Page 48

svoje mladosti, ne verujući u sposobnost da voli, kao ni da bude voljen, uostalom. Žene su se kratko zadržavale u njegovom životu, i, znao je, nijedna ga nije volela. Bar ne na način, na koji je Lorenca to činila. Čitave večeri nije mogao da skine pogled sa nje. Razgovarao je sa mnogim ljudima, ah je, jednim krajem oka, neprekidno pratio Lorencu. Nije mu promaklo da primeti da je ostavljala snažan utisak i na one ljude, koji je nisu poznavali. Na njihove goste, Maltežane, prvenstveno, vidno zasenjene njenim stavom, njenim gospodstvenim držanjem, kao i prirodnom skromnošću, koja bi ih još više zadivila, nakon što bi saznali za njen identitet i razmere njenog uticaja. Te večeri, Alesandro je imao snažnu potrebu da neprekidno bude uz Lorencu, da je dodiruje, govori joj nežne reči i otkriva joj dubinu svojih osećanja. Međutim, Lorenca mu to nije dozvoljavala. Bežala je od njega, čitave večeri, kao da nije mogla da podnese njegovu blizinu.

IX Alesandro nije znao da je Lorenca, te večeri, sebi dala u zadatak da otkrije ko je bila njegova ljubavnica. Klizila je po sali i pozdravljala prisutne, suočavajući svoje poglede sa pogledima žena, koje je procenjivala kao moguće rivalke. I, u jednom trenutku je pronašla taj pogled, te oči, tu ženu! Stajala je kod stola sa posluženjem, izrazito vitka, visoka, plavokosa, odevena u smelu svetlucavu haljinu, koja je otkrivala velike površine njene kože. Gledala je u Lorencu sa izrazom trijumfa na licu. I, kao da joj je govorila: da, ti si velika, ti si važna, ti si bogata, ali ja sam uspela da osvojim tvoga muža. Videlo se da je pucala od samozadovoljstva zato što je, bar na jednom planu, odnela pobedu nad drugom ženom, onom, koja je u svemu bila ispred nje. Lorenca nije mogla da se načudi količini prkosa, u očima te raskošne plavuše. Pitala se kako je bilo moguće da se neko ponosi

Profile for Bibliotekarka

Sofija Vonder Voljena heroina  

Sofija Vonder Voljena heroina  

Advertisement