Page 40

Čuvaj se, Alesandro! - poručio mu je Luka, u znak pozdrava. -I čuvaj Lorencu! Hoću, ako mi to bude dozvolila- odvratio je Alesandro, završavajući razgovor. -

VII Uprkos tome što je obećao Luki da će čuvati tajnu o njihovom razgovoru, Alesandro je, narednogjutra, dobio silovitu želju da ode kod doktora Kontija i razbije mu nos. Pomisao da se doktor, njemu iza leđa, udvarao Lorenci, dovodila ga je do besa. Neko je trebalo da ga nauči pameti, da mu kaže da je preterao. Da ga pita kako se usudio da nudi brak udatoj ženi. I to nakon svega nekoliko sati poznanstva. Alesandru razbijanje noseva nije predstavljalo nepoznat metod kažnjavanja. U mladosti je učestvovao u nekoliko tuča, i od tada je smatrao batine za odlično sredstvo ubeđivanja. Posebno protiv nekoga, kome nije mogao verbalno da doskoči. Hodao je po sobi, stežući šake u pesnice, otkrivajući da nije mogao da podnese okolnost da Lorenca ode sa drugim muškarcem. Bio je spreman da primeni krajnje metode, da bi to sprečio. Uplašio se da neće uspeti da se izbori sa besom i ljubomorom, a onda se dosetio nečega, što mu je Luka rekao. Da ga doktor, objektivno, nije ugrožavao previše, da se u njemu samom nalazilo rešenje za povraćaj Lorencine naklonosti. Nekada je verovao da ga je ona volela, više nego ijedna druga žena. Da je videla u njemu mnogo više, od lepog lica i zgodnog tela, od muškarca mačoidnog držanja, koji se razmeće svojom privlačnošću. Prisetio se da se, tek nakon otkrića da ga Lorenca voli, osetio dobro u sopstvenoj koži. Da je tek tada prestao da se oseća uskraćeno, bezizgledno, ogorčeno. Proveo je više od trideset godina u stanju neusklađenosti sa sobom i svojim okruženjem. Sa Lorencom kao da je sve došlo na svoje mesto. Osetio je da je bio vredan, da je imao prava na sreću. Lorenca... Čvrsto je zatvorio oči, ispunjen strahovitom potrebom da povrati njenu ljubav. Ona mu je užasno nedostajala. Nekada je mogao da

Profile for Bibliotekarka

Sofija Vonder Voljena heroina  

Sofija Vonder Voljena heroina  

Advertisement