Page 15

Ničije reči nisu imale takvo dejstvo na nju, kao što su to imale Alesandrove reči. Ničije ruke nisu mogle da je, bolje od njegovih, navedu da se oseti bezbedno, da je ubede da će sve biti u redu. Samo da je mogla da mu se obrati... Da poveruje da je bio njen...

*** Ispila je punu čašu, nakon čega je otišla u svoju sobu. Svukla je svu odeću sa sebe i ubacila je u kesu, sa namerom da je baci. Požurila je da stane pod tuš, da spere krv sa sebe, da opusti napete mišiće. Sva je bila u grču, sva stegnuta iznutra, puna užasa koga nije mogla da se oslobodi. Dugo tuširanje joj je tek neznatno pomoglo. Prosušila je kosu peškirom, obukla spavaćicu i uvukla se u krevet. Prebacila je prekrivač preko glave, kao da je želela da zaboravi na spoljni svet, na ono što je videla, na ono sa čime nije mogla da se izbori. Nalazila se u svom udobnom, prostranom krevetu, udisala je miris čiste posteljine, popijeni alkohol joj je grejao utrobu. Ipak, duhom kao da je još uvek bila na onoj plaži, na kojoj je ležao prevrnuti autobus, koji je odneo nekoliko života i unesrećio mnogo više ljudi. Osećala se životno ugroženo, i bilo joj je hladno, i nije mogla da izbriše iz sećanja slike ranjenih i poginulih ljudi. Sva se tresla, kao da je tek tada postala svesna izbegnute opasnosti. Kao da je, tek tada, dozvolila strahu da se ispolji, jer je tamo, na plaži, morala da se pravi da je hrabra, kako bi pomogla povređenim ljudima. Padala je u san i budila se, sve vreme se tresući i ne uspevajući da se zagreje, kao da ju je mučila groznica. Kada, u dužem intervalu, nije uspela da zaspi, odlučila je da popije tabletu za smirenje. Uzela je tabletu iz kupatila, a onda se zaputila u kuhinju, kako bi je popila sa hladnim mlekom. Tamo je čula udaljeno zavijanje sirena i pretpostavila je da su brojne ekipe i dalje bile na terenu, kako bi sanirale sve posledice udesa.

Profile for Bibliotekarka

Sofija Vonder Voljena heroina  

Sofija Vonder Voljena heroina  

Advertisement