Page 59

Kris Veston (Dredd, The Invisibles) i Geri Erskajn (Knights of Pendragon, Dan Dare) na više no uverljiv način oživljavaju svih pedeset nijansi sumanutosti umetnički uguranih u kratkih trinaest brojeva ili jedno velikačko de luxe izdanje.

Infinite Jest (Dejvid Foster Volas) Tijana Tropin Zašto Infinite Jest (Beskrajna šala, lakrdija itd?) Pa, kao prvo, to je jedan od najvažnijih i najboljih romana na engleskom jeziku koji su se pojavili u poslednjih dvadeset godina (a pojavio se pre devetnaest); kao drugo, beskrajno je uvrnut; i kao treće, ljudi uglavnom ne znaju da je SF jer… jer ga nisu tako reklamirali. Infinite Jest ne samo što je SF nego je ona retka zverka, čisto satirični SF koji često sumanute premise spaja sa otrovnom vivisekcijom i disekcijom američkog društva i ljudske psihe podjednako. Kad malo razgrnemo naslage stilskog ludila, fusnota, i posebno tenisa, otkrivamo distopiju u nastajanju i to u vrlo bliskoj budućnosti, u kojoj su se SAD, Kanada i Meksiko ujedinili u nešto po nazivu… O.N.A.N., kvebečki teroristi (u invalidskim kolicima) divljaju, sam Kvebek je pretvoren u radioaktivnu pustaru kojom haraju džinovske deformisane bebe i čopori divljih hrčaka (da, dobro ste pročitali), Raš Limbo je bio predsednik (dok ga nisu ubili) i tako dalje i tome slično. Treba biti pošten pa reći da se sve ovo većinom mora iskopati između redova – beskrajnih redova – o tenisu, o talentovanoj, uvrnutoj i bolesnoj porodici Inkandenca, o depresiji, narkomanima, tenisu, sitnim kriminalcima i drugom polusvetu, avangardnom filmu, kultnim radio-emisijama i devojci toliko lepoj da je primorana da nosi veo, i naravno, o tenisu. (Ako vas baš zanima: naslov se odnosi na kratak film koji izaziva trenutnu

i doživotnu zavisnost kod svakog ko ga pogleda. Da, činjenica da je preuzet iz Hamleta ima mnogo veze sa zapletom.)

Godina u linearnom gradu (Pol Di Filipo) Nenad Pavlović Jednog običnog dana, na dosadnom knjiškom štandu, jedan dečak na dnu kutije sa polovnim knjigama nalazi naslov koji ga odvodi u fantastičan svet… Ovaj kliše, srećom, nije zaplet Godine u linearnom gradu, već priča o tome kako sam tu knjigu našao. Zaplet knjige je mnogo neobičniji. U modernoj metropoli ljudi žive normalnim životima: putuju, rade, plaćaju račune, druže se… Retko ko ima vremena da razmišlja o svetu oko sebe. Sem protagoniste, koji, kao pisac kosmogene fikcije, postavlja pitanja o stvarima koje svi ostali uzimaju za gotovo: zašto je njihov grad uzak, a dugačak? I koliko je zapravo dugačak? Kuda ide voz metroa, i odakle? Odakle dolazi hrana i drugi proizvodi? Da li postoji veza između krijumčara zabranjenih relikvija i sve češćih zemljotresa? Iako je jako kratak, ovaj roman (novela, zapravo) funkcioniše na više nivoa. Kao slice of life roman, o običnom životu u gradu tokom jedne godine, kao filozofsko delo o poimanju realnosti, i kao suludi SF o suludom svetu koji postaje sve neverovatniji sa svakim odgovorenim pitanjem. Autor romana, Pol Di Filipo (Paul Di Filippo) nije postigao značajnu popularnost i svetu (i kod nas), ali jeste u rodnim mu SAD, gde je napisao i objavio sijaset romana i novela, i profesionalno se bavi SF kritikom. Godina u linearnom gradu je kod nas izašla 2003. u izdanju „Moći knjige“, u jako ograničenom tiražu, i danas se teško može naći, sem možda na dnu neke kutije…

57

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement