Page 53

tehnologije iz davno prohujalih vremena. Tesla koji se pojavljuje u priči je „naš“, ne teslaverzumski, ali se svejedno nalazi na mestu koje mu omogućava da utiče na sudbinu čovečanstva. Priča „Do poslednjeg“ bavi se reality programima, na način koji ponovo potencira asimetriju informisanosti između učesnika u programu na jednoj strani, i publike, odnosno proizvodne ekipe, na drugoj. Učesnici kanibalsko-gladijatorske priredbe ostaju sami, naizgled napušteni. Dok pokušavaju da shvate da li se program nastavlja ili se nesilo Nešto Loše, pokušavaju da razmrse klupko ličnih odnosa. Ovde je pisac zagazio u, narodski rečeno, Zeitgeist, budući da skoro istu premisu ima i serija Dead Set Čarlija Brukera, emitovana iste godine kada je i priča objavljena. Naravno, na premisi se i završava svaka sličnost – Skrobonja razrešava brutalnije, Bruker očajnije. Zbirku zatvara „Projekat: Sunce, ili Anka, ubica vampira“, najduža priča u zbirci. Mogli bismo je nazvati „pravom“ teslaverzumskom pričom – glavna junakinja je Anka Cukić, protagonistkinja drugog teslaverzum romana: „Sve

Tesline dece“. Uloga samog Nikole Tesle u priči, takođe, nije beznačajna. Posle naizgled obične operacije zavođenja neprijateljskog agenta, Anka se nalazi u čudu: njena žrtva uhvati da je neće! U pitanju je, naravno, vampir, kojega ona savlada, nakon čega šta bi nego da alarmira pukovnika Dimitrijevića. Ovaj klasični vampirski krimić komplikuje upravo Nikola Tesla, čiji ga naučni rad nehotice pretvara u globalnu zaveru kabala nemrtvih. Romani iz Teslaverzuma su koliko-toliko čvrsto smešteni u naunčnofantastično okruženje (dakle, bez natprirodnog). Ovde, za razliku od čudnjikave „Ašurove noći“, sasvim sigurno ne postoji odstupanje. Odnosno, ne postoji makar što se Tesle tiče, koji, za razliku od pojedinih svojih televizijskih i stripskih predstava, ne istupa iz pozitivističke paradigme ni na sekund. Takođe, pisac se drži isprobanog pristupa dosoljavanjem svoje istorijsko-fikcijske mućkalice duhovitimi i dobro odabranim referencama na istorijske ličnosti, događaje, pa čak i predmete. Jedina mana koja bi se ovoj priči mogla naći jeste što, uprkos očiglednom istraživačkom naporu, piscu promakne i pokoji anahronizam, mada se i tu može postaviti pitanje je li anahronizam kod kontrafaktuelnog pristupa uopšte moguć. Naročito ako su za čitaoca prosečne pažnje najverovatnije neprimetni. Trebalo bi na kraju reći još i ovo: ako bukvalno čitamo autorov predgovor, to može značiti samo jedno: imaćemo roman. Hoće li to biti postapokaliptični SF u stilu Ijana Mekdonalda („Crveno nebo...“, „Poklade“), ili još jedan roman smešten u Teslaverzum? Možda nešto sasvim drugačije? (prim. ur. u međuvremenu je za Sajam najavljen mejnstrim roman o novom talasu i treći teslaverzum roman za sledeću godinu). Otvoriti, međutim, nekome apetit, a onda ga ostaviti da predugo čeka... Računamo da autor zna koliko bi to bilo gauche. 51

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement