Page 1


“Ne plašite se savršenosti, nikada je nećete dostići.” “U životu se ničega ne treba plašiti; treba samo razumeti.” “Budite manje znatiželjni o ljudima, a više o idejama.” “Celoga života, nova lica prirode su me radovala kao dete.” “Ja sam jedna od onih koja misli kao Nobel: da će čovečanstvo iz novih otkrića izvući više dobra nego lošeg.” Marija Kiri


MARIJA KIRI NAUČNICA PO OPREDELJENJU Postoje ličnosti koje svojim sposobnostima, kao i čitavim načinom života, nadmašuju domete same epohe u kojoj stvaraju. Ličnosti koje su sposobne za izuzetne napore i još bolje rezultate i koje žive da bi radile. Ovakvi ljudi poseduju izraženu ambiciju, nesvakidašnju “strast za stvaranjem”, a njihov kapacitet za rad je gotovo neukrotiv. Jedna od takvih ličnosti koja je ekstremno odstupala od proseka je Marija Kiri, žena koja je ostavila neizbrisiv trag u svetskoj nauci i zaslužila svoje mesto među velikanima evropske nauke. Malo je ljudi koji su ostavili toliki naučni doprinos kao što je to učinila Marija Kiri. Ne samo zbog činjenice da je bila pionir u mnogim naučnim oblastima već i jer je svojim radom i apsolutnom posvećenošću pokazala da granice ljudskih mogućnosti, uprkos preprekama, ponekad zaista mogu biti nesagledive.

Reči Alberta Ajnštajna da je Marija Kiri „od svih slavnih ličnosti (…) jedina koju slava nije iskvarila“ najbolje govore o njenoj potpunoj zaokupljenosti sopstvenim životno-naučnim projektom. Bez harizme Marije Kiri, radiohemija, radijum ili lečenje pomoću radioaktivnosti verovatno ne bi postojali u obliku u kom ih danas znamo, svet bi bio siromašniji za čuveni Institut Kiri kao i mnogim revolucionarnim otkrićima u oblasti fizike i hemije. Svojim životom, radom i ostvarenjima Marija Kiri je bila i ostala primer toga da u genijalnom umu leži 1% inspiracije i 99% predanosti onome što želimo da postignemo.


UZ MUKE DO SVETSKE NAUKE Marija Sklodovska je rođena 1867. godine u Varšavi, u velikoj porodici koja je cenila i negovala znanje. Marijini roditelji, po zanimanju profesori, rano su prepoznali i podstakli ono što naučnici koji istražuju darovitost nazivaju “zaljubljenost u znanje”, pa je mala Marija već sa pet godina savladala čitanje i pisanje. Nakon gimnazije i zlatne medalje koju je dobila kao najbolja učenica, Marija je najbolje dokazala da njena žar za znanjem nema izgleda da se ugasi, ali se upravo tada susrela i sa prvim životnim izazovima i gubicima. Pored prerane smrti majke koja je na njoj ostavila duboki trag, mlada naučnica je naišla i na prve profesionalne prepreke. Kako joj, kao devojci, nije bilo dozvoljeno da se upiše na fakultet u Poljskoj, Marija je preusmerila svoju pažnju van granica svoje zemlje, pa je počela, u dogovoru sa sestrom, da radi kao guvernanta i na taj način joj

omogućila da ode na studije medicine u Pariz. Na sestrin poziv, 1891. godine i ona odlazi u Pariz, u teretnom vagonu i sa minimumom stvari u koferu. Nakon studentskih godina obeleženih napornim radom i različitim honorarnim poslovima, Marija je, kao najbolji student u generaciji, završila studije hemije i fizike na prestižnoj Sorboni i ubrzo se zaposlila kao laborant u industrijskoj laboratoriji u Lipmanovim postrojenjima. Već kao studentkinja pokazala je neumoljivi perfekcionizam - znala je da radi i do 20 sati dnevno, a sačuvan je podatak da se na jednom predavanju čak i onesvestila od umora. Ipak, bez obzira na predan rad i zadovoljstvo koje joj je studiranje pružalo, njena velika želja bila je da se vrati u Poljsku, predaje fiziku i brine o svom ocu. Povratak u Varšavu, međutim, sprečio je jedan lep i za naučni svet presudan događaj – Marija je upoznala Pjera Kirija i njen život je krenuo u potpuno drugom smeru.


FORMULA ZA LJUBAV Ljubav između Pjera Kirija i Marije Sklodovske krunisana je venčanjem u julu 1895. godine, a svetkovina bez venčanice, svadbenog prijema ili crkvene ceremonije možda nije bila primer raskoši, ali je svakako dokazala da se iz burne hemisjke reakcije između dvoje ljudi često izrodi harmonija ljubavi. Od tada pa do Pjerove smrti njihov odnos obeležila je plodna i neuobičajena saradnja. Iako su počeli veoma jednostavno, vozeći bicikle kroz Francusku tokom medenog meseca i živeći punih deset godina u malenom stanu koji im je bio i dom i laboratorija, Pjer i Marija su dokazali da se i uz malo može postići mnogo.


NOVI ELEMENTI I NOVA PRIZNANJA Po Pjerovoj preporuci Marija je upisala doktorske studije na Sorboni kod čuvenog profesora Bekerela, jednog od pionira u istraživanju radioaktivnosti. Pod njegovim mentorstvom Marija je ispitivala radioaktivnost uranijumove rude, a istraživanju se kasnije pridružio i Pjer. Tim je uočio da se u uranijumovoj rudi nalazi jedan mnogo radioaktivniji element, koji je Marija, u čast svoje domovine Poljske, nazvala polonijum. Nešto kasnije, nakon što su preradili osam tona uranijumove rude, uspeli su, 1902. godine, da izoluju jednu desetinu grama još jednog novog elementa: radijuma. Bračni par Kiri došao je do još jednog važnog otkrića baveći se uticajima radioaktivnosti na ćelije. Primetili su da se bolesne kancerogene ćelije izložene radijaciji mnogo brže unište nego zdrave. To otkriće imalo je ogromnu ulogu u narednim istraživanjima i razvoju terapija za lečenje kancera, a do danas je ostala glavna terapijska metoda u lečenju ovih vrsta oboljenja.

Marija i Pjer u svojoj laboratoriji

84: Polonium 2, 8, 18, 32, 18, 6

Pjer i Marija na medalji koju dodeljuje Međunarodna unija za borbu protiv raka u čast otkrića radijuma 1898. © Photos.com/Jupiterimages

Krunu svih istraživanja naučnog para predstavlja 1903. godina. U pitanju je godina kada su Pjer Kiri, Marija Kiri i Anri Bekerel dobili Nobelovu nagradu za fiziku, kao priznanje za izuzetne zasluge ostvarene u oblasti radioaktivnosti. Marija je tako postala prva žena koju je Švedska kraljevska akademija nauka nagradila za doprinos nauci, a iste godine doktorirala je na Univerzitetu u Parizu i postala prva žena u Francuskoj koja je dostigla taj akademski stepen. Marija Kiri je dobila i drugu Nobelovu nagradu 1911. godine, ovaj put za hemiju, za zasluge u otkrivanju dva nova hemijska elementa, radijuma i polonijuma. Nagrada joj je otvorila mnoga vrata, pa je tako uz njenu pomoć i podršku 1914. godine u Parizu osnovan Institut za radijum (sada Institut Kiri), a Marija je bila njegov prvi direktor. Nakon tih uspeha usledila su priznanja i od drugih država u Evropi.


Nobelova diploma Marije Kiri

PROFESOR PO NOVOM KROJU Marija Kiri je 1900. godine imenovana za predavača fizike na Normalnoj školi za devojke u Sevru i ubrzo se pokazala kao veoma inovativan i napredan predavač. Pored toga što je uvela metod predavanja zasnovan na obrazovnim eksperimentima, ona je takođe izazvala malu revoluciju pozvavši svoje studente da slušaju odbranu njene doktorske disertacije. Kako se veoma zalagala za praktičan rad, u ovome je videla priliku da studenti na licu mesta uče i posmatraju naučni eksperiment, njegovo postavljanje, realizaciju i učestvuju u diskusiji o njegovim rezultatima. Svesna problema koje je i sama imala kao pripadnica nežnijeg pola u epohi koja im nije bila naklonjena, Marija je posebno podržavala devojke da se posvete naučnoj karijeri.

88: Radium 2, 8, 18, 32, 18, 8, 2

U momentu velikog naučnog uspeha i progresivnog pedagoškog rada, Marija je doživela još jednu ličnu tragediju. Pjer Kiri je 19. aprila 1906. godine doživeo nesreću i poginuo, a nakon muževljeve smrti Marija je nastavila da radi i iste, 1906. godine, preuzela njegovo mesto na fakultetu i postala prva žena profesor na Sorboni.


