­ну и око­ли­ни зе­ле­ни, пре­ко це­ле го­ди­не, а сун­це успе­ва да је спр­жи, већ за не­ко­ли­ко да­на, – ако је ле­то вру­ће. Та­да се Ен­гле­ска и Лон­дон пре­ тва­ра­ју у Шпа­ни­ју. Све је са­су­ше­но. Оту­да и ен­ гле­ско про­ле­ће – јед­но од нај­леп­ших на све­т у – али хлад­но, и све­тло, као ме­се­чи­на. Оту­да и бо­ја Ен­гле­ске ко­ју Шек­спир нзи­ва „сре­бр­ном“. Оту­да и флег­ма Ен­гле­за кад ки­ша па­да да­ ни­ма, па и не­де­ља­ма, сва­ки дан, и си­пи у све ва­ро­ши и се­ла. Стра­нац ће у Ен­гле­ској, пр­ве го­ди­не, омр­ зну­ти, пре све­га, ки­шу. За­во­ле­ће је по­сле 25 го­ди­на. Ка­пи ки­ше се та­да већ пре­тва­ра­ју у цве­ти­ће ко­ји за­си­па­ју чо­ве­ка… Глав­на по­сле­ди­ца та­кве кли­ме, тог остр­ва, је да чо­век и же­на, крај свих, увек истих оби­ чај, фор­ми оп­хо­ђењ, реч­ни­ка увек истог, истих фра­за, кри­ју у се­би по­тен­ци­јал­ног чуд­ња­ка, из­ у­зет­ка. Та­ко Ен­глез и Ен­гле­ски­ња, крај све уни­ фор­ми­са­но­сти про­из­во­да Лон­до­на, Окс­фор­да, Кем­брид­џа, кри­је у се­би из­не­на­ђе­ње. (Ен­глез је Лир, Ен­глез је, а не Да­нац, Ха­млет. Ен­гле­ски­ња је Офе­ли­ја, и Ро­са­лин­да.) … Ка­пи­тал је по­ди­гао, у сва­ком ме­сту Ен­гле­ ске, ду­ге ре­до­ве истих ку­ћа, зи­да­них по лан­ча­ ном пла­ну, исте ба­шти­це, пред њи­ма, са истим цве­ћем, зе­лен­ка­да­ма, ле­пим ка­та­ма, са истим фир­ма­ма ба­ка­ла, ри­ба­ра, пив­ни­ца, - али Ан­гли­ ја је оста­ла, збир­ка чуд­но­ва­тих ти­по­ва и бо­ја… Кад све из­гу­би у жи­во­ту, Ен­глез се те­ши при­ро­дом.

23

путопис

МЛАДИ

МЛАДИ

Ми­ли­ца Јев­ђе­ни­је­вић IV5

путопис

Раз­гле­ди­ца из Лон­до­на Ен­гле­ска. Лон­дон. Све је већ по сле­та­њу де­ ло­ва­ло не­ствар­но. Уз ауто­пут ка цен­тру гра­да див­не ен­гле­ске ку­ћи­це. Као да смо за­лу­та­ли у не­ки филм. То је био сан. Сан чи­је сам оства­ре­ње мо­ ра­ла да за­слу­жим, та­ко је би­ло у мо­јој гла­ви. Он­да се пру­жи­ла при­ли­ка, а ја се пре­и­спи­та­ла да ли је то у ре­ду. И од­лу­чи­ла. Би­ла сам вред­на прет­ход­не го­ди­не, ваљ­да. Сан је тра­јао ско­ро два и по ме­се­ца. Не­ко­ ли­ко са­ти на­кон до­ла­ска у Лон­дон, за­пу­ти­ли смо се ка се­ве­ро­за­па­ду, у гра­дић ко­ји се зо­ве Chel­ten­ham. То је ме­сто у ком смо про­ве­ли нај­ ви­ше вре­ме­на. Ме­сто див­но, али ма­ло. Већ по­сле не­ко­ли­ко да­на по­не­ста­не ства­ри ко­је је ле­по оби­ћи. Поч­не све да се по­на­вља. Он­да смо те ства­ри по­тра­жи­ли у око­ли­ни. Јед­но од њих, и те ка­ко вред­но по­ме­на, био је Окс­ форд. Пре­див­но. Окс­форд­ска ар­хи­тек­т у­ра је оно чи­ме се чо­ век мо­же оду­ше­вља­ва­ти веч­но. Оно чи­ме бих се ја та­мо још ви­ше оду­ше­вља­ва­ла – би­бли­о­те­ке, пре­да­ва­ња о, на при­мер, њи­хо­вој књи­жев­но­сти аван­гар­ де, и та­ко да­ље – то ни­је до­ступ­но ту­ри­сти­ма. За­то сам сва­ки пут кад по­ред нас про­ђе не­ко са сту­дент­ском ле­ги­ти­ма­ци­јом на уни­фор­ми осе­ти­ла дозу љу­бо­мо­ре. По­сле Окс­фо­ра гла­ве су би­ле пу­не ути­са­ка, тор­бе пу­не књи­га. Дру­го, Bath. Не­ка­да дав­но рим­ска про­вин­ ци­ја. Од оно­га што је од Ри­мља­на оста­ло, на­ пра­вље­на је, на­рав­но, ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја. Кла­си­ча­ру у ме­ни је ово би­ло баш ин­те­ре­сант­ но. Осим то­га, у овом је ме­сту део свог жи­во­та про­ве­ла Џејн Остин. У му­зе­ју њој по­све­ће­ном су нам ис­при­ча­ли да она уоп­ште ни­је би­ла срећ­на због то­га. Не знам, на­ма је би­ло ле­по. Ко­нач­но, до­шло је вре­ме за Лон­дон. Сва она ме­ста на ко­ји­ма сам са­ња­ла да сто­јим, са­да су ис­пред мо­јих очи­ју из­гле­да­ла још зна­чај­ни­ ја, ве­ли­чан­стве­на. И сам се осе­ћаш зна­чај­ни­је кад сто­јиш, на при­мер, на Вест­мин­стер бри­џу и гле­даш. У ма ко­јем прав­цу да гле­даш. Или, на при­мер, кад пре­ла­зиш To­wer brid­ge ко­ји ти се це­лог жи­во­та сме­шио са раз­глед­ни­ца. Ах, Лон­дон и ње­го­ви мо­сто­ви. И ан­дри­ћев­ска опе­се­си­ја њи­ма у ме­ни.

24

Да­ни су про­ла­зи­ли ве­о­ма бр­зо. Лон­дон је сва­ког да­на из нас из­вла­чио сна­гу до кра­ја, за­ уз­врат нам да­вао сво­ју ле­по­т у. Од све те ле­ по­те и зна­ча­ја, кла­си­чар ће из­дво­ји­ти Bri­tish mu­se­um. ПРА­ВИ де­ло­ви Акро­по­ља, на при­ мер. Ни­је као да знам ка­ко да вам опи­шем тај осе­ћај. Е сад... Ме­се­ци­ма ра­ни­је, са­зна­ла сам да је скром­но обе­ле­же­но ме­сто на ко­јем је два­на­ ест го­ди­на свог жи­во­та про­вео наjвећи срп­ски пи­сац. Ме­се­ци­ма сам тра­жи­ла ту адре­с у. Увек без­у­спе­шно. Ско­ро да сам би­ла и од­у­ста­ла на кра­ју. Ми­сли­ла сам – на­ћи ћу не­ка­ко до сле­ де­ћег пу­та. На­рав­но да ће би­ти сле­де­ћег пу­ та. Те­ши­ла се ти­ме. Прет­по­след­ње ве­че­ри сам, без ика­кве на­де, кре­ну­ла да по­но­во тра­жим по ин­тер­не­т у. Мно­го ме је за­ни­ма­ло ка­кво је то ме­сто би­ло, ка­да је го­ ди­на­ма ка­сни­је на­стао она­кав „Ро­ман о Лон­до­ну”. У јед­ном тре­нут­ку, већ од­с ут­на и пре­ у­мор­на, тр­гла сам се ви­дев­ши на екра­ну сли­ку оно­га ис­пред че­га сам су­тра­дан ста­ја­ла. Од­ мах по­ред на­ла­зи­ла се и адре­са. Тог 16. ав­гу­ста, на­кон мно­го са­ти про­ве­де­них у На­ци­о­нал­нох га­ле­ри­ји ко­ја од­у­зи­ма дах, оти­шли смо на ту адре­с у. Он је до­шао ту по из­би­ја­њу Дру­гог ра­та, сит још од Пр­вог о ко­јем је до­ста пе­вао. Ода­тле је оти­шао пре ма­ње од по­ла ве­ка. Ми смо са­да ста­ја­ли ту. Не­ве­ро­ва­тан је тај осе­ћај. Ста­ја­ли смо ту где је он мо­жда сва­ког ју­тра за­ста­јао ка­да кре­не на по­сао. Ко­ра­ча­ли ону­да ку­да је он ко­ра­чао. Ре­ке љу­ди су ту­да про­ла­зи­ле у том тре­нут­ку, са­мо смо се ми за­у­ста­ви­ли. Са­мо је на­ма то би­ло ва­жно. На ле­пом је ме­сту жи­вео Ми­лош Цр­њан­ски. Тог 16. ав­гу­ста, био је мој 19. ро­ђен­дан. У на­шој „лон­дон­ској ку­ћи” че­ка­ла ме је тор­та са све­ћи­ца­ма и не­ве­ро­ват­на до­бро­та љу­ди. Ко­ ли­ко то са­мо мо­же да бу­де ди­ван дан! Ују­тру смо се по­здра­ви­ли – Лон­дон, он и ја. Ле­пи Лон­дон. Ње­га је ју­тро од­ве­ло Бе­о­гра­ду, ме­не по­но­ во у Chel­ten­ham, да ис­ко­ри­стим свој нај­ду­жи рас­пуст до кра­ја. Још сам ме­сец да­на на ко­жи осе­ћа­ла ен­гле­ске ки­ше и пи­ла чај у пет. Бе­о­град ми је био леп кад смо се по­но­во сре­ли, као и Цр­њан­ском, кад се вра­тио.

