Page 25

Svi koji misle da sam srećnija od njih. Znači, uglavnom svi koje poznajem. Dohvatila je salvetu i obrisala usta, a onda se zavalila na naslon stolice i glasno uzdahnula. - Ah, ne pamtim kada sam ovako dobro jela! Hvala vam, doktore Konti, na predlogu da ovde doručkujemo! Zašto me ne biste zvali po imenu? - opušteno je predložio. - Zovem se Gabriel. Hvala ti na tome, Gabriei. Prihvatam predlog. Znaš, mene titule prilično nerviraju. Ah si i sama stekla jednu. Titulu magistra. Morala sam to da učinim. Nisam želela da u očevoj kompaniji, gde sam zaposlena, budem manje stručna od drugih, ali i dalje, u nekom smislu, iznad njih. Ovako ja imam najveće zvanje u laboratoriji a kojoj radim. Sama sam se, dakle, izborila za svoj status i opravdala naziv one koja je, u hijerarhijskom smislu, iznad drugih. Šta, konkretno, radiš u laboratoriji? Moj otac ima, između ostalih, kompaniju za izgradnju jahti. Kao hemičar, ja pokušavam da pronađem najbolje farbe, najbolje zaštitne premaze, najbolju vrstu plastike. Bavim se istraživanjem, a to je ono što cajviše volim, u čemu najviše uživam. I, pritom, pomažem svom ocu i porodičnoj kompaniji. Zahvaljujući mojim istraživanjima, stekli smo izvesnu prednost, u odnosu na druge prozvođače. Time sam veoma ponosna. S razlogom - Gabriel joj je dao za pravo. - Moram da ti priznam da sam, slušajući o De Anđelisovima, razmišljao o njima kao o lenjivcima, koji se po ceo dan kupaju na plaži i nemilice troše svoje bogatstvo. Ha! - Lorenca je morala da se gorko nasmeje. - Ovog leta nisam nijednom otišla na plažu! Nijednom! Da, čuo sam od mnogih meštana to isto. A mene je, mogućnost svakodnevnom odlaska na plažu, i dovela u Rimini. Ovog leta sam svaki slobodan trenutak provodio u kupanju. Odakle si došao, Gabriel? -

Profile for Bibliotekarka

Sofija Vonder Voljena heroina  

Sofija Vonder Voljena heroina  

Advertisement