MOBILNA RADIOGRAFIJA – NOVO NAUČNO POGLAVLJE Tokom Prvog svetskog rata Marija se uz pomoć svoje ćerke Irene posvetila razvoju medicinske primene radiografije i osmislila vozilo koje je postalo poznato kao “mali kiri”. U pitanju su prva pokretna radiološka kola, namenjena snimanju ranjenih vojnika u vanbolničkim uslovima na frontu. U akciji je, po direktnim instrukcijama Marije Kiri, u 20 automobila instaliran rendgenski aparat koji je omogućio da se ranjenicima na osnovu rendgenskih snimaka dijagnostikuju povrede, odredi prisustvo i lokalizacija zaostalih delova granata u telu, kao i da se dijagnostikuju prelomi kostiju. Kroz ove stanice prošlo je preko tri miliona francuskih vojnika. Na taj način otvoreno je novo poglavlje u ratnoj medicini, danas poznatoj kao mobilna ratna radiološka dijagnostika.

IRENA I EVA KIRI Marija i Pjer Kiri imali su dve ćerke – Irenu i Evu, koje su nastavile stopama svojih roditelja. Godinu dana nakon Marijine smrti, 1935. godine, Irena Kiri Žolio i njen muž Frederik Žolio dobili su Nobelovu nagradu za otkriće veštačke radioaktivnosti. Kao najlepšu vrstu posvete svojoj majci, mlađa ćerka Eva sačuvala je uspomenu na majku napisavši biografiju „Madam Kiri“. Marija i Irena u laboratoriji


GAŠENJE ZVEZDE Simbolično, ali i doslovno, Marija je dala svoj život za nauku. Nakon decenija predanog rada i posvećenosti, tokom kojih je dostigla izuzetne naučne rezultate, Marija je postala i jedna od prvih zabeleženih žrtava radijacije. Nakon što se, po završetku rata, vratila svom radu, zdravlje Marije Kiri je počelo naglo da se pogoršava. Štetni efekti radijacije još nisu bili poznati, a ona je veliki deo svog posla obavljala u šupi bez zaštitnih sredstava. Nosila je probne cevi s radioaktivnim izotopima u svom džepu i držala ih u fioci svog stola, a kraj uzglavlja je uvek držala malo radijumovih soli da joj sjaje u mraku.

U proleće 1934. godine, u 67. godini života, pala je u postelju, da bi iste godine i umrla blizu Salanša od takozvane aplastične anemije, kao posledice dugogodišnjeg izlaganja radijaciji. Sahranjena je pored Pjera, ali su krajem 20. veka njihovi ostaci preneseni u Pariz, u znamenito zdanje Panteona, gde i danas počivaju u društvu najznačajnijih ljudi Francuske.


INTERESANTNE ČINJENICE O MARIJI KIRI • Marija Sklodovska Kiri je najpoznatija žena naučnik na svetu • Bila je prva žena profesor na Sorboni. Napravila je proboj u svetu nauke i na taj način otvorila put drugim ženama • Albert Ajnštajn je bio njen kolega i prijatelj. Godinama su se dopisivali a ostalo je zapamćeno da je o njoj rekao: „Od svih slavnih ličnosti, Marija Kiri je jedina koju slava nije iskvarila.“ • Marija je osnivač Instituta Kiri u Parizu • Ona je prva žena dobitnica Nobelove nagrade, a istovremeno i jedina žena dobitnica dve Nobelove nagrade • Marija Sklodovska Kiri je majka moderne fizike radioaktivnosti, odgovorna za otkriće radijuma i polonijuma S i začetnica moderne medicinske radiografije • Godine 1921, američki predsednik Voren G. Harding organizovao je prijem u njenu čast u Beloj kući. Tom prilikom joj je poklonio 1 gram uranijuma prikupljenog u Americi • Sve knjige koje je držala u svojoj laboratoriji su i danas radioaktivne, uključujući i njen kuvar. Čuvaju se u kutijama obloženim olovom, a rukovanje nije dozvoljeno bez zaštitne opreme


Postansk a markica sa likom Marije Kir izdata u S i ovjetskom Savezu Marija u laboratori ji

ma Marija sa ćerka

Nobelova medalja

Marija i Pjer


Ovo izdanje je nastalo povodom 10. godišnjice evropske Noći istraživača. U Srbiji se ova manifestacija održava šesti put, a finansirana je iz programa HORIZON 2020 najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska Kiri. Izdavač: Festival nauke Beograd Tekstovi: Dušan Jurić Stručni saradnik: Zorana Kurbalija Novičić Dizajn i prelom: Nikola Radojčić – Braća Burazeri Lektura: Marija Argakijev Urednik: Ana Jovanović, Festival nauke Štampa: Štamparija Portal

Marija Kiri - Noć istraživača 2015  

Liflet o životu i delu Marije Kiri. Evropska Noć istraživača se održava jubilarno po deseti put širom Evrope, čak i van nje, kao događaj ko...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you