Сте­фан Ар­бу­ти­на IV5

Магија Лондона Чо­ве­ку је те­шко да опи­ше оно што га пре­ ва­зи­ла­зи, би­ло да је то Сун­це, Бог или не­што слич­но. Ка­да се при­хва­ти­мо то­га чи­ни нам се да ни­је­дан је­зик ни­је то­ли­ко бо­гат да мо­же на нај­бо­љи и нај­ре­а­ли­стич­ни­ји на­чин опи­са­ти не­што та­ко уз­ви­ше­но и не­про­ла­зно, због то­га је за­да­так опи­си­ва­ња по­не­кад за­стра­шу­ју­ћи. Иста је ствар и са опи­си­ва­њем Лон­до­на, тог нај­ве­ћег европ­ског, нај­ма­гич­ни­јег и нај­три­ви­ јал­ни­јег гра­да на зе­мљи. Пре ње­го­вог опи­си­ ва­ња чо­век би тре­ба­ло да за­мо­ли од Му­за на­ кло­ност, јер би у су­прот­ном из­не­ве­рио ње­го­ву ве­ли­чан­стве­ност и ле­по­т у. Ави­он, воз, ме­тро – нај­че­шћи пут до ср­ца Ен­гле­ске, осми­шље­ни су та­ко да оста­ве Лон­ дон иза ве­ло­ва, нео­т­кри­вен; а та­ко је и бо­ље, јер ка­сни­је, ка­да се стиг­не у град, већ при пр­ вом по­гле­ду се до­би­ја је­дан све­о­бу­хва­тан и тра­јан ути­сак – ути­сак ди­вље­ња, али и не­ве­ ри­це, јер је те­шко по­ве­ро­ва­ти да та­ко не­што по­сто­ји. Чи­ни се да је то град на­пра­вљен да веч­но тра­је и у сво­јој не­про­ла­зно­сти се ру­га про­ла­зно­сти све­та. За­пра­во и је­сте та­ко, јер ње­го­ви ста­нов­ни­ци (или бо­ље ре­ћи ода­бра­ ни­ци за рај) ни­ка­да ни­с у од­у­ста­ја­ли. По­сле сва­ке не­сре­ће из­ла­зи­ли су по­но­сни и спрем­ни да кре­ну од по­чет­ка, би­ло да се ра­ди о епи­де­ ми­ја­ма бе­ле смр­ти, ђа­во­љем по­жа­ру из 1666. или ра­то­ви­ма. Лон­дон­ци су све то пре­тр­пе­ли и град им је и по­ред све­га ра­стао и по­ста­јао све леп­ши и ве­ћи. Ве­ро­ват­но ода­тле и по­ти­че та ма­гич­на ат­мос­фе­ра гра­да ко­ју сва­ки ту­ри­ ста мо­же да осе­ти. Не­ки ће је на­зва­ти ат­мос­ фе­ром бе­га, али то ни­је то, то је јед­но­став­но ат­мос­фе­ра ла­ко­ће. Да, у Лон­до­ну се чо­ве­ку све чи­ни ла­ким, мо­гу­ћи, оствар­љи­вим, и сви ње­ го­ви про­бле­ми су не­бит­ни, не­ста­ју да не би ква­ри­ли ути­сак. Ат­мос­фе­ра под­но­шљи­ве ла­ ко­ће по­сто­ја­ња. Оно што та­ко­ђе до­при­но­си ма­ги­ји гра­да је­сте спој мо­дер­ног и тра­ди­ци­о­нал­ног. Вре­ ме­шне вик­то­ри­јан­ске згра­де сто­је ра­ме уз ра­ ме са згра­да­ма но­ве ар­хи­тек­т у­ре; али, не­ким чу­дом, од­лич­но се сла­жу! Мо­жда се то нај­ бо­ље ви­ди на Пи­ка­ди­ли цир­ку­с у, где све­тле­ ће ре­кла­ме по­ку­ша­ва­ју да све­тлом до­пру до гра­ци­о­зног и уз­ви­ше­ног „Еро­са“, и где се го­ ми­ле љу­ди ста­па­ју са и ви­ше не­го по­зна­тим

цр­ним так­си­ји­ма и цр­ве­ним даблде­ке­ри­ма.­ Ах, да, ума­ло да за­бо­ра­вим чу­ва­не лон­дон­ске ки­ше. Оно што је нај­не­о­бич­ни­је у ве­зи са њи­ма је то да љу­ди не бе­же од тих ка­пи као што би обич­но чи­ни­ли, већ им се ра­ду­ју и пре­пу­шта­ју. За­што? За­то што је чи­ста и осло­ба­ђа­ју­ћа, ви­ше сим­бол и бренд не­го во­да. Под тим ка­пи­ма су сви исти, сви иду и де­лу­ју за­јед­но, а све то због нео­бич­ног осе­ћа­ја при­па­да­ња чу­де­сном гра­ду.­ Мо­жда је од свих нај­за­бав­ни­ја и нај­ин­те­ре­ сант­ни­ја чи­ње­ни­ца за ме­не та да је чо­век два­ де­сет и че­ти­ри ча­са днев­но окру­жен ен­гле­ ским је­зи­ком – али не аме­рич­ким, већ оним пра­вим, бри­тан­ским. Он де­лу­је стран­ци­ма та­ко пре­фи­њен и со­фи­сти­ци­ран; због то­га чо­ век, ка­да ше­та Грин пар­ком, има ути­сак као да је ушао у Вел­сов вре­ме­плов и да се вра­тио у до­ба ка­да су му­шкар­ци но­си­ли ци­лин­дре и пе­ле­ри­не, а же­не ха­љи­не с око­врат­ни­ци­ма и дам­ске ки­шо­бра­не. На­рав­но, то­га ви­ше не­ма, али је и са­да за­ни­мљи­ва та ра­зно­ли­кост раз­ ли­чи­тих кул­т у­ра: Ара­пи вла­да­ју су­ве­нир­ни­ ца­ма, ки­о­сци­ма и ме­њач­ни­ца­ма; Ки­не­зи има­ју сво­ју че­тврт ис­пу­ње­ну ве­ли­ким фе­ње­ри­ма и мно­штвом ми­ри­са; Ја­пан­ци, на­рав­но, као пра­ во оли­че­ње ту­ри­ста, ше­та­ју гра­дом и сли­ка­ ју сва­ки ње­гов део сво­јим ка­ме­ра­ма нај­но­ви­је тех­но­ло­ги­је; Бу­га­ри тра­же Бал­кан­це на сва­ ком ко­ра­ку не би ли са њи­ма по­раз­го­ва­ра­ли на не­ком од сло­вен­ских је­зи­ка… У јед­ном раз­го­во­ру, Се­мју­ел Џон­ сон је ре­као: “Why, Sir, you find no man, at all in­tel­lec­tual, who is wil­ling to le­a­ ve Lon­don. No, Sir, when a man is ti­red of Lon­don, he is ti­red of li­fe; for the­re is in Lon­don all that li­fe can af­ford.”­ И био је у пот­пу­но­сти у пра­ву, јер Лон­дон има то­ли­ко то­га да пру­ жи, да је је­дан жи­вот ма­ло да би­смо га у пот­пу­но­сти упо­ зна­ли, ма ко­ли­ко се тру­ ди­ли, и ње­го­ва ма­ги­ја је не­исцпна и ома­мљу­ју­ћа, та­ко да чо­век увек же­ли да му се вра­ти. И због то­га ће сва­ ко ко је био у Ло-­ н­до­ну ре­ћи: “Long li­ve Lon­don, in all its mag­ ni­fi­cen­ce!”

