Page 55

Koušun Takami: Battle Royale Miljan D. Tanić Premisa je jednostavna – alternativna verzija planete Zemlje, Japan, u toj verziji nazvan Republika Velika Istočna Azija, totalitarna policijska država, u kojoj se s vremena na vreme sprovode „eksperimenti“ – izabere se nasumično 50 srednjoškolaca koji su onda primorani da se bore na smrt dok ne ostane samo jedan. Kako bi obezbedili da se učenici drže pravila, stavljaju im metalne ogrlice koji eksplodiraju u slučaju kršenja pravila (koja se, kako vreme odmiče, pooštravaju) ili pokušaja skidanja ogrlica. Rezultati „takmičenja“ se objavljuju na televiziji, a ceo program zapravo služi za zastrašivanje građana kako ne bi došlo do pobune. Takami je 2000. godine adaptirao knjigu u vidu manga-serijala, a iste godine pojavio se i film u režiji Kinđija Fukusakua. Film se nalazi na večitoj listi deset filmova s najvećom zaradom na bioskopskim blagajnama u Japanu, a nije loše prošao ni na međunarodnom tržištu, te je dobio i nastavak – Battle Royale: Requiem, 2003. godine. Nastavak je dovršio sin Kinđija Fukusakua, Kenta, pošto je Kinđi preminuo pre završetka filma. Zašto je „Battle Royale“ dobar i kome je namenjen? Ako vam se sviđaju „Igre gladi“, a imate stomaka i za malo „tvrđi“ materijal, ovo je pravo štivo za vas, budući da je – kao što je uobičajeno za proizvode iz Japana, naročito za one koji imaju i svoje zapadne pandane – okrutniji, beznadežniji i daleko krvaviji od „Igara gladi“. Za „Igre gladi“ se često kaže da su direktna kopija „Battle Royale“, ali sam koncept koji je korišćen u oba dela nije ništa novo, niti ga je izmislio Takami. Velike sličnosti postoje – naizgled, ali ne bih rekao da je jedno kopija drugog. Više surovosti u odnosu na američku „verziju“ važi i za film. Zašto mislim da „Battle Royale“ nikad neće biti preveden kod nas? Zato što su „Igre gladi“ aktuelne – ostao je još

jedan film za ovu godinu, dok je od filma „Battle Royale“ prošlo već 15 godina, a ukoliko pogledamo politiku izdavačkih kuća koje bi se mogle pozabaviti ovakvim štivom, videćemo da se ciljano objavljuju dela koja imaju aktuelnu filmsku adaptaciju ili su u datom trenutku u jeku popularnosti na globalnom nivou, a ukoliko se tek sprema filmska adaptacija, toliko bolje, jer im ostavlja prostor za re-izdanja (po mogućnosti sa filmskim plakatom kao naslovnicom), a to je opet s druge strane ekonomski potpuno opravdano. Uz to su „Igre gladi“ i kod nas toliko popularne da mislim da bi publika „Battle Royale“ (nažalost) dočekala na nož kao „jeftinu kopiju“. Stoga, ako znate engleski, ili još bolje japanski, nađite knjigu i uživajte, ne budite robovi izdavaštva u Srbiji.

Sara Monet: Doktrina Lavirinata Tijana Tropin Sara Monet, serijal Doktrina Lavirinata (Mélusine, The Virtu, The Mirador, Corambis): pustolovine ludog i beskrupuloznog čarobnjaka i njegovog polubrata, moralnog i simpatičnog ubice i provalnika. Dark fentezi sa zastrašujuće razrađenim worldbuildingom, od kalendara do opusa pojedinih dramatičara, nijansirani likovi, različiti i sjajno uklopljeni pripovedački glasovi… ahhh. Zašto neće biti prevedeno: tone i tone gej BDSM seksa (ne uvek sporazumnog) u kombinaciji sa mnogo angsta, malo akcije i do krajnosti rafiniranim stilom… *zvuk iščezavanja domaće ciljne grupe*

Matthew Woodring Stover: The Acts of Caine Ivan Jovanović Najtflajer Za sada tetralogija sa zajedničkim naslovom „Dela Kainova“ Metjua Vudringa Stovera jedan je od skrivenih dragulja vaskolike fantastike. Premisa prvog romana, „Heroji umiru“, jeste da je čovečanstvo podeljeno u strogo definisane kaste, do čega je došlo nakon velikih nemira i ratova, uzrokovanih širenjem bolesti i 53

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement