Page 25

Spustimo se u dolinu, veče već a suša i jara ko u podne. Tu još kaplje voda, s kamena na kamen, žute kapljice vlage. Umoči ugao košulje pa siši – tako žeđ gasimo. Onda skupimo kamenje, veće i manje: stric moj velikim jednim kamenom u zemlju, grebe levo i desno da iskopa rupu. Dok se vratimo, kaže, da bude vode. Kap po kap. Dečaci, smejemo se: kako će u suvoj zemlji biti vode! Krenemo na drugu stranu, preko šume, i na brdo, i za njega, i opet niz klanac i kamen, na put, pa njime još koliko iza ponoći. Mesečina puna, oštar zrak, svaka se zvezda vidi, i svaki kamen na drumu. A mi ko ludi, idemo usred noći, kô aveti smo na putu. Do pred zoru, kad stric kaže – „Tamo!“ I pokaže na golo brdo dalje od puta. Preko polja, dok sviće; a tamo jedan kameni krug, malo uz brdo, i vidimo srušen krov – kao stara kula. Zavučemo se, udri štapom u kamen da zmije oteramo, i taman dan. U senku zida, zaspimo kratko, umorni, dok sunce surovo odskače i pali polje i stranu brda. Na brdu tri–četiri crna drveta, sažežena sasvim. Probudim se i setim se šta miriše – „Jeste“, kaže moj otac, „ gorelo je, izgorelo, i ne može više.“ Sad čekaj podne, jer u podne će žežekalo izaći. Izdaleka, to je crna tačka koja posustaje na goloj zemlji. I neće se stalno da oglasi, već ponekad, drekne i krikne, i pomislim: mali isto kriči, ali ovog se plašim. Silazi polako i dok dođe blizu našeg hlada bude tačno podne. Najteže vreme, kad koža i trava gore na suncu, i onda se oglasi. Da nam svima pretrnu ruke i noge – osim stricu mom. I njemu, ali za malo. Žežekalo je na tri koraka od njega. Crna glavica na dugim, kao ugarcima od nogica. Raskoračio, i kao da još dve noge ima, ali ih podvio pod sebe. Dva strašna zuba mu u glavi; tvrde uši, ili krila, ili šta su, iz glave mu i preko leđa, kô zloj bubi. I smeje se od vreline i suše. U jednom skoku, i stric na njega, i probode ga oštrim prutom. Vrisnu oba.

Kô plamen da suknu, i stric poleti u vazduh i pade ničice. Mi se ostali prenemo, priskočimo u pomoć. A žežekalo na sred polja, pišti bolno, a onaj mu prut štrči iz leđa – proboden je posred. Na tren, i opet suknu plamičak iz njega i spali prut, i zemlju oko njega opali u krug. I krikne opet i odskoči, da pobegne, sa one dve nogice što je podvio. Ali se zatetura i padne. Otac moj ga udari štapom, ja hitnem kamen i među zube ga udarim, bratić moj mu nogicu nagazi da se ne može maknuti. „Brže“, vikne stric, „kožuh stari na njega!“ Pa baci, i sva četvorica na njega, držimo, najzad, a otac i stric stegnu kožuh i u njemu žežekala. Vidimo mrda se, ali ranjen je, i plamen iz sebe ne može da pusti, niti se podlo kikoće više. „Sad još brže“, stenje stric, umoren i ranjen, „do onog ga potoka što smo sinoć ostavili.“ Dva štapa provučemo da lakše nosimo stvora: a ovaj malo–malo pa cikne i cimne i trgne, i zgrči se i opruži, i zev neki ispusti. Sunce je sada još jače udarilo. Mi trkom – a ono još više peče. Stric će: „Za videla da smo tamo!“ „Kamo?“, zaplače se bratić moj, jer mu teško, nikad teže. Sunce se umnoži, ko da sto plamena žari sa neba. I na sred mi temena i na svakom stopalu i u lice kô da mi se unese, živ plamen, nemerljiva jara. Srušim se, i bratić moj, koliko puta; a otac i stric posustaju, noge izdaju, i svet se od vreline topi. Al’ bodri svako svakoga, povuci, podmetni ruku, samo jedno nam – da se žežekalo ne ispusti. Ne znam ko povuče, s puta pa uz kamen, do šume što tanku senku nudi. Ne znam kako niz brdo onda, kroz poznati kraj, jer od svetla i vreline izgubio sam vid. Samo nazirem – eno je rupa gde je potok prolazio, i pod suvim kamenom žuta bara se skupila, kap po kap. Srušim se tu i na tren kao da me nema. Kad se trgnem stric sam vuče štap i o štapu kožuh, i vidim da žežekalo, što se primirio, sad je skupio snagu. Teži je, i kožuh ko da 23

Profile for Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić"

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Emitor 487  

zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda • broj 487 • jun 2015 • godina XXXV sadržaj i naručivanje: http:...

Profile for emitor
Advertisement