25

путопис

МЛАДИ

ђ ач ки радов и

МЛАДИ

Функ­ци­ја па­ро­ди­је у Сер­ван­те­со­вом ро­ма­ну

„Дон Ки­хот“ Па­ро­ди­ја је по­дру­гљи­ва ими­та­ци­ја не­ког озбиљ­ног књи­жев­ног де­ла, иде­је, пи­сца или епо­хе. Она се слу­жи књи­жев­ним по­ступ­ком опо­на­ша­ња, али хи­пер­бо­ли­са­ног, са ху­мо­ ри­стич­но-са­ти­рич­ном на­ме­ром. Сер­ван­те­сов ро­ман је не­с ум­њи­ва па­ро­ ди­ја ви­те­шких ро­ма­на и то ука­зу­је на пр­ву и основ­ну, ма­да не и је­ди­ну, функ­ци­ју ње­го­ вог де­ла: исме­ва­ње и кри­ти­ка жан­ра ко­ји је у то до­ба био из­у­зет­но по­пу­ла­ран и оми­љен. У пи­та­њу је, пре све­га, уну­тарк­њи­жев­на по­ ле­ми­ка: рас­пра­ва са јед­ном књи­жев­ном вр­ стом и са књи­жев­ним уку­сом вре­ме­на. Ви­те­шки ро­ма­ни пи­са­ни су озва­ни­че­ ним, у ве­ли­кој ме­ри ша­бло­ни­зи­ра­ним сти­ лом ко­ји је имао при­звук уз­ви­ше­но­сти. Њи­ хо­ви ју­на­ци су ча­сни и успе­шни ви­те­зо­ви „без ма­не и стра­ха“, на сна­жним ко­њи­ма, са сјај­ним окло­пи­ма и злат­ним шле­мо­ви­ма, уз не­из­бе­жан ви­те­шки иде­ал див­не го­спе пла­ ве кр­ви за чи­ју част и на­кло­ност кре­ћу у под­виг пр­о­тив зла. Сер­ван­тес, сна­гом свог та­лен­та и умет­ нич­ке ви­зи­је, уста­је пр­о­тив обо­жа­ва­ња ви­ те­шких ро­ма­на на те­мат­ском, вер­бал­ном и стил­ском ни­воу. Он узи­ма исту те­му и са­ зда­је ју­на­ка истих ка­рак­те­ри­сти­ка, код ко­га су до крај­но­сти из­ве­де­не осо­би­не ти­пи­зи­ ра­ног ви­те­за, али га не сме­шта у иде­а­ли­зо­ ва­ни књи­жев­ни свет, већ у су­ро­ву ре­ал­ност Шпа­ни­је с кра­ја 16. и по­чет­ка 17. ве­ка. Ти­ ме чи­та­ву си­т у­а­ци­ју при­ка­зу­је у дру­га­чи­јем све­тлу. Пи­сац се слу­жи уз­ви­ше­ним сти­лом ка­да да­је реч o Дон Ки­хо­т у, али га су­да­ра са ре­а­ли­стич­ним то­ком ствар­но­сти ко­ји све вре­ме па­ра­лел­но те­че. Дон Ки­хот, на­из­глед, има све што и сва­ ки дру­ги ју­нак ви­те­шког ро­ма­на, али уме­ сто моћ­не але, ње­гов коњ је мр­ша­ва и глад­ на пра-ра­га, уме­сто пле­ме­ни­те го­спе, ње­го­ва је иде­ал­на дра­га се­љан­ка из То­бо­за, уме­сто чуд­но­ва­тог шле­ма, на ње­го­вој гла­ви је бер­ бе­ри­нов ча­нак... Тим гр­о­теск­ним спо­јем књи­жев­ног обра­сца и ње­го­ве ре­а­ли­за­ци­је у

26

ро­ма­ну Сер­ван­тес алу­ди­ра на бе­сми­сле­ност и нео­др­жи­вост ви­те­шких ро­ма­на и знат­но ума­њу­је њи­хо­ву уз­ви­ше­ност. Но, пи­сац се у по­ступ­ку па­ро­ди­ра­ња не за­др­жа­ва са­мо на жан­ру и пи­сци­ма ви­те­ шких ро­ма­на, већ се под­сме­ва и њи­хо­вом чи­та­о­цу и упо­зо­ра­ва га да би од та­квих из­ ми­шљо­ти­на мо­гао си­ћи са ума, уко­ли­ко би их озбиљ­но схва­тио. Ње­го­ва па­ро­ди­ја је по­зив пи­сци­ма на по­вра­так ре­ал­но­сти из ста­кле­ног све­та ви­те­шке фан­та­зи­је и по­зив чи­та­о­ци­ма на по­вра­так па­ме­ти и здра­вом ра­зу­му. Он по­сред­но по­ста­вља и пи­та­ње функ­ци­је и ко­ри­сно­сти ли­те­ра­т у­ре: ви­те­ шки ро­ма­ни ни­че­му и ни­ко­ме не ко­ри­сте, они су књи­жев­на лаж, не у сми­слу књи­жев­ не фик­ци­је, већ у сми­слу књи­жев­не исти­не и ве­ро­до­стој­ног од­но­са књи­жев­не и објек­ тив­не ствар­но­сти. У то­ме се огле­да још је­дан зна­ча­јан аспект Сер­ван­те­со­ве па­ро­ди­је: он је и по­тај­но упо­зо­ре­ње да не тре­ба пре­ви­ ше озбиљ­но схва­ти­ти оно што књи­жев­ност сер­ви­ра пред нас, већ се тре­ба во­ди­ти књи­ жев­ним ис­ку­ством и здра­вим ра­зу­мом. Ка­ко ро­ман од­ми­че, де­ша­ва се чу­де­сан пре­о­крет: пи­сац се све ви­ше уда­ља­ва од пр­ во­бит­не на­ме­ре и кри­ти­ка ро­ма­на пре­ра­ста у оштру кри­ти­ку уско­гру­дог дру­штва и зло­ бе вре­ме­на у ко­ји­ма по­сто­је и Сер­ван­тес и ње­го­во де­ло. Од пр­во­бит­ног под­сме­ха, Дон Ки­хот пре­ ра­ста у сим­бол и све­до­чан­ство о то­ме да и у та­квом све­т у вре­ди жи­ве­ти сво­је иде­а­ле, вре­ди бо­ри­ти се за исти­ну и прав­ду. Чак и ка­да ствар­ност пот­пу­но обе­сми­сли ње­го­ ве под­ви­ге и аван­т у­ре, он, иако ко­ми­чан, оста­је уз­ви­шен и ста­мен, пре све­га у сво­јој пле­ме­ни­тој на­ме­ри да се от­ме ба­нал­но­сти и бе­зна­чај­но­сти, да ижи­ви сво­је нај­бо­ље Ја, да раз­ви­је нај­бо­ље по­тен­ци­ја­ле сво­га би­ћа. По­сле Сер­ван­те­са, па­мет­ном чо­ве­ку је не­мо­гу­ће пи­са­ти и чи­та­ти ви­те­шке ро­ма­не. Па ипак, Дон Ки­хот оста­је да оба­сја­ва свет књи­жев­но­сти као нај­ве­ћи и нај­по­зна­ти­ји ви­тез свих вре­ме­на. Је­ле­на Бо­ље­вић II1 (Рад је на­пи­сан као пр­ви пи­сме­ни за­да­так)

Ана­ли­за пе­сме

„Жен­ско пи­смо“ Рад­ми­ле Ла­зић

Бор­ба за род­ну рав­но­прав­ност ни­је ни из­ бли­за го­то­ва. Иако je рав­но­прав­ност по­ло­ва за­јам­че­на за­ко­ном, же­не се и дан-да­нас су­о­ ча­ва­ју са те­шко­ћа­ма ка­да од­ба­це тра­ди­ци­о­ нал­не дру­штве­не уло­ге. Осим кроз по­ли­тич­ки ак­ти­ви­зам, бор­ба за жен­ска пра­ва на­ла­зи од­ јек и у ли­те­ра­т у­ри. Кроз исто­ри­ју књи­жев­но­ сти на­и­ла­зи­мо на књи­жев­не ју­на­ки­ње ко­је су оли­че­ње фе­ми­ни­стич­ких иде­а­ла – сло­бод­не и не­за­ви­сне од му­шка­ра­ца, а лир­ска ју­на­ки­ња Рад­ми­ле Ла­зић још је јед­на у ни­зу. Лир­ска ју­на­ки­ња у пот­пу­но­сти од­ба­цу­је тра­ди­ци­о­нал­ни по­ро­дич­ни мо­рал са свим ње­ го­вим вр­ли­на­ма – по­слу­шно­шћу, крот­ко­шћу, смер­но­шћу. Она не же­ли да пре­у­зме тра­ди­ци­ о­нал­не жен­ске уло­ге у дру­штву, уло­ге мај­ке и до­ма­ћи­це (Са сто­ма­ком до зу­ба, са ру­ка­ма у те­сту, Са ли­цем од бра­шна, са ср­цем-угље­ном) и да бу­де ве­за­на за по­ро­ди­цу. Њен став пре­ ма му­шкар­ци­ма је ја­сан – не­ћу мла­до­же­њу. Она не же­ли да бу­де не­чи­ји до­жи­вот­ни слу­га и украс у по­ро­дич­ном до­му. Жен­ске осо­би­не ко­је су по тра­ди­ци­о­нал­ном мо­ра­лу по­жељ­не она ка­рак­те­ри­ше као жи­во­тињ­ске: Ма­зна као мач­ка, при­вр­же­на као псе­то, док за тра­ди­ци­о­нал­не уло­ге ко­ри­сти ме­та­ фо­ре по­пут за­ста­ви­ца-до­бро­до­шли­ца и зми­ ја-чу­вар­ку­ћа ко­је на­гла­ша­ва­ју бес­ко­ри­сност. И њен став пре­ма де­ци ви­ди­мо у сти­хо­ви­ма че­твр­те стро­фе:

пре­зир пре­ма му­шкар­цу у свом жи­во­т у, де­ци и по­ро­ди­ци. Је­дан од раз­ло­га је сва­ка­ко страх – пла­ши се да не до­жи­ви суд­би­ну же­не ко­ја у ка­сним ноћ­ним са­ти­ма до­че­ку­је пи­ја­ног му­ жа на кућ­ном пра­гу. Ова сце­на из тре­ће стро­ фе пу­на је стра­ха, не­из­ве­сно­сти и му­ке – она раз­би­ра ко­ра­ке од ноћ­них шу­мо­ва, по­ме­ра­ње ка­заљ­ки је олов­но а пи­ја­ни муж се за­гли­бљу­ је у њу као слон. На­рав­но, мо­же­мо јед­но­став­ но про­т у­ма­чи­ти ова­кве ста­во­ве ју­на­ки­ње као од­с у­ство би­ло ка­кве по­тре­бе за му­шкар­цем и по­ро­ди­цом. Ме­ђу­тим, за­вр­шни сти­хо­ви уво­де пот­пу­но но­ви мо­тив и но­ву ни­јан­с у зна­че­ња у пе­сму: Да је већ све за мном, И осмех оног мла­ди­ћа, Та­да та­ко драг и ни­чим за­ме­њив. Лир­ска ју­на­ки­ња је не­кад во­ле­ла му­шкар­ ца! Мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да ње­ни ста­во­ви до­ла­зе из раз­о­ча­ра­ња у му­шкар­це, схва­та­ња да су брак и по­ро­ди­ца јед­но­став­но пре­це­ње­ ни, али мо­жда и из сло­мље­ног ср­ца ко­је се про­ме­ни­ло на­кон што је драг и ни­чим за­ме­њив осмех оти­шао не­кој дру­гој. Жен­ско пи­смо је фе­ми­ни­стич­ка хим­на, омаж са­вре­ме­ној, не­за­ви­сној же­ни ко­ја је од­ба­ци­ла тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти и жи­ ви сло­бод­но. Сло­бо­дан стих и од­с у­ство ри­ме на­гла­ша­ва­ју сло­бо­ду и од­с у­ство би­ло ка­квих сте­га. Али ипак, чи­ни ми се да и по­ред све хра­бро­сти и не­за­ви­сно­сти лир­ске ју­на­ки­ње, ко­ја је до­стој­на на­след­ни­ца свих ве­ли­ких фе­ ми­нист­ки­ња, на кра­ју чу­је­мо уз­дах уса­мље­не же­не раз­о­ча­ра­не у љу­бав, чи­је сло­мље­но ср­це ни­кад не­ће у пот­пу­но­сти за­ра­сти. Ни­ко­ла То­до­рић IV1 (Рад је на­пи­сан као пр­ви пи­сме­ни за­да­так – ко­ји је осми­шљен као ана­ли­за не­по­зна­те пе­сме)

Крај ка­ми­на с клуп­чи­ћи­ма де­це, У вр­ту с ку­чи­ћи­ма де­це. Она не ви­ди се­бе као мај­ку, па­сив­ног по­ сма­тра­ча са по­ро­дич­не сли­ке, ста­ту­е­ту под сне­гом, док де­ца трч­ка­ра­ју по дво­ри­шту или се­де склуп­ча­на крај ка­ми­на. Се­бе у бу­дућ­ но­сти ви­ди са­му, ка­ко бе­ре шум­ске пло­до­ве, срећ­на и сло­бод­на. Не­ке де­ло­ве пе­сме мо­же­мо про­т у­ма­чи­ти као раз­ло­ге за ова­кав став лир­ске ју­на­ки­ње. Мо­же­мо се за­пи­та­ти за­што она га­ји то­ли­ки

27

ђ ач ки радов и

МЛАДИ

ђ ач ки радов и

МЛАДИ

Ба­но­вић Стра­хи­ња –

Пре­ва­зи­ла­же­ње сте­ре­о­ти­па

Оно што из­два­ја пе­сму Ба­но­вић Стра­хи­ња од оста­лих срп­ских еп­ских пе­са­ма је изузетна сло­же­ност ли­ко­ва, ком­плек­сни од­но­си и пот­ пу­но од­су­ство сте­ре­о­ти­па. Не­ре­ал­но ода­не и ја­ке лич­но­сти не­ста­ју и ми ви­ди­мо упла­ше­ну, рас­тр­за­ну же­ну, за­ро­ бље­ну из­ме­ђу љу­ба­ви и бра­ка, под­ло­жну ис­ ку­ше­њи­ма, гре­шну. Она ни­је мен­тал­но че­лич­ на. Она је сла­ба, и то је чи­ни ствар­ном. Ста­ри Југ-Бог­дан и ње­го­ви си­но­ви ни­с у од­ва­жни ју­на­ци. Сам Југ-Бог­дан је ве­о­ма за­ ни­мљив лик. Ли­це­ме­ран је, су­ров, ти­пи­чан овештали па­три­јар­ха­лни пле­мић свог вре­ме­ на. Ње­го­во ср­це ни­је ве­ли­ко као ср­це Стра­хи­ њи­но, он ни­је спо­со­бан да пра­шта или ви­ди из­ван окви­ра сли­ке. Али је та­ко­ђе и ис­ку­сан, лу­кав, мо­ћан, пра­ви ста­ри ли­сац, ка­кав се не сре­ће че­сто у на­шој на­род­ној ли­те­ра­т у­ри. Он је тај ко­ји за­по­ве­да у по­ро­ди­ци, си­но­ви се без ре­чи по­ви­ну­ју овој за­по­ве­сти. Да ли је слу­чај­ но ста­рац Ми­ли­ја на­пра­вио де­вет Ју­го­ви­ћа без­лич­ним? Ми­слим да ни­је. И они у нај­ве­ћој ме­ри од­у­да­ра­ју од еп­ске пред­ста­ве Ју­го­ви­ћа. У на­шим на­род­ним пе­сма­ма су Тур­ци глав­ ни не­га­тив­ци, из­врг­ну­ти иро­ни­ји и у ве­ли­кој ме­ри де­мо­ни­зо­ва­ни. Ово­га пу­та ста­ри дер­виш ни­је ра­ђен по том мо­де­лу. Он је је­ди­ни при­ ја­тељ уса­мље­ног ју­на­ка пе­сме, одан, ча­стан, чо­век ко­ји не за­бо­ра­вља учи­ње­но му до­бро, без об­зи­ра на ри­зик. Ове осо­би­не по­ти­ску­ју у дру­ги план сли­ку „про­кле­тог Тур­чи­на“, и баш на тој ди­хо­то­ми­ји от­кри­ва се но­ви ква­ли­тет на­род­ног пе­ва­ча, али и ка­рак­тер ње­го­вог глав­ ног ју­на­ка. А за­тим сле­ди ме­ни нај­ин­те­ре­сант­ни­ји лик: Влах-Али­ја. Али Влах-Али­ја је, по­ред сво­ јих не­из­о­став­них ма­на и бе­срам­них по­сту­па­ ка, хра­бар чо­век. Он је ве­ли­ки бо­рац и рат­ник, чак и ве­ћи од Ба­но­вић Стра­хи­ње (опис мег­ да­на све­до­чи да фи­зич­ком сна­гом над­ма­шу­ је на­шег ју­на­ка). Он је чо­век спо­со­бан да во­

28

ли уда­т у же­ну, да не од­у­ста­не од њи­хо­ве ве­зе упр­кос свим пре­пре­ка­ма. И он је тај ко­ји у жа­ ру бит­ке не раз­ми­шља о соп­стве­ном жи­во­т у и по­но­с у, већ раз­ми­шља ка­ко да по­мог­не сво­јој љу­бав­ни­ци. Ко­ји еп­ски ју­нак на пр­во ме­сто ста­вља љу­бав? Рет­ки су. Ни­је те­шко учи­ни­ти про­та­го­ни­сту сим­па­тич­ним, те­шко је та­квим на­чи­ни­ти ан­та­го­ни­сту над ко­јим ће­мо мо­ћи да се за­ми­сли­мо. А Ста­р­цу Ми­ли­ји је баш то по­шло за ру­ком. Влах-Али­ја, мрач­ни ви­тез, сто­ји у кон­тра­ сту са бе­лим ви­те­зом. Ба­но­вић Стра­хи­ња – ча­стан, не­у­стра­шив, до­сто­јан­ствен, му­дар... љу­ди га раз­ли­чи­то опи­с у­ју, сми­шља­ју те­о­ри­је за­што је чо­век у па­три­јар­хал­ном вре­ме­ну по­ ште­део же­ну пре­љуб­ни­цу. Мој од­го­вор је: он је ве­ли­ки чо­век. То не зна­чи са­мо да је до­бар или пле­ме­нит, он је мно­го ви­ше. Ни­је тип ко­ји ће се го­ди­на­ма све­ти­ти же­ни, а ла­ко мо­же да на­ђе дру­гу – па за­што би је он­да по­ште­део... Он је хе­рој, узор. Спо­со­бан да ура­ди оно нај­ те­же: да опро­сти. Ови ли­ко­ви су уни­вер­зал­ни – и да­нас мо­ же­мо на­ћи пре­пре­де­не бо­га­та­ше, сла­бе, из­гу­ бље­не же­не и љу­бав­ни­це, ви­те­зо­ве на­кло­ње­ не мрач­ној стра­ни, и по­не­кад, рет­ке и сјај­не по­пут зве­зда па­да­ли­ца, ве­ли­ке љу­де. У сте­ре­ о­тип цр­ног и бе­лог, до­бра и зла у на­род­ним пе­сма­ма, ма­не ли­ко­ва као и одступања од традиционалног обрасца уне­ле су бо­је и учи­ ни­ле их пре­по­зна­тљи­вим, та­кви су да мо­же­мо са њи­ма да се по­и­сто­ве­ти­мо. Упра­во те бо­је чи­не ову пе­сму би­се­ром срп­ске на­род­не књи­ жев­но­сти. Ни­на Пла­ва­њац I1

Ни­је све јед­но Све­то­са­вље ни­је тек по­ср­бље­на Гри­мо­ ва бај­ка о до­бром тре­ћем си­ну, јер су тад и Нем­ци има­ли шта од нас да на­у­че. Ни­је то ни при­ча о сре­бр­ним ка­ши­ка­ма из ко­јих су не­кад Ср­би је­ли и у пре­си­то­сти оче­ви­ну оста­вља­ли. Ни­је то ма­скем­бал срп­ске вла­ сте­ле у игри жмур­ке пред пра­вим пр­о­бле­ми­ ма срп­ства. Све­то­са­вље је иста она бу­кви­ца ко­ју Ср­би уче ве­ко­ви­ма и још увек је ни­су на­у­чи­ли, иста она клин-чор­ба ко­ју ку­са­ју на па­сја уста јер се од ње не мо­гу на­је­сти. То је и онај пр­о­зор ко­ји нам је дат да из­ба­цу­је­мо мрак из сво­јих ду­ша, а да их мно­ги не­ма­ју на шта ста­ви­ти, а ка­мо ли отво­ри­ти. А ја ћу свој да­нас от­шкри­ну­ти пред ва­ма.

Ja не знам ни ка­ко да ти се обра­тим, пр­ви пр­о­све­ти­те­љу наш? Ти си учио де­те да по­ ста­не чо­век, учио си бра­та да бу­де брат, учио си чо­ве­ка да оста­не чо­век, јер је то је­ди­ни за­ лог бо­га­ће­ња у ко­ме ћеш да­ти оно што би по­тро­шио. Али Ти си био учи­тељ, а да­нас нас учи­те­љи уче све­му, са­мо не да бу­де­мо љу­ди, јер за то не­ка­ко ни­кад не оста­не вре­ме­на. Обо­га­ље­не ге­не­ра­ци­је, из го­ди­не у го­ди­ну, кр­оз те пу­ста­ре ко­је су се не­ка­да зва­ле шко­ ле, са­мо на­ста­вља­ју да тр­че сво­ју не­ми­ло­срд­ ну тр­ку за успе­хом у ко­ју су кре­ну­ли ка­да су схва­ти­ли да се њи­хо­ва вред­ност не ме­ри ви­ ше ни­чим дру­гим не­го ли успе­хом на кра­ју школ­ске го­ди­не. Они за­бо­ра­ви­ше да се у ре­ чи обра­зо­ва­ње не кри­је реч зна­ње, већ образ, ко­ји ће тек у за­вр­шној тр­ци жи­во­та от­кри­ти. А ја и не знам ка­ко да се по­мо­лим, пр­ви мо­ли­тве­ни­че наш! У овом ста­ду ко­ме ву­ци

пре­те чу­ва­ри на­ши с ву­ко­ви­ма уго­во­ре скла­ па­ју, где тре­ба да се мо­ли – ра­чу­на се и па­ за­ри, а ме­сто све­тих књи­га курс­не ли­сте се чи­та­ју. Мо­ли­тва тек бр­за­ли­ца по­ста, ко и ба­ сма, тек не­што у бра­ду. Кол­ко па­ра – тол­ко и мо­ли­тве. Не оче­куј ни да ти здра­вљем за­бли­стам, пр­ви ле­ка­ру наш! Ти си ле­чио ме­ле­ми­ма што га је то­чио нек­тар тво­га чо­ве­ко­љу­бља и си­ лом ко­ју ти је Го­спод дао, а она је би­ла ле­ ко­ви­та јер је те­би чо­век био свет. А ка­ко би ле­ка­ри­ма на­шим чо­век и био свет ка­да они од ко­сти­ју и ме­са не ви­де чо­ве­ка. Њи­ма је и бо­лест по­ста­ла пр­о­фит, јер док је љу­ди би­ће и бо­ле­сти. А на­род ни­кад бо­ле­сни­ји у бол­ ни­ца­ма ко­је и да­ље на­зи­ва­ју тво­јим име­ном. Гу­ба по­хле­пе и беш­ћа­шћа, пришт бе­за­ко­ња, ле­пра не­по­ште­ња. И отво­рих свој пр­о­зор, ал, чи­ме да иза­ђем пред те­бе, је­ди­ни ви­де! Ко­јим ре­чи­ма да те осло­вим ка­да нам је и је­зик за­ли­чио на све дру­ге, а пи­смо нам је дав­но иза­шло из мо­де, и јер са­мо још ти не­маш мејл адре­су. Не, ја ни­сам пти­ца ру­га­ли­ца, пре је ово ма­ла ту­жба­ли­ца, ту­го­ван­ка–по­кај­ни­ца у зе­ мљи због ко­је се и де­те пред то­бом сти­ди. Светосавска беседа, 2012. Лара Тарбук, IV4

Нит Ка­жу, не­ма ге­ни­ја ко­ји ни­је по­зна­вао љу­де. Да би ге­ни­је био истин­ски ге­ни­је, ге­ни­је ко­га не мо­же­мо озна­чи­ти као му­зич­ког или ма­те­ма­ тич­ког ге­ни­ја, већ не­ки уни­вер­зал­ни ге­ни­је, мо­ ра би­ти до­бар по­зна­ва­лац љу­ди. Да зна за­што љу­ди не­што ра­де а не­што не и за­што баш та­ко. Је­дан та­кав уни­вер­зал­ни ге­ни­је, Ге­те, ре­као је да са­мо ге­ни­је мо­же раз­у­ме­ти дру­гог ге­ни­ја. Да­ кле, са­мо онај ко у се­би но­си су­шти­ну тог дру­ гог мо­же спо­зна­ти ње­го­ву лич­ност, мо­же би­ти ње­гов до­бар по­зна­ва­лац. Из све­га ово­га сле­ди да по­сто­ји нео­п­ход­ност по­сто­ја­ња ви­ше лич­ но­сти у са­мом ге­ни­ју, ви­ше људ­ских су­шти­на. Он у се­би мо­ра да удо­ми це­ло чо­ве­чан­ство, ка­ рак­те­ри­сти­ке свих љу­ди, да би мо­гао да их пре­ по­зна и схва­ти. Без­број мен­тал­них скло­по­ва у јед­ној ло­ба­њи. Оно што се при­род­но на­ме­ће­ са­да је ви­ше­гла­сје ко­је мо­ра по­сто­ја­ти у ге­ни­ ју сто­га што он у се­би нат­кри­љу­је то­ли­ки број

29

бе с едништ во

МЛАДИ

бе с едништ во

М МЛЛААДДИ И

лич­но­сти. Раз­ли­чи­те лич­но­сти обез­бе­ђу­ју раз­ли­чи­те еле­мен­те јед­не ства­ри па чак и раз­ли­чи­та по­и­ма­ња, ви­ђе­ња. Да­кле, из­ве­ сна је и мо­гућ­ност по­сто­ја­ња пот­пу­ не про­тив­реч­но­сти у ње­му са­мом, ка­ко у по­ гле­ду на се­бе, та­ко и на окол­ни свет. Ово је у ства­ри бла­го­слов ге­ни­ја, ко­ји ипак мо­же би­ти ко­бан по ње­га са­мо­га. Оста­лим, не­ге­ни­јал­ним љу­ди­ма, ова ди­со­нан­ца ко­ја про­ис­ти­че из јед­не гла­ве по­слу­жи­ће као нео­бо­рив до­каз по­ре­ме­ ћа­ја мен­тал­ног ста­ња ге­ни­ја, те ће га као та­квог про­гла­си­ти лу­дим и за­то­чи­ти у уста­но­ву ко­ја је са­ма по се­би спор­на... Раз­лог, због ко­јег би ге­ни­ја баш због мо­гућ­но­сти ове ан­ти­те­зе у јед­ ном тре­ба­ло сла­ви­ти је очи­гле­дан ка­да се узме у об­зир да је људ­ски мо­зак нај­спо­соб­ни­ји да уочи за­ко­ни­то­сти или осо­би­не ка­да се не­ки еле­мент упо­ре­ди са сво­јом су­прот­но­шћу. Да­ кле, бе­ло по­ста­је нај­бе­ље ка­да се ста­ви по­ред цр­ног итд... По то­ме, ге­ни­је је за­хва­љу­ју­ћи упра­во оно­ ме због че­га ће га око­ли­на осу­ди­ти на там­но­ва­ ње, у мо­гућ­но­сти да до­ђе до та­квих за­кљу­ча­ка на ко­ји­ма људ­ски дух ја­ше кроз ма­глу и та­му и до­ла­зи до про­све­тље­ња. Из­ве­сно је да­кле да се у са­мом ге­ни­ју ја­вља фи­ло­со­фи­ја со­фи­ста, фи­ ло­со­фи­ја ји­на и јан­га ко­ја је, и у ње­му али и око ње­га. Љу­ди, ко­ји ве­ћи­ном те­же ду­хов­ном и тех­но­ло­шком на­прет­ку, као да ви­ше во­ле да бу­ ду на од­сто­ја­њу од пи­о­нир­ских от­кри­ћа, те тик што су се при­бли­жи­ли спо­зна­ји мо­ћи ко­ју им са­зна­ње пру­жа, упла­ше­ни од сја­ја тог са­зна­ња, ра­ди­је оста­ју у та­ми, у за­блу­ди. Ов­де се још јед­ ном по­твр­ђу­је Пла­то­но­ва ме­та­фо­ра о пе­ћи­ни, по­себ­но де­лом ка­да оно­га ко­ји из­ла­зи из пе­ћи­ не, из ду­гог мра­ка, очи пе­ку од јар­ке све­тло­сти а за­тим и оним де­лом ка­да оно­га ко­ји им је ис­ при­чао о спо­ља­шњем све­ту сма­тра­ју лу­да­ком, што ука­зу­је на не­до­ста­так на­прет­ка људ­ске пред­ста­ве о при­ро­ди са­зна­ња. На сли­чан на­чин и Фром во­ди ми­сао ка­да при­ка­зу­је те­ме­ље на ко­ји­ма по­чи­ва љу­бав. Ње­ гов крај­њи за­кљу­чак је да је не­мо­гу­ће истин­ски во­ле­ти би­ло ко­га, па и се­бе, ако не во­ли­мо дру­ ге. Ако не на­ђе­мо у на­шем ср­цу ме­ста за бли­ жње­га, ни­смо у мо­гућ­но­сти ни се­бе да во­ли­мо, чак шта­ви­ше, мр­зе­ће­мо се­бе са­мог! Се­бич­не

30

осо­бе не во­ле се­бе пре­ви­ше већ пре­ма­ло, од­но­ сно мр­зе се­бе. Во­ле­ти бли­жње­га зна­чи во­ле­ти га као људ­ско би­ће, а бу­ду­ћи да сам и ја људ­ско би­ће, мо­рам во­ле­ти и се­бе са­мо­га јер не по­сто­ ји по­јам чо­ве­ка у ко­ји ни­сам укљу­чен. Да­кле, и ов­де се ја­вља афир­ма­ци­ја и ин­тер­на­ли­за­ци­ја све­га окру­жу­ју­ћег као не­ис­кљу­чи­ви пред­у­слов оства­ре­ња оног основ­ног пој­ма. Мо­гу­ће је да се ба­зи­ра на су­штој су­прот­но­сти, али му је она као та­ква нео­п­ход­на. Ме­ђу­тим, љу­ди су ово­га пу­та оти­шли пре­ да­ле­ко. На­пра­ви­ли су ве­ли­ке згра­де, окру­жи­ ли их зи­ди­на­ма и на­ста­ни­ли љу­ди­ма на осно­ву њи­хо­ве по­себ­но­сти. Дру­штво ко­је по­чи­ва на де­мо­кра­ти­ји од­но­сно јед­на­ко­сти свих гра­ђа­на, по­што­ва­њу и сла­вље­њу раз­ли­ка, од­лу­чи­ло је да ипак ни­су сви јед­на­ки и да они чи­ји умо­ви дру­ га­чи­је ра­де за­слу­жу­ју да бу­ду изо­ло­ва­ни. Изо­ ло­ва­ни, да би оздра­ви­ли. А да би оздра­ви­ли ли­ ши­ли су их уче­ство­ва­ња у дру­штве­ном жи­во­ ту за ко­ји их сма­тра­ју не­по­доб­ним. Да­кле, иако је ло­гич­но да, да би се не­ко бо­ље ин­те­гри­сао у дру­штво тре­ба да про­ве­де што ви­ше вре­ме­ на са чим­бе­ни­ци­ма тог дру­штва, они, чи­ји мо­ зго­ви ра­де на дру­гим „фре­квен­ци­ја­ма“, би­ва­ју изо­ло­ва­ни на осно­ву тог не­у­кла­па­ња у уоби­ча­ је­ну пред­ста­ву о чо­ве­ку. За­ни­мљи­во је да ови љу­ди, ко­ји за­хва­љу­ју­ћи баш то­ме што њи­хо­ви умо­ви ра­де на дру­га­чи­ји на­чин мо­гу до­ћи до не­ких но­вих са­зна­ња до ко­јих мо­зак ко­ји ра­ди до­бро упр­тим ста­за­ма не мо­же и ко­ји због то­га не на­и­ла­зе на леп до­чек у дру­штву, ипак, ре­ци­ мо, има­ју пра­во гла­са. На­у­ка је ве­ко­ви­ма би­ла по­ти­ски­ва­на од цр­ кве, углав­ном за­пад­њач­ке, али је би­ла по­ти­ски­ ва­на. Не­ка од нај­ва­жни­јих от­кри­ћа ста­ра су са­ мо 300-400 го­ди­на. Да, са­мо! Ми­зе­ран пе­ри­од у по­ре­ђе­њу са тра­ја­њем чо­ве­ка или са­ме ре­ли­ги­ је. Ме­ђу­тим, из­гле­да да је и на­у­ка са­ма се­бе по­ че­ла да стиг­ма­ти­зу­је и спо­ти­че. Иако је јед­на од глав­них осо­би­на на­у­ке чуд­но­ва­тост, свет на­у­ке по­чи­ње да се огра­ђу­је од те чуд­но­ва­то­сти. По­ ку­ша­ва­ју да раз­дво­је не­што што је не­раз­дво­ји­ во, лу­дост, ка­ко се да­нас чуд­но­ва­тост дру­га­чи­је на­зи­ва, од на­у­ке. Ка­да љу­ди по­ста­ну спо­соб­ни да при­хва­те све, па и оне ко­ји се раз­ли­ку­ју од њих, и оно што на пр­ви тре­ну­так де­лу­је не­мо­ гу­ће, са­мо он­да ће би­ти спрем­ни да до­ђу до то­ ли­ко це­ње­не епи­фа­ни­је. Ђор­ђе Кан­дић, IV4

М МЛ ЛА АД ДИ И

по е зиј а

Кости Ишао сам јутрос путем, истим оним којим увек идем, неким својим уобичајним послом, кад изненада угледах људске кости пред собом. Видело се да је дуго тај лежао ту, запитах се само како га раније приметио нисам. Лобања ми је његова тачно пред ногама лежала, на њој ни трачка меса није било. Али зато у кост заувек беше урезан одређен израз лица, маска коју је вероватно носио целога живота. Сагнух се лагано и са поштовањем изговорих неколико речи, запитах се на кратко ко ли је био, војник ил’ лопов. Затим зграбих оно нешто злата што му се међ’ костима сјало и наставих даље својим путем. Анка Јовић II1

Јава или сан Стојим мирно на литици док море о брегове удара, Величанствен призор живота једног смртника вредан, Убијаш ме лагано, као онај тренутак пре великог судара, И поред све оволике воде око мене, смртно сам жедан. Сећам се, живела си у пустињи људског гласа, Била си тако неосвојива, поносита, бескрајно лепа, Твоје мисли беху узвишене, није те дотицала маса, Као најохолија, истовремено најмилија, никад слепа. Из мисли тргну ме галеб, што слете поред мене, Окренувши главу упро је поглед у око моје, гракну, Пришао ми је полако и ударио кљуном моје вене, Помиловах га по белој, велелепној глави, утом се смракну. Иако те волим, проклињем те, зар ово да ми радиш? Знам да то ни воља нити жеља твоја није света, Ти несвесно месо од кости ми кидаш, душу ми вадиш, А ја опет чезнем за уснама твојим мекшим од најмекшег цвета. Ја знам да пре ћу умрети него што ти ћеш ме пољубити, И зато чврсто сам одлучио да и теби и себи улепшам дан, И зато скачем, нестајем, мене сиње ледено море ће убити, А ти се питај дал’ си ме стварно знала ил’ је то био само сладак сан. Лука Лучић III4

