Ekonomsko osnaživanje žena i žensko preduzetništvo u Kraljevu

Page 1

1


I M P R E S U M 2

Tekst priredile:

Aneta Dukić u saradnji sa Marijom Petronijević, Biljanom Maletin i Višnjom Baćanović

Izdaje:

Udruženje Fenomena Kraljevo Tiraž:

70 Dizajn:

Dejan Ćirović Štampa:

Moskito, Kraljevo Maj, 2012.

Ova publikacija je objavljena uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u sklopu projekta „Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava žena u Srbiji i u Crnoj Gori”. Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima/kama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.


SADRŽAJ: Uvod Položaj žena na tržištu rada u Srbiji i u Kraljevu Položaj žena na tržištu rada u Kraljevu Faktori koji utiču na ekonomski položaj i ranjivost žena Kada i kako se žene najčešće odlučuju za preduzetništvo Ekonomsko osnaživanje žena: potrebe i mogućnosti za promenu Žensko preduzetništvo kao važna karika društvenog razvoja i prepreke u uspostavljanju ekonomske jednakosti žena Preporuke za unapređenje ekonomskog položaja žena Problemi i potrebe preduzetnica i privrednica u Kraljevu Preporuke za unapređenje ženskog preduzetništva u Kraljevu Podsticajno kreditiranje ženskog preduzetništva - pozitivan primer Republike Srbije Društveno odgovorno poslovanje i rodna ravnopravnost Principi osnaživanja žena u društveno odgovornom poslovanju Primer dobre prakse iz Srbije – AMC Afrodite Mode Colection Primeri društveno odgovornog poslovanja u Kraljevu JP Direkcija za planiranje i izgradnju Elektro Srbija D.O.O. Kraljevo Kampanja za izgradnju sigurne kuće i uključenost privatnog sektora

3


Uvod Ekonomska prava žena, promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje koje uzima u obzir potrebe žena na tržištu rada i u zajednici, glavne su teme projekta koji je Udruženje Fenomena sprovodilo u 2011. i prvoj polovini 2012. godine. Projekat je podržala UN WOMEN, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Ekonomska sigurnost i ekonomska nezavisnost neki su od osnovnih preduslova koji su potrebni da bi osoba bila samostalna, osnažena i da bi imala kontrolu nad sopstvenim životom. S druge strane, rodna ravnopravnost i osnaživanje žena danas je jedan od glavnih preduslova stabilnog ekonomskog razvoja. Privredni rast, produktivnost, smanjene siromaštva i održivost mogući su samo uz ravnopravno učešće žena i muškaraca. Osnaživanje žena za potpuno učešće u privrednom životu, u svim sektorima i na svim nivoima privredne aktivnosti, neophodno je za: izgradnju jakih privreda, uspostavljanje stabilnijih i pravednijih društava, ostvarenje međunarodno dogovorenih ciljeva razvoja, održivosti i ljudskih prava, unapređenje kvaliteta života žena, muškaraca, porodica i zajednica, pokretanje poslovanja i unapređenje poslovnih ciljeva.1

Položaj žena na tržištu rada u Srbiji Ekonomski položaj žena podrazumeva, između ostalog, njihovu poziciju na tržištu rada, uključujući zaradu koju ostvaruju i pristup resursima. Položaj žena na tržištu rada najčešće posmatramo kroz: - stopu aktivnosti (aktivno traženje posla ili zaposlenost odnosno plaćeni rad), - stopu zaposlenosti (udeo žena u zaposlenom stanovništvu i udeo zaposlenih žena u ukupnoj ženskoj populaciji), - stopu nezaposlenosti, - učešće žena u preduzetništvu. O ekonomskom položaju i učešću na tržištu rada govori i vrsta zanimanja i sektori delatnosti u kojima su žene zastupljene, kao i broj žena na mestima odlučivanja u ekonomiji i privredi. Položaj žena na tržištu rada u Srbiji se od ranih devedesetih godina dvadesetog veka vrlo pogoršao. Stope ekonomske aktivnosti su se smanjile za celokupno stanovništvo, ali je ženski deo populacije posebno ugrožen. Srbija ima veliki problem sa smanjenjem učešća žena na tržištu rada (tj. sa visokom stopom tzv. neaktivnih žena), te je u ovom trenutku aktivno tek oko 40% žena , što spada među najlošije pokazatelje u Evropi. Stopa zaposlenosti žena je takođe vrlo niska: manje od 40% zaposlenih čine žene. Udeo žena među samozaposlenima je takođe veoma nizak.2

UN WOMEN, Izveštaj sa Konferencije „Principi osnaživanja žena: Ravnopravnost znači uspešno poslovanje – srpske kompanije kao lideri“, 07.03. 2012.

1 2

4

Anketa o radnoj snazi Republičkog Zavoda za Statistiku (RSZ).


Stopa aktivnosti UKUPNO MUŠKARCI ŽENE

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

izvor: Republički zavod za statistiku

5


Položaj žena na tržištu rada u Kraljevu Prema poslednjem istraživanju manjeg obima koje je Udruženje Fenomena sprovelo u Kraljevu3, udeo zaposlenih žena u ukupnoj ženskoj populaciji u Kraljevu je 40.4 % i 12.2 % je honorarno ili privremeno zaposlenih. Nezaposlenih među ženama ima čak 38.4 %. 2% učenica 4% studentkinja 33,4% nezaposlenih 12,2% honor/priv. zaposlenih 40,4 zaposlenih 3% penzionerka

Kada je reč o udelu žena u ukupnom broju zaposlenih u Kraljevu, podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2008. pokazuju da među zaposlenima ima oko 40% žena i oko 60% muškaraca. To takođe predstavlja i nižu stopu u odnosu na republički prosek. Broj i struktura zaposlenih prema podacima RZS iz 2008. Grad (apsolutni broj)

Grad (%)

Grad (%)

Grad (%)

Zaposleni - ukupno

34571

100

100

100

Žene

14209

41.10

40.50

43.40

Muškarci

20362

58.90

59.50

56.60

3) Publikacija Jednake mogućnosti - ekonomija, rad, zapošljavanje, IKT u kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o glavnim preprekama i potrebama u procesu zapošljavanja i samozapošljavanja i o upotrebi IKT-a od strane žena u Kraljevu; Udruženje Fenomena, Kraljevo, 2008. www.issuu.com/fenomenakraljevo/docs/istrazivanje_ekonomija_i_ikt__fenomena

6


Sledeća tabela i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju permanentno veći broj nezaposlenih žena u Kraljevu u odnosu na muškarce: 2000. godine je zabeležen procenat od čak 60.6 % žena među nezaposlenima, sa tendencijom smanjenja do 54.4 % u 2010. Broj i polna struktura nezaposlenih – pregled po godinama prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, filijale u Kraljevu

2000.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

januar

2010.

UKUPNO

12.465 17.643 15.708 16.175 15.048 13.204 14.546 14.572 14.976

ŽENE

7.559 9.934 9.114 8.820 8.820 8.134 8.134 7.991 8.147

MUŠKARCI

4.609 7.709 6.666 6.228 6.228 5.485 6.412 6.581 6.829

Izvor: publikacija “Za smanjenje siromaštva: rodna ravnopravnost i odgovorna vlada”, Autonomni ženski centar, Beograd, 2010

Zanimljivo je posmatrati i strukturu zanimanja radno aktivnog stanovništva u Kraljevu prema polu. Žena ima drastično manje (oko 30 %) na rukovodećim i zakonodavnim pozicijama, među zanatlijama (tek 11 %) i gotovo da ih nema među vojnim licima (0.6 %). Stručnjaka i stručnjakinja u Kraljevu ima skoro podjednak broj, kao i službenika/ca i poljoprivrednika/ca. Žena ima nešto više od muškaraca u trgovini i ugostiteljstvu (55.3 %) i među stručnim saradnicima/ama i tehničarima/kama (59.2 %).

UKUPNO ŽENE

nepoznato

vojna lica

osnovna jednostavna zanimanja

rukovaoci mašinama i uređajima i monteri

zanatlije i srodna zanimanja

radnici u poljoprivredi, ribarstvu i šumarsvtu

uslužni radnici i trgovci

službenici

stručni saradnici i tehničari

stručnjaci

zakonodavci, funkcioneri, rukovodioci

Struktura zanimanja radno aktivnog stanovništva prema polu

1654 2861 7166 2423 4945 7382 5256 4908 2491 1145 737 1148 1382 2922 1166 2206 3858 4687 3754 1328 1138 471

MUŠKARCI 506

1479 4244 1257 2739 3524 569

1154 1163 7

266

Izvor: publikacija “Za smanjenje siromaštva: rodna ravnopravnost i odgovorna vlada”, Autonomni ženski centar, Beograd, 2010

7


Prema navedenom istraživanju Udruženja Fenomena iz 2008, u Kraljevu je bilo svega 6 % žena koje su se samozaposlile. Važno je primetiti kako žene razmišljaju o uslovima samozapošljavanja - ispitanice koje su razmišljale na temu samozapošljavanja u datom kontekstu je 9.4 %, međutim u slučaju postojanja nekih pogodnosti čak 49.6 % ispitanica bi razmišljalo u pravcu samozapošljavanja i pokretanja sopstvenog biznisa. 9,4% je razmišljalo o samo-zapošljavanju 49,6% da ako bi bilo nekih pogodnosti 35,6% nije razmišljalo o samo-zapošljavanju 5,4% ne veruje u samo-zapošljavanje

Kao najpopularnije oblasti za pokretanje novog posla ispitanice u Kraljevu su navodile:

87,5% razmišlja o samo-zapošljavanju 13,6% razmišlja o kulturno-obrazovanom sektoru 4,5% razmišlja o oblasti društva 4,4% nešto drugo

Na pitanje – ukoliko biste sutra bili u prilici da pokrenete posao, koji bi to posao bio – više od polovine ispitanica je imalo ideju i one su dale sledeće odgovore: • 40,2 % ispitanica bi započele posao u uslužnim delatnostima, • 32, 2 % od onih koje imaju ideju bi se opredelile za neku vrstu trgovine – dominira trgovina na malo, • 16 % bi se odlučile za ugostiteljstvo i turizam, • 5,7 % bi se posvetile poljoprivrednim poslovima, • 2,3 % bi izabrale da se bave proizvodnjom, • 3,4 % bi se bavile nekim drugim delatnostima.

8


Faktori koji utiču na ekonomski položaj i ranjivost žena

Na ekonomski položaj žena utiče: - rodna podela uloga, - rodna segregacija u obrazovanju i izboru zanimanja, - opterećenost neplaćenim kućnim radom, brigom o deci, starijim članovima porodice, osobama sa invaliditetom, - neposedovanje imovine i neadekvatan pristup resursima i finansijskim tržištima.

13,8% nije imalo susret sa dobnom diskriminacijom 73,1 jeste 8,3% ne zna za dobnu diskriminaciju 4,8% nije sigurno da se srelo sa dobnom diskriminacijom

25,3% se nije srelo sa polnom diskriminacijom 61% se srelo sa ponom diskriminacijom 13,7% ne zna

Diskriminacija na radnom mestu, pri zapošljavanju i tokom rada takođe utiče na položaj žena. Ekonomska neravnopravnost žena i muškaraca se manifestuje i u jazu u zaradama, ali i u visoko rasprostranjenoj diskriminaciji prema ženama na tržištu rada4. Većina žena u Kraljevu koje imaju radno iskustvo ili su tražile posao imaju i iskustvo diskriminacije prema starosti (73 %) i diskriminacije po polu (61 %)5. Uobičajeno je da se prilikom razgovora za posao ženama upućuju pitanja vezana za brak i broj dece (u 62 % slučajeva). 38,3 % ispitanica navedenog istraživanja u Kraljevu smatra da poslodavci imaju više poverenja u muškarce, 40,3 % ne deli takvo mišljenje, a onih koje ne umeju da ocene je 21,5 %. “Istraživanja pokazuju da žene čine znatan procenat u udelu siromašnih: stopa nezaposlenosti žena je veća (26%) u odnosu na muškarce (20%), žene imaju u proseku nižu zaradu od muškaraca (za 15%), duže čekaju na posao, obavljaju manje plaćene poslove (posledica tradicionalne podele zanimanja), u manjem su procentu vlasnice nekretnina, zemljišta i biznisa, više učestvuju u kućnom, neplaćenom radu i „ekonomiji nege“. Najveći rizik od siromaštva se javlja kod posebno osetljivih i višestruko diskriminisanih kategorija žena: samohrane majke, domaćice, žene na selu, stare i bolesne žene, žene sa invaliditetom, izbeglice, Romkinje, žrtve nasilja.6” Siromaštvo žena je jedna od najistaknutijih posledica društvene diskriminacije žena, što je jasno naznačeno i u Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji: “Siromaštvo žena treba shvatiti, pre svega, kao problem društvene diskriminacije žena koja se realizu-

4) Istraživanje Viktimološkog društva (2011-2012 god.) pokazuje da je čak 62% žena doživelo neki oblik diskriminacije prilikom zapošljavanja ili na radu. 5 ) “Jednake mogućnosti - ekonomija, rad, zapošljavanje, IKT”, Udruženje Fenomena, Kraljevo, 2008. 6) Iz predgovora publikacije “Za smanjenje siromaštva: rodna ravnopravnost i odgovorna vlada”, Autonomni ženski centar, Beograd; 2010. (Udruženje Fenomena je učestvovalo u prikupljanju i pripremi materijala iz Kraljeva za ovu publikaciju) www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/Za_smanjenje_siromastva-rodna_ravnopravnost_i_odgovorna_vlada.pdf

9


je ignorisanjem stvarnog, realnog, radnog doprinosa žena i neplaćanjem, odnosno potplaćenošću njihovog rada, kao i konstantno nižim ugledom „ženskih“ zanimanja, otežanom profesionalnom promocijom, ili u novije vreme ‘fleksibilizacijom’ rada koja često marginalizuje žene na nov način. Ženski rad je ili nepriznat, ili neplaćen ili nedovoljno plaćen.7” Dugoročna nezaposlenost velikog broja žena posebno je zabrinjavajuća, kao i veliki broj žena koje su uključene u neplaćene radne aktivnosti kao “pomažući članovi domaćinstva”, pogotovo u poljoprivrednim delatnostima. Žene koje obavljaju neplaćene aktivnosti imaju otežan pristup socijalnim uslugama i otežano uživanje socijalnih prava koja proizilaze iz

radnog odnosa: zdravstveno i penziono osiguranje i slično. To ih čini ranjivim, zavisnim i izloženim riziku od siromaštva, posebno u starijem životnom dobu. Teret kućnih poslova u Srbiji u velikoj meri nose žene, kao što pokazuje istraživanje “Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou” koje je vršeno u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u periodu od oktobra do decembra 2010. godine, preko programa Ujedinjenih nacija (PBILD)8.

Raspodela kućnih poslova poslovi

% domaćinstva u kojima žene kućne poslove obavljaju uglavnom same

Kuvanje

94,5

Pranje sudova

94,2

Pranje veša

98,8

Spremanje kuće

98

Briga o maloj deci

87,6

Briga o školskim obavezama dece

63

Briga o starim članovima

84,1

PBILD, Rodna ravnopravnost na loklanom nivou, Jablanički i Pčinjski okrug, 2010.

7) Prilog 1, 6. Rodni aspekti siromaštva (Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji) 8 )Održanje mira i inkluzivni lokalni razvoj (PBILD) je zajednički program Ujedinjenih nacija koji radi ka inkluzivnom, miroljubivom i održivom razvoju juga Srbije.

10


Kada i kako se žene najčešće odlučuju za preduzetništvo Srbija 2011. godine

29%

Preduzetnici

71%

Preduzetnice

Prema istraživanju koje je sprovelo Udruženje poslovnih žena Srbije, žene u Srbiji se odlučuju za osnivanje sopstvenog preduzeća uglavnom tek onda kada ostanu bez posla, kada ih proglase u preduzeću u kome su bile zaposlene za tehnološki višak ili ako dobiju otkaz zbog restrukturiranja preduzeća („preduzetnice iz nužde“). Kada se nađu na tržištu rada, mogućnost izbora se naglo sužava i većina se obraća Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Pre gubitka posla imale su uglavnom iskustva u radu u državnim i/ili privatnim preduzećima. Međutim, nakon gubitka posla nailaze na problem ponovnog zaposlenja kod drugih poslodavca i to je prvenstveni razlog kada se odlučuju da samostalno započnu poslovnu delatnost. Među problemima sa kojima su se prilikom zapošljavanja i rada najčešće susretale, ispitanice najčešće navode neravnopravan tretman zbog godina i pola, a neretko im je nedostajala i podrška muža/partnera ili članova porodice9.

Mali broj žena prepoznaje dobru priliku u samostalnom nastupanju na tržištu i mali je broj onih koje započinju sopstveni posao zbog dobrih poslovnih ideja koje žele da realizuju. Kao motiv samozapošljavanja žene još navode: • želju da „budu same sebi gazdarice“, • bolju zaradu, • veće mogućnosti u ostvarivanju poslovne karijere (kao najmanje prisutan motiv).10 KRALJEVO 2011. godine Preduzetnice

21%

Preduzetnici

79%

izvor: Udruženje Fenomena, mart 2011, analiza podataka urađena kroz projekat „Ekonomska prava žena – promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje“

9) Održivost ženskih biznisa u Srbiji, Sanja Popović – Pantić, Udruženje poslovnih žena Srbije, 2011 (Loznica, Mladost), strana 6 10 ) Jednake mogućnosti - ekonomija, rad, zapošljavanje, IKT, Fenomena, Kraljevo, 2008.

11


Ekonomsko osnaživanje žena: potrebe i mogućnosti za promenu Žensko preduzetništvo kao važna karika društvenog razvoja i prepreke u uspostavljanju ekonomske jednakosti žena

Osim jednakih šansi pri zapošljavanju, obezbeđivanju naknade i socijalne sigurnosti za žene, razvijanje ženskog preduzetništva je prepoznato, na globalnom nivou, kao veoma važno ne samo za poboljšanje položaja žena, nego i za razvoj u celini. Istraživanja širom sveta su pokazala da su preduzeća čije su vlasnice žene i kojima upravljaju žene efikasnija, društveno odgovornija i doprinose osnaživanju drugih žena i osoba u nepovoljnijem položaju.11 Zatim, da žene zaradu koju ostvaruju češće ulažu i troše na decu, razvoj i blagostanje svoje porodice i okruženja. S druge strane, žene u Srbiji nemaju dovoljno finansijskih sredstava za pokretanje sopstvenog posla, neretko nemaju dovoljno vremena da se bave razvojem sopstvenih biznisa, a suočavaju se i sa tradicionalnim modelima u kojima nije prihvatljivo da se žene samostalno bave biznisom. Takođe, uglavnom se fokusiraju na sektor usluga, posebno trgovinu, i biraju jednostavnije pravne forme pri pokretanju biznisa. Pored toga, kao posebne prepreke u uspostavljanju ekonomske jednakosti žena, u Strategiji za 11) Rod i društveno odgovorno poslovanje: PITANJE ODRŽIVOSTI, Harvard Business School, 2011.

12

smanjenje siromaštva u Srbiji identifikovani su, između ostalog: - nizak nivo opšteg znanja o rodnoj ravnopravnosti, - nepostojanje rodno osetljive statistike koja bi uključivala budžet vremena, - nedovoljna zastupljenost žena u političkim telima odlučivanja i nedovoljna spremnost žena u politici da brane interese žena, - neintegrisanost znanja o rodnim nejednakostima u redovnom obrazovnom sistemu, - ubrzano urušavanje ženskih ljudskih resursa, pre svega zdravlja, usled ekonomije ‘preživljavanja’ i neadekvatne zdravstvene zaštite, - izrazito slabije učešće žena u vlasništvu što se pogoršava svojinskom transformacijom, - administrativne prepreke preduzetništvo žena,

za

zadrugarstvo

i

- nepostojanje institucionalnih mehanizama kojima bi se obezbedilo da žene budu isto plaćene za isti posao i za posao koji isto vredi, da ne budu izložene diskriminaciji prilikom zapošljavanja i na poslu, uključujući seksualne ucene i uznemiravanje na radnom mestu


Preporuke za unapređenje ekonomskog položaja žena

Na globalnom nivou, ali i u okviru Evropske Unije, velika pažnja se posvećuje ekonomskom osnaživanju žena kao preduslovu razvoja i borbe protiv siromaštva. Aktivnosti su usmerene na otklanjanje prepreka sa kojima se žene suočavaju, i kreiranje politika koje bi omogućile da žene na ravnopravnoj osnovi sa muškarcima učestvuju u ekonomskim aktivnostima: - da obavljaju bolje plaćene poslove, - zauzimaju više pozicije, - ostvaruju jednaku zaradu, - razvijaju svoje potencijale i - započinju samostalne biznise. Važan segment je i ravnoteža između profesionalnog i porodičnog života – rađanje i briga o deci ne sme biti prepreka za učešće i napredovanje žena na tržištu rada. Evropska Unija posebnu pažnju usmerava ka:

Postojeća istraživanja i analize rađene u Srbiji upućuju na to da svi ovi problemi zahtevaju povećane napore svih relevantnih aktera i institucija (od lokalne uprave, Nacionalne službe zapošljavanja, privrednih komora, udruženja preduzetnika/ca, resornih ministarstva, sektora obrazovanja i sl.).

Od posebne je važnosti prikupljanje podataka od strane države, lokalne samouprave i drugih lokalnih aktera i evidentiranje prema polu, i u toj oblasti su neophodna značajna poboljšanja. Preporučuju se i dodatna istraživanja tamo gde ona nisu vršena – na primer istraživanje o položaju žena u sivoj ekonomiji. Takva istraživanja su neophodna da bi društvene politike usmerene na podsticanje zapošljavanja bile efikasne, a njihovi efekti merljivi. 12 Unapređenju položaja žena u Srbiji mogu da doprinesu intervencije države kao što su: - poštovanje i primena Zakona o ravnopravnosti polova, - obezbeđenje dostupnih servisa za brigu o deci, - obezbeđenje fleksibilnih oblika zapošljavanja,

- balansu porodičnog i privatnog života,

- promovisanje modernih vrednosti o položaju žena na tržištu rada,

- podsticanju izbora netradicionalnih zanimanja za žene i muškarce,

- senzibilisanje institucija za temu ravnopravnosti žena i muškaraca, itd.

- jednake naknade za rad jednake vrednosti, - podsticanje ženskog preduzetništva. 12) Preporuke mera za poboljšanje položaja žene na tržištu rada u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd, Premis, 2007.

13


Pri planiranju i razvijanju programa za zapošljavanje i samozapošljavanje žena važno je imati u vidu Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti13 kojim su, između ostalog, definisane aktivnosti za podsticaj ženskog preduzetništva, od kojih navodimo:

oblika zadruga u Srbiji, pored poljoprivrednih i socijalnih zadruga. One omogućavaju radno aktiviranje žena koje su marginalizovane na tržištu rada zbog privatizacije i likvidiranja velikog broja preduzeća ili iz drugih razloga povezanih sa tradicionalnim obrascima i patrijarhalnim običajima.

- organizovanje obuka za žene za osnivanje preduzeća, zadruga i njihovo poslovanje, - izrada posebnih programa u okviru fondova za podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja, npr. u okviru privatizacionih fondova, - podsticanje zadrugarstva u svim oblastima i razvijanje novih oblika ekonomskog udruživanja, - formiranje posebnih kreditnih linija za podršku ženskog preduzetništva u okviru svih postojećih institucija koje se bave kreditiranjem preduzetništva, kako bi se ženama olakšalo dobijanje poslovnih kredita za započinjanje posla kao podrška u prvoj fazi poslovanja, - formiranje štedno-kreditnih zadruga po uzoru na zemlje Evropske unije14. U kontekstu smanjenja siromaštva ne bi trebalo zanemariti potencijal zadružnog sektora. Zadruge predstavljaju vrlo pogodnu formu za ekonomsku integraciju marginalizovanih grupa i značajne su za zapošljavanje ranjivih grupa koje nisu lako zapošljive na otvorenom tržištu rada. “Potreba za afirmacijom uloge zadruga u ekonomiji Srbije narasta poslednjih godina zbog negativnih efekata tržišne ekonomije i socijalno neodrživog modela ekonomskog rasta.15” Ženske zadruge predstavljaju jedan od tri najvažnija 14

Problemi i potrebe preduzetnica i privrednica u Kraljevu Tokom realizacije projekta “Ekonomska prava žena - promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje” privrednice i preduzetnice iz Kraljeva su kao najveće probleme i izazove sa kojima se suočavaju u svom poslovanju isticale sledeće: - problemi sa naplatom potraživanja, - generalno loši uslovi za poslovanje usled lošeg ekonomskog standarda u zemlji, - nedostatak finansijskih sredstava za ulaganje u proširenje biznisa, - nelojalna konkurencija, - nesavestan rad državnih organa, inspekcija, i nepostojanje istog tretmana prema svim pravnim licima, - neprepoznavanje potencijala određenih biznisa od strane ministarstava,

13) Nacionalna strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, Službeni glasnik Republike Srbije br. 015/2009, 2009. i Akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. g., Službeni glasnik Republike Srbije, br. 067/2010, 2010.g. 14) U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za poboljšanje položaja žena ima još definisanih ciljeva i aktivnosti koji se odnose na unapređenje ekonomskog položaja žena, kojih bi se trebalo držati prilikom planiranja programa za razvoj ženskog preduzetništva. 15) Novo zadrugarstvo u funkciji razvoja socijalnog preduzetništva, Mreža protiv siromaštva - Srbija, SeConS, 2011. www.secons.net/docs/ZadrugePolicyBrief.pdf


- pogrešno opredeljenje i nedostatak strateškog razvoja lokalne samouprave i države, - generalni nedostatak podrške od strane države i lokalne samouprave za brži razvoj biznisa, - veliko poresko opterećenje, - teškoće sa probijanjem na tržištu, - loš pravosudni sistem i neprimenjivanje postojećih zakona,

- nedostatak radne snage u određenoj delatnosti na teritoriji Kraljeva tj. nepostojanje škole određenog profila u gradu, - loši bankarski uslovi za kreditiranje, - uvođenje novih standarda u rad (standarda proizvodnog procesa i sl.), - nerazumevanje države da ona počiva na radu malih i srednjih preduzeća.

Preporuke za unapređenje ženskog preduzetništva u Kraljevu

Promocija primera dobrih praksi i afirmacija uspešnih preduzetnica u Kraljevu deo je doprinosa afirmaciji ženskog preduzetništva, a u narednom periodu Udruženje Fenomena i Udruženje preduzetnica iz Kraljeva baviće se analiziranjem i postavljanjem prioriteta među problemima sa kojima se suočavaju preduzetnice u Kraljevu, kao i predlaganjem i sprovođenjem konkretnih mera i programa za rešavanje problema koji od strane preduzetnica budu određeni kao prioritetni za rešavanje.

15


Neki od dosadašnjih zaključaka, donetih tokom projekta u procesu konsultacija sa preduzetnicama iz Kraljeva, su da je za unapređenje ženskog preduzetništva potrebno: - jasno strateško usmerenje lokalne uprave ka privrednom razvoju grada, - razvijanje podsticajnih mera lokalne uprave kroz razvijanje lokalnog akcionog plana za razvoj ženskog preduzetništva, - osnivanje lokalnih fondova posebno namenjenih razvoju ženskog preduzetništva, - informisanje i edukacija mladih žena za preduzetništvo, - uvođenje inovativnih programa koji bi omogućili malim i srednjim preduzećima regionalno promovisanje i povezivanje, - razvijanje programa kroz koje bi se preduzetnice informisale i obrazovale o novim regionalnim i globalnim društvenim i ekonomskim tendencijama (informacione tehnologije, ekološka održivost, itd.) zbog konkurentnosti na tržištu, - podrška udruženjima koja se bave promocijom ženskog preduzetništva, - dosledna i efikasnija primena zakona, - konkretne afirmativne akcije države usmerene ka smanjenju poreskih opterećenja za preduzetnice, - prilagođavanje kriterijuma prilikom oglašavanja javnih nabavki, u pravcu uzimanja u obzir poslovanja malih i srednjih preduzeća koja vode žene (promena kriterijuma za učestvovanje na tenderu), - unapređenje poslovne klime i institucionalnog okvira za žensko preduzetništvo, - razvijanje programa kroz koje bi se pružala finansijska ili druga vrsta podrške u ispunjenju novih standarda poslovanja (npr. HACCP), - promocija i podsticaj aktiviranja žena u oblastima u kojima tradicionalno nisu zastupljene, kao što su oblasti tehnologija i prirodnih nauka, sektor informacionih tehnogija, mašinske industrije, građevinarstva, arhitekture, itd., - omogućavanje konsultantskih usluga za žene koje žele da pokrenu ili koje već vode sopstveni posao (informacije o zakonskim obavezama, promenama zakona i obavezama firmi, mogućnostima i uslovima za poslovanje), - organizovanje kurseva za zanimanja koja odgovaraju realnim tržišnim potrebama (na primer, tekstilne škole). 16) Više informacija na sajtu fonda za razvoj: www.fondzarazvoj.gov.rs

16

Podsticajno kreditiranje ženskog preduzetništva - pozitivan primer Republike Srbije Jedan korak u pravcu razvoja ženskog preduzetništva u Srbiji država je napravila preko Fonda za razvoj. Novina za 2012. godinu je odobravanje kredita za podsticaj i razvoj ženskog preduzetništva, za šta je planirano 200.000.000 (dvestotinemiliona) dinara. Preduzetnice se mogu prijaviti za kredite od pola miliona do 5 miliona dinara, sa kamatnom stopom od dva do tri odsto godišnje i grejs periodom od 12 meseci, i uz rok otplate do 5 godina. Inače, ukupna planirana sredstva Fonda za razvoj u 2012. godini iznose 13.055.000.000 (trinaestmilijardipedesetpetmiliona) dinara. Programom Fonda predviđeno je značajno ograničenje sredstava za velike privredne subjekte, a prioritet u kreditiranju imaće mala i srednja preduzeća.

Iako bismo se mogle/i upustiti u analizu faktora odlučivanja za iznos sredstava za podsticaj ženskog preduzetništva, ipak načelno možemo pohvaliti ovu inicijativu, sa očekivanjima da se u 2013. godini značajno povećaju ulaganja države u ovoj oblasti. Do tada, preduzetnice mogu da se prijave i za druge kategorije u koje spadaju (kreditiranje radnji i preduzetnika/ca, start up krediti, itd.). Proces prijavljivanja je počeo 5. marta 2012, a prijem zahteva će se vršiti sve dok se ne potroše sredstva za ovu namenu.16


DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE I RODNA RAVNOPRAVNOST Društveno odgovorno poslovanje je koncept kroz koji se svi privredni subjekti (preduzeća, korporacije, preduzetničke inicijative i sl.) podstiču da preuzmu odgovornost za uticaj svojih aktivnosti na razvoj društva i da razumeju kako njihove aktivnosti utiču na zaposlene, dobavljače/ice, akcionare/ke, zajednicu i životnu sredinu u celini. Društveno odgovorno poslovanje proširuje obaveze i odgovornosti privrednih subjekata izvan zakonskih obaveza i preko granica sticanja profita, podstičući ih da se ponašaju kao odgovorni građani i građanke i da stalno razmišljaju kako njihovo poslovanje utiče na razvoj čitave zajednice, posebno njenih najranjivijih segmenata. Društveno odgovorno poslovаnje može dа se definiše i izrаzi u tri nivoа: - prvi, podrazumeva poštovаnje zаkonskih obаvezа i stаndаrdа privrednog okruženjа, - drugi, uključuje umаnjivаnje ili eliminisаnje negаtivnih efekаtа poslovаnjа po društvo i uprаvljаnje rizikom, - i treći, povećаvа pozitivne efekte poslovаnjа i stvаrа vrednosti kroz inovаcije, investicije, i pаrtnerstvа usmerenа kа društvenom dobru.17 Pored toga što bi društveno odgovorno poslovanje trebalo da bude usmereno na unapređenje položaja žena generalno, zaposlene žene su prva

ciljna grupa na koju bi principi društveno odgovornog poslovanja trebalo da imaju efekta. Glavni “problemi zаposlenih ženа ogledаju se u slаboj dostupnosti rukovodećih i nаjviše plаćenih poslovа, trаdicionаlnoj podeli zаnimаnjа nа „muškа”, bolje plаćenа i prestižnijа i „ženskа”, mаnje plаćenа i mаnje prestižnа, kao i u mаsovnom ženskom rаdu u „sivoj” ekonomiji, visokoj koncentrаciji ženske rаdne snаge nа lošije plаćenim poslovimа, pritiscimа u pogledu roditeljstvа i seksuаlnom uznemirаvаnju. Sindikаlno orgаnizovаnje zаostаje zа promenаmа nа tržištu, što je preprekа dа se žene u dovoljnoj meri uključe u procese kolektivnog pregovаrаnjа… Nedovoljnа zаstupljenost ženа u socijаlnom dijаlogu isključuje mogućnost dа se u njegа ugrаde specifični rodni interesi”18. Osnovni principi odgovornog poslovаnjа koji mogu doprineti rаzvijаnju politike jednаkih mogućnosti i poboljšаnju ljudskih prаvа u cilju unаpređenjа položаjа ženа su: - Povećаnje učešćа ženа u procesimа odlučivаnjа i ostvаrivаnja rodne rаvnoprаvnosti, - poboljšаnje ekonomskog položаjа ženа brisаnjem ekonomske nejednаkosti između muškаrаcа i ženа, - uklаnjаnje rodnih stereotipа u sredstvimа jаvnog informisаnjа i promocijа rodne rаvnoprаvnosti.19

17) Društveno odgovorno poslovanje i poboljšanje položaja žena na tržištu rada, Udruženje poslovnih žena Srbije, Beograd, 2010. g., strana 5 18) isto, strana 7 19) isto, strana 7

17


Principi osnaživanja žena u

Principi osnaživanja žena u

društveno odgovornom poslovanju

društveno odgovornom poslovanju

Na globalnom nivou, Ujedinjene nacije su pokrenule inicijativu, danas poznatu kao Globalni dogovor20, za podsticanje društveno odgovornog poslovanja tj. uključivanje principa ljudskih prava, odgovornosti, zaštite radnih prava i životne sredine u rad firmi i korporacija. Posebna inicijativa Globalnog dogovora i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) su PRINCIPI OSNAŽIVANJA ŽENA – RAVNOPRAVNOST ZNAČI USPEŠNO POSLOVANJE. Principi osnaživanja žena treba da podstaknu poslovni sektor, civilno društvo, vlade država i njihove institucije da unapređuju rodnu ravnopravnost na radnom mestu, tržištu rada i u zajednici. Ovi principi su kreirani kao pomoć poslovnom sektoru u stvaranju i unapređivanju politika i programa koje kompanije sprovode u oblasti rodne ravnopravnosti. Principi pružaju polaznu osnovu svim zainteresovanim stranama da unaprede sprovođenje obaveza u oblasti rodne ravnopravnosti.

1.

Na visoke upravljačke pozicije postavljati rukovodioce i rukovoditeljke posvećene rodnoj ravnopravnosti.

2.

Na poslu postupati prema svim ženama i muškarcima pravedno - poštovati i podržavati ljudska prava i nediskriminaciju.

3.

Obezbediti zdravlje, bezbednost i blagostanje svih radnica i radnika.

4.

Promovisati obrazovanje, obuku i stručno usavršavanje za žene.

5.

Razvijati kompaniju, lanac snabdevanja i marketing na način koji osnažuje žene.

6.

Promovisati ravnopravnost kroz inicijative u društvu i javno zastupanje. 20) Globalni dogovor Ujedinjenih nacija je najmasovnije dobrovoljno udruženje kompanija posvećenih usaglašavanju svojih poslovnih aktivnosti sa deset univerzalnih principa društveno odgovornog poslovanja iz oblasti ljudskih prava, radnih prava, zaštite životne okoline i borbe protiv korupcije. Sa oko 10.000 kompanija i drugih stejkhoholdera- učesnika/ca iz više od 130 zemalja širom sveta, Globalni dogovor predstavlja inicijativu Ujedinjenih nacija prevashodno posvećenu: Integrisanju deset univerzalnih principa društveno odgovornog poslovanja u delatnosti kompanija širom sveta i sprovođenju zajedničkih akcija kojima se podržavaju ciljevi Ujedinjenih nacija, a pre svega Milenijumski ciljevi razvoja. Globalni dogovor se oslanja na javnu odgovornost, transparentnost i prosvećene interese kompanija, sindikata i civilnog društva da iniciraju i međusobno razmenjuju primere dobre prakse i iskustva u promovisanju 10 univerzalnih principa društveno odgovorne poslovne prakse. Globalni dogovor uključuje sve relevantne društvene činioce: vlade, kompanije, na čije poslovanje želi da utiče pozitivnom akcijom, sindikate, organizacije civilnog društva koje predstavljaju širu društvenu zajednicu i Ujedinjene nacije. http://www.unglobalcompact.rs

18

7.

Meriti napredak na polju rodne ravnopravnosti i javno izveštavati o njemu.


Primer dobre prakse iz Srbije – AMC Afrodite Mode Colection AMC Afrodite Mode Collection se bavi proizvodnjom i prodajom ženske modne konfekcije za sva četiri godišnja doba i ima dva fabrička pogona i 121 zaposlenu osobu. Proizvodi kompanije AMC plasiraju se kroz razgranatu mrežu od 12 sopstvenih maloprodajnih objekata, kao i kroz objekte mnogobrojnih veleprodajnih kupaca kao i franšizing partnera koji posluju širom teritorije bivše Jugoslavije. AMC je jedno od retkih srpskih preduzeća koje je verovalo u prednosti franšizing koncepta i uvelo ga još 2000. godine u sopstveni strateški koncept poslovanja. Sve faze u procesu proizvodnje, distribucije i promocije kompanije standardizovani su do te mere da je danas AMC u stanju da podrži svakog franšizing partnera i konfiguriše prodajni objekat u roku od samo 7 dana. Posebna specifičnost ove kompanije je njeno društveno odgovorno poslovanje, jer je ova kompanija konfigursanjem AMC franšiznog sistema pomoglo osnivanje više od 35 preduzetničkih firmi od čega 90% vode žene. Ova kompanija kroz model franšiza obratila se pre svega ženama, time što ne naplaćuje nadoknadu za franšizu znajući da je to posebno pogodno za žene koje, najčešće, nemaju inicijalna sredstva za otpočinjanje biznisa. Pružajući im pre svega poznatost brenda, jaku marketinšku podršku, poverenje kupaca, stručnu obuku, itd., omogućili su ovim ženama sigurnost u početnoj fazi razvoja biznisa.

Primeri društveno odgovornog poslovanja u Kraljevu U toku projekta “Ekonomska prava žena - promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje”, Udruženje Fenomena je istraživalo situaciju u kraljevačkim privatnim i javnim preduzećima, u pogledu praksi društveno odgovornog poslovanja koje uzimaju u obzir principe osnaživanja žena i rodnu ravnopravnost. Na osnovu podataka o zastupljenosti žena u privredi u Kraljevu, uočljivo je da je značajno manje žena koje su na rukovodećim mestima u privatnim preduzećima u odnosu na muškarce, ali ih statistički ima više nego u javnim preduzećima.

JP Direkcija za planiranje i izgradnju U ovom trenutku je jedina predstavnica ženskog pola među direktorima u sedam javnih preduzeća u Kraljevu Aleksandra Sretović, diplomirana inženjerka arhitekture. Od 2009. godine Aleksandra je na čelu Direkcije za planiranje i izgradnju, javnog preduzeća koje raspolaže najvećim delom gradskog budžeta u Kraljevu. Aleksandra smatra da bi trebalo da bude više žena na rukovodećim mestima, ali da se zbog tradicionalne (rodne) podele uloga malo žena odvaži da se posveti karijeri. U Direkciji su žene i muškarci isto plaćeni za rad jednake vrednosti, odnosno kada su na pozicijama jednakog ranga, i prema direktorkinom znanju, takva je situacija u svim javnim preduzećima, dok to ne važi za privatna preduzeća. U ovom preduzeću žene su u većem broju ili jednako kao kolege zastupljene u sektoru 19


za urbanizam i prostorno planiranje, kao i u pravnoekonomskom sektoru, a nešto manje ih ima u sektoru za investicije u kojem je kadar građevinskih inženjera. Preduzeće ima opredeljena sredstva iz budžeta za stručno usavršavanje, koje je neophodno da bi jedna firma funkcionisala, i na njih odlaze zaposleni i zaposlene iz svih sektora. Za sve zaposlene, i žene i muškarce, organizovani su besplatni zdravstveni pregledi. U toku 2011. godine preduzeće je organizovalo dve vrste pregleda: sistematski i pregled očiju.

Elektro Srbija D.O.O. Kraljevo Zapošljava blizu 40 % žena na rukovodećim mestima većeg dela sektora kompanije (na pozicijama šefica odeljenja i kao zamenice direktora). Ove zaposlene se nalaze na takvim pozicijama koje zahtevaju permanentno usavršavanje: sektor javnih nabavki, sektor za informacione tehnologije itd, tako da one redovno odlaze na seminare i obuke. Žene i muškarci su u ovoj kompaniji jednako plaćeni za rad jednake vrednosti, a to je utvrđeno kolektivnim ugovorom, odnosno koeficijentima i sistematizacijom radnih mesta koja ne poznaje pol. Zahvaljujući zalaganju sindikata, ova kompanija redovno vodi računa o zdravlju svih svojih zaposlenih i organizuje obavezne zdravstvene preglede jednom godišnje. Elektro Srbija je jedno od preduzeća koje daje priloge u humanitarne svrhe, i koje je podržalo i kampanju za izgradnju sigurne kuće za žene žrtve porodičnog nasilja u Kraljevu.

20

Kampanja za izgradnju sigurne kuće i uključenost privatnog sektora

Određen broj preduzetnica i preduzetnika, kao i preduzeća iz Kraljeva, priključila su se kampanji Udruženja Fenomena za izgradnju sigurne kuće za žene i decu kojima je potrebno hitno sklonište od nasilja u porodici. Tokom ove kampanje oslikano je petnaest kutija za donacije. Predsednica Udruženja preduzetnica iz Kraljeva, Biljana Jakić, suvlasnica firme Florela, osmislila je i ukrasila jednu od kutija, koja se trenutno nalazi u preduzeću Elektro Srbija D.O.O. PR menadžer Elektro Srbije, Predrag Voštinić, posredovao je u postizanju dogovora da kutija za donacije u prvo vreme bude postavljena unutar tog preduzeća, u cilju skretanja pažnje na potrebu za izgradnjom sigurne kuće među samim zaposlenima. Kutija će potom biti premeštena u prostor gde građani i građanke plaćaju račune. Danijela Radenković, vlasnica kafea Sotto Sopra, ustupila je svoj poslovni prostor za promotivnu izložbu kutija za donacije i doprinela promociji kampanje, a Udruženje preduzetnica iz Kraljeva priključilo se kampanji kroz podršku i prisustvo na izložbi, dajući medijske izjave i time što su među prvima, kao primer za druge, preuzele po jednu kutiju za donacije i postavile je u svojim poslovnim prostorima. Drugi privredni subjekti van mreže ženskog preduzetništva sledili su njihov primer i podržali kampanju postavivši u svojim poslovnim prostorima kutije za donacije. Zahvaljujući podršci privrednih subjekata problem žena i dece koja preživljavaju nasilje u porodici postao je vidljiviji u lokalnoj zajednici.


Battery House

Idea Design

Kafe exit

Kafeterija Kraljevo

O Philip

Optika Iv

Pangea

Hotel Turist

Urban

Neke od firmi u kojima se nalaze kutije za donacije

21


22


I M P R E S U M

Tekst priredile:

Aneta Dukić u saradnji sa Marijom Petronijević, Biljanom Maletin i Višnjom Baćanović

Izdaje:

Udruženje Fenomena Kraljevo Tiraž:

70 Dizajn:

Dejan Ćirović Štampa:

Moskito, Kraljevo Maj, 2012.

Ova publikacija je objavljena uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u sklopu projekta „Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava žena u Srbiji i u Crnoj Gori”. Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima/kama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a. 23


SADRŽAJ:

Predgovor Aktivne žene u privredi u Kraljevu Udruženje preduzetnica iz Kraljeva Preduzetnice Mreže ženskog preduzetništva iz Kraljeva Verica Gunjić „Zdrava hrana“ Danijela Radenković „Sotto Sopra“ Radmila Đurović „Mastertechnics“ Ivana Anđelković i Ana Marinković „Pangea“ Biljana Petrović „Domaćinstvo Milojević“ Biljana Jakić „Florela“ Danijela Božić “O!Philip” Dragana Veljović „Rakija iz rakije“ Marija Ivković “IDEA DESIGN” DOO Dušica Radosavljević Jovančević “Enterijer MEGA” Zorica Janković Knjižara “PROZOR“ Ana Vasković „AV Studio“ Miomirka Minović “OMEGA 2011” 24


Predgovor Udruženje Fenomena se, od svog nastanka 2003. godine, kao i od svog formalnog osnivanja 2006. godine, intenzivno bavi različitim važnim pitanjima kojima je zajednička osnova promocija ravnopravnosti žena i muškaraca i poboljšanje kvaliteta života žena (a posredno i života cele zajednice). U tom kontekstu, jedan od postavljenih ciljeva je i promocija i podsticaj preduzetništva među ženama u Kraljevu. Razlog tome je već široko prepoznata činjenica da je ekonomska sigurnost i nezavisnost od najvećeg značaja da bi osoba mogla biti nezavisna, osnažena i da bi imala kontrolu nad sopstvenim životom. Takođe, razvoj preduzetništva među ženama je vrlo važan i za opšti ekonomski razvoj koji dalje predstavlja jedan od glavnih faktora za obezbeđivanje rodne ravnopravnosti i ostvarivanje ženskih prava uopšte. Tokom 2011. i početkom 2012. godine Udruženje Fenomena je u Kraljevu sprovodilo aktivnosti projekta “Ekonomska prava žena - promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje”. Projekat je podržala agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena - UN WOMEN, koja ima kancelariju u Srbiji, a aktivni partneri u Kraljevu su bili: Regionalna privredna komora Kraljevo, Agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga i Nacionalna služba zapošljavanja filijala Kraljevo. Tokom prve polovine projekta svoj veliki doprinos u oblasti društveno odgovornog poslovanja dalo je i udruženje Smart Kolektiv iz Beograda. Međutim, pored svih udruženja i institucija koje su omogućile uspešnu realizaciju projekta - glavne akterke su bile - preduzetnice i privrednice iz Kraljeva! Tokom trinaest meseci trajanja projekta stupile smo u kontakt sa preko pedeset privrednih društava i preduzetničkih radnji iz Kraljeva u kojima su vlasnice žene ili su žene na glavnim rukovodećim pozicijama, odnosno kojima upravljaju žene. Preduzeća koja vode žene su najrazličitijih delatnosti - od prozivodnje hrane i rakije, ugostiteljstva i trgovine na veliko i malo, preko kozmetičkih, turističkih, prevozničkih, zdravstvenih i različitih intelektualnih usluga, do servisiranja alata i mašina, usluga u oblasti informacionih tehnologija i proizvodnje za mašinsku i metaloprerađivačku industriju. Kapaciteti projekta su bili toliki da se mreži ženskog preduzetništva u Kraljevu priključilo 35 preduzeća čiji su dobri i uspešni primeri poslovanja predstavljeni u internet bazi podataka na sajtu www.mreza-preduzetnica-kraljevo.org i kroz druge aktivnosti projekta: zajedničke sastanke, medijske konferencije, soci-

jalnu internet mrežu Facebook, kroz video materijal, kao i kroz ovu publikaciju. U publikaciji je predstavljeno trinaest preduzeća iz Kraljeva, različitih delatnosti, čije su vlasnice, uspešne poslovne žene, bile spremne da podele svoju ličnu i poslovnu priču i daju primer drugim ženama koje razmišljaju ali se još uvek nisu usudile da započnu sopstveni biznis. Očekujemo da ćemo u budućnosti pripremiti novu publikaciju koja će biti dovoljno velika za mnogo veći broj preduzetnica i privrednica iz Kraljeva! Pored doprinosa promociji ženskog preduzetništva, projekat je imao još jedan važan segment: jačanje kapaciteta poslodavaca iz javnog i privatnog sektora za sprovođenje društveno odgovornog poslovanja u kontekstu rodne ravnopravnosti. Kroz projekat je sprovedena obuka kojoj je prisustvovalo više od 30 predstavnika/ca poslodavaca iz privatnog i javnog sektora u Kraljevu, a kroz publikaciju su takođe predstavljeni - osnovni koncepti društveno odgovornog poslovanja i principi osnaživanja žena na radnom mestu, tržištu rada i u zajednici. U publikaciji još možete naći informacije o ekonomskim pravima žena, zašto je žensko preduzetništvo važna karika društvenog razvoja, statističke podatke o udelu žena u kraljevačkoj privredi, informacije o novo-formiranom Udruženju preduzetnica iz Kraljeva, o zanimljivoj akciji za izgradnju sigurne kuće u Kraljevu i primerima društvene odgovornosti među preduzećima koja su podržala ovu akciju. Na kraju, naša je želja da ova publikacija, kao i argumenti i primeri istaknuti u okviru publikacije, budu podsticaj za druge relevantne organizacije, institucije i lokalnu upravu.Podsticaj za korišćenje rezultata i zaključaka našeg projekta, za nova istraživanja, i konačno, za kreiranje novih programa i primenjivih mera za podršku preduzetnicama i privrednicama u Kraljevu. Sve ovo će suštinski značiti i onim ženama koje planiraju da započnu svoj biznis - društvena i sistemska podrška bez koje će žene još jako dugo ostati u lošem položaju a društveni i ekonomski razvoj u celini biti kompromitovan.

Marija Petronijević, koordinatorka projekta i programska koordinatorka Udruženja Fenomena 25


Aktivne žene u privredi u Kraljevu U poslednjih 20 godina, Kraljevo je postalo jedan od siromašnijih gradova u Srbiji. Preovlađuju preduzeća koja se bave trgovinom, a ranije uspešna industrijska preduzeća su prestala da posluju. Kao i u drugim mestima u Srbiji, u Kraljevu se tokom tranzicije dramatično povećao broj nezaposlenih žena, koje su u velikom broju proglašene tehnološkim viškom. Tokom 2008. godine Udruženje Fenomena je počelo da se bavi pitanjem ekonomskog osnaživanja žena, i sprovelo istraživanje o glavnim preprekama i potrebama koje žene u Kraljevu imaju u procesu zapošljavanja i samozapošljavanja.1 Prema rezultatima tog istraživanja tri petine žena je bilo potpuno ekonomski zavisno od drugog subjekta, a samo 6% njih je bilo samozaposleno. Prva od aktivnosti projekta “Ekonom- Kraljevo, Nacionalne službe za zapošljavanje ska prava žena - promocija ženskog predu- filijala Kraljevo i Regionalne razvojne agezetništva i društveno odgovorno poslovanje” ncije Raškog i Moravičkog okruga, zatim je (2011-2012) bilo je razvijanje baze podataka izvršeno odvajanje podataka po polu i nakoju čine privredni subjekti i preduzetničke kon toga su podaci upoređivani i ažurirani uz radnje u kojima su vlasnice žene ili su žene pomoć on-line baze podataka Agencije za na glavnim rukovodećim položajima. Cilj je privredne registre Republike Srbije. Do kraja bio napraviti jedinstvenu bazu podataka koja maja 2011. godine u Kraljevu je bilo aktivno: predstavlja aktivne žene u biznisu u Kraljevu. Na internet stranici koja se nalazi na adresi: - 122 privredna društva na čijem čelu se nawww.mreza-preduzetnica-kraljevo.org laze žene; predstavljeno je 35 firmi naših sugrađanki - 819 preduzetničkih radnji čije su vlasnice sa kojima su vođeni razgovori o poslovanju, žene; o odnosu prema zaposlenima, društveno odgovornom poslovanju itd. Zaključak ovog istraživanja je da žene čine samo 18 % kraljevačke privrede. Od uku Početkom 2011. godine, pre formi- pnog broja preduzetničkih radnji u vlasništvu ranja ove internet baze podataka, prikupl- žena je 21 %, a žene rukovode u samo 9 % jani su i analizirani relevantni podaci o pre- privrednih društava. duzetnicama i privrednicama u Kraljevu iz datoteka Regionalne privredne komore 1) Publikacija “Jednake mogućnosti - ekonomija, rad, zapošljavanje, IKT” u kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o glavnim preprekama i potrebama u procesu zapošljavanja i samozapošljavanja i o upotrebi IKT-a od strane žena u Kraljevu; Udruženje Fenomena, Kraljevo, 2008. www.issuu.com/fenomenakraljevo/docs/istrazivanje_ekonomija_i_ikt__fenomena

26


UPRAVLJANJE PRIVREDNIM DRUŠTVIMA I PREDUZETNIČKIM RADNJAMA na teritoriji opštine Kraljevo, sredina 2011. godine, razvrstano po polu (poređeni opšti podaci APR-a od 30. marta 2011., Regionalne privredne komore i Regionalne razvojne agencije; prikupljanje i analizu podataka radilo Udruženje Fenomena kroz projekat “Ekonomska prava žena - promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje”)

Privredna društva kojima upravljaju/ direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Privredna društva kojima upravljaju žene:

122

9%

Preduzetničke radnje u kojima su vlasnice žene: 819 (RDA-APR)

Preduzetničke radnje u vlasništvu žena:

819 21%

Privredna Privrednih društava društva koukupno (APR):

jima upravljaju/ direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Privredna Preduzetničkih radnji društva koukupno (APR): jima upravljaju/ direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

ŽENE u kraljevačkoj privredi MUŠKARCI u kraljevačkoj privredi

18%

Privredna društva kojima upravljaju/ direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Privredna društva kojima upravljaju muškarci:

Privredna društva kojima upravljaju/ direktorke su žene: 122 (RPK-APR)

Preduzetničke radnje u vlasništvu muškaraca:

1.341 91%

3.906

79%

82% 27


Udruženje preduzetnica iz Kraljeva Jedan od najznačajnijih rezultata projekta „Ekonomska prava žena – promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje“ je novoformirano Udruženje preduzetnica iz Kraljeva, osnovano 23.09.2011. g. kao „nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana/ ki sa ciljem da osnaži i podrži stvaranje jake

mreže poslovnih žena koje obavljaju i razvijaju posao na kreativan način, kao i žena koje nameravaju da pokrenu sopstveni biznis. A sa namerom da međusobno povezivanje doprinese unapređenju njihovog poslovanja i promovisanju ideja članica.

VREDNOSTI

za koje će se zalagati Udruženje su: Podsticanje preduzetništva, podrška preduzetništvu i ekološkim pitanjima, obrazovanje na temu društveno odgovornog poslovanja i podrška socijalnih i obrazovnih aktivnosti namenjenih ženama.

CILJEVI:

postizanje što veće ekonomske nezavisnosti članica udruženja, i podsticanje ženskog poslovnog duha koji se ogleda u energiji, vizijama, akcijama i međusobnoj podršci poslovnih žena.

28


Između ostalih aktivnosti Udruženje će nastojati: - da za potrebe članstva organizuje bazu podataka o članicama udruženja i pruži im sve potrebne informacije na jednom mestu; - da za potrebe svojih članica prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu iz oblasti preduzetništva, posebno ženskog preduzetništva; - da za potrebe svojih članica uspostavi veze sa sličnim udruženjima u Evropi i svetu; - da za potrebe svojih članica preko mreže ženskih organizacija pomogne uključivanje u odgovarajuće projekte i kreditne linije evropskih i međunarodnih specijalizovanih programa, organizacija i institucija; - da za potrebe svojih članica podstakne organizovanje obuke za određene aspekte pokretanja i vođenja poslova, sa posebnim akcentom na obuku i edukaciju žena sa ruralnog područja, pospešivanje njihovog zapošljavanja i razvoja seoskog turizma; - da za potrebe svojih članica podstakne osnivanje specijalizovanih centara ili odeljenja pri već postojećim centrima za mala i srednja preduzeća i privrednim komorama, koji bi davali informacije, konsultantske i edukativne usluge na komercijalnoj osnovi, pomagali u ispitivanju tržišta, u pristupu svetskom tržištu i raspoloživim finasijskim izvorima;

- da za potrebe svojih članica omogući uključivanje u međunarodne baze podataka i osposobi svoje članice za korišćenje tih podataka (Internet, Svetski trgovački centar i sl.); - da za potrebe svojih članica omogući dobijanje novih tehnologija i novih znanja od značaja za uspešno upravljanje i razvoj svog poslovanja; - da za potrebe svojih članica organizuje (samostalno ili u zajednici sa drugim organizacijama) stručne skupove, prezentacije, savetovanja, seminare, sajmove i manifestacije, festivale i kampanje u cilju promocije ženskog preduzetništva; - da organizuje i realizuje akcije prikupljanja humanitarne pomoći ugroženim licima, prvenstveno ženama bez posla, samohranim majkama, ženama i deci žrtvama porodičnog nasilja i deci bez roditeljskog staranja“(Preuzeto iz Statuta Udruženja preduzetnica iz Kraljeva). Tokom projekta za Udruženje preduzetnica iz Kraljeva je: - osnovana baza podataka i web site mreže ženskog preduzetništva (http://www.mreza-preduzetnica-kraljevo.org/);

- aktivirana je Facebook stranica pod nazivom „Mreža ženskog preduzetništva Kraljevo“ u cilju promocije ženskog preduzetništva, 29


razmene važnih informacija za preduzetnice i radi umrežavanja; - održane su dve edukativne radionice i mnoštvo manjih sastanaka; - angažovane su dve stažistkinje koje volonterski obavljaju poslove organizacije udruženja, itd. Za nekoliko meseci rada, Udruženje preduzetnica je učestvovalo u organizaciji dve zanimljive akcije: - podržalo je kampanju za izgradnju sigurne

kuće, u saradnji sa Udruženjem Fenomena, tokom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama; - za „Dan devojčica“ 26. aprila 2012. g. Udruženje preduzetnica organizovalo je akciju pod nazivom „Ti biraš! Koja je karijera prava za tebe?“. Tokom akcije, grupa devojčica iz dve osnovne škole u Kraljevu bile su gošće kompanije Telekom, gde su imale priliku da od informatičarke zaposlene u toj kompaniji čuju o njenom izboru zanimanja. Nakon toga, devojčice su posetile tutorku IKT centra Udruženja Fenomena, sa kojom su razgovarale o značaju novih tehnologija. Program je zamišljen kao dan kada učenice završnih razreda osnovnih škola posećuju izabrana preduzeća i tako dobijaju priliku da steknu konkretna iskustva u oblastima u kojima žene profesionalno nisu dovoljno zastupljene, kao što su oblasti tehnologija i prirodnih nauka, sektor informacionih tehnogija, mašinske industrije, građevinarstva, arhitekture i sl. Na taj način devojčicama se pruža mogućnost da ostvare prve kontakte za svoje buduće karijere, prepoznaju jednake šanse pristupa i učešća u informaciono-komunikacionim tehnologijama, kao i da u uspešnim ženama nađu inspiraciju.

Međunarodni Dan devojčica je ustanovljen na nivou Ujedinjenih nacija i obeležava se u svetu svake godine poslednjeg četvrtka u aprilu. Cilj ove manifestacije je stvaranje mogućnosti da se devojčice upoznaju sa netipičnim profesijama kojima se žene bave, da prošire svest prilikom izbora zanimanja i osnaže prilikom odabira svojih profesija, da ne podležu stereotipima već se rukovode prema ličnim interesima i talentima. Posebna pažnja se posvećuje zanimanjima u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija, prirodnih nauka i inženjerstva, a koja nude velike poslovne mogućnosti. 30


Preduzetnice Mreže ženskog preduzetništva iz Kraljeva Možemo načelno reći da položaj kraljevačkih preduzetnica koje su učestvovale u projektu „Ekonomska prava žena – promocija ženskog preduzetništva i društveno odgovorno poslovanje“, uglavnom odgovara zaključcima istraživanja Udruženja poslovnih žena Srbije. Prema tom istraživanju2 žene u Srbiji se odlučuju za osnivanje sopstvenog preduzeća uglavnom tek onda kada ostanu bez posla, kada ih proglase u preduzeću u kome su bile zaposlene za tehnološki višak ili ako dobiju otkaz zbog restrukturiranja preduzeća. S druge strane, među kraljevačkim preduzetnicama ima i onih koje su prepoznale poslovnu šansu, otvorile, a potom i proširile poslovanje svojih firmi. I pored, sveukupno gledano, nepovoljne situacije u privredi, ove žene su se odvažile da započnu i vode svoje biznise, neke od njih i bez naročite podrške porodice i/ili institucija. U cilju podsticanja drugih koje razmišljaju o ideji pokretanja svog posla, ali se još uvek ne usuđuju da krenu sa realizacijom, ove vredne i snalažljive žene pristale su da podele svoje iskustvo sa nama tokom projekta. Zajednička odlika ovih preduzetnica i poslovnih žena su visoki moralni kriterijumi i pošten odnos prema zaposlenima, dobavljačima i kupcima, što je važna osnova za društveno odgovorno poslovanje.

2) Održivost ženskih biznisa u Srbiji, Sanja Popović – Pantić, Udruženje poslovnih žena Srbije, 2011.

31


Verica Gunjić

preduzetnica, proizvodno uslužna radnja „Zdrava hrana”

Proizvodi zimnicu (ajvar, pekmez, džem, slatko, sirupe) na tradicionalan način. Karakteristika njenih proizvoda su ručna izrada i ručno pakovanje, kao i kvalitet proizvoda bez aditiva i konzervansa. Radnja je otvorena pre tri godine, zapošljava 5 radnica u sezoni. Proizvodi imaju jasne deklaracije, koje sadrže sve informacije o poreklu i sastojcima. Proizvodno uslužna radnja “Zdrava Hrana” ima sertifikat HACCP - standarda. 32

Kada je Verica proglašena tehnološkim viškom u fabrici “Magnohrom”, imala je plan da se zaposli u nekoj firmi. Međutim, zbog diskriminacije koju mnogi poslodavci veoma često primenjuju kada odlučuju o zaposlenju osoba u četrdesetim godinama života, Verica nije uspela da nađe posao. “Teško je naći posao u četrdesetim godinama, kada neće niko da vas zaposli”. Verica je zbog toga smislila strategiju, i čvrsto rešila da ostane radno aktivna. Motivacija da promeni situaciju u kojoj se nalazila, odnosno da se samozaposli, bila je snažna. Odlučila je da objedini u jedan posao sve što je u životu naučila da radi i počela sa proizvodnjom džemova, slatkog i ajvara po tradicionalnoj recepturi. Obratila se i Nacionalnoj službi za zapošljavanje i dobila podsticajnu finansijsku pomoć. Verica shvata posao kojim se bavi veoma ozbiljno, i ističe razliku između perioda kada je radila u velikoj fabrici gde su nadležni menadžeri/ke i šefovi/ice snosili/e svu odgovornost, i trenutne situacije u kojoj od nje kao preduzetnice zavisi celokupan proces proizvodnje, plasman na tržištu i nova ulaganja. “Mi proizvođači živimo sa svojom proizvodnjom”. Najveći problem u poslovanju, koji je uspešno rešen, bilo je uvođenje HACCP standarda. Svakoj ženi preporučuje da nađe sebe u nekom poslu i da na taj način obezbedi sebi egzistenciju, i pomogne svojoj porodici. Verica smatra da umrežavanje preduzetnica vrlo dobra prilika da se žene sretnu, razmene mišljenja o poslu i prošire mrežu poslovanja na taj način.


Danijela Radenković

preduzetnica, ugostiteljska radnja „Sotto Sopra“ www.sottosopra.rs

Danijela Radenković je sa svojim kafe-om postavila visoke standarde u poslovanju ugostiteljskih objekata u Kraljevu. Gostima su na raspolaganju tri prostorna segmenta, dizajnirana u različitim enterijerskim rešenjima. Ceo prostor je klimatizovan i pokriven wireless konekcijom, a opremljen je i kompletnom audio i video opremom, čime u potpunosti zadovoljava sve potrebe savremenih gostiju. U ugostiteljskom objektu “Sotto Sopra” je zaposleno četiri radnika i jedna radnica. Moto ove mlade preduzetnice je: “Ne popuštati pred izazovima, uvek ponudite maksimum kvaliteta - to se mora isplatiti jer i svest naših potrošača se menja.” Danijela je imala ideju kako da ugostiteljski posao učini interesantnim, i sebi i gostima, a partnersku podršku dobila je od supruga sa kojim je uložila zajedničku ušteđevinu u biznis kojim se trenutno bavi. Kafe „Sotto Sopra“ je počeo sa radom pre tri godine. Za to vreme posao se razvija, tako da se od zarade isplaćuju svi rashodi, što podrazumeva i plate za petroro zaposlenih. Radnici/e su svakog meseca redovno plaćeni/e i prijavljeni/e, ne postoje

dugovanja prema dobavljačima, što Danijela smatra velikim uspehom u današnje vreme. Prema rečima vlasnice: „Posao izdržava sam sebe, a delimično i moju porodicu“. U poslovanju ugostiteljskih objekata u Kraljevu, najveći problem predstavlja nesavestan rad inspekcija (sanitarne i komunalne) u korelaciji sa organima reda. Smatra da bi aršini poslovanja trebalo da budu isti za sve lokale! Iz perspektive razvoja planira nastavak poslovanja u svom gradu i mogućnost širenja posla na region. Danijela savetuje ženama koje razmišljaju o započinjanju biznisa da svakom poslu treba dati određeno vreme i da ne treba odustajati odmah, naročito ukoliko se ulaže sopstveni početni kapital. U biznisu uvek postoji razmak između vremena kada i koliko se ulaže i kada i koliko će se vratiti, ali to ne treba da bude obeshrabrujuće, već podsticaj za poboljšavanje ponude i kvaliteta usluge. Od udruženja preduzetnica očekuje edukaciju, razmenu iskustava, povezivanje u vidu mogućih saradnji itd.

33


Radmila Đurović

suvlasnica i direktorka preduzeća „Mastertechnics“ D.O.O. www.mastertechnics.co.rs

Preduzeće MASTER TECHNICS proizvodi grupu proizvoda koja služi mašinskoj i metaloprerađivačkoj industriji za brušenje. Proizvode odlikuje dobar kvalitet i prihvatljive cene, a prisutni su na nacionalnom i regionalnom tržištu. U preduzeću naglašavaju kratke rokove isporuke. Preduzeće nikome ne duguje, radi bez kredita i izmiruje sve obaveze na vreme. Odgovoran pristup u tehnološko- proizvodnom procesu rezultirao je 2007. godine dobijanjem sertifikata Sistem kvaliteta SRPS ISO 9001/2001. 34

Radmila Đurović, direktorka preduzeća MASTER TECHNICS i tehnološkinja po struci, najzaslužnija je za dobar rad i kvalitetne proizvode ovog preduzeća. Firmu vodi od 1994. godine, a pre toga radila je u Magnohromu. Radmila ima dobar odnos i stalnu komunikaciju sa zaposlenima. Dobra je organizatorka. Naglašava stručnost i lepe manire zaposlenih u preduzeću. Smatra da je za sve potrebno strpljenje i da ‘se sve može kad se hoće’ što dokazuje i skoro dvadeset godina uspešnog rada koji stoji iza ovog preduzeća. „Nerealno je očekivati da ćete se obogatiti za dva dana, dva meseca ili dve godine.“ Radmila voli svoj posao i kaže da bi joj bilo neobično da se bavi nekim tipičnim „ženskim“ zanimanjem. Za uspešno vođenje firme ističe da je potreban razuman odnos prema poslu. Poželjna je i ambicija, ali u okviru realnih mogućnosti. Radmila posebno naglašava koliko je bitno imati korektan odnos prema poslovnim partnerima, zaposlenima i dobavljačima: „Radite fer i vratiće vam se.“ Ženama koje razmišljaju o otvaranju firme poručuje: „Sama hrabrost, odnosno samo znanje nisu dovoljni za počinjanje ozbiljnog posla. Ukoliko imate znanje, ideje i viziju, nema razloga da nemate hrabrosti, odnosno da ne pokušate da krenete sa sopstvenim poslom.“ Što se udruživanja preduzetnica tiče, Radmila smatra da takvo udruženje može biti veoma korisno, ali da najviše zavisi od toga na koji način će aktivnosti biti organizovane. Poslovne žene u Kraljevu bi, prema Radmilinom mišljenju, mogle i htele da izdvoje vreme za aktivnosti ovakvog tipa, ukoliko bi im teme kojima se bavi udruženje bile interesantne.


Ivana Anđelković i Ana Marinković

suvlasnice Turistička agencija „Pangea“ www.pangeakv.com

Agencija “Pangea” bavi se posredništvom u prodaji turističkih aranžmana, organizacijom putovanja i seminara i promocijom Kraljeva i okoline. Zapošljava dve radnice koje imaju suvlasnički odnos. Iz perspektive razvoja agencije planiraju proširenje delatnosti, otvaranje novih radnih mesta, kupovinu autobusa i otvaranje rent-a-car agencije. Kao najveće probleme u poslovanju ističu lošu ekonomsku situaciju u društvu. Na samom početku imale su veliku pomoć od Nacionalne službe za zapošljavanje, od koje su dobile start up kredit: bespovratnu finansijsku pomoć. Ivana je veoma zadovoljna početkom rada njihove agencije, iako posluje tek od aprila 2011. godine. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u struci, ljubaznosti

i kvalitetu usluge Ivana i njena koleginica, Ana, postigle su jako dobre rezultate u prvoj godini poslovanja. Kada su donele odluku da otvore svoju agenciju, shvatile su da je to trebalo mnogo ranije da urade, i da su neki strahovi koji su ih ranije sputavali zapravo bili preuveličani i neosnovani. Uviđaju više prednosti u vođenju svoje agencije u odnosu na vreme kada su radile za druge. Prednosti suvlasničkog odnosa dve koleginice su u načinu na koji organizuju posao, u mogućnosti dogovora i fleksibilnosti. Poručuju ženama koje bi htele da otvore svoju firmu da je „uz dovoljno rada, sa izabranom delatnošću koja se voli, dosta energije, šarma i dobrog vetra u leđa, uspeh zagarantovan. Najbitniji su, pri tome, rad, upornost, strast i entuzijazam.“ Od mreže kraljevačkih preduzetnica očekuju razmenu iskustava, međusobnu saradnju, zajednički uticaj na lokalnu samoupravu u smislu pružanja podrške ekonomskom osnaživanju žena. Ivana smatra da udruživanjem preduzetnice dobijaju dodatne mogućnosti za razvoj svojih biznisa, jer udruženje kao takvo ima pristup različitim fondovima, do kojih pojedinačno preduzetnice ne mogu doći: „Činjenica je da bez udruživanja nema ozbiljnijeg napretka.“

35


Biljana Petrović

menadžerka, „Domaćinstvo Milojević“ www.agritur-milojevic.com

Na 25 kilometara od Kraljeva, u lepom planinskom selu Lopatnica i čistom ekološkom okruženju, smešteno je Poljoprivredno gazdinstvo Milojević koje se prvenstveno bavi seoskim turizmom. Domaćinstvo Milojević je među prvima u kraljevačkom regionu počelo da se bavi seoskim turizmom, 2002. godine, a knjiga utisaka ispunjena je pozitivnim komentarima gošći i gostiju iz regiona i inostranstva. Pored udobnog, standardizovanog smeštaja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama ili tradicionalnoj srpskoj brvnari, gosti i gošće mogu uživati u domaćoj hrani koja je lokalno proizvedena. Od rekreativnih aktivnosti u ponudi je kupanje u bazenu litijumsko-magnezijumske vode koja potiče iz prirodnog lopatničkog izvora, a moguće je organizovati i druge vidove rekreacije. Menadžerka, Biljana Petrović, koju karakterišu poslovnost, entuzijazam, odgovornost i preciznost, naglašava da su u domaćinstvu vrlo bitni timski rad i ideje, kao i da se napor koji ulažu pozitivno odražava na uspešno poslovanje. Biljana naglašava da će morati da sami obezbede uslove za razvoj, a kao najveće probleme naglašava neprepoznavanje potencijala seoskog turizma od strane resornih ministarstava, opredeljenje i strateški razvoj lokalne samouprave, ali i Srbije kao države i nedostatak podrške i pomoći za brži razvoj seoskog turizma. Smatra da je bitna vera u sebe i hrabost, prilikom odlučivanja da se krene sa sopstvenim poslom. Udruživanje preduzetnica je prilika da se preduzetnice dodatno promovišu, i rešavaju potencijalne zajedničke probleme koje imaju u poslovanju, jer kako Biljana kaže: „kada je više takvih ljudi u istoj priči, onda je to ozbiljnija stvar, kada se pojavi njih pet, 36

šest koje razmišljaju slično, onda je to nešto mnogo zvučnije“. Biljana smatra da bi umrežavanje moglo da funkcioniše bolje ukoliko bi usmerilo aktivnosti na zapošljavanje što više žena kroz razne vidove domaće radinosti, stvaranje suvenira autentičnih za okolinu Kraljeva, pravljenje zdrave hrane. Takođe, članice mreže iz ovih branši bi mogle međusobno da sarađuju i na plasmanu proizvoda, tako što bi u svojim firmama promovisale proizvodne i uslužne delatnosti drugih članica, za šta je Biljanino domaćinstvo otvoreno.


Biljana Jakić

predsednica Udruženja preduzetnica iz Kraljeva i suvlasnica preduzeća „Florela“ D.O.O. www.florela-kv.com

Preduzeće se bavi veleprodajom repromaterijala i alata za cvećarstvo, podizanjem zelenih površina i zasada, dekoracijom enterijera poslovnog i hotelskog prostora. “Florela” d.o.o. nastala je kao porodična firma pre više od dvadeset godina. Prisutni su na lokalnom i regionalnom tržištu, i bave se izvozom na regionalnom nivou. Takođe, bavi se uvozom na međunarodnom nivou. U kontekstu razvoja preduzeća koristili su subvencionisane kredite za kupovinu opreme (rashladne komore) i u budućnosti očekuju još jedan kredit za proširenje poslovanja tj. otvaranje još jednog poslovnog prostora. U prošlosti su imali probleme u saradnji sa firmama iz inostranstva zbog političkog statusa naše zemlje, a trenutno se ne suočavaju sa većim problemima. Po struci programerka-inženjerka, nikada se nije bavila tim poslom, ali je radila mnoge poslove u državnim i privatnim firmama. Međutim, zbog loše situacije u firmama u kojima je bila zaposlena, Biljana je u partnerstvu sa suprugom počela posao sa cvećem pre više od dvadeset godina. U početku je celokupno knji-

govodstvo i računovodstvo vodila sama, ali je našla u u cvećarstvu i priliku za ostvarenje svojih kreativnih aspiracija i krenula je da se intenzivno bavi aranžiranjem. Poručuje ženama koje žele da se bave svojim biznisom, ali se ne usuđuju da ga započnu, da se ne boje, već da iskoriste sve pogodnosti koje je danas mnogo lakše dobiti nego u vreme kada je ona počinjala. Takođe, ističe strpljenje i davanje vremena – od tri do pet godina – biznisu da se razvije. Biljana je pokazala veoma veliko interesovanje za ideju umrežavanja, i sa još nekoliko vlasnica i menadžerki različitih firmi osnovala je Udruženje preduzetnica iz Kraljeva. Biljana smatra da „koristi od takvog udruženja mogu imati i žene koje su bez iskustva i posla, koje nemaju podršku okoline i porodice, ili nemaju hrabrosti.“ Udruženje bi moglo da organizuje sastanke sa zainteresovanim ženama, na kojima bi se „kroz druženje sa iskusnim poslovnim ženama možda ohrabrile, stekle samopouzdanje, saznale nešto novo i odvažile se da se upuste u prve male preduzetničke korake“.

37


Danijela Božić

vlasnica, SZUR „O!Philip” ophilipkv@gmail.com

Već osam godina uspešno se bavi proizvodnjom dečije konfekcije (kompletne kolekcije) i ispitivanjem kvaliteta gotovih proizvoda. Modna kuća O!Philip nikome ne duguje, radi bez kredita i poštuje rokove isporuke. Radnja zapošljava 46 radnika/ca, od kojih su 97% žene. Kao deo porodičnog biznisa, pored proizvodnje dečije konfekcije rade i četiri maloprodajna objekta u Kraljevu o čijem poslovanju brine Danijelina majka, Nevenka Božić. Modna kuća O!Philip snabdeva oko sto radnji širom Srbije, koje su zastupnice ovog brenda. Proizvodnju odeće za decu su počele u garaži sa tri mašine. Za devet godina, uslovi rada su se drastično promenili! Sav proizvodni program izvodi se na najkvalitetnijim digitalnim mašinama koristeći vrhunski kvalitet repromaterijala u čijem odabiru i proizvodnji učestvuje odabran tim stručnjaka i stručnjakinja. Iz perspektive razvoja firme očekuju povećanje izvoza i proširenje tržišta na Rusiju. Kao najveće probleme u poslovanju ističe lošu ekonomsku situaciju u zemlji i problem nedostatka radne snage na teritoriji Kraljeva. Uzrok nedostatka radne snage za ovu vrstu delatnosti vidi u nepostojanju tekstilne škole u gradu. Danijela Božić je dobra organizatorka, uporna, pozitivna, komunikativna i autoritativna, a radnice/i naglašavaju radnu, ali toplu i prijateljsku atmosferu. Rečenica “Upornošću, strpljenjem i napornim radom osvajamo svet” je moto koji pokreće ovu mladu preduzetnicu, a kao rezultat naglašava postojanje brenda koji je poznat i sve popularniji u celoj zemlji. Njen život se iz korena promenio kada je počela da se bavi ovim poslom. Poručuje svim ženama koje imaju ideju za neki posao, „da budu istrajne i da imaju na umu da se nekih stvari 38

moraju i odreći, ali da je to sastavni deo ozbiljnog bavljenja poslom“. Kao članica Udruženja poslovnih žena Srbije, smatra da je povezivanje privrednica i preduzetnica u Kraljevu veoma korisno. Očekuje uzajamnu saradnju i umrežavanje poslovnih žena u Srbiji i regionu.


Dragana Veljović

vlasnica, „Rakija iz rakije“ http://www.rakijaizrakije.com

Dragana vodi porodičnu manufakturu koja se bavi proizvodnjom rakije šljivovice od autohtonih sorti šljive šumadinke i požegače, u autentičnom ambijentu, poštujući tradiciju i savremenu tehnologiju. Kao deo strategije plasmana proizvoda rakiju pakuju u originalnom pakovanju. Proizvodnja se nalazi u zaseoku Rakija „na obroncima Gledićkih planina u srcu Srbije, u Šumadiji“.

Dragana inače stanuje u Kraljevu, gde je i rođena, ali je ostvarila svoju ideju da obnovi dvovekovnu porodičnu tradiciju proizvodnje rakije. Imala je osećaj da se taj posao može razvijati, kao i dobru osnovu: imanje, lokaciju i sam naziv seoceta. Ulaganja su bila značajna, tako da se Dragana potrudila da pronađe adekvatan kredit za početak proizvodnje. Firma posluje dve i po godine. Filozofija ove male proizvodno trgovinske radnje je “Pijte malo, ali kvalitetno, domaće!” U Rakiji iz Rakije angažuju sezonske radnike/ce među kojima postoje i osobe sa invaliditetom. Ističu da žene i muškarci imaju jednaka prava pri zapošljavanju, vode računa da imaju skoro podjednak broj žena i muškaraca među zaposlenima. Njihovi proizvodi imaju jasne deklaracije, koje sadrže sve informacije o poreklu, sastojcima i slično. Redovno ispituju zadovoljstvo konzumenata/kinja i informacije uzimaju u obzir prilikom izrade planova poslovanja. Dragana planira uvođenje novih proizvoda i proširenje delatnosti na rakijski turizam. Dragana Veljović je dobra organizatorka, komunikativna i svestrana menadžerka. Kao najveći problem u poslovanju navodi probleme sa naplatom robe, i u tom smislu misli da zakon treba da se primenjuje. Poručuje ženama koje razmišljaju o otvaranju svoje firme, da se „upornost najviše isplati, i da je velika privilegija biti sama sebi šefica, posebno u vreme kada se posao kod poslodavaca teže nalazi“. Od udruženja preduzetnica očekuje podršku, povezanost i saradnju.

39


Marija Ivković

vlasnica, „IDEA DESIGN“ DOO www.ideadesign.rs

Marija vodi porodično preduzeće koje se bavi projektovanjem i opremanjem enterijera i izradom nameštaja. Specifičnosti proizvoda su: moderan dizajn, pristupačne cene i kompletna usluga opremanja enterijera (koja uključuje i mogućnost stručnog savetovanja). Za kvalitet usluga zaslužno je Marijino obrazovanje na prestižnom univerzitetu u Barseloni gde je stekla magistraturu kao Master of Arts. Podrška porodice joj je veoma značajna u bavlje-nju poslom, jer unutar firme svako ima svoja zaduženja, tako da Marija može potpuno da se posveti dizajnu. Odmah po završetku fakulteta, Marija je počela da se bavi ovim poslom, što je uticalo vrlo pozitivno na njen život. U dosadašnjih 13 godina iskustva najveći problemi sa kojima su se suočavali i koji su uticali na poslovanje firme jeste generalna ekonomska situacija u zemlji. U budućnosti svoj razvoj vide u širenju proizvodnje i usluga i kroz saradnju sa zemljama u regionu. Potrebe u razvojnom smislu se svode na mogućnosti dobijanja stručnih saveta. U preduzeću je od 10 zaposlenih 50% žena. Marija kaže da podjednaku šansu daju i ženama i muškarcima prilikom zapošljavanja novih radnika/ca. U tom smislu ne ističu zahtev koji podrazumeva tradicionalnu podelu zanimanja na ženske i muške poslove. Zaposlene/i posećuju kurseve poslovnih veština, a menadžerka praktikuje stalni dijalog sa zaposlenima u cilju praćenja njihovog zadovoljstva na radnom mestu. Od posebnih povoljnosti, preduzeće obezbeđuje kvalitetan topli obrok zaposlenima. “IDEA DESIGN” je u prethodne dve godine imala humanitarne donacije upućene SOS Dečijem selu u Kraljevu u kojem su smeštena deca bez roditeljskog staranja. U budućnosti bi, prema 40

svojim mogućnostima, davali donacije za programe prevencije nasilja u porodici. Poručuje ženama koje razmišljaju da krenu sa preduzetništvom da „bez ikakvog rizika i bilo kakvog ulaganja nije moguć prosperitet“, ali da je vredno probati, jer se upornost isplati. Smatra da „savremena žena treba da bude ekonomski samostalna, i da treba da se potrudi da u tome uspe“. Marija misli da je vrlo korisno udruživanje preduzetnica i od mreže očekuje razmenu iskustava, ideja i poslovnu saradnju.


Dušica Radosavljević Jovančević

Atelje se bavi šivenjem dekorativnog tekstila. Proizvode i usluge u ateljeu odlikuje posebnost izrade budući da kreativni tim čine profesionalna dizajnerka i profesionalna slikarka. Kupci mogu poručiti zavese i draperije, jastučiće, garnišne, tapete, mebl štof, pozamanteriju i drugo. Proizvodi imaju jasne deklaracije koje sadrže sve informacije o poreklu, sastojcima i sl. Kvalitet usluge garantuje stručnost zaposlenih radnica, kao i entuzijazam koji uvode u posao, uživanje i radost u poslu. Menadžerka ateljea Dušica Radosavljević Jovančević ističe značaj podizanja svesti kupaca o kvalitetu življenja, i

vlasnica, „Enterijer MEGA” www.megaline.rs

praćenje zadovoljstva i želja kupaca. Menadžerku ateljea “Enterijer MEGA” karakterišu hrabrost, odgovornost i poštovanje želja kupaca i rokova isporuke roba i usluga. Za poslovanje ovog ateljea najveći problem predstavlja mala kupovna moć sugrađana/ki i budući razvoj svog posla vide isključivo u vezi sa sa opštom situacijom u okruženju. Potrebe u kontekstu razvoja su širenje tržišta i ideje o lepom dizajnu. Dušica je krenula sa ovim poslom „ni od čega“, nije imala nikakvu pomoć sa strane, ali je odlučila da svoj honorar od jednokratnog posla uloži u firmu. I dalje nije spremna, niti raspoložena da se zadužuje, jer je posao još uvek mlad. Dušica veruje u razvoj svoje firme, i svu energiju ulaže u poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluge. Mnogo je „zadovoljnija nego kada je radila u državnom sektoru, gde plata jeste sigurna, ali je mala, dok u privatnom poslu sama sebi organizuje vreme, i potpuno je promenila perspektivu“. Ne pada joj teško kada mora puno da radi. Premda stalno mislima na poslu, i kada je na odmoru i tokom slobodnog vremena, nije preopterećena, jer je odlučila da bude posvećena. Poručuje budućim preduzetnicama da „ukoliko veruju u ideju koju imaju, onda ne treba da se kolebaju, već da se oprobaju sa tim poslom!“ Od mreže poslovnih žena u Kraljevu očekuje podršku i misli da bi mogla biti korisna za članice. U okviru mreže bi najviše koristi imale od saradnje sa kreativnim osobama iz oblasti arhitekture.

41


Zorica Janković

vlasnica, knjižara „PROZOR” www.prozor.co.rs

Ova preduzetnička radnja spada u kategoriju trgovina na malo, uz jedan prodajni objekat i prisustvo na lokalnom tržištu. Knjižara se uglavnom bavi prodajom knjiga, a u manjoj meri školskim i kancelarijskim priborom. U vreme krize čitanja i komercijalizacije tržišta knjiga, nastoje da promovišu vredna izdanja. U knjižari “PROZOR” poštuju da žene i muškarci imaju jednaka prava prilikom zapošljavanja, a za potrebe dosadašnjeg obima poslovanja zaposlene su dve žene, što je i ukupan broj zaposlenih. Zorica Janković, vlasnica, odgovorna je, strpljiva i poštena. Sa nadom u uspeh. Smatra da sreća mora da se zasluži. To se sve odražava na poslovanje knjižare i upornim, doslednim i kvalitetnim odnosom prema kupcima i izdavačima ova firma ostvaruje dobre i pozitivne rezultate. Zorica je krenula sa ovim poslom uz apsolutnu podršku porodice koja je pomogla i što se čuvanja dece tiče, ali i materijalno kada je bilo potrebno za funkcionisanje knjižare. Jednom prilikom pokušala je da konkuriše u opštini za preduzetnički kredit, jer je u tekstu konkursa shvatila da njena firma odgovara kriterijumima, ali joj oni nisu izašli u susret, aludirajući na slabu prodaju knjiga. Posle toga, Zorica je proširila delatnost na prodaju kancelarijskog i školskog pribora, ne odustajući od osnovne delatnosti. Kao problem u radu ističe kupovnu moć sugrađana/ ki. U budućnosti očekuje razvoj knjižare i osnivanje izdavačkog preduzeća. Kako Zorica kaže: „knjige su proizvodi koji zahtevaju ljubazan i strpljiv odnos prema kupcima, kao i pomoć, odnosno savet prilikom odabira, što je moguće pronaći u knjižari Prozor gde se trudimo da negujemo duh porodične i prijateljske atmosfere“. 42

Njena poruka ženama koje razmišljaju o pokretanju svog posla je da „ništa nije toliko jednostavno da bi bilo naivno, a sa druge strane, ništa nije toliko složeno da bi bilo nemoguće. Treba planirati i raditi u skladu sa iskustvom, ali je najgore ne preduzimati ništa.“ Zorica smatra da je umrežavanje preduzetnica korisno, posebno zbog razmene informacija i iskustava.


Ana Vasković

vlasnica, „AV Studio” avstudio036@gmail.com

AV Studio Ane Vasković je mlad preduzetnički biznis osnovan krajem 2010. godine. Studio pruža usluge u sektoru građevinarstva i zastupljen je na regionalno-međunarodnom tržištu. Ana je na samom početku koristila subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Pošto je ostala bez posla, a ponude koje je dobila od drugih poslodavaca joj nisu bile podsticajne, Ana je

rešila da sama sebi bude šefica. Pogodnosti tog izbora su: flesksibilno radno vreme, rad od kuće i opuštenija atmosfera u radu. Usluge koje biro nudi obuhvataju izradu tehničke dokumentacije za sve vrste objekata, izradu enterijera, legalizacije, nadzor. Posebne specifičnosti studija su, kako navodi vlasnica, kvalitet izrade dokumentacije i niže cene usluga. Ono po čemu bi ova firma mogla da se pohvali je profesionalno pružanje usluga, poštovanje klijenata i klijentkinja, poštovanje rokova i niže cene usluga. Vlasnica Ana Vasković naglašava da je iz njene perspektive najbitnije biti poštena prema svojoj profesiji i poslu i u tom smislu daje maksimum od sebe pri radu, a svoj posao radi iskreno, pošteno i temeljno. Način na koji bi firma trebalo da se razvija u budućnosti vlasnica opisuje sledećim rečima: “Da kvalitetom izrade dokumentacije i idejama dođe do proširenja obima posla, i zapošljavanja nekoliko kolega/inica i tehničara/ki s kojima bi projektovala prepoznatljive objekte u regionu.” Preporučila bi svim ženama koje razmišljaju o započinjanju svog posla da istraju u svojoj ideji, i da iskoriste svu vrstu podrške i podsticaja koje je moguće dobiti od institucija, kao i od bliže okoline. Vlasnica smatra da je korisno udruživanje privrednica i preduzetnica u Kraljevu, a od mreže preduzetnica i poslovnih žena očekuje da iskustvom, znanjem i novim idejama pomognu jedne drugima, kao i eventualno udruživanje u zajedničke projekte.

43


Miomirka Minović

vlasnica, ELEKTRO SERVIS „OMEGA 2011”

Ova radnja spada u mala preduzeća i bavi se zanatskim uslugama i trgovinom, specifično popravkom kućnih aparata, elektro motora, baštenskih uređaja i rotorskih mašina. Tržište koje pokrivaju je lokalno. Filozofija firme i vlasnice je: „Tačno i na vreme“. Za to je zaslužna brzina usluga, poštovanje rokova kao i povoljne cene, a vlasnica organizuje i izlaske na teren u hitnim slučajevima. Preduzetnica Miomirka Minović, koju odlikuju iskustvo i preciznost, planira da proširi delatnost i poslovni prostor, i da osavremeni način poslovanja. Radnja postoji 32 godine, ali se ranije vodila na supruga. Miomirka je po struci trgovkinja i radila je do 1999. g. u „Stoteksu”, dok se firma nije raspala. Dok je radila u toj firmi, sve vreme je pomagala i suprugu u servisu: nabavljala je materijal, radila je izolaciju na zamrzivačima, raznorazne fizičke poslove i vodila knjige od osnivanja radnje. Miomirka se veoma razume u struju, punjenje frižidera određenim gasovima itd. Miomirka je jedina žena koja je zaposlena u radnji, i od pre nekoliko godina ona je vlasnica. Pri oglašavanju novih radnih mesta ne ističu zahtev koji podrazumeva tradicionalnu podelu poslova na muške i na ženske, ali kako vlasnica kaže: „u ovoj delatnosti se zapošljavaju muškarci zato što žene nisu zainteresovane za ovakvu vrstu posla“. U svojoj radnji praktikuju podelu poslova uz dogovor i svako radi svoj deo posla. Postoji mogućnost korišćenja pogodnosti fleksibilnog radnog vremena. Što se tiče žena koje žele da započnu svoj biznis ona poručuje: svaka žena treba da se izbori za svoje mesto koje želi. Sve mogu da nauče ono što žele i da budu uspešne u tome. Ona je primer žene koja je naučila ovaj posao silom prilike, jer joj je to bio jedini izvor prihoda. Ali, bila je uspešna u tome i pratila je 44

dešavanja. Sada najviše vodi knjige i kaže da se trudi maksimalno, jer zna da radi za sebe i svoju porodicu. Preduzetnica Milomirka Minović nije članica nijednog udruženja preduzetnica, ali volela bi da bude i da se uključi u aktivnosti i da na taj način dolazi do informacija koje su joj potrebne za njenu vrstu posla. Smatra da bi preduzetnice trebalo da se udružuju i da organizovano nastupaju prema institucijama. Ona lično bi mogla da izdvoji vreme kako bi podelila svoje iskustvo sa drugim članicama.