Čovek sklon eksperimentu
r a z g o v o r s a I l i j o m B a k i ć e m v o d i o F i l i p R o g o v i ć Godina 2009. bila je izuzetno plodna za jednog od najboljih domaćih pisaca fantastike, Iliju Bakića. Donevši mu tri knjige koje okupljaju priče nastajale u prethodnih dve decenije, možda predstavlja i krunu njegovog dosadašnjeg rada. Ovakvoj tvrdnji doprinosi i činjenica da je zbirka „U odvajanju“, štampana u izdanju zrenjaninske Agore, proglašena knjigom godine od strane Udruženja književnika Vojvodine. Svetlo dana ugledale su i zbirke „Bagra diše“ u okviru Fa nt a s t ič ne bi bl iot e ke (Everest media), i „Nastaviće se… (Stripopriče 1.)“ u izdanju sve aktivnijeg Tardisa… Ovim povodom, za čitaoce Emitora, Bakić govori o svojim pogledima na književnost, idealnom čitaocu, eksperimentisanju, i neobjavljenim romanima. Prošle godine pojavile su se tri vaše zbirke, i sve su prilično različite. Da li je izvor tih raznovrsnih priča isti, a samo izvedba drugačija, ili one predstavljaju iskazivanje nekih razdvojenih tokova svesti i osećanja? Knjige su se pojavile u kratkom roku, ali to je samo sticaj okolnosti. „Bagra“ je, recimo, trebalo da izađe još pre pet godina, ali došlo je do nekih komplikacija… 24
Zapravo, nijedna od ovih zbirki nije pisana sa namerom da postane knjiga. Priče su nastajale u dužem vremenskom periodu, i pisao sam ih bez svesti da će one jednog dana činiti neku zbirku. Ali svi smo mi svakog dana drugačiji, menjamo se jer stalno čitamo ili saznajemo nešto novo. Zato se i razmišljanja menjaju… Priče o stripu su rezultat moje fascinacije tom umetničkom formom. Ona ima svoj