Page 74

a kao glavna misterija mogući prelazak u domen fantastičnog, odnosno nerazrešena mogućnost natprirodnog karaktera pojedinih događaja i likova. Ali, osnovna struktura zapleta zapravo je mnogo jednostavnija i jednoznačnija: ova serija prikazuje razvoj i sazrevanje glavnih likova na vremenskoj skali od gotovo dvadeset godina, sa neprevaziđenim realizmom i psihološkom dubinom likova koji na početku deluju gotovo karikirano stereotipno... Tomanija: Smanji malo. Tijana (diže ruke od tastature, okreće se na stolici ka Tomaniji): Dobro, šta sad? Tomanija: Nije Marti karikiran, Marti je super realističan pandur. Tijana: A ti baš znaš da mislim na Martija? Tomanija: Nije nego još nešto, znam šta i inače misliš o Vudiju. Misliš da je sirovina. (Skida naočari, vadi batistanu maramicu i počinje da ih briše, Tijana se rezignirano zavaljuje u stolici.) I jeste! Ali to ne znači da nije pametan. Baš kao i Marti. Ali je pametan na jedan onako zdravorazumski pandurski način, ume s ljudima, ume sa šefom, slučajeve rešava, viš kako se jedini podnosi sa Rastom, usmerava ga tamo gde je najkorisniji... Tijana: ...a sa ženama... Tomanija: Sa ženama i sa ljudima van posla uopšte uzev ne ume, mica, u tome i jeste njegov problem, on je isto tako operisan od snalaženja u privatnom životu kao i Rast, pogledaj samo kako im slično izgledaju stanovi posle 2002. godine, tuga. E, i on to zna ili makar shvati na kraju. To što se dotle zavarava, to je drugi problem, lepo mu i žena kaže. Tijana: Nisu oni uopšte slični, Rast je produhovljen, njemu treba neki dublji smisao! Tomanija: Treba njemu da ti ne kažem šta! Treba mu žena, da ima nešto kašikom da jede svaki dan, vidiš i sama na šta liči, treba mu žensko da kuva supu sa 72

rezancima, da mu okači malo zavese na prozore i neke muškatle da unese, znaš kako bi lepo išlo par saksija, a onaj stan zvrji prazan, sve neke slike mrtve dece… Tijana: Stvarno si tetka malograđanska... Tomanija: Nemoj ti meni malograđanka, valjda ja znam šta pričam, a ne kao taj… Rast! (Maše štrikom ka kompjuteru.) Vidi ga, mučenika, usta ne zatvara, sam sebe bi slagao samo da može! Ma, od prve epizode i od onih recitacija u kolima jasno je ko dan da je sve to samozavaravanje. Pogotovu kad počne da im zalazi u kuću i onako tužno, kučeći gleda u Martijevu ženu i decu. „Greh donošenja na ovaj svet“, moš misliti. Tijana: Hiljade fanova se ne bi složile, proglašavali su ga, do poslednje epizode, novim Sioranom… Tomanija: Jesu ga kačili na Fejsbuk? Vukajliju? Sa onim pametnim izjavama iz kola? Masovno? Jesu, a? E, garantujem da su to bile dve grupe ljudi: neiživljeni momci oko tridesete i neiživljene devojčice od petnaest pa naviše. Evo, glavu dajem. (Uzdiše.) Bajron zaginuo za Grčku ima dvesta godina, a deca se još nisu naučila pameti. Tijana (sve tiše): Pa… Bajron nije bio mršav. Tomanija (ni ne čuje): Lep, mršav, i još mrači za sve pare, daj ga vamo! Tuga jedna koliko ga ozbiljno shvataju, a on čovek zrači koliko je oštećen. Razumem ja njega, stvarno mu nije lako, ali što se dečurlija loži, ne razumem. E, jel ćeš da pišeš o Megi i kako ga je zavrnula? Obavezno stavi da mi je to omiljeni lik. Žena ga je provalila sto posto. Tijana: Misliš na onaj… trenutak slabosti. Tomanija: Jes đavola, trenutak, a godinama se onako gledali, on dolazi da „kosi travnjak“, ona mu namešta devojke, zove ga noću da je ubeđuje kako je muž ne vara i sve tako nešto... ubedljivo. (Izvlači iglu iz štrika, vraća je u punđu,

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement