Page 57

Tim Prat Bojan Butković Čuj knjiga, dvoumim se između dvojice od mnogih pisaca za koje se plašim da ništa iz njihovog opusa neće ugledati svetlost dana na srpskom. Iako, za naše pojmove, spadaju u mlađe autore. Ali, u ovoj listi, ostaviću Derila Gregorija po strani i lamentiraću nad neobjavljenošću Tima Prata. Naši izdavači su poput streljačkog voda koji stoji na puškoduž razdaljine ali bi najviše voleli ako bi žrtva mogla sama da se obesi. Pisac čiji prvi roman svrstavaju u cowpunk nikako se ne uklapa u takve lenje aršine kao ni fakat da se uporno drži stare dobre urbane fantastike sa, izgleda, fatalnim nedostatkom paranormalne romanse (mada piše i to, pod pseudonimom i jedan je od najuspešnijih pisaca koji se prebacio na Kickstarter izdavanje zahvaljujući veoma vernim fanovima). O odličnim zbirkama kratke proze da i ne govorim. Atipičan, teško se sam reklamira i ukoliko se ne pojavi neki novi stari Znak Sagite može samo da mi bude drago što me je otac terao da učim engleski na raspustima.

Alan Moore: Voice of the Fire Oto Oltvanji Do pre koju godinu mogao sam samo da sanjam da neke omiljene strane knjige vidim u knjižarama među domaćim izdanjima, a danas malo koju ne mogu da zamislim prevedenu. Najčešće je to dobro, mada ima knjiga za koje mi je žao što su otkrivene kad vidim kako su bezdušno provučene kroz Google-translate ili kako je nespretno posrbljen njihov hrvatski prevod. U nekoliko odabranih naslova koji uporno propadaju kroz pukotine naše izdavačke stvarnosti svakako spada i Voice of the Fire (1996), roman prvenac i za sada jedinac – bar dok se ne pojavi gigantski Jerusalem kojim nas plaši – vrhovnog druida, strip-scenariste i prgavog vizionara Alana Mura.

Domaći izdavači knjiga i stripova iz više razloga neće lomiti jedni drugima noge u trci ko će pre objaviti ovaj roman. Prvo, zagonetku kako stripadžiju uvaliti čitaocima proze ili knjigu bez slika podmetnuti ljubiteljima stripa svojevremeno nisu uspeli da reše čak ni strane kolege s obe strane okeana. Zatim, tu je neatraktivna tema: priču pratimo na istom prostoru kroz vekove, posle klasika kao što su Na Drini ćuprija, a dobrano pre modernih hitova kao što su Atlas oblaka i Brazil – u ovom slučaju u prečniku od 15 kilometara oko Northemptona, u samom srcu Engleske. Ne obećava dvocifrene tiraže, složićete se. Knjiga je zapravo neka vrsta romana-mozaika sastavljenog od 12 zasebnih a lokacijom i duhovima što je pohode povezanih pripovesti iz različitih epoha, od 2.500 godine p. n. ere u prvom segmentu, do 1995. u poslednjem, gde je pripovedač sam autor. Glas vatre upečatljivo beleži hroniku ljudi sputanih geografijom kroz istorijat njihovih snova, strasti i opsesija. Eh, da. I sklonosti ubistvu i paleži. Na kraju, u situaciji kada se kod kuće već patimo s prevodima čak i relativno nezahtevnih sadržaja, unapred žalim baksuznog jezičara kom bi u teoriji zapao ovaj tvrd orah: naime, prva i najduža priča ispričana je kroz vizuru praistorijskog čoveka koji ne samo da još nije sasvim ovladao konceptom jezika, već se u svom plemenu smatra jednim od „sporijih“, kako u kljakavu nogu, tako i u zbunjenu glavu; u poređenju s konačnim rezultatom, ozloglašeni uvodni tok svesti romana Buka i bes Vilijema Foknera čita se kao da ga je pisao Hemingvej. Zato još postoje polovna izdanja, bilo u knjižarama od klasičnog građevinskih materijala ili u njihovim virtuelnim ekvivalentima, a strani jezik možemo da usavršavamo na ovakvim mozgolomkama čak i ako se ne spremamo da predamo zahtev za dvojno državljanstvo.

55

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement