Page 8

„Znaš, možda vas je Matori pravio prema sopstvenom kalupu, ali niko vam nije objasnio da vam je uvalio škart opremu“, reče ona. Ustala je i krenula ka jednom od separea, a ja sam skočio za njom kao pudlica i pratio je u stopu. Nisam imao nameru da još jednom iskusim onaj bol. Seli smo i ona se raspištoljila. „Pretpostavljam da si do sada sabrao dva i dva“, rekla je. Slegnuh ramenima. „Nikada nisam bio dobar iz matematike.“ „Nema veze“, reče ona. „Kako god okreneš dupe ti je otpozadi.“ Izvadio sam paklicu cigareta iz džepa i pripalio jednu. Bar znam da me one neće ubiti. „Je l’ to neka fora?“, rekoh. „Fora?“ „To sa izgledom...“ Ona pokaza rukom na sebe. „Misliš ovo?“ Klimnuh. „Čovek bi pomislio da se ne odvajaš od kose i kukuljice.“ „Ipak si ti jedna pametnica“, reče ona. „Samo voliš da se praviš glup.“ Otpio sam gutljaj i nadlanicom obrisao usta. „I? Kako se završava ova priča?“ „Tvojom smrću, naravno“, rekla je i namignula mi. Napravio sam grimasu. „Nešto nije u redu?“ „Obzirom na trenutak, više bih voleo da mi namiguje neka sisata plavuša.“ Nisam ni trepnuo i, mada mi je vid i dalje odličan, promena je prošla neprimetno, i sada je pored mene sedela damica s Plejbojeve duplerice. Usta su joj bila čulna od botoksa, a imala je i ogromne raspomamljene sise s toliko veštačke inteligencije na bazi silikona u svakoj, da su verovatno međusobno komunicirale. Pokazao sam palcem preko ramena ka šanku. „Zar njemu neće bti neobično da vidi ovu promenu?“ 6

„Ne beri brigu, frajeru. On vidi isto što i pre. Ovo je samo za tvoje oči.“ „Baš sam srećnik“, kiselo se nasmejah. „Ne budi na kraj srca“, reče ona. „Gde je zahvalnost što sam te onda pustila da odeš?“ „To si bila ti?“ Klimnula je. „Zbog čega si me poštedela?“ „Svideo si mi se.“ „Očekuješ da ću u to poverovati?“ „Koga je briga u šta ćeš da veruješ“, rekla je. „Ali u jednoj stvari bio si u pravu. Loša sreća se ne prenosi s kolena na koleno zbog nekog tamo artefakta. Predmeti nisu ukleti, već ljudi koji ih koriste.“ „Popiću u to ime“, rekao sam. Kucnuli smo se kriglama i ispili. „A sad mi reci kako želiš da odeš?“, reče ona. „Ne kapiram“, rekoh. „Kako bi da rikneš? Želiš da umreš od čuke, ili bi nešto ekstravagantnije?“ „Kao na primer?“ „Da te pregaze kola, recimo; ili da pogineš od zalutalog metka pa da sutrašnje novine pišu o tebi... Istina, bićeš tek kratka vest na nekoj od unutrašnjih strana. Ali bolje išta nego ništa.“ Zamislio sam se, pa rekao: „Vidi, živeo sam povučeno veći deo života. Ne bih da te deranžiram.“ „Kako hoćeš. Tvoja želja je za mene zapovest.“ „Imam pravo na želju?“ „Nisam to rekla...“ „A šta je bilo ovo – tvoja želja je za mene zapovest?“ „To je fraza. Valjda znaš da se koristi u govoru.“ „Znam šta sam čuo.“ Odmerila me je, a ja sam piljio u njene ogromne sise i, da ne znam o kome se radilo, bio bih tvrd kao kamen. „Zveraš u moje sise“, reče ona.

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement