Page 49

onim, čega je trebalo da se stidi. Kako je to bilo moguće?! Bez oklevanja, pošla je u susret toj ženi, Alesandrovoj ljubavnici. Primetila je da je ona ustuknula. Jer, jedna stvar je bilo suočavanje pogledima, a sasvim drugo direktan razgovor. Lorenca je osetila da je plavuša razmišljala o tome da pobegne. Ali, ostala je da stoji na mestu, glupo uverena u to da bi, i u direktnom suočavanju sa Lorencom, mogla da osvoji još neki poen. Dobro veče! - Lorenca ju je pozdravila srdačno i sa osmehom. - Da li ste probali nešto od ovih đakonija? Šta biste mogli da mi preporučite? Ja... - plavušu je porazio Lorencin miroljubivi stav. Ona je želela da je vidi poraženu, besnu, ljubomornu. - Nikada ne jedem ovako kasno. Ništa sa tog stola nisam probala. Pa, naravno da niste! Trebalo je da to predvidim. Neko sa vašom besprekornom linijom pouzdano vodi računa o svakom uzetom zalogaju. Zaista izgledate vrhunski, gospođice... Plavuša je tada vidno ustuknula i progutala knedlu. Imala je motiva da vodi borbu pogledima sa Lorencom, ali ne i da joj otkriva ko je bila. Ja sam Simona Mesina - nerado je otkrila svoje ime. Drago mi je! Ja sam Lorenca Andreoti! Da li radite u kompaniji mog oca, gospođice Mesina? Simonin ponos je nestao bez traga, baš kao i njeno samozadovoljstvo. Ispunio ju je strah, nelagodnost i stid. Onaj, za koji nije ni verovala da je bila u stanju da ga oseti. Da... Ja... Ja radim kao sekretarica direktora pravnog sektora. Gospodina Di Palme? Hm... Da... Divan čovek! Provela sam čitavo detinjstvo u njegovoj kući, igrajući se sa njegovim sinovima, koji su mojih godina. Obojica su, nažalost, otišli da žive van zemlje. Da su ovde, mogla bih da vas upoznam sa jednim od njih. Pretpostavljam da niste udati? Ne, nisam.

Profile for Bibliotekarka

Sofija Vonder Voljena heroina  

Sofija Vonder Voljena heroina  

Advertisement