Page 54

Knjige koje neće biti prevedene —preporuke/vajkanje—

Posle lista potcenjenih ili zapostavljenih SF i horor filmova, rešili smo se da skrenemo pažnju i na književnost. U duhu serijala tribina „knjige koje nećete čitati na srpskom“ (ili tako nekako) držanih pre mnogo godina u Društvu „Lazar Komarčić“, sedmoro saradnika i članova redakcije Emitora predstavlja vam knjige koje (na žalost) nećemo čitati u prevodu, odnosno u domaćem izdanju, i objašnjava zašto.

Russel Hoban: Riddley Walker Sebastian Adanko Dnevnik avantura mladoga Ridlija Vokera, koji se sa svojih 12 godina nakon smrti oca suočava sa odrastanjem u postapokaliptičnoj Engleskoj nekih dve hiljade godina u budućnosti. Ridli živi u svetu koji tehnološki odgovara gvozdenom dobu praistorije, ali sa sobom nosi uglavnom zaboravljeno i nakrivo shvaćeno nasleđe našeg savremenog doba u kom smo dosegli „suverene galaksije i plamene magline“. Znatiželjan po prirodi, Ridli se petlja u poslove tajnovitog kulta/vlade/lutkarske predstave koji vladaju njegovim svetom i postepeno otkriva zaveru da se konstruiše oružje moćno poput onog kojim je „pocepan svetleći čovečuljak – atom“. Iako bogat religijskim motivima i referencama, Ridli Voker bi ostao samo još jedan tek nešto literarniji postapokaliptični roman u duhu Milerovog „Kantikuluma za Lajbovica“, da nije njegovog glavnog aduta i razloga zbog kojeg nikada neće biti preveden – jezika. Ceo roman „piše“ protagonista, a u njegovom svetu je, mnogo više od gena, mutirao engleski jezik. Neke osnove su i dalje tu, ali brojne reči, fraze i izrazi su izvrnuti do neprepoznatljivosti, donekle u izgovoru, a mnogo više u pisanju, i često tek kada naglas izgovorite delove teksta, shvatite šta znače (a nekad ni tada). „… it ben a girt box of knowing and you hook up peopl to it thats what a puter ben. We ben the Puter Leat we had the 52

woal worl in our mynd and we had worls beyont this in our mynd we programmit pas the sarvering gallack seas.“ Ovaj postupak je više od proste „fore“, postepeno navikavanje na idiosinkratički izraz čitaoca nemilosrdno uvlači u Ridlijev svet, a usporen tempo čitanja usporava i naše poimanje dešavanja na njegovu brzinu i ritam, upotpunjujući proces identifikacije. Zbog jezika, ali i njegove prepunjenosti aluzijama, referencama i skrivenim metaforama, kvalitetno prevođenje ovih skromnih 250 stranica lako bi moglo postati izazov na nivou prevođenja „Uliksa“, i rezultat bi, neminovno, bila knjiga sasvim drugačija od onoga što je Hoban napisao.

Hil: Nos4a2 / Tartova: Goldfinch Jasmina Marković Karović Dvoumim se između „Nos4a2“ Džoa Hila i „Goldfinch“ Done Tart, ali pošto iz istog razloga neće biti objavljene, možda i ne moram da biram. Nijedan od ova dva autora se očito nije dojmio srpske čitalačke publike, jer su izdavači objavili neke od njihovih naslova – bez velikog uspeha, izgleda. Uz to – i jedna i druga knjiga su prilično obimne, što povećava cene prevoda i štampe, a potom i krajnju cenu koju plaća potrošač, te se bojim da neću imati prilike da ih čitam i na srpskom.

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor