Page 36

je da su urednici, bez njegovog znanja, promenili naslov iz Zar ne možemo svi živeti zajedno?: Viđenje izgubljenog raja žanra u Bliski susreti: prokockano obećanje naučne fantastike. Umesto da bude prihvaćen kao poziv za rušenje barijera, što je bila namera, mnogi su ga doživeli kao optužba uskogrudog žanra koji je propustio da prepozna rad genija na njegovoj teritoriji. Ovaj utisak je bio pojačan Letemovim sopstvenim sumnjivim statusom u naučnoj fantastici: iako dosta objavljivan u žanru, prihvaćen je i u mejnstrimu. Zato je doživljen kao jedan od „li-fi“ ekipe, verovatno neko ko bi okrenuo leđa žanru čim bi dobio priliku. Nije se desilo ništa tog tipa. Istina, Letemova karijera može da posluži kao primer u kontekstu preostalih prepreka kada je autor čitan sa obe strane rascepa. Godinu dana nakon što je napisao esej, osvojio je „National Book Critics Circle Award“ za roman Sva siročad Bruklina, a 2003. godine objavio Tvrđavu samoće koja je postala New York Times-ov bestseler. A ipak, kako i sam kaže, njegov rad u žanru je za mnoge mejnstrim čitaoce i recenzente nevidljiv, ili nebitan. I dok mnogi umovi ostaju skučeni, zidovi koji razdvajaju mejnstrim od naučne fantastike se, u stvari, krune. Pretpostavka da mejnstrim romani smešteni u budućnost ne mogu biti naučna fantastika jer ih nisu napisali pisci naučne fantastike izvire iz jedne vrste tribalizma koji ne dozvoljava preispitivanja. Krajnje je vreme da počnu da se ignorišu slični plemenski urlici žanrovskih konzervativaca koji smatraju da su mejnstrim pisci diletanti koji moraju da popiju Lekoviti SF 101 pre nego što kroče na teritoriju žanra. 2005. godine, tri od dvadeset priča u The Best American Short Stories pripadale su piscima poznatim pre svega po njihovom pisanju u oblasti SF-a. A 2008. godine, pisac sa besprekornim mejnstrim ocenama, Majkl Šejbon, osvojio je nagradu „Nebula“ za Jevrejsku policijsku stanicu. 34

To su samo neka od skorijih dešavanja u onome što smo odlučili da nazovemo Tajnom istorijom naučne fantastike. Iako su godinama preovladavali interesi koji su se opirali zbližavanju, uvek je bilo i onih koji su odbijali da budu vezani ograničenjima bilo mejnstrima, bilo naučne fantastike. Ovi pisci su pisali priče onako kako su jedino umeli; a mesto njihovog objavljivanja je najčešće bilo stvar trenutka u kome su nastale. Nudimo vam ovu zbirku kao dokaz da njihova istorija više ne mora biti tajna. Copyright note: „Introduction to The Secret History of Science Fiction“ copyright (c) 2009 by James Patrick Kelly and John Kessel. First published in The Secret History of Science Fiction, edited by James Patrick Kelly and John Kessel (Tachyon: San Francisco). Translated and reprinted by permission of the editors. „Uvod u Tajnu istoriju naučne fantastike“ (c) 2009 Džejms Petrik Keli i Džon Kesel. Originalno objavljeno u antologiji „Tajna istorija naučne fantastike“, uredili Džejms Petrik Keli i Džon Kesel, izdao Tahion iz San Franciska. Prevedeno i objavljeno uz dozvolu urednika.

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement