eEkolist #01 by eEkolist

PD es F pl a iz t da n nj o e

Broj 1 ● Godina 1. ● Ekologija ● Zaštita životne sredine ● Održivi razvoj i zdravi stilovi života

Zero Waste

redukujte otpad i spasite planetu industrija Koliko nas koštaju temelji modernog sveta?

Poljoprivreda Održivost od njive do trpeze

zagađenja Nivo metana raste - a naučnici ne znaju zašto

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

С ЛАР

Sadržaj

eEkolist broj 1. zaključen je 1. aprila 2019. godine

Poštovani čitaoci,

ПРЕНОСНА ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА Počinjemo novi veliki i važan projekat čiji ste ključni deo upravo postali Vi.

Internet prezentaciju izdanja možete da vidite na adresi:

www.ekolist.org

Šta? To je besplatno online izdanje „eEkolist”, koje СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА - на дохват руке Foto fokus dvomesečno stiže u inbox naših čitalaca. Ko? Saradnici Соларну енергију као непресушни и свакодневни извор енергије štampanog izdanja „Ekolist”, kojima je važno da reči i Vesti можемо користити уз помоћ соларних-фотонапонских панела за slike stignu do čitalaca, udruženi su oko sasvim novog, добијање електричне енергије. Zero Waste a ipak prepoznatljivog i dragog medija. Kako? Vrednim redukujte otpad i spasite planetu radom svih naših saradnika, ali i čitalaca. Zašto? Zato Reciklaža što to možemo i žarko želimo. Njujorčani započinju reciklažu odeće Ako čitate ove reči, sigurno vam postaje jasno u kom smeru idemo: zeleno, interaktivno i brzo. Pratite „naše mrvice” - ručice i QR kodove, pretražujte linkovane sadržaje, informišite se iz raznih izvora, koristite sve pogodnosti modernih tehnologija - a sve na stranicama ovog magazina. Mi pružamo osećaj čitanja modernog

Industrija Koliko nas koštajutemelji modernog sveta? Zagađenja U rekama nisu opasne samo hemikalije... Nivo metana raste - a naučnici ze znaju zašto

štampanog izdanja, a sa druge strane nudimo maksi-

Cirkularna ekonomija u poljoprivrdnoj proizvodnji ЕЛДИ СОЛАР систем: Идеално решење за снабдевање електричном енергијом Ali, da više ne trošimo vaše vreme... Pogledajte sadržaj, мањих објеката,Poljoprivreda кућа, викендица и изолованих система код kliknite na interesantne teme i u istom trenutku „skočite” Održivost od njive do trpeze којих је прикључење на дистрибутивну мрежу нерентабилно. na njih... Iskoristite sve potencijale koje nudimo, a mi - Компактно решење за мање буџете. Pčelarstvo smo otvoreni za vaše predloge i ideje... - Испоручује једносмерну и/или наизменичну струју. Kako bez pčela? - Време аутономије и брзину пуњења акумулатора је могуће E, pa - čitamo se! :) пројектовати на Aktivizam основу потреба корисника. malnu interaktivnost internet portala.

Iskreno vaša, urednica magazina „eEko list” MaricaСОЛАР Puškaš је: ЕЛДИ

ženski glas za zaštitu reka

Zaštita prirode Kako slovaci štite životnu sredinu Ništa prirodno u strmom padu prirode • мобилан Основне компоненте: • склопив/расклопив • соларни панел Prirodna dobra CIP - Katalogizacija u publikaciji • лако преносив • претварач напона svetski dan šuma obeležen sadnjom Matice srpske, Novi Sad ŠUMA JP „VOJVODINAŠUME” • Izdavač: прилагођен употреби по • контролер пуњењаSERTIFIKACIJa и Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug” систему „уради сам“ • акумулатор Jovana Hranilovića 34, Novi Sad Zaštita životinja Telefon: 021/780-537; Glas protiv uzgoja krznašica

E-mail: ekolist@yahoo.com; Склопљен панел Расклопљен панел Uređuje redakcijski kolegijum; Urednik: Marica Puškaš; Graphic design: smartart-studio.com Marketing i plasman: Jan Marčok; Servis i usluge: „ASPRESS” d.o.o. Bački Petrovac; Časopis izlazi dvomesečno.

ISSN 1821 - 4134

Edukacija Igraj za energiju Učimo kako kako da štedimo energiju Avala - učionica na otvorenom Vetar u krila zelenim školama

Prijatelji eEkolista ELDI Korporacija d.o.o. Ljubićska 20, 18000 Niš, Srbija; Tel/fax: +381 18 251162, 292300;

Web: www.eldi-nis.co.rs; Email: eldi_nis@verat.net

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj strana 3 Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj 3

Fotofokus

Ornitolozi poklonili žbunje pogodno za vrapce Vrapci su sve ugroženiji u gradovima i zato su ornitolozi odlučili da građanima poklone sadnice žbunja. Naime, vrabac pokućar - jedan od simbola Beograda i jedna od najbrojnijih ptica u Srbiji - po svedočenjima građana polako nestaje iz urbanih sredina. Loša ponuda hrane, gubitak mesta za gnežđenje, pa čak i nedostatak suve trave od kojih vrapci svijaju gnezda, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju, kaže Aleksa Vukićević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i savetuje da su ovi prolećni dani pogodni za sadnju žbunja koje vrapcima pruža dobro utočište i zaklon. - Žbunje je za vrapce svojevrstan dnevni boravak tokom cele godine. Ovih dana se u žbunju vrapci pare, za nekoliko meseci u žbunju će se socijalizovati mlade jedinke, a kada dođe zima žbunje će biti mesto stalnog boravka jata vrabaca. Pored socijalnog momenta, žbunje ima i važnu bezbedonosnu ulogu za vrapce. Kada naiđe opasnost u vidu mačke vrapci zauzimaju pozicije na spoljnim tankim granama po kojima se mačka ne bi usudila da hoda. Ukoliko opasnost vreba sa neba u vidu kopca, vrapci brzo uleću u središte gustog žbuna - kaže Vukićević. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije svake godine 20. marta obeležava Svetski dan vrabaca i tom prilikom su podeljene sadice građanima na Dorćolskom keju. Pored žbunja vrapcima možete pomoći i postavljanjem kućica za gnežđenje, iznošenjem posuda sa svežom vodom tokom vrelih letnjih dana, a zimi možete napraviti hranilicu u kojoj ćete svojim pernatim komšijama ponuditi zrnevlje poput sirovog suncokreta.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Foto: Arhiva DZPPS-Aleksa Vukićević Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Fotofokus

Nova zaštićena područja Na osnovu Studija zaštite za Pećinski sistem Samar i Tupižničku ledenicu Zavoda za zaštitu prirode Srbije Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o proglašenju ˝spomenika prirode „Pećinski sistem Samar” i „Tupižnička ledenica”. Uredba je stupila na snagu 5. januara. Spomenik prirode „Pećinski sistem Samar” koji se svrstava u I kategoriju zaštićenog područja, nacionalnog odnosno izuzetnog značaja, nalazi se na teritoriji Opštine Svrljig. Stavlja se pod zaštitu radi očuvanja geoloških, hidrografskih i bioloških vrednosti tunelskog pećinskog sistema fluvio-kraškog tipa. Pećinski sistem je razvijen u dva nivoa prohodnih kanala, i sa jednim stalno potopljenim nivoom podzemne kraške cirkulacije. Značajan je i kao stanište retkih i endemičnih vrsta životinja i insekata, naročito vrste zglavkara gujinog češlja, više vrsta slepih miševa, velikog potkovičara, malog potkovičara, dugoprstog večernjaka i fosilnih nalaza životinja iz pleistocena i holocena. Spomenik prirode „Tupižnička ledenica” nalazi se na teritoriji Opštine Knjaževac. To je kraška jama na južnom delu planine Tupižnice, a stavlja se pod zaštitu radi očuvanja reprezentativnih geomorfoloških, geoloških, hidrogeografskih i bioloških vrednosti kraške jame kao speleološkog objekta tipa statičke ledenice, kao i vrste skiofita, klasaste habulice (Actaea spicata), zdravca (Geranium macrorrhizum) i zečje soce (Oxalis acetosella), mahovine, jetrenjače (Marchantiapol-

ymorpha) i vrste zglavkara, gujinog češlja (Haasea guidononveilleri).

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Foto: pixabay.com Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Foto: pixabay.com 8

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Fotofokus

Stabilna populacija supova u Srbiji Ukupna brojnost beloglavog supa dobijena zimskim cenzusom u Srbiji tokom novembra i decembra 2018. godine, uključujući SRP „Uvac”, SRP „Klisura reke Mileševke” i SRP „Klisura reke Trešnjice”, iznosila je 345 jedinki. U periodu od 14. do 16. decembra 2018. godine ornitolozi Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Bratislav Grubač i Miloš Radaković obavili su zimski cenzus beloglavog supa na lokalitetima Sjeničko jezero, Zlatarsko jezero, Radoinjsko jezero, Pavlovića most, klisura Kladničke reke i Oštrik. Zimskim cenzusom u SRP „Uvac” zabeleženo su 233 jedinke beloglavog supa. Procenjuje se da je ukupna brojnost beloglavog supa na području SRP „Uvac” nešto veća nego što je obavljenim cenzusom utvrđeno. Ona po proceni stručnjaka Zavoda iznosi ukupno oko 270 jedinki, što se poklapa sa podacima iz 2017. godine. Na području SRP „Klisura reke Trešnjice” zimski cenzus je realizovan u periodu 23-24. novembra 2018. godine, kada je Dragan Đekić iz Centra za prirodne resurse „Natura” utvrdio prisustvo 38 jedinki beloglavog supa. U SRP „Klisura reke Mileševke” evidentirano je 74 jedinke beloglavog supa tokom realizovanog brojanja 24. novembra 2018. godine, koje su izveli Vjekoslav Joksimović i Nenad Dučić iz Udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode” iz Prijepolja. Zimsko brojanje beloglavih supova realizovano je na nivou balkanskih zemalja. Na osnovu brojanja izvedenog u Bugarskoj, Grčkoj (kontinentalni deo), Makedoniji i Srbiji, utvrđeno je prisustvo 809-811 beloglavih supova na Balkanu. Pojedinačno po zemljama, utvrđeno je prisustvo 346 ptica u Bugarskoj, 345 u Srbiji, 90-92 u Grčkoj i 28 jedinki u Makedoniji.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vesti

Zaštitite aleksinački drvored

Lideri EU odložili odluku o naporima u borbi protiv klimatskih promena...

Građani Aleksinca pokrenuli su peticiju kako bi zaštitili drvored, jednu od znamenitosti grada. Odlukom da se centar Aleksinca poploča granitom, februara 2019. godine usvojen je i projekat da se poseče 50 stabala drveća starih i po 80 godina. Građani traže da predstavnici vlasti, investitori i izvođači radova, izmene projekat. Inicijativu možete da podržite na sledećem linku:

Životna sredina na ledu Lideri EU odložili su odluku o

zanju najambicioznijeg cilja Pariskog

dugoročnim naporima u borbi protiv

sporazuma o klimi iz 2015. godine da

klimatskih promena, pošto su se neke

se globalno zagrevanje zadrži na 1,5

zemlje usprotivile predlogu da do

stepeni Celzijusa do kraja veka.

2050. godine okončaju većinu emisi-

Predstavnik medjunarodne grupe za

ja gasova s efektom staklene bašte.

zaštitu životne sredine „Greenpeace”

Na dvodnevnom samitu u Briselu,

Sebastijan Mang naveo je upozorenja

lideri EU su se dogovorili da to pitanje

naučnika da su u narednim decenija-

Kinezi voze najviše električnih automobila

ponovo razmotre na sledećem okupl-

ma potrebna oštra smanjenja emisija

Centar za automobilsku upravu

janju u junu, uoči jesenjeg samita UN

gasova s efektom staklene bašte kako

(CAM) objavio je izveštaj o prodaji

o klimatskim promenama.

bi se sprečili potencijalno katastro-

električnih vozila u svetu, koji poka-

Prema dokumentima u koje je AP

falni nivoi zagrevanja krajem veka.

zuje da se i u 2018. godini nastavio

imao uvid, neke zemlje, među kojima

Meng je dodao da „mladi ljudi to sh-

pozitivan rast. PEV (Plug-in Electric

su Francuska, Španija i Holandija,

vataju”, misleći na nedavne proteste

Vehicle) vozila sada zauzimaju 4,6%

predložile su da lideri dogovore

u stotinama gradova širom sveta, uz

globalnog tržišta, što je gotovo du-

ambicioznu dugoročnu strate-

učešće stotina hiljada učenika koji

plo više u odnosu na 2017. godinu.

giju, ali Nemačka, Poljska, Češka

pozivaju lidere svojih zemalja da se

Glavni pokretači ovog razvoja su

i druge države nisu bile voljne da

pozabave klimatskim promenama.

Kina i SAD. Kina je zadržala vodeću

prihvate 2050. godinu kao rok za

Predsednik Francuske Emanuel Mak-

poziciju, s 980.000 plug-in automo-

ograničavanje emisije gasova s efek-

ron, koji je pre dve godine pokrenuo

bila. To su većinom električna vozila,

tom staklene bašte.

samit o klimatskim promenama u cilju

dok 23% prodaje čine plug-in hi-

Odlaganje odluke izazvalo je neza-

ubrzavanja primene Pariskog spora-

bridi. Zahvaljujući svojim zakonskim

dovoljstvo aktivista za zaštitu životne

zuma o klimi, rekao je da su napori

odredbama, Kina je došla do toga

sredine koji tvrde da EU treba da

EU u borbi protiv klimatskih promena

da se 95% svih prodatih električnih

predvodi globalne napore u posti-

„očigledno nedovoljni”.

automobila proizvodi u toj zemlji.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Osam inovacija koje bi mogle da pomognu da dramatično smanjimo potrošnju fosilnih goriva

Foto konkurs CEEFOR d.o.o., uz podršku RTS-a, Ambasade Finske i Agencije za Gas

1 Veća i brža dostupnost električnih automobila

2 Veća efikasnost goriva koja se upotrebljavaju u avio i vodenom saobraćaju

8 Pojeftinjenje proizvodnje obnovljivih izvora energije

zaštitu životne sredine, poziva

Nafta

ljubitelje prirode i fotografije da

Ugalj

do 31. maja dostave svoje radove koji dočaravaju lepotu našeg okruženja ili beleže nedela koja smo svojom neobazrivošću prema njemu počinili. Prijavite se na . Nagradni fond je 90.000 dinara i to 50.000 dinara za prvo, 25.000 za drugo i 15.000 dinara za treće mesto. Zajedno sa pobedničkim radovima, još dvadeset fotografija po izboru žirija biće izloženo u Galeriji RTS-a od 12. do 22. juna.

3 Elektrifikacija postrojenja za grejanje stambenog prostora

4 Upotreba električne energije za pripremanje hrane u zemljama koje nisu članice OECD

5 Redukcija upotrebe i povećanje reciklaže plastike

6 Veći udeo reciklaže i niže emisije štetnih gasova u proizvodnji čelika i gvožđa

7 Elektrifikacija industrije u EU

Najzagađeniji gradovi u Indiji

Horor između Brestovca i Stapara

Na listi 20 najzagađenijih gradova

Na dojavu građana,

se u istraživanju Svetske zdravstvene

Ekološki pokret Vrbasa

organizacije (SZO). Glavni grad Nju

prijavio je Pokrajinskoj

Delhi našao se na šestom mestu

inspekciji za životnu sred-

najzagađenijih gradova sveta, a indijski

inu divlju deponiju i ujedno

grad Kanpur u 2016. uvršten je u sam

stočno groblje kraj puta

vrh liste po količini sitnih česica PM

Bački Brestovac - Stapar.

2,5. Kapur je ovog zagađivača imao 17

Po našim izvorima ovo je

puta više od granice koju je propisala

izgleda već godinama omiljeno mesto za istovar otpada nekolicini ba-

SZO. Zagađenje vazduha je u 2016.

hatih građana ovih bačkih naselja. Ovakva mesta nisu retkost u Vojvo-

uzrokovalo je više od 4,2 miliona smrti,

dini i predstavljaju izvor zaraze i bezbedonosnu pretnju za proizvodnju

pokazuju rezultati istraživanja. Indija

hrane i zdravlje ljudi. Kako nam se primiče toplije vreme, raste njihova

je u protekle decenije zabeležila brz

toksičnost. Oko njih se roje insekti, hranilišta su za ptice, pse i mačke

privredni rast, ali stručnjaci upozoravaju

lutalice.

da je on postignut na račun zagađenja.

sveta, 14 su gradovi u Indiji, navodi

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vesti

Poglavlje 27 za pristupanje EU najveći izazov za Vladu Srbije Srbija na dobrom putu da do kraja godine bude usvojena pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 u dogovoru sa Evropskom komisijom...

rbija je na dobrom putu da Poglavlje 27, okarakterisano kao jedno od najzahtevnijih i najsku-

pljih poglavlja u pregovorima sa EU, uskoro bude na agendi evropskih zvaničnika. Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da do kraja godine pripremi pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, zaključeno je u Palati Srbije na sastanku Pregovaračke grupe

S levo nadesno: Tanja Miščević, Ivan Karić i Sandra Milićević Sperlić

u vezi komentara Evropske komisije na drugi nacrt Pregovaračke pozicije i plan aktivnosti za izradu i njeno slanje.

pregovaračka pozicija, kao i zato što implementacija

Komisija je krajem februara poslala komentare na

zahteva velika finansijska sredstva. Samo za tri najsku-

drugi nacrt pregovaračke pozicije za Poglavlje 27. U

plje direktive u sektoru voda i otpada je potrebno uložiti

njima je naglašeno da je potrebno uložiti više truda u

oko 7,2 milijarde evra.

poboljšanje u sektorima kvaliteta vazduha, industrijskih

Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević

emisija, klimatskih promena i drugih, ali najviše u uprav-

istakla je da je važno da se dobro sagledaju i analiziraju

ljanju otpadom. Evropska komisija smatra da bi Srbija

dobijeni komentari i razmotri da li eventualno nešto

trebalo da bude ambicioznija u ubrzanom ostvarivanju

od toga može da se uvrsti u pregovaračku poziciju.

ciljeva vezanih za reciklažu komunalnog otpada.

Probaćemo da imamo na Vladi usvojenu pregovaračku

Pregovaračka grupa 27 je postigla dogovor oko razvoja

poziciju za poglavlje 27 do kraja ove godine, a to

glavnih elemenata pregovaračke pozicije za Poglavlje

znači i DSIP-ove, koji praktično prate sprovođenje

27 i dostavljanja vladi na usvajanje. Među njima su i

pregovaračke pozicije, a koji moraju biti potvrđeni

Specifični plan implementacije za Direktivu o industri-

na Vladi Srbije u jednom dokumentu zajedno ili

jskim emisijama koji podržava zahtev za prelazni period,

pojedinačno.

Akcioni plan za razvoj administrativnih kapaciteta, Plan

Poglavlje 27 je jedno od najobimnijih u pregovorima

za višegodinje investicije i finansiranje. Dogovoreno je

sa Evropskom unijom. Izuzetno je tehničke prirode i

da pregovaračka pozicija i dopunski materijali budu po-

zahteva detaljne informacije. Srbija je već obezbedila

slati početkom jula drugim institucijama za kordinaciju

drugi nacrt pregovaračke pozicije sa dopunskim materi-

a da do kraja septembra budu poslati Vladi na usvajan-

jalom na oko 1.200 strana. Nastavlja se razvoj dopun-

je. Po odobrenju Vlade, pregovaračka pozicija bi trebala

skih materijala, uključujući osam Specifičnih planova

bitizvanično podneta, u decembru 2019. godine.

implementacije za direktive u oblasti kvaliteta vazduha i

Šef Pregovaračke grupe 27, državni sekretar Ivan

hemikalijama i za INSPIRE Direktivu.

Karić, istakao je da će proces zvaničnog podnošenja

Pregovaračka grupa 27 je verovatno najbrojnija, s

zahtevati odgovornost na visokom administrativnom

obzirom da obuhvata skoro 30 institucija i oko 150

nivou kako bi se odobrili planovi na kojima se zasniva

članova.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

rioda, što nijedna zemlja do sada nije uspela, „i to pokazuje da smo na najboljem mogućem putu”. Prioritet u narednom periodu biće, kako je kazao, izrada projektnotehničke dokumentacije jer se nijedan projekat ne može raditi bez toga. Najavio je i da će uskoro biti otvoren konkurs za dodelu 450 miliona dinara opštinama za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Pri kraju su i pregovori o kreditu od 200 miliona evra za iste namene, kao i još neke projekti. Srbija bi u preradu otpadnih voda u narednom periodu trebalo da uloži pet milijardi evra, a u preradu čvrstog komunalnog otpada od 1,5 do dve milijarde. Kako kaže, postoje veliki potencijali u tom sektoru te postoji potreba za učešćem privatnog sektora, kao i javno-privatnim partnerstvima. On je rekao da problem predstavlja i to što veliki broj stručnjaka iz te oblasti prelazi u privatni sektor.

Koliko će koštati poglavlje 27?

Rešavanje problema otpadnih voda Za uspostavljanje evropskih standarda u sektoru vode u Srbiji neophodno je ulaganje od oko pet milijardi i Ministarstvo je spremno za otvaranje investicionog ciklusa

rbija će narednih godina biti jedan od najugrožnijih

za rešavanje problema prečišćavanja otpadnih voda i

regiona u svetu po pitanju klimatskih promena,

upravljanja otpadom, najavio je ministar zaštite životne

izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

sredine Goran Trivan na sastanku sa predstavnicima

Kako je dodao, klimatske promene nisu bajka i priča i

Razvojne banke Evrope (CEB).

posledice su tu i vidljive su.

Prisutni su bili i predstavnici ministarstva finansija i

- Poplave i oluje prave velike štete, utiču na gubitak

direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima

privrednih kapaciteta a mere se milijardama evra - kazao

Marko Blagojević, a jedna od glavnih tema sastanka

je Trivan.

bilo je finansiranje programa izgradnje postrojenja za

Ministar je dodao da klimatske promene dramatično

prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji u skladu sa kriteri-

utiču na naše živote i privredu, a posebno pogađaju

jumima CEB.

sektor poljoprivede, energetike i proizvodnju hrane.

Predstavljeni su i zakonodavni okviri, strateški planovi

On je važnim ocenio i gašenje individualnih ložišta koja

Srbije u oblasti prerade otpadnih voda i zadaci u okviru

značajno utiču na zagađenje vazduha. Ukazao je i na

procesa pridruživanja Evropskoj uniji i otvaranja Poglav-

to da su termoelektrane najveći zagađivači. Trivan je

lja 27.

dodao da će Srbija morati da uloži blizu 15 milijardi evra

Predstavnik delegacije CEB, Vitomir Miles Raguž, rekao

u oblast zaštite životne sredine, a na dobrom je putu da

je da postoji velika spremnost da se pomogne Srbiji u

do kraja godine bude usvojena pregovaračka pozicija

realizaciji izgradnje postrojenja za prečišćavanje ot-

za Poglavlje 27 u dogovoru s Evropskom komisijom. On

padnih voda, navodeći da je to ne samo ekološko, već i

je rekao da je ova evropska institucija veoma dobrim

društveno pitanje važno za Srbiju.

ocenila oba nacrta pregovaračke pozicije. Poglavlje 27

Uz finansijsku i tehničku podršku, ministarstvo će

je, kako kaže bez sumnje jedno od najobimnijih, najkom-

naredne godine krenuti sa izradom projektno-tehničke

likovanijih i najskupljih.

dokumentacije, najavio je ministar, naglašavajući ulogu

Trivan ističe da je Srbija dobila 19 mogućih prelaznih pe-

lokalne samouprave u procesu. Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vesti

Rezultati istraživanja štetnosti pesticida ne mogu da budu tajna

vropski sud (ECJ)

Ova odluka je prekretnica i pobeda za sve one koji zagovaraju veću transparentnost

odlučio je da Evrop-

ska agencija za sigurnost hrane (EFSA) mora da objavi sve studije o rizicima za nastanak raka koje izaziva glifosat. Sud se složio s argumentima Kluba zastupnika Zelenih/ESS-a o postojanju javnog interesa za transparentnost koji prevazilazi tvrdnje kompanija poput „Monsanta” kako se studije o rizicima za rak, koje se koriste u procesu odobravanja glifosata, ne mogu objaviti zbog zaštite komercijalnih interesa kompanija.

budućnosti, nezavisni naučnici će moći donesu naučne

U navedenom sudskom slučaju, zastupnici Zelenih/

zaključke o proceni pesticida. Od izuzetne je važnosti

ESS-a u Evropskom parlamentu žalili su se u maju 2017.

da imamo regulatorni sistem koji deluje u interesu

godine zbog neobjavljenih dokumenata na osnovu

zdravlja ljudi, bioraznolikosti i okoline, a ne u interesu

kojih se vrši postupak odobravanja pesticida. Evropska

kompanija - kaže zastupnik Zelenih i član Odbora za

agencija za sigurnost hrane (EFSA) prethodno je izjavila

zaštitu okoline, javno zdravlje i sigurnost hrane Evrop-

da je glifosat klasifikovan kao nekancerog na osnovu

skog parlamenta Davor Škrlec.

neobjavljenih studija, uključujući i onih „Monsantovih”.

Izvor: agrobiznis.hr

- Ova odluka je prekretnica i pobeda za sve one koji zagovaraju veću transparentnost u procesu donošenja odluka na nivou EU. Sud je jasno dao do znanja da u ovom slučaju tajnost u zaštiti poslovnih interesa nije opravdana. EFSA sada mora da objavi izveštaje agrohemijskih divova o toksičnosti svojih proizvoda, kako bi naučnici i javnost mogli da procene opasnosti koje ti pesticidi predstavljaju za ljudsko zdravlje i okolinu. Od sada će javnost i nezavisni naučnici moći da vide kako agrohemijska industrija kreira vlastite izveštaje o sigurnosti svojih proizvoda koji su potrebni za proces autorizacije istih kao što je to bio slučaj kod glifosata. Zahvaljujući objavljivanju svih dostupnih studija u 14

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

WEB Evropska agencija za bezbednost hrane (engl. European Food Safety Authority, EFSA) agencija je Evropske unije (EU) koja pruža nezavisne naučne dokaze i komunicira o postojećim i nastajućim rizicima povezanima sa lancem ishrane. Rad EFSA-e pokriva sva pitanja koja imaju direktan ili indirektan uticaj na sigurnost hrane i hrane za životinje, uključujući zdravlje i dobrobit životinja, zaštitu bilja i zdravlje biljaka i prehranu. EFSA je osnovana februara 2002. godine, ima sedište u Parmi, Italija. Više informacija o Evropskoj agenciji za sigurnost hrane potražite na ovom linku: http://www.efsa.europa.eu

u stimulisanje inovatorstva u oblasti životne sredine i obezbediti uslove koji će dati vetar u leđa inovatorima. Trivan je naglasio da je Srbija prepoznala važnost međunarodne saradnje u zašztiti životne sredine, okupljajući region južne i jugoistočne Evrope na zajedničkoj ministarskoj konferenciji ,,Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u jugoistočnoj i južnoj Evropi”. Tom prilikom je usvojena i Zajednička vizija ovog regiona, koja je predstavljena na pratećem događaju UNEA 4, a kojom su se zemlje učesnice obavezale na nove zajedničke akcije i mere za smanjenje zagađenja kako bi se poboljšao kvalitet životne sredine na dobrobit čovečanstva. On je ukazao da

„Gospodin profit” ubija Planetu

treba nastaviti sa razmenom iskustava, dobrih praksi i nalaženja ekoloških rešenja kao što je pošumljavanje, koje je jedno od najboljih i najefikasnijih. - Budući da se među razvojnim prioritetima Vlade Srbije nalazi i digitalizacija, pokrenuta je sarad-

epublika Srbija je posvećena postizanju ciljeva

nja sa lokalnim samoupravama, javnim i privatnim

koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne

preduzećima, organizacijama civilnog društva i

sredine, izgradnju društva čija privreda i razvoj

naučno-istraživačkim institucijama kroz petogodišnji

treba da budu u skladu sa poštovanjem prirodnog

projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske

okruženja i privržena je globalnom naporu u borbi

promene”, zahvaljujući kome su zainteresovane

za život i budućnost čovečanstva i svih živih bića

strane kroz međusobno partnerstvo predložile softver-

na planeti - rekao je ministar zaštite životne sredine

ska, tehničko-tehnološka rešenja i biznis modele koji

Goran Trivan na 4. zasedanju Skupštine Ujedin-

odgovaraju potrebama lokalnih samouprava, u oblasti

jenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEA-4),

energetike, saobraćaja, upravljanja otpadom, poljo-

koja se održava u glavnom gradu Kenije Najrobiju.

privrede i drugim oblastima - rekao jeTrivan.

Obraćajući se učesnicima Skupštine UN-a za

Kazao je da Srbija poseduje značajan potencijal ob-

životnu sredinu, na kojoj predvodi delegaciju naše

novljivih izvora energije, pre svih u biomasi, solarnoj

zemlje, Trivan je izrazio uverenje da taj najviši nivo

i vetro energiji, ali da se ne koriste u dovoljnoj meri i

odlučivanja o životnoj sredini na svetu, daje šansu

da se ulažu napori u povećanje procenta ponovne

da se sve zemlje povežu u borbi za život i budućnost

upotrebe otpada, posebno imajući u vidu značaj

čovečanstva i svih živih bića na planeti i istakao:

recikliranja.

„Čovečanstvo ima budućnost ako je imaju sva živa

Ministar Trivan sastao se na marginama UNEA-4 sa

bića. Naša Planeta takođe ima pravo na život i ko

šefovima delegacija država iz regiona i ministrom

predstavlja njihova prava na život? Gospodin profit

životne sredine Estonije, koji predsedava UNEA-4,

ubija sve njih, naša dužnost je da im omogućimo da

Simom Kislerom.

prežive”.

Na ovom najvišem međunarodnom skupu

Ministar je ukazao da se Srbija zalaže za nova

posvećenom zaštiti životne sredine, zemlje učesnice

tehnološka rešenja i inovativni pristup u privređivanju

razmatraju goruće svetske ekološke probleme i

koji su neophodni za društveni i ekonomski razvoj ko-

dogovoriti nove zajedničke akcije i mere za sman-

jim će se obezbediti smanjenje zagađenja i očuvanje

jenje zagađenja kako bi se poboljšao kvalitet životne

resursa. Stoga je potrebno uložiti značajna sredstva

sredine na dobrobit celog čovečanstva. Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vesti

korišćenje obnovljivih izvora energije u srbiji ima prednost Konferencija „Obnovljivi izvori energije u urbanim sredinama”...

parka kod Kovačice i Kovina - izneo je Grbić i naglasio da neophodnost korišćenja obnovljivih izvora ener-

okviru Dana energe-

gije, što promoviše i projekat

tike koji se održavaju

XDEGREE, jeste i korišćenje

na Novosadskom sajmu,

evropskih fondova, što

održana je Međunarodna

dovodi do novih modela

konferencija o obnovljivim izvorima energije u urbanim

Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić

finansiranja i ostvarivanja i ciljeva koji se, u krajnjoj liniji,

sredinama, koja se realizuje u okviru prekograničnog

svode na zaštitu životne sredine, smanjenje potrošnje i

projekta „Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji

sprovođenje mera energetske efikasnosti.

zelene energije – XDEGREE”.

Vidosada Enderić, direktorka Fonda „Evropski poslovi”

Projekat XDEGREE, sa budžetom od 1,7 miliona evra,

je istakla da je današnja konferencija značajna zbog

jedan je od najvećih projekata koji se realizuju u okviru

toga što pokazuje kako se koriste fondovi EU, a projekat

Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska-

XDEGREE, koji je u skladu sa strategijom EU i nacional-

Srbija 2014-2020. Partneri na projektu su Univerzitet

nom strategijom kad je u pitanju energija, zbog toga što

u Novom Sadu, JKP „Vodokanal” iz Sombora, Fond

u fokusu ima dva komunalna preduzeća iz Sombora i

„Evropski poslovi” AP Vojvodine, „Vinkovački vodovod i

Vinkovaca. On doprinosi ekonomskom napretku, kao i

kanalizacija” d.o.o. i Poljoprivredni institut Osijek.

zaštiti životne sredine.

Učestvujući na konferenciji, pokrajinski sekretar za

Koordinator projekta prof. dr Filip Kulić je izjavio da je

energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić je

projekat ušao u treću i poslednju godinu realizacije, te

istakao da, imajući u vidu značaj energenata za razvoj

da su rezultati već vidljivi.

privrede, ekonomije i društva, ovaj projekat, pored toga

- U Vinkovcima se završava montaža solarnih elektrana,

što je vredan čak 1,7 miliona evra, ima posebne vred-

u Somboru se završava montaža kogenerativnog postro-

nosti koje se ogledaju u promeni ekološko-energetske

jenja čija je snaga 200 kilovata električne i 230 kilovata

kulture i loših navika, podizanju energetske stabilnosti,

toplotne snage i kreće se u drugu fazu povećanja proiz-

efikasnosti i nezavisnosti, te zaštiti životne sredine, te da

vodnih kapaciteta biogasnog postrojenja sa 1700 na

je korišćenje „zelene energije” jedan od načina da se

3000 metara kubnih biogasa na dan. Na kraju projekta,

prevaziđu izazovi savremenog doba za sve većom potre-

ukupna instalisana snaga treba da bude 1,24 megavata.

bom za energijom.

Pored toga osnovane su i opremljene dve laboratorije:

- Srbija ima dosta komparativnih prednosti za korišćenje

u Osijeku laboratorija za analizu kvaliteta biomase, a na

obnovljivih izvora energije. Kada je u pitanju solarna

novosadskom Univerzitetu je osnovana laboratorija za

energija, imamo 30 odsto potencijala više u odnosu na

analizu potencijala sirovina za proizvodnju biogasa -

prosek EU, ako je reč o biomasi, imamo desetak miliona

rekao je dr Kulić.

tona samo na teritoriji AP Vojvodine. Srbija sa investici-

Na Novosadskom sajmu, uz podršku Pokrajinskog

jom od približno 600 miliona evra u vetroparkove deli

sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj,

deseto mesto u Evropi, sa zemljom kao što je Norveška.

održani su i paneli posvećen biomasi i biogasu, te

Otvoreni su vetroparkovi kod Vršca, Kule, Alibunara,

projektima i aktivnostima Evropske banke za obnovu i

a ove godine nas očekuje otvaranje dva velika vetro-

razvoj.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Urbani održivi razvoj je neophodan da bi obezbedio zdravlje građana, čistije reke, vazduh i zemljište, kao i ekonomski razvoj. Projekat u Nišu uključuje blisku saradnju sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, lokalnim vlastima i predstavnicima grada Niša sa švedskim PEID projektom (Prioritetna infrastruktura za Nišava

razvoj i zaštitu životne sredine). PEID pro-

Švedska podrška Srbiji u reformi zaštite životne sredine i EU integraciji

jekat će podržati pripremu i konceptualni dizajn kao i izradu tenderske dokumentacije za postrojenje za tretman otpadnih voda i kolektora. U okviru programa IPA 2018, EU planira da finansira izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda u

pravni odbor Švedske razvo-

klimatskih promena. Švedska podržava

Nišu sa oko 43 miliona evra.

jne agencije za međunarodnu

reforme da bi se poboljšali standardi

- Zahvalan sam Švedskoj razvojnoj

saradnju (SIDA) i ambasador Švedske

životne sredine i ojačali procesi na putu

agenciji na donaciji i velikom radu na

Nj.E. Jan Lundin posetili su Niš i sreli

Srbije ka Evropskoj uniji. Od 2016.

ovom, za Niš izuzetno važnom projektu,

se sa gradonačelnikom Niša Darkom

do 2020. godine oko 20 miliona evra

kao i ambasadoru Švedske na brojnim

Bulatovićem sa kojim su razgovarali o ur-

predviđeno je za reforme životne sredine.

sastancima i razgovorima koje smo imali

banom održivom razvoju. Niš je prvi grad

- Švedska i Srbija imaju dugu istoriju

o samom projektu i želji da on zaista i

u Srbiji koji je UO SIDA posetio, budući

saradnje, uključujući i razvojnu saradnju.

uspe. Sada smo blizu finalne faze pro-

da Švedska podržava pripremu izgradnje

Upravni odbor želi da zna više o prior-

jekta. Grad Niš je izvršio sve obaveze, kao

postrojenja za tretman otpadnih voda u

itetima za saradnju, kako današnjim, tako

i projektni tim i očekujemo da će i nadalje

tom gradu.

i sutrašnjim. U Nišu imamo dobar primer

ići sve prema dogovorem planu - rekao je

Švedska podrška Srbiji, uključujući

naše saradnje. Zajedno sa Ministarst-

Darko Bulatović, gradonačelnik Niša.

i razvojnu saradnju, temelji se na

vom za zaštitu životne sredine, gradom

Uz postrojenje za prečišćavanje otpadnih

posvećenosti Srbije procesu EU

Nišem i Evropskom unijom, udružili

voda u Nišu, procenjuje se da će reka

integracija. Razvojni program je 11

smo snage da izgradimo postrojenja za

Nišava godišnje biti čistija za oko 11.000

miliona evra godišnje i obuhvata oblasti

prečišćavanje otpadnih voda - rekla je

tona mulja i čvrstog otpada, što će obez-

demokratije, vladavine prava, ekonom-

Ivon Gustafson, predsednica Upravnog

bediti bolje zdravlje građana i smanjiti

skih integracija, zaštite životne sredine i

odbora.

rizike od bolesti.

Levo: Ambasador Švedske Jan Lundin, Ivon Gustafson, predsednica UO SIDA i predstavnici UO SIDA; Desno: Gradonačelnik Niša Darko Bulatović Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vesti

Zavod za zaštitu prirode Srbije na 41. Međunarodnom sajmu turizma dobitnici nagrada - Karte za prirodu u jedno prirodno dobro. Nagrade koje su obezbedili Turistička organizacija Srbije i gradske turističke organizacije su: ulaznice za Stopića pećinu, TO Zlatibor; obilazak pećine „Risovača”, Orašca i Narodnog muzeja u Aranđelovcu, TO Aranđelovac; obilazak Specijalnog rezervata prirode „Titelski breg” i galerije „Stojan Trumić”, Ustanova za zaštitu prirode „Titelski breg”; obilazak prirodnih lepota opštine Prijepolje sa smeštajem u konaku manastira Mileševa, TO Prijepolje; ulaznice za „Avalski toranj”, Emisiona tehnika i veze; obilazak Stare planine i smeštaj u Planinarskom domu u Dojkincima, TO Pirot; obila-

zak prirodnih lepota opštine Aleksinac sa smeštajem,

avod za zaštitu prirode Srbije predstavio se na

Ustanova za odmor i rekreaciju u Lipovcu; obilazak To-

štandu Turističke organizacije Srbije (TOS), na

pole i ulaznice za Kraljevski kompleks na Oplencu; obi-

41. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, koji je

lazak prirodnih lepota opštine u seoskom domaćinstvu

održan od 21.-24. februara 2019. godine, u cilju pred-

Mila Pantovića; izlet na Vetrenu u okviru Parka prirode

stavljanja turističke ponude Srbije. Tim povodom TOS

Stara planina, TO Grada Zaječara; obilazak Specijalnog

je predstavio kulturno-istorijsko i prirodno nasleđe naše

rezervata „Uvac”, SR „Uvac”; obilazak Lebana i poseta

zemlje na potuno nov, jedinstven način sa akcentom na

arheološkom lokalitetu „Caričin grad”, sa smeštajem u

digitalne multimedijalne doživljaje.

Vizitorskom centru „Teodora”.

Zavod za zaštitu prirode Srbije i TOS uz podršku turističkih organizacija i upravljača zaštićenim područjima organizovali su nagradnu anketu „Karta za prirodu”. Posetioci sajma koji su učestvovali u nagradnoj igri popunjavali su ankete u okviru kojih su davali tri odgovora na pitanje „Zašto treba da štitimo prirodu”. Popunjene ankete sa svojim podacima ubacivali su u nagradnu kutiju na pultu Zavoda. Na pitanje „Zašto treba da čuvamo prirodu”, oko 300 učesnika nagradne aknkete „Karta za prirodu”, kao razloge naveli su sledeće odgovore (razlozi zašto treba da štitimo prirodu - broj odgovora): zdravlje - 86; budućnost dece - 76; biodiverzitet - 61; čist vazduh - 60; lepota/estetske vrednosti - 52; osećanje pripadnosti prirodi - 50; čista voda - 33; životna sredina - 26; za očuvanje planete zemlje - 16; održivi turizam - 14; šume - 12; klimatske promene - 9; hrana - 7; otpad - 7; geodiverzitet - 2; MHE - 1. Poslednjeg dana Sajma, 24. februara, izvučeni su 18

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Dobitnici Dobitnici nagrada koje je obezbedio Zavod za zaštitu prirode Srbije i upravljači zaštićenih područja su: - Marija Čurčić - boravak pet dana u Nacionalnom parku „Tara” u Centru Zavoda za zaštitu prirode Srbije uz organizovan obilazak Tare sa vodičima nacionalnog parka (za dve osobe); - Nevena Boldorac - vikend boravak u Predelu izuzetnih odlika „Vlasina”, uz obilazak sa čuvarima Parka (za dve osobe), Turistička organizacija Surdulica; - Ratka Rančić, Ivan Ćilerdžić, Željko Skočajić - porodični paket ulaznica za obilazak Spomenika prirode „Resavska pećina”, JP „Resavska pećina” - Katarina Arsenović - obilazak Nacionalnog parka „Đerdap” sa vodičima (jedan dan za dve osobe);, JP „NP Đerdap” - Marica Petković, Ninoslav Ranđelović - publikaciju „Zaštićena prirodna dobra Srbije”, - Spomenka Karabinski, Ivanka Đorđević Končar, Dragana Kovačević, Bojana Pankalujić - publikaciju Spomenik prirode „Cerjanska pećina”.

organizovano prikuplja, dok ostatak završava na nekoj od 3.500 divljih deponija. Prerada sakupljenog otpada u Srbiji slabo je razvijena, odnosno iznosi manje od 5%, dok se u zemljama EU, navode iz Udruženja, prerađuje oko 75% otpada, a u nekim zemljama, kao što su Belgija, Danska, Finska, Švedska, skoro sav otpad se preradi. Istakli su da je jedan od glavnih razloga za takvu situaciju nerazvijenost primarne selekcije otpada. Podsećaju i da su, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, trenutni zahtevi

raste dug države za tretman opasnog otpada

EU dostizanje 30% tretmana komunalnog otpada do 2020, a prema revidiranoj direktivi 50% do 2035. godine. Podsećaju i da je Eurostat u januaru saopštio da je u EU 2017. u proseku 30% komunalnog otpada reciklirano, 17% kompostirano, 28% spaljeno, od čega je najveći

druženje reciklera Srbije saopštilo je 19. marta da im

deo iskorišćen za dobijanje energije, a 24% komunalnog

država za tretman opasnog otpada za 2016. i 2017.

otpada je uskladišteno na deponijama. Prema njihovim

duguje oko 1,7 milijardi dinara, dok istovremeno za tretiran

podacima, u Srbiji je situacija drugačija, pošto je od proiz-

otpad tokom 2018. recikleri još nisu dobili ni dinara pod-

vedenih 306 kilograma otpada po stanovniku, obrađeno

sticajnih sredstava. U Udruženju smatraju da država treba

samo 257 kilograma, od kojih je čak 256 kilograma završilo

što pre sistemski da reši zbrinjavanje opasnog otpada,

na deponijama, a tek jedan kilogram iskorišćen za dobi-

odnosno da finansiranje bude predvidivo, a to bi donelo i

janje sekundarnih sirovina. Iz Udruženja naglašavaju da

nove investicije i zapošljavanje.

je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou u

Zakonom o budžetu za 2019, kojim je opredeljen novac

skoro svim segmentima, a ogromni neodstaci su u sektoru

za tretman otpada tokom 2018. godine, predviđeno je za

komunalnog otpada, pre svega u preradi koja je nerazvi-

trećinu manje novca od iznosa troškova koje je reciklažna

jena. Problem predstavlja, kako je dodato, i rudarstvo koje

industrija već podnela za 83.000 tona zbrinutog otpada

stvara velike količine otpada koji ostaje bez tretmana, prob-

tokom 2018, navedeno je iz Udruženja.

lem je i upravljanje industrijskim otpadom, tu je i istorijski ot-

„To znači da neće biti plaćen tretman za više od 27 miliona

pad koji je ostao iz bivših državnih i društvenih preduzeća,

kilograma opasnog otpada, a sa druge strane, naplata

a problemi su i kod medicinskog i građevinskog otpada,

eko takse, po principu ‘zagađivač plaća’, raste iz godine u

kao i kod ambalažnog.

godinu, pa je tako u 2018. u budžet na ime eko takse stiglo

Iz Udruženja reciklera smatraju da bi unapređenje tretmana

više od 11 milijardi dinara”, rečeno je agenciji Beta u tom

svih vrsta otpada trebalo da bude jedan od najvažnijih

udruženju.

ciljeva države, jer je dostizanje standarde EU dug proces,

Iz Udruženja reciklera Srbije smatraju da bi država trebalo što

pa je tako i Fiskalni savet nedavno procenio da je za us-

pre da sistemski reši zbrinjavanja opasnog otpada, odnosno

postavljanje efikasnog sistema upravljanja otpadom u Srbiji

da finansiranje bude predvidivo, jer ta vrsta reciklaže nije

neophodno uložiti oko 1,5 milijardi evra. Oni ukazuju i da se

moguća bez podsticajnih sredstava. Kako su naveli, to bi

otpad danas posmatra kao resurs i trebalo bi da bude raz-

donelo nove investicije i nova zapošljavanja, jer na svakih

vojna šansa i izvor ekonomskog rasta Srbije, jer cirkularna

10.000 prerađenih tona, reciklažna industrija može da za-

ekonomija podrazumeva upotrebu recikliranih materijala

posli 1.000 novih radnika, od čega najviše nekvalifikovanih

i što manje korišćenje novih resursa, čime se povećava

koji teško mogu da nađu posao u drugim oblastima, ali i

konkurentnost privrede.

stručnjaka koji bi dalje unapređivali tu industriju.

Reciklažna industrija u Srbiji trenutno zapošljava oko

Prema podacima Udruženja, u Srbiji se najveći deo ko-

15.000 ljudi, a u toj oblasti, ističu iz Udruženja, posao može

munalnog otpada odlaže na deponije, odnosno 80% se

da nađe nekoliko desetina hiljada radnika.

Izvor: Beta

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vesti

Porast temperature na Arktiku postaje nepovratan proces

ak a možda i koban porast temperature od tri do pet stepeni na Arktiku neizbežan je, čak i ako bi čovečanstvo

uspelo da smanji emisiju štetnih gasova u skladu sa ciljevima iz Pariskog klimatskog sporazuma, pokazuje najnovija studija UN. U istraživanju se upozorava da će zimske temperature u severnoj polarnoj oblasti porasti, permafrost izgubiti još gotovo polovinu površine koju zauzima, a da će posledica biti razorno oslobađanje u ledu zarobljenih ogromnih količina CO2.

Zimske temperature u Arktičkom krugu do 2050. godine će porasti za tri do pet stepeni, a do 2080. godine za čak pet do devet stepeni, i to više ne može da spreči ni ispunavanje ciljeva iz Pariskog sporazuma iz 2015. godine, pokazuje studija UN

revolucije mora su već postala 30% kiselija.

„Globalne veze - grafički pogled na Arktik koji se menja” (Global

Naglo topljenje leda posebno ugrožava vode a time i pomorski

Linkages - A graphic look at the changing Arctic).

svet na Arktiku - hladna voda iz leda može da skladišti više CO2

U studiji, koja je ranije u martu predstavljena na klimatskoj

od tople, a slatka voda je podložnija porastu kiselosti od slane,

konferenciji u Najrobiju, u Keniji, procenjuje se da će se arktički

čime se krug zatvara.

permafost, područje večitog leda u polarnom krugu, do 2040.

Niža pH-vrednost na razne načine utiče na živi svet u okeanima.

godine sa sadašnjih 15 miliona kvadratnih kilometara smanjiti

Na primer, što je voda kiselija, manje je aragonita, minerala iz

na 12 miliona, a do 2080. na pet do osam miliona kvadratnih

grupe karbonata, a taj mineral je koralima, mekušcima i plank-

kilometara. To će imati razorne posledice, a one neće biti samo

tonskim organizmima potreban za stvaranje skeleta i ljuštura.

uništenje regiona i nagli porast nivoa mora, već će svet dospeti

Uprkos devičanskom izgledu, geografske karakteristike i

na rub provalije - dalje topljenje arktičkog večitog leda moglo bi

hladan klimat Arktika stvaraju od njegovog okeana, podmorja i

da probudi „usnulog džina, koji će višestruko ubrzati globalno

priobalja sakupljalište za štetne materije iz celog sveta. Redov-

zagrevanje”.

no se, međutim, kontroliše nivo svega 1.000 od oko 150.000

Naime, u svetu je u oblastima večito smrznutog tla u ledu,

hemijskih materija koje se upotrebljavaju u svetu. U izveštaju se

prema procenama, uskladišteno 1.500 milijardi tona ugljen-

ocenjuje da je potreban globalni sistem odobravanja za nove

dioksida, što je dvostruko više od količine CO2 u atmosferi.

hemikalije, kao i alternativni mehanizmi kontrole za hemikalije

Jednom oslobođen, on će podstaći naglo dalje otopljavanje.

koje nisu obuhvaćene postojećim međunarodnim ugovorima.

Ubrzanje zagrevanja učinilo bi da ispunjenje ciljeva iz Pariza o

Autohtono stanovništvo Arktika broji nešto više od četiri

redukciji porasta temperature na dva stepena do 2100. godine

miliona ljudi i već sada se suočava sa poteškoćama vezanim za

postane potpuno nemoguće, navodi se u studiji.

redovnu ishranu, a do 2050. godine populacija i 70% postojeće

- Ono što se događa na Arktiku ne ostaje na Arktiku - rekla

arktičke infrastrukture biće ugroženi zbog topljenja permafros-

je u Najrobiju direktorka Programa UN za životnu sredinu

ta, navodi se u studiji.

(UNEP) Džojs Msuja, preneo je EURACTIV.de. „Imamo rezultate

- Potreba da se hitno postignu ciljevi Pariskog sporazuma jasno

istraživanja. Sada su potrebne hitne mere zaštite klime da bismo

se manifestuje na Arktiku, pošto je to jedan od najranjivijih i

se udaljili od tih prekretnica koje bi za našu planetu mogle da

najbrže promenama podložan region u svetu. Moramo brzo

budu još gore nego što smo prvobitno mislili”.

da postignemo značajne redukcije u emisiji štetnih gasova,

Dodatni problem koji je povezan sa Polarnim krugom je i porast

ugljenika i drugih takozvanih kratkoročnih zagađivača širom

kiselosti mora, dakle smanjenje pH-vrednosti vode. Razlog je

sveta - izjavio je finski ministar ekologije Kimo Tilikainen.

apsorpcija CO2 iz zemjine atmosfere. Od početka industrijske

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Izvor: EURACTIV.rs

promocija

OAZA MB GLOŽAN Opustite se i uživajte u nesvakidašnjoj prirodnoj oazi, nedaleko od Bačkog Petrovca...

OAZA MB u Gložanu (Opština Bački

lovima je moguće uživati na terasama

Petrovac) nalazi se na samo osam

sa pogledom na glavno jezero.

kilometara od Bačkog Petrovca i

U okviru kompleksa posetiocima je

novoizgrađenog Aquaparka Petro-

obezbeđen parking prostor za auto-

land, 15 km od Bačke Palanke, 26 km

mobile i autobuse.

od Novog Sada i 110 km od Beo-

aza je prijatno osmišljen

grada. Nikako nećete zažaliti što ste

prostor gde se može

odlučili da nas posetite jer tako nešto

AKTIVNOSTI i PRATEćI SADRŽAJI

šetati lipovom šumom,

sigurno niste očekivali da ćete videti u

• sportski tereni (tenis, odbojka na

ovom simpatičnom mestu.

pesku...);

prošaranom sibirskim brestom, starom 50 godina. Ono što odmah

• bazen sa letnjom terasom;

opčinjava svakog ko ovde navrati je

SMEŠTAJ

• igraonica za decu od 120 m2 sa

mir netaknute prirode i izdvojenost od

U svom sastavu poseduje jedan

zatvorenim i otvorenim delom, mini

buke, pa se čini kao da ste zakoračili

apartman, šest luksuzno opremljenih

ZOO vrt;

izvan stresa i vremena. Danas ovaj

dvokrevetnih i trokrevetnih soba, te

• ribolovačko jezero, staze za šetnju u

mali raj čine dva veća i dva manja

12 dvokrevetnih i dva trokrevetna

prelepoj lipovoj i brestovoj šumi i oko

jezera, ukupne površine četiri hek-

bungalova. Sve sobe u motelu imaju

glavnog jezera;

tara pod vodom, okružene parkom i

kupatila, terase, centralno grejanje,

• restoran sa vojvođanskim speci-

stazama za šetnju.

telefon, klimu i TV. U objektu je na

jalitetima, jelima od ribe i sa roštilja,

Novi turističko-rekreativni kompleks

raspolaganju i wi-fi internet. U bunga-

izuzetnim vinima;

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Kontakti Sve dodatne informacije o smeštaju, aktivnostima i rezervacijama možete dobiti putem sledećih kontakara: Ljudevita Dudka 23, Gložan Telefon: +381 21 788-723, 788-724 Mobilni: +381 65 87 88 725 www.oazamb.rs

• dve letnje terase, bar i sala za sas-

USLOVI SPORTSKOG RIBOLOVA

do četiri kilograma mogu se iznositi

tanke.

Raspoloživa su dva veća i jedno

iz ribnjaka uz nadoknadu. Dozvoljen

Mogućnost organizovanja lova i

manje jezero (4 ha), maksimalne du-

je ribolov na tri štapa sa po jednom

ribolova za organizovane grupe.

bine 2,3 m, s ukupno 28 mesta za pe-

udicom, kao i mogućnost hranjenja

Kao objekat najvećeg kapaciteta u

canje. Dužina zabacivanja limitirana

pozicije za pecanje par dana ranije.

Opštini Bački Petrovac, pogodan je

je na 80 metara, a sa obe kraće strane

Oko jezera postoji osvetljenje i elektro

za sva dešavanja sa većim brojem

jezera postoje pregrađena mesta za

priključci.

učesnika

ribolov sistemom na plovak. Primerci

PECAROŠKI ULOVI ATRAKCIJE U OKOLINI

Šaran i amur su glavne ribe jezera,

U neposrednoj blizini nalazi se reka

ali ima dosta i soma, štuke, smuđa,

Dunav, a akvapark Petroland udaljen

babuške, zimskog manića i linjaka.

je oko deset kilometara. Dunavska

Na primer, ovde je više puta upecan

biciklistička staza Eurovelo 6, prolazi

šaran preko 22 kilograma i primerci

nedaleko od smeštaja. Muzej piva u

linjaka oko 3,5 kg težine. To i nije neko

Čelarevu udaljen je oko pet kilometara,

veliko čudo ako znamo da je riblji fond

Poljoprivredni muzej u Kulpinu oko 13

„težak” deset tona od čega je sedam

km, Slovački narodni muzej u Bačkom

tona isključivo šaran. Obavezan deo

Petrovcu oko osam kilometara, a tu su

pribora mora biti podloška za prihvat

i razne galerije i etno kuće, te naselje

ulovljene ribe. Za šarana preko četiri

Gložan - mesto koje čuva bogatu

kilograma važi pravilo „uhvati i pusti”.

slovačku tradiciju, folklor, kulturu i

Želimo Vam nezaboravan pecaroški

tradicionalni vojvođanski način života.

doživljaj. Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

svedudi@gmail.com

promocija

RENEXPO® Energy, Waste & Water Western Balkans RENEXPO® je vodeća platforma u regionu za predstavljanje inovativnih tehnoloških rešenja i efikasan networking u oblasti energije, voda i upravljanja otpadom na Zapadnom Balkanu. I ove godine RENEXPO® će pružiti uvid u stanje na tržištu, primere najbolje prakse iz regiona i aktuelne konferencijske teme. Organizator sajma, REECO Grupa iz Nemačke, više od 20 godina uspešno promoviše energiju iz obnovljivih izvora na tržištu Evrope, sa izlagačima i učesnicima iz preko 80 zemalja. Sa višegodišnjom tradicijom okupljanja međunarodnih stručnjaka, RENEXPO® program predstavlja inovativna tehnološka rešenja za tretman otpadnih voda i proizvodnju energije iz otpada, opremu i sisteme usluga za projektovanje, održavanje i energetsku efikasnost postrojenja. Ova savremena i jednostavna rešenja nalaze primenu u različitim sektorima industrije i unapređuju efikasnost i poslovanje malih i srednjih preduzeća, kao i poljoprivrednih gazdinstava.

Manifestacija se održava u hali Belexpocentar u Beogradu, 24. i 25. aprila...

Četrnaest konferencijskih sesija esti Međunarodni sajam i

održaće se tokom dva dana sajma,

konferencija RENEXPO®

sa prezentacijama inovativnih

Energy, Waste & Water

rešenja i dobrih praksi iz industrije

po šesti put okuplja predstavnike

u oblasitma: hidroenergija, bio-

industrije, donosioce odluka i

masa, energija iz otpada i biogasa,

stručnjake u oblasti energije, voda

fotonapon, upravljanje čvrstim ot-

i zaštite životne sredine. Događaj

padom i otpadnim vodama, održivi

se održava u hali Belexpocentar u

transport i energetska efikasnost

Beogradu, 24. i 25. aprila.

u industriji i zgradarstvu. Prateće

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

radionice, seminari i okrugli stolovi tradicionalno okupljaju učesnike

WEB – Detaljan program i raspored konferencijskih sesija možete pronaći na sledećem linku:

u okviru gorućih tema finansiranja projekata, NET metering, izgrad-

nja malih i održavanje postojećih hidrocentrala. Iskustva kolega iz

Online i PDF prijave za besplatno prisustvovanje Radionici za javna

regiona pomoćiće javnim komu-

komunalna preduzeća za vodovod i kanalizaciju nalaze se na

nalnim preduzećima da pripreme

sledećem linku:

uspešnu aplikaciju za EU fodove i modernizuju vodnu infrastrukturu. Besplatnu radionicu 24. aprila

Popunjavanjem formulara prijave obezbeđuje se besplatna ulaznica za sajam.

organizuje udruženje za obuku i

Svi oni koji se prijave takođe će dobijati odabrane i najnovije infor-

kompetentnost TCC Danubius.

macije putem biltena. Prijava se nalazi na adresi:

Posetioce očekuje preko 120

štandova izlagača, organizovan obilazak sajamske izožbe, stručna

RENEXPO® kao poslovna

od strane resornih ministarstava

poseta hidrocentrali Đerdap, a

platforma spaja predstavnike

i uživa podršku regionalnih i

organizator sajma, REECO In-

međunarodnih i lokalnih in-

međunarodnih udruženja.

ternational, posebno ističe B2B

stitucija i industrije u cilju ak-

Ulaz na sajamsku izložbu je

sastanke u saradnji sa Privrednom

tivnog posredovanja i efektne

besplatan za posetioce uz regis-

komorom Srbije.

saradnje. Događaj je podržan

traciju.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

promocija

Proglašen EKOauto godine automobila (dizajn, cena, i sl.), te razmatraju i aspekte zaštite životne sredine (potrošnja, emisija štetnih materija, reciklabilnost, materijali i dr.). Takođe, očekivano je i da građani budu ponukani da razmišljaju o celokupnom životnom ciklusu automobila - ne samo o upotrebi, već i o fazi projektovanja i proizvodnje (upotreba materijala, potrošnja energije...), kao i o fazi postupotrebe (reciklaža, opasne supstance). Jedan od ciljeva je i dodatni podsticaj proizvođača i uvoznika da se u ponudi, i na domaćem tržištu, nađu „ekološki podobni” automobili, te da se kompanije podstaknu na društveno odgovorno ponašanje i etičko poslovanje. U konkurenciji se našlo 12 novih modela automobila iz aktuelne produkcije: BMW 3 Series, Citroen C4 Cactus, Ford Focus, Honda CR-V, Kia Ceed, Mercedes-Benz A-Class, Opel Combo, Peugeot 508, SEAT Arona, Suzuki Jimny, Toyota Corolla i Volvo S60. Na osnovu Pravilnika i tačno utvrđenih kriterijuma i metodologije ocenjivanja

EKOauto 2019. godine u Srbiji - Toyota Corolla 1.8 Hybrid...

nost saobraćaja, Centar za motorna

odluku je doneo stučni žiri na čijem

vozila AMSS, Centar za promociju

je čelu mr Dušan Stokić (Služba za

održivog razvoja i kompanija Metro

životnu sredinu, tehničke propise,

Market organizovali su osmu godinu za

kvalitet i društvenu odgovornost

olazeći od činjenice da zaštita

redom izbor za automobil sa najboljim

Privredne komore Srbije), Filip Radović

životne sredine postaje sve

performansama u odnosu na životnu

(Agencija za zaštitu životne sredine),

veća i vidljivija, posebno

sredinu - EKOauto godine u Srbiji.

Milan Božić (AMSS - Centar za motorna

uzimajući nastojanje naše države da

Manifestacija EKOauto godine u Srbiji

vozila), dr sci. med. Vladimir Resanović

doprinese razvoju i unapređenju zaštite

treba da doprinese podizanju svesti

(Klinički centar Srbije), Branislava

životne sredine i očuvanju prirodnih

građana o očuvanju prirodnih resursa,

Jovičić (Centar za promociju održivog

resursa, kroz promociju ekološki

manje štetnom uticaju automobila

razvoja) i Zlatko Mitić (Metro Market -

prihvatljivih saobraćajnih sredstava

na životnu sredinu i čoveka od već

Tržišne komunikacije u oblasti automo-

na tržištu Republike Srbije, Privredna

postojećih na tržištu, pozitivnom

bilizma). Da bi žiri meritorno odlučivao

komora Srbije, Agencija za zaštitu

uticaju na korisnike/građane da osim

uvoznici automobila koji su se našli u

životne sredine, Agencija za bezbed-

uobičajenih elemenata za kupovinu

kokurenciji dostavili su podatke o konk-

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

retnim modelima za koje su smatrali da su u pogledu uticaja na životnu sredinu

Toyota Corolla 1.8 Hybrid - Toyota je je već dugo globalni lider u automobilskoj

ekološki najprihvatljiviji, a nalaze se u

industriji. Hibridna tehnologija, koja ujedno obuhvata i znanje stečeno kroz proiz-

prodaji ili će se naći na tržištu Srbije do

vodnju ekološki prihvatljivih vozila tokom dugog niza godina, postavljena je od

31. marta 2019. godine.

strane Toyote kao ključna tehnologija u automobilskoj industriji za zaštitu životne

Ključni kriterijumi, u pogledu životne

sredine u 21. veku.

sredine, zajedno sa težinskim koe-

Od lansiranja prve generacije Priusa 1997. godine, Toyota je postepeno ugrađivala

ficijentima, po značaju su: potrošnja

hibridnu tehnologiju i u ostale modele – od kompaktnog Yarisa do nove Corolle.

goriva (30%), emisija štetnih materija

Potpuno nova Corolla zrači dinamičnijim izgledom, donoseći i potpuno novi hib-

(30%), mogućnost reciklaže (20%),

ridni pogon sa funkcijom samopunjenja tako da nova generacija najprodavanijeg

buka (10%), zapremina motora (5%) i

Toyotinog modela u čitavoj automobilskoj industriji označava i početak Toyotine

snaga motora (5%).

strategije dvostrukih hibrida.

Članovi stručnog žirija detaljno su

Svi osnovni modeli sada su dostupni sa izborom od dva hibridna pogonska sistema.

analizirali sve pristigle prijave i vredno-

Jedan od njih sastoji se od klasičnog SUS motora zapremine 1,8 litara koji razvija

vali ih na osnovu podataka i informacija

snagu od 122 KS, koji nudi sve odlike četvrte generacije hibridnog sistema,

dobijenih od autorizovanih zastupnika

uključujući poboljšani odziv i linearnost uz tradicionalne pogodnosti kao što su

automobilskih brendova. Držeći se pre-

mala potrošnja goriva i opuštena vožnja.

thodno utvrđenih pravila i procedura

Četvrta generacija 1,8-litarskog samonapajajućeg hiridnog sistema razvija 122 KS/90

za sprovođenje postupka izbora EKO

kW uz obrtni moment od 142 Nm, a sa dodatom snagom od 53 kW/600V elektro-

automobila godine u Srbiji (Pravilnik o

motora koji razvija maksimalni obrtni moment od 163 Nm. On je tih, intuitivan,

izboru EKO automobila godine u Srbiji i

brzo reaguje i ima samodovoljnu EV tehnologiju koja ne zahteva priključivanje

Metodologija izračunavanja i rangiran-

na punjač. Troškovi održavanja su niski, nudi velike uštede u gorivu, kao i nisku

ja), doneta je konačna odluka o tome

emisiju CO2 i može da podnese do 50 osto ukupnih svakodnevnih relacija.

da je EKOauto 2019. godine u Srbiji:

Poseduje četiri cilindra, 1.797 cm3, DOHC, kao i Atkinson Cycle sistem sa mnoštvom

Toyota Corolla 1.8 Hybrid.

prednosti koje su dizajnirane da povećaju efikasnost na planu potrošnje goriva,

Robertu Lukiću, direktoru Toyota

ubrzanja i smanjenja buke.

Srbija, stautetu simbol priznanja za

Performanse Corolle Sedan Hybrid opremljene 1,8 litarskim agregatom su: ubrzanje

najbolji automobil u odnosu na životnu

od 0 do 100 km/h za 11 sekundi, a maksimalna brzina projektovana je na 180

sredinu uručio je Goran Trivan, mini-

km/h. Potrošnja goriva kod Sedan verzije iznosi minimum 3,4 l/100 km, a njegova

star za zaštitu životne sredine u Vladi

emisija CO2 je samo 77 g/km (WLTP: 100 g/km).

Republike Srbije. Do sada, titulu EKOauto godine u Srbiji,

prirodnih resursa, zaštita životne

Prošlogodišnja tema kampanje bila je

poneli su: Honda Civic 5D I-DTEC

sredine i korporativna odgovornost

kombinovanje različitih vidova prevoza

(2012), Peugeot 208 1.4 e-HDI (2013),

žiri je i ove godine dodelio posebno

pod sloganom „Kombinuj i kreći se” u

Dacia Logan MCV 1.5 dCi (2014),

priznanje koje je pripalo Stalnoj kon-

koju se uključilo više od 2.600 gra-

Mazda 2 1.5d (2015) i Mercedes-Benz

ferenciji gradova i opština (SKGO) za

dova i opština iz 50 država sa više od

GLC 350e 4Matic (2016), Citroen C3

organizovanje akcije „Dan bez automo-

250 miliona stanovnika. U ime SKGO,

1.6 Hdi (2017) i Opel Crossland X

bila u gradovima i opštinama” u okviru

nagradu je od Dušana Stokića primio

B1.6DT Ecoflex (2018).

Evropske nedelje mobilnosti kojom se

Miodrag Gluščević, šef Odeljenja za

U skladu sa proklamovanim ciljem

podstiču alternativni vidovi saobraćaja

komunalna pitanja, urbanizam i životnu

izbora automobila sa najboljim perfor-

u odnosu na motorizovane čime se

sredinu SKGO. Pored Gluščevića,

mansama u odnosu na životnu sredinu

smanjuje korišćenje putničkih auto-

dodeli nagrade prisustvovali još i Klara

da se promoviše etičko ponašanje i po-

mobila i poboljšavaju uslovi za javni

Danilović, Ljubinka Kaluđerović, Jana

dizanje svesti o potrebi za očuvanjem

saobraćaj, kretanje biciklista i pešaka.

Pavlović i Miloš Obradović.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

promocija

Podrška malim privrednicima

Glavno je pitanje: kako je moguće da se, na primer, zajedno oglašavaju tri proizvođača vina, a da jedan drugome ne predstavljaju konkurenciju? Jednostavno - vaša priča je slična, ali

Cilj kampanje eEkolista jeste združivanje malih proizvođača i preduzetnika u cilju veće vidljivosti...

prezentaciji i e-mail adresi.

vi ste jedinstveni: istaknite svoje adu-

Svako vaše „pojavljivanje” na web-u

te - geografsko poreklo, nagrađivane

se broji. Čak i kada stranica nije

proizvode, napredne tehnologije

otvorena zbog vaše firme, vaš rejting

proizvodnje... Vaša delatnost treba da

raste. Na taj način vaša web strana

se nađe u konkurentnoj okolini gde

dobija „poene” i vi se penjete na

će samim svojim prisustvom imati

ilo da se bavite proizvodn-

googlovoj rejting listi. Cilj vam je

važnu referencu kod klijenta.

jom ili pružate usluge, jedan

prva strana pretraživača, a mi vam

Sa druge strane, možete se povezati i

od najvažnijih ciljeva vašeg

možemo pomoći u tome.

po ključu zaokruživanja proizvodnog

Postoji više načina da vaši proizvodi i

medijsko zadrugarstvo

preparata na bazi meda - ekoprodavni-

usluge dođu do većeg broja klije-

Druga stvar: zajedničko oglašavanje.

ca. Ukratko: dovedite dva prijatelja i

nata... No, krenimo redom!

Reklamiranje nije jeftino, ali

zauzmite jednu stranu našeg maga-

udruživanje preduzetnika sa sličnim

zina i podelite troškove reklamiranja.

poslovanja jeste bolja vidljivost.

ciklusa. Na primer, pčelar - proizvođač

Imenik prijatelja

delatnostima, ili pak onih koji se na-

Cilj nam je da napravimo imenik

dovezuju i potpomažu, ima smisla, jer

Pomoć prijatelja

prijatelja eEkolista, svih malih i ne

će za cenu jednog oglašavanja svi oni

Ukoliko se oglašavate u magazinu

tako malih proizvođača, trgovaca,

imati koristi. Marketinško udruživanje

eEkolist, izrada svih idejnih rešenja

ugostitelja, zanatlija, poljoprivrednih

nije novost, ali nije popularno kod

reklama je besplatna. Međutim,

gazdinstava... Svih onih koji vredno

„velikih medija” jer se podrazumeva

možemo da vam pomognemo i ako

rade i uklapaju se u naš „zeleni” kon-

da se za cenu jednog oglašavanja

vam je potreban vizuelni identitet

cept života. Članstvo u imeniku biće

daje prostor nekolicini oglašivača.

(logoi, vizitkarte, memorandumi),

besplatno, a da biste se našli u našoj

Mi ne mislimo tako! Mi verujemo da

web stranica, pres materijal (flajeri,

javno dostupnoj bazi potrebno je

oglašavanje može da bude mnogo

bukleti)...

da pošaljete: naziv firme, kratak opis

jeftinije i prijemčivije oglašivačima

delatnosti, kontakt informacije. Ovi

ukoliko se oni udruže.

podaci biće objavljeni u svakom

Naime, ukoliko se pijave tri firme, pov-

Za sve informacije

broju eEkolista, kao i na našoj inter-

ezane sličnom delatnošću ili intere-

E-mail: ekolist@yahoo.com

net stranici ekolist.org, sa direktnim

som, uz simboličnu nadoknadu imaće

Telefon: 065/888-08-57

kontaktom prema vašoj internet

značajan prostor na našim stranicama.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Jarmila cosmetics Od tinktura i macerata, koje izrađujem od lekovitog bilja iz moje bašte, pravim meleme, sapune, šampone, parfeme i drugu kozmetiku. Preporučujemo: Čvrsti parfem sa etarskim uljem jasmina i lavande. Sadrži pirinčano ulje, pčelinji vosak, glicerin i etarska ulja jasmina i lavande. Melem za nokte je sastavljen od lekovitog bilja i povrća. Nežan prema vašim noktima. Zaceljuje zanoktice. Prirodna krema sa etarskim uljem lavande.

Izrađujem preparate po porudžbini Sve proizvode šaljem brzom poštom

#jarmilacosmetics

Foto: Milan Jovanović

Facebook galerija

„Nananin salaš” je poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi proizvodnjom ograničenih količina kozijeg sira sa plemenitim plesnima i ruralnim turizmom. Salaš je smešten u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje u selu Bezdan. Druženje sa životinjama, gastronomske i muzičke radionice, šetnja po okolini, degustacija ručno pravljenog kozijeg sira „Bezdansky Blue” jesu ono što posetioci mogu da dožive kod nas na salašu. Vlasnici: Blaženka i Goran Beronja. Smeštaj moguć u šatorima i drvenoj kućici za dve osobe. Salaš je zatvorenog tipa te je dolazak, dogovor gostovanja i degustacija sira moguća isključivo po dogovoru. Telefon: 063/82-54-937 Facebook: Nananin salaš Bezdan Kontakt: www.nananinsalas.com

Zero Waste

Stručnjakinja u oblasti zaštite životne sredine Ivana Maleš podseća da se u cirkularnoj ekonomiji ne radi samo o reciklaži...

redukujte otpad i spasite planetu

irkularna ekonomija je

s ovom vrsnom stručnjakinjom i

proizvoda ne može reciklirati, a ako bi

model funkcionisanja

začetnicom Zero Waste životnog stila

to i bilo moguće, treba biti svestan da

društva, koji su dugi niz

u Slovačkoj.

na celom svetu imamo kapacitet za

godina kreirali stručnjaci iz oblasti

reciklažu samo 20% otpada. Pitanje

zaštite životne sredine, održivi razvoj,

U kakvom je stanju naša životna

glasi: „Šta ćemo uraditi sa preostalih

ekonomisti i finansijski stručnjaci. To

sredina, mislimo na celu plan-

80%?”

je model u okviru kojeg naši prirodni

etu, kada smo svesni problema

Nije samo otpad problem, prob-

izvori ne završavaju na deponijama

ogromne količine otpada, koje

lem imamo i na drugoj strani naše

otpada. Ne, ne radi se o reciklaži,

ljudi i dalje proizvode i proizvode?

ekonomije - na strani proizvodnje.

podseća stručnjakinja u oblasti zaštite

- Količina otpada je svake godine u

Crpimo ogromnu količinu prirodnih

životne sredine Ivana Maleš, jedna od

porastu. Do toga dolazi iz razloga,

resursa. Postoji tzv. Earth Overshoot

osnivačica uspešnog Instituta cirku-

što sve više i više proizvoda kupu-

Day – to je dan, kada u jednoj godini

larne ekonomije u Bratislavi, koja je

jemo i odbacujemo. Takođe, sve više

iscrpimo resurse predviđene za tu

inače poreklom iz Bačkog Petrovca. Iz

kupujemo i odbacujemo jednokratne

jednu godinu. Ove godine je to bilo

tog razloga ciklus priloga sa nazivom

proizvode, a to je još veći problem.

već početkom avgusta. To znači

Eko dizajn naših života započinjemo

Problem je to, što se većina ovih

da trošimo prirodne resurse kao da

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

imamo i drugu planetu - planetu B.

zameniti stvari koje se mogu upotre-

na četvrtom mestu. Možemo napraviti

Ali nemamo. Tako da moramo ovu

bljavati stalno, bez toga da proizvode

nekoliko koraka pre nego što stavimo

situaciju rešiti već danas i to ovde,

otpad.

nešto u selektovano sakupljanje

u našoj sredini. Prema najnovijem

REDUCE: Smanjite količinu stvari

otpada. Ali i pored toga, selektovanje

izveštaju OSN imamo 12 godina da

koje koristite. Koliko stvari imamo kod

je važno.

promenimo sistem na koji funkcioniše

kuće koje nam samo tako stoje, a mi

ROT: Kompostirajmo. Biorazgradivi

naša civilizacija. To je stvarno jako

ih skoro nikad ne koristimo. Koliko

otpad čini najmanje 45% našeg

kratko vreme, pošto znamo da su

stvari radimo apsolutno nepotrebno

otpada. To je skoro pola posude. Ako

procesi promene ekonomije do sada

i opterećujemo time našu okolinu?

kod kuće uvedemo kompostiranje,

trajali mnogo duže.

Reduce znači da smanjujemo našu

uvidećemo da skoro uopšte ne

ekološku stopu. Ne kupujmo nepo-

iznosimo otpad. Kada ovaj sastojak

Spadate u začetnike životnog stila

trebnu odeću, nameštaj, stvari koje

odvojimo iz svog otpada, u vašem

„zero waste” u Slovačkoj. Kako se

nikada nećemo koristiti. Imajmo samo

košu nema šta da smrdi - jer se ništa

može živeti bez otpada? Šta sman-

ono što zaista trebamo i ono što nam

ne razlaže. Kompostovanje je u našoj

jiti, šta izbaciti iz upotrebe, kako

je potrebno ponekad, to pozajmimo.

porodici prisutno već osam godina -

zameniti stvari, predmete, koje se

Ne mora svako da ima sve kod kuće.

imamo baštenski komposter. Svake

teško ili uopšte ne razlažu?

REUSE: Koristimo u najvećoj meri

godine imamo svoj kompost za našu

- Zero Waste je način funkcion-

baštu - ne moramo kupovati kompost

isanja domaćinstva sa ciljem da se

u prodavnici.

minimizira vaš otpad na minimum. Apsolutno na „0” baš ne ide, jer neke stvari, koje jednostavno trebate, morate kupiti i vremenom ih baciti. Naše domaćinstvo, koje ima tri člana, izbacuje otpad jednom godišnje. Imamo

Recikliranje nas ne spasava, jer je to još jedan tehnološki proces, u kojem trošimo energiju i vodu da iskoristimo materijale

Kad pogledate na ovo, to zvuči vrlo komplikovano. Ali nije. Treba samo početi postepeno, nove navike ćete usvojiti vremenom i činićete sve to bez razmišljanja o tome.

kraju godine ga izmerimo i iznesemo.

proizvode koji se mogu upotrebljavati

Cirkularna ekonomija znači sprečavanje nastanka otpada

To je otprilike četiri kilograma otpada.

ponovo: sopstvenu flašu za vodu

Vi zagovarate cirkularnu ekonomi-

Pritom, živimo u Bratislavi, gde suprug

(ne PET flašu koju možete ponovo

ju. Šta je to ustvari kružna ekonom-

i ja radimo i imamo ćerku koja ide u

napuniti - ta flaša nije dizajnirana za to,

ija i koga se tiče?

vrtić. Hoću da kažem da ne živimo

a oslobađa i mikroplastove), posudu

- Naš trenutni model ekonomije je

u šumi, odsečeni od civilizacije i da

za ručak, platnenu torbu i vrećice za

linearan. Naše društvo koristi prirodne

živimo sami, i da možemo sve sami

povrće i voće. Ako nam zaista treba

resurse, a onda ih odvozi na su-

gajiti. Samo smo promenili svoje

slamčica, možemo kupiti metalnu ili

protnu stranu, gde se od ovih sirovina

navike. Inače, „zero waste” ima pet

staklenu za višekratnu upotrebu.

proizvode proizvodi. Ovi proizvodi

pravila:

RECYCLE: Selektujmo otpad. Sortira-

se zatim distribuiraju u druge delove

REFUSE: Odbacujmo sve što je jed-

jmo sve što znamo isortirati kod kuće,

sveta, gde potrošači kupuju, koriste

nokratno i odmah postaje otpad, kao

ali ne samo kod kuće, već svuda

i odlažu u vidu otpada. Tako nastaju

što su plastične kese za jednokratnu

- u parkovima, na ulici, na javnim

dva problema na početku i na kraju

upotrebu, slamičice, plastične

događajima. Recikliranje nas ne

ovog modela. Prirodni resursi se na

boce, folije od polistirena za hranu,

spasava, jer je to još jedan tehnološki

početku troše a na kraju nastaje velika

plastični pribor za jednokratnu

proces, u kojem trošimo energiju i

količina otpada. U ovom otpadu se

upotrebu... To su stvari koje mogu

vodu da iskoristimo materijale. Zato je

nalazi veliki broj neobnovljivih resursa,

kontejner od 110 litara, koji za godinu dana napunimo do jedne trećine. Na

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Zero Waste koji se na taj način nepovratno gube. Environmentalisti su na ovaj problem ukazivali već decenijama, ali ekonomisti su se uvek protivili da će ugroziti ekonomski rast i globalno tržište. Danas je situacija sasvim drugačija.

oteke stvari u kojima se različite stvari

Institut nudi i uspešno sprovodi koncept implementacije cirkularne ekonomije

u domaćinstvu mogu pozajmiti. U Holandiji i skandinavskim zemljama postoje celi koncepti za pozajmljivanje dečije odeće. Znamo kako deca brzo rastu i ove stvari kasnije ne trebamo i

Ekonomiji pre preti to, što se prirodni

tražimo njihovu dalju upotrebu. Ovaj

resursi se troše, prinuđeni smo da

princip se može primeniti na različite

tražimo alternative, nove materijale i

Od 2015. godine kružna ekonomija

nastaje veliki problem sa otpadom koji

je jedna od zvaničnih politika Ev-

sada rešava ceo svet. To je zajednički

ropske unije. Tada je usvojen prvi

problem koji moramo rešiti i stoga se

paket kružne privrede, koji je u 2018.

koncept implementacije cirkularne ekonomije

tražio ekološki prihvatljiv model, koji

dopunjen novim ciljevima u reciklaži,

Živite u Slovačkoj dvadeset go-

neće zaustaviti ekonomiju.

ograničenju upotrebe jednokratnih

dina. Iz Srbije ste otišli na studije

Kružna ekonomija je model funk-

plastika i eko-dizajnu. Usvojene su i

zaštite životne sredine. Zatim ste

cionisanja društva, koju su godi-

izmene direktiva EU koje smo mi, mis-

osnovali Institut za cirkularnu

nama kreirali stručnjaci za životnu

lim na Slovačku, kao država članica

ekonomiju. Šta radite u njemu, koji

sredinu, održivi razvoj, ekonomisti

preuzeli. Jedan od ciljeva, na primer,

je vaš cilj, ko treba da čuje vaše

i stručnjaci u oblasti finansija. To je

je recikliranje 50% komunalnog ot-

sugestije i akcije i kako sarađujete

model u kome naši prirodni resursi

pada do 2020. i 65% do 2025. godine.

sa državnom upravom? Da li su

druge vrste usluga.

vidljive promene na bolje, kada

ne završavaju na deponijama. Ne, ne radi se o recikliranju. Recikliranje

Šta konkretno daje, donosi kružna

je u pitanju oblast u kojoj deluje

podrazumeva dalju logistiku sirovina,

ekonomija, za razliku od linerane,

Institut?

nove tehnologije za preradu, što znači

kakve benefite ima celo društvo?

- Da, ove godine je tačno dvadeset

dodatno opterećenje sredini. Najviši

- Cirkularna ekonomija zamenjuje line-

godina. Iz Petrovca sam otišla u

prioritet je tako postalo sprečavanje

arni model zasnovan na brzoj potrošnji

Bratislavu na studije zaštite životne

stvaranja otpada. Mi jednostavno

i kratkom roku trajanja i to obnvom,

sredine na Prirodno-matematičkom

moramo da izrađujemo proizvode koji

ona se kreće ka upotrebi obnovljive

fakultetu u Bratislavi. Po završetku

nisu za jednokratnu upotrebu a koji su

energije, eliminišući upotrebu otro-

studija sam jako želela da se vratim

dizajnirani tako da ih koristimo dugo,

vnih supstanci i njen cilj je eliminacija

kući, ali dobila sam ponudu da radim

da smo u stanju da ih popravimo

otpada preko rastvore kvalitetnih

u jednoj međunarodnoj organi-

i u poslednjoj fazi života i rastaviti,

materijalnih, proizvodnih, sistemskih

zaciji i razvijam nove stvari koje se

materijale presortirati i ponovo ih

i preduzetničkih rešenja. Prednost je

tiču otpada u Slovačkoj. Znala sam

upotrebiti ili reciklirati. O tome, kako

u tome što novac u okviru ekonomije

da u Srbiji neću dobiti takvu ponudu,

će naš proizvod završiti svoj život

prelazi iz proizvodnje u pružanje uslu-

pa sam svoj povratak kući odložila.

moramo razmišljati na početku. Jer

ga. U tome je budućnost. Ljudi neće

Posle tri godine u ovoj organizaciji, s

često ono što je „zeleno” na početku,

toliko kupovati stvari, već će koristiti

još dve koleginice sam odlučila da se

nije zeleno na kraju. Za ovakve nove

neku vrstu servisa.

osamostalimo i osnujemo firmu. Još

tipove proizvoda se razvijaju potpuno

Deo kružne ekonomije je takođe

uvek je imamo. To je mala konsultant-

nove usluge. I u tome je budućnost

ekonomija deljenja. Sastoji se od

ska kompanija u kojoj se fokusiramo

ekonomskog rasta - ne u proizvod-

razmene stvari i sistema zasno-

na savetovanje o životnoj sredini.

nji jednokratnih jeftinih stvari, već u

vanih na ovom principu. Na primer,

Koleginice se bave procenom uticaja

dugoročnim i kvalitetnim uslugama

zajednički prevoz: deljenje bicikla,

na životnu sredinu, a ja otpadom.

oko kvalitetnih proizvoda.

deljenje automobila, postoje bibli-

Pre oko tri godine bilo je vreme za

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

promenu. Shvatile smo da treba da

različitim ustanovama, preduzećima,

stručnjacima radimo na realizaciji i

se posvetimo novim stvarima i da se

i na primer s raznim manifestacijama.

načinima ispunjavanja novih ciljeva u

profesionalno razvijamo. U to vreme

Radimo s njima na sopstvenim kon-

oblasti održivog razvoja

je bio usvojen paket kružne privrede.

ceptima nultog otpada koje integrišu

● Edukativne aktivnosti - Uključili

Nama se sviđa ta ideja, pa smo

u sopstveni poslovni model ili funk-

smo se u jedan sveslovački obrazovni

odlučile da je to ono šta želimo da

cionisanje

projekat i jedan mađarsko-slovački

razvijamo u Slovačkoj. Iza nas su dve

● Saradnja s opštinama – Za loka-

projekat. U školama držimo preda-

godine napornog rada, kada smo

lne samouprave izrađujemo analize

vanja o čitavom problemu linearne

konačno uspele ovu temu da „uvrsti-

otpada i prilagođene koncepte uz

ekonomije, ali objašnjavamo rešenja

mo” u svest društva i realizovale prve

predloge mera koje će poboljšati

na modelima kružna ekonomije.

projekte. Ali imamo veoma dobre

uslove u upravljanju otpadom. Svaka

Deca u okviru ovih naših predavanja

rezultate.

samouprava ima druge probleme i

aktivno sarađuju, organizujemo im

Imamo puno projekata koji su u

izazove, pa ih rešavamo pojedinačno.

razne izlete na deponiju, mesto gde

toku. Neki su manji, ali neke su veći,

● Saradnja sa državnom upravom -

se kompostira, spaljuje... U suprot-

pa imaju i veći uticaj. Mi smo ljudi

Sarađujemo sa Ministarstvom životne

nom, ceo ovaj problem ne mogu da

koji vole opipljive rezultate, tako da

sredine i Kabinetom potpredsed-

zamisle. Posvećeni smo obrazovanju

biramo i takve projekte. Naši projekti

nika vlade za informatičko društvo

u osnovnim i srednjim školama, kao

su podeljeni u četiri osnovne grupe i

i investicije. Ove dve kancelarije

i na univerzitetima, ne isključujući ni

radimo na ovaj način:

imaju zadatak da sprovode ciljeve

veliko interesovanje samih kompanija.

● Mi stvaramo koncepte za

kružne privrede i izradu dokumenta

Glavni cilj je diskusija i promocija

sprovođenje kružne ekonomije - U

za Slovačku u vezi Agende 2030.

kritičkog mišljenja u oblasti prevencije

ovom delu sarađujemo uglavnom s

U okviru radnih grupa s drugim

nastanka otpada.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Zero Waste

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Koje zemlje služe kao primer dobre prakse u vezi sa cirkularnom ekonomijom? - Holandija je broj 1. Kada tamo dođete, cirkularna ekonomija „iskače sa svih strana”. Zaista, oni su u ovoj oblasti pioniri, otpad doživljavaju kao

kuće i kaže da je prestala da iznosi

Drugi veliki problem, po mom mišljenju, jeste velika upotreba pesticida, jer kada je nešto toksično za biljku, to je takođe otrovno za mene.

otpad. Eko dizajn Ivaninog života Život bez otpada ili eko život je nešto što se nužno mora usvojiti na celoj planeti. Kako biste defin-

izvor i na tome su postavili mnogo

isali eko dizajn vašeg života?

biznis modela. Imaju puno usluga

- Nedavno je, kao upozorenje,

oko proizvoda, a postoje i pilot pro-

veliku količinu gasova, a kada vidim

objavljen izveštaj Ujedinjenih nacija

jekti. Amsterdam je prvi grad koji ima

kako petrovačka deponija gori, to me

o stanju naše planete i potrebi da

kružno skeniranje - u kojoj meri grad

jako zgrožava. tamo nastaju sup-

se stvari promene za 12 godina.

funkcioniše kružno u smislu usluga,

stance koje izazivaju rak, a deponija

Ovo je vrlo kratko vreme. Dakle,

otpada, energije... Dalje, veliki pioniri

je tako blizu sela. Ne zadovoljava

ovaj trend se mora proširiti na čitavu

su Škotska, Britanija, Švedska i Dan-

nikakve standarde. Selekcija otpada

Zemlju. Moj eko dizajn života je

ska, na primer Italijani su u biootpadu

je još uvek na početku i znam da je

veoma minimalističan, jednostavan

neverovatni. Od naših susednih

problem naći kupce selektovanih

i udoban. Imam sve što mi treba,

zemalja, svakako Slovenija, Austrija i

sirovina. Ovu oblast treba razvijati,

ništa mi ne nedostaje. Više vremena,

Češka.

ulagati u tehnologiju za obradu.

energije i novca ulažem u doživljaje

Drugi veliki problem, po mom

nego u stvari. I ne moraju to biti veliki

Međutim, vraćate se u Srbiju

mišljenju, jeste velika upotreba pes-

doživljaji. Dovoljna je i šetnja po šumi

na porodične odmore i susrete.

ticida. Kada čujete ljude kako kažu

s porodicom, ili piknik kod Dunava s

Pretpostavljam da i vi opažate

na ulici da su prskali „totalom”, pitam

prijateljima. Ovo nas čini bogatijim, a

situaciju u oblasti zaštite životne

se da li ovi ljudi ne razmišljaju čak ni

ne nove materijalne stvari.

sredine, ekologije, cirkularne

o svom zdravlju. Jer kada je nešto

ekonomije u našoj zemlji. Na

toksično za biljku, to je takođe otro-

Na kraju razgovor predložite pet

kakvom je nivou Srbija, a poseb-

vno za mene. To ne funkcioniše na

prvih koraka koje svako naše

no ako imamo na umu pregovore

taj način da ako ubijem jedan organi-

domaćinstvo treba da napravi da

o pridruživanju EU i Poglavlje 27?

zam, to neće uticati na red drugih.

bi iskoračilo na put ka životu bez

- U ovoj oblasti predstoji još puno

Ovi pesticidi ostaju u tlu. Potrebno

otpada.

posla. Sa svešću ljudi, zakonod-

nam je 35 godina za regeneraciju

- Počnite danas. Odaberite stvar

avstvom, procesima i s time kako

tla od jednog centimetra. Ljudi ovo

bez koje možete da zamislite život

to funkcioniše u praksi. Uvek se

čak ni ne povezuju sa pojavom raka,

i isključite je iz svakodnevnog

zgražavam nad količinom jednokrat-

kožnim i kardiovaskularnim oboljen-

korišćenja (na primer, prestanite da

nih stvari koje ovde ljudi koriste. A

jima. Ali istina je da to radimo sami.

koristite kese, zameniti ih platnenom

selektuje se tek delić otpada koji ljudi

Sami uništavamo životnu sredinu, a

torbom i vrećicama). Nastavite sutra

stvaraju. Plastika se na deponijama

životna sredina smo i mi - ljudi. Sve

sa sledećom stvari. Trenirajte svaki

raspada stotinama i hiljadama godi-

što radimo takođe će uticati na nas.

dan u malim koracima. Mi smo naš

na. Ljudi ne mogu da zamisle koliko

Na nama je da li će uticaj biti poziti-

put započeli kompostiranjem. I to

je toksična deponija za naše zdravlje.

van ili negativan.

je kod nas značio veliki korak. Tako

Deponije u Srbiji nisu izolovane na

Ali sada u Petrovcu počinje projekat

da od svakog zavisi šta će odabrati,

dnu, što je na primer zabranjeno

s biootpadima i to mi se sviđa. Davno

važno je da je jednostavno i ne odu-

u EU. U nekim zemljama deponije

sam mojoj mami kupila komposter,

zima nam komfor.

su zabranjene. Deponije ispuštaju

tako da ona već kompostira kod

Vladimira Dorčova Valtnerova/Storyteller

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Reciklaža

Njujork ima plan da se bori protiv „brzog” modnog otpada. Evo kako to radi!

