Page 53

Ne, nisam! Ne znam kako je tvoja žena saznala za nas, Alesandro! Znam samo da me je u jednom trenutku posmatrala, u drugom je bezazleno razgovarala sa mnom i raspitivala se o meni, a u trećem mi je nehajno pripretila, tako da mi se podigla kosa na glavi! Molim?! - Alesandro se sve više mrštio. -I sve se to dogodilo tek tako?! Da! Tek tako! Nemoguće! Lorenca je morala da bar sumnja na tebe! Kunem ti se da nikome nisam rekla za nas, Alesandro! Istina je da sam to želela da saopštim celom svetu, ali se nisam poverila ni najboljoj prijateljici! Alesandro se prezrivo osmehnuo, olabavljujući čvor od kravate. Šta si želela da saopštiš celom svetu, Simona? Pa si, nekoliko puta, pristala da vodiš ljubav sa mnom na kancelarijskom stolu? Da smo oboje to učinili pod krovom čoveka koji nam daje plate? Time si želela da se pohvališ?! To je nešto čega bi oboje trebalo da se stidimo! Ah, ja se ne stidim! E, pa, trebalo bi! Dotučena do nogu, Simona je tužno zaplakala. - Uništena sam! Prvo si me ostavio, potom me je tvoja žena raskrinkala, na kraju mi namećeš osećanje krivice! Mislila sam da će se naš odnos odvijati na sasvim drugačiji način! Šta si mislila? - Alesandro ju je odmerio sa omalovažavanjem. - Da ću da ostavim Lorencu zbog tebe? Prevario si je, zbog mene! - prkosno mu se prodrala u lice. Samo sam te iskoristio, Simona - grubo joj je poručio. Mislio sam da to znaš i da si saglasna sa tim. Kako da ne, žene žude za tim da budu iskorišćene! O tome maštamo u dugim zimskim noćima! Hajde da se ne zavaravamo! - Alesandro je pomirljivo podigao ruke. - Sve što smo nas dvoje ikada imali je malo zabranjenog preznojavanja! Ništa više! Možemo da nastavimo da živimo bez toga! -

Profile for Bibliotekarka

Sofija Vonder Voljena heroina  

Sofija Vonder Voljena heroina  

Advertisement