31

МЛАДИ

Трагање за Итаком

по е зиј а

Јула Ју­ло, шта ра­диш крај тог сто­ла? Ју­ло, не оча­ја­вај од бо­ла! Ку­мо ми­ла, ока­ни се лу­ди­ла! Жен­ска гла­во, по­гле­дај ме у очи пра­во! Ју­ла, по­му­ће­ног ума, не зна ни ко јој је ку­ма, гу­жва ке­це­љу крај шпо­ре­та и др­ва... Ју­ла ни­јед­ну реч ни­је чу­ла. Из­ле­ће на трем, тр­чи, да­ље. Рав­на је Вој­во­ди­на, пут не пре­ста­је. Тр­чи Ју­ла – не ста­је. Тр­чи Ју­ла, не­ста­је. јед­ног мир­ног де­цем­бар­ског да­на, она по­ђе у на­бав­ку са­ма. Огра­ни­че­ни ум про­вин­ци­је обез­бе­ђу­је но­ве про­хи­би­ци­је. Она се му­жу ја­ви­ла ни­је. Куд иде, шта то кри­је? Ју­ло, ле­те ти цр­не ко­се! Ју­ло, же­но, зло до­но­се! Ју­ло, дра­га, ја сам тво­ја ку­ма! Не вре­ди, ку­ме, ни­је ме чу­ла... Ју­ла у кре­ве­т у сте­же ке­це­љу, око ње се­о­ско за­се­да­ње. Куд се за­де­ну­ла та­ко, от­по­че за­гле­да­ње... Ле­жи без­из­ра­зно, мир­но. А муж се­де крај ње и то­чи пи­во. Зна он да јој ни­с у све на бро­ју... Ни­кад са њом ни­је ишло као по ло­ју. Ју­ла сне­ва жи­во­те раз­не, ка­зне опа­сне, зма­је­ве, ма­че­ве, кра­ље­ве... Док на­по­љу снег ве­је. Не бу­ди се Ју­ла већ та­ко не­ко вре­ме. Ни­ко ни не же­ли про­ме­не. она уби­ја сан сном, уби­ја свој жи­вот ту­ђим жи­во­том. Оста­де Ју­ла са­ма и ту­жна. Вре­ме­ном оста­ри, по­ста­де ру­жна. Оста­де Ју­ла да са­ња, да тр­чи... Свој за­нат лу­до­сти дру­ге да учи. Је­ле­на Ђор­ђе­вић IV3

32

I Ку­да ли ме во­ди суд­бо­но­сни брод тај Што не­мир­ним мо­рем већ пре­ду­го лу­та И ни­кад не иде кра­ју у за­гр­љај, Већ из­но­ва пло­ви без­број, мно­го пу­та. А ја на том бро­ду без­на­де­жно сто­јим, На рас­кр­шћу мо­ра и ви­со­ких сте­на, Гла­сно за­по­ве­дам по­са­да­ма мо­јим Да ме увек бра­не од песмe си­ре­на. Да не чу­јем зву­ке и те ла­жне на­де Опа­ких си­ре­на што ми не­жно по­је, И су­ро­ва ствар­ност што ми уз­дах кра­де Нек ме не под­се­ћа на све ја­де мо­је. Не дај­те ме њи­ма, бра­ни­те ме од зла Јер јед­на је пе­сма све од дру­ге го­ра, А кад угле­да­мо сен­ке чвр­сто­га тла, Та­да спа­се­ни смо од ду­би­на мо­ра.

II Свом силином својом олуја се спусти На опасно море и високе стене, Ни светла, ни сјаја, већ облаци густи Завише црнином небо изнад мене. Мелодије ветра к'о опело звуче, Опело над мојим сада бојним бродом, Што, налик ратнику кога ране муче, Крвари пловећи хладном морском водом. Та страшна олуја и то силно море, Зар могу тек тако да косе животе, Да л' ће бити јутра, да л' ће бити зоре – И поновне среће, наде и лепоте? Ма­ри­ја Ни­ко­лић I1

М МЛ ЛА АД ДИ И

Мрзим кловнове. Плашим их се. Гаде ми се. Они лажу и варају. И краду наш смех који није вредан њих. Сакривају своје болесне страхове иза маски изопачених осмеха. Праве сузе од папира и боја. Шарају своје лажљиво лице. Иза параде и шараде крију своју голотињу; своја болесно мршава тела и испијене, истрошене – увеле снове. Просипају шаком и капом лажи умрлих звезда до којих никада неће стићи. Не знају и не желе да признају да су исти као и сви ми. Сироти и уплашени. Босоноги и ћелави. Гладни смеха и жедни суза. Сами себе заваравају. Или смо ипак – ми сличнији њима? Зар нисмо сви само уплашени мишеви заробљени у мишоловци сопственог тела? Душе нам дрхте, боје се емоција, беже од искрености. Зар нисмо ми ти који сами себи стављамо маске лажних осмеха и бежимо од љубави? Шаренило скрива. Шаренило је лаж. Зар нисмо ми они? Мрзим кловнове.

Сањари Скри­ве­на у ли­шћу под плам­те­ћом кро­шњом тек про­цва­ле ја­пан­ске тре­шње на пле­те­ни­ца­ма ко­ре­ња она бро­ји да­не и го­ди­не што де­ле ја­ву од сна огле­да­ју­ћи се у сма­раг­дном мо­ру ње­го­вих буд­них очи­ју. Ње­на ко­са је ру­жи­ча­ста, ње­на ко­са је ру­жи­ча­ста.

по е зиј а

Кловнови

Ма­ри­ја Ваг­нер III7

The Whi­te Gra­ve­sto­ne Snow has co­ve­red the gro­und, Lost so­uls are sha­ring one fa­ce, They’ve all lost the­ir gra­ce.

On this gra­veyard I he­ar no so­und.

Not far from whe­re I stand, A blon­de girls is ca­rrying a ro­se.

Her man do­es not walk on this land, His body pe­ris­hed and tur­ned in­to pro­se.

А Ro­se In the Gar­den Sin­ce my lo­ne­li­ness has ta­ken the thro­ne, I’ve be­co­me a ro­se with many thorns.

I know I can’t stay alo­ne in the gar­den, I wo­uld lo­ve to ha­ve a com­pa­nion by my si­de.

My wish is to watch the sky with so­me­body, Maybe I won’t act as cold-he­ar­ted prin­cess I know every wo­man sho­uld be.

In re­a­lity, the­re is just a ro­se in the gar­den. Ирина Ручнов II1

Јана Милосављевић IV7

33

МЛАДИ

проза

Не знам Не, ви­ше не знам ка­ко сам, тај сат већ одав­ но ку­ца. Се­кун­дара не­ми­ло­срд­но уби­ја, кљу­ца ра­зум... Не­зна­ње, оно ме го­ни, без­о­бра­зно се игра и вра­ћа ме по­но­во у тај па­кле­ни круг. Вр­ ти ме на квар­но. Ми­слим да су сви схва­ти­ли да ме то ви­ше не тре­ба пи­та­ти, хва­ла им. Очи­ма, ко­је си­ја­ле су не­кад, иси­ја­вам овај ужа­ре­ни, ту­пи бол ко­ ји, чи­ни ми се, већ веч­ност пе­че и сва­ки траг но­ве на­де пла­ми­чак ва­тре хва­та и по­хот­но гу­та. Да­ви се у њој, уни­шта­ва је. По­ла­ко али си­гур­но. Не за­у­ста­вља се. Бук­та про­кле­ти­ња... А ја на­ста­вљам да се гр­че­ви­то опи­рем ја­ком ве­тру... Ври­шта­ла бих. И опет сва­ки атом сна­ ге и су­лу­де во­ље је не­до­во­љан. Све су са­ми по­ку­ша­ји и ја опет не знам. Не знам ка­да сам по­след­њи пут спо­кој­но се­де­ла... Не се­ћам се ка­да ни­си ти­њао у ме­ни у овом об­ли­ку... Овом злом, не­мир­ном, не­људ­ском об­ли­ку. Ка­да ни­си био пи­та­ње... Ка­да ни­си био ова лу­да че­жња и ка­да ни­си ле­тео ова­ко ви­со­ко... Ова­ко не­до­ сти­жно... Не знам да ли ми са­мо му­тиш вид ту­гом и но­та­ма ста­ре љу­ба­ви ко­је се хва­та­ју­

у ко­штац и ме­ша­ју, но­та­ма ко­је ви­ше не мо­ гу да пре­по­знам, ко­ји­ма ви­ше не знам ду­жи­ ну... Ше­сна­е­сти­не су по­ста­ле осми­не, а осми­не тра­ју као че­твр­ти­не... А о њи­ма да не при­чам... Удру­жи­ле су се, ства­ра­ју ову збу­њу­ју­ћу ком­ по­зи­ци­ју чак и за ме­не ко­ја би­ла сам вир­т у­оз оно­га што код те­бе одав­но не ку­ца. Или је све ово страх... Са­мо, на­рав­но, не знам од че­га... Мо­жда је онај по­зна­ти страх од про­жди­ра­ ња са­мо­ће, а мо­жа са­мо страх од до­ди­ра... Не твог већ оног дру­гог, не­по­зна­тог, по­ма­ло гру­ бог... Мо­гућ­ност да не осе­тим ни­шта. Шта ако ми за­пра­во са­мо тво­ја не­жност при­ја? Знаш, тво­ја па­жња, то­пао по­глед и пер­ја­ни до­ди­ ри ко­ји се ста­па­ју са бе­лом по­вр­ши­ном мо­га те­ла и бу­де... Бу­де не­што што иако је за­спа­ ло игра у ме­ни. Чуј игра, ска­че и ра­за­ра и оно ма­ло што је по­сле те­бе чи­та­во оста­ло. Ср­ча не­ка­да ста­кле­но­га ср­ца ко­је не зна за дру­го. И чи­ни ми се да не же­ли да зна... Ма­да, ко сам ја да при­чам, ја и она­ко не знам ни­шта.­ Аутор не­по­знат

Врисак - Едвард Мунк

34

МЛАДИ

Бе­ле­шка Рејмона Кеноа У ауто­бу­с у С за вре­ме нај­ве­ће гу­жве. Је­дан тип од сво­јих два­де­сет шест го­ди­на, са ду­гим вра­ том као да су му га ис­те­гли и са ше­ши­ром на ко­ме тра­ку за­ме­њу­је узи­ца. Љу­ди си­ла­зе. По­ме­ ну­ти тип отре­са се на свог су­се­да. Пре­ба­цу­је му да га овај гур­не сва­ки пут кад не­ко про­ђе. Глас пи­ску­тав и зло­бан. Ка­да угле­да јед­но сло­бод­но ме­сто, хи­тро се устре­ми на ње­га. Два са­та ка­сни­је срет­нем га по­но­во код Кур де Ро­ма, по­ред ста­ни­це Сен Ла­зар. Са­да је у дру­ штву не­ког свог дру­га ко­ји му ка­же: „Тре­ба­ло би да даш да ти се при­ши­је јед­но дуг­ме на ка­пу­ ту.“ По­ка­зу­је му где (на раз­ре­зу) и за­што.

Скра­ти ­вре­ме ­у­а­у­то­бу­су Правила игре:

Игра се са­сто­ји из два де­ла. Пр­ви део игра се у ауто­бу­с у. Јед­на фи­гу­ри­ца мо­ра би­ти ста­ ра 26 го­ди­на и оба­ве­зно мо­ра да има пре­ду­ га­чак врат са из­но­ше­ним ше­ши­ром на гла­ви. Дру­га фи­гу­ри­ца је пот­пу­но не­бит­ног из­гле­да. По­ен­та овог де­ла игре је да се ове две фи­гу­ре што ви­ше гу­ра­ју и сва­ђа­ју, а по­том тр­ка­ју до сло­бод­ног ме­ста. По­бед­ник је онај ко успе да сед­не на то ме­сто. Дру­ги део игре од­ви­ја се по из­ла­ску из ауто­бу­са, а нај­бо­ље ме­сто за њу је код ста­ни­це Сен Ла­зар. За ову игру опет су по­треб­не две фи­гу­ри­це, а по­бе­ђу­је она фи­гу­ри­ца ко­ја пр­ва успе да при­ши­је дру­гој дуг­ме на ка­пут, и то на тач­но од­ре­ђе­ном ме­сту на раз­ре­зу. Ми­ли­ца Ку­зма­но­вић IV5

Τὸ πρᾶγμα ἐν τῷ αὐτοβούσῳ Ἐν τῷ αὐτοβούσῳ Σ μεγίστης γοῦσ#ας. Εἷς νεανίας δύο καὶ δέκα καὶ ἑξ ἔτου σὺν #ράτος μέγας καὶ ἰστεγνοῦτος καὶ σέσιρος ἄνευ τῆς ϑρακῆς, σὺν ὐζίτσᾳ. Οἵ ἄνϑρωποι καταβαίνουσιν. Ἄνϑρωπος πομένουτος κράζει ἐπὶ τόν σούσεδον. Πρεβάτσει τόνδε ἀυτόν ἀεὶ γουρεῖν κἆδ νέκο προσέρχεται. Γλάσος πισκούτα#ος καί ζλόβνός ἐστι. Εἷς μέστος σλόβοδνος ὁρῶν, ταχέως σὲ οὔστρεμι νὰ νιέγα. Δ#ὰ σατὰ κἀσνιέ, σρέτνενα αὔτον παρὰ Κύκλῳ Ρωμάνῳ, πορὲδ Ἅγιος Λαζάρος στίγνη. Σάδ ἐστι σὺν τινι δρούγῳ, ὃς λέγει· Δεῖ τὸν δουγμὸν διδῆναι ὡς πρίσινται ἐν τῷ καπούτει. Φαίνει γδέ· εἰς τὸν ράζρεζον καὶ διότι. Никола Голубовић IV5

Мун­зе кон­за Чи­зна ова­ко, у бус С би­ла ве­ли­ка жва­гу. Је­ дан чко­де, два­де­сет шест ди­на, с ду­гим вра­ том, фа­зон кај­ла му до ла­по мак­сто па му врат вкри, и са не­ким шно­сме ше­ши­ром на ко­ме уза­ку­тра­ње ме­ња­ју за зи­цуу. Оп­шта шо­р­ка, љу­ди ле­па гај­би. Чко­де ис­про­зи­во свог уза­ ком­шу­ње. Не­што га је сма­рао што га ши­ба ки­ сва пут кад ђе­до на Ли­до. Сић­гла тих и убан­ зло­ње. Кад је овај ди­вио зно­пра сто­ме, зна­чи зо­бр је чи­о­ско на ње­га. Две чу­ке ка­сни­је ба­нуо ја то­ри­ма по­но­во код Кур де Ро­ма по­ред ни­ це­ста Сен Ла­зар. Са­да је код не­ког рта­ча ко­ји му же­ка: „Е ма­то­ре ци­ба јед­но гме­ду на ту ја­ ши.“ Чи­зна по­ка­зу­је чко­деу где и што­за. С ауто­бус

Лу­ка Кр­зна­рић IV5

Пој­до ти ја ед­но ју­тро с ауто­бус не­квог но­вог ауто-пре­во­зни­ка, С се ви­ка, у Бој­ник, на пи­јац. Кад уле­зне ед­на бе­шти­ја, не­кав зев­зек, по­ви­ сок, с врат ко жи­ра­фу да му је тат­ко оба­љао! Све се ми­слим, и то­по­ла си је ви­со­ка, па чав­ке па ке­ ња­ју по њу. Ма­то­ро бре, туј око 26 го­ди­не, ту­рио на гла­ву ше­шир­цче с вр­цу вр­за­ну ме­сто тра­ку, и оно се се­ти­ло да пра­ти мо­ду. Мно­зи­на љу­ди си­ђо­ше код Са­ви­нац, на сточ­ни пи­јац. У ауто­бус гу­жва, вру­ћи­на, љу­ди се на­би­ли, кур­шлус. Онај мај­мун се ра­ши­рио ко грам си­ рац на ек­тар ги­ба­ни­цу, па још ро­ве сас онај пи­ ску­тав глас, де­ре се на не­кво уба­во де­те што га гу­ра, а љу­ди ич не мо­гу да се ми­мо­и­ла­зу! Кад је ви­део пра­зно ме­сто, по­ле­тео бре, ће га сце­пи ко сви­ња шу­шку. Про­шло тој, узо си пен­зи­ју, ку­пи па­прич­ке и па­тли­џа­ни, па пој­до дом. Кад ете да ви­диш, онај пу­ста­хи­ја че­ка ауто­бус, опет с мен! Те­до се уте­ пам на ме­сто. Ма­је се туј са још не­кву спо­до­бу, истац он, ама! И оно се не­што раз­у­ме, по­ка­зу­је му ку­де да при­ши­је дуг­ме на онуј сце­по­ти­ну од ка­пу­те. Ле­ле, мај­ке, ка­ко ће жи­ви­мо ја не зна­јем, ка­кав се ба­шиб’зук из­ро­дио у овај Бој­ник! Ни­ко­ла Со­ко­ло­вић IV5

35

ст илске вежбе

СТИЛСКЕ ВЕЖБЕ по Рејмону Кеноу

ОДБАЦУЈЕМ СУВИШНО Када су Чехова упитали чиме се води док пише, одговорио је: „Одбацујем сувишно.“

ПО ЈЕДАН ПАМЕТАН Питали Андрића: „Бога ти, Иво, има ли и сада по једна луда у тим босанским касабама као што је онај твој Ћоркан?“ „Нема“, казао је Андрић, „сада у свакој касаби има по један паметан.“ ТРИ ЧЕТВРТИНЕ За време Првог светског рата Дучић је био у Атини. Падала је киша и он се шетао с Ивом Ћипиком испод једног кишобрана. Када су срели Јелену Милана Гавриловића Дучић јој рече: „Видите, госпо-Лела, испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности.“ ТАЧАН ОДГОВОР Антун Густав Матош је волео својим познаницима да задаје необичне загонетке. Тако је једном приликом у друштву казао и ову загонетку: „У једну рупу улазиш, на двије излазиш и када мислиш да си изашао тек се онда нађеш унутра. Што је то?“ Нико није знао одговор. ”Точан одговор је: хлаче,“ насмеја се довитљиви песник.