Njujorčani započinju reciklažu odeće

Republic, ASOS i Zara, ohrabruje

kilograma odeće završi na

Nova faza „Putovanja” Odeće

deponijama u Njujorku. To je

- Kao kupci, znamo gde kupujemo

proda ili popravi svoje stare odevne

ekvivalentno tome da se Kipa slo-

našu odeću i znamo gde smo je

predmete i svoja iskustva objavljuje

bode ispuni odevnim predmetima

nosili, ali #WearNext se odnosi na

na društvenim medijima koristeći

440 puta.

sledeću fazu tog putovanja i odgo-

#WearNext hashtag.

Da bi se borili protiv masovnog

vara na pitanje: gde nam odeća odla-

problema otpada od odeće, modne

zi kad završimo s njom? - objašnjava

Promena modela

marke, vlasti, sakupljači, recikleri i

Francois Souchet Fashion Circular

Tokom protekle dve decenije razvio

preprodavci rade sa kampanjom

lead.

se poslovni model „brze mode”,

#WearNext za prikupljanje donacija

Do 9. juna Njujorčani mogu ostaviti

gde su brendovi i maloprodavci

iz celog grada, kako bi staroj odeći

svoju staru odeću u trgovinama i

usvojili brzi zaokret u trendovima po

dali novi život. Kampanja je deo Ellen

drugim lokacijama širom grada. A da

niskim cenama. Potrošački apetit za

MacArthur Fondacije Make Fashion

bi doniranje bilo lakše, Odeljenje za

najnovijim trendovima, uz rastuće

Circular inicijative, koja je predvodnik

sanitaciju u Njujorku stvorilo je onlajn

globalne prihode, doveo je do mun-

globalne kampanje da se uspostavi

mapu od 1.100 mesta za prikupljanje.

jevitog povećanja prodaje odeće.

kružni poslovni model za industriju

Kampanja, koja ima podršku glavnih

U međuvremenu je opao prosečan

odeće.

brendova, uključujući Gap, Banana

broj nošenja odeće pre nego što je

vake godine, 90,7 miliona

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

gradsko stanovništvo da zameni,

kupci bacaju. Procenjuje se da 73% materijala koji se koristi za izradu odeće završi na deponiji ili se spali na kraju svog života, dok je samo jedan odsto starih odevnih predmeta pretvoreno u nove. Pored problema sa otpadom, modna industrija u svojim proizvodnim procesima takođe koristi ogromne količine vode, energije i hemikalija kao što su đubriva i boje. Procenjuje se da je ukupna godišnja emisija gasova staklene bašte iz tekstilne proizvodnje u 2015. godini dostigla je 1,2 milijarde tona.

Make Fashion Circular

Inicijativa Make Fashion Circular

promoviraju korištenje starih odevnih

Aktivisti pozivaju predstavnike

promoviše poslovne inicijative koje

predmeta za izradu novih.

modne industrije da usvoje više

osiguravaju da odeća bude izrađena

Ali i potrošači imaju važnu ulogu u

etičkih i održivih praksi u izradi

od sigurnih i obnovljivih materijala,

rešavanju „brze mode” - kupovinom

odeće.

koji povećavaju nošenje odeće i

manje odeće i dužim nošenjem.

PRrEeTt pPlLAaTt IiTtEe Ss Ee!

Iskren prijatelj prirodi i čoveku

Godišn ja pret plata:

999 di za šest nara b rojeva

Udruženje „Zeleni krug” ● Banka intesa 160-930618-76 E-mail: ekolist@yahoo.com ●Telefon: 065/8880857 ● PIB:104884469 g www.ekolist.org Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Industrija

Koliko nas koštaju temelji modernog sveta? Jedan materijal transformisao je našu planetu više nego bilo koji drugi. Nije plastika, a nije ni čelik. To je beton!

podova betonom smanjila parazitske bolesti za 80%, poboljšavajući zdravlje dece, pa čak i njihove kognitivne

eton je bukvalno temelj

branu „Tri klanca” upotrebljeno je 16

sposobnosti.

modernog sveta - čak i kada

miliona kubnih metara betona. Drugo-

Ali nesumnjive prednosti betona

naši domovi nisu izgrađeni

plasirana Indija je u velikom zaostatku,

i cementa dolaze sa povećanim

od njega, oni su obično izgrađeni na

ali kako i po broju stanovnika, ali i

troškovima zaštite okoline. Proizvod-

njemu. Od škola, bolnica i poslovnih

ekonomskim pokazateljima, počinje

nja cementa je energetski intenzivna

blokova, do mostova, brana i luka,

ozbiljno da diše za vrat „ekonomskom

(krečnjak treba zagrevati do vrlo vi-

beton je svuda.

zmaju”, i ona će veoma brzo početi da

sokih temperatura), a sama hemijska

Razlozi su jednostavni - ima širok

konzumira ogromne količine betona

reakcija proizvodi ugljen-dioksid.

spektar upotrebe, dugotrajan je, jeftin

u budućnosti. Kao ozbiljnog igrača

Procenjuje se da je cement odgo-

i jednostavan za proizvodnju od lako

u ovoj trci treba imati u vidu i podsa-

voran za osam odsto globalnih emisija

dostupnih i jeftinih sirovina. Njegovi

harsku Afriku.

gasova staklene bašte, pre svega CO2.

sastojci su samo agregat, voda i ce-

Beton i cement su takođe temelji za

Drugi način gledanja na to je da, ako bi

ment. Različitim mešavinama dobi-

ogroman deo ekonomske aktivnosti,

industrija cementa bila zemlja, imala bi

jamo beton raznih osobina i namene -

stvarajući radna mesta i formirajući te-

treću najvišu emisiju ugljenika u svetu,

danas najkorišteniji materijal na planeti.

melj za infrastrukturna poboljšanja koja

iza Kine i SAD-a.

Prvi put otkriven u drevnom svetu.

pokreću rast i razvoj. Čak se i procenju-

Postoje i drugi „ekološki troškovi”.

Rimljani su koristili beton za izgradnju

je da bi zamena svih svetskih zemljanih

Beton je žedan: on je odgovoran

struktura kao što su Panteon i Koloseum koji i danas, 2.000 godina kasnije odolevaju zubu vremena. Količine cementa i betona koje sada koristimo teško je pojmiti. Svake godine proizvodimo više od četiri milijarde tona cementa, od čega se većina koristi za izradu betona. U kontekstu, procenjuje se da je u poslednjih 60 godina proizvedeno samo osam milijardi tona plastike. Takođe, svake godine koristimo ga sve više. Samo Kina svake tri godine koristi više cementa nego što su to činile SAD tokom čitavog 20. veka. Kina je odgovorna za više od polovine globalne proizvodnje cementa i dom je najveće betonske konstrukcije ikad napravljene. Za 40

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Vodeći proizviđači cementa od 2012. do 2017. u milionima tona

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma „Oblikovanje budućnosti građevine: proboj u razmišljanju i tehnologiji”, preuzmite na ovom linku: za devet odsto globalne upotrebe

isto vreme industrija se i dalje brzo širi -

biti pronalaženje ravnoteže između

industrijske vode, a do 2050. godine

proizvodnja je na putu da premaši pet

smanjenja emisija i zadržavanja sves-

75% betona će biti proizvedeno u

milijardi tona godišnje, a ogroman je

tranosti i niskih troškova, što „portland

regijama koje pate od „vodenog

broj ljudi koji i dalje žive u sirotinjskim

cement” čini tako popularnim materi-

stresa”. Dalje, prašina sa gradilišta i

četvrtima bez adekvatnog smeštaja i

jalom.

fabrika je glavni faktor koji doprinosi

infrastrukture.

Recikliranje betona i projektovanje

zagađenju vazduha u nekim zemljama.

To je težak zadatak, ali ne i nemoguć.

zgrada i objekata koji ga koriste

Potražnja za pojedinim vrstama peska

Izveštaj Komisije za energetske tranzici-

efikasnije će takođe igrati ključnu

(koja se koristi kao agregat) dovodi

je jasno pokazuje da je postizanje neto

ulogu u svakoj uspešnoj strategiji, kao

do uništavanja plaža, jezera i rečnih

emisije CO2 do sredine veka tehnički i

i korištenje obnovljive energije za peći.

korita. Zemljište koje je popločano

finansijski moguće. Ali, to će zahtevati

Ali tehnički izazovi mogu izgledati

apsorbuje manje vode, tako je sklonije

kombinaciju ambicioznih politika od

lako u poređenju sa političkim. Kao

poplavama i uništava ekosisteme koji

strane vlada, ubrzane inovacije unutar

što je navedeno u izveštaju Svetskog

podržavaju veći biodiverzitet.

industrije i ulaganja svih strana.

ekonomskog foruma „Oblikovanje

Smanjenje štete koju beton i cement

Izazov za naučnike jeste da razviju

budućnosti građevine: proboj

imaju na životnu sredinu biće od

oblike cementa koji su manje ener-

u razmišljanju i tehnologiji”,

ključnog značaja ako svet ima nameru

getski intenzivni i koriste tehnologije

građevinska industrija je sporije us-

da ispuni ciljeve postavljene Pariskim

za „hvatanje” CO2 kako bi se smanjile

vajala nove tehnologije i prilagodila

sporazumom o klimi, a to znači da

stvarne emisije iz samog procesa.

se drugim sektorima. Međutim,

se smanje emisije štetnih gasova i

Danas je većina betona napravljena od

postoji mogućnost da će čak i male

ograniči globalno zagrijavanje na

nečega što se zove „portland cement”,

promene napraviti dramatičnu razliku.

manje od 2°C. Industrija cementa i be-

koji je razvijen još sredinom 19. veka u

A nagrade će biti materijali koji mogu

tona će morati da smanji svoje emisije

Engleskoj. Istraživanja o alternativama

oblikovati naš svet, bez troškova na

za najmanje 16% do 2030. godine. U

imaju različit stepen uspeha: ključ će

račun planete.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

zagađenja

U rekama nisu opasne samo hemikalije, nego i njihov miks Dobar hemijski status ima tek nešto više od trećine evropskih reka i jezera...

Izveštaj daje pregled informacija o zagađivačima čije se prisustvo meri kod utvrđivanja kvaliteta vode

ovi izveštaj Evropske

vode dale su rezultate, ponajvše

u skladu sa Okvirnom direktivom

agencije za životnu sred-

zahvaljujući propisima EU, ocenjuje

o vodi i takođe navodi neke od na-

inu (EEA) ukazao je da,

se u izveštaju EEA “Hemikalije u

jnovijih tehnika za procenu kvaliteta

uprkos uspešnom rešavanju prob-

evropskoj vodi”.

vode.

lema sa najopasnijim hemikalijama

Ipak, borba protiv žive i bromiranih

Hemikalije su deo svakodnevnog

u vodi, treba obratiti veću pažnju na

usporivača plamena, kao i još

života ali neke od njih predstavljaju

opasnost od “efekta koktela” odnos-

mnogo opasnih hemikalija koje

opasnost za biljke i životinje koje

no mešanja različitih hemikalija čija je

nisu prioritet za monitoring u sklopu

žive u vodi, životinje koje ih jedu i

koncentracija u evropskim jezerima,

Okvirne direktive o vodi EU, i dalje je

ljude. Do površinske vode hemikalije

rekama i drugoj površinskoj vodi

izazov.

stižu na različite načine - mogu da

pojedinačno gledano mala. Dobar

Cilj izveštaja je da se bolje shvati

budu ispuštene u vazduh i zatim se

hemijski status ima tek nešto više od

koje hemikalije i dalje predstavl-

u vidu kiše ili prašine vrate na tlo ili ih

trećine evropskih reka i jezera.

jaju značajnu opasnost po životnu

direktno ispuštaju u vodu industrija,

Poslednjih decenija aktivnosti

sredinu, posebno kada su prisutne

gradske fabrike za preradu vode ili

usmerene na smanjenje količine i

u vodi, kao i kako da se unapredi

poljoprivredni sektor.

sprečavanje nekih od najopasnijih

kontrola da se njihova koncentracija

Već godinama se zna da neke he-

hemikalija da nađu put do evropske

smanji na najmanju moguću meru.

mikalije, poput metala ili postojanih

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

organskih zagađivača kao što je pes-

reke i drugu površinsku vodu.

hemikalija i unapređenje kontrole sa

ticid lindan, predstavljaju opasnost.

Najveće su bojazni od mikro

ciljem da se pravovremeno preduzi-

Međutim, konstantno se pojavljuju

zagađivača i tzv. efekta koktela gde

maju odgovarajuće mere radi bolje

i nove hemikalije koje predstavljaju

pojedinačne hemikalije koje mogu

zaštite od različitih izvora zagađenja.

opasnost, poput nekih pesticida i

biti prisutne u bezopasnoj količini

Raniji izveštaj o stanju vode EEA, ob-

lekova, pojedinačno ili u kombinaciji.

u kombinaciji odosno mešavini

javljen sredinom 2018, pokazao je da

mogu da budu opasnost po zdravlje.

samo 38% kontrolisanih jezera, reka

Efekat koktela

Hemikalije u površinskoj vodi mogu

i druge površinske vode ima dobar

Za mnoge supstance navedene

da se mešaju sa mineralnim solima

hemijski status, bez koncentracije

u Okvirnoj direktivi o vodi, poput

i organskim komponentama, kao i

supstanci veće od predviđenog

kadmijuma, olova, nikla i pesticida

nutrijentima iz kanalizacije, odvoda iz

ekološkim standardima kvaliteta EU.

kao što su simazin i hlorfenvinfos,

poljoprivrede i druge otpadne vode.

U većini članica EU samo nekoliko

evropske mere za sprečavanje

Hemikalije koje stižu do vode iz

supstanci doprinosi lošem hemi-

ispuštanja u životnu sredinu dovolj-

vazduha doprinose tom miksu. U

jskom statusu. Ističe se živa koja je

no su efikasne i znatno su smanjile

izveštaju se navodi da je u uzorcima

nekada naveliko korišćena u proiz-

njihovo prisustvo u vodi. Međutim,

vode otkriveno nekoliko stotina

vodnji termometara, baterija i bojica.

u izveštaju EEA ukazuje se na brojne

organskih hemikalija u maloj kon-

Živa se i dalje otkriva u uzorcima

druge hemikalije prisutne u životnoj

centraciji ali nivo opasnosti koje one

vode a njen vodeći izvor danas je

sredini i ističe da je potrebno više

nose nije dovoljno poznat.

atmosfersko zagađenje iz elektrana

informacija i znanja da bi se utvrdilo

Stručnjaci se u izveštaju zalažu

na ugalj.

da li predstavljaju opasnost za jezera,

za bolje izveštavanje o emisijama

Izvor: EURACTIV.rs

Besplatni outdoor magazin za aktivan život. PDF izdanje. Planinarenje, alpinizam, biciklizam, priroda, outdoor, ekologija, fotografija... Izlazi dvomesečno.

Prijavite se na mailing listu:

www.mojaplaneta.net Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

zagađenja

Nivo metana se povećava - a naučnici nisu sigurni zašto Ovaj, drugi najznačajniji gas staklene bašte, zadaje muke nauci. Prvo je njegov nivo stagnirao, a sada naprasno ponovo počinje da raste...

ivo metana je prestao da raste pre 20 godina. To je bila velika prekretnica

u borbi protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja jer je metan drugi najznačajniji gas staklene bašte. Ali sada su ti nivoi u porastu, preteći da ugroze ciljeve Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine. Koraci za ograničavanje rastućih

Dežurni krivci?

globalnih temperatura na samo 2°C

Najneugodniji deo ovog scenarija

najviše koncentracije zabeležene

iznad predindustrijskih nivoa zahteva-

je da je sasvim nejasno šta je uzrok

su u tropima i srednjim geografskim

ju zajednički napor međunarodne

povećanja nivoa metana.

širinama (između 30 i 60 stepeni)

zajednice. Od podizanja svesti

severne polulopte. Objašnjenja za

građana do ulaganja u „zelenu

Pad i uspon metana

ovo povećanje nisu bila odmah

industriju” i ograničavanje upotrebe

Godine 1984., koja je prva godina sa

očigledna. Prema radu objavljenom

fosilnih goriva, postignut je određeni

pouzdanim podacima o nivoima met-

u Global Biogeochemical Cycles:

napredak. Ali sa zabrinutošću zbog

ana, u atmosferi je detektovano 1.645

„Mogući uzroci promene uključuju

rasta proizvodnje električne energije

µg/L gasa. Naučnici mere njegovu

povećanje emisija, uz promenu rela-

iz uglja u Kini i Indiji, kao i zbog od-

koncentraciju posmatrajući prosečni

tivnih udela ulaznih izvora, ili sman-

luke SAD da se povuku iz sporazuma,

molarni deo metana u udaljenom

jenje uništavanja metana, ili oboje.”

nema mesta za zadovoljstvo. Čak i

graničnom sloju Zemljine atmosfere.

Dosta neodređeno objašnjenje, ako

najsnažnije inicijative poklonicima

Između 1984. i 2006. godine ona je

nas pitate. Ukratko, uzroci povećanja

„pariskog cilja” dobile su udarac

rasla umereno. Međutim, do 2017.

metana nisu u potpunosti shvaćeni.

ispod pojasa.

godine ona je dostigla godišnju

Može biti da se u atmosferu ispušta

Dok su svi bili usredsređeni na

globalnu srednju vrednost od 1.850

više metana - što dovodi do pitanja

borbu protiv ugljen-dioksida, nivoi

µg/L, što predstavlja porast od oko

odakle dolazi. Ili je inherentna

atmosferskog metana - koji su se

75 µg/L u periodu od 2007. do 2017.

sposobnost atmosfere da se sama

smanjili i stabilizovali - počeli su

godine.

očisti mogla biti kompromitovana.

da se uznemirujuće povećavaju.

Dok je taj rast registrovan širom sveta,

Ako je to u pitanju: zašto i zbog čega?

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Jedan od autora ovog izveštaja,

Atmosferski pritisak

Euan Nisbet, naučnik iz Royal Hol-

Gorući problem može biti povezan

loway, Univerziteta u Londonu,

sa atmosferskom oksidacijom. Prema

rezimirao je: „Dešava se nešto veoma,

Ronaldu Prinnu, profesoru na MIT-u,

veoma zabrinjavajuće.” Voleli bismo

većina tragova gasova koji pronalaze

da je bio malo precizniji...

svoj put u Zemljinu atmosferu se eliminišu procesom samočišćenja

Uzrok i posledica

koji pokreću hemijske reakcije u

Krave, ovce i koze imaju nekoliko

vazduhu. Ovaj proces je poznat kao

zajedničkih stvari. Kao najčešće

oksidacioni kapacitet atmosfere:

gajena stoka, jedinki ovih vrsta ima

uključuje ozon i slobodni radikal koji

dosta - oko 1,4 milijarde krava, više

se naziva hidroksil.

od milijarde ovaca i više od 950

Setite se da pomenuti Nisbet i

miliona koza.

njegovi koautori pišu da je jedno od

Još nešto što im je zajedničko je da su

mogućih objašnjenja za nivo met-

svi preživari. To znači da imaju složen

ana veći od očekivanog smanjenje

digestivni trakt u kojem se teško var-

„... oksidativnog kapaciteta - snage

ljiva hrana - poput trave i drugih celu-

čišćenja - atmosfere”.

loznih materijala - fermentira, ponovo

Glavna briga sa kojom se suočava

obrađuje u ustima i još jednom

klimatološka zajednica i oni koji su

fermentira. Digestija celuloze, između

odgovorni za stabilizaciju rastućih

ostalog, proizvodi metan.

globalnih temperatura jeste da je

Globalna potrošnja mesa je u po-

povećanje nivoa metana od 2007.

rastu. Zbog toga su se povećale

godine bilo sasvim nepredviđeno.

populacije životinja koje se uzgajaju

Prema tome, ono nije bila uključeno

za proizvodnju mesa, što je dovelo

u scenarije i projekcije nivoa gasova

do neizbežnog buma u proizvod-

staklene bašte kada su postavljeni

nji metana. Uzlazni trend u ishrani

ciljevi Pariskog sporazuma. Ako

na biljnoj bazi može oduzeti malo

metan nastavi da raste istom sto-

toplote iz rasta industrije mesa i njenih

pom, može potpuno poništiti ciljeve

problematičnih nusproizvoda, ali

sporazuma iz Pariza. Svi ovi podaci

da li će to biti dovoljno? Nije mnogo

daju dosta materijala za brigu, ako

verovatno.

nas pitate...

Atmosferski metan (CH4) raste alarmantnom brzinom

cirkularna ekonomija

Cirkularna ekonomija u poljoprivrdnoj proizvodnji Prema definiciji i principima cirkularne ekonomije, održivost se zasniva na maksimalnom i racionalnom krišćenju resursa...

d poslednje industrijske revolucije, privredne delatnosti se posmatraju

kao proces koji podrazumeva eksploataciju dostupnih prirodnih resursa, njihovu preradu, oblikovanje u finalne ili poluproizvode, distribuciju i upotrebu i, konačno, odlaganje. Takav model privređivanja je prepoznat kao „linearni model privrede”, u kojoj glavna paradigma glasi: uzmi – napravi/koristi – odloži. Sa napretkom društva i povećanjem standarda, koji se danas meri stopom BDP-a, paralelno raste i upotreba prirodnih resursa i energije. Dakle, u linearnom modelu ekonomije, nakon isteka „životnog

nom krišćenju resursa. Jednostavno

stvaranja. Dakle to su proizvodi koji

veka” proizvoda, on se dugo vremena

rečeno, cirularna ekonomija je

su napravljeni kako bi njihov vek

odlagao na deponije.

buduća ekonomija, a posledica je

upotrebe bio dug, proizvodi koji su

rastućih potreba čovečanstva koje

održivi i teže da nemaju negativan

Pojam cirkularne ekonomije sa aspekta agrarne proizvodnje proizvodnje

moraju postati što održivije, kao bi

uticaj na životnu sredinu. Oni mogu

se očuvali prirodni resursi.

biti popravljani, redizajnirani ili

Principi cirkularne ekonomije se

reciklirani i na taj način ono što je u

zasnivaju na takozvanom regenera-

njih uloženo u vidu resursa, materi-

Cirkularna ekonomija je zadnjih go-

tivnom sistemu upotrebe proizvoda.

jala, energije ili pri upotrebi, nema

dina postala posebna ekonomska

U njih su minimalno uloženi resursi,

negativan uticaj na životnu sredinu i

praksa. Prema definiciji i principima

energija, imaju minimalnu otpadnu

ekosisteme.

cirkularne ekonomije, održivost se

vrednost, kao I smanjenu emisiju

Korišćenje resursa u poljoprivredi

zasniva na maksimalnom i racional-

štetnih gasova u toku njihovog

je naročito značajno kroz principe

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

pojam. Javnost se tek upoznaje sa principima i primerima ovog progresivnog pristupa. Ono što je sigurna činjenica je potencijal razvoja cirkularne ekonomije u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije velik, jer je podizanje infrastrukture u poljoprivredi u toku, uz pomoć predpristupnih fondova Evropske Unije, kao i nacionalnim programima. U tom smislu ključnu ulogu imaju nacionalni standradi i propisi koji se tiču zaštite životne sredine i kontrole proizvodnje, koji moraju biti usaglašeni sa principima cirkularne ekonomije. Obzirom da ovim dugim tranzicionim promenama imamo obavezu da rekonstrujišemo i pravni sistem naše zemlje, ovo može biti ključni momenat za usvajanje novih vrednosti koji će biti obavezne i propisane, te nas odvesti korak ispred ostalih zemalja u okruženju u pogledu primene principa cirkularne ekonomije.

Primena principa zaštite životne sredine u poljoprivredi Kako bismo došli do efikasnih pravnih regulativa moramo kao cirkularne ekonomije iz više razloga.

privrede u cirkularne ekonomske

pojedinci shvatiti šta one regulišu,

Prvi i osnovni je činjenica da je

principe je taj da poljoprivreda sama

odnosno biti dosledni njenih

poljoprivredna proizvodnja jedan

po sebi daje proizvode za koris-

primena,kako bismo imali prave

od najvećih zagađivača na planeti.

nike i proizvode koje koriste druge

rezultate. U tom smislu velike su

Zapravo, delatnosti i tehnologije

industrije, bilo da ostaju u domenu

razlike u shvatanju uticaja poljo-

koje se primenjuju u poljoprivrednoj

poljoprivredne proizvodnje u ne-

privrede u različitim područjima

proizvodnji, od koriščenja hemijskih

kom drugom proizvodnom sektoru.

Srbije. Savesna upotreba svih

sredstava u povrtarstvu, voćarstvu i

Dakle, poljoprivreda je vrlo pogod-

hemijskih preparata, uključujući i

ratarstvu, pa sve do emisije metana

na za prevođenje u principe cirku-

veštačka đubriva, moraju biti imper-

u stočarskoj proizvodnji predstavl-

larne ekonomije, odnosno većim

ativ svih proizvoača, ne samo zbog

jaju izvore velikog dela zagađenja

delom svojih proizvodnih tokova

prinosa koje su sezonska katego-

voda, zemljišta i vazduha.

ona i funkcioniše na taj način.

rija, već zbog budućeg planiranja

Drugi bitan razlog uvođenja poljo-

Cirkularna ekonomija u Srbiji je novi

proizvodnje, a u krajnjem rezultatu i

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

cirkularna ekonomija

Pored primene inovacija, značajne promene su se desile i u standardizaciji poljoprivredne proizvodnje u svim sektorima.

očuvanju resursa i životne sredine.

je jako teško eliminisati greške, čak i

Korišćenje energije u poljoprivredi,

Poljoprivreda kao delatnost vrlo

u ciklusima koji su uspostavljeni po

naročito energije iz fosilnih goriva

negativno uticajna na životnu

propisu, jer ukoliko se u blizini istih

je na veoma visokom nivou. Stoga

sredinu upravo zbog kruženja

nalaze nesavesni proizvođači, vrlo

treba intezivno uspostavljati nova

zagađujućih materija kroz ceo

je verovatno da će posledice takvog

rešenja i tehnologije, koja će zamen-

proizvodni sistem od zemljišta,

delovanja osetiti svi u okolini. Zbog

iti postojeća i na taj način ostvariti

izvorišta, kroz lanac ishrane, sve

toga je vrlo bitno uspostaviti sistem

značajne uštede resursa i smanjiti

do čoveka. Sistem proizvodnje u

i kontrolu korišćenja svih inputa,

negativne uticaje i emisije.

poljorivredi je vrlo integrisan po

kao i poštovanje principa cirkularne

U skladu sa potrebama, poslednjih

svim sektorskim proizvodnjama, pa

ekonomije.

godina se vrše napori u naučnim

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Upotreba prirodnih resursa kao što su zemljište i voda u poljoprivrednoj proizvodnji je neophodno, ali i neracionalna upotreba upravo ovih resursa ima veoma značajne negativne posledice na životnu sredinu i dobrobit organizama. Upotreba vode, kao resursa je ogroman problem i racionalizacije su neminovne u svakom obliku organizovanja, u zatvorenim i otvorenim sistemima, u hidroponijama ili klasičnim zasadima, a za šta postoje šeme upotrebe, kao i sitemi koji racionalizuju potrošnju. Principi cirkularne ekonomije su primenjivi naročito pri udruživanju poljoprivrednih proizvođača, odnosno ciklusa, što je svojstveno za manje procese proizvodnje, jer na taj način svi učesnici koriste resurse i materijale što daje udruženju ili zadruzi održivi koncept. Nažalost, u Srbiji je veoma teško poslovati po principu udruživanja kroz zadruge ili druge oblike organizovanja poslovanja, iz velikog broja razloga. Međutim, ovaj poslovni model nije nemoguć, ali je neophodno da se proizvođačima daju prave informacije, kako bi se uvidele sve prednosti udruživanja. Vrlo je bitno da se u sektoru poljoprivredne proizvodnje, kao i prerade primarnih poljoprivrednih proizvoda intezivno radi na cirkukrugovima kako bi se došlo do što

svim sektorima. Primenom standar-

laciji resursa i materijala, jer sa

boljih rešenja, a u skladu sa tim se

izovanih proizvodnih ciklusa, sman-

povećanjem broja stanovništva,

izdvajaju znatna sredstva usmerena

juju se rizici i izdaci, što je takođe

raste i potreba za hranom, što daje

na istraživanje i inovacije u poljo-

bitna prepreka u održivosti konven-

dodatan podstrek za iznalaženje

privrednoj proizvodnji. Pažnja je

cionalne poljoprivredne proizvodnje.

rešenja koja koriste resurse na

posebno usmerena na inovacije u

Velike količine organskih otpada su

najbolji mogući način. Naš zadatak

fitomedicini i obradi zemljišta.

još jedna stavka koji poljoprivredu

je da ono što od Planete uzmemo

Pored primene inovacija, značajne

mogu učiniti bližom održivosti, jer

planeti i vratimo, jer nismo mi-

promene su se desile i u standardi-

takvi otpadi mogu biti korišćeni u

potrebni njoj, nego ona nama.

zaciji poljoprivredne proizvodnje u

proivodnji komposta ili glistenjaka.

Ana Svilar

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Poljoprivreda

Održivost od njive do trpeze

Budućnost održive poljoprivrede su mala srednja poljoprivredna gazdinstva...

vropska Zelena fondacija, u

Tribinu je otvorila Žaklina Živković iz

većina posmatra održivost kroz

saradnji sa udruženjima „U

GAJP-a koja je navela da dominant-

ekološki aspekt, dok se zapostavlja

mreži” i Grupom za analizu

ni prehrambeni sistemi i industrijska

ekonomski, koji je za njega lično

i kreiranje javnih politika (GAJP)

poljoprivreda uzrokuju degradaciju

najbitniji.

organizovala je 4. marta, u tribinskoj

životne sredine i ubrzavaju klimat-

- Danas živimo u neoliberalnom

sali Kulturnog centra Grad u Beo-

ske promene, uzrokuju ekonomske

ekonomskom sistemu, u kome je

gradu, tribinu „Ekološka i pravedna

poteškoće za male poljoprivrednike,

nemoguće govoriti o pravednom

proizvodnja hrane”. Govornici, Stela

negativni uticaj na zdravlje i nebez-

sistemu proizvodnje hrane jer

Strsoglavec iz Centra za održivi

bednu hranu za mnoge.

pet stotina svetskih korporacija

razvoj i obrazovanje – Educa Hu-

- Budućnost leži u agroekološkoj

kontrolišu celi lanac proizvodnje

mana, Saša Petrović iz Ama Centra

paradigmi, zasnovanoj na fun-

od semena pa do hrane koju mi

za negu čoveka i prirode i Ana

damentalno različitim odnosima

kupujemo u supermarketima. Važno

Svilar iz Green Mind Consulting su

između poljoprivrede i životne sredi-

je podržati male proizvođače hrane,

razgovarali na temu poljoprivred-

ne, između prehrambenih sistema i

jer po nekim studijama oni proiz-

nih javnih politika Srbije i EU, kao i

građana - rekla je Živković.

vode 70% hrane u svetu, dok 80%

agroekološkom pravcu kao alterna-

Diskusija je započela pitanjem šta je

dobiti ide velikim korporacijama, a

tivi industrijskoj proizvodnji hrane.

za govornike održiva poljoprivreda.

samo 20% ide malim proizvođačima.

Razgovor je moderirala Violeta

Saša Petrović je rekao da kada se

Jasno je da mi onda ne možemo go-

Jovanov Peštanac.

govori o održivosti poljoprivrede,

voriti o pravednoj proizvodnji hrane.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Iz tog razloga je potrebno je raditi na

bismo opstali moramo da proizvodi-

kako ne bi bilo gladnih, a čitava

redistribuiranju dobiti unutar celog

mo hranu.

planeta proizvodi i više nego što

lanca vrednosti. Dakle za početak

- Kako ćemo proizvoditi hranu to

nam je potrebno hrane, ali se radi

je najvažnije razumeti ekonomsku

zavisi od nas. I podatak da manji

o lošoj raspodeli. Mi smo sada u

strukturu sistema proizvodnje

proizvođači pokrivaju većinu naših

poziciji gde moramo da istaknemo

hrane, kako bi govorili i o ekonom-

potreba, govori da svi mi možemo

svoje specificnosti, da pronađemo

skom i o ekološkom aspektu proiz-

da proizvedemo hranu koja nam je

tačke spajanja sa evropskim poljo-

vodnje hrane - istakao je Petrović.

potrebna. Održivost podrazumeva

privredim politikama, a da odbijemo

Stela Strsoglavec je naglasila da su

i štednju resursa, a ono sto sam ja

sve ono što smatramo da će loše

dva prioriteta na delu, jedan je brza

zapazila u svom radu jeste da se

uticati na razvoj naše poljoprivrede -

i laka zarada, a drugi održiva proiz-

resursi uopšte ne štede - rekla je Ana

zaključila je Strsoglavec.

vodnja hrane.

Svilar.

Saša Petrović je ukazao na prakse

- Kada imate dva tako različita cilja,

Na tribini se razgovaralo i o Evrop-

koje postoje u državama EU.

onda imate i dva potpuno različita

skoj poljoprivrednoj politici.

- Naveo bih samo primer Nemačke,

sredstva. Industrijska proizvodnja

- Evropska poljoprivredna politika

na koju mi često želimo da se

hrane teži bržoj i lakšoj zaradi i u tom

nije savršena, ali je postavljena tako

ugledamo. Upravo u Nemačkoj

slučaju dolazi do upitnog kvaliteta

da doprinese razvoju ruralnih oblasti

se dešavaju protesti malih poljo-

hrane i ostavlja se po strani uticaj

i podizanja kvaliteta života u tim

privrednih proizvođača, koji se

na životnu sredinu. U tom slučaju

sredinama. Evropa već ima iskustva

bune protiv industrijske proizvodnje

ekonomski faktor je primaran,

sa intenzivnom poljoprivredom, i oni

hrane i protiv nepravedne distribuci-

društveni faktor je samo posledica,

su uvideli negativne posledice na

je subvencija. U Nemačkoj 80%

a ekološki faktor je potpuno zapos-

životnu sredinu i sada se podstiču

subvencija odlaze velikim industri-

tavljen. Održiva proizvodnja hrane

veliki proizvođači da jedan deo

jskim proizvođačima hrane, tako da

predstavlja sklop ekonomskog,

svoje zemlje ne obrađuju, već da je

ni u Nemačkoj nije sjajna situacija.

društvenog i ekološkog razvoja. I

ostave zaparloženu - rekla je Stela

U Hrvatskoj jedan podatak najbolje

kada se danas pitamo da li je nešto

Strsoglavec.

oslikava to stanje pre i posle EU.

održiva ili neodrživa proizvodnja

Ona je navela da u Srbiji donosioci

Hrvatska je pre ulaska u EU proiz-

hrane, trebamo prvo sagledati na

odluka i dalje intenzivnu poljo-

vodila 70% hrane za zadovoljavanje

koji način je ta hrana proizvedena -

privredu vide kao jedini vid poljo-

domaćih potreba, a uvozila 30%.

naglasila je Strsoglavec.

privredne proizvodnje.

Dok je danas kada smo već šest

Ana Svilar kaže da je poljoprivreda

- Intenzivna proizvodnja se pravda

godina u EU to stanje obrnuto, sada

ono od čega svi zavisimo, a kako

izgovorom da se proizvodi hrana

uvozimo 70%, a proizvodimo 30% za

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Poljoprivreda

Italija ima duboku ukorenjenu kulturu direktne saradnje poljoprivrednika i potrošača. U toj državi postoje grupe za solidarnu razmenu, to su potrošačke zadruge u kojoj grupa građana direktno kupuje od proizvođača bez posrednika.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

domaće potrebe. Dakle EU donosi nove prilike za finansiranje, odnosno subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, ali u tim uslovima i dalje mali proizvođači ne mogu da pariraju velikim industrijskim proizvođačima. Zato je važno prvo govoriti o ekonomskom sistemu u kome živimo, kako bismo prvo shvatili, a kasnije i nudili neka rešenja - smatra Petrović. Da pokaže da postoje i dobri primeri, Saša Petrović navodi slučaj iz Italije. - Italija ima duboku ukorenjenu kulturu direktne saradnje poljoprivrednika i potrošača. U toj državi postoje grupe za solidarnu razmenu, to su potrošačke zadruge u kojoj

poljoprivredu, jer upravo zeleni

Temske” koje se bori za očuvanje

grupa građana direktno kupuje

kriterijumi pospešuju mogućnost

reka u ovom zaštićenom prirodnom

od proizvođača bez posrednika.

dobijanja nekih sredstava. Ono što

području spremila je zajedno sa

Proizvođači na taj način dobijaju sig-

se od nas očekuje kroz poglavlje

članovima i članicama GAJP večeru

uran plasman na tržište. Većina tih

27 pridruživanju EU jeste formiranje

nazvanu „Ukusi Stare planine” od

proizvođača je organska proizvodn-

zelenog fonda čija sredstva će

autentičnih sastojaka.

ja tako da potrošači dobijaju jeftinije

moći da koriste i poljoprivredni

- Zlatne ruke Temske imaju 30 žena

kvalitetne proizvode nego što su na

proizvođači - zaključila je Svilar.

članica. Na Staroj planini su žene

tržištu - objasnio je Petrović.

Svi govornici su naglasili da su

napravile udruženje, kako bi se

Kao konsultant za pretpristupne

okosnica održive poljoprivrede male

same edukovale, i posećivale razne

fondove EU za poljoprivredu

sredine poput Stare planine, čitava

manifestacije na kojima možemo da

(IPARD) Ana Svilar je navela da

jugoistočna Srbija, sve ruralne

se predstavimo. Ne postoji manifes-

je potrebno da se institucije više

sredine. Sva ona mala gazdinstva

tacija na kojoj mi nismo dobile neku

bave savetovanjem i pomaganjem

koja mogu da nastave da proiz-

nagradu. Videćete večeras na večeri

poljoprivrednika u smislu šta i kako

vode onako kako sada proizvode,

da su sastojci koje mi koristimo pot-

treba proizvesti, a da se manje bavi

ali da porade na udruživanju, na

puno organski, to su npr. pečurke

razvijanjem semenske industrije ili

proširenju svojih aktivnosti, promoc-

koje smo mi lično ubrale i smatram

industrije pesticida.

iju proizvoda kroz seoski turizam,

da je važno da se te prakse podrže i

- Poljoprivredni proizvođači jesu

uspostavljanje kontakta sa lju-

razvijaju - poručila je Minja Nikolić.

spremni za EU, ali nisu dovoljno in-

dima iz urbanih sredina, kako bi im

Tribina i večera organizovane su od

formisani kako treba implementirati

omogućili kupovinu tih proizvoda u

strane Evropske Zelene fondacije

stavke koje IPARD program prop-

gradovima, a da to nije kupovina u

uz podršku Udruženja „U mreži” i

isuje. Srbija treba da iskoristi svoju

super marketima.

Grupa za analizu i kreiranje javnih

poziciju, jer i EU kod nas vidi poljo-

Nakon tribine usledila je večera

politika, uz finansijsku podršku

privredu kao primarnu delatnost,

uz druženje u prostoru Kulturnog

Evropskog parlamenta za Evropsku

a kasnije i prerađivačku delatnost.

centra Grad. Minja Nikolić, aktiv-

Zelenu fondaciju.

IPARD svakako podržava zelenu

istkinja iz Udruženja „Zlatne ruke

Violeta Jovanov Peštanac

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Pčelarstvo

Kako bez pčela?

U martu je trajala javna kampanja „Mesec zaštite pčela”...

Opasnost od izumiranja pčela

Pčelarstvo je opterećeno značajnom

Izumiranje pčela za našu zemlju značio

rešavanje pitanja trovanja s obzirom na

bi direktan ekonomski gubitak od 148

to da je za pomeranje košnica iz zone

avez pčelarskih organizacija

miliona evra godišnje, rekao je povo-

zaprašivanja potrebno pribaviti niz odo-

Srbije (SPOS), Nacionalna

dom početka kampanje predsednik

brenja, kaže izvršna direktorka NALED-

alijansa za lokalni ekonomski

SPOS-a Rodoljub Živadinović. On je

a Violeta Jovanović. Takođe, problem

razvoj (NALED), Republički sekre-

istakao da su pčele najbolji pokazatelj

je i manjak kapaciteta u inspekcijama

tarijat za javne politike uz finansijsku

bezbedne životne sredine za čoveka

nadležnim za pčelarstvo, a kada do tro-

podršku Američke agencije za

jer mogu da žive samo u zdravom i

vanja dođe trošak dokazivanja putem

međunarodni razvoj (USAID) u martu

čistom okruženju. Sa pčelama nestala

analiza pada na pčelare zbog čega

su realizovali javnu kampanju „Mesec

bi i kvalitetna, zdrava hrana, podsetio

većina odustaje od daljeg postupka.

zaštite pčela”.

je Živadinović.

U Srbiji oko 20.000 pčelara uzgaja 1,3

„Mesec zaštite pčela” se organizuje

Do trovanja pčela najčešće dolazi

miliona pčela koje godišnje proizvedu

u okviru četvorogodišnjeg Projekta

usled prakse zaprašivanja krpelja i

7.000 tona meda. Dešavalo se da

javno-privatnog dijaloga. Cilj je da se

komaraca iz vazduha ili neodgovorne

usled trovanja fond pčela padne i za

svi koji se bave pčelarstvom i poljo-

upotrebe pesticida u poljoprivredi, od

petinu godišnje. Proizvodnja meda

privredom, zaštitom životne sredine

kojih su mnogi nedozvoljeni i nabav-

pala je za dve godine - od 2015. do

ili su na drugi način zainteresovani za

ljeni na crnom tržištu.

2017. godine - sa 12.000 tona na

temu, uključe u javno-privatni dijalog i

Cilj kamanje je da se kroz unapređenje

7.000 tona.

ukažu na probleme, izazove i moguća

regulatornog okvira, jačanje kapaciteta

rešenja u borbi protiv trovanja pčela.

inspekcija, edukaciju poljoprivred-

Javne konsultacije u ovoj oblasti

nika, privrede i lokalnih samouprava o

Naš svaki treći zalogaj zavisi od pčela

obeležiće okrugli stolovi u Beogradu,

opasnostima korišćenja pesticida, do-

Prvi okrugli sto, kojim je zvanično

Novom Sadu i Čačku.

prinese očuvanju pčelinjih zajednica.

otpočela kampanja „Mesec zaštite

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

birokratijom koja onemogućava

Pored okruglih stolova, svi zainteresovani za temu mogu poslati predloge rešenja i ocenjivati već pristigla, putem sajta: www.jpd.rs pčela”, pod sloga-

On je ukazao da raduje

nom „Čuvanjem pčela

činjenica da imamo refer-

čuvamo sebe” održan je

entne asocijacije i saveze,

5. marta u Palati Srbija u

kako na republičkom, tako

Beogradu. Skup je okupio

i na pokrajinskom nivou,

pčelare, poljoprivrednike,

koje su posvećene raz-

stručnjake iz oblasti zaštite

voju pčelarstva, a poseb-

bilja i zaštite životne sredi-

no je ukazao i na težnju

ne, predstavnike resornih

Sekretarijata da pomogne

institucija i medije.

u saradnji između poljo-

Pčele oprašuju više od

privrednika i pčelara jer je,

80% biljaka koje koristimo

prema njegovim rečima,

u ishrani, a od njih zavisi

neophodno da komuni-

naš svaki treći zalogaj.

kacija koju ostvaruju bude

One su najbolji pokazatelj

na višem nivou, kako bi

bezbedne životne sredine

zajednički zaštitili i očuvali

za čoveka jer mogu da

domaći fond pčela.

žive samo u zdravom

U Rači je u toku izgradnja

i čistom okruženju.

pogona za prikupljanje i

Međutim, njihova popu-

plasman meda, što govori

lacija je proteklih godina u

o tome da je i na državnom

značajnom padu.

nivou prepoznata potreba

Okupljeni na okru-

za dodatnom podrškom

glom stolu izneli su

razvoju pčelarstva. Na ovaj

najznačajnije faktore koji ugrožavaju

On je ukazao na činjenicu da

način, prikupljaće se med pčelara sa

život pčela. To su trovanje, do ko-

pčelarstvo beleži značajnu tendenciju

teritorije cele Srbije za izvoz. Uzgajivači

jeg najčešće dolazi usled prakse

rasta na teritoriji naše pokrajine, te da

pčela, kako je istakao Radojević, imaće

zaprašivanja krpelja i komaraca iz

je Pokrajinski sekretarijat za poljo-

mogućnost da svoj med plasiraju na

vazduha ili neodgovorne upotrebe

privredu, u protekle dve i po godine,

tržište bez posrednika.

pesticida u poljoprivredi, od kojih su

izdvojio pet puta više finansijskih

Ono što brine, jeste opadanje broja

mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na

sredstava za podršku daljem razvoju

pčela u poslednjih nekoliko godina, a

crnom tržištu. Takođe, pčelarstvo je

pčelarstva u odnosu na raniji period.

razlozi su mnogobrojni poput raznih

opterećeno i značajnom birokratijom,

- Resorni sekretarijat je za ove dve

bolesti, ali neadekvatne ili neodgo-

kao i problemom manjka kapaciteta u

i po godine, zajedno sa pčelarima

vorne upotrebe hemijskih pre-

inspekcijama.

iz Vojvodine, u pčelarstvo uložio

parata. On je ukazao da je od opšteg

oko 90 miliona dinara i potpisano

društvenog interesa da se kroz

Uloženo 90 miliona dinara za dve godine

je blizu 300 ugovora. Na ovaj način

zajedničku saradnju podigne svest u

doprinosimo razvoju pčelarstva -

oblasti zaštite pčela, što je u interesu

Drugi okrugli sto održan je u Skupštini

istakao je Radojević, ukazujući da je

razvoja poljoprivrede.

AP Vojvodine. O podsticajima za

med izvozna šansa Srbije, te naveo

Radojević je ovom prilikom pozvao

razvoj pčelarstva u AP Vojvodini

podatak da je samo u prošloj godini iz

pčelare da konkurišu za sredstva koja

govorio je pokrajinski sekretar za pol-

naše zemlje izvezeno oko 2.700 tona

su im namenjena, i najavio da će nove

joprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

meda, u vrednosti 12,5 miliona dolara,

konkursne linije za ovu oblast biti

dr Vuk Radojević.

u zemlje širom Evropske unije.

objavljene već za nekoliko dana.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

aktivizam

ženski glas za zaštitu reka Hrabe žene Balkana u odbrani reka govorile pred Evropskim parlamentom...

Evropskim parlamentom u Briselu, na

ktrana na Valboni i Kruščici primeri

konferenciji „Spasimo reke Balkana:

su sistemskog uništavanja vodnog

pružanje otpora izgradnji hidroelek-

bogastva Balkana u svrhu lake zarade

trana na Balkanu i u Albaniji”.

i privatnih interesa, kojima sve više

- Iskoristile su priliku da upoznaju

svedočimo poslednjih godina. Reč je

evropske parlamentarce sa pretnjama

o preko 2.500 manjih i većih hidroele-

ada su pre nekoliko godina

i izazovima koji su još pred njima.

ktrana planiranih duž Balkana, čijom

dve grupe hrabrih žena,

Učešćem na konferenciji iz prve ruke

bi se izgradnjom uništile izuzetne

jedna u Valboni u Albaniji,

upoznale su predstavnike Evropske

prirodne vrednosti našeg regiona.

druga na Kruščici u Bosni i Hercego-

unije sa negativnim i po lokalno

Priča o Valboni počela je pre nekoliko

vini, odlučile da podignu svoj glas i da

stanovništvo štetnim uticajima izgrad-

godina, kada je javnost saznala za

svojim telima spreče mašine i krupni

nje malih hidroelektrana. Istakle su

planove o izgradnji 14 hidroelektrana

kapital u uništavanju njihovih reka,

i niz koruptivnih radnji kroz koje se

duž reke Valbone u Albaniji, od kojih

nisu ni sanjale da će ta borba doći do

zloupotrebljavaju subvencije za pod-

su tri planirane u samom nacional-

Evropskog parlamenta.

sticanje obnovljivih izvora energije, u

nom parku. Nakon netransparentnih

Na poziv WWF Adrije i Ujedinjene

svrhu bogaćenja pojedinaca - izjavila

javnih rasprava iz kojih je javnost bila

evropske levice/Nordijske zelene

je Irma Popović Dujmović iz WWF

isključena, lokalno stanovništvo koje

levice, predstavnice ovih građanskih

Adrije, koja je pratila predstavnice

živi uz reku odlučilo je da svoju borbu

inicijativa sa Valbone i Kruščice go-

ovih inicijativa u Brisel.

nastavi na sudovima. Usledile su

vorile su 8. marta o svojoj borbi pred

Slučajevi izgradnje malih hidroele-

godine sudske borbe protiv netrans-

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

WWF – Svetska organizacija za prirodu je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. www.panda.org/serbia

parentnog sistema, korumpiranih pojedinaca i državnih vlasti koje su gotovo netaknutu reku odlučile da zabetoniraju. Iako je deo procesa završen, odluke albanskih sudova se ne poštuju, a mediji i javnost izloženi su stalnim pritiscima investitora i državnih organa. Stoga bitka za Valbonu još uvek traje. S druge strane, događanja na reci

Kruščice nastavljaju svoju borbu

prilika je lokalnim udruženjima da se

Kruščici u Bosni i Hercegovini rezultat

danonoćnim čuvanjem reke. Zato je

povežu i razmene iskustva, ali i pod-

su istrajnosti i posvećenosti stanovni-

za lokalne aktivistkinje i aktiviste bila

ignu lokalni otpor na evropski nivo.

ka Kruščice. Kada su pod okriljem

veoma važna prilika da svoje priče

- Otpor koji pružaju ove inicijative

noći, u leto 2017. godine, radnici

iznesu pred Evropskim parlamentom.

podstiče nas na razmišljanje o

pokušali bagerima da pristupe reci,

- Odlazak u Brisel znači da je naš

održivosti sistema podsticaja za

stanovnici sela Kruščica sprečili su

aktivizam u Kruščici na pravi način

razvoj malih hidroelektrana, te se

početak radova na izgradnji male

pokazao svetu kako se prirodni resur-

postavlja pitanje koliko je zapravo

hidroelektrane. Grupa žena svojim

si, tj. reka, mogu odbraniti. Samim

hidroenergija zelena. Nadamo se da

telima blokirala je most preko reke, a

pozivom na konferenciju i uz podršku

je ovo platforma koja će podstaći

nastavljaju to da čine i dalje, godinu i

WWF-a uspeli smo da predstavimo

evropske institucije da ukinu privi-

po dana nakon početka ove priče.

ovaj pozitivan primer borbe za reku

legije koje uživaju investitori u male

Uprkos policijskom nasilju, sudskim

- istakla je Maida Bilal iz Ekološkog

hidroelektrane i tako zaštite evropsko

postupcima protiv njih i svakod-

društva Bistro.

vodno bogatstvo - zaključila je Irma

nevnim pretnjama, hrabre žene

Konferencija Spasimo reke Balkana

Popović Dujmović.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Zaštita prirode

Foto: www.zzps.rs, Pixabay, Freepic

Kako slovaci štite životnu sredinu

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Predstavljena iskustva Slovačke u zaštiti prirode...

organizaciji Ambasade Slovačke, delegacija

Srbije koju su predstavljali stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije posetila je od 25. do 29. novembra 2018. godine Slovačku. Poseta je realizovana u cilju razmene saznanja i iskustava u zaštiti prirode sa stručnjacima nadležnih državnih institucija za zaštitu prirode u Slovačkoj, sa akcentom na teme implementacija programa NATURA 2000 i projekti zaštite prirode. Delegaciju Zavoda su činili direktor Aleksandar Dragišić, načelnik odeljenja za zaštićena područja Dragana Ostojić, načelnik odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže Nenad Sekulić i rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu, Danko Jović. Prvog dana posete predstavnici Zavoda imali su prijem kod državnog sekretara životne sredine, Norberta Kurila, kada je generalna direktorka za zaštitu prirode, biodiverziteta i predela, Katarina Butkovska održala prezentaciju na temu zaštite prirode u Slovačkoj. Ovom prilikom objašenjeno je da u Slovačkoj Republici, za razliku od Republike Srbije, u okviru Nacionalnih parkova postoji pet režima zaštite, od čega su III, IV i V režimi sa najstrožom zaštitom. Za ostala zaštićena prirodna dobra i vrste objekata zaštite, kao što su parkovi prirode, rezervati i spomenici prirode, uspostavljena su tri stepena zaštite, od čega je treći (III) stepen sa najstrožom zaštitom. Drugi deo sastanka je bio u vezi sa MHE i konceptom hidroenergetskog potencijala u Slovačkoj Republici do 2030. godine, u okviru koga je prezentaciju održao Martin Ribar, direktor Slovačkog vodoprivrednog državnog preduzeća. Značajan deo prezentacije se odnosio na zakonsku regulativu Slovačke, koja je bazirana na Direktivi o vodama, Zakonu o vodama, Zakonu o ribarstvu i Zakonu o zaštiti prirode i predela. Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Zaštita prirode

Takođe, predviđena je izrada novog Zakona o ribarstvu, u koji bi se implementirala metodologija o ribljim stazama. Drugog dana posete upriličen je obilazak Slovačke agencije za životnu sredinu, gde je priređeno predavanje o istorijatu i sadašnjim aktivnostima ove institucije. Nakon Republičke agencije, organizovana je i poseta državnom Zavodu za zaštitu prirode. U organizacionoj strukturi zaštite prirode Slovačke, pored Zavoda, nalazi se još 26 direkcija državne zaštite. Tu spada devet Uprava za nacionalne parkove, 14 Uprava za predeone oblasti, jedan Regionalni centar i dve Uprave za pećine. Tokom posete predstavnici Zavoda imali su priliku da obiđu mesto Zbojska u Nacionalnom parku Murarska planina, gde je upriličeno predavanje o projektu NATURA 2000, koje je održao direktor Nacionalnog parka, Miloš Boroš. Fokus predavanja bio je na iskustvima Slovačke Republike u odabiru lokaliteta, zoniranju nacionalnog parka, kao i na uspešno realizovanim projektima privredne upotrebe teritorije, pre svega u oblasti trajno održivog turizma. Naglašeno je da je projekat implementacije NATURA 2000 u Slovačkoj Republici izvršavan u tri etape, za koje je utrošeno 13 miliona evra iz fondova Evropske unije. Nakon toga, organizovan je odlazak u Ohtinsku pećinu (Ochtinská aragonitová jaskyňa). Pećina predstavlja jedinstveni prirodni fenomen koji privlači pažnju bogatstvom i raznolikošću aragonita, kao i zanimljivom evolucijom i razvojem pećinskih prostora. Potom se išlo u obilazak dvorca Muran (Muránsky hrad), srednjevekovnog dvorca iz 13. veka, smeštenog iznad sela Muran u Nacionalnom parku Muranska planina. Poslednjeg dana boravka delegacija je posetila lokaciju na kojoj je dozvoljena izgradnja turističkih objekata, kao i žičara za skijaške staze u Djemenovskoj dolini u okrugu Liptovski Mikulaš, u Žilinskom kraju. Nakon toga, obavljena je poseta maloj hidroelektrani na reci Vah, u Podturenu – Liptovski okrug, koja ispunjava najstrožije EU kriterijume zaštite prirode i životne sredine. 60

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Zaštita prirode

Ništa prirodno u strmom padu prirode Izveštaj WWF-a otkriva ogroman ljudski uticaj na Planetu...

preispita i redefiniše načine kako vred-

aca i gmizavaca opale u proseku za

nujemo, štitimo i obnavljamo prirodu.

60 odsto između 1970. i 2014. godine,

Izveštaj o životu na planeti 2018, pred-

koja je poslednja godina s dostupnim

stavlja sveobuhvatan pregled stanja

podacima. Glavne pretnje vrstama

našeg prirodnog sveta.

direktno su povezane sa ljudskim

ovečanstvo i način na koji se

- Nauka nam pokazuje surovu stvar-

aktivnostima, uključujući gubitak i

hranimo, grejemo i finansir-

nost stanja naših šuma, okeana i

degradaciju staništa i prekomerno

amo naše društvo i privredu

reka. Broj divljih vrsta i divljih staništa

iskorišćavanje divljeg sveta.

pritiskaju prirodu do kranjih granica, a

pokazatelj je našeg ogromnog

- Statistike koje su nam dostupne uka-

usluge koje dobijamo od nje su nam

uticaja i pritiska na planetu, kojima

zuju na apsolutnu dominaciju čoveka

sve manje dostupne, pokazuje WWF-

potkopavamo živu materiju koja nas

u odnosu na ostatak živog sveta – ali

ov Izveštaj o životu na planeti 2018.

sve podržava: prirodu i biološku

da li smo pobedili? U Evropi ima više

Izveštaj koji je danas objavljen daje oz-

raznovrsnost - ističe generalni direktor

kokošaka nego divljih ptica. Sve one

biljnu analizu uticaja ljudskih aktivnosti

WWF-a Marko Lambertini.

divlje životinje koje gledamo na tel-

na živi svet, šume, okeane, reke i klimu

Indeks žive planete (Living Planet In-

eviziji, čine samo 5% života na planeti,

u svetu, ističući da je ostalo još malo

dex, LPI), koji prati globalne trendove

ostalih 95% smo mi ili naše domaće

vremena, te da je neophodno da

stanja divljih vrsta, ukazuje na to da su

životinje. Imamo snage, energije i

globalna zajednica što pre zajednički

populacije riba, ptica, sisara, vodozem-

znanja da u potpunosti upravljamo

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

planetom. Sada je pitanje - da li ćemo

učešće javnosti), savetovanje sa

umeti da budemo dobri gospodari,

zainteresovanim stranama je površno,

kao sto smo bili osvajači? Ovaj Izveštaj

dok odnos onih koji imaju prava i

prirodu je jedna od najvećih,

ukazuje na potrebu za domaćinskim,

onih koji odlučuju o tim pravima nije

širom sveta priznatih, nezavisnih

odgovornim upravljanjem i usmera-

ravnopravan.

organizacija, koja se bavi

vanjem ljudske snage i znanja ka

Sve to nas dovodi do sledećih

zaštitom prirode i ima skoro

očuvanju jedine planete koje imamo -

činjenica:

pet miliona pristalica i aktivnu

kaže direktor WWF Adria Deni Porej.

- Manje od 5% živog sveta su divlje

globalnu mrežu u više od 100

vrste, dok 96% čine ljudi i domaće

zemalja. Misija WWF-a je da

WWF – Svetska organizacija za

Ljudske aktivnosti životinje, koje se uzgajaju uglavnom ugrožavaju šanse prirode za ljudsku ishranu. Krupne zveri da podrži čovečanstvo (medved, ris) su ugroženi i veoma

zaustavi uništavanje životne

Poslednjih decenija, ljudska aktivnost

malobrojni, slična je situacija sa

prirodom putem očuvanja

je u velikoj meri uticala na staništa

drugim krupnim sisarima i sa pticama

svetske biološke raznovrsnosti,

i prirodne resurse od kojih zavisi

grabljivicama.

održivog korišćenja prirodnih

čovečanstvo. Čak 20 odsto Amazona

- 82% slatkovodnih vrsta već je

resursa i smanjenja zagađenja i

nestalo je u samo 50 godina, dok je

nestalo, što ukazuje na kritično

preterane potrošnje.

polovina korala na svetu nestala za

stanje vodenih eko sistema, bez kojih

www.panda.org/serbia

samo 30 godina.

nema ni čoveka na Zemlji. U našem

Izveštaj o životu na planeti 2018.

slučaju, jednoj od 10 ribljih vrsta preti

usredsređen je na važnost i na vred-

nestanak zbog izgradnje (uglavnom

na koje globalna zajednica može

nost prirode za zdravlje i dobrobit

nepotrebne) hidroenergetske in-

zaštititi i obnoviti prirodu već do 2020.

ljudi, kao i za dobrobit našeg društva

frastrukture. Trenutno postojeće male

godine, koja se smatra kritičnom, jer se

i privrede. Globalno, priroda pruža

hidroelektrane duž Zapadnog Bal-

očekuje da će tada zvaničnici preispi-

usluge vredne oko 125 milijardi dolara

kana (skoro 90% broja svih hidroener-

tati globalni napredak postignut na

godišnje, a takođe obezbeđuje svež

getskih postrojenja) doprinosi manje

ispunjavanju ciljeva održivog razvoja

vazduh, čistu vodu, hranu, energiju,

od 5% ukupnoj proizvodnji električne

(Sustainable Development Goals,

lekove i druge proizvode i materijale.

energije. Ceo sistem podsticaja u

SDG), Pariskog sporazuma i Konven-

Svet, međutim, i dalje uzima prirodu

energetici je pogrešno postavljen,

cije o biološkoj raznovrsnosti (Conven-

i njene usluge zdravo za gotovo, ne

tako da poreski obveznici umesto

tion on Biological Diversity, CBD).

delujući protiv ubrzavanja njenog

za održivu i čistu energiju plaćaju

WWF poziva svetske čelnike, kom-

gubitka.

uništavanje osnovnog životnog

panije i civilno društvo na razvijanje

sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa

resursa. Uz to, građani nemaju priliku

okvira za delovanje i nakon 2020.

U našem regionu još nije alarmantno stanje

da odlučuju o tome.

godine. Ovo je izuzetno važan tre-

- 93% procenjenih ribljih fondova u

nutak za postavljanje temelja za hitan

Sredozemlju prekomerno se izlovlja-

i neophodan „globalni sporazum za

U našem ragionu stanje prirode

va, a u Jadranu je situacija vrlo slična.

prirodu i ljude”.

nije u potpunosti alarmantno, no

„Izveštaj o životu na planeti 2018” je

način javnog upravljanja prirodnim

Smernice za delovanje

dvanaesto izdanje publikacije koju

resursima je veoma loš, te se dobra

Ako želimo da izgradimo održivu

WWF izdaje svake dve godine. Izveštaj

ideja često završi lošom realizacijom.

budućnost za sve nas, neophodno je

uključuje najnovije rezultate merene In-

Pristup informacijama nije garantovan

da se usklade dve agende – za životnu

deksom o živoj planeti, koji prati 16.704

(zakoni o upravljanju i korišćenju pri-

sredinu i ljudski razvoj. U Izveštaju o

populacije 4.005 vrsta kičmenjaka od

rodnih resursa donose se uz neznatno

životu na planeti istaknuti su načini

1970. do 2014. godine.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

prirodna dobra

svetski dan šuma obeležen sadnjom O aktivnostima zaposlenih u JP „Nacionalni park Fruška gora”...

akon velikog spremanja

Uprava NP „Fruška gora” srdačno se

uspešno su sprovedene akcije

zahvaljuje svim volonterima na njiho-

čišćenja smeća kao i edukacije

vom učinku, dobroj volji i pozitivnoj

stručnih lica iz JP „Nacionalni park

energiji, kao i ekološki odgovornim

Fruška gora” u osnovnim školama.

grupama i pojedincima.

tokom vikenda 23. - 24. marta, zaposleni u JP

„Nacionalni park Fruška gora” očistili

Obeležen Svetski dan šuma

Zimsko hranilište za orlove Već 16 godina zaredom NP „Fruška

su deo od Iriškog Venca do Zmaje-

gora” tokom zimskih meseci or-

vca (više od 100 džakova smeća), od

ganizuje rad zimskog hranilišta za

Zmajevca do Brankovca (preko 50

nekrofagne vrste ptica. Hranilište je

džakova), od Zmajevca do Vrdnika

od izuzetne važnosti za preživljavanje

(preko 50 džakova).

ovih vrsta tokom zime. Iako je hrana

Takođe, postavljene su dve nove

namenjena prvenstveno orlovima

i tri obnovljene obaveštajne table

krstašima najbrojniji posetioci su ipak

jer su nepoznate osobe tokom

orlovi belorepani jer su njihove popu-

protekle nedelje na prostoru Parka

lacije u našoj zemlji daleko veće.

izvalile putokaze i obaveštajne table

Početkom marta, zaposleni su ih

i devastirale drveni mobilijar na dva

„počastili” svežomn hranom (ako se

izletišta.

to tako može nazvati, budući da su

Nadamo se da će posetioci biti

u pitanju uginule svinje sa farme) i

odgovorniji prema prirodi i Nacional-

već sutradan njih čak 11 je bilo na

nom parku.

„doručku”. Povodom 21. marta - Svetskog dana šuma, deca iz OŠ „Dositej Obradović” iz Iriga, zajedno sa zaposlenima iz JP „Nacionalni park Fruška gora” imali priliku da vide i nauče kako se sadi i neguje šuma, i dobili su priliku da sami zasade 30 sadnica hrasta kitnjaka na samom vrhu Fruške gore na lokalitetu Crveni čot. Pre sadnje posetili su i rasadnik u Beočinu gde su videli kako se neguju mlade biljke odnosno buduće sadnice. Takođe, na čitavom području Nacionalnog parka (osam opština)

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Nacionalni park

FruĹĄka gora Adresa: Zmajev trg 1, Sremska Kamenica

E-mail: office@npfruskagora.rs

Telefon: +381(0)21/463-666

Web: www.npfruskagora.co.rs

prirodna dobra

SERTIFIKACIJa ŠUMA JP „VOJVODINAŠUME” Ovo preduzeće intenzivno radi na izradi novih FSC INT standarda u okviru IGI projekta za sertifikaciju održivog gazdovanja šumama u Srbiji...

stranama u cilju otvorene diskusije

vanja šumama JP „Vojvodinašume”

u vezi sa dostavljenom poslednjom

u direkcijama ogranaka preduzeća

verzijom drafta FSC INT standarda.

ŠG „Sombor” i ŠG „Sremska Mitrovica“. Obilasci terena su izvršeni u ŠU

redovni nadzor

„Kozara” Bački Monoštor i ŠU Apatin

U okviru procesa FSC sertifikacije

u okviru ŠG „Sombor” i ŠU Klenak

održivog gazdovanja šumama JP

i ŠU Morović u okviru ŠG „Sremska

„Vojvodinašume” po individual-

Mitrovica”. Prilikom ove kontrole,

sklopu izrade novih FSC

nom modelu, ocenjivači Milan Toth

posećeni su i Specijalni rezervat

INT standarda (Interim

(glavni ocenjivač – trener, SGS Slo-

prirode „Gornje Podunavlje” i Strogi

National Standard of Ser-

vakia spol. s.r.o.), Ivana Dimitrijević

prirodni rezervat „Vinična”. U skladu

bia/Privremeni nacionalni standard

(tehnički ekspert, SGS Beograd

sa FSC pravilima i procedurom SGS

Republike Srbije) u okviru IGI (Inter-

d.o.o.) i Milan Stojković (nezavisni

sertifikacionog tela, zvaničan izveštaj

national Generic Indicators) projekta

ocenjivač), izvršili su prvi redovni

o ovoj kontroli sistema gazdo-

za sertifikaciju održivog gazdovanja

nadzor trećeg ciklusa sertifikacije tre-

vanja šumama JP „Vojvodinašume“

šumama u Srbiji, održane su dve

nutnog stanja sistema gazdovanja

očekuje se uskoro.

radionice SGS-a.

šumama JP „Vojvodinašume”.

Prva radionica je održana 27. marta

Tokom 25. i 26. marta obavljen

Pošumljavanje

u ŠU Morović sa predstavnicima JP

je pregled dokumentacije i ak-

U JP „Vojvodinašume“, radovi na

„Vojvodinašume“ gde su testirani

tivnosti na ispravljanju određenih

pošumljavanju se odvijaju ubrzanim

indikatori i verifikatori za ispunjenje

neusklađenosti u radu nastalih kao

tempom. Uveliko je u toku sadnja

predloženih novih principa i kriteri-

posledica manjih zahteva za kore-

sadnica topole, vrbe, bagrema i

juma. Druga je održana 28. marta u

ktivnim merama od strane SGS-a

bora, a čim su se uslovi na terenu,

Posavskom lovištu Karakuša sa in-

u proteklom periodu i proveren je

raspoloživi kapaciteti mehanizacije

teresnim grupama i zainteresovanim

način redovnog održivog gazdo-

i potrebne radne snage poklopili,

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

iz rasadnika su izvađene i sadnice poljskog jasena, kako bi bile

REGIONALNA RADIONICA I PARTNERSKI SASTANAK U OKVIRU SAVA TIES

posađene na već ranije pripremljene

PROJEKTA – Od 12. do 14. marta, u SRP „Zasavica” u sklopu Sava Ties

površine u Šumskoj upravi „Ku-

projekta održana je prva regionalna radionica kao i redovan partnerski

pinovo“.

sastanak. Cilj regionalne radionice je bio okupi interesne strane aktivne na polju

Tačno mesec dana pre Svetskog

zaštite prirode u slivu reke Save kako bi diskutovali o ulozi različitih sektora u

dana šuma, 21. februara, slučajno ili

dugoročnom upravljanju invazivnim stranim vrstama. Osim toga, na skupu su

namerno, simbolično je posađeno

razmatrana i međusektorska saradnja u funkciji harmonizovanog upravljanja

300 sadnica poljskog jasena u

zaštićenim područjima duž reke Save.

gazdinskoj jedinici „Čenjin-Obreške

Partnerski sastanak je doneo razmatranje dosadašneg sprovođenja projekta

širine“. Već je tradicionalno da u

od strane svih partnera, presek stanja sa sprovođenjem pilot aktivnosti,

ovakvim akcijama, zaposleni u

napredak po pitanju zajedničke metodologije za monitoring i mapiranje kao

direkciji JP „Vojvodinašume“ i u

i kreiranje baze podataka ali i pregled ništa manje važnih aktivnosti u okviru

šumskom gazdinstvu „Sremska

komunikacijskog radnog paketa.

Mitrovica“, imaju i podršku, čiji je

Zaključak partnerskog sastanka je da se sve aktivnosti sprovode kako je već i

cilj edukacija. Ovoga puta, to su bili

planirano projektnim radnim planom. Naredni period će doneti sprovođenje

učenici osmog razreda Osnovne

radionica sa interesnim stranama ali i intenziviranje aktivnosti na organizaciji

škole „Dušan Vukasović Diogen“ iz

događaja koji će podići svest svih zainteresovanih strana o invazivnim vrstama.

Kupinova, koji su pokazali zavidan nivo interesovanja kako za praktičan,

tehnikom sadnje, kao i da dobiju

Svi akteri događaja su bili na visini

tako i za teorijski deo osmišljenog

odgovore na praktična pitanja koja

zadatka, pa se očekuje da će se

programa. Na licu mesta, školarci

se tiču načina podizanja i značaja

posađene sadnice primiti i rasti

su imali priliku da se upoznaju sa

šume.

tokom dugo godina.

„VOJVODINAŠUME” Preradovićeva 2, 21131 Petrovaradin Tel: 021/431-144 (centrala) Fax: 021/6433-139 www.vojvodinasume.rs Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Zaštita životinja

Glas protiv uzgoja životinja zbog proizvodnje krzna

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Podsetimo se kampanje „Da ih ne Okrznu!”

Snažna podrška građana Srbije zabrani uzgoja životinja radi proizvodnje krzna...

veće firme koje se bave gajenjem ovih

ovih životinja, ali i negativne ekološke

životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet! Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit

rema najnovijim istraživanjima,

zbog kojih je bilo važno zakonom

uticaje krznarske industrije evidentna

čak 88% građana Srbije

zabraniti ovu delatnost, posledica

je tendencija ukidanja ove „prljave”

podržava odluku države da od

su višegodišnjeg zalaganja ORCA,

industrije širom evropskog kontinenta.

1. januara ove godine zabrani gajenje

građana, medija i brojnih drugih organi-

Gajenje životinja radi proizvodnje krzna

i ubijanje životinja radi proizvodnje kr-

zacija koji su uticali na to da ova zakon-

zabranjeno je u sledećim zemljama:

zna. U poslednjoj deceniji ova podrška

ska zabrana i bude uvedena - izjavio

Velika Britanija (2000), Austrija (2004),

je porasla za blizu 20 procentih poena!

je ovim povodom Elvir Burazerović,

Slovenija (2013), Severna Makedonija

Podrška građana ovoj odluci države,

direktor ORCA.

(2014), Hrvatska (2018), Luksemburg

za koju se ORCA zalagala deceniju i

Podsećamo da je zabrana gajenja

(2018), Češka (2019). Pored toga,

po, i dalje raste, što potvrđuju i rezultati

i ubijanja životinja isključivo radi

sledeće zemlje usvojile su zabrane koje

istraživanja koje je, na zahtev ORCA,

proizvodnje krzna u Srbiji propisana

će stupiti na snagu u narednih neko-

sproveo Ipsos Strategic Marketing

Zakonom o dobrobiti životinja još

liko godina: Belgija (2023), Holandija

tokom januara ove godine. Prema ovom

2009. godine, a da je njeno stupanje

(2024), Norveška (2025) i Bosna i Her-

istraživanju, čak 88 odsto građana Sr-

na snagu odloženo deset godina kako

cegovina (2029).

bije podržava zabranu gajenja i ubijanja

bi oni koji se bave ovom delatnošću

Istovremeno, neke evropske zemlje

životinja radi proizvodnje krzna, što je

mogli da prilagode svoje poslovanje.

propisale su rigorozne uslove za ovu

za blizu 20 procentnih poena više nego

Nakon isteka ovog roka, odluke države

delatnost i na taj način dovele do toga

2010. godine, kada je prvi put ispitivan

i visoke podrške građana ovoj odluci,

da uzgoja krznašica u tim zemljama

stav javnog mnjenja po ovom pitanju.

nema mesta daljem odlaganju primene

više i nema (Švajcarska, Švedska, Dan-

Istraživanje je pokazalo da skoro ne

zakona.

ska, Španija). Nemačka je 2017. godine usvojila veoma stroga pravila u vezi sa

postoje nikakve razlike u stavovima građana u odnosu na pol, obrazovanje,

Podsetimo se argumenata

gajenjem krznašica i očekuje se da će

mesto stanovanja (urbana ili ruralna

Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja

se 2022. godine industrija u potpunosti

sredina). Takođe, procenti su veoma

životinja isključivo radi proizvodnje

ugasiti jer neće biti profitabilna.

slični kada se posmatraju podaci sa teri-

krzna ima mnogo. Oni su pre svega

torije Vojvodine, Beograda i uže Srbije.

ekološke i etičke prirode. Industri-

Iako je od početka godine zakon-

jsko gajenje krznašice nemoguće je

Podsetimo se Kampanje „Da ih ne Okrznu!”

ski zabranjeno uzgajanje i ubijanje

sprovoditi na human način, a količina

Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja

životinja isključivo radi proizvodnje

leševa i opasnih hemikalija koje se

životinja radi proizvodnje krzna „Da

krzna, predstavnici krznarske industrije

koriste u ovoj industriji trajno zagađuju

ih ne Okrznu!” pokrenuta je 2003.

i dalje pokušavaju da, lobiranjem kod

životnu sredinu. Čak 100 činčila je

godine i intenzivno je vođena do

političara, izdejstvuju ukidanje ove

potrebno ubiti da bi se napravio samo

2009. godine kada je usvojen Zakon o

odluke i tako omoguće preživljavanje

jedan kvadratni metar kvalitetne

dobrobiti životinja koji je propisao ovu

industrije koja je, iz ekonomskih i

bunde! Pored toga, s obzirom na

zabranu, a njenu primenu odložio do

ekoloških razloga, ukinuta u mnogim

veoma mali broj farmi, od kojih je još

2019. godine. U međuvremenu bilo je

evropskim zemljama.

manji broj onih koje rentabilno posluju,

nekoliko neuspešnih pokušaja da se

- Očigledna promena svesti javnosti

teško je govoriti o bilo kakvim ekonom-

ova zabrana ukine, što nije naišlo na

po ovom pitanju i razumevanje razloga

skim koristima za državu. Jedna od dve

podršku javnosti i zakonodavca.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Edukacija

Република Србија Министарство рударства и енергетике

Igraj za energiju Školarci u Kruševcu obeležili „Dane energetske efikasnosti 2019”...

ove godine nosi naziv „Dani ener-

getske efikasnosti 2019 - Igraj za

energiju” je energetska efikasnost

energiju”, otvorila je Olivera Dreno-

u zgradama koje su odgovorne za

vac pomoćnik gradonačelnika za

preko 40% ukupne potrošnje ener-

od pojmom „energetska efi-

ekologiju, održivi razvoj i energetiku

gije, te u zgradarstvu leži najveći po-

kasnost” podrazumevamo

5. marta u Naučnom klubu Centra

tencijal energetskih ušteda. Učenici

niz mera čiji je cilj korišćenje

za stručno usavršavanje Kruševac.

su kroz interaktivne radionice i

minimalne količine energije kako

Dani energetske efikasnosti obuh-

predavanja učili o merama energet-

bismo ostvarili uštedu i sačuvali

vatili su predavanja i interaktivne

ske efikasnosti koje uključuju čitav

životnu sredinu. Svetski dan energet-

radionice za učenike osamnaest

niz mogućnosti ušteda toplotne i

ske efikasnosti obeležava se u čast

kruševačkih škola u Naučnom klubu

električne energije uz primenu ob-

prvog sastanka svetskih stručnjaka

CSU Kruševac u periodu od 5. do

novljivih izvora energije, gde god je

za energetiku, održanog 5. marta

8. marta, gde je aktivnost pohađalo

to funkcionalno moguće i ekonom-

1998. godine, kada su učesnici

230 učenika sa 18 ekokordinatora

ski opravdano. Učenici su kroz

razgovarali o energetskoj krizi i

osnovnih škola. Manifestaciji se

interaktivno predavanje naučili da

njenim mogućim rešenjima. Taj dan

priključila i predškolska grupa dece

postoje mnogi načini da damo malu

treba da podseti svet na uštedu, kao

PU „Nata Veljković”, vrtić „Neven”

ali značajnu pomoć ka ostvarenju

i na racionalno korišćenje energije,

sa radionicom „Sačuvaj energiju za

energetske efikasnosti. Pojmove

pre svega iz obnovljivih izvora, a ne

lepšu planetu”, kao i učenici sred-

„zelene zgrade”, „energetski pasoš”,

fosilnih goriva.

nje Politehničke škole „Milutin

„energetski razredi” učenici su koris-

Grad Kruševac tradicionalno

Milanković”. Koordinator aktivnosti

tili nakon predavanja u radionicama

svake godine obeležava Svetski

manifestacije je profesor biologije

gde su kroz igru primenili naučene

dan energetske efikasnosti nizom

Olivera Kolarić.

mere za energetsku efikasnost. PU

manifestacija. Manifestaciju koja

Tema manifestacije „Dani ener-

„Nata Veljković”, vrtić „Neven”, sa

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

predškolskom grupom dece uključili su se u aktivnosti manifestacije sa ra-

Festival nauke – Treći „Festival nauke” u OŠ „Dragomir Marković” Kruševac održan

dionicom „Sačuvaj energiju za lepšu

je 15. marta. Cilj festivala je promocija nauke i obeležavanje ekoloških datuma -

planetu”, koju su realizovali vaspitači

„Dana energetske efikasnosti” i „Dana voda”.

ekokordinatori i profesor biologije

Predavanja, radionice i izložbeni štandovi su bili na temu energetske efikasnosti,

Olivera Kolarić. Učenici Politehničke

popularizacije robotike i nauke. Učenici su od reciklažni materijal napravili

škole „Milutin Milanković” napravili

ukrasne torbice, bookmarkere i vaze. Izložbeni štandovi su donatorskog –

su skice i crteže „zelenih zgrada”

prodajnog karaktera, sa ciljem promocije projekta tima za preduzetništvo - „Od

i kroz interaktivno predavanje za

suncobrana do Sunca” i prikupljanja dobrovoljnog priloga za kupovinu zaštitnih

učenike osnovnih škola objasnili

UV folija za prozore. Učesnici su učenici od prvog do osmog razreda matične škole

šta su to „ zelene zgrade” i kako ih

i područnih odeljenja Lomnice i Trmčara. Gosti su bili učenici ostalih osnovnih

napraviti. Cilj aktivnosti je da učenici

škola na teritoriji grada Kruševca. Svojim prisustvom su festival podražali:

uvide da racionalnom potrošnjom

pomoćnica gradonačelnika grada Kruševca za oblasti ekologije, održivog razvoja

i štednjom energije možemo do-

i enegretike Olivera Drenovac, prof. Dragana Milićević i energetski menadžer

prineti, očuvanju životne sredine,

Bratislav Đorđević. Koordinator projekta je prof. Ivana Vučinić uz pomoć

prirodnih resursa i održivom razvoj

koleginica prof. Nataše Obradović, prof. Radice Jovčić i tima za preduzetništvo.

a da bismo ovo ostvarili, moramo

Manifestacija je propraćena u medijima. Poruka festivala je da su deca nosioci

da promenimo navike i načine

promena u društvo. Primerima su pokazala na svetski dan potrošača da smo

potrošnje energije.

potrošačko društvo ali da možemo biti i humani.

Ivana Vučinić

Organizator manifestacije je Grad Kruševac, Radna grupa za ekološko

vitelji manifestacije Ministarstvo za

zaključili tokom manifestacije da

obrazovanje Grada Kruševac, Naučni

energetiku i rudarstvo Republike

možemo dosta da učinimo da Srbija

klub-Centar za stručno usavršavanje

Srbije i Nemačka organizacija GIZ.

postane energetski efikasna kada bi

Kruševac, Kancelarija za zaštitu

Motivisani agendom 21 „Misli

svako dao svoj mali doprinos.

životne sredine Kruševac a pokro-

globalno, deluj lokalno”, učenici su

Olivera Kolarić

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Edukacija

Učimo kako kako da štedimo energiju U Pančevu organizovana radionica za osnovce o energetskoj efikasnosti...

OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” u Pančevu, 15. marta, realizovana je radionica

namenjena učenju dece o značaju primene energetske efikasnosti. Osim đaka iz OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”, u radionici su učestvovali i učenici pančevačkih osnovnih škola „Stevica Jovanović” i „Vasa Živković”. Jovanka Arsić Karišić iz Build Energy Team-a kaže da je radionica trajala 90 minuta, a u okviru nje prvo su deca učila o tome zašto je važno racionalno trošiti energiju i objasnili su im na koji način, a zatim su nastavila dalje da uče kroz interaktivnu društvenu igru. Pančevo je jedan od deset gradova u kojima se realizuju radionice i organizuje igranje igrice. - U svim gradovima u kojima smo realizovali radionicu, deca su jako dobro prihvatila igricu i bitno je što su između sebe razgovarala o naučenom. Oni će nastaviti da šire znanje. U kvizu imamo šest timova po šest učenika, što je ukupno 36

bacaju kockice, pomeraju figurice... U

je zapravo i najvažnije - rekla je Arsić

učenika. U Pančevu učestvuju tri

energetskoj efikasnosti postoji osam

Karišić.

škole što je pohvalno i pozitivno jer je

razreda. Deca, da bi u igrici stigla od G

Biljana Đordan, energetski menadžer

važno da učestvuje što veći broj škola

nivoa do A +, imaju četiri vrste kartica,

Grada Pančeva podsetila je da je

jer će i te škole dobiti igrice tako da

neke su informativne, neke služe

Grad Pančevo u prethodnom pe-

će u svojim slobodnim aktivnostima

za poboljšavanje ili za kažnjavanje,

riodu učestvovao u organizovanju

nastaviti dalje da obrazuju svoje

ali kroz igru mnogo toga nauče o

obuke za domare osnovnih i srednjih

đake. Igrica je slična monopolu, deca

racionalnom korišćenju energije što

škola i predškolske ustanove „Dečja

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

radost”, kao i u organizovanju obuke za direktore škola i stručne saradnike po pitanju podizanja svesti o značaju primene mera energetske efikasnosti. - U okviru projekta predviđeno je da se u radionice sa učenicima osnovnih škola uključi deset gradova. Ciklus se privodi kraju i veoma nam je drago što smo uspeli da animiramo tri pančevačke škole da se uključe, da nastavnici dovedu svoje đake i da zajedno uče o energetskoj efikasnosti. Gradska uprava podržavaće svaku aktivnost koja podstiče najmlađe na racionalno trošenje energije oko nas.

da vode računa o važnosti racion-

tionale Zusammenarbeit GmbH – GIZ)

Na Svetski dan energetske efikasnos-

alne upotrebe energije i energetskoj

kao deo Projekta srpsko-nemačke

ti, 5. marta, počeli smo sa intenzivnim

efikasnosti kako u školi, tako i svojim

razvojne saradnje „DKTI Energetska

aktivnostima na ovu temu. Prvo smo

domovima. Kampanja će biti realizo-

efikasnost u javnim zgradama”, a real-

imali jedan radni sastanak, a zatim

vana kroz interaktivne radionice „Igraj

izator je ekspertska organizacija Build

smo otvorili izložbu dečjih radova na

za energiju”, kao kombinacija preda-

Energy Team – BET iz Beograda.

temu energetske efikasnosti gde su

vanja i mini-takmičenja u društvenoj

U toku marta i aprila radionice će biti

učesnici likovnog konkursa takođe

igri koja je kreirana u okviru ovog GIZ

realizovane u osnovnim školama u

na poklon dobili društvene igrice o

projekta, a namenjena je deci od 12

deset gradova Srbije: Kraljevo, Niš,

energetskoj efikasnosti - podsetila je

do 16 godina.

Novi Sad, Kragujevac, Beograd GO

Đordan.

Nosilac Kampanje je Nemačka organ-

Palilula, Priboj, Pančevo, Ćuprija,

Cilj ove kampanje je da se deca u os-

izacija za međunarodnu saradnju GIZ

Apatin i Leskovac.

novnim školama nauče i podstaknu

(Deutsche Gesellschaft für Interna-

Violeta Jovanov Peštanac

www.skolazaopstanak.rs

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Edukacija

Avala - učionica na otvorenom Predstavljeni rezultati WWF akademije za prirodu u Predelu izuzetnih odlika Avala...

nastava ne samo iz prirodnih, već i društvenih nauka, jer ona je i istorijska i kulturna znamenitost. Imamo višegodišnje iskustvo u sprovođenju brojnih aktivnosti za decu različitog

edukativni program predvideli da

uzrasta, a kao rezultat imamo ne

škole simbolično dobiju status amba-

samo bolju svest mladih o značaju

sadora zaštićenog područja, kako bi

prirode, već na taj način čuvamo i

ga u budućnosti ne samo štitili već i

njihovo fizičko zdravlje - izjavio je Mi-

promovisali, za šta će imati i podršku

lorad Borković iz Javnog preduzeća

WF Adria, svetska

upravljača - istakao je direktor WWF

„Srbijašume“.

organizacija za prirodu,

Adria Deni Porej.

WWF akademija za prirodu

predstavila je rezultate

Upravljač ovog područja, Javno

počela je sa radom 2016. godine

Akademije za prirodu u Predelu izuzet-

preduzeće „Srbijašume“, kroz saradnju

i do sada je u njenim aktivnostima

nih odlika Avala, gde su učenici četiri

sa WWF-om upotpunio je sportsko-

učestvovalo preko dve hiljade dece

osnovne i srednje škole iz Beograda

rekreativne i obrazovne aktivnosti koje

i stotinu nastavnika iz 20 škola iz pet

prethodne dve godine učili o prirod-

nudi, te se nadaju da će na taj način

zaštićenih područja u Srbiji, Nacion-

nim, ali i kulturno-istorijskim vrednosti-

Avala postati popularnija kod škola kao

alnih parkova Đerdap, Fruška gora,

ma ovog zaštićenog područja.

mesto za održavanje nastave u prirodi.

Tara, Specijalnog rezervata prirode

Suprotno nazivu koje vodi poreklo iz

- Želimo da približimo Avalu kao

Gornje Podunavlje i Predela izuzetnih

doba Turaka i znači prepreka, Avala

područje gde može da se obavlja

odlika Avala.

je prilika za interkativnu nastavu i za druge škole, jer se nalazi u blizini

Foto: Milica Milović Kinoli

Beograda, dok istovremeno obiluje

O WWF AKADEMIJI ZA PRIRODU - WWF akademija za prirodu osmišljena je

očuvanom prirodom i raznovrsnim

sa ciljem da uključi nastavnike i učenike osnovnih i srednjih škola u aktivnu i

biljnim i životinjskim svetom.

kreativnu zaštitu prirode. Fokus Akadamije je na jačanju kapaciteta nastavnika i

- PIO Avala je pravi primer kako se

interaktivnih metoda u nastavi na temu zaštite prirode. Cilj ovog projekta je da se

zaštićeno područje može iskoristiti za

podstakne obrazovni rad unutar učionice, ali i van nje, u prirodi, na otvorenom, u

učenje o prirodi u prirodi, to je učionica

zaštićenim područjima.

na otvorenom nadomak grada. Uprkos

Pohađajući WWF akademiju za prirodu, učesnici postaju ambasadori zaštićenih

tome, neki od učenika su je prvi put

područja i dobijaju važnu ulogu u radu sa upravljačem zaštićenog područja, sa

posetili tek u okviru Akademije za

kojima zajedno rade na promociji svih prirodnih i kulturnih i vrednosti.

prirodu. Zbog toga smo kroz ovaj 74

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Edukacija

Vetar u krila zelenim školama Potpisan Protokol o saradnji u realizaciji Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”...

otpisan Protokol o saradnju u realizaciji Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”, za

koji se u ovoj školskoj godini prijavilo 127 vaspitno-obrazovnih ustanova iz Vojvodine, i kojim će biti obuhvaćeni

građevinarstvo i saobraćaj Nenad

sekretarijat dati značajan doprinos

svi uzrasti, od predškolskog, osnovne

Grbić je rekao da je najvrednije u ovom

kroz zajedničku saradnju sa lokalnim

i srednje škole i deca sa smetnjama u

trenutku što za proteklih deset godina

samoupravama i uspešno doprineti

razvoju.

imamo preko 70 odsto ustanova ak-

zelenijem i čistijem prostoru u vaspitno

Ove ustanove će imati mogućnosti da

tivnih u ovom programu.

obrazovnim ustanovama.

putem edukativnih i kreativnih radioni-

- Prioritet je biti primer najmlađima,

Zamenik pokrajinskog sekretara

ca, uređenjem i ozelenjavanjem samih

za sticanje dobrih navika, ekološke i

za obrazovanje, propise, upravu i

ustanova, prikupljanjem ambalaže za

energetske kulture, da ih uputimo šta

nacionalne manjine ‒ nacionalne

reciklažu, uvođenjem novih koncepata

znači solidarnost, tolerancija i briga o

zajednice Milan Kovačević ukazao je

ekološke edukacije, doprinesu razvi-

životnoj sredini - izjavio je Grbić.

da je u procesu obrazovanja, čak od

janju aktivnih metoda učenja u oblasti

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu,

predškolskog uzrasta, važno decu

zaštite životne sredine i energetske

vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk

učiti da čuvaju prirodu i svoju životnu

efikasnosti.

Radojević je istakao značaj ovog

sredinu.

U proteklih deset godina ovog pro-

programa, koji treba da doprinese

Podsekretar u Pokrajinskom sekre-

grama, na javne pozive za učešće u

jačanju i podizanju svesti, pre svega

tarijatu za urbanizam i zaštitu životne

njemu, odazvalo se preko 70 odsto

kod dece u predškolskim ustano-

sredine Brankica Tabak, izrazila je

vaspitno-obrazovnih ustanova na

vama, osnovnim i srednjim školama,

zadovoljstvo što se svake godine,

teritoriji AP Vojvodine, sa više hiljada

ukazavši da oni zapravo i jesu nosioci

prepoznavši njegovu važnost, pro-

dece, učenika i nastavnog osoblja.

razvoja društva u budućnosti, pa tako i

gramu pridružuju novi partneri. Ona

Ove godine, programu „Za čistije i

očuvanja životne sredine.

je istakla da je njegov cilj da se u

zelenije škole u Vojvodini” pridružili su

- Pokrajinski sekretarijat za poljo-

obuhvaćenim školam,a edukacijom

se novi potpisnici. Protokol su pot-

privredu se čvrsto opredelio da od

dece u oblasti zaštite životne sredine,

pisali: pet Pokrajinskih sekretarijata,

ove godine podrži ovaj zajednički

ukaže na značaj prirode i koliko je

Grad Novi Sad, Grad Beograd, Sremski

projekat, u okviru kojeg jačanje

važna za naše zdravlje i opstanak.

Karlovci, JP „Vojvodinašume” i JP

partnerstava čini jedan veliki iskorak.

- Program završavamo tako što decu

„Nacionalni park Fruška gora”, kao i

Dodatni kvalitet ovom projektu jeste i

nagradimo danom u prirodi, daleko

RECAN – fond za reciklažu limenki,

učešće nevladinog sektora i udruženja

od telefona, elektronskih sprava što je

Pokret gorana Vojvodine, Naftna

građana s jedne strane, i s druge

briga svakog roditelja danas, i pri tom

industrija Srbije i Lafarge Beočinska

strane privrednih subjekata - istakao je

su u kontinuitetu edukovani i sami su

fabrika cementa.

dr Radojević i dodao da je uveren da

učestvovali u očuvanju prirode - kazala

Pokrajinski sekretar za energetiku,

će svojim učešćem u projektu, resorni

je Brankica Tabak.

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Ä&#x152;itajte eEkolist i prosledite ga prijateljima. Novi broj izlazi u junu.

eEkolist #01

Articles inside

eEkolist #01