Page 60

Metabaroni (Žodorovski) Jelena Jokanović Kad mi neko kaže kako je čitao neverovatno bizaran strip, moje prvo pitanje glasi: „Da ga nije pisao Žodorovski?“ Ovakva reakcija je rezultat mog vatrenog krštenja po pitanju dotičnog pisca/ sineaste/gurua, iliti susreta sa serijalom „Metabaroni“. U pitanju je campy spejs opera koja deluje kao sudar linčovske Dine, elementa Warhammera 40K, prenaglašene grčke tragedije i totalne psihodelije sa sve parodiranjem Ratova zvezda jer ceo zaplet prepričavaju komične karikature droida. Priča inače prati porodicu žestokih ratnika od kojih se svakom dešavalo nešto totalno poremećeno – jedan je kastriran pa je zato sebi usadio mehaničku karlicu kojom upravlja svemirskim brodom, drugi je ubrzo posle rođenja ostao bez glave pa zato ima metalnu (što mu nimalo ne smeta dok ne poželi da upozna ljubav, pa onda sebi presadi glavu poslednjeg pesnika u galaksiji, koji se slučajno zove Krleža), treći je zapravo žena koja rodi dete kojem je i otac i majka (izvadila je sebi moždane ćelije koje je pretvorila u spermatozoide, ne pitajte) – da ne pominjem incest, potoke krvi, sakaćenja, ubistva i fatalne ljubavi. I to sve u galaksiji u kojoj postoje i genocidni svemirski kenguri, pseudo-Bene Geseritski red koji u jednom momentu predvodi dvoglava majmunica i džinovska mutirana vaška nameračena da posisa krv celom čovečanstvu koja iz nekog razloga izgleda kao gola žena sa očnjacima. Sumanuta dešavanja se smenjuju neverovatnom brzinom, pa je tako moguće da se samo jedna beznačajna rečenica posveti događaju gde je protagonista pobedio armiju od 300 000 šizofrenika u kojima se probudio kanibalski poriv pa su zapucali na prestonicu da poručkaju cara hermafrodita. U nekom momentu (da budem iskrena, već kod druge sveske) lepo odustanete od neverice i zdravog razuma i samo sležete ramenima na 58

svaki novi bezumni detalj – u tome je i cela draž Žodoa, posle njega je sve normalno.

Nausika iz Doline Vetra (Hajao Mijazaki) Ivana Mijić Čuveni studio Gibli u junu ove godine slavi trideset godina od osnivanja. Samom osnivanju umnogome je doprineo veliki uspeh Nausike iz Doline Vetra (Kaze no Tani no Naushika), Mijazakijevog filma iz 1984. Međutim, malo manje je poznato da ovaj film ima i svoj predložak u vidu istoimenog manga serijala, takođe Mijazakijevog čeda, koji je izlazio punih dvanaest godina, od februara 1982. do marta 1994. I dok film, baziran na prva dva od ukupno sedam tomova serijala, ostaje u okvirima priče o princezi Nausiki kao mesijanskoj figuri koja u post-apokaliptičnom svetu ostvaruje harmoniju između čoveka, tehnologije i prirode, manga ovaj odnos stavlja pod veliki znak pitanja, dok sama Nausika na kraju postaje svojevrsni anđeo uništenja. Raskorak artificijelnog i prirodnog ili duhovnog velika je i važna tema SFa. Način na koji je ova tema obrađena u serijalu, međutim, predstavlja određeno pomeranje koncepta. Na prvom mestu to je rodna promena iz junaka u junakinju (jer protagonista, onaj koji je „izabran“ da uspostavi harmoniju, gotovo je uvek muškarac, dok su jake ženske figure najčešće biblijske Eve, one koje otvaraju oči svom partneru, tj. spasitelju). Princeza Nausika je, dakle, heroj predodređen za velika dela, heroj koji odlazi u potragu za spasenjem i na tom putu višestruko problematizuje pitanje genetskog inženjeringa i bioloških manipulacija, ali i svoj odnos prema samoj sebi i odlukama koje donosi. Još jedno bitno pomeranje jeste činjenica da ovde junakinja nije akter izgradnje novog, boljeg društva, baš naprotiv!

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement