Page 1


Džudit MekNajt NEŠTO PREDIVNO Prevela Dragana Ilić


Prvo poglavlje Zavodljiva plavuša se nalaktila i podigla ĉaršav na grudi. Pomalo se mršteći, prouĉavala je mraĉno zgodnog osamnaestogodišnjaka koji je stajao kraj prozora njegove spavaće sobe, ramenima oslonjenim na okvir prozora, prelazeći pogledom preko travnjaka, gde je zabava u ĉast roĊendana njegove majke bila u toku. "Šta vidiš da ti je interesantnije od mene?" Lady Katarina Harington je pitala dok je umotavala ĉaršav oko sebe pa je prišla do prozora. Dţordan Edison Metju Taunsend, budući Vojvoda od Hotorna, izgledao je kao da je ne ĉuje dok je gledao napolje preko zemljišta veliĉanstvenog imanja koje bi, posle smrti njegovog oca, postalo njegovo. Dok je posmatrao ţivu ogradu lavirinta, video je svoju majku kako se izvlaĉi iz rastinja. Bacivši kratak, tajnovit pogled oko sebe, ispravila je steznik haljine i zagladila svoju tešku tamnu kosu u neki privid reda. Trenutak kasnije Lord Harington se pojavio, nameštajući svoju maramu za vrat. Njihov smeh je dolutao do Dţordanovog otvorenog prozora dok su preplitali ruke. Blagi cinizam je narušio mladalaĉku neţnost njegovog lica dok je Dţordan gledao svoju majku i njenog novog ljubavnika kako prelaze preko travnjaka u hladovinu. Nekoliko trenutaka kasnije, njegov otac je izašao iz istog lavirinta, pogledao oko sebe, a zatim preuzeo Lady Milburn, njegovu trenutnu ljubavnicu, iz grmlja. "Oĉigledno je moja majka nabavila novog ljubavnika," Dţordan je sarkastiĉno otegnuo. "Stvarno?" Lady Harington je upitala, vireći kroz prozor. "Koga?" "Tvog muţa." Potpuno se okrenuvši ka njoj, Dţordan je prouĉavao njeno lepo lice, traţeći neki znak iznenaĊenja. Kada nije video nijedan, crte lica su mu se stvrdnule u ironiĉnu masku. "Znala si da su zajedno u lavirintu, i zbog toga je došlo do tvog iznenadnog, nepromišljenog interesovanja za moju postelju, jel tako?" Klimnula je glavom, osećajući se neprijatno pod nemilosrdnim pogledom hladnih sivih oĉiju. "Mislila sam," rekla je, stavljajući ruke pod svoje ĉvrste grudi, "da bi bilo zabavno ako mi takodje...ah...budemo zajedno. Ali moje interesovanje za tvoju postelju nije iznenadno, Dţordane, ţelela sam te već duţe vreme. Sada kada tvoja majka i moj muţ uţivaju jedno u drugom, nisam videla razloga da ne uzmem ono što sam ţelela. Šta je zlo u tome?" Nije rekao ništa i njene oĉi su pretraţivale njegove nerazumljive crte lica, smešeći se stidljivo. "Jesi li šokiran?" "Teško," odgovorio je. "Znam o aferama moje majke od kada mi je bilo osam godina, i sumnjam da bih mogao da budem šokiran onim što svaka ţena radi. Ako ništa drugo, iznenaĊen sam što nisi smislila da se svih nas šestoro sastanemo u lavirintu na malo 'porodiĉnog' okupljanja," završio je namerno bezobrazno. Napravila je prigušen zvuk, delom smeh, delom uţas. "Sada si ti mene šokirao." Lenjo je posegnuo i podigao joj bradu, prouĉavajući njeno lice sa oĉima previše tvrdim, previše obrazovanim za svoje godine. "Nekako nalazim nemogućim da poverujem u to." Odjednom osramoćena, Katarina je povukla ruke sa njegovih grudi i umotala ĉaršav


još ĉvršće oko svoje golotinje. "Zaista, Dţordane, ne vidim zašto me gledas kao da sam vredna prezira," rekla je, a lice joj je odraţavalo iskreno ĉuĊenje sa dozom razdraţenosti. "Nisi u braku, pa ne shvataš koliko je nepodnošljivo dosadan ţivot za sve nas. Bez ljubakanja da skrene misli sa monotonije, svi mi bismo bili potpuno ludi." Na tragiĉnu notu u njenom glasu, osmeh je omekšao njegovo lice i njegove ĉvrste, senzualne usne izvile su se u podrugljiv osmeh. "Jadna mala Katarina," rekao je suvo, posegnuo za njom i okrznuo joj prstima ramena. "Kakvu jadnu sudbinu vi ţene imate. Od dana roĊenja, sve što ţelite je vaše ako zatraţite, i tako nemate za šta da radite - a ĉak iako imate, nije vam dozvoljeno da radite za to. Ne dozvoljavamo vam da studirate i zabranjeni su vam sportovi, tako da ne moţete da ostvarite svoj um ili telo. Ĉak ne moţete da zadrţite ni ĉast, iako je za muškarce ĉast njihova onoliko koliko je ţele, vaša je izmeĊu nogu, a vi je gubite prvim ĉovekom koji vas ima. Kako je ţivot nepravedan za vas!" završio je. "Nije ni ĉudo što ste sve dosadne, nemoralne i neozbiljne." Katarina je oklevala, pogoĊena njegovim reĉima, nesigurna da li ju je ismejavao, a zatim je slegnula ramenima. "Apsolutno si u pravu." Pogledao ju je radoznalo. "Da li ti je ikada palo na pamet da pokušas sve to da promeniš?" "Ne," otvoreno je priznala. "Pozdravljam tvoju iskrenost. To je retka vrlina u vašem polu." Iako je imao samo osamnaest, moćna privlaĉnost Dţordana Taunsenda za ţene je već bila tema zanimljivih ogovaranja, a kada se Katarina zagledala u te ciniĉne sive oĉi, iznenada se osetila privuĉenom njemu kao od strane nekih neodoljivih magnetnih sila. Razumevanje je bilo u njegovim oĉima, zajedno sa dodirom humora i znanja većeg od njegovih godina. Upravo su te stvari, ĉak i više od njegovog mraĉno dobrog izgleda i oĉigledne muţevnosti, privlaĉile ţene njemu. Dţordan je razumeo ţene; razumeo je nju, i iako je bilo oĉigledno da joj se nije divio ili je odobravao, on je prihvatio ono što je bila, sa svim njenim slabostima. "Dolaziš li u krevet, moj gospodaru?" "Ne," rekao je blago. "Zašto?" "Zato što mislim da mi nije toliko dosadno da bih spavao sa ţenom ljubavnika svoje majke." "Ti ne - nemaš baš visoko mišljenje o ţenama, zar ne?" Katarina je upitala, jer nije mogla da se zaustavi. "Da li postoji neki razlog zbog kog bih trebao?" "Ja-" ona se ugrizla za usnu a zatim nevoljno odmahnula glavom. "Ne. Pretpostavljam da ne. Ali jednog dana ćes morati da se oţenis kako bi dobio decu." Njegove oĉi su iznenada zabavljeno zablistale, i nagnuo se nazad na okvir prozora, prekrštajući ruke preko grudi. "Brak? Stvarno? Jel se tako dobijaju deca? A svo ovo vreme, mislio sam-". "Dţordane, stvarno!" rekla je, smejući se, više nego malo zanesena ovom opuštenom, šaljivom njegovom stranom. "Trebaće ti zakonit naslednik."


"Kada budem bio prinuĊen da se obaveţem u cilju stvaranja naslednika," odgovorio je sumornim humorom, "odabraću naivnu devojku pravo iz školske klupe koja će skakati na moju najmanju naredbu." "A kada joj postane dosadno i potraţi drugu zabavu, šta ćes uĉiniti?" "Hoće li joj postati dosadno?" upitao je ĉeliĉnim glasom. Katarina je prouĉavala njegova široka, mišićava ramena, snaţne grudi i uzak struk, a zatim se njen pogled podigao do njegovog grubo isklesanog lica. U lanenoj košulji i usko pripijenim pantalonama za jahanje, svaki pedalj visoke figure Dţordana Taunsenda u potpunosti je isijavao sirovu snagu i kontrolisanu senzualnost. Njena obrava se podigla nad znalaĉkim zelenim oĉima. "Moţda ne." Dok se oblaĉila, Dţordan se okrenuo prema prozoru i nepristrasno posmatrao elegantne goste koji su se okupili na travnjacima u Hotornu da proslave roĊendan njegove majke. Kao jedan autsajder do tog dana, Hotorn je nesumnjivo izgledao kao fascinantan, bujni raj naseljen lepim, bezbriţnim, tropskim pticama koje paradiraju u svoj svojoj divnoj opremi. Za osamnaestogodišnjeg Dţordana Taunsenda, prizor je odrţao malo interesovanja i nimalo lepote, jer je vrlo dobro znao šta ostaje unutar zidova kuće kada gosti odu. Sa osamnaest, nije verovao u bilo ĉiju uroĊenu dobrotu, ukljuĉujući i svoju. Imao je poreklo, izgled i bogatstvo; takoĊe je bio umoran od svega, uzdrţan i oprezan. Sa svojom malom bradom oslonjenom na pesnice, gospoĊica Aleksandra Lorens je posmatrala ţutog leptira koji je sleteo na prozorski okvir kolibe njenog dede, a onda je odvratila paţnju nazad na dragog sedog ĉoveka koji je sedeo preko puta nje. "Šta si rekao deda? Nisam te ĉula." "Pitao sam zašto je taj leptir interesantniji od Sokrata danas," rekao je ljubazno starac, upućujući vedar osmeh nauĉnika maloj trinaestogodišnjakinji koja je posedovala majĉinu sjajnu kestenjastu kosu i njegove plavo-zelene oĉi. Zabavljen, izabrao je obilje Sokratovih radova kojima je hteo da je pouĉava. Aleksandra mu je poslala mek, izvinjavajući osmeh, ali nije porekla da je bila rastrojena, jer je njen neţni, školovani deda ĉesto govorio, 'Laţ je uvreda za dušu, kako i za inteligenciju lica kome se laţe'. A Aleksandra ne bi uradila ništa drugo, nego uvredila tako neţnog ĉoveka koji joj je usadio svoju filozofiju ţivota, kao što ju je i nauĉio matematiku, filozofiju, istoriju i latinski. "Pitala sam se," priznala je zamišljenim uzdahom, "ako postoji najmanja šansa da sam samo u 'gusenica fazi' upravo sada, jednog dana uskoro ću se promeniti u leptira i biti lepa?" "Šta je loše u tome biti gusenica? Uostalom," citirao je, zadirkivajući je, " 'Ništa nije lepo iz svih uglova'." Njegove oĉi su svetlucale dok je ĉekao da vidi da li moţe da prepozna poreklo citata. "Horacije," Aleksandra je odmah odgovorila, osmehnuvši mu se. On je klimnuo glavom, zadovoljan, pa rekao, "Ne moraš da brineš o izgledu, draga moja, zato što istinska lepota izvire iz srca i stanuje u oĉima." Aleksandra je nakrivila glavu na stranu, razmišljajući, ali nije mogla da se seti bilo kog filozofa, drevnog ili savremenog, koji je rekao tako nešto. "Ko je to rekao?"


Njen deda se zakikotao. "Ja sam." Odgovorila je zvonkim osmehom, ispunjavajući sunĉanu sobu svojom muziĉkom vedrinom, a onda se naglo otreznila. "Tata je razoĉaran. Nisam lepa, mogu to da vidim kad god doĊe u posetu. On ima mnogo razloga da oĉekuje od mene da ispadnem bolja, jer je mama lepa i, pored toga što je zgodan, tata je takodje ĉetvrti roĊak jednog grofa, po braku." Jedva mogavši da sakrije prezir za svog zeta i njegove sumnjive tvrdnje o nejasnoj povezanosti sa nekim tajanstvenim grofom, gospodin Gimbl je citirao smisleno, " ‘RoĎenje nije ništa tamo gde nema vrlina’." "Molijer." Aleksandra je automatski navela poreklo citata. "Ali," nastavila je namršteno, vraćajući se svom originalnom problemu, "moras da priznas da je preterano neugodno što mu je sudbina dala ćerku koja je tako obiĉna. Zašto," rekla je mrzovoljno, "nisam visoka i plava? To bi bilo mnogo lepše nego što izgledam kao mala ciganka, kao što tata kaţe da izgledam." Okrenula je glavu zamišljeno gledajući u leptira ponovo, a oĉi gospodina Gimbla sijale su od naklonosti i radosti, prema njegovoj unuci koja je bila sve samo ne obiĉna. Kada je bila dete od ĉetiri godine, poĉeo je da pouĉava Aleksandru osnovama ĉitanja i pisanja, isto kao što je tome pouĉavao seosku decu koja su mu bila poverena, ali Aleksin um je bio plodniji od njihovog, brţi i sposobniji da shvati pojmove. Deca seljaka su bili ravnodušni uĉenici koji su dolazili kod njega samo na nekoliko godina i onda odlazili da rade u poljima kod svojih oĉeva, venĉavali se, dobijali decu, i poĉinjali ţivotni ciklus sve ispoĉetka. Ali Aleks je bila roĊena sa fascinacijom za uĉenje. Stariji ĉovek se nasmešio unuci; 'ciklus' nije bio tako loša stvar, pomislio je. Da je sledio svoje mladenaĉke sklonosti i ostao samac, posvetio ceo svoj ţivot studiranju, umesto da se oţeni, Aleksandra Lorens nikada ne bi postojala. A Aleks je bila poklon svetu. Njegov poklon. Pomisao ga je uzdigla a onda ga posramila jer je smrdela na ponos. Ipak, on nije mogao da zaustavi nalet zadovoljstva koji je tekao kroz njega dok je gledao u dete sa kovrdţavom kosom koje je sedelo preko puta njega. Ona je bila sve ono što se nadao da će biti, i još mnogo toga. Bila je ljubazna i nasmejana, inteligentna i neukrotivog duha. Previše temperamentna, moţda, i previše osetljiva takodje - zbog nje je više puta sebe okrenuo naopako, pokušavajući da zadovolji njenog plitkog oca tokom njegovih povremenih poseta. Pitao se za kakvu vrstu ĉoveka će se udati - ne takvu za koju se njegova ćerka udala, on se poboţno nadao. Njegovoj ćerci je nedostajala Aleksandrina dubina karaktera; on ju je razmazio, gospodin Gimbl je mislio tuţno. Aleksandrina majka je bila slaba i sebiĉna. Udala se za ĉoveka koji je bio isti kao ona, ali Aleks je trebala, i zasluţila, daleko boljeg ĉoveka. Sa svojom uobiĉajenom osetljivošću, Aleksandra je primetila iznenadno zatamnjenje raspoloţenja njenog dede i nastojala je da ga odmah razvedri. "Da li se dobro osećaš deda? Glavobolja ponovo? Da ti izmasiram vrat?" "Imam pomalo glavobolju," rekao je gospodin Gimbl, i kada je umoĉio pero u mastionicu, formirajući reĉi koje bi jednog dana postale 'Kompletna disertacija Volterovog ţivota', ona je došla iza njega i poĉela svojim deĉijim rukama da otklanja


napetost u njegovim ramenima i vratu. Nije prošlo mnogo i njene ruke su se umirile a onda je on osetio golicanje preko svog obraza. Zaokupljen svojim radom, pruţio je ruku i odsutno protrljao obraz gde ga je zagolicalo. Trenutak kasnije, zagolicao ga je vrat i protrljao ga je. Golicanje je prešlo na njegovo desno uvo i on se nagnuo nazad razjareno se smejući kada je konaĉno shvatio da njegova unuka prelazi ptiĉijim perom preko njegove koţe. "Aleks draga moja," rekao je, "bojim se da je nestašna mala ptica ovde, odvlaĉi me od mojih radova." "Zato što radiš previše naporno," rekla je, ali je utisnula poljubac na njegov hrapavi obraz i vratila se na svoje mesto da prouĉava Sokrata. Nekoliko trenutaka kasnije, njenu paţnju je preusmerio crv koji je sporo puzao prema otvorenim vratima kolibe. "Ako sve u univerzumu sluţi Boţijoj specijalnoj nameni, šta mislis zašto je on stvorio zmije? One su uvek tako ruţne. Sasvim jezive, zapravo." Uzdahnuvši zbog njenog prekida, gospodin Gimbl je spustio pero, ali nije imao ništa protiv njenog sunĉanog osmeha. "Pitaću Boga o tome kada Ga vidim." Zamisao njenog dede kako umire uĉinila je Aleksandru odmah tmurnom, ali zvuk koĉije koja se dovezla pred kolibu izazvao ju je da skoĉi na noge, trĉeći do otvorenog prozora. "To je tata!" prasnula je radosno. "Tata je došao iz Londona konaĉno!" "I bilo je krajnje vreme, takoĊe," gospodin Gimbl je progunĊao, ali Aleks nije ĉula. Odevena u svojoj omiljenoj odori - kratkim pantalonama i seljaĉkoj košulji, ona je projurila kroz vrata i bacila se u nevoljne ruke svog oca. "Kako si mala ciganĉice?" rekao je bez mnogo interesovanja. Gospodin Gimbl je ustao i otišao do prozora, namršteno gledajući kako zgodan Londonac pomaţe njegovoj ćerci da se popne u njihovoj modernoj novoj koĉiji. Moderna koĉija, moderna odeća, ali njihov moral nije moderan uopšte, pomislio je gospodin Gimbl ljutito, podsećajući se kako je njegova ćerka, Felicija, bila zaslepljena ĉovekovim izgledom i uĉtivim govorom od momenta kada je stigao u njihovu kolibu jednog popodneva, jer se njegova koĉija polomila na putu ispred nje. Gospodin Gimbl je ponudio ĉoveku da prenoći i, u kasnim popodnevnim ĉasovima, protivno svojoj dobroj proceni, popustio je Felicijinim prekljinjanjima i dozvolio joj da prošeta s' njim kako bi mogla 'da mu pokaţe lep pogled sa brda iznad potoka'. Kada je pao mrak a oni se nisu vratili, gospodin Gimbl se uputio po njih, pronalazeći njihov put lako pomoću svetlosti punog meseca. Otkrio ih je u podnoţju brda, pored potoka, gole u zagrljaju. Dţodţu Lorensu je trebalo manje od ĉetiri sata da ubedi Feliciju da prekrši ţivotne zapovesti i zavede je. Besan više nego što je ikada znao da moţe biti i kuvajući iznutra gospodin Gimbl je, bez zvuka, napustio prizor. Kada se vratio u kolibu dva sata kasnije, bio je u pratnji svog dobrog prijatelja lokalnog vikara. Vikar je nosio knjigu iz koje je trebao da proĉita sklapanje braka. Gospodin Gimbl je nosio pušku kako bi osigurao da zavodnik njegove ćerke uĉestvuje u ceremoniji. To je bio prvi put u njegovom ţivotu da je ikada drţao oruţje. A šta je njegov pravedan bes doneo Feliciji? Pitanje je smraĉilo crte lica gospodina Gimbla. Dţordţ Lorens joj je kupio veliku, oronulu kuću koja je bila prazna deceniju,


obezbeĊenu slugama, a devet meseci nakon njihovog braka, on je nevoljno ţiveo sa njom ovde u udaljenom malom okrugu gde je ona rodjena. Na kraju tog vremena je stigla Aleksandra, i uskoro posle toga Dţordţ Lorens se vratio u London, gde je ostao, vraćajući se u Moršam samo dvaput godišnje na dve ili tri nedelje. "On zaraĊuje za ţivot na najbolji naĉin koji zna," Felicija je objasnila gospodinu Gimblu, oĉigledno ponavljajući ono što joj je njen muţ rekao. "On je gospodin i stoga se ne moţe oĉekivati da radi za ţivot kao obiĉni ljudi. U Londonu, njegovo poreklo i veze omogućavaju mu da se druţi sa pravim ljudima, i od njih je pokupio savete tu i tamo o dobrim investicijama na berzi, i na koje konje da se kladi na trkama. To je jedini naĉin na koji moţe da nas podrţi. Prirodno, on bi voleo da nas ima uz sebe u Londonu, ali je uţasno skupo u gradu, i on ne bi ni sanjao da nas podvgava skuĉenim, pohabanim prenoćištima u kojima on mora da ţivi tamo. On nam dolazi onoliko ĉesto koliko moţe." Gospodin Gimbl je sumnjao u vezi objašnjenja Dţordţa Lorensa o njegovom radijem ostajanju u Londonu, ali nije sumnjao zašto se on vraćao u Moršam dvaput godišnje. On je to ĉinio zato što je gospodin Gimbl obećao da će ga potraţiti u Londonu - sa svojom pozajmljenom puškom - ako se ne bude vraćao barem toliko ĉesto da vidi svoju ţenu i ćerku. Ipak, nije imalo smisla ranjavati Feliciju istinom, jer je ona bila srećna. Za razliku od drugih ţena u malom okrugu - Felicija je bila udata za 'pravog gospodina' i to je bilo sve što se raĉuna u njenoj glupoj proceni. On joj je dao status, i ona je šetala meĊu komšijama sa kraljevskom superiornošću. Kao i Felicija, i Aleksandra je oboţavala Dţordţa Lorensa, i on se sunĉao u njihovom bezuslovnom oboţavanju tokom svojih kratkih poseta. Felicija bi napravila pometnju nad njim, a Aleksandra je hrabro pokušavala da mu bude i sin i ćerka - brinući o svom nedostatku ţenske lepote u isto vreme je nosila pantalone i veţbala maĉevanje da bi mogla da veţba sa njim kad god dodje. Stojeći na prozoru, gospodin Gimbl se mrštio na sjajni prevoz koji su vukla ĉetiri elegantna konja . Za ĉoveka koji je mogao da uštedi za svoju ţenu i ćerku malo novca, Dţordţ Lorens je vozio veoma skupe koĉije i zapregu. "Koliko dugo moţete da ostanete ovaj put tata?" Aleksandra je izjavila, već poĉinjajući da se boji neizbeţnog vremena kada će ih on ponovo napustiti. "Samo nedelju dana. Idem u Lensdaun u Kentu." "Zašto morate biti odsutni toliko?" Aleksandra je pitala, ne mogavši da sakrije razoĉarenje iako je znala da i on, takodje, mrzi da bude daleko od nje i njene majke. "Zato što moram," rekao je, a kada je ona poĉela da protestuje, odmahnuo je glavom i posegnuo u dţep, vadeći malu kutiju. "Evo, doneo sam ti mali poklon za roĊendan Aleks." Aleksandra je zurila u njega sa oboţavanjem i zadovoljstvom, uprkos ĉinjenici da je njen roĊendan došao i prošao mesecima ranije, bez bar i pisma od njega. Njene oĉi boje akvamarina su sijale kada je otvorila kutiju i uklonila mali medaljon srebrne boje u obliku srca. Iako je bio napravljen od lima i nije bio naroĉito lep, ona ga je drţala u svom dlanu kao da je u pitanju neprocenjivo blago. "Nosiću ga svaki dan u mom ţivotu tata," šapnu ona, a onda stavi svoje ruke oko njega u ţestoki zagrljaj. "Volim te mnogo!"


Dok su prolazili kroz maleno pospano selo, konji su slali oblake prašine u vazduh, a Aleksandra je mahala ljudima koji su je videli, ţeljna da oni saznaju da joj se divan, zgodni tata vratio. Nije morala da se potrudi da prizove njihovu paţnju na njega. Do veĉeri, svako u selu je raspravljao ne samo o njegovom povratku, već i o boji njegovog kaputa, i o desetak drugih stvari, selo Moršam je bilo kao da je stotinama godinama spavalo nesmetano, zaboravljeno u svojoj udaljenoj dolini. Njegovi stanovnici su bili jednostavni, nemaštoviti, vredni narod koji je imao nemerljivo zadovoljstvo da ispriĉa bilo kakav mali dogaĊaj koji se desio da bi ublaţili beskrajnu istovetnost svog postojanja. Oni su i dalje govorili o danu, pre tri meseca, kada je koĉija prošla sa gradskim momkom koji je nosio kaput ne sa jednim, već sa osam ogrtaĉa. Sada oni imaju ĉudesnu koĉiju sa zapregom Dţordţa Lorensa o kojoj će da razgovaraju narednih šest meseci. Sa strane, Moršam moţe da izgleda kao dosadno mesto naseljeno priĉljivim seljacima, ali trinaestogodišnja Aleksandra, selo i njegovi stanovnici bili su lepi. U trinaestoj ona je verovala u uroĊenu dobrotu svakog Boţijeg deteta i nije imala nikakve sumnje da su poštenje, iskrenost i veselost zajedniĉka osobina ĉitavog ĉoveĉanstva. Bila je neţna, vesela i neizleĉivo optimistiĉna.

Drugo poglavlje Vojvoda od Hotorna je polako spustio ruku, pištolj se još uvek dimio u njegovoj ruci, i gledao smireno u zguţvanu figuru Lorda Grendţerfilda koja je leţala nepomiĉno na zemlji. Ljubomorni muţevi su bili prokleta smetnja, mislio je Dţordan - skoro problematiĉni kao njihove uobraţene i neozbiljne ţene. Ne samo da su ĉesto donosili potpuno neosnovane zakljuĉke, već su takoĊe insistirali da raspravljaju o svojim zabludama u zoru sa pištoljima. Njegov ravnodušan pogled je još uvek odmarao na starijem, ranjenom protivniku, koji je nakon zbrinjavanja od strane lekara i sekundanata, proklinjao lepu, prevrtljivu, mladu ţenu ĉija je neumorna teţnja za njim izazvala ovaj dvoboj. U dvadeset sedmoj, Dţordan je odavno odluĉio da gubljenje vremena sa ţenama drugih ljudi donosi više komplikacija od bilo kakvog zadovoljenja seksualnih potreba. Kao rezultat toga, odavno je praktikovao da ograniĉi svoje ĉeste seksualne veze samo na one ţene koje su bile neopterećene muţevima. Bog je znao da je bilo više nego dovoljno njih, a većina su bile ţeljne i spremne da mu zagreju krevet. Flertovanje, meĊutim, je bilo normalan deo ţivota meĊu visokim društvom i njegova nedavna umešanost sa Elizabetom Grendţerfild, koju je znao od kad su oboje bili deca, bilo je nešto malo više od toga - bezopasan flert koji se pojavio kada se ona vratila u Englesku sa duţeg putovanja od godinu dana. Flert je poĉeo kao ništa više nego nekoliko šaljivih primedbi - doduše sa seksualnim konotacijama - razmenjenih izmeĊu starih prijatelja. To nikada ne bi otišlo dalje, da jedne noći prošle nedelje Elizabeta nije promakla Dţordanovom batleru i, kada je Dţordan došao kući, našao ju je u krevetu - celu bujnu, golu, izazovnu ţenu. Normalno, on bi je izvukao iz kreveta i


poslao njenoj kući, ali te noći njegov um je već bio otupljen brendijem jer se opijao sa prijateljima, i dok je on razmatrao o tome šta da radi s' njom, njegovo telo je nadglasalo njegov spori um i insistiralo da prihvati njen neodoljiv poziv. Okrećući se prema svom konju, koji je bio privezan za obliţnje drvo, Dţordan je bacio pogled gore prema slabim zracima sunca koji su šarali nebo. Bilo je još vremena da uzme nekoliko sati sna pre nego što poĉne dug dan rada i društvenih delatnosti koje će kulminirati kasno veĉeras na balu kod Bildrupovih. Lusteri prekriveni stotinama hiljada kristala blistali su nad ogromnom balskom dvoranom gde su se plesaĉi odeveni u saten, svilu i baršun beskonaĉno okretali uz veseli valcer. Nizovi francuskih vrata koji su vodili na balkone bili su otvoreni, dopuštajući hladnom povetarcu da uĊe - a parovima koji ţele nekoliko trenutaka privatnosti osvetljene meseĉinom, da izaĊu. Odmah iza najudaljenijeg para vrata, par je stajao na balkonu, njihovo prisustvo je delimiĉno bilo skriveno senkama samog zdanja, oĉigledno nezainteresovani za razvratna nagaĊanja njihovog odsustva iz balske dvorane koja su se stvorila meĊu gostima. "To je sramota!" GospoĊica Leticija Bildrup je rekla grupi elegantnih mladića i devojaka koji su ĉinili njenu liĉnu pratnju. Bacivši ţestok osuĊujući pogled, obilno protkanog zavišću u pravcu vrata kroz koja je par tek izašao, dodala je, "Elizabeta Grendţerfild se ponaša kao kurva, juri za Hotornom, dok njen muţ leţi ranjen zbog jutrošnjeg dvoboja!" Ser Rodrik Karstars je posmatrao ljutitu gospoĊicu Bildrup sa izrazom zajedljive razonode na licu po kojoj je bio poznat - i opasan - svim pripadnicima visokog društva. "U pravu ste, naravno, lepotice moja. Elizabeta treba da nauĉi iz vašeg primera i sledi Hotorna samo privatno, a ne u javnosti." Leticija ga je posmatrala u nadmenoj tišini, ali izdajniĉko rumenilo pretvorilo je njene glatke obraze u ruţiĉaste. "Pazite, Rodi, gubite sposobnost da razdvojite ono što je zanimljivo od onoga što je uvredljivo." "Nikako, draga moja, ja se trudim da budem uvredljiv." "Nemojte me uporeĊivati sa Elizabetom Grendţerfild," Leticija je progutala besni uzdah. "Mi nemamo ništa zajedniĉko." "Ah, ali imate. Obe ţelite Hotorna. Što vam daje nešto zajedniĉko sa šezdesetak drugih ţena koje mogu da imenujem, naroĉito," on klimnu glavom prelepoj crvenokosoj balerini koja se vrtela sa Ruskim princem na plesnom podijumu, "Elizu Grandeux. Iako se ĉini da je gospoĊica Grandeux dobila najbolje od svih vas, jer je ona nova Hotornova ljubavnica." "Ne verujem vam!" Leti je prasnula, a njene plave oĉi su se prikovale za gracioznu crvenokosu koja je navodno zaĉarala Španskog kralja i Ruskog princa. "Hotorn je neprivrţen!" "O ĉemu raspravljate Leti?" jedna od mladih dama je pitala, okrećući se od svojih udvaraĉa. "Raspravljamo o ĉinjenici da je on izašao na balkon sa Elizabetom Grendţerfild," Leti je odbrusila. Objašnjenje za reĉ 'on' bilo je nepotrebno. MeĊu pripadnicima visokog


društva, svako ko je bio vaţan znao je da je 'on' Dţordan Edison Metju Taunsend markiz Lensdaun, vikont Lids, vikont Rejnolds, grof Taunsend od Marlova, baron Taunsend od Strolega, Riĉfilda i Monmarta - i dvanaesti vojvoda od Hotorna. 'On' je bio materijal od kojeg su snovi svih mladih dama bili saĉinjeni - visok, taman, i fatalno zgodan, sa šarmom samog Ċavola. MeĊu mlaĊim pripadnicama visokog društva postojala je saglasnost mišljenja da njegove sanjalaĉke sive oĉi mogu zavesti monahinju ili zamrznuti neprijatelja u pokretu. Starije ţene su bile sklone da odobre ranije i odbace kasnije mišljenje, pošto je bilo dobro poznato da je Dţordan Taunsend pogubio stotine Francuskih neprijatelja, ne svojim oĉima, već svojim smrtonosnim veštinama sa pištoljima i sabljama. Ali bez obzira na njihove godine, sve dame visokog društva su se u potpunosti slagale u jednom: Osoba mora samo jednom da pogleda Vojvodu od Hotorna da zna da je on ĉovek koji ima poreklo, eleganciju i stil; ĉovek koji je kao brušeni dijamant. I, ĉesto, isto tako teţak. "Rodi kaţe da je Eliza Grandeux postala njegova ljubavnica," Leti je rekla, pokazujući glavom ka zapanjujućoj, zlatokosoj lepotici koja se pravila da je nesvesna odlaska vojvode Hotorna sa Lady Elizabet Grendţerfild. "Besmislica," reĉe sedamnaestogodišnja debitantkinja koja je bila pristalica pristojnosti. "Ako je to postala, on je sigurno ne bi doveo ovde. Ne bi mogao." "Mogao bi i jeste," druga mlada dama je objavila, pogledom prikovanim za francuska vrata kroz koja su vojvoda i Lady Grendţerfild upravo otišli, dok je ĉekala nestrpljivo da baci još jedan pogled na legendarnog vojvodu. "Moja mama kaţe da Hotorn radi šta god mu se dopada, a Ċavo je vešt sa javnim mnjenjem!" U tom trenutku, predmet ove i desetine sliĉnih razgovora širom balske dvorane leškario je naslonjen na kamenu ogradu balkona, zagledan u Elizabetine blistave plave oĉi sa izrazom neskrivene dosade. "Tvoja reputacija se raspala u komade tamo Elizabeta. Ako imas imalo zdravog razuma, povući ćes se iz zemlje sa svojim 'bolesnim' suprugom na nekoliko nedelja, dok se ogovaranja o dvoboju ne stišaju." Sa krhkim naletom vedrine, Elizabeta slegnu ramenima. "Ogovaranja ne mogu da me povrede, Dţordane. Ja sam sada grofica." Gorĉina se uvukla u njen glas, daveći je. "Nije bitno što je moj suprug trideset godina stariji od mene. Moji roditelji imaju sada još jednu titulu u porodici, što je sve što su ţeleli." "Nema svrhe ţaliti prošlost," Dţordan reĉe, obuzdavajući svoje nesptrpljenje sa naporom. "Šta je bilo, bilo je." "Zašto me nisi isprosio pre nego što si otišao da se boriš u glupom ratu u Španiji?" upitala je zagrcnuto. "Zato," odgovorio je surovo, "što nisam ţeleo da te oţenim." Pre pet godina, Dţordan je neobavezno razmatrao da je zaprosi u dalekoj, nepoznatoj budućnosti, ali nije ţeleo ţenu tada ništa više nego sada, i ništa nije bilo rešeno izmeĊu njih pre nego što je otišao u Španiju. Godinu dana posle njegovog odlaska, Elizabetin otac, sa namerom da doda još jednu titulu u porodiĉnom stablu, insistirao je da se ona uda za Grendţerfilda. Kada je Dţordan primio pismo od nje, u kome ga je obavestila da se udala za Grendţerfilda, nije osetio veliki osećaj gubitka. S' druge strane on je znao Elizabetu od kada su bili tinejdţeri, i gajio je odreĊenu naklonost prema njoj. Moţda da je bio tu u to vreme, moţda bi je ubedio da se suprotstavi


svojim roditeljima i odbije prosidbu starog Grendţerfilda. A moţda i ne. Kao skoro sve ţene njenog društvenog poloţaja, i Elizabetu su uĉili od detinjstva da je njena duţnost kao ćerke da se uda u skladu sa ţeljama svojih roditelja. U svakom sluĉaju, Dţordan nije bio ovde. Dve godine nakon što je njegov otac preminuo, uprkos tome što on nije stvorio naslednika kako bi osigurao nasledstvo, Dţordan je kupio ĉin u vojsci i otišao u Španiju da se bori protiv Napoleonovih trupa. Na poĉetku njegova odvaţnost i hrabrost prema neprijatelju bila je jednostavno rezultat nesmotrenog nezadovoljstva sopstvenim ţivotom. Kasnije, kada je sazreo, veštine i znanje koje je stekao u bezbroj krvavih borbi odrţali su ga u ţivotu i dodali njegovoj reputaciji titulu lukavog strelca i nepobedivog protivnika. Ĉetiri godine nakon odlaska za Španiju, on je podneo ostavku i vratio se u Englesku da nastavi sa duţnostima i odgovornostima vojvodstva. Dţordan Taunsend koji se pre godinu dana vratio u Englesku veoma se razlikovao od mladog ĉoveka koji ju je napustio. Prvi put kada je ušao u balsku dvoranu nakon njegovog povratka, mnoge od tih promena bile su zapanjujuće oĉigledne. Nasuprot bledih lica i dosadne malaksalosti druge gospode njegove klase, Dţordanova koţa je bila duboko preplanula, njegovo visoko telo snaţno i mišićavo, njegovi pokreti hitri i autoritativni; i, iako je legendarni Hotornov šarm još uvek bio vidljiv u njegovom povremenom lenjom belom osmehu, sada je oko njega postojala aura ĉoveka koji je bio suoĉen sa opasnošću - i uţivao u tome. To je bila aura koju su ţene našle beskrajno uzbudljivom i koja je doprinela izuzetno njegovoj privlaĉnosti. "Moţeš li da zaboraviš šta smo znaĉili jedno drugom?" Elizabeta je podigla glavu, i pre nego što je Dţordan mogao da reaguje, podigla se na prste i poljubila ga, njeno poznato telo spremno i savitljivo, pritisnulo se nestrpljivo preko njegovog. Rukama je uhvatio njene u kaţnjavajućem stisku i pomerio je. "Ne budi budala!" odbrusio je razorno, njegovi dugi prsti su se usekli u njene ruke. "Bili smo prijatelji, ništa više. Ono što se desilo izmeĊu nas prošle nedelje bila je greška. Gotovo je." Elizabeta je pokušala da se pomeri bliţe njemu. "Mogu te naterati da me voliš, Dţordane. Znam da mogu. Skoro da si me zavoleo pre nekoliko godina. I ţeleo si me prošle nedelje-" "Ţeleo sam tvoje slatko telo, draga moja," rugao se sa namernom pokvarenošću, "ništa više. To je sve što sam ikada hteo od tebe. Neću da ubijem tvog muţa za tebe u dvoboju, tako da moţeš zaboraviti taj plan. Moraćes da pronaĊeš neku drugu budalu koja će ti kupiti slobodu pištoljem." Prebledela je, trepćući da zaustavi suze, ali nije porekla da se nadala da će on ubiti njenog muţa. "Ne ţelim svoju slobodu, Dţordane, ţelim tebe," rekla je plaĉnim glasom. "Moţda me smatraš kao tek nešto više od prijateljice, ali ja sam zaljubljena u tebe od kada smo imali petnaest godina." Priznanje je bilo uĉinjeno sa takvom skromnom, beznadeţnom mizerijom koju bi svako osim Dţordana Taunsenda prihvatio kao istinu, a moţda se i saţalio nad njom. Ali Dţordan je davno postao teţak skeptik kada su ţene u pitanju. On je odgovorio na njeno bolno priznanje ljubavi na taj naĉin što joj je dao sneţno belu maramicu. "Obriši suze." Stotine gostiju koji su krišom gledali njihov povratak u balsku dvoranu nekoliko


trenutaka kasnije, primetili su da je Lady Grendţerfild izgledala napeta i napustila dvoranu iznenada. MeĊutim, Vojvoda od Hotorna izgledao je glatko neuznemiren kao i uvek nakon što se vratio prelepoj balerini koja je bila najnovija u njegovom dugaĉkom nizu ljubavnica. A kada je par kroĉio na plesni podijum nekoliko trenutaka kasnije, došlo je do sjajne energije, moćnog magnetizma koji je potekao iz prelepog, harizmatiĉnog para. Elizina gipka, krhka gracioznost dopunjavala je njegovu smelu eleganciju; njena ţivopisna obojenost bila je savršen ukras za njegovu mraĉnost, i kada su se zajedno pomerali plešući, bili su dva sjajna bića koja su izgledala stvorena jedno za drugo. "I onda je to uvek tako," gospoĊica Bildrup je rekla svojim prijateljima dok je prouĉavala par u fasciniranom divljenju. "Hotorn uvek ĉini da ţena pored njega izgleda savršeno." "Pa, on neće oţeniti obiĉnu scensku igraĉicu bez obzira koliko odliĉno izgledaju zajedno," rekla je gospoĊica Morison. "A moj brat je obećao da će ga dovesti kod nas u jutarnju posetu ove nedelje," dodala je sa notom trijumfa. Njena radost bila je srušena od strane gospoĊice Bildrup. "Moja mama je rekla da on planira da ode do Rouzmejda sutra." "Rouzmejd?" ostali su ponovili tupo, a ona je slegnula ramenima. "Posed njegove bake," pojasnila je gospoĊica Bildrup. "To je na severu, zabit iza malog sela zvanog Moršam."

Treće poglavlje "Ovo prkosi mašti, Filberte, zaista!" Aleksandra je saopštila starom slugi koji se vukao njenim odajama noseći mali drveni posluţavnik. Filbert je zaĉkiljio kratkovido u svoju sedamnaestogodišnju gospodaricu, koja je bila ispruţena preko kreveta na stomaku, njena mala brada bila je poduprta rukama, a telo odeveno u uobiĉajeni sklop uskih smeĊih pantalona i izbledele majice. "Ovo pouzdano zbunjuje," ponovila je Aleksandra glasom u kojem se osećalo neodobravanje. "Šta to, gospoĊice Aleks?" raspitivao se on, pribliţavajući se krevetu. Okrenuvši se pre nego što je njegova gospodarica stavila na prekrivaĉ nešto belo i veliko, kratkovidi sluga je zakljuĉio da se radi ili o peškiru ili o novinama. Zaĉkiljivši oĉima, naporno je zurio u beli predmet, nakon ĉega se ĉinilo kao da je video mutne crne mrlje, koje su ga zauzvrat dovele do ispravnog zakljuĉka da se radilo o novinama. "Ovde piše," Aleksandra ga je obavestila, kuckajući po novinama od 2. Aprila 1813. svojim kaţiprstom, "da je Lady Vaterfort-Het odrţala bal za osamsto ljudi, praćen veĉerom koja se sastojala od najmanje 45 razliĉitih jela! Ĉetrdeset i pet jela! Moţeš li da zamisliš takvo rasipništvo? Osim toga," Aleks je nastavila, odsutno ĉetkajući tamne kovrdţe kako bi ih sklonila od njenog potiljka, dok je piljila u sporni list, "ĉlanak razvlaĉi sve više i više o ljudima koji su prisustvovali zabavi i šta su nosili. "Slušaj ovo Saro," rekla je kada je pogledala i nasmejala se Sari Viters koja je ušla u sobu


noseći u rukama sveţe opranu posteljinu. Do smrti Aleksandrinog oca pre tri godine, Sara je imala zvanje domaćice, ali usled teških finansijskih posledica koje su proizašle iz njegove smrti, bila je otpuštena zajedno sa svim ostalim slugama - osim Filberta i Penrouza, koji su bili suviše stari i bolesni da naĊu novo zaposlenje. Sada se Sara vraćala samo jednom meseĉno, zajedno sa seljanĉicom kako bi pomogla sa pranjem veša i teškim ĉišćenjem. Namestivši veštaĉki glas, Aleksandra je citirala zbog Sare, "GospoĊica Emili Velford bila je u pratnji grofa od Maršama. Haljina boje slonovaĉe gospoĊice Velford bila je ukrašena biserima i dijamantima." Zacerekavši se, Aleksandra je zatvorila novine i pogledala u Saru. "Moţete li da verujete da ljudi zaista ţele da ĉitaju takve bljuvotine? Zašto bi ikoga zanimala haljina koju je neko nosio ili da se grof od Deltona u poslednje vreme vratio sa boravka u Škotskoj, ili što se 'priĉa da on pokazuje poseban interes za izvesnu mladu damu velike lepote i ugleda'?" Sara Viters podiţe obrve i zagleda se sa neodobravanjem u Aleksino ruho. "Postoje neke mlade dame koje brinu o tome šta nose većinu svog vremena," znaĉajno je odgovorila. Aleksandra je prihvatila tu dobronamernu zamerku sa veselom, filozofskom ravnodušnošću. "Trebalo bi mnogo više od malo pudera i ruţiĉastog satena da bih ja izgledala kao velika dama." Aleksina davna nada da će izaći iz 'ĉaure' kao klasiĉna lepa plavuša nije uopšte urodila plodom. Umesto toga, njena kratka, kovrdţava kosa bila je tamno kestenjasta, njena brada je još uvek bila mala i tvrdoglava, njen nos je i dalje bio prćast, a njeno telo je bilo vitko i gipko kao kod nekog momĉića. U suštini, njena jedina zaista zadivljujuća karakteristika bio je par ogromnih oĉiju boje vode sa garavim trepavicama koje su potpuno dominirale na njenom licu - licu koje je bilo preplanulo od rada i jahanja na suncu. MeĊutim, njen izgled više nije brinuo Aleks ni najmanje; ona je imala druge, vaţnije stvari koje su joj okupirale um. Pre tri godine, posle smrti njenog dede koja je usledila gotovo odmah nakon smrti njenog oca, Aleks je postala tehniĉki, iako netaĉno, 'muškarac kuće'. U njene mladalaĉke ruke pao je zadatak da se brine o dvoje starijih slugu, steţući skroman porodiĉni budţet, obezbeĊujući hranu na sto, i baveći se napadima besa njene majke. Obiĉna devojka, vaspitana na uobiĉajen naĉin, nikad ne bi bila u stanju da prihvati takav izazov. Ali nije bilo niĉeg obiĉnog u Aleksandrinom izgledu i njenim sposobnostima. Kao mlada devojka, nauĉila je da peca i puca ko od šale da bi postala dobar pratilac svog oca kada doĊe u posetu. Sada, sa smirenom odluĉnošću, ona je jednostavno koristila te iste veštine kako bi prehranila svoju porodicu. Zveket drveta utovarenog u kutiju proterao je iz njenog uma sve misli o balskim haljinama posutim dijamantima. Drhteći od hladnoće koja je prodirala kroz debele zidove kuće, ĉineći je vlaţnom i hladnom, obmotala je svoje ruke oko grudi. "Ne troši to, Filberte," rekla je brzo, jer je savijen sluga dodavao jedan od malih trupaca kako bi izazvao slabu malu vatru. "Zapravo ovde nije hladno," rekla je neiskreno,"samo je malo oštrije. Veoma zdravo. Osim toga, odlazim za nekoliko minuta na zabavu Meri Eleninog brata, pa nema smisla trošiti dobro drvo." Filbert je bacio pogled na nju i klimnuo glavom, ali trupac je skliznuo iz njegovih


ruku i otkotrljao se preko pohabanog drvenog poda. Uspravio se i gledao oko sebe, pokušavajući da razlikuje braon trupac u moru podnih dasaka oko njega. Svesna njegovog slabog vida, Aleksandra je rekla neţno, "U podnoţju mog stola je," a zatim gledala sa simpatijama kako se stari sluga savija ispod stola i skuplja ga, saosećajući se sa njim zbog trupca. "Saro?" upitala je iznenada, kada se isti ĉudan osećaj isĉekivanja koji je povremeno iskusila u prethodne tri godine skupio u njenim grudima. "Da li si ikada imala osećaj da će se nešto posebno dogoditi?" Sara je ţustro zatvorila fioke komode i poţurila do ormara. "Zaista sam imala." "Da li se taj osećaj ispunio?" "Jeste." "Stvarno?" Aleksandra je rekla, a njen oĉi boje vode su radoznalo sijale. "Šta se dogodilo?" "Dimnjak se srušio, baš kao što sam upozoravala tatu da će se srušiti, ali on nije video da treba da se popravi." Melodiĉan zvuk je izbio iz Aleksandre i ona je odmahnula glavom. "Ne, ne, ne mislim na tu vrstu osećaja." Pomalo zbunjena, Aleksandra se poverila, "Imala sam taj osećaj sada kao i pre nego što je deda preminuo, ali nikada nije bio toliko jak i stalan kao ove nedelje. Osećam kao da stojim na ivici provalije, ĉekajući nešto što bi trebalo da se desi." Zateĉena Aleksandrinim sanjalaĉkim glasom i dugotrajnim mlitavilom jer je ona bila inaĉe lišena mašte i neprestano u pokretu, Sara ju je prouĉavala. "Šta mislite da će se dogoditi?" Aleksandra je zadrhtala ĉulno. "Nešto predivno." Poĉela je da govori još nešto, ali njene misli su se rasule zbog glasnog ţenskog vriska koji je došao iz spavaće sobe ujka Montija preko hodnika, praćenog zvukom lupanja vratima i parom trĉećih stopala. Aleksandra se uspravila i skoĉila sa kreveta u gracioznom, energiĉnom pokretu što je bilo mnogo prirodnije za njenu narav od njenog prethodnog stanja sanjalaĉke mirnoće, baš kada je Marija, mlada seljanka koju je Sara dovela sa sobom kako bi joj pomogla sa pranjem, ljutito ušla u spavaću sobu. "On me je zgnjeĉio, on je'!" Marija je prasnula, trljajući njen obilni donji deo. Podiţući ruku, pokazala je optuţujućim prstom na sobu ujka Montija. "Ja ne mora' da trpim to od tak'ih ko' on, ni od bilo kog'!Ja sam fina devojka, ja sam, jedna-" "Onda se ponašaj kako fina devojka i skrati jezik!" Sara je odbrusila. Aleksandra je uzdahnula kao da se sva teţina njene odgovornosti za ovo domaćinstvo smestila oko nje opet i oterala sve misli o ĉetrdeset i pet delova veĉere. "Otići ću i razgovarati sa ujakom Montijem," rekla je Mariji. "Sigurna sam da neće to ponovo uĉiniti," a onda je sa iskrenim osmehom dodala, "Barem neće to uraditi ako se ne savijaš u okviru njegovog domašaja. Gospodin Montaţ je nešto kao ... pa ... poznavalac ţenske anatomije, i kada ţena ima naroĉito dobro zaobljeni donji deo, on nastoji da pokaţe svoje odobrenje dodirivanjem - poput konjanika koji tapše bok posebno finog punokrvnog konja." Ovaj govor je polaskao i smirio seljanku, jer uprkos nedţentlmenskom ponašanju Montaţa Marša, on je ipak bio kraljevski vitez. Kada su svi otišli, Sara je gledala sumorno po praznoj sobi sa Gazetom ostavljenom


na krevetu. "Nešto predivno," frknula je, razmišljajući s' gorkom tugom o sedamnaestogodišnjoj devojĉici koja je pokušavala, bez prituţbe, da nosi teret bizarnog domaćinstva ĉije su jedine sluge bili povijen, stariji batler koji je bio previše ponosan da prizna da je gluv i beznadeţno kratkovidi sluga. Aleksandrina porodica ju je toliko teretila kao i njene sluge, mislila je Sara sa gaĊenjem. Njen ujak Montaţ Marš, iako dobronameran, bio je retko trezan, a nikad dovoljno pijan da previdi bilo koju priliku da pokaţe svoju ljubavnu paţnju svakome ko nosi suknju. GospoĊa Lorens, Aleksandrina majka, koja je trebala da preuzme zaduţenja nakon smrti gospodina Lorensa, prebacila je sve odgovornosti za voĊenje doma Lorensovih na Aleksandru, i bila najveći Aleksin teret. "Ujka Monti," Aleksandra je rekla blago razbešnjenim glasom roĊaku njenog oca, koji je došao da ţivi sa njima pre dve godine kada ga nijedan od njegovih bliţih roĊaka nije hteo. Krupan gospodin je sedeo ispred slabašne vatre, bolesnim nogama oslonjenim na nisku klupicu, sa bezgrešnim izrazom lica. "Pretpostavljam da si došla da mi zvocaš zbog one devojke," promrmljao je, posmatrajući je zlokobnim, krvavim oĉima. Izgledao je isto tako kao ukoreno, starije dete da Aleksandra nije bila u stanju da odrţi prikladno strogo ponašanje. "Da," priznala je sa nevoljnim malim osmehom, "i takoĊe da otkrijem gde ste sakrili bocu prošvercovane madere koju vam je juĉe doneo vaš prijatelj gospodin Baterli." Ujak Monti je reagovao lošom imitacijom pravedniĉkog gneva. "A ko se, ako smem da pitam, usudio da pretpostavi da postoji takva boca prisutna u ovim odajama?" On je gledao popreko Aleksandru koja ga je ignorisala i planski i metodiĉno poĉela da pretraţuje njegova omiljena mesta za skrivanje - ispod jastuka na divanu, ispod njegovog dušeka, i na kaminu. Nakon što je pretraţila još desetine drugih mesta, prišla je njegovoj stolici i dobronamerno ispruţila ruku. "Dajte mi je, ujaĉe Monti." "Šta?" upitao je tupo, premeštajući nelagodno bocu madere ispod njega gurajući je na jednu stranu njegovog obilnog zadnjeg kraja. Aleksandra ga je videla kako se pomera i zakikotala se. "Bocu madere na kojoj sedite, eto šta." "Misliš moj lek," ispravio ju je. "Što se tiĉe toga, doktor Betl mi je rekao da ga koristim zbog njegovih lekovitih svojstava, kad god se moja stara ratna rana podljuti." Aleksandra je prouĉavala njegove krvave oĉi i rumene obraze, procenjujući stepen njegove opijenosti sa struĉnošću koju je stekla za dve godine bavljenja njenim nemarnim, neodgovornim, ali simpatiĉnim starim ujakom. Pruţajući ruke bliţe njemu insistirala je. "Dajte je više ujaĉe. Mama oĉekuje vikara i njegovu suprugu na veĉeri, a ţeli i vas tamo, takoĊe. Moraćete da budete trezni kao-" "Moraću da budem lukav da bih podneo taj pompezni par. Kaţem ti, Aleks a'Ċele moj, obo'e mi stvaraju jezu. Poboţnost je za svece i svetice koji nisu pogodni za društvo ĉoveka od krvi i mesa." Kada je Aleksandra nastavila da drţi ruku podignutu, starac je uzdahnuo rezignirano, podigao kuk i izvukao polupraznu bocu madere ispod njega. "To je dobar momak," Aleksandra ga je pohvalila, drugarski ga tapšući po ramenu. "Ako budete još uvek budni kada se vratim, odigraćemo ugodan vist i-" "Kada se vraćaš?" Gospodin Montaţ je izgovorio uznemireno. "Ne misliš da odeš i da


me ostaviš samog sa tvojom majkom i njenim nepodnošljivim gostima!" "Upravo ću to uraditi," Aleksandra je rekla veselo, izlazeći. Poslala mu je poljubac i zatvorila vrata dok je on gunĊao da će 'umreti od dosade' i 'biti baĉen u veĉni mrak'. Prolazila je pored odaja njene majke kada ju je Felicija Lorens pozvala krhkim, ali zapovedniĉkim glasom, "Aleksandra! Aleksandra, jesi li to ti?" Ljutita nota u majĉinom tuţnom glasu naterala je Aleks da se zaustavi i psihiĉki pripremi za ono što će sigurno biti još jedan neprijatan sukob sa njenom majkom o Vilu Helmsliju. Ispravivši svoja tanka ramena, zakoraĉila je u majĉinu sobu. GospoĊa Lorens je sedela ispred toaletnog stoĉića, noseći staru prepravljenu kućnu haljinu, mršteći se svom odrazu u ogledalu. Tri godine od smrti njenog supruga dodale su deceniju njenom nekada lepom licu, pomislila je Aleks tuţno. Ţivahni sjaj koji je nekada osvetljavao majĉine oĉi i oţivljavao njen glas je izbledeo, zajedno sa bogatom mahagoni bojom njene kose. Sada je bila samo dosadno smeĊa, protkana sivom. Nije samo tuga opustošila lice njene majke, Aleks je znala. To je bio i bes. Tri nedelje posle smrti Dţordţa Lorensa, sjajna koĉija se dovezla do njihove kuće. U njoj je bila 'druga porodica' Aleksinog voljenog oca - supruga i ćerka koje su ţivele u Londonu više od dvanaest godina. On je zadrţao svoju zakonitu porodicu sakrivenu u skoro-siromaštvu u Moršamu, dok je ţiveo sa jednom nezakonitom u velikom stilu. Ĉak i sada, Aleks se trgnula s' bolom kada se podsetila poraţavajućeg dana kada je neoĉekivano došla licem u lice sa svojom polusestrom u ovom domu. Devojĉica se zvala Rouz, i bila je izuzetno lepa. Ali to nije povredilo Aleks ni pribliţno toliko kao prelepi zlatni medaljon koji je Rouz nosila oko svog vitkog belog vrata. Dţordţ Lorens ga je dao njoj, baš kao što je dao jedan Aleks. Ali Aleksin je bio napravljen od lima. Limeni medaljon, kao i ĉinjenica da je izabrao da ţivi sa ljupkom malom plavušom, ukazali su Aleks i njenoj majci stav njenog oca reĉito jasno. Samo u jednoj stvari je on obe svoje porodice tretirao jednako - i to u pitanju imovine: On je umro bez šilinga na njegovo ime, ostavljajući obe porodice bez dinara. Zbog dobrobiti svoje majke, Aleks je sahranila bol zbog njegove izdaje u srcu i pokušala da se ponaša normalno, ali ţalost njene majke se pretvorila u bes. GospoĊa Lorens se trajno povukla u svoje sobe negujući svoj bes, ostavljajući sve ostalo u Aleksinim rukama. Dve ipo godine, gospoĊa Lorens nije bila zainteresovana za svoje domaćinstvo ili svoju oţalošćenu ćerku. Kada je govorila, to je bilo samo kako bi klela svoju nepravednu sudbinu i izdaju njenog muţa. Ali pre šest meseci gospoĊa Lorens je shvatila da njena situacija moţda nije baš tako beznadeţna kako je ona mislila. Našla je naĉin za bekstvo iz neprilike - i Aleksandra je trebala da bude taj naĉin. Aleksandra, odluĉila je ona, je trebala da bude zamka muţu koji bi mogao obe da spase iz ovog siromašnog ţivota. U tom cilju, gospoĊa Lorens je obratila gramzivu paţnju na razliĉite porodice u komšiluku. Samo jedna od njih, Helmslijevi, su bili dovoljno bogati da bi joj odgovarali, pa se odluĉila za njihovog sina Vila - uprkos ĉinjenici što je on bio dosadan, papuĉarski mladić, u velikoj meri pod uticajem svojih neobuzdanih roditelja, koji su bili skoro puritanski u svojim verskim sklonostima. "Pitala sam vikara i njegovu ţenu da doĊu na veĉeru," gospoĊa Lorens je rekla Aleks


u ogledalu. "A Penrouz je obećao da će pripremiti odliĉan obrok." "Penrouz je batler, majko, ne moţe se oĉekivati da kuva za društvo." "Dobro mi je poznat prvobitni Penrouzov poloţaj u domaćinstvu, Aleksandra. MeĊutim, on kuva bolje od Filberta i od tebe, tako da ćemo morati da radimo sa njegovim sposobnostima veĉeras. I sa ribom, naravno." rekla je, i sa osetljivim drhtajem zavrtela tankim ramenima. "Ne bih ţelela da moramo da jedemo toliko ribe. Nikada nisam marila prekomerno za nju." Aleksandra, koja je hvatala ribu i lovila bilo koju divljaĉ koju je mogla da naĊe za njihovu trpezu, zajapurila se, kada nekako nije uspela u duţnosti šefa ovog ĉudnog domaćinstva. "Ţao mi je majko, ali lov je sad oskudan. Sutra ću jahati van sela i videću ako mogu da dobijem nešto bolje. Upravo sada, odlazim i neću biti kući do kasno." "Kasno?" njena majka je uzdahnula. "Ali moraš biti ovde veĉeras i ti moraš, moraš, moraš se odliĉno ponašati. Znaš kakvi su vikar i njegova ţena pristalice pristojnosti i skromnosti ţena, iako moju dušu jedi što nas je taj čovek ostavio tako nisko u svetu da se moramo zadovoljiti prvenstveno samo vikarom." Aleksandra nije morala da pita ko je 'taj ĉovek'. Njena majka je uvek nazivala Aleksinog oca ili 'taj ĉovek' ili 'tvoj otac' - kao da je sama Aleksandra nekako bila kriva za njegov izbor a ona, gospoĊa Lorens, bila samo nevina ţrtva tog izbora. "Onda ne smete razonoditi vikara," Aleksandra je rekla neţno, ali sa nepokolebljivom ĉvrstinom, "jer se ja ne bih udala za Vila Hemslija kako bi me spasio od gladi - kada nismo ni u najmanjoj opasnosti od nje." "Oh, da, hoćeš," njena majka je rekla niskim, ljutitim glasom koji se povisio od mešavine oĉaja i uţasa. "I moraš se vladati kao mlada devojka plemenitog porekla što i jesi. Nema više tumaranja po selu. Hemsliji neće oprostiti ni dašak skandala ako je vezan za njihovu buduću snaju. "Ja nisam njihova buduća bilo šta!" Aleksandra je rekla, odrţavajući svoju nesigurnu smirenost uz napor. "Mrzim Vila Hemslija i za vašu informaciju," završila je, gurnuta preko granice zaboravljajući na krhku uraĉunljivost svoje majke, "Meri Elen kaţe da Vil Hemsli više voli deĉake nego devojke!" Uţas te izjave, koju je sama Aleks samo delimiĉno razumela, uplovio je pravo u prosedu glavu gospoĊe Lorens. "Pa, naravno - mnogi mladići više vole druge mladiće kao drugove. "Iako," nastavila je gospoĊa Lorens, ustajući i poĉinjajući da koraĉa sa uzavrelom neprijatnošću koja je bila nevaţeća duţe vreme, "to je moţda baš ono zbog ĉega on nije pokazao jako protivljenje da te oţeni, Aleks." Njen pogled se prikovao na Aleksandrinu tanku figuru odevenu u otrcane, uske braon pantalone, belu, bez rukava otvorenu košulju i braon ĉizme na kojima se videlo da je pokušala da ih izglaĉa. Ona je izgledala više kao nekad imućan mladić ĉija je porodica propala i koji je bio primoran da nosi odeću koju je prerestao. "Moraš poĉeti da nosiš haljine, iako mladi Vil ne izgleda kao da se protivi tvojim pantalonama." Zadrţavajući svoj temperament sa naporom, Aleks je rekla strpljivo, "Majko, ja ne posedujem haljinu koja je dva centimetra ispod mojih kolena." "Rekla sam ti da prepraviš jednu od mojih za tebe." "Ali ja nisam vešta sa iglom i-"


GospoĊa Lorens je prestala sa koraĉanjem i zapiljila se u nju. "Moram da kaţem da iznosiš svaku smetnju koju moţeš da smisliš na putu tvoje veridbe, ali ja mislim da okonĉam ovo ruglo od ţivota kojim ţivimo, a Hemslijev sin je jedina nada koju imamo." Ona se namrštila mraĉno na tvrdoglavu ţenu-dete stojeći na vratima, a senka gorkog ţaljenja je prelazila preko njenog bledog lica. "Shvatam da nikada nismo bile zaista bliske, Aleksandra, ali taj čovek je kriv što si izrasla u divlju, samovoljnu prostitutku koja si danas, koja tumara selom, nosi pantalone, puca puškom i radi svakojake stvari koje ne bi trebalo." Bespomoćna da zadrţi ljutitu neprijatnost svog glasa, Aleksandra je uzvratila kruto, "Da sam ja povuĉeno, bljutavo, bespomoćno stvorenje koje ti izgleda ţeliš da budem, domaćinsto bi moglo da izgladni odavno." GospoĊa Lorens je imala milost da izgleda pomalo osramoćeno, "Što kaţeš je istina, ali ne moţemo da idemo ovim putem još dugo. Uprkos tvojim najboljim naporima, duţni smo svakome. Znam da nisam bila dobra majka protekle tri godine, ali došla sam pameti konaĉno, i moram da preduzmem korake da vidim da si se bezbedno udala." "Ali ja ne volim Vila Hemslija," Aleksandra je prasnula oĉajniĉki. "Što je sve što je dobro," rekla je gospoĊa Lorens oštro. "Onda on ne moţe da te povredi kao što je mene povredio tvoj otac. Vil dolazi iz stabilne, solidne porodice. Neĉeš ga naći da drţi još jednu ţenu u Londonu i kocka." Aleksandra se trgnula na ovaj okrutan podsetnik na izdaju njenog oca, a njena majka je nastavila, "Zapravo, mi smo veoma srećne što je Hemsli toliko navaljivao - inaĉe, pretpostavljam da te ne bi imao za snaju." "Samo, koja je moja privlaĉnost kao snaje?" GospoĊa Lorens je izgledala šokirano. "Kako koja, mi smo povezani sa jednim grofom, Aleksandra, i sa vitezom kraljevstva," rekla je ona kao da je odgovorila na sve. Kada je gospoĊa Lorens pala u misaonu tišinu, Aleksandra je slegnula ramenima i rekla, "Ja idem kod Meri Elen. Njenom bratu je roĊendan danas." "Moţda je bolje da nisi prisutna na veĉeri," gospoĊa Lorens je rekla, odsutno uzimajući ĉetku i provlaĉeći je nasumiĉno kroz kosu. "Verujem da će Hemsliji hteti da otvore temu braka veĉeras, a to ne bi uradili da si ti ovde mršteći se i gledajući ih buntovno." "Majko," Aleksandra je rekla sa mešavinom saţaljenja i nespokoja, "Radije ću gladovati nego se udati za Vila." Izraz lica gospoĊe Lorens je jasno stavio do znanja da ona, sama, nije radije volela gladovanje od braka njene ćerke. "Ova pitanja je najbolje ostaviti odraslima da reše. Idi kod Meri Elen, ali obuci haljinu." "Ne mogu. U ĉast roĊendana Dţona O' Tula imaćemo turnir kao u stare dane - znate, onu vrstu turnira koju O' Tulovi imaju za roĊendane." "Ti si u potpunosti prestara da paradiraš u tom zarĊalom starom oklopu, Aleksandra. Ostavi ga u hodniku gde i pripada." "Nikakva šteta se neće napraviti na njemu," Aleksandra ju je uveravala. "Uzimam samo štit, šlem, koplje i grudni oklop."


"Oh, dobro," rekla je njena majka umorno slegnuvši ramenima.

Ĉetvrto poglavlje Uzjahahala je starog Groma, nemoćnog, plahovitog uštrojenika koji je bio stariji od nje i koji je pripadao njenom dedi, vukla se niz neravni put ka prostranoj vikendici O' Tulvoih, puška joj je bila u koricama pored nje, pogledom obuhvatajući ivice puta u nadi da će uhoditi neku malu divljaĉ na putu do Meri Elen. Nije da je bilo mnogo šanse za iznenaĊenje neke ţivotinje ovog popodneva, dugo koplje ušuškano ispod njene miške zveĉalo je buĉno po oklopu i štitu koji je nosila. Uprkos njenom nesrećnom sukobu sa majkom, Aleksino raspoloţenje je procvalo, ohrabreno od strane veliĉanstvenog prolećnog dana i istog osećaja uzbuĊenog oĉekivanja koji je pokušala da opiše Sari. Dole u dolini sa njene leve i u šumi sa njene desne strane, prolećno cveće je procvalo, puneći joj oĉi i nos njihovim duginim bojama i delikatnim mirisima. Na kraju sela bila je mala krĉma, i Aleksandra, koja je poznavala sve u krugu od osam milja koje su ĉinile ĉitav njen svet, gurnula je vizir šlema na gore i mahnula veselo gospodinu Tilsonu, vlasniku. "Dobar dan gospodine Tilson," pozvala ga je. "Dobar vam dan, gospoĊice Aleks," otpozdravio je. Meri Elen O' Tul i njenih šest brata bili su izvan O' Tuleove nepravilne kolibe, veselo igrajući 'vitezove od davnina' već u punom napretku u njihovom dvorištu. "Hajde, Aleksandra," ĉetrnaestogodišnji Tom ju je pozvao sa vrha antiĉkog konja njegovog oca. "Vreme je za turnir." "Ne, idemo prvo na dvoboj," trinaestogodišnji je tvrdio, mašući starom sabljom. "Biću bolji od tebe ovaj put, Aleks. Veţbao sam dan i noć." Smejući se, Aleksandra je nespretno sjahala i zagrlila Meri Elen, a zatim su se obe devojke ubacile u igru, koja je bila ponavljani ritual na svakom od roĊendana svih sedmoro dece O' Tulovih. Popodne i veĉe su protekli u obilnim igrama, veselom rivalstvu, i gostoljubivom smehu okupljene velike porodice - u neĉemu što je Aleksandra, jedinica, oduvek ţelela da bude deo. U vreme kada je bila na putu kući, bila je radosno iscrpljena i skoro stenjala od koliĉine srdaĉne hrane koju je pojela uz insistiranje ljubazne gospoĊe O' Tul. Uljuljkana stabilnim topotom Gromovih kopita na prašnjavom putu, Aleksandra je opustila telo u ritmu konjskih neţnih pokreta, njeni teški kapci bili su opušteni od umora. Nemajući drugog naĉina da vrati oklop kući, Aleksandra ga je nosila, ali ju je ĉinio neprijatno toplom, ĉime se osećala još pospanijom. Kada je prošla krĉmu okrenula je starog Groma na širokom putu koji je vodio kroz šumu i presecao glavni put ponovo milju daleko, primetila je nekoliko konja vezanih u dvorištu krĉme a lampa na prozoru je i dalje svetlela. Muški glasovi, povišeni u pohotljivoj pesmi, dolutali su kroz otvoren prozor do nje. Iznad njene glave su se sastavile grane hrasta, koje su se njihale u prolećnoj noći, bacajući jezive senke na put


dok su zaklanjale mesec. Bilo je kasno, znala je Aleksandra, ali nije terala konja da ubrza. Na prvom mestu, Grom je bio stariji više od dvadeset godina, a na drugom, ţelela je da bude sigurna da su vikar i gospoĊa Helmsli otišli kući do trenutka kada ona bude stigla. Vizir njenog šlema je naglo pao preko njenog lica ponovo, a Aleksandra je uzdahnula iritirano, ţudeći da skine teţak šlem i nosi ga. Odluĉivši da je Grom malo verovatno osećao ili energiju ili skolonost da pokuša da pobegne s' njom, naroĉito nakon njegovog napornog dana, Aleksandra ga je povukla da stane, a zatim pustila uzde i prebacila teţak štit koji je nosila u levu ruku. Sa namerom da skine šlem i nosi ga na silu u desnoj ruci, poĉela je da skida šlem, a zatim se zaustavila, njena paţna je odjednom bila privuĉena prigušenim, nedefinisanim zvucima koji su dolazili iz pravca šume, ĉetvrt milja napred blizu puta. Mršteći se blago, pitajući se da li će naići na divlju svinju, ili manje opasnu - moţda jestivu - vrstu divljaĉi, izvukla je pušku iz korica tiho onoliko koliko joj je oklop dozvoljavao. Iznenada spokoj noći je bio razbijen eksplozijom pucnjave, a zatim još jednom. Pre nego što je Aleksandra stigla da reaguje, stari Grom je pobegao zbunjenim divljim oĉima kroz proreĊenu šumu - galopirajući slepo, pravo ka izvoru hitaca, njegove uzde su udarale zemlju pored njegovih letećih kopita, sa Aleksandrinim nogama priĉvršćenim u smrtnom stisku preko njegovih slabina. Razbojnikova glava se naglo trgla prema erupciji zveketa metala iz šume pored njih, a Dţordan Taunsend je pogledao kroz smrtonosnu rupu na kraju pištolja kojim je drugi razbojnik ciljao pravo u njegove grudi. Prizor koji ga je pozdravio uĉinio je da posumnja u svoj vid. Jurišiući iz šume radi njegovog spasavanja njišući se na leĊima konja bio je vitez u oklopu sa vizirom povuĉenim na dole, štitom pripremljenim u jednoj ruci, a s' puškom u drugoj. Aleksandra je prigušila krik kada se sjurila iz šume i vinula pravo u središte prizora obasjanog meseĉinom koji je bio više zlokobniji od svih njenih najgorih košmara. Koĉijaš je leţao ranjen na putu pored koĉije, a dva razbojnika sa crvenim maramicama koje su prikrivale njihova lica drţala su visokog muškarca na nišanu. Drugi razbojnik se okrenuo dok je Aleksandra galopirala prema njima - i uperio pušku pravo u nju. Nije bilo vremena za razmišljanje, samo za reagovanje. Zateţući stisak na njenoj pušci i podsvesno raĉunajući na zaštitu svog štita i oklopa za grudi protiv neizbeţnog metka, Aleksandra se oslonila napred, nameravajući da se sama baci na bandita i sruši ga na zemlju, ali u tom trenutku njegov pištolj je eksplodirao. U ludilu terora, Grom je posrnuo i izgubio ravnoteţu, bacajući Aleksandru bespomoćno kroz vazduh da sleti u gomilu zarĊalog metala preko drugog razbojnika. Udarac je gotovo zbacio njen šlem, njena puška je iskliznula beskorisno niz put, i ostavio ju je skoro bez svesti. Na ţalost, razbojnik se povratio pre nego što je Aleksandri prestalo da se vrti u glavi. "Šta doĊavola-" on je progunĊao i, sa snaţnim guranjem, odgurnuo njeno mlitavo telo s njega i zadao joj zao udarac u bok pre nego što se okrenuo da pomogne svom sauĉesniku, koji se fiziĉki borio sa njihovom visokom ţrtvom za pištolj.


U pomućenosti panike i bola, Aleksandra je videla da su oba razbojnika navalila na visokog muškarca, i ona se izvlaĉila napred sa snagom koja je proizlazila iz ĉistog straha - puzala, penjala i šuštala ka tamnom odsjaju njene puške koja je leţala na neravnom putu. Baš kad se njena ruka sklopila oko rukohvata puške, videla je da je visoki muškarac oteo pištolj od mršavog razbojnika i upucao ga, a zatim je ĉuĉnuo i zavrteo se, uperujući pištolj pravo u drugog razbojnika. Hipnotisana strašnom smrtonosnom gracioznošću brzog manevra visokog muškarca, Aleksandra je gledala kako on hladno i mirno podešava pištolj na drugog napadaĉa. I dalje ispruţena na stomaku, zatvorila je oĉi, ĉekajući neizbeţnu eksploziju. Ali ĉula je samo glasan škljocaj praznog pištolja. "Ti jadno, glupo kopile," razbojnik je rekao uz zao smeh i lenjo posegnuo ispod košulje, izvlaĉeći svoj pištolj. "Misliš da bi' ti dao da zgrabiš drugi pištolj sa zemlje da nisam bio siguran da je prazan? Umrećeš polako zbog ubijanja mog brata. Treba mnogo vreme' da ĉovek umre kad je upucan u stomak-" Njen um je vrisnuo od straha, Aleksandra se okrenula na bok, otkoĉila pušku i pogledala kroz cev. Kada je razbojnik podigao pištolj, ona je opalila. Moćni trzaj srušio ju je na leĊa, izbijajući joj vazduh iz grudi. Kada je okrenula glavu u blatu i otvorila oĉi, razbojnik je leţao obasjan meseĉinom, sa raznesenom polovinom glave. Ona ga nije samo ranila kao što se nadala, ona ga je ubila. Jecaj uţasa i bola podigao se u njenom grlu i pokidao iz njenih stegnutih grudi, a zatim je svet poĉeo da se okreće, lagano u poĉetku, a onda sve brţe dok je gledala visokog muškarca koji je preskoĉio razbojnika koga je ubila, a onda pošao prema njoj, dugonogim brzim hodom, nekako preteći... Svet se okrenuo brţe, noseći je dole kroz crnu rupu. Po prvi put u svom ţivotu, Aleksandra se onesvestila. Dţordan je ĉuĉnuo pokraj palog viteza, grube ruke hitno podvukao pod šlem kako bi mogao da proceni povrede stanovnika u oklopu. "Brzo, Grime!" pozvao je koĉijaša, koji se teturao na nogama, oporavljajući se od udarca koji je dobio od razbojnika koji ga je onesvestio. "Pomozi mi sa ovim prokletim oklopom!" "Da li je povreĊen, Vaša Milosti?" Grim je rekao, jureći do svog gospodara i kleknuvši. "Oĉigledno," rekao je Dţordan osorno, trgnuvši se na rez na levoj strani malog lica. "Nije upucan, zar ne?" "Mislim da nije. Drţi mu glavu - neţno, doĊavola! - dok ja izvuĉem ovu gadost s' njega." Bacajući šlem sa strane, Dţordan je skinuo grudni oklop. "Boţe, kakav besmislen kostim," izgovorio je, ali je njegov glas bio zabrinut kada je pregledao mlitavo telo pred njim, traţeći ranu od metka ili trag krvi na meseĉini. "Suviše je mraĉno da kaţem gde je povreĊen. Okreni koĉiju i odvešćemo ga u krĉmu koju smo prošli pre nekoliko milja. Neko tamo, biće duţan da zna gde su mu roditelji, kao i gde je najbliţi doktor." Posegnuvši dole, Dţordan je neţno zgrabio svog mladog spasioca ispod ruku, šokiran otkrićem koliko je lagan momak u oklopu. "On je samo deĉak, ne veći od trinaest ili ĉetrnaest godina," Dţordan je rekao, njegov glas je bio hrapav od krivice i štete koju je oĉigledno izazvala hrabrost mladića koji ga je spasio. Bez napora zahvativši dete u rukama, poneo ga je do njegove koĉije.


Dţordanov dolazak u krĉmu sa nesvesnom Aleksandrom u rukama izazvao je besne nepristojne komentare i nemoralne sugestije stanara u zajediĉkoj prostoriji koji su, zbog kasnih sati, bili mrtvi pijani. Sa uzvišenom ravnodušnošću pravog aristokrate prema niţim smrtnicima, Dţordan je ignorisao povišene glasove i uputio se prema šankerici. "Pokaţite mi vašu najbolju sobu a zatim mi pošaljite krĉmara odmah." Šankerica je bacila pogled od pozadine Aleksandrine kovrdţave tamne kose do visokog, besprekorno obuĉenog gospodina i poţurila da izvrši sve njegove naredbe po redosledu koji je dobila, poĉevši od najfinije spavaće sobe u krĉmi. Neţno, Dţordan je poloţio momka na krevet i odvezao uzice na vratu deĉakove košulje. Deĉko je prostenjao, kapci su mu zatreptali, i Dţordan se našao zureći u neverovatno veliki par zapanjujućih oĉiju boje teĉnog akvamarina, obrubljenim besmileno dugim, uvijenim trepavicama - oĉiju koje su gledale u njega dezorijentisano zbunjeno. Nasmejavši se umirujuće, Dţordan je rekao blago, "Dobrodošli nazad u svet, Galahade." "Gde-" Aleksandra je nakvasila suve usne, glas joj je nepoznato zagraktao. Proĉistivši grlo, pokušala je ponovo ali nije udesila nešto više od promuklog, ravnog šapta. "Gde sam ja?" "Vi ste u jednoj krĉmi blizu mesta gde ste se povredili." Krvavi detalji su je preplavili, i Aleksandra je osetila vrele suze koje su joj zapekle oĉi. "Ubila sam ga. Ubila sam tog ĉoveka, " rekla je prigušeno. "I spasili još dva radeći to - moj i mog koĉijaša." U svom ošamućenom stanju, Aleksandra je iskoristila sigurnost i drţala se za svu udobnost koja joj je ponuĊena. Nesposobna da se savršeno usredsredi još uvek, gledala je kao iz daljine kada je on poĉeo da povlaĉi ruke gore i dole po njenim nogama. Nijedne ruke osim ruku njene majke nikada je nisu dodirnule - i to godinama i godinama. Aleksandra se našla pod utiskom i nejasne prijatnosti i ĉudne uznemirenosti, ali kada su muške ruke poĉele neţno da istraţuju njena rebra, uzdahnula je i zgrabila njegove debele zglobove. "Gospodine!" oĉajniĉki je zakreštala. "Šta to radite?" Dţordan je pogledao naglo u vitke prste koji su drţali njegove zglobove sa snagom koja se izgleda rodila iz straha. "Traţim polomljene kosti, mladiću. Poslao sam po doktora i krĉmara. Mada, pošto ste sada budni, moţete i sami da mi kaţete ko ste i gde se nalazi najbliţi lekar." Uznemirena i ljuta zbog preterane cene lekarskih usluga, Aleksandra je prasnula oĉajniĉki. "Da li imate ideju koliko mnogo lekar košta danas?" Dţordan je zurio dole u bledog momka sa neverovatnim oĉima i osetio duboko mešanje saosećanja i divljenja - kombinaciju emocija koje su mu bile potpuno strane. "Dobili ste ove povrede zbog mene. Naravno, ja ću se postarati za troškove." On se zatim nasmešio, i Aleksandra je osetila poslednje tragove magle kako se naglo rasĉišćavaju iz njenog uma. Smešeći joj se bio je najveći i nesumnjivo najzgodniji muškarac koga je ikada videla, ikada zamišljala. Njegove oĉi su bile srebrno-sive od satena i ĉelika, njegova ramena veoma široka, njegov duboki glas bogat i ubedljiv. Za razliku od njegovog preplanulog lica, zubi su mu bili zapanjujuće beli, i iako sirova


muška snaga bila je uklesana u gruboj liniji njegove vilice i brade, njegov dodir je bio blag, a bilo je i malih linija na uglovima njegovih oĉiju koje su svedoĉile njegovom smislu za humor. Gledajući gore u gorostasa koji se nadvijao nad njom, osećala se veoma malom i krhkom. Neobiĉno, ona se takoĊe osećala sigurno. Sigurnije nego što se osećala prethodne tri godine. Popuštajući stisak na njegovim rukama, podignula je svoju i prstima dodirnula rez na njegovoj bradi. "Vi ste povreĊeni, takoĊe," rekla je, smešeći mu se stidljivo. Dţordan je zadrţao disanje zbog neoĉekivane raskoši mladićevog sjajnog osmeha i zaledio se u ĉudu kada je osetio ĉudno, unutrašnje peckanje od deĉkovog dodira. Dečakov dodir. Osorno otresuvši malu ruku, pitao se smrknuto da li ga dosada sa ţivotnim uobiĉajenim skretanjima pretvara u neku vrstu izopaĉenog diletanta. "Još uvek mi niste rekli svoje ime," rekao je, namerno hladnim tonom kada je poĉeo istraţivanje mladićevih rebra, gledajući njegovo malo lice u potrazi za bilo kakvim znakom bola. Aleksandra je otvorila usta da mu kaţe svoje ime, ali je umesto toga kriknula od besa i panike kada je on odjednom skliznuo rukama na njene grudi. Dţordan je naglo trgao ruke prema sebi kao da ga je nešto izgorelo. "Ti si devojka!" "Ja ne mogu protiv toga," Aleksandra je odvratila, pogoĊena oštrom optuţbom u njegovom glasu. Apsurdnost njihovih razmenjenih reĉi ih je pogodila u isto vreme: Dţordanov mrk pogled ustupio je mesto iznenadnom kezu a Aleksandra je poĉela da se smeje. I tako ih je gospoĊa Tilson, krĉmareva ţena, zatekla - oboje u krevetu, smejući se, ĉovekove ruke uhvaćene nekoliko centimetara iznad otvorene košulje i grudi gospoĊice Aleksandre Lorens. "Aleksandra Lorens!" eksplodirala je, upadajući u sobu kao bojni brod pod punim jedrima, iskrama iz oĉiju pucajući ravno na ĉovekove ruke iznad Aleksandrine otvorene košulje. "Šta ovo znaĉi?" Aleksandra je blagosloveno bila nesvesna slutnje onoga što je gospoĊa Tilson videla i mislila, ali Dţordan nije, i on je našao odvratnim što je zao um ove ţene oĉigledno optuţio mladu devojku koja nije imala više od trinaest godina da saraĊuje u sopstvenoj moralnoj smrti. Njegove crte lica su se stvrdnule i postojao je izrazit led u njegovom odseĉnom, autoritativnom glasu. "GospoĊica Lorens je povreĊena u jednoj nezgodi juţno odavde na putu. Pošaljite po lekara." "Ne, nemojte, gospoĊo Tilson," rekla je Aleksandra i iznenada sela uprkos svojim plivajućim ĉulima. "Ja sam savršeno dobro i ţelim da idem kući." Dţordan je razgovarao sa sumnjiĉavom ţenom odseĉnim, zapovedniĉkim glasom. "U tom sluĉaju, ja ću je odvesti kući, a vi moţete usmeriti lekara do raskrsnice na putu nekoliko milja juţno odavde. Tamo, on će naći dva razbojnika kojima nisu potrebne njegove usluge, ali on moţe da osigura da će se oni propisno ukloniti." Poseţući u dţep, Dţordan je izvukao karticu sa svojim imenom ugraviranim na njoj ispod malog zlatnog grba. "Vratiću se ovde da odgovorim na sva pitanja koja će moţda imati, kada odvedem gospoĊicu Lorens njenoj porodici." GospoĊa Tilson je promrmljala nešto oštro ispod daha o razbojnicima i razvratnicima,


otela karticu iz njegove ruke, mrko pogledala u Aleksandrinu raskopĉanu košulju i odmarširala napolje. "Izgledali ste iznenaĊeno - oko toga što sam devojka, mislim," Aleksandra je upitala nesigurno. "Iskreno, ovo je bila noć iznenaĊenja," Dţordan je odgovorio, odbacujući gospoĊu Tilson iz uma i okrećući paţnju na Aleksandru. "Da li bih zabadao nos ako bih vas pitao šta ste radili odeveni u taj oklop?" Aleksandra je polako zamahnula nogama preko ivice kreveta i pokušala da stane. Soba se zavrtela. "Mogu da hodam," protestvovala je kada je muškarac posegnuo da je podigne u naruĉje. "Ali ja bih više voleo da vas nosim," rekao je Dţordan odluĉno i uĉinio upravo to. Aleksandra se nasmešila u sebi na bezbriţan naĉin kojim je on prolazio kroz zajedniĉku prostoriju, dostojanstveno ravnodušan prema seljacima koji su zurili, noseći u svojim rukama razbarušenu, prašnjavu devojku obuĉenu u pantalone i košulju. Kada ju je neţno postavio na duboko, luksuzno sedište njegove koĉije i seo preko puta nje, meĊutim, njena zabavljenost je isparila. Uskoro, shvatila je, oni će proći pored jezivog prizora koji je ona delimiĉno izazvala. "Uzela sam ĉovekov ţivot," rekla je muĉnim šapatom kada je koĉija krenula prema strašnoj raskrsnici. "Nikada to sebi neću oprostiti." "Ja nikada ne bih oprostio vama ako ne biste," Dţordan je rekao sa zadirkujućim osmehom u glasu. Pri svetlosti upaljenih svetiljki u koĉiji, ogromne oĉi boje vode pune suza podigle su se prema njegovom licu, traţeći, tiho ga moleći za više udobnosti, i Dţordan je reagovao automatski. Poseţući napred, podigao ju je sa sedišta u njegovo krilo, ljuljajući je u rukama kao zabrinuto dete što je i bila. "To je bila veoma hrabra stvar koju ste uĉinili," promrmljao je u meke, tamne lokne koje su mu oĉešale obraz. Aleksandra je uvukla drhtavi glas i odmahnula glavom, nesvesno trljajući obraz o njegove grudi. "Nisam bila hrabra, bila sam jednostavno suviše uplašena da pobegnem kao razumna osoba." Drţeći, verujući, dete u rukama, Dţordan se trgao od nepromišljenih misli da bi on moţda voleo da ima sopstveno dete koje bi drţao jednog dana. Bilo je nešto duboko dirljivo u naĉinu na koji se ova mala devojĉica privila uz njega, verujući mu. Podsećajući se da nestašne male devojĉice neizbeţno postanu razmaţene mlade ţene, on je odmah odbacio tu ideju. "Zašto ste nosili onaj stari oklop?" upitao je po drugi put te noći. Aleksandra je objasnila o turnirima koji su bili ritual kad god je neko od O' Tulove dece imao roĊendan, i pritom ga je nekoliko puta glasno nasmejala opisujući mu neke od njenih današnjih padova i uspona. "Zar ljudi van Moršama nemaju turnire i takve stvari? Uvek sam mislila da su ljudi svuda isti, mada ne znam to sigurno, jer nikad nisam išla dalje od Moršama. Sumnjam da ću ikada i ići." Dţordan je bio šokiran i momentalno zaćutao. U njegovom širokom krugu poznanika, svako je putovao svuda, ĉesto. Bilo je teško prihvatiti da ovo pametno dete nikada nije


videlo bilo koje mesto osim ovog zabijenog malog sela na granici niĉega. Pogledao je u njeno tajanstveno lice i našao je kako ga posmatra sa prijateljskim interesom, a ne sa snishodljivim strahopoštovanjem na koje je navikao. U sebi je iscenirao sliku bezbriţnih seljaĉića kao se bacaju na turniru. Kako drugaĉije njihovo detinjstvo mora biti od onog dece plemstva. Kao i on, oĉuvale su ih guvernante, uĉili tutori, opominjali su ih da budu ĉisti i uredni u svakom trenutku, i stalno ih podsećali da se ponašaju kao superiorna bića koja su roĊena da budu. Moţda su deca koja su roĊena u udaljenim mestima kao što je ovo bila bolja i drugaĉija - nezlobna i hrabra i nepromenjljiva, kao što je bila Aleksandra. Na osnovu ţivota koji mu je Aleksandra opisala, pitao se da li su moţda seljaĉka deca bila srećnici, posle svega. Seljaĉko dete? Sinulo mu je da nije bilo niĉeg od grubih seljaka u kulturnom govoru ovog deteta. "Zašto vas vaš koĉijaš zove 'Vaša Milosti'?" upitala je, nasmejana, a rupica se pojavila na njenom obrazu. Dţordan je naglo trgao oĉi od interesantnog udubljenja. "To je naĉin na koji se vojvode obiĉno oslovljavaju." "Vojvode?" Aleksandra je ponovila, razoĉarana otkrićem da je ovaj zgodni stranac oĉigledno boravio u svetu daleko iza njenog dosega i da će zbog toga nestati iz njenog ţivota zauvek. "Jeste li zaista vojvoda?" "Bojim se da je tako," odgovorio je, opaţući njenu pokunjenu reakciju. "Razoĉarani ste?" "Malo," zbunila ga je odgovorom. "Kako vas ljudi zovu? Osim vojvodom, mislim?" "Najmanje desetinom imena," rekao je, i zabavljen i zbunjen njenom istinskom, neopreznom reakcijom. "Većina ljudi me zove Hotorn, ili Havk. Moji bliski prijatelji me zovu mojim krštenim imenom, Dţordan." "Havk vam odgovara," napomenula je, ali njen brz um je već doneo vaţan zakljuĉak. "Mislite li da su razbojnici specijalno izabrali vas da opljaĉkaju jer ste vojvoda? Mislim da su preuzeli strašan rizik što su vam prišli na putu nedaleko od krĉme." "Pohlepa je moćna motivacija za rizik," odgovorio je Dţordan. Aleksandra je klimnula glavom slaţući se i tiho citirala, " 'Ne postoji vatra kao što je strast, ni ajkula kao mrţnja, ni bujica kao pohlepa'." U ĉistom zaprepašćenju, Dţordan je zurio u nju. "Šta ste rekli?" "Nisam ja to rekla, Buda je," objasnila je Aleksandra. "Ja sam upoznat sa citatom," rekao je Dţordan, vraćajući svoju pribranost uz napor. "Samo sam iznenaĊen da ste vi upoznati s tim." On je video slabu svetlost koja je dolazila iz tajnovite kuće neposredno ispred i pretpostavio da je kuća bila njena. "Aleksandra," rekao je brzo i ozbiljno jer su se pribliţavali kući, "nikada ne morate osećati krivicu zbog onoga što ste uradili veĉeras. Nemate zbog ĉega da se osećate krivom." Pogledala ga je mekim osmehom, ali kada je koĉija skrenula na neravni put ispred velike, oronule kuće, Aleksandra je iznenada uzviknula, "O, ne!" Njeno srce je potonulo kada je ugledala vikarovu sjajnu koĉiju i modernu kobilu, koji su još uvek bili vezani blizu ulaznih vrata. Ona se toliko nadala da će oni otići do sad. Vojvodin koĉijaš je otvorio vrata i spustio stepenice, ali kada je Aleksandra pokušala da sledi vojvodu iz koĉije, on je posegnuo i uzeo je u naruĉje. "Sigurna sam da mogu


da hodam," protestvovala je. Njegov lenji, intimni osmeh uhvatio joj je dah kada je rekao, "Krajnje je poniţavajuće za muškarca mojih dimenzija da bude spašen od slabašne devojke, ĉak iako je nosila oklop. Za dobrobit mog ranjenog ega, dozvolićete mi da budem galantan sada." "Vrlo dobro," Aleksandra se sloţila sa bespogovornim kikotom, "Ko sam ja da slomim ego jednog plemenitog vojvode?" Dţordan ju je jedva ĉuo, pogledom je registrovao zarasle travnjake koji se okruţivali kuću, polomljene roletne koje su visile nakrivo na prozorima, i sva ostala obeleţja kuće kojoj je naţalost bila potrebna popravka. To nije bila skromna koliba koju je oĉekivao da će naći; umesto toga to je bilo staro, jezivo, zanemareno mesto, ĉiji stanovnici oĉigledno nisu mogli da ga odrţavaju. Prebacujući Aleksandrinu teţinu na levu ruku i nogu, podigao je desnu ruku i pokucao na vrata, primećujući pritom farbu koja se ljuštila. Kada niko nije odgovorio, Aleksandra je rekla, "Bojim se da ćete morati da pokucate glasnije. Penrouz je priliĉno gluv, vidite, iako je previše ponosan da to prizna." "Ko," rekao je Dţordan, lupajući glasnije na teška vrata, "je Penrouz?" "Naš batler. Kada je tata umro, morala sam da otpustim osoblje, ali su Penrouz i Filbert bili previše stari i nemoćni da pronaĊu novo zaposlenje. Nisu imali gde da odu, pa su ostali i sloţili se da rade u zamenu za smeštaj i hranu. Penrouz kuva, takoĊe, a pomaţe i kod ĉišćenja." "Baš ĉudno," Dţordan je promrmljao misao naglas, ĉekajući da vrata budu otvorena. Pri svetlu lampe iznad vrata, njeno zanimljivo lice se okrenulo prema njemu smejući se znatiţeljno. "Našli ste nešto 'ĉudnim'?" "Zamisao o gluvom batleru." "Onda ćete sigurno naći Filberta još više ĉudnijim." "Sumnjam u to," rekao je Dţordan suvo. "Ko je Filbert?" "Naš sluga." "Smem li pitati šta je njegova slabost?" "On je kratkovid," rekla je iskreno. "Toliko da je prošle nedelje zamenio zid za vrata i udario u njega." Na njegov uţas, Dţordan je osetio smeh kako izbija iz njega. Pokušavajući da poštedi njen ponos, rekao je sveĉano koliko je moguće, "Gluv batler i slepi sluga ... Kako veoma ... ah... nekonvencijalno." "Da, jeste, zar ne," sloţila se gotovo ponosno. "Ali ionako ne bih volela da budem konvencionalna." Sa šarmantnim osmehom, citirala je, " 'Konvencionalnost je utočište zaostalog uma'." Dţordan je podigao pesnicu i udario tako jako da je mogla da ĉuje zvuk koji je grmeo kroz unutrašnjost kuće, ali je njegov zbunjen pogled bio prikovan na njenom nasmejanom licu. "Ko je rekao to oko konvencionalnosti?" upitao je tupo. "Ja sam," priznala je grešno, "Izmislila sam ga." "Kakav ste vi drzak mali prtljag," rekao je, kezeći se, i pre nego što je shvatio šta je uradio, pritisnuo je neţan, oĉinski poljubac na njeno ĉelo. Ustuknuo je kada su vrata silom otvorena od strane sedog Penrouza, koji je zurio ogorĉeno u Dţordana i rekao, "Nema potrebe da kucate na vrata kao da pokušavate da probudite mrtve, gospodine!


Niko u ovoj kući nije gluv!" Zapanjen u ovom grdnjom pukog batlera, i to štaviše, jednog ĉija je uniforma bila izbledela i pohabana, Dţordan je otvorio usta da dâ sluzi ţestoku lekciju koju je bogato zasluţio, ali starac je baš tad shvatio da je Aleksandra ona koju Dţordan drţi, i da je imala modricu na bradi. "Šta ste uradili gospoĊici Aleksandri?" sluga je pitao u ţestokom šištanju, pruţajući svoje slabe ruke sa oĉiglednom namerom da uzme Aleksandru. "Vodi me gospoĊi Lorens," Dţordan je naredio kratko, ignorišući batlerov gest. "Rekao sam," Dţordan je naznaĉio glasnije kada sluga izgleda nije ĉuo, "vodi nas gospoĊi Lorens odmah." Penrouz se namrštio. "Ĉuo sam vas i prvi put," izjavio je razdraţeno, okrećući se da uradi ono što mu je on zapovedio. "Mrtav bi mogao da vas ĉuje..." promrmljao je dok je odlazio. Lica koja su se okrenula zureći u njih u salonu su bila izvan Aleksandrinih najgorih maštarija. Njena majka je skoĉila sa stolice uz preneraţeni krik; debeo vikar i njegova debela ţena su se nagnuli napred u stolicama, namerno, pohlepno radoznali - zureći u Aleksandrinu košulju, koja je zjapila otvorena skoro do grudi. "Šta se desilo?" gospoĊa Lorens je prasnula. "Aleksandra, tvoje lice - dragi Boţe, šta se desilo?" "Vaša ćerka je spasila moj ţivot, gospoĊo Lorens, ali u tom procesu je pretrpela udarac u lice. Uveravam vas da izgleda mnogo ozbiljnije nego što zaista jeste." "Molim vas spustite me," Aleksandra je rekla naglo, za njenu majku se ĉinilo da će se uskoro onesvestiti. Kada je Dţordan to ispunio, odluĉila je da sa zakašnjenjem izvrši upoznavanje i tako povrati makar privid pristojnosti u atmosferu. "Majko," rekla je ona tihim, umirujućim glasom, "ovo je Vojvoda od Hotorna." Uprkos majĉinom uzdahu, nastavila je ljubaznim, realnim tonom, "Došla sam do njega kada su on i njegov koĉijaš bili presretnuti od strane razbojnika i ja - ja sam upucala jednog od njih." Okrećući se ka Dţordanu, rekla je, "Vaša Milosti, ovo je moja majka, gospoĊa Lorens." Tišina je vladala u potpunosti. GospoĊa Lorens je ostala nema a vikar i njegova ţena su nastavili da blenu, otvorenih vilica. Osramoćena totalnom tišinom u sobi, Aleksandra se okrenula sa sjajnim umirujućim osmehom ka ujka Montiju koji se teturao po sobi, njišući se neznatno, njegove staklene oĉi su svedoĉile da je veĉe proveo tajno pijući zabranjenu maderu. "Ujaĉe Monti," rekla je malo oĉajniĉki, "dovela sam kući gosta. Ovo je Vojvoda od Hotorna." Ujak Monti se naslonio u velikoj meri na svoj štap od slonove kosti i trepnuo dva puta, pokušavajući da se usredsredi na lice njihovog gosta. "Blagi Boţe!" on je uzviknuo u iznenadnom šoku. "To je Hotorn, Jupitera mi! Zaista jeste!" Sa zakašnjenjem se podsećajući svojih manira, izvršio je nespretan naklon i rekao srdaĉnim, dodvoravajućim glasom, "Gospodin Montaţ Marš, Vaša Milosti, na usluzi." Aleksandra, kojoj je bilo neprijatno samo od nezgodne produţene tišine a ne od njene oronule kuće, drevnih slugu, ili ĉudnog ponašanja roĊaka, nasmešila se jarko Dţordanu, a onda naklonila glavu prema Filbertu koji se vukao u sobu noseći posluţavnik sa ĉajem. Ignorišući ĉinjenicu da će ona verovatno poĉiniti ogroman


društveni pogrešan korak predstavljajući plemića pukom slugi, ona je slatko rekla, "A ovo je Filbert, koji brine o svemu o ĉemu ne brine Penrouz. Filberte ovo je Vojvoda od Hotorna." Filbert je pogledao stavljajući posluţavnik sa ĉajem na sto i zaĉkiljio kratkovido preko ramena u Ujka Montija. "Kako ste," rekao je pogrešnom ĉoveku i Aleksandra je videla trzaj vojvodinih usana. "Da li biste ostali na ĉaju?" upitala je vojvodu, prouĉavajući sumnjiĉavi traĉak smeha u njegovim sivim oĉima. Nasmešio se, ali je odmahnuo glavom bez trunke kajanja. "Ne mogu, malena. Imam dug put ispred sebe i pre nego što nastavim, moram da se vratim u krĉmu i sretnem se sa organima vlasti. Oni će zahtevati nekakvo objašnjenje za veĉerašnji debakl." Upućujući kratak naklon opraštanja svojoj budnoj publici, Dţordan je pogledao dole u oĉaravajuće lice okrenuto do njegovog. "Hoćete li me ispratiti?" pozvao je. Aleksandra je klimnula glavom i odvela ga do ulaznih vrata, ignorišući brbljanje glasova koji su izbili iza njih u salonu, gde je vikarova supruga govorila kreštavim glasom, "Šta je mislio pod onim 'nazad u krĉmu'? Sigurno, gospoĊo Lorens, to nikako ne moţe da znaĉi da je Aleksandra bila tamo bez-" U hodniku, vojvoda je zastao i zagledao se dole u Aleksandru sa toplinom u njegovim sivim oĉima koja je uĉinila da se celo njeno telo oseća pregrejano. A kada je podigao ruku i poloţio je briţno na njenu modru vilicu, puls joj je skoĉio u vratu. "Gde - gde idete na vašem putovanju?" upitala je, pokušavajući da odloţi njegov odlazak. "Za Rouzmejd." "Šta je to?" "To je malo seosko imanje moje bake. Ona voli da provodi najveći deo svog vremena tamo, jer misli da je kuća 'udobna'." "Oh," Aleksandra je rekla, nalazeći da joj je priliĉno teško govoriti ili disati jer su njegovi prsti sada slasno klizili preko njenog obraza, a on ju je gledao smerno. "Nikada vas neću zaboraviti, lutko," rekao je, niskim i hrapavim glasom kada se sagnuo i pritisnuo svoje vrele usne na njeno ĉelo. "Ne dozvolite da vas bilo ko promeni. Ostanite taĉno onakvi kakvi ste." Kada je otišao, Aleksandra je još uvek stajala, oporavljajući se od poljupca koji se izgleda urezao na njeno ĉelo. Nije joj palo na pamet da je ona moţda upravo pala pod ĉari ĉoveka koji automatski koristi svoj glas i osmeh da šarmira i razoruţa. Vešti zavodnici su bili van domena njenog iskustva. Neĉasni razvratnici i vešti zavodnici nisu bili, meĊutim, izvan iskustva gospoĊe Lorens, koja je bila posrnula ţrtva baš takvog podmuklog šarmera kada je bila jedva starija od Aleksandre. Kao i Vojvoda od Hotorna, njen muţ je bio neverovatno zgodan, sa uĉtivim manirima, prelepom odećom, i bez skrupula. Što je bio razlog zašto je, kada se Aleksandra probudila sledećeg jutra, videla svoju majku kako upada u sobu, glasom koji je vibrirao od besa. "Aleksandra, probudi se smesta!" Aleksandra se izvila u sedećem poloţaju i odgurnula kovrdţavu kosu sa oĉiju. "Nešto nije u redu?"


"Reći ću ti šta nije u redu," rekla je njena majka, a Aleksandra je bila šokirana otrovnim besom koji je poticao od njene majke. "Imali smo ĉetiri posetioca ovog jutra, poĉevši sa krĉmarevom ţenom, koja me je obavestila da si delila spavaću sobu tamo sa onim niskim, prevrtljivim zavodnikom nevinih sinoć. Naredna dva posetioca su bili radoznali istraţioci. Ĉetvrti posetilac," naznaĉila je glasom koji je drhtao od skrivenog gneva i suza, "bio je vikar koji mi je rekao da, zbog tvog skandaloznog ponašanja sinoć, tvog stanja razgolićenosti, i tvog opšteg nedostatka skromnosti i razuma, on tebe sada smatra ispod nivoa uglaĊene ţene za njegovog sina i za bilo kog drugog poštenog ĉoveka." Kada se Aleksandra jednostavno zagledala u nju sa vidljivim olakšanjem, gospoĊa Lorens je izgubila kontrolu. Zgrabila je Aleksandru za ramena i protresla je. "Da li imaš ikakvu predstavu šta si uĉinila," vrisnula je. "Imaš li? Onda ću ti ja reći osramotila si sebe nepovratno. Traĉ se proširio posvuda, a ljudi priĉaju o tebi kao da si drolja. ViĊena si u krĉmi u razgolićenom stanju i zauzela si sobu nasamo sa muškarcem. Izašla si iz iste krĉme pola sata kasnije sa istim muškarcem. Da li znaš šta svi misle? "Da sam bila umorna i da mi je bio potreban odmor?" Aleksandra je predloţila razumno, više uznemirena bledilom njene majke nego njenim reĉima. "Budalo! Ti si veća budala nego što sam ja ikada bila! Nijedan pristojan ĉovek te neće hteti sada." "Majko," Aleksandra je rekla umirujući je, pokušavajući da preokrene njihove uloge kako je radila ĉesto u poslednje tri godine, "smirite se." "Da se nisi usudila da koristiš taj snishodljiv ton prema meni, gospoĊice!" njena majka je povikala, lice joj je bilo samo centimetar od Aleksandrinog. "Da li te je taj ĉovek dodirnuo?" Postajući sve više uznemirena majĉinom histerijom, Aleksandra je rekla iznoseći ĉinjenice, "Znate da jeste. Videli ste da me nosi ovde i-" "Ne tako!" gospoĊa Lorens je povikala, tresući se od besa. "Da li je stavio ruke na tebe? Da li te je poljubio? Odgovori mi, Aleksandra!" Aleksandra je upravo razmatrala da poruši principe koje joj je deda usadio, ali pre nego što je stigla da otvori usta da slaţe, njena majka je već primetila izdajniĉko rumenilo na njenim obrazima. "Jeste, zar ne!" vrisnula je. "Odgovor je zapisan svuda po tvom licu." GospoĊa Lorens se uspravila i ustala, koraĉajući mahnito napred-nazad ispred Aleksandrinog kreveta. Aleksandra je ĉula za ţene koje su postale tako uzrujane da su ĉupale svoju kosu, a njena majka je izgledala na rubu da uradi upravo to. Brzo se uspravljajući u krevetu, ispruţila je ruku da zaustavi besciljno koraĉanje njene majke. "Majko, molim vas nemojte se uznemiravati ovako. Molim vas nemojte. Vojvoda i ja nismo uradili ništa pogrešno." Njena majka je umalo slomila zube u besu. "Ti moţda ne shvataš da je ono što ste vi uradili pogrešno, ali taj prost, popustljiv, korumpirani degenerik je znao. Znao je. Uplesao je ovde odvaţno, znajući da si previše naivna da shvatiš šta je uradio. Boţe, kako mrzim muškarce!" Bez upozorenja, povukla je Aleksandru u naruĉje u ţestok zagrljaj. "Nisam slepa


budala kakva sam nekad bila. Pustila sam tvog oca da nas iskoristi za svoju zabavu i onda nas odbaci, ali neću dozvoliti Hotornu da nam to radi. Upropastio te je, i ja ću ga naterati da plati, videćeš. Prisiliću ga da uradi ono što je ispravno." "Majko, molim vas!" Aleksandra je prasnula, izvlaĉeći se iz majĉinog zagrljaja koji ju je gušio. "On nije uradio ništa pogrešno, ne stvarno. Samo mi je dodirnuo udove, traţeći polomljene kosti, i poţeleo mi zbogom poljupcem u ĉelo! To ne moţe biti pogrešno." "Uništio ti je ugled vodeći te u javnu krĉmu. Upropastio ti je svaku šansu za pristojan brak. Nijedan ĉovek te neće hteti sada. Od ovog dana, gde god da odeš u selu, skandal će te pratiti. Za to on mora da plati, i to skupo. Kada se vratio u krĉmu sinoć dao je doktoru svoju adresu. Ići ćemo za njim i zahtevati pravdu." "Ne!" Aleksandra je uzviknula, ali je njena majka bila gluva za sve osim za svoj unutrašnji glas koji je vrištao za osvetom ove tri duge godine. "Ne sumnjam da će on oĉekivati našu posetu," nastavila je ogorĉeno, ignorišući Aleksandrine molbe, "sada kada smo saznali celu istinu o sinoćnom debaklu."

Peto poglavlje Udovica Vojvotkinja od Hotorna posmatrala je svog unuka sa ozbiljnim osmehom na usnama i paţljivim izrazom u njenim smeĊim oĉima. U sedamdesetoj, ona je još uvek bila zgodna ţena sa sedom kosom, kraljevskim drţanjem, i rezervisanim, nepokolebljivim samopouzdanjem i stabilnošću koji su dolazili od ţivljenja potpuno privilegovanog ţivota. Uprkos kamenitom dostojanstvu koje je odlikovalo svaki njen gest, nije joj bila nepoznata tuga, pošto je već nadţivela svog supruga i sinove. Opet tako kruta bila je njena samokontrola da ni njeni najbliţi poznanici nisu bili sigurni da ih je volela dok su bili ţivi ili da je bila svesna da su mrtvi - i tako ogroman bio je njen ugled da se niko nije usudio da pita. Nije odala nikakav znak uzbune sada dok je mirno slušala njenog najstarijeg unuka, koji je sedeo na jednoj od sofa u njenom salonu, stopalom oslonjenim na suprotno koleno, nemarno objašnjavajući da kasni zbog dva drumska razbojnika koja su pokušala da ga ubiju sinoć. Njen drugi unuk, meĊutim, nije se uopšte potrudio da prikrije svoja osećanja oko objašnjenja svog roĊaka. Podiţući ĉašu sa brendijem, Antoni se iscerio i rekao zabavno, "Dţordane priznaj - istina je da si ţeleo još jedno blaţeno veće sa svojom prelepom balerinom. Hm, oprostite, bako," Antoni je dodao sa zakašnjenjem kada mu je udovica vojvotkinja uputila oštar pogled. "Ali istina je, nije bilo drumskih razbojnika, i nije bilo dvanaestogodišnje devojĉice koja je došla da te spasi, taĉno?" "Pogrešno," Dţordan je rekao hladnokrvno. Vojvotkinja je gledala predstavu izmeĊu dva roĊaka. Bili su bliski kao braća a razliĉiti kao dan i noć, pomislila je. Dţordan je bio više kao ona, rezervisan, hladan, ravnodušan, dok je Antoni bio slobodan i neizleĉivo dobroćudan. Antoni je imao


dvoje zaljubljenih roditelja koji su ga voleli; Dţordan nije nikad znao za pravu ljubav od bilo koga od njih. Ona je svim srcem odobravala Dţordanovo ponašanje, nije odobravala Antonijevo leţerno ponašanje. Neodobravanje - u razliĉitim stepenima - bila je jedina emocija koju je udovica vojvotkinja dozvoljavala sebi da pokaţe. "Desilo se taĉno kako sam rekao, iako je povredilo moj ponos priznajem," Dţordan je nastavio ironiĉno, ustao i otišao do komode da napuni port u svoju ĉašu. "Jednog trenutka sam zurio u cev pištolja a sledećeg je došla ona - uletela pravo meĊu nas jašući na konjiću, sa spuštenim vizirom, mašući kopljem u jednoj ruci i puškom u drugoj." Ulio je još Portugalskog porta koji je posebno preferirao u ĉašu i vratio se u svoju stolicu. Glasom koji je bio više ĉinjeniĉni nego kritiĉki, nastavio je, "Njen oklop je bio zarĊao a njena kuća kao iz lošeg gotskog romana - zajedno sa pauĉinom na gredama, izbledelim tapiserijama, škripućim vratima i vlaţnim zidovima. Ima batlera koji je gluv kao noć, slepog slugu koji udara u zidove, i starog pijanca od ujaka koji sebe naziva Gospodin Montaţ Marš..." "Zanimljiva porodica," promrmljao je Antoni. "Nije ni ĉudo što je tako...ah...nekonvencionalna." "Konvencionalnost," Dţordan je citirao suvo, "je utoĉište zaostalog uma." Udova, ĉiji je ceo ţivot bio religiozno i bojaţljivo posvećena pravilima ponašanja, pogledala je mrko. "Ko je rekao tako smešnu stvar?" "Aleksandra Lorens." "Vrlo nekonvencionalno," Antoni se zakikotao, prouĉavajući gotovo zaljubljen osmeh na grubom licu svog roĊaka dok je govorio o devojci. Dţordan se retko smešio, Antoni je znao - osim osmeha koji je bio zavodljiv ili ciniĉan - i retko se smejao. Odrastao je sa ocem koji je verovao da je sentimentalnost bila 'meka', a sve što je bilo meko bilo je i odvratno, zabranjeno. To je bilo nešto što je pravilo muškarca ranjivim. Ukljuĉujući ljubav. "Kako ta neverovatna ţena izgleda?" Antoni je pitao, nestrpljiv da otkrije više o devojci koja je imala takav neuobiĉajen uticaj na njegovog roĊaka. "Mala," Dţordan je rekao dok je slika Aleksandrinog nasmejanog lica plesala kroz njegov um. "I previše mršava. Ali ima osmeh koji bi mogao istopiti kamen i par najizuzetnijih oĉiju. One su boje akvamarina i, kada gledaš u nju, one su sve što vidiš. Njen govor je kulturan kao tvoj ili moj, i uprkos njenom morbidnom domu, ona je veselo malo stvorenje." "I hrabro, oĉigledno," Antoni je dodao. Klimajući glavom, Dţordan je rekao, "Poslaću joj menicu - nagradu zbog spasavanja mog ţivota. Bog zna da će im koristiti taj novac. Zasnovano na stvarima koje je rekla - i koje paţljivo nije rekla - shvatio sam da odgovornost za ĉitavo neverovatno domaćinstvo leţi na njenim ramenima. Aleksandra će nesumnjivo biti uvreĊena novcem, zbog ĉega ga i nisam ponudio sinoć, ali će joj olakšati neprilike." Vojvotkinja je prezrivo frknula, još uvek iznervirana definicijom konvencionalnosti gospoĊice Lorens. "Niţe klase su uvek ţeljne novca Dţordane bez obzira na razloge zbog kojih im je on dat. IznenaĊena sam da ona nije pokušala da izmami nekakvu


novĉanu nagradu sinoć.'' "Postali ste ciniĉni," Dţordan ju je zadirkivao uĉtivo, ali niste u pravu o ovoj devojci. Ona je bez lukavstva ili pohlepe." IznenaĊen ovom Dţordanovom objavom, ĉije je mišljenje o ţenskom karakteru bilo izuzetno nisko, Toni je predloţio usluţno, "Za nekoliko godina zašto je ponovo ne vidiš i postaviš je kao-" "Antoni!" vojvotkinja je upozorila tonom najstrašnijeg neodobravanja. "Ne u mom prisustvu, ako moţeš!" "Ne bih ni pomišljao da je odvedem iz mesta odakle je," Dţordan je rekao, u potpunosti naviknut na besan mrk pogled svoje bake. "Aleksandra je redak dragulj, ali ne bi trajala ni dan u Londonu. Nije dovoljno ĉvrsta, dovoljno kruta ili dovoljno ambiciozna. Ona-" Zastao je i pogledao upitno u batlera, koji se uĉtivo nakašljao kako bi dobio paţnju. "Da, Remzi, šta je bilo?" Remzi je uspravio leĊa, lice mu je bilo neprijatno zgrĉeno, obrve je podigao gnevno. Usmeravajući svoju primedbu Dţordanu, rekao je, "Ovde su tri osobe, Vaša Milosti, koje insistiraju da vas vide. Oni su stigli u zapreţnom vozilu koje prkosi opisu, koje je dovuĉeno konjem koji je nedostojan imena, noseći odeću u kojoj nijedna osoba bilo kojih vrlina ne bi bila viĊena-" "Ko su oni?" Dţordan je prekinuo nestrpljivo. "Muškarac tvrdi da je Gospodin Montaţ Marš, a dve dame sa njim su njegova snaha gospoĊa Lorens i njegova nećaka gospoĊica Aleksandra Lorens. Kaţu da su došli da naplate dug od vas," Reĉ 'dug' izazvala je podizanje i mrštenje Dţordanovih obrva. "Uvedi ih," rekao je kratko. U nekarakteristiĉnom padanju sa njene normalne visine, vojvotkinja je dozvolila sebi zadovoljan, rekla-sam-ti pogled upućen Dţordanu. "GospoĊica Lorens nije samo pohlepna, ona je odluĉna i nasrtljiva. Zamisli, posećuje te ovde i tvrdi da joj duguješ." Bez odgovora na bakinu nepobitnu procenu situacije, Dţordan je prešao preko i seo za izrezbaren sto od hrastovine na udaljenom kraju sobe. "Nema razloga da bilo ko od vas prolazi kroz ovo. Ja ću to srediti." "Naprotiv," rekla je vojvotkinja ledenim glasom. "Antoni i ja ćemo biti prisutni kao svedoci u sluĉaju da ti ljudi pribegnu iznudi." Drţeći oĉi usmerene na leĊima batlera, Aleksandra je pratila nevoljno pozadi njene majke i ujka Montija, cela je bila obuzeta poniţenjem, njena muka se povećala hiljadostruko od veliĉanstvenosti Rouzmejda. Oĉekivala je od vojvodine bake da zauzme celu kuću, ali ništa u njenoj mašti ili iskustvu nije je pripremilo za prizor ovog gigantskog, zamišljenog mesta postavljenog izmeĊu mnogo hektara bašte i travnjaka. Dok nisu stigli ovde, ona se ĉvrsto drţala vizije vojvode kao što je izgledao pre neko veĉe - prijatan i pristupaĉan. Rouzmejd, meĊutim, bio je otklonjen kao besmisleni pojam iz njenog uma. On je bio iz drugog sveta. Za njega, Rouzmejd je bio 'mala seoska kuća'. Umesto toga, to je bila palata, pomislila je jadno, kada su joj stopala potonula u debeli francuski tepih, palata koja je uĉinila da se oseća još manje i još beznaĉajnije nego što se osećala. Batler je brzo otvorio par izrezbarneih hrastovih vrata i zakoraĉio u stranu da bi ih


primili u sobu obloţenu slikama u ukrašenim ramovima. Suzbijajući nagon da se nakloni krutom slugi, Aleksandra je zakoraĉila napred, strepeći od trenutka kada će morati da se suoĉi sa njenim novosteĉenim prijateljem i vidi ono što je znala da hoće prezir na celom njegovom licu. Ona nije pogrešila. Muškarac koji je sedeo iza bogato izrezbarenog stola nije nimalo liĉio na nasmejanog, ljubaznog ĉoveka kog je ona upoznala pre dva dana. Danas, on je bio rezervisan, ledeni stranac koji je pregledavao njenu porodicu kao da su bube koje puze preko njegovog lepog tepiha. Nije ĉak uĉinio ni privid ljubaznosti ustajanjem ili upoznavanjem sa druga dva lica u sobi. Umesto toga, kratko je klimnuo ujka Montiju i njenoj majci, ukazujući im da sednu na stolice ispred stola. Kada se njegov pogled konaĉno premestio na Aleksandru, meĊutim, njegove granitne crte lica su omekšale i njegove oĉi su se stoplile, kao da je razumeo kako se poniţavajuće ona osećala. Obilazeći oko stola, doneo je dodatnu stolicu posebno za nju. "Da li vam modrica uzrokuje puno bola, lutko?" upitao je, prouĉavajući plavkasti trag na njenom obrazu. Besmisleno polaskana njegovom ljubaznošĉu i zabrinutošću, Aleksandra je odmahnula glavom. "Nije to ništa, ne boli mnogo," rekla je, neizmerno joj je laknulo jer je on izgleda nije smatrao odvratnom zbog invazije na njegovu kuću na ovaj bezobrazan naĉin. Nespretna u majĉinoj pripijenoj haljini, Aleksandra je sela na ivicu stolice. Kada je pokušala da se smireno povuĉe nazad, suknja njene haljine se uhvatila na baršun stolice i cela haljina se zategnula preko njenog dekoltea steţući joj vrat a visoki okovratnik je drţao njenu bradu gore. Zarobljena kao zec u sopstvenoj zamci, Aleksandra je zurila bespomoćno u vojvodine nedokuĉive sive oĉi. "Da li vam je udobno?" upitao je, licem uz njeno. "Sasvim udobno, hvala vam," Aleksandra je slagala, snuţdeno sigurna da je on bio svestan njene neprilike i da je teško pokušavao da se ne nasmeje. "Moţda ako ustanete i sednete ponovo?" "Savršeno sam u redu ovako." Zabavljenost koju je mislila da je ugledala u njegovim oĉima nestala je u trenutku kada je seo nazad iza svog stola. Gledajući sa njene majke do njenog ujaka, rekao je bez uvoda, "Mogli ste poštedeti sebe od neprijatnosti ove nepotrebne posete. Imao sam nameru da izrazim svoju zahvalnost Aleksandri putem menice od 1000 funti, koja bi vam bila isporuĉena sledeće nedelje." Aleksandrin um se zavrteo na pomen takvog enormnog iznosa. Razlog, 1000 funti bi zadrţalo celo domaćinstvo u relativnom luksuzu najmanje dve godine. Imala bi drva za bacanje, ako ţeli, što naravno nije... "To neće biti dovoljno," ujka Monti je saopštio grubo i Aleksandrina glava se naglo trgla. Vojvodin glas se pretvorio u ĉist led. "Koliko ţelite?" zahtevao je, njegov oštar pogled je prikovao jadnog ujka Montija za stolicu. "Ţelimo ono što je pošteno," ujka Monti je rekao i proĉistio grlo. "Naša Aleksandra vam je spasila ţivot." "Za šta sam spreman da platim bogato. Sada," rekao je, a svaka reĉ je bila ubod, "koliko ţelite?"


Ujka Monti se zgrĉio pod ledenim pogledom koji je bio uperen u njega, ali je ipak istrajao. "Naša Aleksandra je spasila vaš ţivot, a za uzvrat, vi ste njen upropastili." Vojvoda je zvuĉao spreman da eksplodira. "Uradio sam šta?" zastrugao je zloslutno. "Odveli ste mladu damu dobrog porekla u javnu krĉmu i bili sa njom u spavaćoj sobi." "Odveo sam dete u javnu krĉmu," Dţordan je izjavio, "nesvesno dete kojem je bio potreban doktor!" "Sada, vidite ovako, Hotorne," ujka Monti je pretio iznenaĊujuće snaţnim glasom, "odveli ste mladu damu u tu krĉmu. Odveli ste je u spavaću sobu što je pola sela videlo, i izveli ste je napolje trideset minuta kasnije - potpuno svesnu, sa odećom koja je bila u neredu, i bez pozivanja lekara. Seljani imaju moralni kodeks, kao i svi ostali, a vi ste javno prekršili taj kodeks. Sada, postoji ogroman skandal oko toga." "Ako pravedni graĊani vaše male zabiti mogu napraviti skandal zbog deteta koje je zbrinuto u jednoj krĉmi, trebaju oĉistiti svoje umove! Sada, dosta cepidlaĉenja oko beznaĉajnih detalja, koliko vi-" "Bezanaĉajni detalji!" gospoĊa Lorens je vrisnula besno, nagnula se napred i uhvatila za ivicu stola tako ĉvrsto da su joj zglobovi pobeleli. "Zašto, vi - vi podli, neprincipijelni uspaljeniku! Aleksandra ima sedamnaest i vi ste je upropastili. Roditelji njenog verenika su bili tamo u salonu kada ste je doveli našoj kući, i već su raskinuli braĉne pregovore. Trebalo bi vas obesiti! Vešanje je previše dobro za vas-" Vojvoda izgleda nije ĉuo poslednje od toga; okrenuo je glavu naglo prema Aleksandri i prouĉavao njeno lice kao da je nikada nije video ranije. "Koliko imate godina?" zatraţio je kao da reĉ njene majke nije bila dovoljna. Nekako je Aleksandra uspela da izvuĉe svoj glas iz obamrlosti koja ju je davila u grudima. Ovo je bilo sve gore, mnogo gore, nego što je sanjala da moţe biti. "Sedamnaest. Ja - ja ću napuniti osamnaest sledeće nedelje," rekla je slabim, izvinjavajućim glasom, a onda se zajapurila kada ju je njegov pogled zapljusnuo od vrha glave do malih grudi, oĉigledno ne mogavši da veruje da njena haljina skriva potpuno odraslu ţenu. Imajući potrebu da se izvini za njen varljivo deĉaĉki oblik, dodala je oĉajno, "Deda mi je rekao da sve ţene u našoj porodici procvetaju kasnije, i ja-" Shvativši da je ono što je rekla neopravdano prosto, a da ne pominjemo i irelevantno, Aleksandra je prekinula, ţestoko pocrvenela, i bacila namuĉen pogled na dva nepoznata lica u prostoriji, nadajući se nekoj vrsti razumevanja ili oproštaja. Nije videla ništa. Ĉovek ju je gledao sa mešavinom šoka i zabave. Dama je izgledala kao mermerna statua. Aleksandrin pogled je skliznuo s' njih nazad na vojvodu, i videla je da je njego izraz lica postao skroz divlji. "Pod pretpostavkom da sam napravio takvu grešku," rekao je Aleksandrinoj majci, "šta ţelite od mene?" "Pošto nijedan pošten ĉovek neće oţeniti Aleksandru posle svega što ste uĉinili, oĉekujemo da je vi oţenite. Njeno poreklo je nesporno i mi smo povezani sa jednim grofom i vitezom. Ne moţete imati zamerku na njenu prikladnost." Bes se zapalio u vojvodinim oĉima. "Da nemam zamerku-" zagrmeo je, ali se ugrizao za jezik, steţući vilicu tako ĉvrsto da se mišić trzao na njegovom obrazu. "A ako odbijem?" izjavio je.


"Onda ću izneti optuţbu protiv vas pred sudijama u Londonu. Nemojte misliti da neću," gospoĊa Lorens je uzviknula. "Nećete uraditi ništa sliĉno," on je rekao sa oštrom sigurnošću. "Ako iznesete optuţbu protiv mene to će samo emitovati po ĉitavom Londonu izuzetan skandal što će oĉigledno naštetiti i Aleksandri." Gurnuta mimo granice razuma njegovom arogantnom smirenošću i podsećanjem na njeno sopstveno zlostavljanje od strane njenog muţa, gospoĊa Lorens je skoĉila sa stolice, tresući se gnevno. "Sada me slušajte - uradiću baš ono što sam rekla da hoću. Aleksandra će ili imati ugled vašeg imena, ili će biti u mogućnosti da ga kupi sa vašim novcem - svakim centom, ako budem sprovela moj naĉin. U svakom sluĉaju, nemamo šta da izgubimo. Da li me razumete?" ona je skoro vrisnula. "Neću dozvoliti da nas iskoristite ili odbacite na naĉin kako je moj muţ uĉinio. Vi ste ĉudovište, baš kao što je bio i on. Svi muškarci su ĉudovišta - sebiĉna, neopisiva ĉudovišta..." Dţordan je ledeno zurio u skoro poremećenu ţenu koja je stajala ispred njega, njene oĉi su grozniĉavo sijale, ruke su joj bile stisnute u pesnice tako ĉvrsto da su se plave vene isticale ispod njene koţe. Ona je to trebala, shvatio je. Ona je oĉigledno bila toliko obuzeta prezirom prema njenom muţu da bi zaista podvrgnula Aleksandru javnom skandalu, i jednostavno se obraĉunala sa drugim ĉovekom - sa njim. "Poljubili ste je," gospoĊa Lorens je ispustila ţestoke optuţbe. "Stavili ste ruke na nju, priznala je-" "Mama, nemoj!" Aleksandra je povikala, obmotavajući ruke oko svog tela i savijajući se sa stidom ili bolom, Dţordan nije bio siguran sa ĉim. "Nemoj, molim te ne radi ovo," šapnula je slomljeno. "Ne radi mi ovo." Dţordan je pogledao dete-ţenu koja je bila skupljena u jadnu loptu i jedva mogao da veruje da je to bila ista hrabra, nasmejana devojka koja je bila zasluţna za njegovo spasavanje pre dva dana. "Bog zna šta si mu još dozvolila da ti radi-" Dţordanov dlan je lupio po stolu sa silom koja je eksplodirala širom sobe obloţene hrastovinom. "Dosta!" on je zagrmeo ubilaĉkim glasom. "Sedite!" naredio je gospoĊi Lorens, i kada ga je kruto poslušala, Dţordan je izašao iz svoje stolice. Obilazeći oko stola, uzeo je Aleksandrinu ruku u ne-previše-blagom stisku i izvukao je iz stolice. "Vi idete sa mnom," rekao je odseĉno. "Ţelim da razgovaram privatno sa vama." GospoĊa Lorens je otvorila usta da protestuje, ali stara vojvotkinja je progovorila na kraju, i kada je to uradila njen glas je kapao ledenice. "Tišina gospoĊo Lorens! Ĉuli smo dovoljno od vas!" Aleksandra je skoro morala da trĉi kako bi odrţala korak sa vojvodom koji je marširao preko salona, kroz vrata, i niz hodnik do malog salona ukrašenog u nijansama lavande. Unutra, on joj je pustio ruku, otišao preko sobe do prozora, i gurnuo ruke u dţepove. Tišina je strugala preko njenih osetljivih nerava dok je on strogo zurio preko travnjaka, profil mu je bio grub, neprijatan. Znala je da razmišlja naporno traţeći neki izlaz iz ţenidbe sa njom, i takoĊe je znala da ispod njegove napete kontrolisane fasade postoji strašan, vulkanski bes - bes koji će nesumnjivo izbiti protiv nje u svakom trenutku. Posramljena u dubini svog bića, Aleksandra je ĉekala bespomoćno, gledajući kako on podiţe jednu ruku i masira napete mišiće na


vratu, njegov izraz lica je postajao tamniji i zlokobniji svakom sekundom koja je prolazila. Okrenuo se tako naglo da je Aleksandra automatski zakoraĉila nazad. "Prestanite da se ponašate kao preplašeni zec," odbrusio je. "Ja sam onaj koji je uhvaćen u zamku, ne vi." Smrtonosna mirnoća se prelila preko Aleksandre, proterujući sve osim njene sramote. Njena mala brada se podigla, kiĉma ukoĉila, i pred njegovim oĉima Dţordan je video da je vodila hrabru borbu za kontrolom- borbu u kojoj je pobedila. Stajala je pred njim sada, gledajući ga neobiĉno poput ponosne, detinjaste kraljice u prepravljenim ritama, njene oĉi su varniĉile kao dva dragulja. "Nisam mogla da govorim u drugoj sobi," rekla je sa samo neznatnim podrhtavanjem u glasu, "zato što moja majka to ne bi dozvolila, ali i da niste pitali da priĉate nasamo sa mnom, ja sam nameravala da pitam da razgovaram sa vama." "Recite šta imate da kaţete i da završimo sa tim." Aleksandrina brada se podigla još više zbog njegovog hladnog tona. Nekako je ona sebi dozvolila da se nada da je on neće tretirati sa istim brutalnim prezirom kojim je tretirao njenu porodicu. "Zamisao našeg braka je smešna," poĉela je. "Apsolutno ste u pravu," grubo je odbrusio. "Mi smo iz dva razliĉita sveta." "Tako je ponovo." "Vi ne ţelite da me oţenite." "Još jedan pogodak gospoĊice Lorens," objavio je uvredljivim recitovanjem. "Ni ja ne ţelim da se udam za vas," uzvratila je, poniţena do srţi svakom njegovom neljubaznom reĉju. "To je veoma pametno od vas," sloţio se sarkastiĉno. "Ja bih bio izuzetno loš muţ." "Osim toga, ja ne ţelim da budem niĉija ţena. Ţelim da budem uĉiteljica, kao što je bio moj deda, i da izdrţavam sebe." "Kako neobiĉno," rugao joj se sarkastiĉno. "A do ovoga, ja sam se skrivao u zabludi da sve devojke ĉeznu da uhvate u zamku bogate muţeve." "Ja nisam kao ostale devojke." "Osetio sam to od trenutka kada sam vas upoznao." Aleksandra je ĉula uvredu u njegovom glatko sroĉenom slaganju, i gotovo se ugušila u razoĉarenju. "Onda je sreĊeno. Nećemo se venĉati." "Naprotiv," rekao je, i svaka reĉ je zazvonila gorkim besom. "Nemamo izbora, gospoĊice Lorens. Ta vaša majka će uĉiniti taĉno onako kako je zapretila. Podići će javnu optuţbu protiv mene pred Sudom. Kako bi me kaznila, ona će vas uništiti." "Ne, ne!" Aleksandra je prasnula. "Ona neće to uĉiniti. Vi ne razumete moju majku. Ona je - bolesna - ona se nikada nije oporavila od smrti mog tate." Nesvesno, ona je uhvatila rukav njegove besprekorno skrojene sive jakne, oĉi su joj bile molećive, glas uporan. "Ne smete dozvoliti da vas nateraju da me oţenite - mrzićete me zauvek zbog toga, znam da hoćete. Seljani će zaboraviti skandal, videćete. Oni će mi oprostiti i zaboraviti. Bila je moja krivica za glupavo padanje u nesvest pa ste morali da me odvedete u krĉmu. Ja se nikada ne onesvešćujem, vidite, ali sam upravo bila ubila ĉoveka i-"


"Dosta je!" Dţordan je rekao grubo, i osetio omĉu braka zategnutu neminovno oko njegovog vrata. Dok Aleksandra nije poĉela da govori, bio je u ludoj potrazi za nekim naĉinom bega iz ove dileme - bio je ĉak spreman da iskoristi njeno uverenje da njena majka verovatno blefira. On je, u stvari, bio pripremljen da poĉne da sluša sve razloge zbog kojih bi ona mrzela da se uda za njega - samo što nije raĉunao na njeno nesebiĉno molenje njega da se ne ţrtvuje na oltaru braka za njeno dobro. On je takoĊe uspeo, privremeno, da zaboravi da je ona ubila ĉoveka kako bi spasila njegov ţivot. Zurio je dole u ponosno, patetiĉno dete pred njim u otrcanoj haljini. Ona je spasila njegov ţivot i rizikovala svoj, a za uzvrat on je praktiĉno uništio sve njene šanse za dobijanje muţa. Bez muţa da joj olakša brige, ona će nositi teret tog bizarnog domaćinstva na njenim tankim ramenima sve do kraja ţivota. On je nehotice, ali efikasno, uništio njenu budućnost. Nestrpljivo, sklonio je njenu ruku od njegovog rukava. "Nema izlaza iz ovoga ni za jedno od nas," rekao je kratko. "Srediću posebnu dozvolu i venĉaćemo se u toku nedelje. Vaša majka i ujak," rekao je sa ţestokim nepoštovanjem, "mogu da ostanu u lokalnoj krĉmi. Nema skloništa ni za jedno od njih pod mojim krovom." Taj poslednji komentar je izazvao kod Aleksandre više postiĊene patnje od svega drugog što joj je rekao. "Platiću za njihov smeštaj," rekao je kratko, pogrešno shvativši razlog za njen ranjivi izraz. "To nije trošak!" odbila je. "Šta vas onda muĉi?" zahtevao je nestrpljivo. "To je-" Aleksandra je okrenula glavu, pogled joj je putovao oĉajniĉki preko sputavajuće formalnosti sobe. "To je sve! Sve je pogrešno. To nije naĉin na koji sam zamislila venĉanje." U njenoj uznemirenosti, iskoristila je najmanju od njenih briga. "Uvek sam mislila da ću se venĉati u crkvi u selu, sa mojom najboljom prijateljicom Meri Elen - koja će biti prisutna, i sve-" "Dobro," prekinuo ju je kratko. "Pozovite vašu prijateljicu ovde, ako će vam to olakšati dane pred venĉanje. Dajte njenu adresu batleru i ja ću poslati slugu po nju. Naći ćete materijal za pisanje u fioci onog stola tamo. Znate da pišete, pretpostavljam?" Aleksina glava se trgnula, kao da ju je ošamario, i za jedan kratak trenutak Dţordan je ugledao ponosnu, odvaţnu ţenu koja će jednom postati. Njene plavo-zelene oĉi su ga ošinule sa prezirom kada je odgovorila, "Da, moj gospodaru, znam kako se piše." Dţordan je zurio u omalovaţavajuće dete koje je gledalo u njega podignutim prćastim nosem i osetio traĉak veselog poštovanja zbog toga što se usudila da ga gleda tako. "Dobro," rekao je kratko. "-na tri jezika," ona je dodala sa kraljevskom arogancijom. Dţordan se gotovo osmehnuo. Kada je otišao, Aleksandra je odšetala kruto do malog stola u uglu i sela iza njega. Izvukla je fioku i izvadila papir za pisanje, pero i mastionicu. Previše uzbuĊena da se koncentriše na objašnjavanje svoje nevolje, ona je prosto napisala, Najdraţa Meri Elen, molim te prati nosioca ovog pisma i doĎi do mene čim budeš


mogla. Katastrofa se dogodila i ja sam prilično strašno usamljena! Moja majka je ovde a i ujka Monti, tako da tvoja mama ne treba da brine za tvoju bezbednost. Poţuri, molim te. Nema mnogo vremena pre nego što moram da te napustimDve suze su izbile iz Aleksinih oĉiju, drhteći na garavo crnim trepavicama, a onda su iscurile niz njene obraze. Jedna po jedna, padale su u vlaţnu mrlju na pismu sve dok nije odustala od beznadeţne borbe i poloţila glavu na ruke, njena ramena su se tresla od bolnih jecaja. "Nešto predivno?" šapnula je slomljeno Bogu. "Ovo je Tvoja ideja predivnog?" Petnaest minuta kasnije, Remzi je pratio zadovoljno, iako mirno, gospoĊu Lorens i gospodina Montaţa iz kuće, ostavljajući udovicu vojvotkinju samu sa njena dva unuka. Vojvotkinja je ustala sporo, njena ramena bila su kruta kada se okrenula prema Dţordanu. "Ne misliš ozbiljno da nastaviš s ovim!" objavila je. "Nameravam taĉno to." Njeno lice je prebledelo na njegove reĉi. "Zašto?" zahtevala je. "Ne moţeš oĉekivati da poverujem da osećaš i najmanju ţelju da oţeniš tu provincijsku malu mišicu." "I ne osećam." "Pa zašto ĉeš onda za ime Boga to uraditi?" "Saţaljenje," rekao je sa brutalnom iskrenošću. "Ţalim je. I, sviĊalo se to meni ili ne, ja sam takoĊe odgovoran za ono što joj se dešava. To je jednostavno tako." "Onda je isplati!" Naslonivši leĊa u svojoj stolici, Dţordan je umorno zatvorio oĉi i gurnuo ruke u dţepove svojih pantalona. "Da je isplatim," ponovio je gorko. "Molim Boga da to mogu, ali ne mogu. Ona je spasila moj ţivot, i za uzvrat, ja sam upropastio njene šanse da ima bilo kakvu vrstu uglednog ţivota sama. Ĉuli ste šta je njena majka rekla - njen verenik je već povukao obećanje zato što je 'upropašćena'. Brzo nakon što se vrati u selo, biće laka meta za svakog pohotljivog muškarca. Neće imati ugled, ni muţa, ni decu. Za godinu ili dve, biće svedena na prodaju svojih usluga u istoj krĉmi gde sam je odveo." "Gluposti!" udovica je rekla smelo. "Ako je isplatiš, moţe otići negde drugde da ţivi. Negde poput Londona, gde je traĉevi neće pratiti." "U Londonu, najviše ĉemu moţe da se nada je da postane ljubavnica nekog muškarca, i to pod pretpostavkom da bi mogla da privuĉe neku bogatu staru budalu ili glupog mladog kicoša da je zadrţi. Videli ste je - ona teško da je vrsta ţene koja moţe da podstakne muškarĉevu poţudu." "Nema potrebe da budeš vulgaran," vojvotkinja je rekla kruto. Dţordan je otvorio oĉi, izraz njegovog lica je bio podrugljiv. "Iskreno govoreći, ja sam našao priliĉno 'vulgarnim' što smatrate nagraĊivanjem devojke za spasavanje mog ţivota njenim slanjem u ţivot proslavljen prostitucijom, što je ono što se vi predloţili." Posmatrali su se meĊusobno preko sobe, dve ţestoke nesavladive volje sukobljene u tišini. Vojvotkinja je konaĉno priznala poraz neprimetnim nagibom njene besprekorno isfrizirane glave. "Kako ţeliš, Hotorne," rekla je, nerado se pokoravajući njegovom


autoritetu kao glave porodice. A zatim ju je još jedna misao pogodila i ona je potonula u svoju stolicu, lice joj se pretvorilo u tmurno, smrtonosno belo. "Za sedam stotina godina, krvne linije ove porodice su bile neukaljane. Mi smo potomci kraljeva i careva. Još uvek misliš da ta potpuna ništarija stvori sledećeg naslednika." U vrhovnoj frustraciji, Njena Milost je okrenula svoj gnev prema njenom drugom unuku. "Nemoj samo da sediš tamo, Antoni, reci nešto!" Lord Antoni Taunsend se zavalio u svoju stolicu, njegov izraz lica je bio iskrivljen. "Vrlo dobro," rekao je prijateljski, prihvatajući Dţordanovu odluku sa fatalisitiĉkim cerenjem, "kada ću biti predstavljen mojoj budućoj roĊaci? Ili nameravaš da je ostaviš u salonu do venĉanja?" Vojvotkinja je bacila prema njemu ubilaĉki pogled, ali nije rekla ništa više. Sedela je priliĉno mirno, uspravnih leĊa, sedom glavom visoko podignutom, ali gorko razoĉarenje u poslednjih pola sata dodalo je deceniju njenom licu. Antoni je pogledao prema Dţordanu i podigao ĉašu kao gest zdravice. "Za tvoje buduće braĉno blaţenstvo," iscerio se. Dţordan ga je pogodio ironiĉnim pogledom, ali njegove crte lica su bile savršeno staloţene. Antoni nije bio iznenaĊen tim nedostatkom vidljivih emocija. Kao i njihova baka, Dţordan je gotovo uvek drţao svoje emocije pod krutom kontrolom, ali za razliku od vojvotkinje, Havk je to ĉinio bez napora - tako lako da su se Toni i mnogi drugi ĉesto pitali da li je on osetio neku duboku emociju osim besa. U ovom sluĉaju, Toni je bio u pravu. Dţordan nije osećao ništa jaĉe od odreĊene tmurne, ljute rezigniranosti prema svom braku. Dok je podizao ĉasu usnama, Dţordan je razmatrao uz gorku zabavljenost ovaj neoĉekivani obrt sudbine. Posle višegodišnjeg neobuzdanog kurvanja meĊu Engleskim najiskusnijim, najveštijim, i najmanje virtuoznim ţenama, sudbina ga je perverzno opteretila da ţivi sa detetom-nevestom koja je bila izvrsna, veĉna naivka. Svaki instinkt koji je imao upozoravao ga je da Aleksandrin nedostatak sofisticiranosti ne proizilazi iz pukog neiskustva, nego od naivne plemenitosti duha i neţnosti srca. U njegovim rukama, ona bi izgubila fiziĉku nevinost, ali on je sumnjao da će ona ikad izgubiti njenu prirodnu naivnost, niti da bi mogla da stekne nesmetano glazuru dosadne prefinjenosti i zabavne duhovitosti što je bio veliki uslov za prijem u visoko društvo gde su bile prave porodiĉne veze. To mu je smetalo neznatno da ona nikad neće biti u stanju da se uklopi u njegov svet, njegov ţivot. Smetalo mu je - ali ne mnogo, jer istinu govoreći on nije imao nameru da provodi mnogo vremena sa njom u godinama koje dolaze, niti je nameravao da u velikoj meri menja svoj naĉin ţivota. Odvešće je u njegovoj kući u Devonu i posećivati je tamo, odluĉio je. Uzdahnuvši, shvatio je da njegova ljubavnica mora biti obaveštena da neće moći da mu se pridruţi u Devonu sledeće nedelje kako su planirali. Hvala Bogu Eliza je bila prefinjena koliko i lepa i senzualna; on ne bi mogao da izdrţi njenu scenu kada joj objašnjava o putovanju u Devon i njegovom braku. "Pa, kada ćemo joj biti propisno predstavljeni?" Antoni je ponovio. Poseţući iza sebe, Dţordan je povukao uţe zvona. "Remzi," rekao je, kada se batler pojavio na vratima, "potraţi gospoĊicu Lorens u ţutom salonu i dovedi je ovde?"


"Gde su moja majka i moj ujak Monti?" Aleksandra je pitala pomalo mahnito ĉim je ušla u primaću sobu. Dţordan je ustao i došao napred. "Oni su otpravljeni u lokalnu krĉmu gde će ostati u srećnom išĉekivanju naše predstojeće svadbe," odgovorio je sa neskrivenom ironijom. "Vi, meĊutim, ostajete ovde." Pre nego što je Aleksandra stigla da svari sve to, bila je predstavljena udovici vojvotkinji, koja ju je prouĉavala kroz lornjet. Poniţena je istrpela svu upornost vojvotkinjinog prezrivog pogleda, pa je Aleksandra podigla bradu i zurila pravo nazad u staricu. "Ne bulji u mene tim prostim, neuĉtivim pogledom," vojvotkinja je odbrusila kada je uhvatila Aleksandrin izraz lica. "Oh, ja sam bila nepristojna madam?" Aleksandra je upitala sa varljivom krotkošću. "Izvinjavam se, onda. Vidite, ja znam da je nepristojno zuriti u nekoga. MeĊutim, ja ţalosno ne znam pravila i obiĉaje lepog ponašanja kada je neko primalac zurenja." Vojvotkinjin lornjet je skliznuo iz njenih prstiju i oĉi su joj se suzile na prorezima. "Kako se usuĎuješ da mi drţiš predavanje! Ti si niko, osoba bez krvnih veza ili porekla ili predaka." "'Zaista je poţeljna stvar imati lepo poreklo'," Aleksandra je citirala ljutito, " 'ali slava pripada našim precima, a ne nama'." Antoni je emitovao zadavljen, smešan zvuk i brzo se umetnuo izmeĊu njegove razbešnjene bake i pametnog deteta koje je izabralo da uĊe u verbalnu borbu sa njom. "Platon, zar ne?" upitao je sa osmehom i pruţio ruku. Aleksandra je odmahnula glavom, nasmejavši se bojaţljivo u nadi da je našla saveznika u ovoj jazbini neprijateljskih stranaca. "Plutarh." "Bio sam blizu, u svakom sluĉaju," zakikotao se. "Pošto je Dţordan izgleda zanemeo, dozvolite da vam se predstavim. Ja sam Dţordanov roĊak, Toni." Aleksandra je stavila svoju ruku u njegov pruţeni dlan. "Kako ste?" "Naklon," vojvotkinja je naredila ledeno. "Oprostite?" "Mlada dama se klanja kada se upoznaje sa osobom koja je starija ili ima viši poloţaj."

Šesto poglavlje

U sumrak, sledeće veĉeri, Aleksandra je stajala na prozoru njene spavaće sobe, gledajući preko puta, kada je videla veliĉanstvenu koĉiju koja se dovezla, njeni fenjeri su treperili nejasnom svetlošću. "Meri Elen!" ona je udahnula i otrĉala iz sobe, ţureći niz dugi hodnik na trećem spratu. Remzi je otvorio vrata baš kada je Meri Elen izbila iz koĉije i potrĉala dugim koracima do ogromne kuće, njena duga crvena kosa se vijorila iza nje, ruke su joj bile natovarene ĉudno oblikovanim paketima, rub njenog šešira bio je uhvaćen pesnicama.


Skliznuvši u hodnik, Meri Elen se naklonila zapanjenom batleru, za koga je prosudila iz njegovog oholog drţanja da je vaţan lik, a onda je zatraţila muĉnim glasom, "Molim vas, milorde, gde je Aleksandra? Da li je još ţiva?" Kada je batler prosto blenuo u nju, Meri Elen se okrenula i suoĉila sa slugom, izvršila još jedan naklon, i onda zamolila, "Gde je Aleksandra gospodine? Molim vas recite mi!" Aleksandra je sjurila niz stepenice u hodnik, bacajući ruke oko Meri Elen, paketa, šešita i svega. "Meri Elen!" prasnula je radosno. "Tako sam srećna što si došla-" U normalnoj grobnoj tišini vojvotkinjinog sveĉanog doma, ovaj buĉan pozdrav je procenjen kao uzbuna i zbog toga je privukao ne samo još tri sluge u hodnik, već i udovicu vojvotkinju i njenog najstarijeg unuka takoĊe. U Moršamu, Meri Elen je dolazila iz jednostavne, prave farmerske porodice koja nije znala niti marila za prefinjene manire, otmeno ponašanje, ili stavove boljih, tako da oni nisu nikad došli u dodir sa nekima od njih. I tako je Meri Elen bila blagosloveno nesvesna, i izuzetno nezainteresovana za ĉinjenicu da je ona bila osuĊena na licu mesta i naĊena neinteligentnom od strane stanovnika Rouzmejda, ukljuĉujući batlera i sluge. Ona nije brinula nimalo za njihovo mišljenje; sve što je bilo vaţno njenom vernom srcu je to da je Aleksandra oĉigledno bila u nekoj nevolji. "O, Aleks!" Meri Elen je uzviknula u uznemirenoj, nepovezanoj ţurbi. "Mislila sam da umireš! A ovde ti izgledaš skoro kao i uvek, osim malo bledo, što verovatno potiĉe od stanovanja u ovoj sumornoj kući sa ovim sumornim ljudima." Jedva zastajući da uzme dah, ona je nervozno nastavila, "Tvoja poruka je zvuĉala tako mraĉno, i mama je htela da doĊe takoĊe, ali nije mogla, zato što moj tata opet nije dobro. I ovaj uţasan koĉijaš nije hteo da mi kaţe ništa o tome šta nije u redu sa tobom, iako sam ga molila da to uradi. Sve što je uradio je to da je pogledao niz svoj ogroman nos u mene i rekao, 'Siguran sam da nije na meni da znam.' Sada mi reci odmah pre nego što puknem! Zašto si 'usamljena' i koja je to 'strašna katastrofa' o kojoj si pisala i - i ko su ovi ljudi!" Iza njih vojvotkinjin glas je pukao poput biĉa, "Verujem da je gospoĊica Lorens 'usamljena' zato što treba da se uda za vlasnika ove 'sumorne' kuće, koji je sluĉajno moj unuk." Meri Elenina usta su pala otvorena i ona se brzo okrenula ka Aleksandri. "O, ne!" zakukala je, njen zgroţeni pogled je sleteo na Remzija, za koga je pogrešno zakljuĉila na osnovu njegovog finog crnog odela da je vlasnik kuće. "Aleks, nećeš se udati za tog ĉoveka! Neću da te pustim! Aleks, on je debeo!" Videvši elektriĉni gnev koji je poĉeo da proizilazi iz njegove bake, Dţordan je proĉistio grlo na vratima preko puta hodnika, gde je posmatrao scenu sa mešavinom iritacije i zabave. "Aleksandra, moţda bi vaša prijateljica volela da se oslobodi njenih paketa i onda bude propisno predstavljena?" Aleksandra je skoĉila na neoĉekivani zvuk njegovog dubokog glasa. "Da. Da, naravno," rekla je uţurbano dok je Remzi zakoraĉio napred i uzeo sveţanj iz svake Meri Elenine ruke. "Šta je u onom velikom?" Aleksandra je pitala bez daha kada se Remzi okrenuo i pošao niz hodnik. "Lekovi napravljeni od iznutrica i buĊi," Meri Elen je slagala glasno, "koje je mama


napravila za bilo šta što bi moglo da te boli." Remzijeve ruke su se podigle pravo, a obe devojke su ugušile svoj smeh, ali je Aleksandrina zabavljenost nestala tako brzo kao što je i došla. Zgrabivši Meri Elenin lakat i dajući joj upozoravajući stisak, okrenula je prijateljicu okolo kako bi se suoĉile sa Dţordanom i njegovom bakom. Meri Elen je samo jednom pogledala vojvotkinjine granitne crte lica i uznemireno zakoraĉila unatrag, dok je Aleksandra posrnula nervozno zbog upoznavanja. Ignorišući Meri Elenin zamuckujući pozdrav, vojvotkinja je odbrusila devojci pitanje. "Irkinja?" zahtevala je groznim glasom. Više zbunjena nego zastrašena, Meri Elen je klimnula glavom. "Trebalo je da oĉekujem to," Njena Milost je odgovorila gorko. "I katolkinja, takoĊe, bez sumnje?" Meri Elen je klimnula ponovo. "Naravno." Sa napaćenim pogledom prema Dţordanu, vojvotkinja se okrenula na peti i umarširala u salon - kraljica nije bila u stanju da izdrţi ofanzivno prisustvo takvih skromnih, odvratnih smrtnika. Meri Elen je gledala njen odlazak, zbunjeni izraz je bio na njenom lepom licu dok je virila za njom, a onda se okrenula dok ju je Aleks predstavljala visokom ĉoveku kao Vojvodi od Hotorna. Previše zabezeknuta da kaţe neku reĉ muškarcu, Meri Elen je pogledala u Aleks, širokim oĉima. "Vojvoda?" prošaputala je, ignorišući nosioca tog naslova, koji je ĉekao na njen naklon. Aleksandra je klimnula glavom, već shvativši da je traţenje da Meri Elen doĊe ovde bilo neverovatno nepravedno za jednostavnu seosku devojku. "Pravi, istinit, stvarni vojvoda?" Meri Elen je upitala u jednom dahu, tako zastrašena da nije mogla da podnese da gleda njegovo lice. "Prava stvar," Dţordan je rekao suvo. "Pravi, istinit, stvarni vojvoda. Sada kada smo odluĉili ko sam ja, zašto ne pretpostavimo ko ste vi?" Rumeneći do korena njene plameno crvene kose, Meri Elen se naklonila, proĉistila grlo, i rekla, "Meri Elen O' Tul, gospodine. Gospodaru. Vaše Visoĉanstvo." Ona se ponovo naklonila. "Na usluzi, gospodine. Ovaj - moj gos-" " 'Vaša Milosti' će biti dovoljno," Dţordan je prekinuo. "Šta?" Meri Elen je ponovila tupo, njeno rumenilo se pojaĉalo. "Objasniću ti na spratu," Aleksandra je šapnula. Sabravši se, pogledala je nesigurno u Dţordana, koji se nazirao na vratima kao mraĉni, ogroman Bog. Veći od ţivota. Neprijatan. Pa ipak, neobiĉno uverljiv. "Ako ćete nas izvinuti, Vaša Milosti, odvešću Meri Elen gore." "Apsolutno," Dţordan je otegnuo, i Aleksandra je imala poniţavajući osećaj da je smatrao njih dve besmisleno zabavanim parom baš kao nespretne mešance štence koji se igraju u štali. Kada su prolazile pored salona, vojvotkinjin glas je odjeknuo kao prigušen prasak groma: "Naklon!" odbrusila je ona. Obe devojke su se iznenada okrenule i naklonile istovremeno na vratima salona. "Da li je ona luda?" Meri Elen je prasnula u trenutku kada su stekle privatnost


Aleksandrine spavaće sobe. Njene oĉi su se raširile zaplašeno i uvreĊeno, gledala je po luksuznoj sobi kao da oĉekuje da se vojvotkinja materijalizuje kao zla sablast. "Da li ona uvek ide govoreći pojedinaĉne reĉi ljudima - 'Irkinja'? 'Katolkinja'? 'Naklon'?" Meri Elen je oponašala. "Ovo je ludnica," Aleksandra se sloţila, njen spontani smeh rasterarala je njena strašna nevolja koja joj se vratila u misli. "I ja se udajem u nju." "Ali zašto?" Meri Elen je udahnula, njen iskren izraz lica nosio je masku uznemirenosti. "Aleks, šta ti se desilo? Pre samo ĉetiri dana, mi smo imali turnir i smejli se zajedno, a onda si nestala, i sada celo selo priĉa o tebi. Mama kaţe da ne pridajem znaĉaj ni jednoj misli o bilo ĉemu dok ne razgovaram s' tobom, ali vikarova ţena je rekla Honoru, koji je rekao meni, da mi ne smemo da priĉamo sa tobom ponovo. Moramo da preĊemo na drugu stranu kad vidimo da dolaziš i da te izbegavamo jer si sada zaprljana." Aleksandra nije znala da je moguće osećati veću usamljenost i oĉaj nego što je već osećala, ali ova vest je terala njeno srce da viĉe u bolnom protestu. Svi su mislili najgore o njoj, posle svega. Ljudi koje je poznavala od detinjstva bili su voljni da je proteraju, bez da ĉuju njenu stranu priĉe. Samo su Meri Elen i njena porodica verovali u nju dovoljno da saĉekaju objašnjenja. Potonuvši na zlatni prekrivaĉ, Aleksandra je podigla bolne oĉi prema njenoj jedinoj prijateljici. "Reći ću ti šta se desilo..." Nekoliko dugih minuta nakon što je Aleksandra završila objašnjavanje svega, Meri Elenin prazan izraz je izbledeo i postao paţljiviji, a onda je postao apsolutno svetao. "Aleks!" Meri Elen je udahnula, oblivena širokim osmehom kada je njen um doĉarao sveţu viziju visokog muškarca za koga je Aleksandra trebala da se uda. "Tvoj verenik nije samo vojvoda, on je apsolutno predivan! Jeste - ne poriĉi! Mislila sam to onog trenutka kada sam bacila pogled na njega dole, ali sam bila veoma uznemirena zbog tebe, pa nisam baš razmišljala o tome." Dobro svesna Meri Eleninom fascinacijom sa i za suprotan pol, Aleksandra je rekla malo samosvesno, "Njegova pojava je - nije potpuno neprijatna." "Nije neprijatna?" Meri Elen je kriknula u neverici i stavila ruke na kukove, njene oĉi su postale sanjalaĉke. "Zbog ĉega, zaklinjem se da je on još lepši od Henrija Biĉleja, a Henri je najzgodniji momak kog znam. Zbog ĉega, Henri sasvim ostavlja bez daha!" "Pre šest meseci, mislila si da je Dţordţ Larson najzgodniji momak kog si znala," Aleksandra je istakla, smešeći se. "I Dţordţ ti je oduzimao dah!" "Samo zato što nisam dobro pogledala Henrija," odgovorila je Meri Elen odbrambeno. "A šest meseci pre toga, mislila si da je Dţek Sanders najzgodniji momak na svetu i on ti je oduzimao dah," Aleksandra je nastavila, obrve su joj se podigle razdragano. "Ali samo zato što nisam dobro pogledala Dţordţa i Henrija," odgovorila je Meri Elen, iskreno zbunjena Aleksandrinom oĉiglednom zabavljenošću. "Mislim da je," Aleksandra ju je zadirkivala, "tvoja poteškoća sa disanjem rezultat provoĊenja previše vremena sedeći na jednom mestu, pognuta nad romantiĉnim romanima. Mislim da si upropastila svoj vid i praviš svakog mladića kog vidiš zgodnim, romantiĉnim herojem."


Meri Elen je otvorila usta kako bi ţestoko protestvovala na nipodaštavanje njene trajne ljubavi prema Henriju Biĉleju, ali onda je promenila mišljenje i nasmešila se vragolasto Aleksandri. "Nema sumnje da si u pravu," rekla je, odšetala do druge strane kreveta i sela. Naţalost, ona je priznala, "Tvoj vojvoda je muškarac jedva proseĉnog izgleda." "Jedva proseĉan!" Aleksandra je uzviknula odbrambeno. "Zbog ĉega, njegove crte lica su plemenite i muţevne i - i veoma lepe!" "Stvarno?" Meri Elen je upitala, krijući osmeh i pretvarajući se da prouĉava vrhove njenih kratkih noktiju. "Ne smatraš da je njegova kosa previše tamna, ili njegovo lice previše preplanulo, ili njegove oĉi veoma ĉudne boje?" "One su sive! Lepa, retka nijansa sive!" Gledajući direktno u Aleksandrine besne oĉi, Meri Elen je rekla sa laţnom nevinošću, "Ali svakako, ni jedna od nas neće ići tako daleko i pretvarati se da on izgleda na neki naĉin poput grĉkog boga?" "Grĉki bog, stvarno," Aleksandra se podsmehnula. "Ne bih rekla." "Onda kako bi ga opisala?" Meri Elen je rekla zajedljivo, u nemogućnosti da sakrije svoju zabavljenost prijateljiĉinim oĉiglednim stanjem velike zaljubljenosti ni trenutka više. Aleksandrina ramena su klonula kad je priznala istinu: "Oh, Meri Elen," udahnula je zadivljenim, nesrećnim šaptom, "izgleda baš kao MikelanĊelov David!" Meri Elen je klimnula mudro. "Ti si zaljubljena u njega. Ne poriĉi. To je ispisano po celom tvom licu, kad govoriš o njemu. Sad mi reci," ona je rekla nestrpljivo, jurnuvši napred i zureći u Aleksandru paţljivo, "kakav je osećaj - voleti muškarca, mislim?" "Pa," Aleksandra je rekla, zagrevajući se za temu uprkos njegoj najjaĉoj ţelji da ostane razumna, "to je neobiĉna vrsta osećanja, ali uzbudljiva takoĊe. Kada ga vidim u hodniku, osećam se priliĉno kao što sam se osećala kada sam videla tatinu koĉiju kad se doveze kod nas - znaš, srećno, ali zabrinuto da izgledam uplašeno, i tuţno takoĊe, zato što se plašim da će on otići ako nisam zabavna i baš kako treba, i da ću ga onda izgubiti." Toliko nestrpljiva da ĉuje više o ljubavi Meri Elen je progovorila bez razmišljanja. "Ne budi smešna. Kako je moguće da te ostavi ako se udaš za njega?" "Baš kao što je moj tata ostavio moju mamu." Saosećanje je zatreperilo u Meri Eleninim zelenim oĉima, ali se ona razvedrila gotovo odmah. "Ne misli o tome. To je sve prošlost, i pored toga, za ĉetiri dana imaćeš osamnaest i to će te definitivno uĉiniti ţenom-" "Ja se ne osećem kao ţena!" Aleksandra je rekla jadno, konaĉno stavljajući u reĉi sve ono što ju je zabrinjavalo od kada je prvi put srela muškarca koji joj je ukrao srce u roku od sat vremena pošto ju je prvi put pogledao. "Meri Elen, ne znam šta da mu kaţem. Nikada nisam bila ni najmanje zainteresovana za mladiće i sada, kada je on blizu, nemam pojma šta da kaţem ili uradim. Ili ću izbrbljati prvu stvar koja mi padne na pamet - i napraviti totalnu budalu od sebe - ili ću izgubiti svoj razum u potpunosti i stajati tamo kao komad ovĉetine. Šta da radim?" Aleksandra je zamolila. Meri Elenine oĉi su zasijale ponosno. Aleksadra je bila priznata nauĉnica sela, ali niko nije mislio da je bila lepa. Meri Elen, s' druge strane, bila je priznata seoska lepotica,


ali niko nije mislio da ima smešten mozak izmeĊu ušiju. Zapravo, njen sopstveni dragi tata stalno ju je zvao njegovom 'malom slatkom glupaĉicom." "O ĉemu razgovaraš sa momcima koji doĊu kod tebe kući?" Aleksandra je zamolila ozbiljno. Meri Elen je nabrala ĉelo, hrabro pokušavajući da izrazi dobro mišljenje da dâ Aleksandri ono što ona zasluţuje zbog onog što jeste. "Pa," ona je rekla polako, "ja sam davno primetila da momci vole da priĉaju o sebi i o stvarima koje ih zanimaju." Ona se ozarila kao da je stvar rešena u potpunosti. "Sve što trebaš da uradiš je da pitaš deĉka pravo pitanje i on će govoriti bez smetnje. Eto, to je tako jednostavno." Aleksandra je odmahnula rukama u frustriranoj panici. "Kako bih ja bila u mogućnosti da znam šta njega interesuje i, osim toga, on nije momak uopšte, već ĉovek od dvadesetsedam godina." "Istina," Meri Elen je priznala, "ali moja mama je ĉesto govorila da su svi muškarci, ĉak i moj tata, samo deĉaci u srcu. Dakle, moj plan će i dalje raditi. Da ga ukljuĉiš u razgovor, samo ga pitaj o neĉemu što ga interesuje." "Ali ja ne znam šta ga interesuje!" Aleksandra je uzdahnula. Meri Elen je zaćutala, razmišljajući u velikoj meri o problemu. "Znam! On će biti zainteresovan za skoro iste stvari o kojima moj tata govori. Pitaj ga o-" "O ĉemu?" Aleksandra je upitala, naginjajući se spremno napred dok se Meri Elen ĉinila izgubljena u mislima. Iznenada Meri Elen je puknula prstima i ozarila se. "O bubama! Pitaj ga kako usevi na njegovom imanju napreduju i da li ima problema sa bubama! Bube," informativno je dodala, "su opšti interes za ljude koji uzgajaju useve!" Sumnja je naborala Aleksandrino ĉelo u promišljen ĉvor. "Insekti ne izgledaju kao veoma prijatna tema." "O, muškarci ne uţivaju u prijatnim ili zaista interesantnim temama uopšte. Mislim da ako im kaţeš o prelepom šeširu koji si videla u izlogu sasvim uvenu. I ako se usudiš da razgovaraš, ĉak i kratko, o vrsti haljine koju ĉezneš da kupiš jednog dana, on će sasvim verovatno zadremati u sred tvog opisa toga!" Aleksandra je skladištila ovaj kljuĉni podatak dalje, zajedno sa savetom o bubama. "I nemoj, ni pod kakvim uslovima," Meri Elen ju je upozorila ozbiljno, "da razgovaraš o tvom buĊavo starom Sokratu ili dosadno starom Platonu sa njim. Muškarci preziru ţene koje su previše pametne. I još jedna stvar Aleks," Meri Elen je rekla, zagrevajući se sve više i više za temu. "Moraćeš da nauĉiš kako se flertuje." Aleksandra se trgla, ali je znala da je bolje da se ne raspravlja. Momci svih uzrasta visili su oko Meri Elenine suknje i zatrpavali njen porodiĉni salon, nadajući se trenutku sa njom, pa zbog toga, Meri Elenine savete o ovoj temi definitivno ne treba uzeti olako. "Vrlo dobro," ona je rekla nerado, "kako treba da flertujem?" "Pa, koristi svoje oĉi, za poĉetak. Imaš odliĉne oĉi." "Da ih koristim za šta?" "Da stalno gledaš u vojvodine oĉi. I lepršaj trepavicama malo da mu pokaţeš koliko su duge-" Aleksandra je eksperimentalno 'zalepršala' trepavicama, a zatim se srušila na jastuke, smejući se. "Izgledala bih kao totalna budala."


"Ne muškarcu. Oni vole takve stvari." Aleksandra se otreznila i okrenula glavu na jastuku gledajući zamišljeno u Meri Elen. "Sasvim si sigurna?" "Apsolutno sasvim. I još jedna stvar - muškarci vole da znaju da ti se sviĊaju. Mislim, kad im kaţeš da su oni, oh, tako jaki ili tako hrabri ili pametni, oni vole to. To ih ĉini posebnim. Da li si rekla vojvodi da ga voliš?" Tišina. "Jesi li?" "Naravno da ne!" "Trebala bi. Onda će ti on reći da te voli!" "Da li si sigurna?" "Naravno."

Sedmo poglavlje "Neću to uĉiniti, kaţem vam," Aleksandra je prasnula, obrazi su joj pocrveneli besnom bojom. Mrko je pogledala na švalju koja je tri dana i noći merila, priĉvršćavala, uzdisala i sekla dugu tkaninu koja je sad bila rasuta po sobi u raznim fazama da preraste u dnevne haljine, jahaće odelo, kostime za šetnju i kućne haljine. Osećala se kao preparirana statua kojoj nije bilo dozvoljeno da oseća ili da se odmori, ĉija je jedina svrha bila da i dalje stoji i bude probadana, ubadana i gurana, dok ju je vojvotkinja posmatrala, kritikujući Aleksandrin svaki manirizam i pokret. Za tri celokupna dana ona je u više navrata traţila da razgovara sa svojim budućim suprugom, ali je vojvoda bio 'drugaĉije zauzet', ili ju je tako Remzi, batler kamenog lica, stalno obaveštavao. Ponekad ga je ugledala u biblioteci kako razgovara sa gospodom do kasno popodne. Njoj i Meri Elen su obroke sluţili u Aleksandrinoj sobi, dok je on po svemu sudeći više voleo društvo njegove bake. "Drugaĉije zauzet," sada je zakljuĉila, oĉigledno je znaĉilo da on nije ţeleo da se zamara sa njom. Posle tri dana ovoga, Aleksandra je bila napeta, razdraţljiva i - na njen uţas - veoma uplašena. Njena majka i ujak Monti su se praktiĉno izgubili od nje. Iako su navodno boravili u krĉmi nekoliko milja daleko, nije im bilo dozvoljeno da doĊu u Rouzmejd. Ţivot je zjapio pred njom, usamljena, duboka rupa gde bi ona trebala da bude odvojena od druţenja sa svojom porodicom i Meri Elen pa ĉak i od starih slugu koji su bili njeni prijatelji od detinjstva. "Ovo je potpuna farsa!" Aleksandra je rekla Meri Elen, udarajući stopalom u frustriranom besu i zureći u krojaĉicu koja je upravo završila priĉvršćavanje ruba limun-ţute haljine od muslina koju je Aleksandra nosila. "Stani mirno, mlada damo, i prestani sa svojim teatralnostima," Njena Milost je odbrusila ledeno, ulazeći u sobu. Za tri dana vojvotkinja joj nije rekla ni jednu liĉnu reĉ, osim kritike, predavanja, naloga ili komande. "Teatralnost," Aleksandra je prasnula, gnev je brzo prodirao kroz nju, topao i zadovoljavajući. "Ako mislite da dramim, ĉekajte dok ne ĉujete ostatak onoga što imam da kaţem!" Vojvotkinja se okrenula kao da namerava da je napusti i,


za Aleksandu, to je bila poslednja kap. "Predlaţem da saĉekate trenutak i pustite me da završim, gospoĊo!" Vojvotkinja se tada okrenula, podiţući aristokratske obrve, ĉekajući. Ĉista arogancija njene poze je uĉinila Aleksandru tako ljutom da je njen glas zadrhtao. "Ljubazno kaţite vašem nevidljivom unuku da je venĉanje otkazano, ili, ako odluĉi da se materijalizuje, moţete ga poslati kod mene i onda ću mu ja reći tako." Plašeći se da će se rasplakati, za šta je znala da će se starica samo narugati, otrĉala je iz sobe, duţ balkona i niz stepenište. "Šta," pitao je batler dok joj je otvarao ulazna vrata, "da kaţem Njegovoj Milosti - ako se raspituje o vašoj pribliţnoj lokaciji?" Zastajući u svom strmoglavom letu, Aleksandra je pogledala batlera pravo u oĉi imitirajući, "Reci mu da sam 'drugaĉije zauzeta'?" Sat kasnije, dok je lutala kroz ruţiĉnjak, njena histerija se ohladila do ĉeliĉne odluĉnosti. Razdraţljivo, savila se i otkinula lepu roze ruţu i podigla je do nosa, udišući taj miris, a onda je poĉela odsutno da kida latice, jednu po jednu, misli su joj bile nemirne. Roze ruţine latice sletele su dole oko njene suknje, pridruţujući se crvenim, belim i ţutim koje je ona takoĊe nesvesno pokidala. "Na osnovu poruke koju ste ostavili za mene kod Remzija," rekao je dubok, neuznemiren glas iza nje, "Shvatio sam da ste nezadovoljni oko neĉega?" Aleksandra se okrenula iznenaĊeno, njeno olakšanje što će konaĉno moći da razgovara sa njim pomraĉilo se rastućom panikom koju je pokušavala bezuspešno da uguši danima. "Ja sam nezadovoljna zbog svega." Njegov zabavljen pogled je skliznuo na ruţine latice razbacane oko njene suknje. "Ukljuĉujući i ruţe, oĉigledno," primetio je, osećajući blagu krivicu zbog toga što ju je ignorisao poslednjih nekoliko dana. Aleksandra je pratila smer njegovog pogleda, rumena od sramote, i rekla sa mešavinom bola i frustracije, "Ruţe su prelepe, ali-" "-Ali vam je dosadio naĉin na koji su izgledale kada su imale latice, da li je to to?" Shvativši da će biti uvuĉena u razgovor o cveću dok je ceo njen ţivot bio u haosu, Aleksandra se trgnula i rekla sa tihom, neumoljivom ĉvrstinom, "Vaša Milosti ja se neću udati za vas." Gurnuo je ruke u dţepove i posmatrao je sa blagom znatiţeljom. "Stvarno? Zašto ne?" Pokušavajući da smisli najbolji naĉin da objasni, Aleksandra je provukla drhtave ruke kroz njene tamne lokne i Dţordanov pogled se podigao, gledajući nesvesno gracioznost njenog gesta - zaista je prouĉavajući po prvi put. Sunĉeva svetlost joj je blistala u kosi, pozlativši je zlatnim sjajem, i pretvarajući njene veliĉanstvene oĉi u svetle, tirkizno zelene. Ţuta boja njene haljine laskala je njenom kremastom tenu i nijansa breskve sijala je na njenim obrazima. "Da li biste molim vas," Aleksandra je rekla strpljivim glasom, "prestali da me gledate tim neobiĉnim, ocenjujućim naĉinom, kao da pokušavate da analizirate moje osobine i otkrijete sve moje mane?" "Šta sam ja to radio?" Dţordan je pitao odsutno, primećujući prvi put njene visoke jagodice i meku punoću usana. Dok je gledao u to privlaĉno, delikatno isklesano lice sa uzvišenim obrvama i dugim, garavim trepavicama, nije mogao da zamisli kako ju


je ikada zamenio za momka. "Igrate se Pigmaliona sa mojim ţivotom, a to mi se ne dopada." "Šta radim?" Dţordan je zahtevao, njegova paţnja se naglo preusmerila sa njenog fascinantnog lica. "U mitologiji, Pigmalion je-" "Ja sam upoznat sa mitom, samo sam iznenaĊen da će ţensko biti upoznato sa klasicima." "Mora da imate veoma ograniĉeno iskustvo sa mojim polom," Aleksandra je rekla, iznenaĊena. "Moj deda je rekao da su većina ţena podjednako inteligentne kao i muškarci." Videla je da su njegove oĉi iznenadno zasjale zbog potisnutog smeha i pretpostavila, pogrešno, da se on zabavljao njenom procenom ţenske inteligencije a ne njenom opaskom o njegovom neiskustvu sa ţenama. "Molim vas prestanite da me tretirate kao da nemam pameti u glavi! Svi u ovoj kući to rade - sve vaše sluge su nadmene i ponašaju se ĉudno prema meni." "Naloţiću batleru da stavi vunu u uši i pretvara se da je gluv," Dţordan ju je zadirkivao, "i narediću sluzi da pokrije oĉi. Hoće li to uĉiniti da se osećate kao kod kuće?" "Hoćete li me ljubazno uzeti za ozbiljno!" Dţordan se uozbiljio odmah njenim zapovedniĉkim tonom. "Ja ću vas oţeniti," rekao je hladno. "To je dovoljno ozbiljno." Sada kada je odluĉila da se ne uda za njega, i kada mu je to rekla, oštar bol njene odluke je malo umanjilo otkriće da se više nije osećala zastrašeno i neprijatno sa njim. "Da li shvatate," rekla je uz dopadljiv osmeh dok je naginjala glavu na stranu, "da ste postali apsolutno sumorni kada se rekli reĉ 'oţeniti'?" Kada ništa nije odgovorio, Aleksandra je poloţila ruku na njegov rukav, kao da je bio njen prijatelj, i zagledala se u njegove nedokuĉive sive oĉi, videvši cinizam koji je vrebao u njihovim dubinama. "Ne ţelim da zabadam nos, Vaša Milosti, ali da li ste zadovoljni ţivotom - vašim ţivotom, mislim?" Izgledao je iziritiran njenim pitanjem, ali je odgovorio na njega. "Ne naroĉito." "Eto vidite! Mi nikada ne bi odgovarali. Vi ste razoĉarani ţivotom, ali ja nisam." Tihu unutrašnju radost, hrabrost i neukrotiv duh koje je Dţordan osetio u njoj one noći kad su se sreli, bio je u njenom glasu sada kada je podigla lice prema plavom nebu, cela je blistala sa optimizmom, nevinošću i nadom. "Ja volim ţivot, ĉak i kada mi se dešavaju loše stvari. Ne mogu da prestanem da ga volim." Paralisan, Dţordan je zurio u nju dok je stajala u pozadini treperavih ruţa i dalekih zelenih brda - paganska devojka koja se obraćala nebesima slatkim, mekim glasom. "Svako godišnje doba dolazi uz obećanje da će mi se nešto predivno desiti jednog dana. Imala sam taj osećaj otkako je moj deda umro. To je kao da mi on govori da ĉekam na to. Tokom zime, obećanje dolazi sa mirisom snega u vazduhu. U leto, ĉujem to u udaru groma i munjama koje se pruţaju preko neba u plavim blicevima. Najviše od svega, ja to osećam sada, u proleće, kada je sve zeleno i crno-" Njen glas se stišao i Dţordan je ponovio tupo, "Crno?" "Da, crno - znate, kao debla kada su mokra, i sveţe obraĊena polja koja mirišu kao-"


Ona je udahnula, pokušavajući da se seti taĉnog mirisa. "Zemlja," on je pretpostavio neromantiĉno. Spustila je svoj pogled sa neba i pogledala u njega. "Mislite da sam luda," uzdahnula je. Ukrućujući kiĉmu i ignorišući oštar ubod ĉeţnje koji je osetila zbog njega, rekla je sa mirnim dostojanstvom, "Mi se ne moţemo venĉati." Dţordanove tamne obrve su se skupile nad sivim oĉima punim neverice. "Vi ste odluĉili to, samo zato što se nije desilo da ja mislim da mokra zemlja miriše kao parfem?" "Vi niste razumeli ni reĉ koju sam rekla," Aleksandra je rekla oĉajniĉki. "Ĉinjenica je da ako se udam za vas, uĉinićete me nesrećnom kao što ste vi - i ako me uĉinite nesrećnom, ja ću nesumnjivo uzvratiti ĉineći vas nesrećnim, i za nekoliko godina, oboje ćemo biti kiseli kao vaša baka. Da se niste usudili da se nasmejete," upozorila ga je kada su se njegove usne trznule. Uzimajući joj ruku, Dţordan je hodao sa njom duţ kamene staze koja je odvajala ruţe i doveo je do gaja sa drvećem ukrašenim prolećnim cvetovima. "Niste uspeli da uzmete jednu kljuĉnu ĉinjenicu u obzir. Od momenta kada sam vas odveo u krĉmu, ništa u vašem ţivotu nikada više ne bi moglo da bude isto. Ĉak i da vaša majka samo blefira o dovoĊenju nas oboje na javno suĊenje, vaša reputacija je već uništena. Zaustavljajući se na ulazu gaja, naslonio se na deblo jednog hrasta i rekao ravnodušnim, bezliĉnim glasom, "Bojim se da nemate izbora osim da mi uĉinite ĉast i postanete moja ţena." Aleksandra se zakikotala, zabavljena njegovom neprestanom, uljudnom formalnošću, ĉak i sada kada je otvoreno odbijala njegovu ponudu za brak. "Ţenidba obiĉnom devojkom iz Moršama teško da je 'ĉast' za jednog vojvodu," podsetila ga je sa veselom, naivnom iskrenošću, "i uprkos onome što ste glatko rekli kada smo se poslednji put rastali, vi niste moj 'sluga'. Zašto mi govorite te stvari?" On se iscerio zaraţen njenim veseljem. "Navika," priznao je. Ona je okrenula glavu na stranu, oĉaravajuća, duhovita devojka sa pameću i hrabrošću za borbu sa njim. "Vi nikada ne kaţete šta zaista mislite?" "Retko." Aleksandra je klimnula glavom tuţno, "Oĉigledno, govorenje svog mišljenja je privilegija rezervisana za one prema kojima se vaša baka sa prezirom odnosi kao prema 'niţoj klasi'. Zašto uvek izgledate kao da ste na ivici da mi se nasmejete?" "Iz nekog nedokuĉivog razloga," odgovorio je u veselom recitovanju, "SviĊate mi se." "To je lepo, ali nije dovoljno na ĉemu bi se brak zasnovao," Aleksandra je bila uporna, vraćajući se svojoj prvobitnoj zabrinutosti. "Postoje druge, suštinske stvari kao-" Njen glas je zanemeo u uţasnutoj tišini. Kao ljubav, pomislila je. Ljubav je bila jedina od suštinske vaţnosti. "Kao šta?" U nemogućnosti da odvrati ni reĉ, Aleksandra je na brzinu pogledala daleko i slegnula ramenima uzdrţljivo. Ljubav, Dţordan je tiho dopunio sa rezigniranim uzdahom, sa ţeljom da se vrati na njegov prekinuti sastanak sa upravnikom imanja njegove bake. Aleksandra je ţelela ljubav i romantiku. On je zaboravio da bi ĉak i nevine, stidljive devojke njenih neţnih


godina nesumnjivo oĉekivale malo vatrenosti od svojih verenika. Nepopustljivo nevoljan da stoji napolje kao zaluĊena budala i pokušava da je ubedi da se uda za njega neţnim reĉima koje nije mislio, odluĉio je da bi poljubac bio najbrţi, najefikasniji i najcelishodniji naĉin da ispuni svoju duţnost i neutrališe njenu strepnju, kako bi mogao da nastavi njegov sastanak. Aleksandra je skoĉila nervozno kada se njegova ruka iznenada podignula i spustila na njen obraz, primoravajući je da odustane od svog posramljenog prouĉavanja ulaza u gaj. "Pogledajte me," rekao je niskim, baršunastim, nepoznatim glasom koji je poslao peckajuće prestrašeno uzbuĊenje uz njenu kiĉmu. Aleksandra je podigla pogled na njegovo preplanulo lice. Iako niko nikada nije pokušao da je zavede ili poljubi ranije, ona je jednom pogledala na njegov sanjiv izraz u polusklopljenim oĉima i znala da je nešto u vazduhu. Odmah oprezna, zahtevala je bez uvoda, "O ĉemu razmišljate?" Njegovi prsti su prešli senzualno preko njenog obraza, i on se nasmešio - sporim, lenjim osmehom koji joj je pomaknuo srce u grlo. "Razmišljam o tome da vas poljubim." Aleksandrina uzavrela mašta je brzo isparila kada se podsetila romana koje je proĉitala. Kada su ih poljubili muškarci koje su tajno volele, junakinje su uvek padale u nesvest, ili ih je napustila snaga, ili su izbrbljale izjavu veĉne ljubavi. Prestravljena da bi ona napravila takav nered od sebe, Aleksandra je naglašeno odmahnula glavom. "Ne, zaista," zakreštala je. "Ja - ja ne mislim da biste trebali. Ne sada. Veoma je lepo od vas što ste to ponudili, ali samo ne sada. Moţda neki drugi put, kada ja-" Ignorišući njene proteste, i boreći se da sakrije svoju zabavljenost, Dţordan je stavio prste ispod njene brade i podigao joj lice da je poljubi. Zatvorio je oĉi, a Aleksandra ih je širom otvorila. Spustio je glavu. Ona se poduprla savladana oduševljenjem. Dotaknuo joj je lagano usne. I onda je bilo gotovo. Dţordan je otvorio oĉi i pogledao u nju da proceni njenu reakciju. To nije bilo naivno ushićenje koje je oĉekivao da vidi. Aleksandrine oĉi bile su širom otvorene zbunjeno i - da - razočarano! Laknuvši joj je što nije napravila budalu od sebe kao junakinje u romanima, Aleksandra je nabrala svoj mali nos. "Je li to sve što postoji kod ljubljenja?" pitala je plemića ĉiji su vatreni poljupci navodno ĉinili da devojke preziru svoju nevinost, a udate ţene da zaborave svoje zavete. Za trenutak, Dţordan se nije pomerao; prouĉavao ju je polusklopljenim, sumnjivim sivim oĉima. Iznenada je Aleksandra videla nešto uzbudljivo i alarmantno što se raspalilo u njegovim oĉima. "Ne," promrmljao je, "ima više," a onda je rukama okruţio njene, privlaĉeci je tako blizu da su njene grudi umalo dotakle njegova prsa. Njegova savest, za koju je Dţordan pretpostavio da je odavno mrtva, izabrala je taj neverovatni trenutak da se iznenada nametne posle višegodišnjeg ćutanja. Ti zavodiš dete, Hotorne! upozorila ga je sa kiselim gnušanjem. Dţordan je oklevao, više iznenaĊen neoĉekivanim prisustvom tog dugo zaboravljenog unutrašnjeg glasa od osećaja krivice zbog njegovih postupaka. Namerno zavodiš lakoverno dete radi prihvatanja ponude zato što ne ţeliš da se potrudiš da odvojiš vreme da je urazumiš.


"O ĉemu sada razmišljate?" Aleksandra je pitala oprezno. Nekoliko izgovora mu je palo na pamet, ali podsećajući se da ona prezire uĉtive fraze, odluĉio je da bude iskren. "Razmišljam o tome da ĉinim neoprostivo delo zavoĊenja deteta." Aleksandra, kojoj je laknulo umesto da bude razoĉarana što je njegov poljubac nije pogodio, osetila je smeh koji je isplivao u njoj. "Zavodite me?" ponovila je sa veselim kikotom i odmahnula glavom, praveći od svoje kose nestašni nered. "Oh, ne, moţete jednostavno da odbacite vaše razmišljanje po tom osnovu. Mislim da ja moram biti naĉinjena od ĉvršćeg materijala nego većina ţena koje padaju u nesvest zbog poljupca i napusti ih snaga. Ja," završila je iskreno, "nisam uopšte pogoĊena vašim poljupcem. Ne," dodala je milosrdno, "mislim da je bilo jezivo, jer nije, uveravam vas. Bilo je...sasvim lepo." "Hvala vam," rekao je Dţordan, bezizraţajnog lica. "Veoma ste ljubazni." Podvlaĉeci njenu ruku ĉvrsto pod njegov lakat, okrenuo se i poveo je nekoliko koraka u gaj. "Gde idemo?" upitala je razgovorljivo. "Van vidokruga kuće," odgovorio je suvo, zaustavljajući se ispod grane jabuke koja je bila u cvetu. "Ĉedni poljupci su dozvoljeni izmeĊu verenika u ruţiĉnjaku; meĊutim, strastvenije ljubljenje mora da se uradi diskretnije, u gaju." Aleksandra koja je bila zavarana suvoparnim tonom ovog predavanja, nije odmah apsorbovala vaţnost njegovih reĉi. "To je neverovatno!" rekla je, smejući se prema njemu. "Postoje pravila za apsolutno sve meĊu plemstvom. Da li postoje knjige sa svim ovim zapisanim?" Ali pre nego što je on stigao da odgovori, ona je uzdahnula, "Lju - ljubeći me strastvenije? Zašto?" Dţordan je bacio pogled prema ulazu u gaj, kako bi bio siguran da su sami, a onda je okrenuo punu zavodljivu silu njegovog srebrnog pogleda i lenjo se osmehnuo devojci koja je stajala pred njim. "To je moja sujeta," zadirkivao ju je niskim glasom. "Tako je dirljiva ideja da ste skoro zadremali usled mog zadnjeg poljupca. Sada, hajde da vidimo da li mogu da vas probudim." Po drugi put u minuti, Dţordanova dosadašnja tiha savest bila je besna. Urlala je na njega: Kopile, šta misliš da radiš? Ali ovog puta, Dţordan nije oklevao ni za trenutak. On je već znao taĉno šta radi. "A sada," rekao je, smešeći joj se ohrabrujuće u ogromne plavo-zelene oĉi dok je podešavao njegove postupke reĉima, "poljubac je stvar koja treba da bude zajedniĉka. Ja ću staviti moje ruke na vaše, i na taj naĉin vas pribliţiti." Zbunjena tolikom guţvom oko poljupca, Aleksandra je pogledala u snaţne, duge prste koji su neţno zarobili njene nadlaktice, a zatim ispred u njegovu finu belu košulju, pre nego što je konaĉno podigla svoj zbunjen pogled u njega. "Gde idu moje ruke?" Dţordan je ućutkao svoj usklik smeha, kao i sugestivan odgovor koji je automatski izniknuo na njegovim usnama. "Gde biste vi voleli da ih stavite?" pitao je umesto toga. "U moje dţepove?" Aleksandra je predloţila puna nade. Dţordan, koji se iznenada osetio više raspoloţen za srdaĉan smeh nego za zavoĊenje,


odluĉio je da ipak nastavi. "Poenta koju sam ja pokušavao da naznaĉim," objasnio je blago, "je ta da je potpuno u redu da me dirate." Ne ţelim to, ona je mislila paniĉno. Ţelećeš, on je tiho obećao sa unutrašnjim osmehom, pravilno tumaĉeći njen buntovan izraz lica. Podiţući joj bradu, zagledao se u te široke, sjajne oĉi, i bolna osetljivost je poĉela da se javlja u njemu - senzacija koja mu je bila toliko strana kao i glas njegove savesti sve dok nije sreo ovu neiskvarenu, nepredvidivu, naivnu dete-ţenu. Osećao je, u ovom trenutku, kao da je bio zagledan u oĉi anĊela, i dodirnuo je njen gladak obraz sa nesvesnim poštovanjem. "Imate li ideju," promrmljao je tiho, "koliko ste oĉaravajući - i koliko retki?" Reĉi koje je govorio, u kombinaciji sa dodirom njegovih prstiju na njenom obrazu, i duboka, ubedljiva boja njegovog glasa, imali su zavodljiv uticaj da se Aleksandra plašila kakav će uticaj imati njegov poljubac. Osećala je kao da je poĉela da se topi i da lebdi iznutra. Nije mogla da skloni pogled od njegovih hipnotišućih sivih oĉiju; nije ni htela da pokuša. Ne shvatajući šta radi, podigla je drhtave vrhove prstiju do njegove ĉvrste vilice, dodirujući njegov obraz dok je on dodirivao njen. "Mislim," prošaputala je bolno, "da ste prelepi." "Aleksandra-" Tiho izgovorena reĉ je sadrţala dirljivu neţnost koju ona nije ĉula u njegovom glasu ranije, i uĉinila je da poţeli da mu kaţe sve što joj je na srcu. Nesvesna stimulativnog efekta milovanja njenim prstima i iskrenosti tirkiznih oĉiju, nastavila je istim bolnim glasom, "Mislim da ste prelepi kao MikelanĊelov David-" "Nemoj-" on je bolno šapnuo, i njegove usne su dodirnule njene poljupcem koji nije bio uopšte kao prvi. Usta su mu se nagnula nad njenim sa ţestokom neţnošću, dok se njegova ruka sklopila oko njenog potiljka, prsti su mu milovali njenu osetljivu koţu, dok je njegova druga ruka okruţila njen struk, prislanjajući je ĉvrsto na njega. Izgubljena u moru ĉiste senzacije dok su njegove usne kušale i istraţivale njene, Aleksandra je skliznula rukama uz njegova ĉvrsta prsa i obmotala ruke oko njegovog vrata, prijanjajući uz njega, nevino i nesvesno stapajući njeno telo uz njegovu duţinu. U trenutku kada je to uĉinila, zavodnik je postao zaveden: Ţelja je eksplodirala u Dţordanovom telu, a devojka u njegovom naruĉju je postala primamljiva ţena. Automatski, on je produbio poljubac, usta su mu se kretala sa gladnim, ubedljivim insistiranjem uz njena, dok se Aleksandra drţala ĉvršće za njega, klizeći prstima kroz uvijenu kosu iznad njegovog okovratnika, njeno celo telo se napelo nakon potresa divljeg zadovoljstva. Ljubio ju je dugo i sporo, a onda je jezikom dodirnuo njene drhtave usne, nagovarajući ih da se rastave, insistirajući, i kada jesu, jezik mu je skliznuo izmeĊu njih, popunjavajući joj usta. Njegova ruka se pomerila napred, kliznuvši naviše prema njenim grudima. Bilo iz straha ili ţelje, Aleksandra je zastenjala tiho, i taj zvuk se nekako probio kroz njegova podstaknuta ĉula, ugasivši njegovu ţelju i povlaĉeći ga nerado da se vrati u stvarnost. Dţordan je sklonio ruke sa njenog uskog struka i podigao glavu, gledajući dole u njeno opojno mlado lice, ne mogavši da poveruje u strast koju je ona neoĉekivano prouzrokovala u njemu. Vrteći joj se u glavi od ljubavi i ţelje, Aleksandra je osetila snaţnu tutnjavu njegovog


srca pod njenom rukom. Pogledavši gore u ĉvrste senzualne usne koje su neţno, a onda ţestoko, istraţivale njene, podigla je oĉi do njegovih zapanjujuće sivih. I znala je. Nešto predivno se dogodilo. Ovaj veliĉanstveni, zgodan, komplikovan, sofisticirani muškarac bio je njen obećani poklon od sudbine. Bio je njen da ga voli. Hrabro ignorišući njene bolne uspomene na postupanje jednako komplikovanog, zgodnog, sofisticiranog oca, Aleksandra je prihvatila poklon sudbine sa svom skromnom zahvalnošću njenog srca. Nesvesna da se Dţordanov razum vratio i da se izraz u njegovim oĉima promenio od ţelje do iritacije, Aleksandra je podigla sjajne oĉi do njegovih. Tiho, bez naglašavanja ili stida, ona je blago rekla, "Volim te." Dţordan je oĉekivao tako nešto od momenta kada je podigla oĉi do njegovih. "Hvala," rekao je, pokušavajući da prihvati njenu izjavu iskljuĉivo kao nonšalantan kompliment a ne kao priznanje da to nije ţeleo da ĉuje. Mentalno je odmahnuo glavom na to kako je neverovatno, razoruţavajuće romantiĉna ona bila. I tako naivna. Ono što ona oseća, znao je, bila je ţelja. Ništa više. Ne postoji takva stvar kao što je ljubav - postoje samo razliĉiti stepeni ţelje, koje romantiĉne ţene i glupi muškarci nazivaju 'ljubav'. Znao je da bi trebao da okonĉa njenu opĉinjenost njime odmah govoreći joj otvoreno da se njegova osećanja ne poklapaju sa njenim i, štaviše, da on nije ţeleo da ona to oseća prema njemu. To je bilo ono što je on ţeleo da uradi. MeĊutim, njegova savest, koja je iznenada pravila prokletu smetnju nakon decenije tišine, ne bi ga pustila da je rani. Ĉak i on, bezosećajan i ciniĉan i nestrpljiv sa ovim glupostima koje je osećao, nije bio bezosećajan dovoljno, ili dovoljno ciniĉan da namerno povredi dete koje ga je gledalo sa oboţavanjem šteneta. Toliko ga je podsećala na štene da je reagovao automatski i, poseţući, doveo je u red njenu gustu, svilenkastu kosu. Sa ozbiljnim osmehom, rekao je, "Pokvarićete me tolikim laskanjem," a onda je pogledao ka kući, nestrpljiv da se vrati svom poslu. "Moram da završim pregledavanje raĉuna moje bake popodne i veĉeras," rekao je naglo. "Videću te ujutru." Aleksandra je klimnula glavom i gledala ga dok je odlazio iz gaja. Ujutru, ona će biti njegova ţena. On nije reagovao na sve kao što se ona nadala da hoće, kada mu je rekla da ga voli, ali nije bilo vaţno. Ne tada. Tada je imala dovoljno ljubavi koja je pucala u njenom srcu da je podrţi. "Aleks?" Meri Elen je pohrlila u gaj, njeno lice je oţivelo uz nestrpljivu radoznalost. "Gledala sam s' prozora. Bili ste ovde tako dugo. Da li te je poljubio?" Aleksandra se spustila na belu, ukrašenu gvozdenu klupu ispod šljive i zakikotala se na strastveni izraz lica njene prijateljice. "Da." Meri Elen je nestrpljivo sela pored nje. "I da li si mu rekla da ga voliš?" "Da." "Šta je on uradio?" ona je radosno zahtevala. "Šta je rekao?" Aleksandra joj je uputila ţalostan osmeh. "Rekao je 'hvala'." Svetlost vatre plesala joj je u srcu, proterujući hladnoću prolećne noći i bacajući senke


koje su poskakivale i šetale po zidovima kao duhovi jesenjeg festivala. Poduprta gomilom jastuka na ogromnom krevetu, Aleksandra je posmatrala zabavu, njen izraz lica bio je zamišljen. Sutra je bio njen dan venĉanja. Privlaĉeći kolena gore, obmotala je ruke oko njenih nogu, zureći u vatru. Uprkos njenom uzbudljivom otkriću da je bila zaljubljena u svog budućeg supruga, nije bila toliko glupa da misli da ga je razumela, niti je bila toliko naivna da veruje da zna kako da ga usreći. Bila je sigurna samo u dve stvari: Ţelela je da ga uĉini srećnim i nekako, na neki naĉin, ona će otkriti naĉin da to uradi. Strašna teţina te odgovornosti pritiskala joj je um, i iskreno je ţelela da ima bolju predstavu o tome šta se podrazumevalo pod ţenom plemića. Njeno poznavanje braka bilo je ograniĉeno i nije bilo od velike pomoći. Njen otac je bio kao šarmantan, elegantan, ţeljno oĉekivani stranac koji je, kada bi se udostojio da ih poseti, bio doĉekan sa nestrpljivim oboţavanjem njegove supruge i ćerke. Podiţući bradu na kolena, Aleksandra se setila sa muĉnim bolom kako bi ona i njena majka napravile pometnju kako bi on što duţe ostao, slušajući njegove reĉi i prateći ga okolo, ţeljne da mu udovolje kao da je Bog a one njegove voljne vernice. Poniţenje je prolazilo kroz nju kad je zamislila kako su dosadne i provincijske i lakoverne ona i njena majka sigurno izgledale njemu. Kako se on sigurno smejao njihovom ţeljnom oboţavanju! Sa hrabrom odluĉnošću, Aleksandra je prebacila svoje misli na sopstveni brak. Bila je sasvim sigurna da vojvoda ne bi voleo da bude tretiran od svoje ţene sa ekstremnim poštovanjem koje je njena majka pokazivala njenom ocu. Njegova Milost je izgleda uţivao kada je ona govorila ono što misli, ĉak i kada bi rekla nešto neĉuveno. Ponekad, mogla je da ga natera da se smeje naglas. Ali kako da se ponaša u narednih ĉetrdeset godina sa njim? Jedini drugi brakovi kojima je svedoĉila iz prve ruke bili su brakovi seljaka, a u tim brakovima ţena je kuvala i ĉistila i šila za svog muţa. Zamisao da radi takve stvari za vojvodu ispunila ju je tihom ĉeţnjom, ĉak i kada je znala da je ta ideja bila ĉista budalasta sentimentalnost. Ova kuća je vrvela od slugu koji su predvideli potrebe ukućana unapred i preduzimali korake da bi bili sigurni da će njihova svaka ţelja biti sprovedena i pre nego što je pomisle. Sa ĉujnim uzdahom, Aleksandra je prihvatila ĉinjenicu da Vojvoda od Hotorna nije nju trebao da bi brinula o njegovim potrebama na naĉin na koji su obiĉne seoske ţene to ĉinile za svoje muţeve. Ĉak i tako, ona nije mogla da spreĉi prizivanje divne vizije sebe, kako sedi preko puta njega u stolici pred vatrom, dok njeni prsti okretno dodaju šavove na jednoj od njegovih sneţno belih košulja. Ĉeţnjivo, zamislila je pogled zahvalnosti i zadovoljstva na njegovom grubom lepom licu dok je gleda kako mu krpi košulju. Kako bi zahvalan on bio... Prigušen smeh joj je pobegao dok je preispitivala svoj potpuni nedostatak talenta sa iglom. Ako ne bi ubola prst i iskrvarila po košulji, ona bi sigurno zašila otvor za rukav ili nešto podjednako katastrofalno. Slika udobnog braĉnog blaţenstva je izbledela i njen izraz je postao odluĉniji. Svaki instinkt koji je posedovala govorio joj je da je vojvoda bio veoma sloţen


muškarac, i ona je mrzela svoje mladalaĉko neiskustvo. S' druge strane, ona nije bila glupa, uprkos ĉinjenici da je Njegova Milost izgledao kao da je smatra zabavnim detetom. Kada treba, ona bi mogla da iskoristi bogatstvo zdravog razuma i praktiĉnosti. Zar nije uspela da drţi njeno domaćinstvo na okupu još od kada je imala ĉetrnaest? Sada je imala novi izazov pred sobom. Trebala je da napravi sebe pogodnom da bi bila ţena Vojvode od Hotorna. Njegova baka je već imala, u poslednjih nekoliko dana, stotinu kritiĉkih primedbi o Aleksandrinim manirima i ponašanju, i mada je Aleks imala prezir nad onim što joj se ĉinilo kao preterano insistiranje na površnim stvarima ponašanja i konvencija, ona je tajno nameravala da nauĉi sve što je bilo potrebno da zna. Ţelela je da bude sigurna da se njen muţ nikada neće stideti nje. Moj muţ, Aleksandra je mislila dok se nameštala na jastuke. Taj ogroman, zgodan, elegantan aristokrat je trebao da joj bude muţ...

Osmo poglavlje Izleţavajući se u velikoj stolici sledećeg jutra, Antoni je prouĉavao njegovog roĊaka sa kombinacijom divljenja i neverice. "Havk," zakikotao se, "kunem se Bogom, sve što svi govore o tebi je istina - nemaš ni jedan nerv u celom telu. Ovo je tvoj dan venĉanja, a ja sam više nervozan zbog toga nego ti." Delimiĉno obuĉen u nabranu belu košulju, crne pantalone, i srebrni prsluk od brokata, Dţordan je istovremeno obavljao kampanjski sastanak sa upravnikom imanja njegove bake i koraĉao napred nazad spavaćom sobom, gledajući u izveštaj o jednom od njegovih poslovnih poduhvata. Jedan korak iza njega, njegov namuĉeni sobar ga je uporno pratio, glaĉajući sićušne nabore njegove tesno pripijene košulje i ĉetkao mikroskopske ĉestice lana sa nogavica njegovih pantalona. "Budi miran, Dţordane," Toni je rekao, smešeći se simpatiĉno sobaru. "Jadni Metison će pasti mrtav u njegovom iscrpljujućem putovanju." "Hm?" Dţordan je zastao i upitno pogledao u Tonija, a odluĉan sobar je iskoristio priliku, zgrabio izuzetno sašivenu crnu jaknu, i drţao je tako da Dţordan nije imao drugog izbora osim da gurne ruke u rukave. "Da li moţeš da mi kaţeš kako moţeš da budeš tako prokleto nonšalantan oko svog braka? Svestan si da ćeš se oţeniti za petnaest minuta, zar ne?" Otpustivši uprvnika imanja klimanjem glavom, Dţordan je poloţio sa strane izveštaj koji je ĉitao, i konaĉno slegnuo ramenima u jaknu koju je Metison još uvek drţao, a onda se okrenuo prema ogledalu i prošao rukama preko vilice da proveri da li je dobro obrijan. "Ne mislim o tome kao o braku," rekao je suvo. "Mislim o tome kao o usvajanju deteta." Antoni se osmehnuo na šalu i Dţordan je nastavio ozbiljnije, "Aleksandra neće postavljati nikakva pitanja o mom ţivotu, niti će moj brak sa njom zahtevati nekakve stvarne promene. Nakon zaustavljanja u Londonu da vidim Elisu, odvešću Aleksandru do Portsmauta i plovićemo obalom da vidim kako nov putniĉki brod koji smo


dizajnirali radi, a onda ću da je odbacim do moje kuće u Devonu. SviĊaće joj se Devon. Kuća tamo nije toliko velika da je u potpunosti preplavi. Naravno, vraćaću se tamo da je vidim s' vremena na vreme." "Naravno," Antoni je rekao suvo. Bez da se potrudi da odgovori na to, Dţordan je pokupio izveštaj koji je ĉitao i nastavio da ga skenira. "Tvojoj divnoj balerini se to neće svideti, Havk," Toni je uloţio nakon nekoliko minuta. "Ona će biti razumna," rekao je Dţordan odsutno. "Tako!" vojvotkinja je rekla napeto, ulazeći u sobu noseći elegantnu braon satensku haljinu ukrašenu krem ĉipkom. "Zaista nameravaš da nastaviš sa ovim ruglom od braka. Ti zapravo nameravaš da pokušaš da uvedeš tu seljaĉku devojku u društvo kao mladu damu koja ima poreklo i kulturu." "Naprotiv," rekao je Dţordan uĉtivo. "Nameravam da je ostavim u Devonu i ostavim taj poslednji deo vama. Nema ţurbe, meĊutim. Uzmite godinu ili dve da je nauĉite ono što treba da zna kako bi zauzela njeno mesto kao vojvotkinja." "Ne bih mogla da ostvarim taj podvig ni za deceniju," njegova baka je odbrusila. Do tada, on je tolerisao njene primedbe bez pakosti, ali ta opaska ga je izgleda gurnula predaleko, i njegov glas je preuzeo oštrinu koja je bila namenjena slugama i ostalima sliĉnim njima. "Kako teško moţe biti da nauĉite jednu inteligentnu devojku da se ponaša kao bljutava, beskorisna glupaĉa!" Neukrotiva starica je odrţala njeno kameno dostojanstvo, ali je prouĉavala ĉeliĉan izraz lica njenog unuka sa neĉim nalik na iznenaĊenje. "Tako vidiš ţene svoje klase, onda? Bljutave i beskorisne?" "Ne," Dţordan je rekao kratko. "Tako ih vidim kada su Aleksandrinih godina. Kasnije, one postaju još manje privlaĉnije." Kao tvoja majka, pomislila je ona. Kao moja majka, pomislio je on. "To nije taĉno za sve ţene." "Ne," Dţordan se sloţio bez ubeĊivanja ili interesovanja. "Verovatno ne." Šminkanje i oblaĉenje za venĉanje uzeli su Aleksandri i dvema sluškinjama tri sata. Venĉanje je trajalo manje od deset minuta. Sat kasnije, samosvesno drţeći kristalnu ĉašu sa penušavim zlatnim šampanjcem u njenim rukama, Aleksandra je stajala sama sa mladoţenjom u centru ogromnog plavo-zlatnog salona, dok je Dţordan ulivao šampanjac za sebe. Uprkos njenom opredeljenju da ga ignoriše, njeno venĉanje je imalo upeĉatljivu auru nestvarnosti, napetosti. Njena majka i ujak Monti su prisustvovali i bili jedva tolerisani od strane vojvode i njegove bake, iako se ujka Monti ponašao veoma lepo i oprezno se uzdrţao od posmatranja straţnjica bilo koje ţene u sobi, ĉak i vojvotkinjine. Lord Antoni Taunsend i Meri Elen su takoĊe bili ovde, ali sada su svi već bili na putu kući. Okruţena zagušljivom elegancijom pozlaćenog salona i obuĉena u neverovatnu venĉanicu Dţordanove majke boje slonavaĉe od satena ukrašenu biserima, Aleks se


sada osećala više kao uljez nego kada je tek došla u Rouzmejd. Osećaj da je bila prestupnik, koji je napao svet gde ona nije bila ništa više dobrodošla od njenih roĊaka, ju je skoro ugušio. Bilo je ĉudno da se osećala toliko nesigurno i nelagodno sada, Aleksandra je razmišljala, jer je nosila haljinu slavniju od bilo koje koju je ikada zamišljala, i izgledala daleko lepše nego što je ikad verovala da će moći. Kreda, vojvotkinjina krojaĉica, je liĉno nadzirala Aleksandrinu toaletu ovog jutra. Pod njenim strogim sluţenjem, Aleksandrine buntovne lokne su bile išĉetkane dok nisu zablistale, a zatim spletene u krunu dok su sa strane bile priĉvršćene prelepim parom ĉešljića od bisera koji su se slagali sa biserima na njenim malim ušima. Aleksandra je pogledala svoj odraz u ogledalu u prirodnoj veliĉini u njenoj sobi i liĉno bila presrećna. Ĉak i Kreda koja je stajala pozadi je objavila da je izgledala 'zaista veoma dobro, uzimajući sve u obzir-' Ali Dţordan nije rekao ništa o njenom izgledu. On joj se ohrabrujuće nasmešio kada je ujka Monti stavio njenu ruku u njegovu, i to je bilo dovoljno da je odrţi satima od kada se ceremonija završila. Sada, meĊutim, oni su bili sami zajedno kao muţ i ţena po prvi put, i jedini zvuk je poticao od slugu koji su iznosili njihove teške kofere niz stepenice i napolje do koĉije za putovanje, gde su trebali da ih utovare za svadbeno putovanje. Nesigurna šta da radi sa šampanjcem, Aleksandra je izabrala put manjeg otpora i popila jedan deo, a onda ga spustila na raskošno isklesani pozlaćeni sto. Kada se okrenula, Dţordan ju je prouĉavao kao da je vidi prvi put. Ni jednom za celo jutro on nije komentarisao njen izgled, ali sada, dok se njegov pogled pomerao od vrha njene sjajne kose do ruba njene blistave satenske haljine, osetila jr da će je on konaĉno prokomentarisati, i zadrţala je dah sa išĉekivanjem. "Viši ste nego što sam prvobitno mislio." Neoĉekivano zapaţanje, upotpunjeno sa njegovim istinski zbunjenim izrazom lica, iscedilo je iznenadni smeh iz Aleksandre. "Ne mislim da sam porasla nekoliko centimetara više u poslednjoj nedelji." On se odsutno nasmejao na njenu dosetku i nastavio zamišljeno, "U poĉetku, zamenio sam vas za deĉaka, jer ste bili mali kao deĉak." Odluĉivši da ubrizga vedrinu u njihov odnos u svakoj mogućoj prilici od danas pa nadalje, Aleksandra je rekla u šali, "Ja nisam, meĊutim, deĉak." Uprkos njegovoj nameri da je tretira bezliĉno nakon juĉerašnjeg poljupca, Dţordan nije mogao protiv njenog sunĉanog, krasnog osmeha. On je ĉak rasterao sumornost braĉne ceremonije iz njegovog srca. "Niste deĉak," sloţio se, uzvraćajući joj osmeh. "Niti ste mlada devojka. Ali ipak, niste ni ţena." "Izgleda da sam u nezgodnom dobu, zar ne?" sloţila se, njene oĉi su se ozarile uz blago ismevanje njegove opsesije njenim godinama. "Oĉigledno," zakikotao se. "Kako vi opisujete mladu damu koja još nema osamnaest?" "Ja imam već osamnaest," Aleksandra je rekla ozbiljno. "Danas je moj roĊendan." "Nisam imao pojma da vam je danas roĊendan," rekao je, zaista se izvinjavajući. "Kupiću vam poklon na našem putovanju. Šta devojke vaših godina vole?" "Mi ne volimo da nas stalno podsećaju na našu ekstremnu mladost," Aleksandra je


rekla olako, ali sa smislenim pogledom. Dţordanov oštar uzvik smeha je odjeknuo širom salona. "Boţe, imate zaista bistar um. Neverovatno za jednu tako mla - tako lepu," ispravio se brzo. "Izvinjavam se još jednom - za zadirkivanje zbog vaših godina i za zaboravljanje poklona." "Veoma se bojim da, sviĊalo se to vama ili ne, vi ste bili moj roĊendanski poklon." "Kakav naĉin izraţavanja," zakikotao se. Aleksandra je pogledala na sat, ostalo je manje od pola sata pre nego što je Dţordan rekao da ţeli da se ukrca na njihov brod. "Bolje da odem gore i promenim haljinu," rekla je. "Gde je moja baka otišla?" upitao ju je kada je krenula da ga ostavi. "Verujem da je u svom krevetu, iznurena od tuge zbog vašeg nesrećnog braka," Aleksandra je rekla sa hromim pokušajem humora. Ozbiljnije, onda je dodala, "Da li će ona biti u redu, šta mislite?" "Bilo bi potrebno više od našeg braka da je pošalje na kauĉ i da ona traţi mirišljave soli," Dţordan je rekao sa onim što je zvuĉalo više kao naklonost i divljenje. "Moja baka bi mogla da se sretne sa samim Napoleonom i izaĊe iz toga kao pobednik. Kada je bila preko sa njim, on ju je podrţavao i molio da mu oprosti za njegovo loše ponašanje u ratu sa nama. Mala stvar kao moj 'nesrećni brak' neće je oslabiti, verujte mi. A sada kada nosite moje prezime, ona će odrati svakog ţivog ko se usudi da vas kleveće." Pola sata kasnije, odevena u kostim za putovanje boje višnje koji je krojaĉica dizajnirala za nju, Aleksandra se popela u sjajnu lakiranu crnu koĉiju sa Dţordanovim vojvodskim grbom ukrašenim u srebrnoj boji na vratima, i naslonila se na neverovatno luksuzno sivo sedište od somota. Koĉijaš je sklonio stepenice i zatvorio vrata, i sa jedva nekim osećajem kretanja, koĉija za putovanje je klizila niz dug put iza ĉetiri šepureća konja, praćena sa šest pratioca u livreji. Aleksandra je bacila pogled na nju, diveći se teškim srebrnim ruĉkama na vratima i kristalno-srebrnim lampama. U luksuzu neoĉekivano udobne prostrane koĉije, ona je pokušala da poveruje da je bila zaista udata, da je stvarno odlazila na svadbeno putovanje. Preko puta nje, Dţordan je pruţio noge napred, prekrstio ih na gleţnjevima, i zurio kroz prozor, ćuteći u udobnoj tišini. On se presvukao za put, i Aleks se tiho divila naĉinu na koji su njegove tesno pripijene keks pantalone i sjajne smeĊe ĉizme istakle njegove duge, mišićave noge. Njegova krem košulja je bila otvorena na vratu, prikazujući nagoveštaj preplanulog grla, a njegova jakna boje kafe je prijanjala niz njegova moćna ramena dajući im još veću prednost. Izgovorila je tihu molitvu da jednog dana on moţda naĊe nju tako ugodnom za gledanje kao što je ona našla njega, pa je onda odluĉila da bi neki oblik prijatnog razgovora moţda bio u redu. "Venĉanica vaše majke je bila prelepa," uputila mu je blago. "Bila sam zabrinuta da je ne oštetim, ali ništa se nije dogodilo." On je naglo pogledao u njenom pravcu. "Niste morali da brinete," rekao je suvo. "Siguran sam da ste daleko dostojniji tog simbola ĉedne ĉistoće nego što je bila moja majka kada ju je nosila."


"Oh," Aleksandra je rekla, svesna da ju je on upravo pohvalio, mada u kontekstu datog komplimenta, 'hvala' bi izgledalo vrlo neprikladno. Kada nije pokušao da razgovara sa njom i dalje, Aleksandra je osetila da se on bori sa nekom vrstom ozbiljnog problema, valjajući pejzaţ je prolazio prozorom. U tri sata po podne, oni su se konaĉno zaustavili na veĉeru u velikoj, udaljenoj krĉmi pokrivenoj bršljanom koji je smekšao spoljašnje cigle i urednom, belom ogradom oko ogromnog dvorišta. Jedan od pratioca je oĉigledno bio unapred poslat, jer su ih krĉmar i njegova ţena pozdravili a potom ih odmah uveli kroz zajedniĉke prostorije, u udoban privatan trpezarijski salon gde je raskošan obrok u pokrivenim tacnama već bio postavljen. "Bili ste gladni," njen suprug je primetio kasnije, kada je poloţila viljušku i noţ i uzdahnula sa olakšanjem. "Izgladnela," Aleksandra se sloţila. "Moj stomak još uvek nije navikao na gradske sate kojih se drţite u Rouzmejdu. Kada vi jedete veĉeru u deset sati, ja sam normalno u krevetu." ''Zaustavićemo se sledeće noći oko osam sati, tako da nećete morati da ĉekate toliko dugo za vaš sledeći obrok," on je rekao uljudno. Kada je izgledao kao da ţeli da se zadrţi ispijajući vino, Aleksandra je pitala, "Da li bi vam mnogo smetalo ako bih vas ĉekala napolje? Volela bih da prošetam malo pre nego što ponovo uĊemo u koĉiju." "Dobro. Pridruţiću vam se u roku od nekoliko minuta." Aleksandra je tumarala napolju, uţivajući u zalasku sunca, pod budnim okom Dţordanovog koĉijaša. Još dve koĉije su pristigle u krĉmu, obe lepe i sjajne, ali ni blizu tako veliĉanstvene kao divna putujuća koĉija njenog supruga sa srebrnim grbom i sjajnom srebrnom opremom na konjima, i nekoliko trenutaka Aleksandra je jednostavno gledala, uţivajući u prizoru. Dţordanovi konji su se propeli kada je Aleksandra primetila mladog deĉaka koji je ĉuĉao blizu ugla ograde, oĉigledno govoreći zemlji. Radoznala, ona je odlutala preko, a onda se nasmešila kada je videla da je on razgovarao sa okotom veselih, dugodlakih štenaca. "Kako su slatki!" uzviknula je. Glave štenaca i njihove noge su bile bele, a njihov zadnji deo braon. "Da l' bi kupili 'ednog?" deĉak je rekao nestrpljivo. "Mogu te pustim da 'zabereš jednog za malu cenu. Oni su ĉistokrvni." "Koje su vrste?" Aleksandra je upitala, smejući se oduševljeno kada se najmanja lopta belo-braon dlake odvojila od ostalih, penjući se uz nju, i priĉvrstila svoje male zube na rub njene suknje, povlaĉeći ga da se igra. "Fini engleski ovĉarski psi," deĉak je odgovorio, dok se Aleksandra savila dole da odvoji štene od njenih skuta. "Vrlo pametno, oni će koštati." U trenutku kada su njene ruke dodirnule debelo, svilenkasto krzno, Aleksandra je bila oĉarana. Davno ona je imala ovĉarskog psa, ali nakon što je njen otac umro, hrana je bila suviše dragocena da se troši na bilo koju ţivotinju koja nije zaradila svoje izdrţavanje, i ona je dala škotskog ovĉara Meri Eleninom bratu. Zahvativši štene, ona ga je drţala u visini oĉiju dok su njegove šićušne noge mlatile vazduhom i mali roze


jezik nestrpljivo lizao njenu ruku. Ona je još uvek drţala štene, diskutujući o njegovoj vrednosti sa entuzijastiĉnim vlasnikom kada je njen suprug došao iza nje i rekao, "Vreme je da se krene." Aleksandra nikada nije pomislila da pita svog novog supruga da joj dopusti da ima štene, ali nesvesna ţalost je bila u velikim oĉima i meki osmeh kada se okrenula prema njemu. "Imala sam škotskog ovĉara jednom, pre mnogo vremena." "Jeste li?" upitao je on uzdrţano. Aleksandra je klimnula glavnom, spustila štene na zemlju, potapšala ga, i nasmešila se deĉaku. "Srećno pronalaţenje domova za njih," rekla je. Nije prešla ni tri koraka pre nego što je osetila trzaj na zadnjem rubu njene suknje. Okrenula se, i štene koje je drţala joj je pustilo suknju i selo, njegov roze jezik bio je isplaţen, a izraz lica mu je bio prošaran komiĉnim oboţavanjem. "Ona me voli," Aleksandra je objasnila bespomoćno, smejući se. Savijajući se dole, okrenula je štene natrag ka ostalima i potapšala ga po leĊima, terajući ga da se vrati deĉaku. Štene je tvrdoglavo odbilo da popusti. Ostavivši je bez drugog izbora, Aleksandra je uputila ljubazan, izvinjavajući osmeh maloj lopti krzna, a onda okrenula leĊa, i dozvolila Dţordanu da je isprati do koĉije. Posle pauze za izdavanje uputstava njegovom vozaĉu, on se popeo i seo pored nje. Nekoliko minuta kasnije su krenuli. "Ova deonica puta mora da je mnogo manje ravna nego što je bila na severu," napomenula je pomalo nervozno sat vremena kasnije kada se teška putujuća koĉija opet zanjihala naglo, zanela na levo, a onda se ispravila i nastavila dalje. Sedeći preko puta nje sa rukama hladnokrvno savijenim preko grudi i ispruţenim nogama, Dţordan je rekao, "Nije." "Zašto se onda koĉija tetura i klati ovako?" upitala je nekoliko minuta kasnije kada se to ponovo dogodilo. Pre nego što je Dţordan mogao da odgovori, ona je ĉula njihovog koĉijaša kako viĉe 'stoj' zaprezi i staje na stranu puta. Aleksandra je virila kroz prozor u šumu pored puta. Trenutak kasnije vrata koĉije su se otvorila i uznemireno, izvinjavajuće koĉijaševo lice se pojavilo. "Vaša Milosti," on je rekao skrušeno, "Ne mogu da rukujem konjima i da drţim pod kontrolom ovu mašinu sa neprekidnim kretanjem u isto vreme. Malo je falilo da sletimo u jarak." 'Mašina sa neprekidnim kretanjem', koju je on drţao u pregibu njegove desne ruke, bila je lopta belo-braon krzna koja se vrpoljila. Dţordan je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Vrlo dobro, Grime, stavi ţivotinju ovde. Ne, odnesi ga u šetnju prvo." "Ja ću to uĉiniti," Aleksandra se javila dobrovoljno, i Dţordan je sišao iz koĉije, takoĊe, šetajući sa njom kroz malu ĉistinu u šumi pored puta. Okrećući se, Aleksandra je podigla sjajne oĉi do zabavljenih sivih oĉiju njenog supruga. "Misim da mora da ste jedan od najljubaznijih muškaraca," prošaputala je. "Srećan roĊendan," rekao je sa strpljivim uzdahom. "Hvala vam - mnogo," rekla je, srce joj se napunilo sa zahvalnošću zato što je bilo sasvim jasno da je on imao loše mišljenje o poklonu koji je ona ţelela toliko. "Štene neće biti mnogo problematiĉno, videćete." Dţordan je usmerio sumnjiv pogled prema štenetu, koje je sada njuškalo svaki pedalj


tla koje je moglo da stavi pod nos, njegov kratak rep je mahao uzbuĊeno. Naglo je uzelo granĉicu i poĉelo da je kida. "Deĉak mi je rekao da je veoma pametna." "Mešanci ĉesto jesu." "Oh, ali ona nije mešanac," Aleksandra je rekla, savijajući se dole da ubere neki od ruţiĉastih divljih cvetova pod njenim nogama. "Ona je Engleski ovĉar." "Šta!" Dţordan je zahtevao, kao gromom pogoĊen. "Engleski ovĉar," Aleksandra je objasnila, misleći da njegovo iznenaĊenje iz nedostatka znanja o rasi. "Oni su vrlo pametni i ne rastu veoma veliki." Dok je zurio u nju kao da je potpuno izgubila razum, Aleksandra je dodala, "Taj fini mladi deĉak mi je rekao sve to o njoj." "Taj fini, mladi iskreni deĉak?" Dţordan je pitao podrugljivo. "Isti onaj koji vam je rekao da je ovo ĉista rasa?" "Da, naravno," rekla je Aleksandra, naginjajući glavu na stranu i pitajući se o njegovom tonu. "Taj isti." "Onda hajde da se nadamo da je lagao i o njegovom pedigreu." "Da li me je on lagao?" "Kroz zube," Dţordan je tvrdio smrknuto. "Ako je taj pas Engleski ovĉar, biće veliĉine malog ponija sa šapama veliĉine tanjira. Nadajmo se da mu je otac bio zapravo mali terijer." Izgledao je tako zgaĊeno da se Aleksandra brzo okrenula da sakrije osmeh i kleknula da pokupi štene. Suknja njenog kostima za putovanje boje višnje stvorila je blistav spektar boja preko tepiha mahovina-zelene trave kada je kleknula dole, zahvativši nemirno štene u naruĉju, drţeći ruţiĉasto divlje cveće koje je ubrala u rukama. Dţordan je pogledao dete-ţenu koju je oţenio, gledajući povetarac kako joj zadirkuje kosu, duvajući mahagoni lokne preko njenog obraza boje albastera dok je kleĉala u ĉistini, drţeći štene u naruĉju i cveće u rukama. Šarena sunĉeva svetlost filtrirana kroz drveće iznad, okruţila ju je oreolom svetlosti. "Izgledate kao Gejsnborov portret," rekao je meko. Hipnotisana hrapavim zvukom njegovog glasa i ĉudnim, skoro smernim intenzitetom u njegovim sivim oĉima, Aleksandra je polako ustala. "Nisam vrlo lepa." "Zar niste?" Bilo je osmeha u njegovom glasu. "Volela bih da jesam, ali bojim se da ću biti veoma obiĉna." Spori, oklevajući osmeh se trznuo na njegovim ĉulnim usnama i on je polako odmahnuo glavom. "Ne postoji ništa 'obiĉno' u vama, Aleksandra," Dţordan je ponovio. Njegova odluka da se drţi dalje od nje, sve dok ne bude par godina starija i sposobnija da igra igru romantike po njegovim pravilima, bila je iznenada nadjaĉana izraţenom potrebom da oseti one meke usne ispod njegovih. Samo još jednom. Dok je polako hodao, hotimice prema njoj, Aleksandrino srce je zakucalo u oĉekivanju poljupca koji je osetila da će joj dati. Već, ona je uĉila šta to znaĉi kada se njegove oĉi pretvore u tople a njegov glas postane nizak i hrapav. Stavljajući njeno lice izmeĊu njegovih dlanova, Dţordan je provukao prste kroz njene


tamne lokne. Obrazi su joj bili kao saten, a kosa joj je bila zgnjeĉena svila u njegovim rukama kada joj je podigao glavu. Uz beskrajnu neţnost, uzeo je njene usne, govoreći sebi da je bio od hiljadu vrsta ludaka za ono što je radio, ali kada su njene usne omekšale i odgovorile na poljubac, on je ignorisao upozorenje. Nameravajući da produbi poljubac, krenuo je da stavlja ruke oko nje, ali je štene koje je drţala pustilo oštar, ogorĉeni laveţ protesta i on se naglo povukao. Aleksandra je još uvek pokušavala da potisne svoje razoĉarenje zbog njegovog skraćenog poljupca kada je ušla u koĉiju. Dţordan je, meĊutim, u velikoj meri osećao olakšanje što jedan poljubac nije doveo do drugog, što bi zauzvrat nesumnjivo dovelo do još jedne izjave ljubavi od romantiĉne devojke koju je oţenio. Nije mislio da bi 'hvala' zadovoljilo nju kao odgovor po drugi put, i nije ţeleo da je uništi ćutanjem ili da je slomi predavanjem. Ĉekaće godinu ili dve da je odvede u krevet, odluĉio je ĉvrsto - saĉekaće dok ne bude u društvu i bude više realnija u njenim oĉekivanjima za njihov brak. Doneta odluka i ojaĉana njegovim iskustvom u šumi, izuzeno je osvetlila njegovo raspoloţenje. "Da li ste razmišljali o imenu za njega?" on je upitao kada je koĉija ponovo krenula glatko napred. On je posmatrao štene, koje je uţurbano njuškalo po podu, srećno istraţujući svoju novu okolinu. Aleksandra je pogledala s' ljubavlju meku belu krznenu loptu. "Šta mislite o Baterkap?" On je prevrnuo oĉima u muškom gnušanju. "Dejzi?" "Mora da se šalite." "Petunija?" Njegove oĉi su blistale od smeha. "Neće moći da drţi glavu uspravno pred drugim psima." Aleksandra je zurila tupo u njega. "Deĉak mi je rekao da je ono 'ona'." "On definitivno nije." Ne ţeleći da veruje da je bila potpuno prevarena od strane pukog deteta, Aleksandra je ĉeznula da podigne štene i vidi sama, ali nije bila dovoljno hrabra da to uĉini. "Sasvim ste sigurni?" "Apsolutno." "Ne!" rekla je oštro kada je štene priĉvrstilo male zube za rub njene suknje i poĉelo da vuĉe. Njegov jedini odgovor je bio da povuĉe nasilnije. "Prestani!" zapovedio je vojvoda niskim, prodornim glasom. Odmah osetivši glas autoriteta, štene je pustilo, povilo rep, i odmah se sklupĉalo uz Dţordanovu nogu, postavljajući glavu na jednu od jarko poliranih braon ĉizama. Ova nepoţeljna predstava naklonosti izazvala je kod Dţordana odsjaj takvog strahovitog gaĊenja da je Aleksandra morala da se nasmeje. "Zar ne volite ţivotinje, moj gospodaru?" upitala je, gutajući novi napad kikota. "Ne nenauĉene, nedisciplinovane," rekao je, ali ĉak ni on nije mogao protiv zarazne veselosti njenog muzikalnog smeha. "Nazvaću ga Henri," Aleksandra je proglasila odjednom.


"Zašto?" "Zato što ako će da bude velika dlakava zver, liĉiće na Henrija VIII." "Istina," Dţordan je rekao, kikoćući se, njegovo raspoloţenje se popravljalo svakim trenutkom u njenom veselom društvu. Ostatak putovanja su proveli priĉajući o svemu i svaĉemu. Aleksandra je otkrila na njeno zadovoljstvo da je njen novi suprug izuzetno dobro ĉitao, da je bio inteligentan, i duboko ukljuĉen u upravljanje njegovim ogromnim imanjima, kao i da je imao mnoštvo poslovnih interesa koji su bili potpuno izvan njenih shvatanja. Iz toga, ona je sabrala da je on bio ĉovek koji je preuzimao ne sebe odgovornosti sasvim bez napora, i dobro. Bila je, u stvari, na dobrom putu da razvije ekstremni sluĉaj oboţavanja heroja. Sa njegove strane, Dţordan je potvrdio ono što je već pretpostavio o Aleksandri - ona je bila osetljiva, inteligentna, i duhovita. TakoĊe je otkrio da je ona bila još beznadeţno naivnija o voĊenju ljubavi nego što bi on mogao da zamisli da je moguće. Dokaz toga je došao kasnije, kada su završili izuzetno zadovoljavajući obrok u krĉmi gde su trebali da provedu noć. Duţe Dţordanovo uţivanje u njegovom portu, uĉinilo je Aleksandru nervoznijom i preokupiranom. Na kraju, ona je skoĉila sa stolice i poĉela briţljivo ravnjanje nabora na njenoj haljini, a onda je napravila veliku predstavu okretanjem okolo i prouĉavanjem savršenog zajedniĉkog malog hrastovog stola. "Odliĉna izrada, zar ne?" "Ne baš." Gotovo oĉajniĉki, Aleksandra je nastavila, "Kada gledam komad nameštaja, uvek se zapitam o ĉoveku koji ga je pravio - znate, da li je bio nizak ili visok, namrgoĊen ili prijatan...stvari kao te." "Stvarno?" on je upitao uĉtivo. "Da, naravno. Zar vi ne?" "Ne." LeĊima i dalje okrenuta njemu, Aleksandra je rekla obazrivo, "Mislim da ću otići po Henrija i odvesti ga u šetnju." "Aleksandra." Reĉ, izgovorena sa mirnim, tonom bez gluposti, zustavila ju je u hodu, i ona se okrenula. "Da?" "Ne trebate sebi da prourokujete groznicu zbog muĉnog straha. Nisam nameravao da spavam sa vama veĉeras." Aleksandra, ĉija je jedina briga bila potreba da iskoristi sve pogodnosti krĉme, pogledala ga je iznenaĊeno i bezbriţno. "Nikada nisam ni mislila da jeste. Zašto bi ţeleli da spavate u mojoj sobi kada je ova krĉma tako velika, i moţete da priuštite sobu za sebe?" Ovaj put je bio Dţordanov red da je pogleda tupo. "Molim?" izgovorio je, ne mogavši da veruje svojim ušima. "To ne znaĉi da vi niste dobrodošli da podelite moju sobu," dopunila je srdaĉno, "ali zašto biste to ţeleli da uradite, ne mogu da zamislim. Sara - naša stara domaćica - je uvek govorila da sam ja mlatila kao riba bez vode noću, i sigurna sam da bi vam bilo


veoma neudobno. Da li bi vam strašno smetalo ako odem gore sada?" Na trenutak Dţordan je samo zurio u nju, njegova vinska ĉaša je zastala na pola puta do njegovih usana, a onda je odmahnuo glavom kao da pokušava da se razbistri. "Naravno da ne," rekao je ĉudnim, prigušenim glasom. "Samo napred."

Deveto poglavlje Dţordan je viknuo njegovom koĉijašu da se zaustavi na sledećoj ĉistini pored puta, i Aleksandra je uzdahula sa olakšanjem. Putovali su brzoim tempom od ruĉka, i ona je ĉeznula da prošeta i protegne telo. Njen suprug, meĊutim, izgledao je savršeno udobno i opušteno unutar koĉije - verovatno, zakljuĉila je, zato što je njegova odeća bila daleko više razumnija od njene. Odeven u blago obojene pantalone, sjajne braon ĉizme, i široku košulju u seljaĉkom stilu otvorenu na vratu, Dţordan je bio mnogo pogodnije obuĉen za putovanje od nje. Ona je, s' druge strane, nosila tri podsuknje ispod široke suknje svetlo ţutog kosima za putovanje i belu svilenu košulju ispod usko pripijenog ţutog prsuka koji je bio ukrašen tamno plavim trakama. Šal od ţutih, plavih i belih pruga bio joj je vezan oko vrata, ruke su joj bile obloţene ţutim rukavicama, a slamnati šešir ukrašen ţutim trakama i svilenim ruţiĉastim ruţama bio je smešten na njenim mahagoni loknama i vezan iza ušiju. Osećala se vruće, ograniĉeno i priliĉno ogorĉeno jer se od modernih mladih dama zahtevalo da se oblaĉe tako glupo, dok su se moderna gospoda, kao njen suprug, oĉigledno oblaĉili onako kako su ţeleli. Ĉim se koĉija potpuno zaustavila na širokom mestu na putu i stepenice bile spuštene, Aleksandra je izbacila Henrija i naletela na Dţordana u njenoj ţurbi da pobegne. Umesto da prvi izaĊe, kao što bi normalno uradio, Dţordan joj je uputio pogled pun razumevanja i spustio se u svoje sedište. Dopuštajući joj pristojan razmak da se pobrine za liĉne potrebe, koje su pretpostavljao je i bile razlog za njenu ţurbu, on je onda izašao iz koĉije i šetao kroz ţbunje pored puta do priliĉno lepe male ĉistine. "Zar ovaj osećaj nije izvanredan, Henri?" Ona je stajala u središtu ĉistine, isteţući se, njene ruke su bile prepletene visoko iznad njene glave, štene je sedelo pored njenih nogu. Po drugi put, Dţordan je poţeleo slikara da je naslika na platnu. U njenoj jarko ţutoj opremi, okruţena strmim brdima prekrivenim ţutim i belim divljim cvećem, bila je mlada i graciozna i puna energije - vesela šumska nimfa obuĉena po poslednjoj modi. On se iscerio poetskim sklonostima njegovih misli i kroĉio na ĉistinu. "Oh, to ste vi!" rekla je, spuštajući ruke brzo sa strane, ali gledajući ga sa olakšanjem "Koga drugog ste oĉekivali?" Odugovlaĉeći pre nego što je morala da se vrati u koĉiju, Aleksandra se sagnula i otkinula dugu, vitku granu iz mrtve mladice. "Nikoga, ali kada se putuje sa dva koĉijaša, dva postiljona, i šest pratioca, teško je pogoditi ko će se pojaviti. Koja vojska!" ona se nasmejala, i onda, brzinom munje, izvela sabljarski pozdrav sa granom i potisnula je na Dţordanove grudi. "En garde!" rekla je u šali, a zatim uperila


drvenu sablju u zemlju, stavila dlan na njen vrh, i razmetljivo prekrstila jedan gleţanj ispred suprotne noge, izgledajući kao izuzetno lep, mladalaĉki maĉevalac. Zadavanje pokreta drvenom 'sabljom' je bilo izvršeno sa tako besprekornom tehnikom da Dţordan nije mogao da veruje da je ona samo oponašala nešto što je videla. S' druge strane, nije mogao da veruje da je ona posedovala nekakvo stvarno znanje ili veštinu, bilo koje od ta dva. "Da li maĉujete?" upitao je, njegove tamne obrve su se namrštile u neverici. Ona je polako klimnula glavom, njen osmeh se proširio. "Ţelite li da me iskušate?" Dţordan je oklevao, svestan da dnevna svetlost klizi polako, ali je njegova fasciniranost brzo pobedila njegov zdrav razum. Osim toga, on je takoĊe bio umoran od toga da bude zatvoren u koĉiji. "Moţda bih mogao to da razmotrim," odgovorio je, namerno je provocirajući. "Da li ste dovoljno dobri?" "Postoji samo jedan naĉin da saznamo." Prihvatajući njen izazov sa bljeskom zabavljenosti, okrenuo se i pogledao okolo traţeći odgovarajuću granu. Do trenutka kada je pronašao pravu duţinu i širinu, Aleksandra je već uklonila njen šešir i prsluk. Zaustavljajući se, gledao je kako ona odvezuje šal sa vrata, povlaĉeći ga, a zatim otkopĉava gornje dugmiće njene svilene bele košulje. Na zvuk njegovog pribliţavanja, ona se uvila okolo u vrtlogu njene ţute suknje, njena boja je bila veliĉanstveno jaka, njene oĉi boje akvamarina svetlucale su u išĉekivanju. "Volela bih da mogu da skinem podsuknje i papuĉe," objavila je. Dok je govorila, podigla je suknje, izlaţući vitke, iznenaĊujuće zgodne listove Dţordanovom pogledu, dok je izvijala njeno neţno stopalo i snuţdeno smatrala uvredljivim ţute papuĉe na njenim malim stopalima. "Pretpostavljam da bih uništila ĉarape ako bih skinula papuĉe? Zar ne bih?" Ona je bacila pogled prema njemu za savet, ali Dţordanov um je trenutno bio zaokupljen time kako je divno izgledala u toj pozi, i još jednom, manje dobrodošlom svešću: Ţelja. Bez upozorenja, osetio je vruću ţelju kako pulsira u njemu neoĉekivano, nepoţeljno, ali neporecivo. "Moj gospodaru?" Njegov pogled je pogodio njen. "Zašto me gledate tim divljim naĉinom?" Sa naporom, Dţordan je prebacio misli na njenu nevolju, ali negde u pozadini njegovog uma, znao je da će je imati pre završetka putovanja. "Ako ste zabrinuti za ĉarape, skinite ih," rekao je, a onda mentalno odmahnuo glavom na njenu naivnost kada mu je ona iskreno odvratila pogled i skinula ih, omogućavajući mu nagoveštaj glatkih, nagih listova i gleţnjeva. Kada je završila, pokupila je improvizovanu sablju i dodirnula ĉelu u šarmantno formalnom pozdravu. Dţordan je uzvratio pozdrav, iako je njegov um bio zaokupljen oĉaravajućim sjajem u njenim hipnotišućim plavo-zelenim oĉima i izuzetno ruţiĉastoj boji na njenim glatko isklesanim obrazima. Postigla je dva poena više od njega pre nego što je konaĉno uspeo da se koncentriše na maĉevanje, a ĉak i tada se pokazala kao dostojan protivnik. Ono što joj je nedostajalo u snazi, ostvarila je u munjevito brzim pokretima i hvale vrednim radom nogu. Ali na kraju njen rad nogu ju je koštao meĉa. Ona mu se primicala na pola puta


oko ĉistine, napredujući brzo, drţeći korak, nikada se ne povlaĉeći osim kada ju je fiziĉki nadvladao. Sa samo jednim poenom koji je ostao da odluĉi o ishodu, Aleksandra je iznenada videla ĉistac i nasrnula na njega. Naţalost, kako se bacila napred, stala je na rub njene haljine, što ju je izbacilo iz ravnoteţe, pravo u Dţordana. "Izgubili ste," zakikotao se, kada ju je uhvatio u naruĉje. "Da, ali to je zbog moje duge suknje, a ne zbog vašeg maĉevanja, koja vam je dala ovaj meĉ," uzvratila je, smejući se. Izvlaĉeći se iz njegovih ruku, ona je odstupila, njene grudi su se dizale i spuštale dok je nastojala da uhvati dah. Ali pojaĉana boja na njenim obrazima dugovala je mnogo više njegovom dodiru nego njenom naporu. "Trebali ste da mi date nekoliko poena prednosti na samom poĉetku," ona ga je podsetila. "Posle svega, vi ste dva puta jaĉi nego ja." "Istina," priznao je, nasmejavši se okorelo, "ali nisam shvatio prednost moje snage. Osim toga, ja sam dosta napredniji u godinama od vas." Smejući se, stisnula je ruke na njenim vitkim kukovima. "Vi ste pravi antikvitet, Vaša Milosti. Sledeće godine ili godinu dana posle, bićete na vašoj poslednjoj molitvi, sa šalom oko ramena i Henrijem koji drema pored vaših nogu." "A gde ćete vi biti?" zahtevao je sa laţnom ozbiljnošću, ruke su ga svrbele da je povuĉe u naruĉje. Ona je odstupila nazad sa lukavim osmehom. "U obdaništu, igrajući se sa lutkama kao što i priliĉi mojim neţnim godinama." Dţordan ju je pogodio osmehom, pitajući se šta bi viskoko društvo reklo kada bi moglo da vidi kako ga tretira sa potpunim nedostatkom poštovanja jedna zemljoradniĉka devojka od osamnaest godina. "Gde bi drugde trebala da budem," zadirkivala ga je, "ako ne u obdaništu?" Na mom krilu, pomislio je. Ili u mom krevetu. Osmeh je nestao sa njenog lica i ona je pritisnula ruke na obraze, zureći preko njegovih ramena. "Nebesa!" Dţordan se naglo okrenuo da vidi uzrok njenog razoĉarenja i video šest pratioca, dva koĉijaša i dva postiljona kako stoje rame uz rame, zbunjenih izraza lica i svedoĉe ĉinjenici da su prisustvovali ranijem maĉevanju i sadašnjoj igri reĉi izmeĊu vojvode i njegove vojvotkinje. Njegova vilica se zategnula, njegov stabilan, ledeni pogled ih je presekao, rasterujući ih efikasnije nego što bi to uradila bilo koja reĉ. "To je veoma impresivno," Aleksandra ga je zadirkivala, posegavši dole i sakupljajući njenu odbaĉenu odeću. "Ta stvar koju radite oĉima," pojasnila je, u potrazi sa Ser Henrijem. "Vi ubijate pogledom. Ne treba vam maĉ. Da li je to prirodni talenat sa kojim se plemstvo raĊa, ili je to veština koju ste kasnije stekli, kao što i priliĉi vašem poloţaju?" Našla je Henrija kako njuška ispod grma i izvukla ga. "Vaša baka moţe to isto da uradi. Ona me priliĉno uţasava. Hoćete li mi zadrţati ovo?" Pre nego što je Dţordan shvatio šta je htela, ona je ostavila šešir, prsluk i dlakavo štene u njegovo naruĉje. "Da li biste okrenuli leĊa, molim vas, dok obujem ĉarape?" Poslušno, Dţordan je uĉinio kako je zapovedila, ali u njegovom umu, on je vizualizovao visoko društvo kako zuri u kolektivnom, komiĉnom šoku u Dţordana Taunsenda - 12. Vojvode od Hotorna, nosioca najveliĉanstvenijih imanja i bogatstva u


Evropi - koji je sada stajao na proplanku sa rukama punim odbaĉene odeće i jednim neţeljenim štenetom koje je bilo odluĉno da mu liţe lice. "Ko vas je nauĉio da se borite?" pitao ju je dok su šetali nazad do koĉije. "Moj otac. Nekada smo veţbali zajedno satima u periodu kad bi god došao kući. Kada bi otišao, veţbala bih sa Meri Eleninom braćom - sa bilo kim drugim ko je bio voljan - tako da kada moj otac doĊe kući ponovo, da bi se divio mojoj veštini. Pretpostavljam, pošto nisam pokazivala mnogo obećanja o ţenskoj lepoti, on je mislio da je bilo zabavno da me pretvori u sina. S' druge strane, moguće je da je on jednostavno voleo borbu, i koristio je naše meĉeve kao naĉin brţeg prolaska vremena." Ona nije imala pojma da je bol i prezir koji je osećala za svog oca bio oĉigledan u njenom glasu. "Aleksandra?" Aleksandra je odvojila pogled sa sela koje je klizilo pored prozora koĉije. Još od njihovog laţnog dvoboja dva sata ranije, vojvoda ju je gledao na ĉudan, sumnjiv naĉin koji je ĉinio da joj bude sve više neugodno. "Da?" "Rekli ste da vaš otac nije dolazio kući ĉesto. Gde je on provodio svoje vreme?" Tamna senka zamaglila je sjaj njenih oĉiju, a onda je nestala iza namerno neusiljenog osmeha. "On je dolazio dva ili tri puta godišnje i ostajao dve nedelje ili tako nešto. Ostatak vremena je provodio u Londonu. Bio je više kao posetilac." "Ţao mi je." Dţordan je odgovorio, izvinjavajući se zato što ju je naterao da priĉa o nekome ko joj je izazivao neku vrstu bola. "Ne treba da vam bude ţao, ali ako moţe da pronaĊete u svom srcu da mislite ljubaznije od moje majke, ja bih to mnogo cenila. Moja majka je nekada bila šarmantna i ţivahna, ali nakon smrti mog oca, ona se samo nekako - slomila na komade." "I ostavila breme domaćinstva i sluge na ramenima ĉetrnaestogodišnjeg deteta," Dţordan je prigušeno završio. "Video sam to mesto, i sreo sam vašu majku i ujaka. Mogu da zamislim taĉno kako vam je bilo." Ĉula je ljutito saosećanje u njegovom glasu i njena ljubav za njega je porasla zato što je on brinuo o njoj, ali je odmahnula glavom, odbijajući njegovo saţaljenje. "To nije bilo baš tako loše kao što vi mislite." Osećala se tako dobro, tako sigurno i bezbedno da ima nekog ko će brinuti o njoj, da je Aleksandra jedva umela da kontroliše neţnost i zahvalnost koju je osećala za njega. U nemogućnosti da mu kaţe kako se oseća, uradila je sledeću najbolju stvar: Poseţući u jarko ţutu torbicu koja se slagala sa suknjom i prslukom, s' ljubalju je izvukla teţak sat i lanac. Za Aleksandru to je bila svetinja - nešto najvrednije što je posedovala od ĉoveka koga je oboţavala. Pruţila ga je Dţordanu i kada ga je uzeo sa upitnim izrazom lica, ona je objasnila, "To je pripadalo mom dedi. Dao mu ga je Škotski grof koji se divio njegovom poznavanju filozofa." Samo gledajući u Dţordanov širom otvoreni dlan njene oĉi su se zamaglile. Glasom bolnim zbog dirljivih uspomena, rekla je, "On bi ţeleo da ga imate. On bi vas odobrio." "Sumnjam da bi," Dţordan je rekao sa sigurnošću. "Oh, ali on bi! Rekao je da bih trebala da volim plemenitog ĉoveka."


"Rekao vam je da volite plemića?" Dţordan je ponovio u neverici. "Ne, ne. Plemenitog ĉoveka. Koji vi jeste." Ne znajući da on već poseduje nekoliko, mnogo lepših zlatnih satova, Aleksandra je rekla, "Poslala sam jednog od vaših slugu u moju kuću i Penrouz je našao sat za njega. Vaša baka je rekla da je to sve u redu." Dţordanova ruka se sklopila oko sata. "Hvala vam," bilo je sve što je rekao. Ona mu je dala dve najvrednije stvari koje je imala, Aleksandra je shvatila, svoju ljubav i zlatan sat. A sve što je on rekao svaki put bilo je neprijatno 'Hvala'. Oĉigledno, njeni pokloni su ĉinili da se on oseća nelagodno. Muĉna tišina koja se javljala svaki put kada bi neko shvatio da su oni otkrili mnogo o sebi je pala preko koĉije. Konaĉno neţno ljuljanje koĉije u pokretu, u kombinaciji sa velikim toplim obrokom koji je pojela ranije, uĉinili su Aleksandru pospanom. Uprkos luksuznoj unutrašnjosti vozila, meĊutim, ona nije mogla da pronaĊe udoban naĉin za spavanje. Pokušala je oslanjajući glavu na stranu, ali svaki put kada je koĉija malo poskoĉila, glava joj je udarila u nju i probudila bi se. Sedeći uspravno, prekrstila je ruke preko grudi i pokušala oslanjajući glavu nazad na sedište. Toĉkovi su udarili u rupu i ceo njen gornji deo tela je naglo skliznuo na desno. Podupirajući se rukom za sedište, Aleksandra se podigla uspravno. Preko puta nje, Dţordan se zakikotao i potapšao sedište pored njega. "Biću srećan da vam ponudim svoje rame kao jastuk, moja gospo." Aleksandra je prihvatila poziv sa pospanom zahvalnošĉu i prebacila se na sedište pored njega, ali umesto samo da ponudi njegovo rame, Dţordan je podigao ruku i stavio je oko nje tako da je njena glava bila uljuljkana udobno u prevoju njegove ruke i grudiju. Moja gospo, Aleksandra je pomislila pospano. Kako je divno zvuĉalo kada je to rekao. Zaspala je gotovo odmah. Sumrak je pao kada se probudila uţasnuto shvativši da je leţala skoro potpuno preko njega. Negde tokom njene dremke, Dţordan je pomerio njihove pozicije tako da je sada leĊima leţao na sedištu koĉije a noge su mu bile ispruţene dijagonalno preko sedišta, a Aleksandra je leţala na boku, obmotana njegovim rukama, nogama umotanim oko njegovih, rukom ga grleći oko struka. Prestravljena da bi mogao da se probudi i naĊe je ispruţenu preko njega na ovaj nedostojan naĉin, Aleksandra je paţljivo podigla obraz sa njegovih ĉvrstih grudi. Pokušavajući da smisli neki naĉin da se izvuĉe a da ga ne probudi, provirila je prema njemu ispod trepavica. San je ublaţio grube crte njegovog preplanulog lica i smekšao konture njegove ĉetvrtaste vilice, ona je pomislila s' ljubavlju. Videvši ga ovako, izgledao je mnogo manje neprijatnije, gotovo deĉaĉki, i...budno! Njegove oĉi su se otvorile i spustio je bradu, gledajući u nju. Zbunjenost je bila registrovana na njegovom licu za delić sekunde, kao da je nije sasvim prepoznao, a onda se nasmešio - raskošno toplim, malaksalim osmehom. "Da li ste dobro spavali?" Aleksandra, koja je bila previše priljubljena da bi se pomerila, klimnula je i pokušala da izvuĉe ruke. Njegove ruke su se zategnule, drţeći je. "Ne idi," prošaputao je, a njegove polusklopljene oĉi su pale na njene meke usne, zadrţavajući se na njima jedan dugi trenutak pre nego što je polako podigao oĉi do njenih raširenih plavih.


"Ostani ovde sa mnom." Ţeleo je da ga ona poljubi, Aleksandra je shvatila sa mešavinom radosti i zebnje poziv je bio tamo u tim toplim, uverljivim sivim oĉima. Stidljivo, Aleksandra je stavila usne na njegove i osetila njegovu ruku koja se smestila nisko na njenim leĊima, milujući je lagano naviše, umirujući je i ohrabrujući je. Njegove usne su prešle preko njenih, lagano istraţujući, pozivajući je da uradi isto, a kada je poĉela da prati njegovo voĊstvo, njegova slobodna ruka se sklopila na poleĊini njene glave, prstima klizeći do njenog vrata dok je s' druge strane nastavio da je senzualno miluje pozadi. Ljubio ju je beskrajnim, dugim opijajućim poljupcima koji su je uzdrmali do jezgra njenog bića i naterali je da ţeli sve više i više. Njegov jezik je pratio liniju izmeĊu njenih usana, nagovarajući ih da se razdvoje za njega, a onda je skliznuo izmeĊu njih, lagano joj istraţujući usta, a zatim neţno gurao i povlaĉio, zadirkivajući je i muĉeći je, sve dok Aleksandra, grozniĉava u potrebi da ga oseti kao što on oseća nju, nije dotakla njegov jezik njenim. U trenutku kada je to uradila, poljubac je eksplodirao. Navalila je na njega, uvlaĉeći jezik u njegova usta i milujući ga svojim. Njegova druga ruka se iznenada pomerila, savijajući se oko nje, povlaĉeći je tesno uz njegovo ĉvrsto telo, dok je njegov jezik zapoĉeo napad na njena usta i povlaĉenje stalno iznova u nekom divljem uzbudljivom, zabranjenom ritmu koji je poslao ţestoke trzaje zadovoljstva kroz Aleksandrino telo. Sve dok nije osetila njegovu ruku kako obuhvata njene grudi, a onda klizi unutra pod njenu svilenu košulju, ona se grĉila u vrtlogu bezumnog zadovoljstva u kojem se rado utapala. A onda su je iznenaĊenje i krivica, a ne odbojnost, povukli nazad. Podupirajući se podlakticama o njegove grudi, pokušavala je da povrati dah, a onda je podigla glavu, sklanjajući svoj posramljeni pogled od njegovih tinjajućih sivih oĉiju. "Šokirao sam vas," promrmljao je hrapavo. To je bila istina, ali je Aleksandra videla zabavljenost u njegovim zavodljivim oĉima i tvrdoglavo odbila da to prizna. Prihvatajući njegov neizgovoren izazov, stavila je njene usne preko njegovih, i ovog puta kada je njegov jezik skliznuo izmeĊu njih, njeno telo se automatski podesilo bliţe njegovom. Prigušeni zvuk koji je bio delom stenjanje, a delom smeh, mu je pobegao, ali kada je htela da se povuĉe, njegove ruke su se zategnule oko nje i njegova usta su postala upornija da se Aleksandra predala zagrejanim zahtevima njegovih usana i ruku, ljubeći ga sa svom probuĊenom ţeljom koja ju je preplavila. Kada ju je konaĉno pustio, disao je skoro oteţano kao ona. Podiţući ruke, protrljao je prste preko njenih vrućih obraza. "Tako meka," prošaputao je. "Tako neverovatno nevina." Aleksandra je protumaĉila 'nevina' kao 'naivna' i naglo se trznula od njega u ljutitom bolu. "Mora da sam uţasno dosadna za muškarca vaše oĉigledne prefinjenosti." Njegove ruke su stegnule njene i povukle je nazad. "To je bio kompliment," odgovorio je, lica samo centimetar udaljenog od njenog, a zategnut zvuk njegovog glasa ju je ĉinio iznenaĊujuće malo divljom iako je on izgledao kao da je zaista ljut. Malo je protresući, pojasnio joj je kratko. " 'Netaknuta - naukaljana - bez lukavstva ili pretvaranja', da li razumete?" "Savršeno!" Aleksandra se odbacila nazad, reagujući na njegov ton a ne na njegove


reĉi, a zatim je apsurdnost svega toga uĉinila da prasne u smeh. "Da li se svaĊamo oko toga koliko sam lepa?" Njen neodoljivi osmeh je ugasio njegovo trenutno ogorĉenje i doneo neradi odgovor u vidu smeha u njegovim oĉima. "Tako izgleda," odgovorio je tiho i, sa unutrašnjom rezignacijom, Dţordan se konaĉno suoĉio sa ĉinjenicom da više nije mogao da se pretvara da ubedljiva, vibrirajuća ţelja koju je osećao prema njoj ne postoji. Vratio joj je obraz nazad na njegove grudi i netremice zurio iznad njene glave, mentalno se podsećajući svih logiĉnih razloga zbog kojih bi napravio grešku ako bi je odveo u krevet veĉeras: Ona je bila mlada i naivna i idealista. On nije bio ništa od toga. Ona je htela da mu da svoju ljubav. Sve što je on ţeleo bilo je njeno telo. Ona je ţelela da je on voli. Jedina 'ljubav' u koju je on verovao bila je ona vrsta koja se dešavala u krevetu. Ona je bila opĉinjena njim. On nije ţeleo da bude opterećen zaluĊenim detetom. S' druge strane: Ona ga je ţelela. On je ţeleo nju. Doneo je odluku, i spustio bradu. "Aleksandra?" Kada je ona podigla lice upitno, on je rekao mirnim, suvoparnim glasom, "Da li znate kako se prave bebe?" Neoĉekivano pitanje je izazvalo zapanjen, posramljeni smeh iz nje istovremeno sa vrelom bojom koja joj je obojila obraze. "Da li - da li moramo da razgovaramo o tome?" Njegove usne su se izvile u ismejavanju samog sebe. "Juĉe, ja bih rekao da nije bilo potrebe. Pre sat vremena, rekao bih da trebamo. Sada, bojim se da moramo." "Šta vas je nateralo da se predomislite?" Bio je Dţordanov red da zuri tupo. "Naš poljubac," rekao je bez uvijanja, posle pauze. "Kakve to veze ima sa bebama?" Dţordan je nagnuo glavu unazad, zatvorio oĉi, i uzdahnuo sa ozlojeĊenom zabavljenošću. "Na neki naĉin, znao sam da ćete to reći." Nakon prouĉavanja njegovog ĉudnog izraza lica, Aleksandra je sela i samosvesno ispravila svoju odeću. Meri Elen je pokušala da je ubedi pre dve godine da se bebe prave na isti naĉin kao i štenci, ali Aleksandrin inteligentni um je odbacio taj deo uţasne besmislice. Ljudska bića se nikada ne bi ponašala na takav naĉin, znala je, i samo neko bez mozga kao Meri Elen je mogao da veruje u tako apsurdnu stvar. Ali Meri Elen je takoĊe verovala da ako okreneš leĊa dugi, imaćeš lošu sreću, kao i da vile skakuću ispod peĉuraka u šumi. Zbog toga je Meri Elen išla unazad kad god je


padala kiša i odbijala da jede peĉurke. Aleksandra je krišom pogledala svog supruga i odluĉila da ga pita jednostavno pitanje o onome o ĉemu su se mlade devojke drţale u neznanju, ali o ĉemu je smatrala da ima pravo da zna. Njen deda je ĉesto govorio da je neznanje bolest za koju je pitanje jedini lek, i tako, sa ţarkim, iskrenim interesom ona je pitala, "Kako se prave bebe?" Vidno iznenaĊen, Dţordan se okrenuo i otvorio usta, kao da je nameravao da govori, ali iz nekog razloga ni jedna reĉ nije izašla. U poĉetku je Aleksandra bila zbunjena njegovom nevoljnom tišinom, ali onda joj je shvatanje sinulo. Odmahnula je glavom i uzdahnula uz simpatije zbog njihove zajedniĉke neprilike. "Ni vi ne znate, zar ne?" Dţordanov oštar prasak smeha je eksplodirao kao pucanj pišolja, i on je zabacio glavu unazad, smejući se sa nekontrolisanim veseljem dok nije konaĉno uspeo da uvuĉe dovoljno vazduha u plućima koja su grcala. "Da, Aleksandra...Znam." On se smejao više u nedelji od kad je zna, Dţordan je shvatio, nego što se smejao za ĉitavu godinu. Malo povreĊena njegovom reakcijom, Aleksandra je rekla, "Pa onda, kako se to radi?" Ostaci veselja sijali su u njegovim polusklopljenim oĉima kada je poloţio ruku na njen obraz, povlaĉeći je nazad da neţno pogladi njenu kosu. Konaĉno je rekao ĉudnim, promuklim glasom, "Pokazaću vam kako se to radi veĉeras." On je jedva progovorio reĉi kada se njihova koĉija iskljuĉila sa puta i ušla u dvorište jedne krĉme sa lampama koje su jarko svetlile na svim prozorima.

Deseto poglavlje Sveće su treperile razdragano na kaminu i na niskom stolu izmeĊu njih, ostavljene tamo od sobarica koje će doći da rasĉiste njihove tanjire od veĉere. Sklupĉana u lepom cicom pokrivenom divanu, stopalima u ĉarapama podvijenim ispod nje i Dţordanovim rukama obavijenim oko njenih ramena, drţeći je smeštenu u pregibu njegove ruke, Aleksandra nikada nije osetila takvu raskošnu, uzvišenu udobnost. Podiţući vinsku ĉašu do usana, otpila je vino dok se Dţordan ĉinio odluĉnim da bude pritisnut uz nju poslednjih sat vremena, pitajući se kada je planirao da se vrati u njegovu sobu. Nije bila u potpunosti sigurna da je on ĉak imao sopstvenu sobu veĉeras. Dok se ona okupala u njenoj sobi pre veĉere, on se okupao u maloj sobi blizu njene, ali tamo je samo bio uzak krevet, oĉigledno namenjen za korišćenje slugi ili sluţavki. Aleksandra nije imala sluţavku i bila je savršeno u stanju da se brine za sebe; Dţordan je rekao da radije ostavlja njegovog slugu kada ide samo na kratko putovanje. Pošto nijedno od njih nije imalo sluge, pitala se da li je krĉma bila puna i da je on zbog toga bio primoran da spava u susednoj sobi. Svetlost vatre je plesala kroz rešetke, otklanjajući blagu hladnoću prolećne noći, praveći prijatniju atmosferu u sobi, i njene misli su odlutale lenjo od njihovih smeštaja za spavanje do beba. Dţordan joj je obećao da će joj pokazati kako se prave bebe veĉeras. Ona nije mogla da shvati zašto ljudi u braku uporno ĉuvaju naĉin skriven u tolikoj misteriji. Kako god da se to radi, to ne moţe biti tako strašna stvar, zato što Engleski parovi oĉigledno to rade dovoljno ĉesto kako bi stanovništvo zemlje raslo.


Moţda je to drţano u tajnosti zato što Društvo nije ţelelo da devojke kao ona, koje bi volele bebu sa ili bez muţa, uokolo dobijaju bebe po svome. To je, oĉigledno, bilo to, ona je logiĉki zakljuĉila. Od poĉetka vremena, muškarci su pisali pravila i muškarci su oĉigledno bili ti koji su odluĉivali da je neka devojka bila 'uništena' ako je imala bebu a nije bila udata. To je imalo smisla. Ipak...teorija je imala odreĊene rupe... Beba, pomislila je ĉeţnjivo. Beba. Kao jedino dete, pomisao da ima crnokosog deĉaka da ga mazi i doji i igra se sa njim ispunila ju je oduševljenjem. Štaviše, ona je proĉitala dovoljno istorije da zna koliko je vaţan muški naslednik bio za muškarce sa titulama - posebno titulama tako slavnim kao što su Dţordanove. Iznenadna spoznaja da će ona biti ta koja će Dţordanu dati naslednika ispunila ju je dirljivim ponosom i dikom da je umalo izgubila ravnoteţu. Krišom ga je pogledala kroz trepavice, i srce joj je poskoĉilo. On se izleţavao na jastucima, bela košulja mu je bila delimiĉno otvorena niz njegove mišićave grudi, preplanula koţa zlatno bronzane boje zbog svetlosti vatre uz njegovu tamnu, kovrdţavu kosu, grubo isklesane crte lica i predivan stas, Aleksandra je pomislila da izgleda kao Bog. Pitala se malo da li se ponašala sa šokantnim nedostatkom ispravnosti, priljubljena uz njega ovako, pozdravljajući njegove poljupce, ali uistinu je mislila da je bio neodoljivo predivan. Osim toga, on je bio njen suprug pred Bogom i narodom, tako da nije videla razlog da bi trebala da se pretvara da je njegovo nasrtanje neprijatno. Njen deda, oĉigledno zabrinut o utisku braĉnog ţivota koji je ona dobila iz braka njenih roditelja, joj je priĉao briţno ali ĉesto kako bi brak trebao da izgleda. 'Postoje dve greške koje ljudi prave kada je u pitanju brak," ponovio je nekoliko puta. "Prva greška je udaja za pogrešnu osobu. Kada si u braku sa pravom osobom, druga greška je uskraćivanje bilo kog dela sebe ili tvoje ljubavi njemu. Kada svom suprugu daš tvoju bezuslovnu ljubav, onda će on morati da je uzvrati.' Dţordanove misli su bile manje besciljne i daleko praktiĉnije. On je, u tom trenutku, pokušavao da smisli najlakši naĉin da je natera da se skine a da se ne uplaši. Iznad nje, Aleksandra je osetila Dţordanove usne kojima joj je oĉešao vrh glave i ona se nasmešila sa unutrašnjim zadovoljstvom, ali nije bila iznenaĊena, zato što ju je njen suprug tako vrlo ĉesto ljubio noćas. Šokirala se trenutak kasnije, meĊutim, kada je uzeo vinsku ĉašu iz njenih ruku i naglo je povukao na njegovo krilo da je poljubi dugo i strastveno. I je bila u potpunosti zapanjena kada je podignuo svoje usne sa njenih mnogo minuta kasnije i tiho ali odluĉno joj predloţio da iskoristi paravan u uglu sobe da se presvuĉe u kućnu haljinu. Mentalno pretraţujući njen kofer u potrazi za najmanje nepristojnom kućnom haljinom koju joj je Francuska krojaĉica napravila za venĉano putovanje, ustala je i upitala nesigurno, "Gde ćete vi spavati?" "Sa vama," uĉtivo je odgovorio. Aleksandrine oĉi su se suzile sumnjiĉavo. Iz nekog razloga, osetila je instinktivno da je ova nepromišljena odluka da spava pored nje imala neke veze sa misterijom pravljenja beba, i, ne znajući taĉno zašto, ona odjednom nije bila u potpunosti sigurna da je ţelela da nauĉi tajnu posle svega. Ne još. "Zar ne biste radije imali lep, udoban


sopstveni krevet?" predloţila je puna nade. "Pravljenje bebe podrazumeva korišćenje jednog kreveta," objasnio je sa smirenim strpljenjem, "ne dva." Aleksandrine oĉi su se suzile plašljivo. "Zašto?" "Pokazaću vam zašto za nekoliko minuta." "Moţete li mi samo reći?" ona je uporno molila. Ĉudan, prigušen zvuk je pobegao iz njega, ali je zadrţao ozbiljan izraz lica. "Bojim se da ne." Dţordan je gledao kako ona nevoljno hoda ka paravanu, i kez koji se trudio da sakrije blesnuo je preko njegovog lica dok se divio njenim ravnim ramenima i neţnom njihanju kukova. Već je poĉela da paniĉi, saosećajno je shvatio, a on je još nije ni dodirnuo. Oĉigledno su ţene roĊene sa nekim šestim ĉulom koje ih je upozoravalo da su muškarci opasni i nepouzdani u trenutku kada su bez zaštitne barijere njihove glomazne odeće. Aleksandra je bila puna iznenaĊenja, razmišljao je, dok je gledao zamišljeno u paravan za presvaĉenje. Imala je um nauĉnika, srce nevinog, i duhovitost mudraca. Jednog trenutka je bila hrabra i smela dovoljno da potegne pušku i ubije ĉoveka koji je pokušao da ga ubije - sledećeg trenutka je bila u nesvesti zbog šoka zato što je to uradila. Pokrenula je temu seksa sa nepristrasnom znatiţeljom nauĉnika; sada kada je došlo vreme da to iskusi, drhtala je strepeći i odugovlaĉila. Njen strah je smetao Dţordanu, ali ne dovoljno da ga odvrati od zadovoljavanja njegovog tela koje je osećalo neobjašnjivu, ali nespornu, ţudnju za njom. Iako je Aleksandra bila izuzetno mlada u odnosu na prefinjene, svetske ţene koje je odvodio u krevet u prošlosti, svakako je bila dovoljno stara da se uda pa ĉak i da nosi njegovo dete. Pored toga, on je skupo platio privilegiju da uţiva u njenom telu - platio je za nju dajući joj njegovo ime i ruku. Nezavisno od toga, sa svakim trenutkom koji je prolazio, njegov entuzijazam da vodi ljubav sa njom veĉeras bio je ozbiljno umanjen dvema stvarima: Prvo, Aleksandra je bila potpuno nesvesna onoga što je nameravao da joj uradi, i kada to shvati, Dţordan je oĉekivao od nje ne samo da bude uplašena već i da će najverovatnije da se opire. Drugo, ĉak i ako ona ne bude uplašena i otporna, nije oĉekivao posebno uţivanje u krevetu sa neiskusnom devojkom koja je bila potpuno neupućena u veštine voĊenja ljubavi. Za razliku od drugih muškaraca koji su bili u potrazi za nevinim devojkama, Dţordan je uvek preferirao da ţene koje vodi u postelju budu upućene u puteve ljubavi senzualne, voljne partnerke koje su znale kako da mu ugode i koje su prihvatale zadovoljstvo koje im je davao bez stida i rezerve. Ĉinjenica da su ţene koje su traţile njegovu paţnju ĉesto bile takve zato što što su ţelele nešto - ili njegovu titulu ili odraz sjaja njegove slave ili popularnosti - nije posebno smetalo Dţordanu. Na kraju krajeva, on je ţeleo nešto od njih, takoĊe, a samozadovoljstvo je bilo osa na kojoj se ĉitav njihov glamoruzni svet vrteo. Ali šta god da su bili njihovi razlozi za privlaĉenje njegove paţnje, kada je zadovoljio njegovu strast, Dţordan je uvek voleo da spava sam. Zvuci iza paravana su prestali i Dţordan je znao da je Aleksandra završila presvlaĉenje, baš kao što je znao da je ostala iza paravana zato što se plašila da se


pokaţe u spavaćici. Odluĉivši da bi najumirujuća stvar koju sada moţe da uradi za nju bila tretiranje teme odeće - ili nedostatka iste - mirnim, prozaiĉnim naĉinom, Dţordan je ustao i otišao do drugog kraja sobe, nameravajući da sebi sipa još jednu ĉašu vina. "Aleksandra," rekao je ĉvrstim, smislenim tonom, "da li vam je potrebna bilo kakva pomoć oko svlaĉenja?" "Ne!" došao je uţasnut odgovor. "Ja - ja sam upravo završila." "Onda doĊite izvan paravana." "Ne mogu! Francuska krojaĉica vaše bake je luda - postoje rupe u svemu što mi je napravila." "Rupe?" Dţordan je ponovio, zbunjen. Poseţući za bocom vina, bacio je pogled ka paravanu. "Kakve 'rupe'?" Ona je iskoraĉila iz paravana, i Dţordan je zurio u ogorĉen izraz njenog zajapurenog lica, a onda je njegov pogled pao na odvaţno nizak ovalni grudnjak njene blistave satenske spavaćice. "Ova spavaćica," objavila je, pokazujući optuţujuće prstom na njen izloţen dekolte, "ima rupu iseĉenu na grudima. Plavi ima kockastu rupu iseĉenu na leĊima. Ţuti," završila je ogorĉeno, "je najgori! Ima rupu pozadi, jednu spreda, a sa strane je iseĉen do kolena! Toj Francuskinji," završila je mrko, "ne bi trebalo biti dozvoljeno da drţi par makaza!" Dţordan se glasno nasmejao, zgrabio je u naruĉje, i zakopao lice u njenu mirisnu kosu, dok su mu se ramena ljuljalja. I u tom trenutku, sav blaziran cinizam njegove prošlosti je poĉeo da se ruši. "Oh, Aleks," uzdahnuo je, "Ne mogu da verujem da si stvarna!" Pošto ona nije bila odgovorna za dizajn te apsurdne odeće, Aleks se nije branila dok se on smejao ali ga je upozorila zloslutnim glasom: "Nećete se smejati kada vidite ostatak onoga za šta ste onoj ţeni platili gomilu novca!" Uz nadljudske napore, Dţordan je uspeo da savlada svoju radost dovoljno dugo da podigne glavu i pogleda u njeno okrenuto, ogorĉeno lice. "Zašto neću?" "Zato," obavestila ga je mrko, "što su haljine koje nemaju iseĉene rupe na njima toliko prozirne kao providan prozor!" "Pro-?" Po drugi put, Dţordan je izgubio kontrolu. Ramena su mu se zatresla silovito, podigao ju je u naruĉje, ponovo opĉinjen ĉistom radošću zbog njene jednostavnosti i neoĉekivane duhovitosti. Odneo ju je u krevet, ali kada je sklonio ruke ispod njenih kolena i kada su njene noge skliznule niz njegove butine, pored njegove krute erekcije, ona se odmah stegnula. Nesigurna, uplašena odjednom - kao da je osetila znaĉenje njegovog tvrdog tela oĉima je pretraţivala njegovo lice. "Šta ćeš da uradiš samnom?" prošaputala je drhtavo. "Ja ću da vodim ljubav sa tobom," odgovorio je neţno, namerno nejasno. Njeno celo telo je zadrhtalo. "Kako?" Dţordan se nasmešio ohrabrujuće, dirnut njenim strahom kao što je bio nevinošću u njenim velikim bistrim oĉima. "Reći ću ti u hodu," obećao je, ali kada je bilo oĉigledno da je odgovor nije zadovoljio, dodao je, "Da pojednostavim, seme bebe je u meni, a malo kasnije, staviću ga u tebe. Ali nema naĉina da znamo da li će beba biti


rezultat toga ovog puta. Aleksandra," dodao je blagom odluĉnošću, predviĊajući da bi neke od stvari koje je hteo da uradi mogle da joj izgledaju 'grešno', "Dajem ti reĉ da ništa od onoga što ćemo da uradimo nije 'pogrešno'. Ljudi ovo rade bez obzira da li ţele bebu ili ne." "Rade?" pitala je sa srcem punim poverenja. "Zašto?" Dţordan je zadrţao osmeh, prstima odvezujući satensku mašnu na njenim grudima. "Zato što se osećaju dobro," odgovorio je jednostavno. Stavio je ruke na njena ramena i, pre nego što je Aleksandra shvatila šta radi, njena haljina je skliznula niz njeno golo telo, skupljajući se u lokvu svetlucavog satena oko njenih stopala. Dţordan je zadrţao dah zbog neoĉekivane lepote njenog tela. Bila je vitka, ali njene grudi su bile iznenaĊujuće pune, njen struk mali, a noge duge i lepo oblikovane. Savijene glave, smrznuta uţasom i sramotom zbog pogleda njenog supruga, Aleksandra je stajala zureći u haljinu, ostajući bez reĉi kada je Dţordan posegnuo dole i podigao je na krevet. Zadovoljna zbog klimavog skloništa koje je nudio ĉaršav, podigla ga je do brade i brzo sklonila pogled kada je Dţordan poĉeo da se svlaĉi pored kreveta. Strogo je pokušala da se podseti da su ljudska bića pravila bebe oduvek, pa ne moţe biti ništa bizarno ili ruţno što će Dţordan da uradi sa njom. Štaviše, njena duţnost je bila da mu podari naslednika, znala je, i odluĉno je odbila da poĉne njihov brak izbegavajući svoju duţnost. Uprkos tim razumnim zakljuĉcima, kada je on skliznuo pored nje i nagnuo se nad njom, podupirajući se podlakticama sa strane nje, njeno srce je poĉelo da bije kao besna stvar. "Š - šta ćeš da uradiš?" upitala je plašljivo, ne mogavši da prevuĉe svoj pogled iznad preplanulih mišićavih grudi koje su se nadnosile nad njom. Dţordan joj je neţno podigao bradu, prisiljavajući je da sretne njegov pogled. "Poljubiću te i drţaću te uz mene," rekao je glasom tako mekim i milujućim kao somot. "I dodirnuću te. Kasnije, nešto ću da ti uradim što će da te zaboli za trenutak samo za trenutak," obećao je. "Reći ću ti kada će se to desiti," dodao je, da ne poĉne da se plaši boli pre vremena. Oĉi su joj se raširile uz uzbunu na pomen bola, ali kada je progovorila to je bilo sa srceparajućom brigom za njega, a ne za sebe. "Hoću li ja tebe povrediti, takoĊe?" "Ne." Devojka za koju je Dţordan strahovao da će se boriti protiv njega nasmešila se kolebljivo i stidljivo poloţila prste na njegov obraz. "Drago mi je," rekla je tiho. "Ne bih ţelela da budeš povreĊen." Ogromna knedla neţnosti i ţelje stegnula je Dţordanovo grlo i sagnuo je glavu, uzimajući njene usne u ţestokom, uzbudljivom poljupcu, oblikujući i uklapajući konture njenih mekih usana prema njegovim. Prisiljavajući sebe da uspori, Dţordan je namerno olakšao pritisak njegovih usana, gladeći njene ponovo i ponovo, savijajući ruku oko njenog potiljka, milujući ga senzualno. Jezikom je pratio drhtavu liniju izmeĊu njenih usana, nagovarajući ih da se otvore, i kada jesu, skliznuo je izmeĊu njih, mrseći se sa njenim dok se njegova ruka na njenom potiljku posesivno stegnula. VoĊena ĉistim instinkom i zadovoljstvom koje joj je prolazilo kroz vene, Aleksandra


se okrenula u njegovom naruĉju, i u trenutku kada je to uradila, njegove snaţne ruke su se ovile oko nje, oblikujući njene kukove uz tvrde konture njegovog tela. Kada se ukoĉila uzbunjena debelim pritiskom njegove ĉvrste muškosti i pokušala da se povuĉe, njegova ruka se pomerila ohrabrujuće gore i dole uz njenu kiĉmu, drţeći je neţno ali ĉvrsto uz njega. Smirila se u njegovim rukama, ali kada mu je ruka skliznula sa njenih leĊa do grudi, skoĉila je uzbunjeno, zazirući od njegovog dodira, i ovog puta Dţordan je nevoljno povukao usne sa njenih. Podiţući glavu, zagledao se u njene prestrašene plave oĉi, palcem neţno prateći elegantnu liniju njene vilice. "Ne plaši me se, srce." Aleksandra je oklevala, njene veliĉanstvene oĉi su pretraţivale duboko u njegove, i Dţordan je imao ĉudan osećaj da je ona gledala u dubinu njegove crne duše. Ono što je videla, meĊutim, uĉinilo je da meko kaţe, "Ti nikada ne bi uĉinio nešto da me povrediš, znam to. Iako izgledaš surovo spolja, iznutra si prelep." Njene reĉi su pogodile neku ĉudnu ţicu intenzivnog dubokog osećanja u Dţordanu. Uz tiho stenjanje on je savio glavu, usnama ostvarajući njene sa iznenadnom, hitnom glaĊu. Ovog puta ona je odgovorila na njegovu strast sopstvenom, njene usne su se razdvojile pod njegovim bez poziva, pozdravljajući njegov jezik u njenim ustima, i dajući mu svoj, njene ruke su ga zagrlile. Ne odvajajući usne od njenih, Dţordan je povukao ruku niz njenu do njenog grudnog koša, a zatim naviše, obuhvatajući joj grudi, kruţeći palcem oko njenih bradavica, osećajući kako one rastu ponosno prema njegovom dlanu. Poljubio joj je slepooĉnice, oĉi, i obraz, a onda joj je nosem pomazio vrat, a ona se nasmejala prigušeno sa oduševljenjem i ţeljom kada je jezikom dodirnuo njeno osetljivo uho i on je osetio kako je ona pritisnula telo bliţe njegovom. Gurnuo joj je jezik i ona je zastenjala sa slatkom ţeljom, a nokte zarila u njegove ruke. Kliznuvši usnama niz liniju njenog vrata, Dţordan se preselio niţe, i onda stavio usta tamo gde su mu bile ruke, ljubeći joj grudi, polako uvlaĉio njenu tvrdu bradavicu u usta, liţući je jezikom, zadirkujući je usnama i rukama. Umrsila je ruke u kosu na njegovom potiljuku, drţeći ga bliţe njenim grudima, i kada je usisao njenu bradavicu, uzdahnula je sa zadovoljstvom, celo telo joj se uvilo oko njegovog. Vukao je poljupce niz njen ravan stomak, rukama neprestano gladeći njene grudi i kukove, a onda je na kraju podigao glavu. Ošamućena od zadovoljstva i ĉuĊenja, Aleksandra se zagledala u njegove goruće oĉi, osećajući instinktivno brigu kojom ju ju uzimao, nesvesna praktiĉne struĉnosti koju je koristio da uĉini da joj se telo oseća kao da gori pod njegovim rukama i usnama. Sve što je znala je da je prštala od ljubavi, i ţelela je - trebala - da uĉini da on oseća sva ĉudesna zadovoljstva koja je uĉinio da ona oseća. I kada je Dţordan polako spustio njegove senzualne usne na njene i prošaputao, "Poljubi me draga," to je bio poziv koji je Aleksandri trebao. VoĊena ĉistim instinktom i uverenjem da će tu divotu koju ona oseća zbog njega sigurno osećati i on, Aleksandra je nesvesno usmerila punu snagu njegovih veština zavoĊenja prema njemu. Poljubila ga je sa neobuzdanim ţarom, savijajući ruku oko njegovog potiljka, ljubeći ga upravo onako kako je on ljubio nju, njen jezik je klizio duţ nabora izmeĊu njegovih usana, pozivajući ih da uĉestvuju a onda je pokrenula


poljubac koji ga je naterao da uzdahne nad njenim usnama. Pritisak njenih usana ga je navalio nazad na jastuke dok se Aleksandra naslonila na lakat i potom ga pratila dole, dajući mu slatke, izazivajuće poljupce preko slepooĉnica, oĉiju, i obraza dok je njena ruka skliznula naniţe do tamnih kovrdţa na njegovim grudima. Raširila je prste, klizeći napred-nazad, mazeći njegove bradavice dok je prevlaĉila usne preko njegovog obraza i smelo pratila nabore njegovog uha jezikom. Pod njenim dlanom, osetila je divlje kucanje njegovog srca; ohrabrena, skliznula je usnama nadole, prateći put njene ruke, sipajući poljupce preko trzajućih mišića njegovih snaţnih grudi dok nije konaĉno stigla do njegove bradavice. Kada ju je uzela u usta, ĉula je zveket njegovog naglog uzdaha i osetila kako su mu mišići poskoĉili refleksno. Koţa mu je bila poput grubog satena i Aleksandra je uţivala u njenom ukusu i teksturi, voleći naĉin na koji je njegova ruka potonula u njenu kosu dok je nastavljala da ga ljubi i zadirkuje usnama. Ali kada je krenula naniţe, klizeći usnama duţ njegovog ravnog stomaka, Dţordan je naĉinio zvuk koji je bio delom smeh a delom stenjanje i naglo je povukao gore, okrećući je na leĊa, i naginjajući se nad njom. Sa strašću koja je besnela kroz svaku poru njegovog tela, Dţordan nije imao nikakvu posebnu zamisao kako je postao zaveden, umesto zavodnika. Sve što je znao bilo je da je oĉaravajuća devojka koju je odveo u krevet iznenada postala veliĉanstveno uzbudljiva ţena koja ga je svesno terala da izludi. Gladno, otvorio je njena usta svojima dok je njegova ruka klizila niz njene kukove i butine, a zatim je pomerio, pokrivajući kovrdţavi trougao izmeĊu njenih nogu. Ona se ukoĉila pod njegovim intimnim dodirom i stisnula noge, mahnito odmahujući glavom. Sa naporom kojim je jedva suzdrţavao snagu, Dţordan je i dalje drţao njegovu ruku i polako podigao glavu, zagledavši se u nju. "Ne plaši me se, draga," rekao je drhtavim šapatom, dok je njegova ruka poĉela da se miĉe, neţno ali neumoljivo milujući njeno najosetljivije mesto, prstima istraţujući njenu vlaţnu toplinu, traţeći ulaz. "Veruj mi." Posle trenutka oklevanja, ukoĉenost je izašla iz njenih udova i Aleksandrine butine su se slatko rastavile. Od momenta kada je poĉeo, Dţordan je oĉekivao, znao, da će se ona boriti protiv njega kada njegova milovanja postanu ovako intimna. Umesto toga, ona je davala sebe bezuslovno, ne traţeći ništa za uzvrat, boreći se sa svojim sopstvenim strahovima i verujući da on neće da je povredi. Talas neţnosti koji je osetio za nevinu zavodnicu sa neţnim oĉima u tom trenutku bio je gotovo više nego što je mogao da podnese. Gledao je u nju, osećajući se poniţeno njenim slatkim, nesebiĉnim davanjem, a ona je sklopila oĉi, zakopavajući njeno upaljeno lice u njegove grudi dok su se njegovi prsti igrali njome, neţno istraţivali da je pripreme za njega, rukama mu je stiskala mišiće nadlaktica. Kombinacijom plamteće ţelje i istinskog straha zbog znanja da će morati da je povredi, Dţordan se pomerio nad njom. Podupirajući se na podlakticama, uzeo je njeno lice rukama, a pulsirajući ud stavio na ulaz njenog tela. "Aleks," rekao je bolnim glasom koji je zvuĉao neobiĉno slomljeno u njegovim ušima. Njene duge trepavice su se drhtavo otvorile, i on je mogao da kaţe da je ona već znala. Njen dah je dolazio u uplašenim, plitikim malim uzdasima, ali umesto da zatvori oĉi,


ona ih je drţala prikovane za njegove kao da traţi sigurnost i udobnost od muškarca koji je trebao da je povredi. Pomerajući njegove bokove polako, Dţordan je prodirao u nju malim pritiskom, gurajući malo dublje u njenu usku toplinu dok nije naišao na granicu koja je blokirala dalji ulaz, koju neţan, normalan pritisak nije mogao da probije. Njegova poslednja nada da će ovo biti bezbolno i lako je umrla u njegovim grudima. Podiţući njene bokove da ga primi, povukao se skoro do poĉetka i pokrio joj drhtave usne svojima. "Ţao mi je draga," prošaputao je promuklo nad njenim usnama. Drţeći je zarobljenu, sjurio se brzo u nju. Njeno telo se ispupĉilo i meki krik bola je rasporio njegovo srce, ali ona nije nijednom pokušala da ga odgurne. Umesto toga ga je pustila da je drţi u naruĉju, šaputajući joj umirujuće neţnosti. Gutajući grĉevito, Aleksandra je otvorila suzne oĉi, zapanjena i osloboĊena jer je kratak bol poĉeo da jenjava. Lepo lice njenog supruga bilo je mraĉno od strasti i oštro od ţaljenja, i ona je stavila ruke oko njega. "Nije bilo toliko loše," prošaputala je. Ĉinjenica da je ona pokušavala da uteši njega bila je više nego što je Dţordan mogao da izdrţi. Cinizam i hladna rezervisanost koji su ga okruţivali kao neprobojan zid većinu njegovih dvadeset i sedam godina poĉeli su da se raspadaju u potpunosti, isprani plimom nesebiĉne strasti koja je harala kroz svaku poru njegovog tela. Sa mukotrpnom sporošću, Dţordan je poĉeo da se pomera u njoj, gurajući neţno, a zatim se povlaĉeći i gurajući ponovo, gledajući njeno lepo rumeno lice, dok je ona instinktivno poĉela da se pomera s'njim. Zarivajući nokte u mišiće na njegovim leĊima, Aleksandra se napela prema njemu u drhtavoj potrebi, pritiskajući se rado prema zahtevnim, ritmiĉkim nasrtajima njegovog ĉvrstog tela, dok je u njoj nekontrolisano unutrašnje uzbuĊenje poĉelo da raste, potresajući njeno telo brzim, prodornim ubodom poţude. "Nemoj se boriti draga," Dţordan je jedva prošaputao, njegova ramena i ruke su se napele zbog ustezanja, a grudi podizale i spuštale uz oteţano disanje. Uĉvrstivši se, poĉeo je da povećava tempo njegovih pokreta, ritmiĉkim zamasima. "Pusti da se dogodi." Ekstaza je eksplodirala u Aleksandri, tekla kroz njene vene dok su grĉevi potresali njeno telo, terajući je da vrisne. U trenutku kada jeste, Dţordan je stegnuo ruke oko nje i zabio se ţestoko u nju. Njegovo telo je eruptiralo kao vulkan, prosipao je seme u njenu gostoljubivu toplinu sa silom koja je terala njegovo celo telo da se grĉi iznova i iznova. Grĉevi zadovoljstva su ga i dalje potresali kada se neţno podigao s' nje i prešao na svoju stranu, privlaĉeći Aleksandru s' njim, telom još uvek priljubljenim uz njeno. Aleksandra se povratila iz slatkog, toplog zaborava u koji ju je on poslao, konaĉno postajući svesna gde se nalazi. Dok je leţala u njegovom zaštitniĉkom zagrljaju, glavom smeštenom ispod njegove brade, nije znala da je bilo moguće osećati se tako voljeno. Ĉak i sada, mogla je i dalje da oseti toplinu njegovih intimnih milovanja i mahnito uzbuĊenje poljubaca. Skoro od trenutka kada joj se pridruţio u krevetu, shvatila je instinktivno da ju je njen suprug ţeleo i trebao, ali nije sasvim razumela šta je on traţio od nje. Sada je znala. On je ţeleo tu eksploziju ĉistog zadovoljstva - i ţeleo je da ona oseti isto to, takoĊe.


Ponos i radost su tekli kroz nju zbog saznanja da je bila u stanju da mu to da. Bila je sposobna da natera njegovo snaţno telo da drhti kao što je on naterao njeno, naterala ga je da uzdiše sa oduševljenjem. Nije joj palo na pamet da oseća sramotu zbog razvaratnog naĉina kojim je uzvratila na njegovu strast. Ljubav je znaĉila davanje svega i ne traţeći ništa zauzvrat, kao što je njen deda govorio. Znaĉila je poveravanje svoje sreće drugome, i, zauzvrat preuzimanje pune odgovornosti za sreću te osobe. Ona je uĉinila oboje veĉeras. Njen um je odlutao do beba. Nije nikada shvatila zašto parovi ponekad imaju bebe za koje je izgledalo kao da ih ne ţele. Nema sumnje da su ih dobili idući u krevet i radeći ovu veliĉanstvenu stvar koju je Dţordan zvao 'voĊenje ljubavi'. Dţordan se pomerio neznatno, spuštajući glavu da neţno posmatra njegovu ţenu. Pri svetlosti sveće, ĉistoća njenog lica bila je upadljiva. Sa njenim neverovatno dugim trepavicama koje su poĉivale kao vitiĉaste lepeze na njenim glatkim, visokim jagodicama, izgledala je krhko, nevino i izuzetno lepo. Nameravao je da je uvede u strast; umesto toga ona ga je nauĉila nesebiĉnom, bezgraniĉnom predajom. Bila je nevina i prijemĉiva; lišena lukavstva; poverljiva, iskrena i slatka. Prirodna zavodnica. Slabašan osmeh mu je prešao usnama kada je konaĉno priznao ĉinjenicu da je ona vešto iskoristila njegovu tehniku voĊenja ljubavi da vodi ljubav s' njim, ali je i dodala nešto - nešto nedostiţno i duboko dirljivo. Nešto što ga je nateralo da se oseća i ponosno i neobiĉno ponizno; posesivno i još uvek nedostojno.I iznenada, vrlo nelagodno. Pitajući se da li je već zaspala, prislonio je usne na njeno ĉelo i prošaputao njeno ime, a onda je podigao ruku, nameravajući da joj skloni razbarušene lokne sa ĉela. Njene oĉi su se otvorile, i ono što je video u njihovim gorućim plavim dubinama umirilo mu je ruku i nateralo ga da zadrhti - video je istu stvar koja je terala njegovo telo da drhti kada ga je ljubila i dodirivala: Sva ljubav u univerzumu je sijala u njenim oĉima. "Oh, moj Boţe," prošaputao je promuklo. Satima kasnije, kada je vodio ljubav sa njom po drugi put, Dţordan ju je drţao uljuljkanu u njegovim rukama, zureći netremice u umirujuće sveće na kaminu, ne mogavši da protera posesivnu ljubomoru koju je osetio da se komeša u njemu. "Aleksandra," rekao je grublje nego što je nameravao, "nikad ne veruj muškarcu koji kaţe 'veruj mi' - naroĉito ako ti se desi da tada nemaš odeće na sebi." Otvorila je oĉi i njen osmeh je bio ispunjen zabavom. "Od koliko muškaraca oĉekuješ da razgovaraju sa mnom dok nemam odeće na sebi, moj gospodaru?" "Nijednog," rekao je strogo. "Samo sam se šalio u vezi tog dela." U nemogućnosti da joj otvoreno kaţe da ne veruje njemu ili bilo kom drugom muškarcu, Dţordan joj je rekao dvosmisleno, "Glupo je verovati ljudima previše. Moţeš biti povreĊena ako veruješ." Njen osmeh ga je otreznio. "Povredila bih sebe ako ne bi. Zar ti ne veruješ ljudima?" "Ne baš mnogima i ne u potpunosti." Aleksandra je podigla ruku i prevlaĉila vrhove prstiju preko njegovih toplih, senzualnih usana. "Ako ne veruješ ljudima," rekla mu je mudro i naivno što je


Dţordan našao toliko razoruţavajuće, "nikad nećeš biti razoĉaran od strane nekog. Ali ćeš takoĊe propustiti svoju šansu da ikad budeš potpuno srećan." Nemogavši da se zaustavi da ga dodiruje, Aleksandra je pratila krivulju njegove jake vilice, nasvesna ţelje koja se zapalila u njegovim oĉima i varnica u njoj samoj. "Ti si lep i neţan i mudar i snaţan," prošaputala je, gledajući njegove oĉi koje su potamnele dok je njena ruka odlutala niz njegov vrat do njegovih grudi. "Ali moraš da nauĉiš da veruješ ljudima, posebno meni. Bez potpunog poverenja, ljubav ne moţe da preţiivi, a ja te volim-" Dţordan joj je zarobio usne u proţdirućem poljupcu koji je ušutkao njene reĉi i poslao je u topli slatki svet, gde nije postojalo ništa osim divlje lepote njegovog voĊenja ljubavi.

Jedanaesto poglavlje Kratko su se zaustavili u Londonu poĉetkom naredne veĉeri, i dok je Dţordan prisustvovao nekoj vrsti posla koji je imao tamo, njihov koĉijaš je pripredio Aleksandri dvoĉasovni obilazak kojim je bila uverena da mora da je ovo najuzbudljiviji grad na svetu. Sunce je zalazilo u more na horizontu kada su stigli na njihov brod sledećeg dana. Aleksandra je upijala znamenitosti i zvuke pomorske luke sa pohlepnom radošću, gledajući obalske radnike koji su hodali gore-dole po daskama sa velikim sanducima prebaĉenim lako preko njihovih ramena, dok su dţinovske dizalice podizale teretne mreţe sa dokova i spuštale ih na brodove. Glomazni ratni brodovi sa strmim jarbolima su bili utovareni namirnicama i ĉinili se spremni da se pridruţe njihovim sestrinskim brodovima u blokadi Ameriĉkih kolonija, ili da nastave bitku sa Francuzima na moru. Krupni mornari su šetali niz dokove sa rukama prebaĉenim preko ţena ĉija su lica bila rumena i ĉije su haljine pravile da Aleksandrini penjoari izgledaju smerni. Kapetan Četiri vetra ih je liĉno pozdravio kad su došli na brod i pozvao ih da mu se pridruţe na 'jednostavnoj veĉeri' u njegovoj kabini. 'Jednostavan' obrok se sastojao od ĉetrnaest jela, svako posluţeno sa razliĉitim vinom, i dobrim delom od animiranih razgovora o ratovima Britanije sa Francuzima i Amerikancima. U Moršamu, kada je Aleksandra ĉitala o krvavim bitkama sa Napoleonovim snagama i sukobima koji su se odvijali na moru, to je sve izgledalo tako nestvarno i daleko. Sada, sa usidrenim ratnim brodovima oko nje, rat je bio opipljiva, zastrašujuća stvar. Do trenutka kada ju je Dţordan ispratio do njihove kabine, meĊutim, ona je popila toliko vina na kapetanovo insistiranje da je ona osećala malu vrtoglavicu i izuzetnu pospanost. Dţordanovi kovĉezi su bili stavljeni u njihovu kabinu, i Aleksandra se nasmešila rumena od zadovoljstva, pitajući se da li je on nameravao da vodi ljubav sa njom veĉeras. Izgledao je malo distancirano nakon što se konaĉno vratio sa njegovog sastanka u Londovu prošle noći, i nije vodio ljubav sa njom kada su se konaĉno zaustavili u krĉmi juţno od grada. Poljubio ju je za laku noć, makar, i drţao je u naruĉju dok je spavala. "Treba li da izigravam sobaricu?" Dţordan je pitao. Ne ĉekajući da ona odgovori,


okrenuo ju je i poĉeo da otkopĉava dugaĉak red svilenih roze dugmića niz njena leĊa. "Da li se ovaj ĉamac ljulja?" Aleksandra je pitala, hvatajući se za mali hrastov sto pored nje. Dţordanov kikot bio je bogat i dubok. "Ovo je brod, a ne 'ĉamac' i ti ĉiniš da se njiše, draga moja - rezultat, bojim se, šokantnog preterivanja u vinu za veĉerom." "Kapetan je bio tako odluĉan da probam svako od njih," protestvovala je. "Bilo je veoma lepo," dodala je, više zadovoljna svetom uopšte. "Nećeš mislilti tako kada se probudiš ujutru," Dţordan ju je zadirkivao. Predusetljivo je okrenuo leĊa dok se ona presvlaĉila, a onda je ušuškao u njihov krevet, privlaĉeći pokrivaĉ do njene brade. "Moj gospodaru," upitala je, "ne dolaziš u krevet?" Aleksandra je poţelela predano da nije bila u obavezi da mu se obraća uvek sa 'vaša milosti' ili 'moj gospodaru', ali udovica vojvotkinja joj je odrţala veoma strogo predavanje da ona mora da mu se obraća na taj naĉin, osim i dok joj njen suprug ne dozvoli da mu se obrati na drugi naĉin. Što on nije uradio. "Idem na palubu na neko vreme malo na vazduh," rekao je, zaustavljajući se da uzme pištolj iz njegove druge jakne i ugura ga za pojas njegovih tamno plavih pantalona. Aleksandra je ĉvrsto spavala pre nego što je Dţordan završio penjanje niz uzak prolaz stepenicama koje su vodile do gornje palube. Na ogradi, Dţordan je stavio ruku u dţep i izvadio jednu od tankih cigareta u kojima je obiĉno uţivao posle veĉere. Savijajući ruke oko vrha, zapalio je, a onda je stajao gledajući preko Kanala, razmišljajući o veoma sloţenom problemu zvanom Aleksandra. Posle višegodišnjeg druţenja sa sofisticiranim, koristoljubivim, plitkim ţenama - i osuĊivanja ĉitavog pola na osnovu tih ţena - on je oţenio devojku koja je bila naivna, poštena, inteligentna i velikodušna. I on nije znao šta da radi sa njom. Aleksandra je imala neku budalastu, besmislenu ideju da je on bio plemenit i neţan i 'prelep'. Kada, kako je dobro znao, on je bio iznuren, razoĉaran, i moralno korupmiran. U njegovom kratkom ţivotu, on je već ubio previše ljudi da izbroji i odveo u krevet više ţena nego što je mogao da se seti. Aleksandra je verovala u otvorenost, poverenje, i ljubav - i ona je u potpunosti nameravala da pokuša da ga natera da uĉestvuje u njenim uverenjima. Nije hteo da ima nikakve veze sa otvorenošću, poverenjem, ili ljubavlju. Ona je bila neţni sanjar, on je bio teţak realista. Bila je, u stvari, toliki sanjar da je zapravo verovala da će se 'nešto predivno' desiti što nije bilo toliko iznenaĊujuće, s' obzirom na to da je ona takoĊe verovala da je mokra prljavština u proleće mirisala kao parfem... Aleksandra je ţelela da ga natera da vidi svet kako ga vidi ona - sveţ i ţiv i neiskvaren, ali je bilo prekasno za to. Sve što je mogao da uradi bilo je da pokuša da odrţi svet na taj naĉin za nju što je duţe moguće. Ali on ne bi delio njen zamišljeni svet sa njom. On to nije ţeleo. Nije pripadao tamo. U Devonu bi bila sigurna od korozivnih efekata Društva, sigurna od raskalašenosti i krte prefinjenosti njegovog sveta - sveta gde mu je bilo udobno - gde se nije oĉekivalo da se osećaju stvari poput ljubavi; gde se od njega nije oĉekivalo da veruje, ili da


otkrije svoje unutrašnje misli i osećanja... Uţasavao se boli koju je znao da će videti na njenom licu kada shvati da on ne namerava da ostane u Devonu sa njom, ali on to ne bi uradio. Nije mogao. Ispred njega, Kanal se protezao dokle mu je sezao pogled, njegova crna površina bila je zahvaćena dţinovski ţutom meseĉevom svetlošću. Razdraţljivo, Dţordan je bacio cigaretu sa strane, a onda se setio da mu je to jedina. On je ostavio pljosnatu zlatnu kutiju sa drugima u Elizinoj kući u Londonu poslednje noći. Nemiran zbog dana prinudnog zatoĉeništva u koĉiji i zbog bezuspešnog pokušavanja da naĊe najbolje rešenje za problem Aleksandre, okrenuo se od ograde i pogledao duţ pristaništa, gde se svetlost rasipala iz kafana i pijani mornari teturali zajedno, ruku prebaĉenih preko ramena kurvi koje su hodale pored njih. Na manje od ĉetiri metra, dva muškarca su se naglo pomerila u senke broda i ĉuĉnula meĊu koture konopaca van njegovog pogleda. Nadajući se da će kupiti cigarete u kafani preko puta doka, Dţordan je prošetao preko palube i krenuo niz brodske stepenice. Dve senke su izašle i pratile ga, oklevajući, gledajući. Dţordan je bio svestan da je pristanište bilo opasno mesto noću, naroĉito sa izdvojenim bandama koje su bile okolo, usmerene na neoprezne i utovarene nesvesne ţrtve ratnih brodova Njegovog Veliĉanstva, gde su otkrili da imaju 'ĉast' da postanu mornari za par meseci ili godina - sve dok se brod ne bi vratio u luku. S' druge strane, Dţordan je bio naoruţan, sve što je on video na pristaništu bili su pijani mornari, i, nakon preţivljavanja višegodišnjih krvavih bitaka širom Španije, smatrao je malim strahom nekoliko metara koji su pristanište odvajali od kafane. "Ostani pozadi, ti budalo - pust' ga da ode do prist'ništa," jedna od senki je prošaputala drugoj dok su se premeštali niz brodske stepenice van Dţordanovog pogleda. "Šta 'Ċavola ĉekamo," druga senka je zahtevala od njegovog kolege dok su ĉekali u mraku ispod strehe krĉme, gde je nestao njihov plen. "Trebli' smo da ga udarimo po glavi i bacimo u vodu, što bi bolje uradli' dok je bio na brodu." Prvi ĉovek se osmehnuo zlobno. "Imam bolju ideju - nije veći rad, i to će nam bit' jednostavnije." Dţordan je izašao iz kafane sa tri debele, nesimpatiĉne cigarete zaglavljene u unutrašnjem dţepu njegovog kaputa. Sada kada ih je imao, sumnjao je da će ţeleti da ih zapali. Iza njega, senke su se pomerile odjednom, daska je zaškripala, i Dţordan se napeo. Ne menjajući brzinu, posegnuo je u kaput za pištolj, ali pre nego što ga je njegova ruka dodirnula, lobanja mu je već eksplodirala u krhotine muĉnog bola, šaljući ga u crni tunel zaborava. I onda je on plutajući, splavareći, išao ka dobrodošloj svetlosti na kraju tunela koja se ĉinila kao da ga poziva. Aleksandra se probudila u zoru zbog uzvika mornara koji su se kretali iznad nje, spremajući brod za plovidbu. Uprkos ĉinjenici da se njena glava osećala kao da je napunjena vunom, ona je i dalje bila ţeljna da bude gore na palubi kada se kanapi odbace i brod zaplovi. Njen suprug mora da je imao sliĉnu ideju na umu, mislila je dok je navlaĉila novu haljinu i umotala se u odgovarajući ogrtaĉ od meke vune boje


lavande. On je već nestao i napustio kabinu. Skupina sive i roze se ocrtavala na horizontu kada je Aleksandra stigla na palubu. Mornari su ţurili zauzeti svojim poslovima, izbegavajući je dok su odmotavali konopce i penjali se da ih nameste. Ispred nje, prvi oficir je stajao nogama široko razdvojenim, okrenut leĊima prema njoj, dajući nareĊenja ljudima koji su se penjali po jarbolima. Gledala je okolo traţeći njenog supruga, ali izgledalo je da je ona jedini putnik na palubi. Na sinoćnoj veĉeri, ĉula je da je Dţordan rekao kapetanu Faradeju da je on oduvek uţivao da bude na palubi kada se uţad izbaci i brod isplovi. Pokupivši svoje skute, Aleksandra je došla do kapetana kada je on došao na palubu. "Kapetane Faradej, da niste kojim sluĉajem videli mog supruga?" Videvši nestrpljenje na njegovom licu, ona je brzo objasnila razlog zbog kojeg ga je zadrţala. "On nije u našoj kabini i nije na palubi. Da li postoji neko drugo mesto na ovom brodu gde bi mogao biti?" "To nije verovatno, Vaša Milosti," rekao je odsutno, gledajući u nebo koje se rasvetljavalo, procenjivajući još koliko je ostalo pre nego što potpuno svane. "Sada, ako ćete me izvinuti-" Zbunjena, pokušavajući da ignoriše peckanje uzbune koja je plesala niz njenu kiĉmu, Aleksandra je sišla u njihovu kabinu i stala u sredinu, gledajući nesigurno okolo. Odluĉujući da je Dţordan sigurno otišao u šetnju po dokovima, prešla je preko i pokupila tamni kaput koji je on prebacio preko naslona stolice nakon što su se ukrcali na brod sinoć. Noseći ga do ormara da ga nakaĉi unutra, protrljala je obraz uz meku prefinjenu tkaninu, udišući blagi miris Dţordanove pikantne kolonjske vode, a onda ga je odloţila. On je navikao da ima slugu koji će pokupiti posle njega, shvatila je uz osmeh pun ljubavi, dok je posezala za njegovim smeĊim pantalonama i odnosila ih u ormar. Okrećući se, traţila je tamno plavi kaput koji je on nosio kada je išao na palubu sinoć. Plavi kaput nije bio nigde u kabini; niti ijedan ostatak odeće koji je nosio sinoć kada ga je poslednji put videla. Kapetan Faradej je saosećao prema njenoj zabrinutosti, ali nije nameravao da dopusti da njegov brod propusti plimu, i to je rekao. Uţasni predosećaj katastrofe je besneo u Aleksandri, terajući je da drhti, ali je ona znala instinktivno da molbe ne bi imale nikakvog uticaja na ĉoveka ispred nje. "Kapetane Faradej," rekla je, ispravljajući se i govoreći glasom za koji se nadala da je dobra imitacija zapovedniĉkog glasa Dţordanove bake, "ako moj suprug leţi negde povreĊen na ovom brodu, krivica će biti vaša, ne samo za njegovu povredu, već i za isplovljavanje umesto njegovog odvoĊenja u ruke pravog lekara. TakoĊe," rekla je, boreći se da zadrţi svoj glas mirnim, "osim ako sam pogrešno shvatila ono što mi je suprug rekao juĉe, on poseduje deo kompanije koja poseduje ovaj brod."

Dvanaesto poglavlje U formalnoj uniformi, Kapetan Faradej i njegov prvi oficir usmerili su vojnu paţnju na napuštenu palubu privremeno zaplenjenog broda Četiri vetra, gledajući crnu putnu


koĉiju koja se zaustavila neposredno ispred njegovih brodskih stepenica. "To je ona?" prvi oficir je rekao u neverici, zureći u vitku, ispravljenu figuru koja je hodala polako uz brodske stepenice, drţeći ruku na ruci gospodina Dţordţa Bredburna, jednog od najuticajnijih ljudi u Ministarstvu ratne mornarice. "Ti znaĉi hoćeš da mi kaţeš da ova sedokosa starica ima dovoljno uticaja da uĉini da Ministar privremeno zapleni naš brod i oboje nas drţi u karantinu na njemu? Samo da bi mogla da doĊe ovde i sasluša šta mi imamo da kaţemo?" Aleksandra je skoĉila na zvuk kucanja na vrata njene kabine, srce joj je lupalo od straha i nade koje je imala poslednjih pet dana, kad god bi ĉula neki zvuk napolje, ali nije bio vojvoda koji je stajao na ulazu; to je bila njegova baka koju ona nije videla od venĉanja. "Da li je bilo nekih vesti?" Aleksandra je prošaputala oĉajniĉki, previše potresena da pozdravi ţenu. "Kapetan i prvi oficir ne znaju ništa," Njena Milost je rekla kratko. "PoĊi sa mnom." "Ne!" Nalazeći se na samoj ivici histerije, u kojoj je lebdela više od dva dana i noći, Aleksandra je odmahnula glavom mahnito i ustuknula. "On bi hteo da ostanem-" Vojvotkinja se ispravila i posmatrala bledu, iznurenu devojku niz njen aristokratski nos. "Moj unuk," rekla je najhladnijim glasom, "bi oĉekivao da se ponašaš dostojanstveno i uzdrţano što i priliĉi njegovoj ţeni, Vojvotkinji od Hotorna." Reĉi su udarile Aleksandru kao šamar - i sa istim rezultatom - opametile su je. Njen suprug bi oĉekivao to od nje. Boreći se za kontrolu nad njenom divljom panikom, Aleksandra je pokupila štene, ispravila kiĉmu, i hodala drveno pored vojvotkinje i gospodina Dţordţa Bredburna do koĉije, ali kada ju je koĉijaš prihvatio za lakat da joj pomogne da uĊe, Aleksandra se povukla nazad naglo, oĉima poslednji put paniĉno traţeći proĉelja kafana i skladišta koja su bila poreĊana uz pristanište. Njen suprug je bio tu negde. Bolestan ili povreĊen. Morao je da bude...Njen um je odbacio da razmotri bilo koje druge mogućnosti sem tih. Nekoliko sati kasnije, koĉija je usporila, prilagoĊavajući se ulicama Londona, i Aleksandra je pomerila njen sumoran pogled s' prozora na vojvotkinju, koja je sedela preko puta nje, uspravnih leĊa, lica tako hladnog i bez emocija da se Aleksandra pitala da li je ta ţena bila u stanju da oseća bilo šta. U grobnoj tišini koĉije, Aleksandrin promukao šapat je zvuĉao kao uzvik. "Gde idemo?" Nakon namerne, produţene pauze kojom je bilo jasno reĉeno da je udovica ljuta što mora da objašnjava svoje namere Aleksandri, ona je rekla hladno, "U moju gradsku kuću. Remzi je već stigao tamo sa malo zaposlenih da rasĉiste i obaveste bilo koje posetioce da smo u Rouzmejdu. Vesti o nestanku mog unuka su u svim novinama, a ja nemam ţelju da budem spopadana od strane posetioca ili radoznalih istraţioca." Vojvotkinjin otresit ton je oĉigledno izazvao saosećanje u Ministru, Bredburnu, zato što je progovorio prvi put i pokušao da je uveri: "Okrenućemo nebo i zemlju da otkrijemo šta se dogodilo Hotornu," rekao je neţno. "Bov Strit ima stotinu ljudi koji pretraţuju kejove, postavljaju zvaniĉna pitanja, a i porodiĉni advokati Hotornovih su zaposlili još stotinu istraţitelja sa instrukcijama da koriste bilo koja sredstva da bi dobili bilo koju informaciju od njih. Nije primljen zahtev za otkup, tako da ne mislimo da je on otet u tom cilju." Gušeći suze za koje je znala da bi ih stara vojvotkinja prezrela, Aleksandra je naterala


sebe da postavi pitanje za koje se plašila da dobije odgovor: "Koje su šanse da ga pronaĊete-?" Njen glas je utihnuo. Nije mogla da kaţe reĉ 'ţivog'. "Ja-" On je oklevao. "Ne znam." Njegov ton je implicirao da šanse nisu bile izuzetno dobre, i Aleksandrine oĉi su se zamaglile od vrelih suza koje je prikrila polaţući obraz u Henrijevo meko krzno dok je gutala bolnu knedlu bede koja se zaglavila u njenom grlu. Ĉetiri beskrajna dana, Aleksandra je ţivela u istoj kući sa vojvotkinjom, koja ju je uporno tretirala kao da je nevidljiva, niti govoreći sa njom niti je gledajući. Petog dana, Aleksandra je stajala na prozoru svoje spavaonice kada je videla gospodina Dţordţa koji je izašao iz kuće. Uznemirena nije mogla da ĉeka poziv, strĉala je niz stepenice u salon i prasnula na vojvotkinju. "Videla sam Ministra da odlazi. Šta je rekao?" Vojvotkinja je nezadovoljno gledala u Aleksandru zbog njenog zapovedniĉkog ulaska u sobu. "Poseta gospodina Dţordţa te se ne tiĉe," odgovorila je hladno i okrenula glavu grubo je otpuštajući. Njene reĉi su slomile tanku nit kontrole koju je Aleksandra uspela da zadrţi u svojim osećanjima. Stiskajući ruke sa strane, rekla je glasom koji je drhtao od frustracije i besa, "Uprkos onome što mislite, ja nisam bezumno dete, gospoĊo, i moj suprug je meni sada najvaţnija osoba na svetu. Ne moţete, ne smete, ĉuvati informacije od mene!" Kada je vojvotkinja jednostavno nastavila da je gleda u kamenoj tišini, Aleksandra je prešla na molbe. "Mnogo je ljubaznije da mi kaţete istinu nego da je krijete od mene. Ne mogu da podnesem neznanje - molim vas ne radite mi to. Neću vas osramotiti histerisanjem...Kada je moj otac umro i moja majka nije mogla da nastavi svoj ţivot, ja sam preuzela rad u domaćinstvu dok sam imala ĉetrnaest godina. A kad je moj deda umro, ja-" "Nema novosti!" Njena Milost je odbrusila. "Kada stignu vesti, pozvaću te da ĉuješ." "Ali prošlo je toliko vremena!" Aleksandra je prasnula. Vojvotkinjin pogled se skupio nad njom, bukteći sa prezirom. "Ti si tako mala glumica, zar ne? MeĊutim, moţeš da prestaneš da brineš o svom dobrobitu. Braĉni ugovor koji je sklopljen izmeĊu one tvoje majke i mog unuka, pruţa joj dovoljno novca da ţivi u raskoši do kraja ţivota. Ona ima više nego dovoljno da podeli s' tobom. Aleksandrina usta su se otvorila kada je shvatila da vojvotkinja zapravo veruje da je ona brinula za svoju budućnost, umesto za svog supruga koji moţda sada leţi na dnu Engleskog kanala. Ostavši bez teksta od besa, Aleksandra je saslušala kako udovica destruktivno završava: "Gubi mi se s' oĉiju. Ne mogu da trpim tvoju laţnu zabrinutost za dobrobit mog unuka, ne u ovom trenutku. Jedva si ga poznavala, on ti nije bio ništa." "Kako se usuĊujete!" Aleksandra je uzviknula. "Kako se usuĊujete da sedite tamo i govorite mi takve stvari. Vi - vi ne moţete da razumete kako se ja osećam zbog njega, zato što nemate nikakva osećanja! Ĉak iako imate, vi ste previše - previše stari da se setite kako ljubav izgleda!" Vojvotkinja je polako ustala, izgledajući kao toranj nad Aleksandrom, ali Aleksandra


je bila previše histeriĉna, previše besna, da zaustavi svoju bezumnu tiradu: "Ne moţete da zamislite kako mi je bilo kada mu vidim osmeh ili kada se smeje sa mnom. Ne moţete da znate kako sam se osećala gledajući u njegove oĉi-" Jecaj se podigao u Aleksandrinom grlu i suze su poĉele da se slivaju niz njene blede obraze. "Ne ţelim njegov novac - samo ţelim da mogu da pogledam u njegove oĉi i vidim ga da se smeje." Na njen uţas, Aleksandrina kolena su otkazala i ona je pala na pod, plaĉući pod vojvotkinjinim nogama. "Samo ţelim da vidim njegove prelepe oĉi," jecala je isprekidano. Vojvotkinja je izgledala kao da okleva, a onda se okrenula na peti i napustila sobu, ostavljajući Aleksandru da plaĉe od tuge i patnje u samoći. Deset minuta kasnije, Remzi je ušao u sobu noseći dekorativni servis za ĉaj. "Njena milost je rekla da ste 'slabi zbog gladi' i ţelite osveţenje," rekao je. Još uvek na podu sa rukama na divanu i licem zakopanim u njemu, Aleksandra je polako podigla glavu i samosvesno obrisala suze. "Molim vas - nosite to. Ne mogu da podnesem prizor hrane." Sledeći vojvotkinjine naloge i ignorišući Aleksandrin zahtev, Remzi je stavio neţeljeni posluţavnik na sto, a onda se ispravio i, po prvi put otkad ga je Aleksandra srela, sluga je izgledao nesigurno i nelagodno. "Nije mi namera da ogovaram," poĉeo je kruto nakon pauze, "ali ja sam obavešten od Krede, vojvotkinjine krojaĉice, da je Njena Milost jedva pojela jedan obrok za pet dana. Posluţavnik joj je upravo odnesen u maloj sobi za crtanje. Moţda ako biste se ponudili da veĉerate sa njom, moţete da je ubedite da jede." "Toj ţeni nije potrebna hrana," Aleksandra je progutala, bezvoljno ustajući. "Ona nije kao smrtnici." Remzijevo hladno drţanje postalo je apsolutno ledeno na indirektnu kritiku njegove poslodavke. "Ja sam sa Vojvotkinjom od Hotorna ĉetrdeset godina. Moja duboka zabrinutost za nju navela me je da pogrešno pretpostavim da moţda osećate malo brige za nju, jer ste sada deo porodice. Izvinjavam se zbog moje greške u proceni." On se kruto naklonio izlazivši iz sobe, ostavljajući Aleksandru da se oseća potpuno odvratno i sasvim zbunjeno. Remzi je oĉito bio posvećen vojvotkinji, iako je Aleksandra dobro znala vojvotkinjin odnos prema njenim slugama: Dva puta na Rouzmejdu, ona je strogo ukorila Aleksandru za 'ogovaranje sa slugama', kada je sve ono što je Aleksandra uradila bilo to da pita Remzija da li je oţenjen i kućnu pomoćnicu da li ima decu. Iz vojvotkinjinog uzvišenog gledišta, razgovor sa slugama predstavljao je ogovaranje, što ih je zauzvrat ĉinilo jednakima - i da, Aleksandra se setila vojvotkinjine ţustre primedbe, to nije taĉno. Uprkos svemu tome, Remzi joj je oĉigledno bio odan. Što je znaĉilo da u staroj ţeni ima mnogo više od ponosa i arogancije, Aleksandra je odluĉila. Ta mogućnost je vodila drugoj, i Aleksandra se zagledala u posluţavnik sa ĉajem u tupoj zbunjenosti, pitajući se da li je vojvotkinja to mogla da smatra 'mirovnom ponudom'. Do pre pet minuta, vojvotkinja nikada nije pokazala ni najmanje interesovanje za to da li Aleksandra jede ili ne. S' druge strane, posluţavnik bi isto tako lako mogao da bude namenjen kao oštar podsetnik Aleksandri da povrati kontrolu nad sobom.


Aleksandra se ugrizla za usnu kad su Remzijeve reĉi zazvonile zloslutno kroz njen um: Pet dana...vojvotkinja nije jela pet dana. Aleksandra jedva da je uradila isto to, ali ona je bila mlada, jaka i zdrava. Aleksandrin stav je smekšao još više kada joj je palo na pamet to da ako vojvotkinja nije bila u stanju da jede, mora da je bila mnogo više uznemirena zbog nestanka njenog unuka nego što se ĉinilo. Uz uzdah odluĉnosti, Aleksandra je odmaknula kosu sa ĉela i zakljuĉila da je posluţavnik sa ĉajem bio namenjen kao mirovna ponuda. To je uradila jer nije mogla da izdrţi pomisao da se sedamdesetogodišnja ţena raspada. Kroz delimiĉno otvorena vrata plavog salona, Aleksandra je videla vojvotkinju kako sedi na visokoj stolici, zureći u vatru. Ĉak i u mirovanju, starica je predstavljala zabranjujuću figuru, ali je ipak bilo nešto u njenom krutom, povuĉenom drţanju što je Aleksandru podsetilo zajedljivo na njenu majku u prvim danima posle smrti njenog oca, pre dolaska njegove druge ţene što je gospoĊu Lorens pretvorilo iz tuţne u mrzovoljnu. Ona je tiho ušla u sobu, bacajući senku na vojvotkinjinu viziju, i starica se naglo okrenula. Samo na trenutak, ona je pogledala na drugu stranu - ali ne pre nego što je Aleksandra naĉas ugledala sumnjiĉav sjaj suza u vojvotkinjinim svetlim oĉima. "Vaša Milosti?" Aleksandra je rekla blago kada je kroĉila napred. "Nisam ti dala dozvolu da me prekidaš ovde," ţena je odbrusila, ali prvi put Aleksandra nije bila uplašena tim oštrim glasom. Sa istim umirujućim tonom koji je koristila sa njenom majkom, Aleksandra je rekla, "Ne gospoĊo, niste." "Odlazi." Uzdrmana ali odluĉna, Aleksandra je rekla, "Neću se dugo zadrţati, ali moram da vam se izvinem zbog onoga što sam rekla pre nekoliko minuta. To je bilo neoprostivo." "Prihvatam tvoje izvinjenje. Sada odlazi." Ignorišući vojvotkinjin oštar pogled, Aleksandra je zakoraĉila napred. "Mislila sam, pošto obe moramo da jedemo, moţda bi bilo podnošljivije ako bismo podelile obrok zajedno. Mi - mogle bismo da pravimo jedna drugoj društvo." Bes se rasplamsao u ţeni ĉije su ţelje bile ignorisane. "Ako ţeliš društvo, trebalo bi da odeš kući kod majke, kao što sam ti predloţila pre petnaest minuta!" "Ne mogu." "Zašto ne?" starica je odbrusila. "Zato što," Aleksandra je rekla tihim šaptom, "moram da budem blizu nekog drugog ko ga voli." Goli, nekontolisani bol je prešao preko lica stare vojvotkinje pre nego što je povratila kontrolu, ali u tom trenutku, Aleksandra je videla patnju koja je leţala ispod fasade krutog dostojanstva. Pateći i ţaleći je, ali pazeći da to ne pokaţe, Aleksandra je brzo sela u stolicu preko puta vojvotkinje i otkrila jedan od posluţavnika. Stomak joj je zakrulio pri pogledu na hranu, ali se nasmejala jarko. "Da li biste voleli parĉe ove fine piletine - ili biste više voleli govedinu?" Vojvotkinja je oklevala, suţavajući oĉi prema Aleksandri. "Moj unuk je još uvek ţiv!" izjavila je, izrazom lica izazivajući Aleksandru da to porekne.


"Naravno da jeste," Aleksandra je rekla ţustro, svesna da je bila upozorena da izaĊe ako sumnja u to. "Verujem u to svim srcem." Vojvotkinja je prouĉavala Aleksandrino lice, procenjujući njenu iskrenost, a onda je dala mali, neodluĉan znak i rekla osorno, "Pretpostavljam da bi mogla da pojedem malo piletine." Jele su u potpunoj tišini prekinutoj samo povremenim pucketanjem iz male vatre koja je gorela u kaminu. Sve dok Aleksandra nije ustala i poţelela laku noć starica nije progovarala, i po prvi put obratila se Aleksandri njenim krštenim imenom: "Aleksandra-" prošaputala je promuklo. Aleksandra se okrenula. "Da, gospoĊo?" "Da li..." Vojovotkinja je povukla isprekidan, bolni dah. "Da li se...moliš?" Suze su nabubrile u Aleksandrinom grlu i zapalile njene oĉi, dok je ona odmah shvatila, ponosna starica se nije interesovala za njene liĉne verske navike. Pitala je Aleksandru da li se moli. Gutajući bolno, Aleksandra je klimnula glavom. "Veoma, veoma snaţno," prošaputala je. Naredna tri dana, Aleksandra i vojvotkinja su odrţale mirno bdenje u plavom salonu, njihove reĉenice su bile nepovezane, glasovi neprirodno prigušeni - dva stranca sa malo zajedniĉkog osim neizrecivog straha koji ih je vezivao zajedno. Popodne trećeg dana, Aleksandra je upitala vojvotkinju da li je poslala po Antonija, Lorda Taunsenda. "Poslala sam mu nalog da nam se pridruţi ovde, ali on-" Prekinula je kada se Remzi materijalizovao na vratima. "Da, Remzi?" "Gospodin Dţordţ Bredburn je stigao, Vaša Milosti." Aleksandra je skoĉila zabrinuto na noge, rasturivši vez koji joj je vojvotkinja dala, ali kada je ugledni, sedokosi ĉovek ušao u sobu trenutak kasnije, ona je samo jednom pogledala njegovo paţljivo bezizraţajno lice, i celo njeno telo je poĉelo da vibrira od straha. Pored nje, vojvotkinja je oĉigledno izvukla isti zakljuĉak iz njegovog izraza lica, jer je njeno lice prebledelo i ona je polako ustala, ĉvrsto se drţeći za štap koji je uvek koristila kada je dolazila u Grosvenor Skver. "Imate novosti, Dţordţe. Koje su?" "Istraţitelji su utvrdili da je muškarac Hotornovog opisa viĊen u kafani na doku oko jedanaest sati u noći Hotornovog nestanka. Uz pomoć povelikog mita, vlasnik kafane se takoĊe podsetio da je muškarac bio neobiĉno visok - preko metar i osamdeset - i da je bio obuĉen kao gospodin. Gospodin je kupio nekoliko cigara i otišao. Kafana se nalazi gotovo neposredno preko doka gde je brod Četiri vetra bio usidren i mi smo sigurni da je taj ĉovek bio Hotorn." Bredburn je zastao i rekao mizerno, "Da li vi dame ne biste više volele da sedite dok ne ĉujete ovo?" Njegova strašna sugestija naterala je Aleksandru da se uhvati za stolicu kao podršku, ali je odmahnula glavom. "Nastavite," vojvotkinja je naredila promuklo. "Dva mornara na palubi Falkona, koji je bio usidren blizu Četiri vetra, videli su


veoma visokog, dobro obuĉenog muškarca kako odlazi iz kafane, praćenog od strane dva ĉoveka koji su izgledali kao obiĉan ološ. Mornari na palubi Falkona nisu obraćali posebnu paţnju, i već su bili pripiti, ali jedan od njih misli da je video kako je visokog gospodina jedan od njih udario toljagom po glavi. Drugi mornar nije video šta se desilo, ali je video gospodina - za kojeg je pretpostavio da se onesvestio od previše pića - prebaĉenog preko ramena jednog od grubijana kako ga nosi niz dok." "I oni nisu uradili ništa da mu pomognu?" Aleksandra je uzviknula. "Nijedan mornar nije bio u stanju da ponudi pomoć, niti im je palo na pamet da se umešaju u scenu, koja je, naţalost, deo svakodnevnice na dokovima." "Ima još, zar ne?" vojvotkinja je predvidela, oĉima pretraţujući njegovo nepokolebljivo lice. Gospodin Dţordţ je uvukao dubok dah i polako ga ispuštao. "Znamo vrlo dobro da su navale bandi bile veoma aktivne u kritiĉnoj noći, i posle dalje istrage, otkrili smo da je jedna banda kupila muškarca ĉiji je opis nepogrešivo Hotornov. Verujući da se je onesvestio od pića i ne pronalazeći njegovu identifikaciju, platili su grubijanima za Hotorna i isporuĉili ga na jedan ratni brod Njegovog Veliĉanstva - Lankaster." "Hvala Bogu!" Aleksandra je uzviknula kada je radost eksplodirala u njenom srcu. Ne razmišljajući, uhvatila je vojvotkinjine hladne ruke svojima i stisnula ih ĉvrsto. Ali Bredburnove sledeće reĉi su poslale Aleksandrin duh u dubine pakla. "Pre ĉetiri dana," rekao je smrknuto, "Lankaster je bio angaţovan u borbi protiv Francuskog broda, Versaja. Još jedan od naših brodova, Karlajl, šepao je nazad u luku pod okriljem magle, osakaćen od susreta sa Amerikancima. Ne mogavši da pomogne sestrinskom brodu, kapetan Karlajla svedoĉio je borbi kroz prozorsko okno. Kada se bitka završila, Versaj se jedva drţao pod jedrima..." "A Lankaster?" Aleksandra je prasnula. Gospodin Dţordţ je proĉistio grlo. "Moja je duţnost da vas obavestim da je Lankaster potonuo, i svi na brodu su izgubljeni - ukljuĉujući Njegovu Milost, Lorda od Hotorna." Soba se zavrtela pred Aleksandrinim pogledom; krik je rastao u njenim grudima i stavila je ruku na usta, njen divlji pogled je sleteo na vojvotkinjino napaćeno lice. Videla je vojvotkinjino njihanje, i Aleksandra je odmah umotala ruke oko uplakane ţene, ljuljajući je napred-nazad kao dete, milujući joj drhtava leĊa, šaputajući joj besmislena razuverenja, dok se bujica suza slivala niz njene obraze. Kao iz daleka, ĉula je gospodina Dţordţa Bredburna da je rekao da je doveo doktora s' njim, i ona je bila maglovito svesna da je neko neţno ali ĉvrsto povukao Dţordanovu uplakanu baku iz njenog zagrljaja, dok je Remzi uzeo njenu ruku i poveo je gore.

Trinaesto poglavlje Košmari su vodili Aleksandru skroz u budnost i ona se prevrnula na leĊa, pokušavajući da pobegne iz sna u kojem je stajala u crkvi, okruţena stotinama spomenika, svaki od njih je nosio ime njenog oca, ili njenog dede, ili njenog supruga.


Kapci su joj bili teški kao da su pritisnuti gvoţĊem dok se trudila da ih otvori na silu, i kada je konaĉno uspela, poţelela je da nije. Glava joj je bila teška kao da je neko zakopao sekiru u njenu lobanju, a sunĉeva svetlost koja je ulazila kroz prozor bolela je za oĉi. Mršteći se, okrenula se od izvora sunĉeve svetlosti, i njen pogled se prikovao za mršavu ţenu u uštirkanoj crnoj uniformi, sa belom keceljom, i kapom, koja je dremala u fotelji pored njenog kreveta. Kućna pomoćnica, Aleksandra je shvatila maglovito. "Zašto si ovde?" prošaputala je slabašnim, hrapavim glasom koji je jedva prepoznala kao svoj. Kućna pomoćnica je spavala, tiho hrkala, i Aleksandra se pomerila nameštajući glavu na jastuku. Njen pogled se pomerio tupo na sto pored njenog kreveta, gde su kašika i ĉaša bile pored boce. "Šta je to?" prošaputala je, glasnije ovog puta. Iscrpljena sluškinja se trgnula i uspravila, i videvši da su Aleksandrine oĉi otvorene, skoĉila je sa stolice. "Laudanum, moja gospo, i doktor je rekao da jedete odmah nakon što se probudite. Srediću vam lep posluţavnik i vratiću se za trenutak." Previše pospana da bi sve to potpuno razvrstala, Aleksandra je pustila njene teške kapke da se sklope. Kada ih je ponovo otvorila, posluţavnik je bio pored kreveta, a sunce mnogo niţe na nebu. Bilo je posle podne, Aleksandra je shvatila, osećajući se dezorijentisano i nejasno, ali odmorno. Kućna pomoćnica je bila budna ovog puta, vireći zabrinuto prema njoj. "Dobrota, spavali ste kao mrtvi!" prasnula je, a onda pljesnula ruku preko usta, širom otvarajući oĉi od straha. Aleksandra je provirila radoznalo prema njoj, nespretno se boreći da sedne kako bi sobarica mogla da stavi posluţavnik u njeno krilo. Na teškom posluţavniku sa doruĉkom, kao što je bio obiĉaj, bila je crvena ruţa i primerak Tajmsa savijenog na pola. "Zašto mi je dat laudanum?" Aleksandra je upitala, iznervirana svojim nerazgovetnim govorom i nesposobnošću da se koncentriše propisno. "Zato što je doktor rekao da biste trebali da ga uzmete." Aleksandra se namrštila zbunjeno, a onda automatski pitala isto pitanje koje je postavljala svakog jutra od kad je došla u ovu kuću. "Da li je Gospodin Dţordţ dolazio-" Bol je vrisnula kroz njeno telo i izbila u izmuĉen jauk kad se njen um vratio u fokus i kada se setila Bredburnove poslednje posete u utorak. Protresla je pulsirajuću glavu, pokušavajući da izbriše slike koje su marširale kroz njen um, glasove koji su govorili, "...Tuţna duţnost mi je da vas obavestim da su svi na brodu izgubljeni...Brzo, zovite doktora...Vlasti su propisno obaveštene...Remzi, odvedi je u krevet..." "Ne!" Aleksandra je uzviknula i trgnula lice dalje od sobarice, ali Tajms je leţao na njenom krilu. Ona je zurila u masna slova na naslovnoj strani. "Šta nije u redu, moja gospo? Šta kaţu?" uţasnuta sobarica je pitala, zureći nerazumno u reĉi koje nije nikada nauĉila da ĉita. Aleksandara je razumela svaku od njih. Rekle su da je Dţordan Edison Metju Taunsend - markiz Lensdaun, vikont Lids, vikont Rejnolds, grof Taunsend od Marlova, baron Taunsend od Strolega, Riĉfilda i Monmarta - i dvanaesti vojvoda od Hotorna - bio mrtav.


Aleksandrina glava je pala nazad na jastuke, i ona je zatvorila oĉi, nesvesna svega osim muke koja je pekla njen um. "Oh, gospoĊice - Vaša Milosti - nikada nisam mislila da vam dam razlog za uznemirenost," sobarica je prošaputala, lomeći ruke. "Otići ću po doktora. Njena Milost je u postelji, toliko bolesna da mi je reĉeno da ne smem da je ostavim-" Poslednje od toga je polako prodrlo kroz Aleksandrinu ţalost. "Otići ću do nje malo kasnije," rekla je izbezumljenoj sobarici. "Oh, ne, Vaša Milosti, i vi ste bolesni, i nećete uĉiniti ništa dobro ionako. Kreda je rekla gospodinu Remziju da Njena Milost ne priĉa. Ona ne moţe. Ne prepoznaje nikoga - samo zuri..." Uzbuna je prevazišla Aleksandrinu tugu i, ignorišući sobaricine proteste, zamahnula je nogama preko ivice kreveta, dohvativši se za njega kako bi stabilizovala ljuljajuću svest, a zatim navukla na sebe ogrtaĉ. U odgovoru na Aleksandrino kucanje, lekar je otvorio vrata vojvotkinjine spavaće sobe i zakoraĉio u hodnik. "Kako je ona?" Aleksandra je upitala zabrinuto. Lekar je odmahnuo glavom. "Nije dobro, uopšte nije dobro. Ona nije mlada ţena i pretrpela je uţasan šok. Neće da jede ili da govori. Samo leţi tamo, zureći u daljinu." Aleksandra je klimnula glavom, sećajući se ponašanja njene majke kada je, ubrzo nakon smrti njenog oca, njegova ljubavnica došla kod njih. Njena majka se isto tako povukla u krevet, gde nije ni jela ni priĉala, niti dozvolila da je iko uteši. Kada je njena majka na kraju izašla iz njenog samonametnutog zatoĉeništva, više nikada nije bila svoja ponovo. Kao da su sva tuga i gorĉina i dalje bile sakrivene u njoj, izjedući njen um. "Da li je plakala?" Aleksandra je pitala, znajući da je opasno drţati tugu prikrivenu u sebi. "Svakako ne! Ţena njenog poloţaja i konstitucije ne prepušta se plakanju. Kao što smo joj Kreda i ja više puta rekli, ona mora biti jaka i da gleda to s' vedrije strane. Uostalom, ona ima još jednog unuka, tako da titula neće nestati iz porodice." Aleksandrino mišljenje o lekarima, koje nikada nije bilo visoko, opalo je nepovratno na najniţi nivo dok je zurila u neosetljivog, pompeznog ĉoveka ispred sebe. "Volela bih da je vidim, molim vas." "Pokušajte da je oraspoloţite," rekao je, nesvestan Aleksandrinog pogleda punog nepokolebljivog prezira. "Ne priĉajte o Hotornu." Aleksandra je ušla u zamraĉenu sobu, i srce joj je poskoĉilo u saţaljenju i nemiru zbog pogleda na nekada energiĉnu, snaţnu ţenu koja je bila oslonjena na jastuke, izgledajući kao duh njene nekadašnje osobnosti. Ispod krune sede kose, udoviĉino lice bilo je kredasto i njene blede oĉi su bile zastakljene od bola i utonule u duboke, tamne šupljine. Ni jedan znak prepoznavanja nije se pojavio u njenim oĉima kada je Aleksandra prešla ispred njenog kreveta, a zatim sela na samu ivicu pored nje. Uplašena, Aleksandra je posegnula i zgrabila vojvotkinjinu ruku, koja je mlitavo leţala na zlatnom prekrivaĉu. "Oh, gospoĊo, ne morate da odete na ovaj naĉin," rekla je drhtavim, strasnim šaptom, oĉima moleći stariju vojvotkinju da je sasluša. "Ne smete. Dţordan bi mrzeo da vas vidi ovako." Kada nije dobila nikakvu reakciju, Aleksandrin oĉaj je porastao i ona je stisnula krhku ruku ĉvrsto. "Imate li ideju kako


je on bio ponosan na vašu snagu i duh? Imate li? Znam da je bio, zato što se hvalio tim istim stvarima kod mene." Izbledele plave oĉi se nisu ni pomakle. Nesigurna da li je vojvotkinja nije ĉula, nije joj verovala, ili je jednostavno nije bilo briga, Aleksandra je udvostruĉila svoje napore da je ubedi. "To je istina. Sećam se vrlo dobro dogaĊaja. Nakon našeg venĉanja kada smo trebali da napustimo Rouzmejd, i on je pitao gde ste vi otišli. Rekla sam mu da ste gore i da sam se uveliko plašila da nećete priznati naš brak. On se nasmešio kada sam mu to rekla - znate, jednim od njegovih posebnih osmeha koji vas je terao da mu uzvratite osmeh? Onda znate šta mi je on rekao?" Vojvotkinja se nije pomerila. "Rekao je," Aleksandra je ubrzala, " 'bilo bi potrebno mnogo više od našeg braka da pošalje moju baku u krevet. Moja baka bi mogla da porazi samog Napoleona i kada je bila preko sa njim on ju je molio da mu oprosti za njegovo loše ponašanje u ratu sa nama' . To je taĉno ono što je on-" Vojvotkinjine oĉi su se zatvorile i Aleksandrino srce je preskoĉilo, ali trenutak kasnije dve suze su se slile polako niz njene blede obraze. Suze su dobar znak, Aleksandra je znala, i ona se ţestoko nagnula napred: "Znao je da ste hrabri i jaki i - i odani, takoĊe. Iz neĉega što mi je rekao, ne verujem da je on verovao da su ţene bile sposobne da budu odane, osim za vas." Vojvotkinjine oĉi su se otvorile i pogledala je Aleksandru uz muĉnu molbu i sumnju. Stavljajuĉi ruku na obraz ţene slomljenog srca, Aleksandra je pokušala snaţnije da je ubedi da govori istinu, ali jedva je mogla da kontroliše pospanost i teško je govorila. "To je istina. On je bio tako siguran u vašu odanost njemu, da mi je rekao da ĉak iako prezirete naš brak, da ćete odrati koţu svakome ţivom ko pokuša da me kritikuje jednostavno zato što nosim njegovo prezime." Bledo plave vojvotkinjine oĉi napunile su se suzama koje su poĉele da padaju niz vojvotkinjine obraze i po Aleksandrinim prstima. Nekoliko tihih minuta kasnije, vojvotkinja je bolno progutala, i podigla pogled do Aleksandrinog lica. Slomljenim glasom je zamolila, "Da li je Hotorn stvarno rekao to - o Napoleonu?" Aleksandra je klimnula i pokušala da se nasmeje, ali vojvotkinjine sledeće reĉi su joj napunile oĉi suzama i nakvasile joj trepavice: "Volela sam ga više od mog sina, znaš," zaplakala je. Poseţući gore, vojvotkinja je ovila ruke oko uplakane devojke koja je hrabro pokušavala da joj pruţi podršku, i privukla Aleksandru bliţe. "Aleksandra," jecala je, "ja - ja mu nikada nisam rekla da ga volim. A sada je prekasno." Ostatak dana i u narednim danima, Aleksandra je ostala sa vojvotkinjom, kojoj je izgleda bilo potrebno da priĉa o Dţordanu neprestano, sada kada je brana tuge bila slomljena. U osam sati sledećeg jutra, Aleks je ostavila stariju ţenu da se odmara u miru i sišla u plavi salon radije nego da se vrati u depresivnu izolaciju svoje sobe. Pokušavajući da zadrţi njen bolni osećaj gubitka pod kontrolom, uzela je knjigu. Na vratima, Remzi je proĉistio grlo da najavi posetioca: "Njegova Milost, Vojvoda od Hotorna-" Uzvik radosti je pobegao iz Aleksandrinog grla kada je skoĉila na noge i poţurila


napred. Remzi se povukao, Vojvoda od Hotorna se pojavio na vratima, a Aleksandra se ukopala u mestu. Antoni Taunsend je došao do nje. Antoni Taunsend je sada bio Vojvoda od Hotorna. Bes, iracionalan i nekontrolisan, goreo je u njenim grudima zbog toga što se ovaj ĉovek usudio da naziva sebe Dţordanovom titulom posle nepristojno kratkog vremena. Antoniju Taunsendu je koristila ova tragedija, shvatila je, i njemu je najverovatnije drago... Antoni je naglo zastao i zagledao se u plameni bes na Aleksandrinom bledom licu. "Niste u pravu, Aleksandra," rekao je tiho. "Dao bih sve da ga vidim kako ulazi u ovu sobu sada. Da sam znao da će me Remzi najaviti kao njega, rekao bih mu da to ne radi." Aleksandrina ljutina je naglo isparila zbog nepogrešive iskrenosti koju je ĉula u njegovom tihom glasu i zbog tuge koju je videla u njegovim oĉima. Previše iskrena da bi porekla šta je pomislila, rekla je skrušeno, "Molim vas oprostite mi, Vaša Milosti." "Toni," ispravio ju je, drţeći svojim rukama njene kao gest pozdrava i prijateljstva. "Kako je moja baka?" "Sada spava, ali se oporavlja pomalo svakog dana." "Remzi mi je rekao da ste joj bili ogromni izvor utehe i podrška. Ţelim da vam se zahvalim zbog toga." "Bila je veoma hrabra, a i ona brine o sebi." "A vi?" upitao je, obilazeći sto i sipajući šeri u ĉašu. "Da li vi brinete o sebi? Izgledate uţasno." Odsjaj njene stare duhovitosti joj je nakratko zasijao u oĉima. "Vaše pamćenje je kratko, Vaša Milosti. Ja nikad nisam izgledala više od proseĉnog." "Toni," insistirao je, sedajući preko puta nje i zagledao se u treperavu vatru. "Vaša baka ne ţeli da ostane u Londonu i da bude primorana da izdrţi pritisak stotinu izjava sauĉešća," Aleksandra je rekla nakon par minuta. "Više bi volela da odrţi malu komemoraciju i da nakon toga odmah otputuje u Rouzmejd." Antoni je odmahnuo glavom pri pomenu Rouzmejda. "Ne mislim da bi ona trebala da bude sama u Rouzmejdu, a ja ne mogu da ostanem tamo više od nedelju dana. Hotorn - Dţordanovo sedište - je ogromno imanje, sa hiljadama sluga i stanara koji će traţiti uputstva i ponovno osiguranje sada kada su proĉitali o njegovoj smrti. Ostavio sam svoj posao pokušavajući da nauĉim da upravljam njegovim investicijama i upoznam se sa svim delatnostima na njegovim imanjima. Veoma bih voleo da pratim moju baku do Hotorna i ostanem tamo." "To bi bilo mnogo bolje za nju," Aleksandra se sloţila. Kako bi mu nagovestila svoje planove, Aleksandra mu je rekla da je nameravala da ode kući nakon komemoracije. "Moja majka je planirala da otputuje i uţiva odmah nakon mog venĉanja," objasnila je. "Obećala mi je da će mi pisati i obavestiti me o njenom kretanju, pa ako primite njena pisma pošaljite mi ih kući. Pisaću joj gde god da je i reći ću joj da je moj suprug..." Pokušala je da kaţe 'mrtav' ali nije mogla. Nije mogla da veruje da zgodni, vitalni muškarac za koga se udala više nije ţiv. Sa već poznato mrkim izrazom na licu i Remzijem koji ju je usrdno pratio, vojvotkinja je ušetala polako u ţuti salon sledećeg jutra, gde je Antoni ĉitao novine a


Aleksandra sedela za stolom, zureći zamišljeno u daljinu. Kada je vojvotkinja pogledala u bledu, hrabru devojku sa upalim obrazima koja ju je izvukla iz tuge, njen izraz lica je omekšao, a onda doţiveo neposrednu, radikalnu promenu kada je pogledala u Henrija, koji je naizmeniĉno jurio svoj rep i vukao rub Aleksandrine crne jutarnje haljine. „Budi miran!“ zapovedila je nedisciplinovanoj zveri. Aleksandra se trgnula, Antoni je skoĉio, ali Henri je samo podigao rep u znak pozdrava i ponovo zapoĉeo njegovu razdraganu igru, nimalo ne zastrašen. "Remzi," naredila je zapovedniĉki, "vidi da ovo ţalosno stvorenje izvedeš u dugu, iscrpljujuću šetnju." "Da, Vaša Milosti. Odmah," batler je rekao dostojanstveno, ponovo se naklonio, bezizraznim licem. Savijajući se dole, uhvatio je štene za vrat desnom rukom, stavljajući levu ispod psećeg dlakavog tela, i drţao štene koje se koprcalo daleko od sebe koliko mu je to bilo moguće. "A sada," vojvotkinja je rekla oštro, i Aleksandra je brzo ugušila samovoljni osmeh. "Antoni me je obavestio da nameravaš da ideš kući.“ „Da. Volela bih da odem sutra, posle komemoracije.“ „Nećeš uraditi ništa tome sliĉno. Pratićeš mene i Antonija u Hotorn.“ Aleksandra je bila prestrašena zbog toga što je morala da se vrati svom starom ţivotu i što je morala da ide dalje kao da Dţordan nikada nije ţiveo, ali se nije slagala sa tim da ide u Hotorn. "Zašto bih to trebala da uradim?" „Zato što si ti Vojvotkinja od Hotorna, i tvoje mesto je sa porodicom tvog supruga.“ Aleksandra je oklevala, a onda je odmahnula glavom. „Moje mesto je kod kuće.“ „Gluposti!“ vojvotkinja je proglasila smelo, i Aleksandra nije mogla da se ne nasmeje povratku poznatog ponašanja starije ţene, autokratskim manirima; to je bilo mnogo bolje od šuplje utvare koju je tuga napravila od nje. "Istog jutra kada si se udala za Hotorna," vojvotkinja je nastavila odluĉno, "on mi je konkretno poverio da te uvedem u sve ono što bi trebala da budeš, kako bi na kraju mogla da zauzmeš pravo mesto u Društvu. Iako moj unuk više nije ovde, verujem da imam dovoljno odanosti, " istakla je ona, "da izvršim njegove ţelje." Naglasak na reĉ 'odanost' navela je Aleksandru da se preispita - kao što je vojvotkinja i ţelela da uradi - a ona je sama rekla vojvotkinji da je njen unuk cenio tu osobinu kod nje. Aleksandra je oklevala, uhvaćena izmeĊu krivice, odgovornosti, i brige za svoju dobrobit ako bi pokušala da ţivi u Hotornu, daleko od svega i svakog koga je poznavala i volela. Vojvotkinja se hrabro borila sa svojom tugom; ona nije mogla da pomogne Aleksandri sa njenom. S' druge strane, Aleksandra nije bila sigurna da je mogla da nosi taj strašan teret sama, kao što je uradila kada su njen otac i deda umrli. "Ljubazni ste što predlaţete da ţivim sa vama, gospoĊo, ali bojim se da ne mogu," Aleksandra je odbila posle nekoliko trenutaka razmišljanja. "Pošto je moja majka otišla, ja imam obavezu prema drugima, koje moram uzeti u obzir." "Kakve obaveze?" vojvotkinja je zahtevala. "Penrouz i Filbert. Pošto je moja majka otišla, oni neće imati nikoga da brine o njima. Nameravala sam da pitam svog supruga da napravi mesta za njih u njegovoj kući, ali-"


"Ko su," ona je prekinula zapovedniĉki, "Penrouz i Filbert?" "Penrouz je naš batler a Filbert naš sluga." "Dugo sam ţivela pod ubeĊenjem," rekla je Njena Milost oštro, "da sluge postoje kako bi brinuli o svojim poslodavcima, a ne obrnuto. MeĊutim," ona je bila dovoljno poštena da kaţe, "pozdravljam tvoj osećaj za odgovornost. Moţeš ih dovesti u Hotorn," velikodušno je proglasila. "Pretpostavljam da moţemo da iskoristimo još jednog slugu ili dvoje." "Oni su priliĉno stari!" Aleksandra se ţurno umešala. "Ne mogu da rade naporno, ali obojica su ponosni, i moraju da veruju da su oĉajniĉki od pomoći. Ja sam, pa, negovala tu zabludu u njima." "Ja, takoĊe, oduvek imam osećaj da je moja hrišćanska duţnost da osiguram da se starijim slugama dozvoli da rade sve dok ţele ili dok su za to sposobni," vojvotkinja je slagala smelo, šaljući ubistveni pogled svom nepoverljivom unuku. Pretvaranje Aleksandre u sjajnu mladu damu visokog društva bio je projekat koji je ona nameravala da ostvari. To je bio izazov - duţnost - cilj. Ona nije ţelela da prizna da je hrabra devojka sa ciganskim loknama, koja ju je izvukla iz šoka i tuge, moţda ukrala trajno mesto u njenom srcu, ili da bi joj nerado rekla zbogom. "Ne mislim-" Aleksandra je poĉela. Shvatajući da će je Aleksandra odbiti ponovo, vojvotkinja je zaustavila sve izgovore: "Aleksandra, ti si sada Taunsend, i tvoje mesto je uz nas. Štaviše, tvoja je zakleta duţnost da poštuješ ţelje tvog supruga, a on je naroĉito ţeleo za tebe da zasluţiš da nosiš njegovo ĉasno prezime." Aleksandrin otpor se srušio kada su je vojvotkinjine zadnje reĉi konaĉno pogodile. Njeno prezime je sada bilo Taunsend, a ne Lorens, shvatila je dok su je ponos i zadovoljstvo preplavili. Ona nije izgubila sve kada je izgubila njega; on joj je dao njegovo prezime! Zauzvrat, Aleksandra se podsetila uz oštar bol nostalgije, ona je sveĉano obećala Dţordanu da će ga poštovati u da će se povinovati njegovim ţeljama. Oĉigledno, on je ţeleo da ona postane prava dama dostojna njegovog imena i da zauzme mesto u Društvu - štagod to znaĉilo. Neţnost je preplavila njeno srce kada je podigla pogled do vojvotkinje i tiho obećala, "Uĉiniću sve što je on ţeleo." "Odliĉno," vojvotkinja je rekla grubo. Kada je Aleksandra otišla da nadgleda njeno pakovanje, Antoni se zavalio u stolici i usmerio njegov zabavljeni pogled prema njegovoj baki, koja je reagovala tako što se ispravila u njenoj stolici i pokušala da ga gleda ozbiljno. "Recite mi," otegnuo je on smehom obojenim glasom, "kada ste razvili svoju naglu ţelju da zapošljavate starije sluge?" "Kada sam shvatila da je to jedini naĉin da spreĉim Aleksandru da ode," odgovorila je otvoreno. "Neću dozvoliti da ta devojka zarobi sebe u nekom zabijenom selu i nosi korov udovice ceo svoj ţivot. Ona ima tek osamnaest godina."

Ĉetrnaesto poglavlje Hotorn, rodno imanje dvanaest generacija Taunsendovih sastojalo se od 50 000


hektara šume, parkova, brda, i plodnih polja. Impozantna crna gvozdena kapija sa Hotornovim grbom blokirala je ulaz, a vratari u livreji su izašli iz kamene kućice da otvore tešku kapiju kako bi elegantna putujuća koĉija mogla da proĊe. Sedeći pored vojvotkinje, Aleksandra je gledala kroz prozor kada je koĉija skliznula niz gladak, zakrivljen put koji je prolazio kroz jutra i jutra besprekorno ošišanih zelenih glatkih travnjaka. Ogromno drveće je bilo smešteno sa obe strane glatkog puta, isteţući svoje velike grane kao otvorene kišobrane iznad koĉije. Iako je Hotorn pripadao Antoniju sada, u svom srcu je Aleksandra mislila o njemu kao o Dţordanovom. Ovo je bio njegov dom, mesto gde je on roĊen, i gde je odrastao u zrelog ĉoveka. Ovde bi ona mogla da nauĉi o njemu i upozna ga onako kako nikada nije imala šansu da uradi u ţivotu. Jednostavno to što je bila ovde, ona se osećala bliţe njemu. "Hotorn je lepše mesto nego ijedno koje sam ikad zamišljala," uzdahnula je. Antoni se nasmešio njenom zadivljenom entuzijazmu. "Saĉekajte dok vidite samu kuću," rekao je, a po njegovom tonu Aleksandra je znala da mora da je zaista velika. Iako upozorena, meĊutim, ona je uvukla oštro dah kada je koĉija zaobišla krivinu. Pola milje udaljena, raširena pred njom u svom veliĉanstvenom sjaju, bila je trospratna graĊevina od kamena i stakla sa dvesta soba, smeštena ispred zelenih brda, kristalno plavog potoka i terasastih vrtova. U prvom planu, preko puta kuće, labudovi su plovili na mirnoj površini ogromnog jezera, a pored njega, lepi beli vidikovac sa vitkim stubovima u klasiĉnom grĉkom stilu gledao je na jezero i park. "Ovo je izvan prelepog," Aleksandra je prošaputala, "ovo je izvan svega." Nekoliko sluga je stajalo mirno na niskim, prelepim stepenicama koje su vodile do ulaznih vrata. Potiskujući osećaj da je ona veoma neprijatna, Aleksandra je pratila vojvotkinjin primer kada je ona izašla iz koĉije i prošla pored slugu kao da su nevidljivi. Ulazna vrata je širom otvorio sluga ĉije je uzvišeno drţanje odmah pokazivalo da je on glavni batler i nadleţan za svo osoblje. Vojvotkinja ga je predstavila kao Higinsa, a onda ušla u hodnik sa Aleksandrom pored nje. Široko, spiralno mermerno stepenište se uzdizalo naviše u graciozan polukrug od prizemlja do drugog sprata, a onda preko balkona i gore do trećeg sprata. Aleksandra i vojvotkinja su se popele spiralnim stepenicama zajedno, i Aleksandri je pokazan sjajan apartman soba ureĊenih u nijansi ruţe. Kada ih je sobarica ostavila, vojvotkinja se okrenula prema Aleksandri. "Da li bi volela da se odmoriš? Juĉerašnji dan je bio iskušenje za nas obe." Aleksandrino sećanje na Dţordanovu juĉerašnju komemoraciju bilo je puno bola i nerealnosti - sumorna izmaglica naseljena stotinama tmurnih lica koji su je gledali spekulativno dok je stajala mirno pored vojvotkinje u ogromnoj crkvi. Antonijeva majka udovica i njegov mlaĊi brat, koji je bio hrom, stajali su pored nje sa druge strane, njihova lica su bila bleda i napeta. Pre pola sata, njihova koĉija je skrenula na put prema Antonijevom bivšem domu. Aleksandra ih je volela oboje i bilo joj je drago što će joj biti blizu. "Umesto odmora, da li bi bilo moguće da vidim njegovu sobu, gospoĊo? Vidite, ja sam bila udata za Dţordana, ali nikada nisam imala priliku da ga zaista upoznam. On je bio deĉak u ovoj kući, i ţiveo je u njoj sve do nedelje kada sam ga upoznala."


Poznata, bolna knedla suza je stala u Aleksandrinom grlu i završila je nesigurnim glasom, "Ţelim da ga pronaĊem, da nauĉim o njemu, i to mogu da uradim ovde. To je jedan od razloga zbog kojih sam se sloţila da doĊem sa vama." Neţnost je tako preplavila vojvotkinju da je krenula da podiţe ruku kako bi je poloţila na Aleksandrin bledi obraz, ali se onda trgnula i rekla pomalo osorno, "Poslaću ti Gibonsa, glavnog slugu." Gibons, hitar, stariji ĉovek, pojavio se par minuta kasnije i otpratio Aleksandru do 'Gospodarovih odaja' kako ih je on zvao - veliĉanstveni sklop soba na drugom spratu, ĉiji je ceo jedan zid bio od stakla od poda do plafona, odakle se videlo imanje. Istovremeno kada je Aleksandra kroĉila unutra, primetila je slabašan, bolno poznati miris Dţordanove kolonjske vode, isti miris koji je on stavljao na glatko obrijanoj bradi koji je osećala kada bi spavala u njegovom naruĉju. Bol zbog njegove smrti uvukao se u njene kosti i tamo nastanio kao dosadno, bolno pulsiranje, a ipak, osećala je ĉudnu utehu što je bila ovde, zato što je proterala dosadni osećaj da njen iznenadni, ĉetvorodnevni brak sa izuzetnim neznancem, ipak nije bio izmišljen. Okrećući se, pustila je da joj pogled leti s' ljubavlju po svakom centimetru sobe, od raskošno izrezbarenog plafona do fantastiĉnih Persijskih teget-zlatnih tepiha pod njenim nogama. Dva masivna kamina od krem mermera su bili na suprotnim krajevima ogromne sobe, ognjišta su im bila tolika da je Aleksandra mogla da stane unutar njih. Ogroman krevet sa tamno plavim satenskim prekrivaĉem izvezenim zlatnim nitima stajao je na uzdignutom podijumu levo od nje, ispod sveĉane nadstrešnice ukrašene plavo-zlatnom bojom na visokom plafonu. Pravo ispred nje, stajao je komplet svilenih zlatnih fotelja okrenutih jedna prema drugoj ispred kamina. "Ţelela bih da razgledam," objasnila je slugi, glas joj je bio šapat pun poštovanja, kao da je u nekom svetom, osveštenom mestu, a ona se tako i osećala. Otišla je do komode od palisandrovog drveta, s' ljubavlju dotakla ĉetke postavljene oniksom, još uvek poloţene kao da ĉekaju njegovu ruku da ih uzme, a onda je stala na vrhove prstiju, pokušavajući da vidi svoj odraz u ogledalu iznad komode. Dţordanovo ogledalo. Ogledalo je bilo okaĉeno na visini koja je odgovarala njegovom vlasniku, i, ĉak i dok je stajala na vrhovima prstiju, mogla je da vidi samo svoje ĉelo i oĉi. Kako je bio visok, pomislila je, smešeći se ugodno. Još tri sobe su se otvarale iz spavaće sobe - svlaĉionica, studio sa policama punim knjiga uz zidove i koţnim stolicama, i još jedna soba koja je naterala Aleksandru da uzdahne. Raširena pred njom bila je velika polukruţna soba poploĉana crnim mermerom prošaranim zlatom koji se nalazio i na zidovima sa ogromnom, okruglom jamom poploĉanom mermerom u centru sobe. "Šta je ovo za ime sveta?" Aleksandra je pitala. "Kupatilo, Vaša Milosti," sluga je odgovorio i naklonio se ponovo. "Kupatilo?" Aleksandra je ponovila, zureći u ĉudu u zlatne slavine i graciozne mermerne stubove koji su stajali na obodu bazena za kupanje, a zatim se uzdizali do plafona ispod kruţnog staklenog krova. "Gospodar Dţordan je verovao u modernizaciju, Vaša Milosti," sluga je ušao unutra i Aleksandra se okrenula na zvuk ponosa i ljubavi u glasu starog sluge. "Radije bih da me zovete jednostavno 'gospoĊica Aleksandra'" objasnila je uz topli


osmeh." On je izgledao tako zapanjeno da je ona dozvolila, "'Lady Aleksandra' onda. Da li ste poznavali mog supruga dobro?" "Bolje od bilo koga od osoblja, osim gospodina Smarta, glavnog konjušara." Osećajući da ima strasnu publiku u Lady Aleksandri, Gibons se odmah odobrovoljio da je sprovede po kući i imanju, što je trajalo tri sata i ukljuĉilo posete Dţordanovim omiljenim mestima u detinjstvu, kao i upoznavanje sa Smartom, glavnim konjušarom, koji se ponudio da joj kaţe 'sve o gospodaru Dţordanu', kad god ona doĊe u štalu. Kasno popodne, Gibons je završio turneju vodeći Aleksandru na dva mesta, od kojih je jedno od njih odmah postalo njeno omiljeno. To je bila dugaĉka galerija u kojoj su se nalazili dvoredni portreti prethodnih jedanaest vojvoda od Hotorna u prirodnoj veliĉini prikazani u identiĉnim pozlaćenim ramovima preko dugaĉkih zidova, zajedno sa drugim portretima njihovih ţena i dece. "Moj suprug je najlepši od svih," izjavila je posle prouĉavanja svakog portreta. "Ja i gospodin Higins moţemo da kaţemo isto to." "Ali njegov portret nije ovde sa ostalim vojvodama." "Ĉuo sam kada je rekao gospodaru Antoniju da ima pametnija posla da uradi sa svojim vremenom nego da stoji i izgleda vaţno i dostojanstveno." Klimnuo je glavom prema dvoma portreta u gornjem redu. "To je on, tamo - kao mladić, i tada je imao šesnaest godina. Njegov tata je insistirao da stoji uspravno, a gospodar Dţordan je bio ljut kao vatra zbog toga." Osmeh je sinuo preko Aleksandrinog bledog lica kada je pogledala gore u malog deĉaka sa tamnom kovrdţavom kosom koji je stajao sveĉano pored prelepe plave dame sa istim sivim oĉima kao njegovim. Stojeći sa druge strane njene kraljevske stolice presvuĉene crvenim baršunom bio je zgodan, nenasmejan muškarac sa širokim ramenima i najponosnijim izrazom lica koji je Aleksandra ikad videla. Poslednje mesto na koje ju je Gibons odveo bila je priliĉno mala soba na trećem spratu koja je mirisala kao da je bila zatvorena duţe vreme. Tri mala stola suoĉila su se sa mnogo većim stolom u prednjem delu sobe, a jedan stari globus je stajao na postolju od mesinga. "Ovo ovde je uĉionica," Gibons je rekao. "Mladi gospodar Dţordan je proveo više vremena pokušavajući da izaĊe iz nje nego što je proveo u njoj. Tada je gospodar Dţordan osetio štap gospodina Riglija više nego jedanput zbog nezainteresovanosti za 'njegovo uĉenje'. Ipak, on je nauĉio sve što je trebao da zna. Bio je pametan." Aleksandrin pogled je skenirao strogi mali prostor, a zatim joj se pogled naglo zaustavio na stolu desno od nje. Uklesani na njemu bili su inicijali J-E-M-T. Dţordanovi inicijali. Dodirnula ih je neţno pogledavši okolo sa mešavinom zadovoljstva i nelagodnosti. Kako se razlikovalo veselo, neogranizovano uĉenje njenog dede gde je ona nauĉila svoje lekcije od ovog sumornog, strogog mesta. Kako joj je bilo nezamislivo dobijanje batina od uĉitelja, umesto fasciniranost njime. Kada joj je sluga konaĉno predloţio da krenu, Aleksandra je zastala još jednom u galeriji da pogleda obliĉje njenog supruga kao šesnaestogodišnjaka. Gledajući gore u njega, prošaputala je sveĉano, "Uĉiniću te ponosnim na mene, ljubavi moja, obećavam."


U danima koji su usledili, Aleksandra je zapoĉela taj zadatak sa svom odluĉnošću i inteligencijom koju je posedovala, pamteći sve stranice Debretovog Plemstva, i naginjajući se nad tomovima ponašanja, konvencija i protokola koje joj je vojvotkinja dala. Njena marljivost je brzo stekla vojvotkinjino odobrenje, kao i sve ostalo što je Aleksandra radila - sa dva znaĉajna izuzetka, od kojih su oba navela vojvotkinju da pozove Antonija u njenu dnevnu sobu nedelju dana posle njihovog dolaska u Hotorn. "Aleksandra se sprijateljila sa Gibonsom i Smartom," proglasila je uz zbunjenost i veliku zabrinutost. "Ona je već razgovarala s' njima više nego što sam ja u poslednjih ĉetrdeset godina." Antoni je podigao obrve i rekao blago, "Ona smatra sluge porodicom. To je bilo evidentno kada nas je pitala da li njen batler i sluga mogu da doĊu ovde. To je bezopasan stav." "Nećeš misliti da su Filbert i Penrouz 'bezopasni' kada ih vidiš," vojvotkinja je uzvratila mrko. "Stigli su jutros." Antoni se podsetio kako je Aleksandra opisala dvojicu slugu kao dva starca, i krenuo to i da kaţe. "Oni su-" "Gluv i slep!" vojvotkinja je proglasila ogorĉeno. "Batler ne moţe da ĉuje ni reĉ ako mu se ne zaurla na uvo a sluga hoda u vrata i u batlera! Bez obzira na Aleksandrina neţna osećanja, moraćemo da ih drţimo van vidokruga kada primamo posetioce. Ne moţemo dozvoliti gostima da ih vide kako udaraju jedni u druge u hodniku i kako viĉu na zidove." Kako je Antoni izgledao kao da mu je to zabavno a ne da ga brine, ona se zagledala mrko u njega. "Iako ti to ne vidiš kao nepoţeljno, imam malo nade da ću te ubediti da prekineš maĉevanje sa Aleksandrom svakog jutra. To je potpuno neprihvatljiv poduhvat za svaku mladu damu, pored potrebe za nošenjem - pantalona!" Antoni je bio više sklon da obrati paţnju na ovaj stav njegove bake nego što je bio na Aleksandrino bratimljenje sa slugama. "Zbog mene i zbog Aleksandre nadam se da joj nećete zabraniti da se maĉuje sa mnom. To je dovoljno bezopasno i ona uţiva u tome. Kaţe da je to drţi vitalnom." "A zašto zbog tebe?" vojvotkinja je rekla ljutito. Antoni se nasmešio. "Ona je silan protivnik, i drţi me u top formi. Dţordan i ja smo smatrani za najbolje maĉevaoce u Engleskoj, ali ja moram da veţbam da odrţim taj glas sa Aleksandrom, a ona me još uvek pobeĊuje polovinu vremena." Kada je Toni otišao, udovica se zagledala bespomoćno u stolicu preko puta nje, znajući vrlo dobro zašto ona nije bila voljna da razgovara sa Aleksandrom o problemima o kojima je upravo raspravljala sa Antonijem. Ona jednostavno nije mogla da podnese da slomi Aleksandrin duh, ne sada kada je znala koliko hrabrosti je Aleksandra uloţila u to da bude vesela. Za jedva nedelju dana, Aleksandrin osmeh koji je dirao u srce i muzikalni smeh su oţiveli ĉitavu atmosferu u Hotornu. I kao što je vojvotkinja dobro znala, Aleksandra se smejala, na zato što je tako htela, već zato što je oĉajniĉki pokušavala da podigne svaĉiji duh - ukljuĉujući i svoj. Ona je bila, vojvotkinja je mislila, jedinstvena kombinacija iskrenosti, neţnosti, odluĉnosti i hrabrosti. Nesvesna da je uĉinila bilo šta što bi prouzrokovalo nevolju vojvotkinji, Aleksandra


se prilagodila krutoj rutini formalnog ţivota u vojvodskoj kući. Dok se proleće pretvaralo u leto, ona je nastavila da uĉi i provodila svoje slobodno vreme lutajući po prelepom imanju ili posećujući ogromne Hotornove štale gde joj je Smart priĉao divne priĉe o Dţordanu kao deĉaku i mladiću. Kao sluga Gibons, i Smart je bio veliki oboţavalac gospodara Dţordana, i, u roku od nekoliko nedelja, Smarta je potpuno osvojila šarmantna devojka koju je gospodar Dţordan oţenio. Za Aleksandru, dani su prolazili zaposleno, ali ni jedan nije prošao a da nije mislila na Dţordana. Mesec dana posle njegove smrti, na Aleksandrin zahtev, mala mermerna ploĉa, koja je nosila datum njegovog roĊenja i njegove smrti, bila je postavljena - ne na porodiĉnom groblju, kao što je bilo uobiĉajeno, već na daljoj strani jezera na ivici šume blizu paviljona. Aleksandra je mislila da je stavljanje ploĉe blizu paviljona bilo lepo - naroĉito za razliku od usamljenog groblja iznad brda iza kuće. Ipak kada je ploĉa bila postavljena, ona nije bila sasvim zadovoljna. Posetila je glavnog baštovana, koji joj je dao nekoliko lukovica koje je zasadila na samom ulazu u šumu. Svakih nekoliko dana, ona se vraćala da zasadi više cveća. Ali dok nije sasvim završila Aleksandra nije shvatila da je nesvesno preslikala mali proplanak gde joj je Dţordan jednom rekao da izgleda kao Gejsnborov portret. Volela je to mesto mnogo više nego što je shvatala, i provela stotinu srećnih sati sedeći u paviljonu, zagledana u minijaturnu ploĉu i podsećajući se svakog trenutka koji su proveli zajedno. Sama u paviljonu, zadrţavala se sa neţnošću nad svakim ljubaznim gestom koji je Dţordan pokazao prema njoj - od kupovine šteneta koje oĉigledno nije voleo, do njegove ţenidbe njome kako bi je spasio od propasti. Ali najĉešće je oţivljavala burnu slast i gladno instistiranje Dţordanovih poljubaca, muĉno zadovoljstvo njegovih milovanja, lutajuće ruke. Kada je bila umorna od podsećanja na njihove prave poljupce, zamišljala je više njih u razliĉitim postavkama - divne poljupce koji su završavali Dţordanovim padanjem na kolena, stavljanjem ruke na srce, i obećavanjem veĉne ljubavi njoj. Što je duţe mislila o njihovom zajedniĉkom vremenu, bila je više sigurna da je on poĉeo da je voli pre nego što je umro. Potpomognuta i ohrabrena Gibonsovim i Smartovim preuveliĉanim verzijama Dţordanovih većinom malih deĉaĉkih hrabrosti i muških veština, Aleksandra je zatvorila Dţordana u svom srcu, darujući mu vrline sveca, hrabrosti ratnika i lepotu anĊela. U ruţiĉastom sjaju njenog pamćenja, svaka neţna reĉ koju je on rekao, svaki topli osmeh, svaki uzbudljiv poljubac, bio je besmrtan - i onda ponovo usavršen. Nije joj palo na pamet da su Smart i Gibons moţda bili slepi za njegove mane ili da su oni, po nepisanoj obostranoj saglasnosti, briţljivo cenzurisali iz njihovih razgovora sve njegove aktivnosti koje bi moţda mogle da ga prikaţu malo manjim svecem u oĉima njegove zakonite ţene. Ni jednom oni nisu pomenuli odreĊenu lepu balerinu ili njene mnoge prethodnice, ili sve guvernate koje su delile krevet sa njim u istoj toj kući. Na osnovu sjajnih priĉa koje su joj Smart i Gibons rekli, Aleksandra je prirodno pretpostavila da je njen suprug bio poznat po svojoj hrabrosti, smelosti i ĉasti. Ona nije imala naĉina da sazna da je on bio jednako dobro poznat po njegovim sramnim


flertovanjima, ljubavnim osvajanjima, i skandaloznim vezama sa ţenama koje su posedovale samo jednu znaĉajnu zajedniĉku karateristiku: Lepotu. I tako, sa ţarom osamnaestogodišnjakinje, Aleksandra je provela svaki dan veţbajući na klaviru, pamteći tomove društvenih protokola, veţbajući pravilno razgovaranje sa svojim mentorom, i ugledala se na manire jedine vojvotkinje koja joj je bila dostupna kao primer - Dţordanove bake. Uradila je sve to da bi kada ode u London, Društvo moglo da je pogleda i vidi da je vredna imena Dţordana Taunsenda i njegove reputacije. I dok je Aleksandra marljivo terala sebe da savlada sva dostignuća kako bi mogla da ţivi bez Dţordana, priroda - kao da se zabavljala njenim nepotrebnim naporima leţerno se obrušila na nju raskošno joj dajući jedino potrebno socijalno sredstvo koje joj je garantovalo da će je društvo zaista smatrati 'dostojnom' Dţordana Taunsenda: Lepotu. Stojeći na prozoru, gledajući Aleksandru koja je galopirala niz put u jarko plavom odelu za jahanje, Antoni je bacio pogled na njegovu baku pored njega. "To je zapanjujuće," rekao je ironiĉno. "Za godinu dana, ona je procvetala u prelepu mladu ţenu." "To nije bilo malo verovatno," vojvotkinja je rekla uz osornu odanost. "Uvek je imala dobre kosti i odliĉne karakteristike, samo je bila jednostavno premršava i premlada. Još se nije popunila - i ja sama sam se kasno razvila." "Stvarno?" Antoni je rekao, smešeći se. "Zaista," odgovorila je ukoĉeno, a onda je postala sumorna. "Još uvek nosi cveće na Dţordanov grob svaki dan. Prošle zime, mislila sam da ću zaplakati kada sam videla kako gazi kroz sneg sa cvećem iz staklenika u rukama." "Znam," Antoni je rekao tmurno. Vratio je pogled na prozor dok im je Aleksandra mahala i predala Đavola konjušaru. Njena sjajna, razbarušena kosa je sada bila duga, padala je u talasima i loknama niz njena leĊa; ten joj je bio ruţiĉast, a njene oĉi sa dugim trepavicama sijale su kao ogromni akvamarini. Dţordan ju je jednom zamenio za deĉaka, ali sada je njeno jarko plavo jahaće odelo otkrivalo zavodljivi ţenski oblik sa oblinama koje su se nazirale na pravim mestima. Antonijeve oĉi su pratile blagu zaobljenost njenih kukova dok se penjala uz stepenice, diveći se lakoj, dugonogoj gracioznosti njenog koraka. Sve u vezi nje mamilo je muškarĉev pogled i zadrţavalo ga. "Za par nedelja, kada bude imala svoje prvo pojavljivanje," Toni je mislio naglas, "moraćemo da teramo njene prosce motkom."

Petnaesto poglavlje London "Antoni," vojvotkinja je rekla, nervozno koraĉajući salonom u njenoj srebrnoj satenskoj haljini. "Misliš li da sam pogrešila što nisam unajmila mlaĊu ţenu da nauĉi


Aleksandru kako da se ponaša u Društvu?" Okrećući se od ogledala, gde je bespotrebno preureĊivao nabore njegove netaknute marame za vrat, Toni se nasmejao simpatiĉno panici njegove bake u poslednjem minutu oko Aleksandrinog veĉerašnjeg debija. "Prekasno je da to promenite sada." "Pa, ko bi mogao bolje od mene da je nauĉi kako da se ponaša pravilno? Ja sam," udovica ga je podsetila prosto, promenivši njeno ranije mišljenje, "sluţila kao primer propisnog ponašanja u Društvu, zar nisam?" "Zaista jeste," Toni je rekao, uzdrţavajući se od toga da je podseti da joj je na poĉetku rekao da Aleksandra ne bi trebala da oponaša ţenu od sedamdesetjedne godine. "Ne mogu da nastavim ovo," vojvotkinja se podsetila iznenada i srušila se u stolicu, izraz lica joj je bio sasvim oĉajan. Toni se zakikotao na njenu novonastalu sumnju i nesigurnost, a ona mu je poslala mrk pogled. "Nećeš se smejati za par sati," vojvotkinja je predvidela mraĉno. "Veĉeras, ja ću pokušati da ubedim kremu kreme Društva da prihvati ţenu bez bogatstva, porodiĉnih veza, ili porekla. Šanse za katastrofu su zapanjujuće! Na putu sam da budem otkrivena i budem proglašena prevarantom." Antoni je prišao bliţe strogoj ţeni ĉije su oĉi razorne snage, oštar jezik, i hladnoća zastrašivali Društvo i celu njenu porodicu, osim Dţordana, pet decenija. Po prvi put u ţivotu, on je pritisnuo spontani poljubac na njeno ĉelo. "Niko se ne bi usudio da vam se suprotstavi i izopšti Aleksandru, ĉak iako bi sumnjali u njenu originalnost. Vi ćete prebrinuti ovo bez problema. Slabije ţene mogu da ne uspeju, ali ne vi, bako - ne ţena vašeg ogromnog ugleda." Vojvotkinja je rezimirala to za trenutak i onda lagano naklonila sedu glavu u plemenitom naklonu. "Potpuno si u pravu, naravno." "Naravno," Antoni je rekao, skrivajući osmeh. "I ne treba da brinete da će Aleksandra odati svoje poreklo." "Ja sam isto zabrinuta da će ona pokazati svoj naĉin razmišljanja kao što sam zabrinuta za njeno poreklo. Ne znam o ĉemu je njen deda razmišljao kada joj je napunio glavu sa knjiţevnim besmislicama. Vidiš," priznala je zabrinuto, "tako ţelim da ona ima divnu Sezonu, da bude oboţavana, a onda da se velelepno uda. Ţelela bih da Galverston nije prihvatio Vaverlijevu devojku prošle nedelje. Galverston je bio jedini neoţenjeni markiz u Engleskoj, što znaĉi da će Aleksandra morati da se spusti na erla ili manje." "Ako se tome nadaš bako, siguran sam da ćeš se razoĉarati," Toni je rekao uz uzdah. "Aleksandra nije zainteresovana za bilo kakvu zabavu Sezone ili da bude predmet oboţavanja nekog gradskog ţenskaroša." "Ne budi smešan - ona je radila i uĉila i pripremala se za to mesecima!" "Ali ne iz razloga iz kojih vi oĉigledno mislite," Antoni je rekao hladnokrvno. "Ona je ovde jer ste je vi ubedili da je Dţordan ţeleo da ona zauzme pravo mesto u društvu kao njegova supruga. Ona se pripremala svih ovih meseci samo iz jednog razloga - da postane vredna te ĉasti. Ona nema nameru da se preuda. Rekla mi je to sinoć. Ubedila je sebe da ju je Dţordan voleo, ja mislim, i ona ĉvrsto namerava da 'ţrtvuje sebe' u sećanju na njega." "Dobri Boţe!" rekla je vojvotkinja, zaprepašĉena. "Ona je tek


devetnaestogodišnjakinja. Naravno da mora da se uda. Šta si joj ti rekao?" "Ništa," Antoni je odgovorio sarkastiĉno. "Kako sam mogao da joj kaţem da, ako ţeli da se uklopi u Dţordanovu gomilu, da je trebalo da prouĉava flertovanje i udvaranje, a ne Debretovo Plemstvo." "Odlazi, Antoni," Njena Milost je uzdahnula. "Obeshrabruješ me. Idi i vidi šta zadrţava Aleksandru - vreme je da krenemo." U hodniku ispred njene spavaće sobe, Aleksandra je stala ispred malog Dţordanovog portreta koji je otkrila i jednoj sobi koja se nije upotrebljavala kada su prvi put stigli u London, i za koji je pitala da ga premeste tu, gde je mogla da ga gleda svaki put kada proĊe. Slika je bila uraĊena pre dve godine, i na njoj je Dţordan sedeo leĊima naslonjenim na drvo, jedna noga mu je bila podignuta, zglobom prebaĉenim opušteno preko kolena, gledajući u umetnika. Aleksandra je volela ţivopisni, spontani kvalitet slike, ali je njegov izraz lica bio taj koji ju je privlaĉio kao magnet i ubrzavao joj puls - zato što je Dţordan izgledao veoma sliĉno kao onda kada ju je poljubio. Njegove sive oĉi su bile sanjive, lukave; a lenji, promišljen osmeh je lebdeo na njegovim lakim usnama. Poseţući gore, Aleksandra je dodirnula drhtavim prstima njegove usne. "Veĉeras je naša noć, ljubavi moja," prošaputala je. "Nećeš me se sramiti obećavam." Krajiĉkom oka, videla je da Antoni ide prema njoj i oklevajući je povukla ruku. Ne sklanjajući pogled od Dţordanovog uverljivog prikaza, rekla je, "Umetnik koji je ovo naslikao je predivno talentovan, ali ne mogu da proĉitam njegovo ime. Ko je on?" "Alison Vitmor," Antoni je rekao kratko. IznenaĊena pojmom ţenskog slikara i Antonijevim odseĉnim tonom, Aleksandra je oklevala, a onda je slegnula ramenima i napravila piruetu lagano ispred Antonija. "Pogledajte me, Antoni. Da li mislite da bi on bio zadovoljan sa mnom ako bi mogao da me vidi sada?" Gušeći poriv da da Aleksandri ukus realnosti govoreći joj da je Lady Alison Vitmor naslikala tu sliku dok je Dţordan bio upušten u nabujalu aferu sa njom, Antoni je sklonio pogled sa portreta i krenuo da odgovori na ono što ga je Aleksandra pitala. Ono što je video oduzelo mu je dah. Stojeći hladnokrvno pred njim bila je tamnokosa lepotica umotana u primamljivu, nisko seĉenu haljinu od svetlucavog šifona boje akvamarina kao što su bile njene veliĉanstvene oĉi. Padala je ukoso preko njenih punih grudi i ĉvrsto oko struka i zaobljenih bokova. Njena sjajna kosa boje mahagonija bila je sklonjena sa njenog ĉela, padajući u talasaim slapovima po njenim ramenima i niz njena leĊa. Ali je njeno lice bilo to što je Antoniju oduzelo dah. Mada Aleksandra Lorens Taunsend nije bila klasiĉna lepotica svetle kose i bledog lica, ona je bez sumnje bila jedna od najprimamljivijih, najprovokativnijih stvorenja koje je on ikad video. Ispod njenih garavih trepavica, oĉi koje bi mogle da oĉaraju ili razoruţaju zurile su iskreno u njegove, potpuno nesvesne njihovog hipnotišućeg efekta. Njene ruţiĉaste, velikodušne usne su pozivale na poljubac, ali njen smiren osmeh je upozoravao da niko ne sme da priĊe previše blizu. Odjednom i istovremeno, Aleksandra je uspela da izgleda zavodljivo ali ipak nedodirljivo, nevino ali ipak senzualno, i to je bio taj veliki kontrast koji ju je ĉinio toliko zavodljivom - a ona je


oĉigledno bila nesvesna te privlaĉnosti. Nešto boje je nestalo sa Aleksandrinih visokih, delikatno zaobljenih jagodica dok je ĉekala da joj ćutljivi muškarac pred njom kaţe da li bi Dţordan bio zadovoljan njenim izgledom veĉeras. "Toliko loše?" upitala je, šaleći se kako bi pokrile razoĉarenje. Smešeći se, Antoni je uzeo njene ruke u rukavicama svojima i rekao iskreno, "Dţordan bi bio zaslepljen vašom pojavom veĉeras kao što će biti ostatak visokog društva kada vas vide. Saĉuvaćete mi ples veĉeras? Valcer?" dodao je, gledajući u njene ogromne oĉi. U koĉiji na putu prema balu, vojvotkinja je davala poslednje instrukcije Aleksandri: "Ne treba da brineš o plesanju valcera, draga moja, niti o bilo kojim drugim društvenim obiĉajima koje oĉekuju da obaviš veĉeras. MeĊutim," upozorila ju je ona strašnim tonom, "moram ponovo da te podsetim da ne dozvoliš da te Antonijevo,"zastala je ona kako bi mu bacila oštar neodobravajući pogled- "uvaţavanje tvog intelekta obmane i da kaţeš nešto veĉeras što bi moglo da te prikaţe knjiški i inteligentno. Ako to uradiš, nećeš ništa postići, uveravam te. Kao što sam ti rekla pre nekog vremena, gospoda ne vole prepametne ţene." Antoni je stisnuo Aleksandrinu ruku ohrabrujuće kada su izašli iz koĉije. "Ne zaboravite da mi saĉuvate ples veĉeras," rekao je, smešeći se njenim sjajnim oĉima. "Moţete imati svaki, ako ţelite," Nasmejala se i stavila ruku pod njegovu, toliko nesvesna njene lepote kao i efekta koji je ostavljala na njega. "Moraću da stanem u red," Antoni se zakikotao. "Ipak, ovo će biti najugodnije veĉe koje sam imao godinama!" U prvih pola sata na balu Lorda i Lady Viner, Tonijevo predviĊanje se ispostavilo kao taĉno. Toni je namerno ušao prvi u balsku dvoranu kako bi mogao da gleda veliki ulazak njegove bake i Aleksandre. A to je bilo vredno gledanja. Udovica Vojvotkinja od Hotorna je umarširala u balsku dvoranu kao zaštitna majka kvoĉka koja se brine o svom piletu - grudi su joj se nadigle, leĊa ispravila, a brada joj se podigla u agresivnom stavu u potpunosti pozivajući bilo koga je osudi zbog Aleksandrinog ugleda ili da proba da je protera. Spektakl je bukvalno prestao. Ĉitav minut, pet stotina najslavnijih, najprefinjenijih liĉnosti viskokog društva je prestalo sa priĉom i zablenulo se u Englesku nejcenjeniju, najstroţu, i najuticajniju plemkinju, koja je izgledala kao da lebdi usrdno nad mladom damom koju niko nije prepoznao. Šaputanja su izbila meĊu zvanicama i monokli su podignuti do oĉiju kada se paţnja premestila sa udovice na zanosnu mladu lepoticu pored nje, koja više nije imala nikakvu sliĉnost sa mršavom, bledom devojkom koja se kratko pojavila na Dţordanovoj komemoraciji. Pored Antonija, Ser Rodrik Karstars je podigao njegove arogantne obrve i otegnuo, "Hotorne, verujem da ćeš nas prosvetliti o identitetu tamnokose lepotice sa tvojom bakom?" Antoni je pogledao Karstarsa uĉtivim izrazom lica. "Udovica mog pokojnog roĊaka, trenutna Vojvotkinja od Hotorna." "Šališ se!" Karstars je rekao sa takvim iznenaĊenjem koji Antoni nije ikada video na Rodijevom veĉito dosadnom licu. "Ne moţeš mi reći da je ovo krasno stvorenje isti obiĉni, patetiĉni, jadni mali vrabac kojeg sam video na Havkovoj komemoraciji!"


Boreći se da potisne njegovu neprijatnost, Toni je rekao, "Ona je bila u šoku i još uvek veoma mlada kada si je zadnji put video." "Poboljšala se s godinama," Rodi je izloţio suvo, podiţući svoj monokl do oka i odmeravajući Aleksandru, "kao vino. Tvoj roĊak je oduvek bio poznavalac vina i ţena. Ona je ţivi primer njegove reputacije. Da li znaš," nastavio je dosadno oteţući, njegov monokl je još uvek bio usmeren prema Aleksandri, "da Havkova prelepa balerina nije primila nijednog drugog muškarca u svoj krevet svo ovo vreme? Zapanjujuće je to, zar ne, da je došao dan kada je muškarcu ljubavnica vernija više od sopstvene ţene?" "Šta bi to trebalo da znaĉi?" Antoni je zahtevao. "Da znaĉi?" Rodi je rekao, okrećući sarkastiĉni pogled prema Antoniju. "Što, ništa. Ali ako ne ţeliš da ĉitavo Društvo donese isti zakljuĉak kao i ja, preporuĉujem ti da prestaneš da gledaš Dţordanovu udovicu tim posesivnim pogledom. Ona boravi s' tobom, zar ne?" "Umukni!" Antoni je odbrusio. Jednim od njegovih tipiĉnih lukavih promena raspoloţenja, Ser Rodrik Karstars se iskezio bez ljutnje. "Poĉinje ples. DoĊi upoznaj me sa devojkom. Tvrdim pravo na njen prvi ples." Antoni je oklevao, mentalno stiskajući zube. On nije imao opravdanje da odbije upoznavanje; štaviše, ako odbije, dobro je znao da bi Karstars mogao i uzvratio tako što bi odbacio Aleksandru sasvim ili - još gore - ponovio aluzije koje je upravno napravio. A Rodi je bio najuticajniji ĉlan Tonijeve grupe. Toni je nasledio Dţordanovu titulu, ali je bio vrlo svestan da nije posedovao Dţordanovu uĉtivu aroganciju i obeshrabrujuće samopouzdanje koje je Dţordana ĉinilo najuticajnijim ĉlanom visokog društva. Udovica, Antoni je znao, je mogla da primora celo visoko društvo da ne odbace Aleksandru, i mogla je da garantuje Aleksandrino prihvatanje od strane njene sopstvene grupe, ali nije mogla da primora Tonijevu generaciju da je u potpunosti prihvate. Nije mogao ni Toni. Ali Rodi Karstars je mogao. MlaĊa grupa je ţivela u strahu od Rodijevog oštrog jezika, i nijedan ĉlan Tonijeve grupe nije ţeleo da postane predmet Karstarsovog oštrog izrugivanja. "Naravno," Toni se konaĉno sloţio. Uz mnogo zloslutnje, on je upoznao Karstarsa sa Aleksandrom, a onda je stao pozadi i gledao kao se Rodi galantno naklonio i zahtevao ĉast da pleše sa njom. Prošlo je mnogo od valcera dok se Aleksandra opustila i prestala da broji korake u glavi. U stvari, ona je upravo odluĉila da nije verovatno da će promašiti korak i zgaziti skupe cipele njenog elegantnog, dosadnog partnera kada je on rekao nešto što ju je skoro nateralo da uradi upravo to. "Recite mi, draga moja," on je rekao sarkastiĉno oteţući, "kako ste uspeli da procvetate kada ste imali frigidno društvo udovice Vojvotkinje od Hotorna?" Muzika je stvarala krešendo kada je valcer bio pri kraju, i Aleksandra je bila sigurna da ga nije bila dobro razumela. "Ja - oprostite?" "Ja sam izraţavao svoje divljenje vašoj hrabrosti što ste preţiveli celu godinu sa našom najpoštovanijom ledenicom - udovicom vojvotkinjom. Drago mi je da kaţem da imate moje simpatije za to što ste morali da trpite prethodne godine." Aleksandra, koja nije imala iskustva sa ovom vrstom prefinjenog, krhkog duhovitog


razgovora, nije znala da se to smatra modernim, i zato je reagovala sa šokantnom odanošću prema ţeni koju je poĉela da voli. "Oĉigledno vi niste dobro upoznati sa Njenom Milosti." "Oh, ali jesam. I vi imate moje najdublje simpatije." "Ne trebaju mi vaše simpatije, moj gospodaru, i vi ne moţete da je poznajete dobro i da ipak tako priĉate o njoj." Rodi Karstars je zurio u nju sa hladnim nezadovoljstvom. "UsuĊujem se da kaţem da sam dovoljno dobro upoznat sa njom da sam pretrpeo promrzline u nekoliko navrata. Starica je zmaj." "Ona je velikodušna i ljubazna!" "Vi," rekao je podrugljivim osmehom, "ste ili uplašeni da kaţete istinu, ili ste najnaivnija devojka na svetu." "A vi," Aleksandra je uzvratila pogledom ledenog prezira koji bi mogla da odobri sama vojvotkinja, "ste ili previše slepi da vidite istinu, ili ste ekstremno pakosni." U tom trenutku se valcer završio, i Aleksandra je uĉinila nezaboravnu - i neoprostivu grešku kada mu je okrenula leĊa i otišla od njega. Nesvesna da ih bilo ko gleda, ona se vratila do Tonija i vojvotkinje, ali njen postupak je zaista bio primećen od strane mnogih gostiju, od kojih mnogo njih nije gubilo vreme da zameri ponosnom vitezu za njegov nedostatak uspeha sa mladom vojvotkinjom. Za uzvrat, Ser Rodrik se osvetio postajanjem njenog najglasnijeg klevetnika te iste noći i izraţavanjem svojim poznanicima njegova otkrića, tokom njihovog kratkog plesa, da je Vojvotkinja od Hotorna bila prazna, glupa, sujetna devojka i smrtno dosadna jer nije znala da razgovara, nije bila uglaĊena, niti duhovita. U roku od jednog sata, Aleksandra je nevino potvrdila gostima da je ona bila zasigurno neverovatno glupa. Stajala je usred ogromne grupe elegantno obuĉenih ljudi u dvadesetim i ranim tridesetim godinama. Nekoliko njih je oduševljeno diskutovalo o baletu kojem su prisustvovali noć ranije i o blistavom performansu koji je izvela balerina koja se zvala Eliza Grandeux. Okrećući se prema Antoniju, Aleksandra je podigla glas tako da se ĉuo preko galame, i nevino pitala da li je Dţordan uţivao u baletu. Dvadesetak ljudi su prestali da priĉaju i zagledali se u nju sa izrazima koji su se kretali od neprijatnosti do poruge. Drugi incident se desio kratko posle toga. Antoni ju je ostavio sa grupom ljudi, ukljuĉujući dve mlade dame koje su razgovarale i prihvatljivoj visini ĉipke na košulji, kada je Aleksandrin pogled došao do dve najlepše ţene koje je ona ikad videla. One su stajale blizu, ali leĊima okrenute jedna drugoj, i obe su precizno prouĉavale Aleksandrinu pojavu preko njihovih ramena. Jedna je bila plavuša u kasnim dvadesetim, a druga brineta par godina mlaĊa. Dţordan je jednom pomenuo da ga Aleksandra podseća na Gejsnborov portret, ona nije zaboravila, ali te dve ţene su bile dostojne samog Rembranta. Shvatajući da je gospodin Voren razgovarao sa njom, Aleksandra ga je zamolila za oproštaj zbog nedostatka njene paţnje, i nagnula glavu prema dvema ţenama koje su je rastrojile. "Zar one nisu dve najlepše ţene koje ste ikada videli?" upitala je sa osmehom ĉistog divljenja i bez ljubomore. Grupa koja ju je okruţivala je pogledala prvo dve ţene, a onda nju. Obrve su se


podigle, oĉi raširile, a lepeze podigle da bi se prikrili smehovi. Do kraja bala, ĉetiristotine ljudi su ĉuli da se Havkova udovica divila dvema njegovim bivšim ljubavnicama, Lady Alison Vitmor i Lady Elizabet Grendţerfild. To je bilo tako zabavno da su Lady Grendţerfild i Lady Vitmor - ĉije je prijateljstvo davno bilo uništeno njihovom obostranom ţeljom za istim muškarcem - ĉule za to. I po prvi put nakon nekoliko godina, one su viĊene kako se smeju zajedno, kao najbolje prijateljice. Aleksandra je bila u blaţenom neznanju njenog poslednjeg gafa, ali je bila zapravo svesna da kako je veĉe prolazilo da se ĉinilo da joj se ljudi smeju iza leĊa. Na putu kući u koĉiji, zamolila je Antonija da joj kaţe da li je nešto pošlo naopako, ali on joj je samo potapšao rame i umirujuće joj rekao da je ona napravila 'veliki uspeh', dok je vojvotkinja ocenila da je ona dala 'odliĉan prikaz' o sebi. Uprkos tome, Aleksandra je instinktivno znala da je nešto bilo veoma pogrešno. Tokom naredne nedelje balova, soareja, Venecijanskih doruĉaka, mjuzikala, podrugljivi, pogledi sa strane koji bili su usmereni prema njoj postali su gotovo nepodnošljivi. PovreĊena i zbunjena, ona je traţila utoĉište meĊu udoviĉinim poznanicama koje, iako decenijama starije od nje, izgleda je nisu gledale kao zabavno, ĉudno, jadno stvorenje. Štaviše, sa njima, ona je mogla da ponovi neke od ĉudesnih priĉa o Dţordanovim veštinama i smelostima koje je ĉula od Hotornovog glavnog sluge i glavnog konjušara, kao na primer onu kada je on spasio glavog konjušara od davljenja. Aleksandri nije ni palo na pamet da su uĉtivi, stariji ljudi koji su slušali njene sjajne priĉe zakljuĉili da je ona bila ţalosno i smešno zaluĊena Hotornom - ili da su ti isti ljudi moţda ponovili ta zapaţanja svojim mlaĊim roĊacima, koji su zauzvrat to razglasili svim svojim prijateljima. U retkim prilikama, Aleksandra je pitana za ples, ali samo od strane muškaraca koji su bili zainteresovani za ogroman miraz koji su Antoni i vojvotkinja odredili - ili od strane muškaraca koji su bili blago zainteresovani za opipavanje tela mlade ţene koja je bila udata za jednog od Engleskih najpoznatijih razvratnika. Aleksandra je osetila, iako nije znala zašto, da nijedan od te gospode nju nije zaista volelo i ona je uradila jedinu stvar koju je mogla da smisli kako bi sakrila svoju zbunjenost i patnju: Podigla je glavu gore i sa hladnom uĉtivošću dala svima do znanja beskrajno jasno da je ţelela da ostane sa udoviĉinom grupom. Kao rezultat toga, Aleksandra je nazvana Ledena vojvotkinja, i neljubazni nadimak je ostao. Šale su kruţile meĊu visokim društvom koje je sugerisalo da je Dţordan Taunsend smatrao da je davljenje poţeljnije nego smrzavanje na smrt u krevetu njegove supruge. Ono se sa uţivanjem podsetilo da je Dţordan bio viĊen kako izlazi iz raskošnog stana u kojem je drţao njegovu divnu balerinu istog popodneva kada se objava njegovog braka pojavila u Tajmsu. Štaviše, ono je napomenulo opširno i sa mnogo podsmeha da je Dţordanova ljubavnica u šali rekla prijatelju da iste veĉeri kada se Dţordan oţenio on rekao da je to jedna 'neprijatnost' i da on ne namerava da prekida njihovu vezu. U roku od dve nedelje, Aleksandra je bila bolno svesna da je ona bila beznadeţni društveni izgnanik, ali kako nije ĉula šta se priĉa, ona nije mogla da otkrije zašto. Sve


što je znala bilo je to da ju je visoko društvo tretiralo snishodljivo, uz zabavu, a ponekad, i sa potpunim prezirom - i da je ona potpuno izneverila Dţordana. To drugo je bilo ono što ju je najviše povredilo. Provela je sate stojeći u hodniku ispred njegovog obliĉja, pokušavajući da ne plaĉe, tiho mu se izvinjavajući za njen neuspeh i moleći ga da joj oprosti, "Ĉuješ li me, Hotorne? Probudi se ĉoveĉe!" Uz napor koji mu je umalo iscrpio snagu, Dţordan je odgovorio na prošaputanu naredbu i polako prisilio njegove kapke da se otvore. Zaslepljujuća bela svetlost koja se probijala kroz male otvore u zidovima visoko gore, oprţila mu je oĉi, dok ga je bol ponovo poslao da uroni u mraĉni zaborav nesvesnog. Bila je noć ponovo kada se vratio nazad i video prljavo lice Dţordţa Morgana, još jednog zarobljenika iz Lankastera koga nije video od kada su odvedeni sa broda pre tri meseca. "Gde sam ja?" upitao je i osetio krv koja je curila niz njegove ispucale, ţedne usne. "U paklu," Amerikanac je rekao smrknuto. "U Francuskoj tamnici, da budem precizniji." Dţordan je pokušao da podigne ruku i otkrio teške lance koji su je drţali dole. Njegov pogled je pratio lanac do gvozdenog prstena priĉvršćenog za kameni zid i on ga je prouĉavao u maglovitoj zbunjenosti, pokušavajući da razmisli zašto je okovan, kada Dţordţ Morgan nije bio. Shvatajući njegovu zbunjenost, njegov saputnik je odgovorio, "Zar se ne sećaš? Lanci su deo tvoje kazne zbog napada na straţara i razbijanje njegovog nosa, a da ne pominjem da si mu skoro prerezao grlo njegovim sopstvenim noţem kada su te doveli ovde jutros." Dţordan je zatvorio oĉi, ali nije mogao da se seti borbe sa straţarom. "Šta je ostatak moje kazne?" upitao je, glas mu je bio hrapav, nepoznat njegovim ušima. "Tri ili ĉetiri slomljena rebra, pretuĉeno lice, i to tako da izgleda kao sirovo meso." "Šarmantno," Dţordan je rekao. "Neki poseban razlog što me nisu ubili umesto što su me osakatili?" Njegov hladan nepristrasan ton izazvao je osmeh divljenja iz Dţordţa. "Dovraga, ali ti Britanski plemiću ni ne trepneš bez obzira na sve, zar ne? Hladan zbog svega, baš kao što su svi oduvek govorili." Poseţući iza sebe, Dţordţ je umoĉio limeni pehar u kofu sa ljigavom vodom, ulio onoliko koliko je mogao, a onda stavio pehar na Dţordanove krvave usne. Dţordan je progutao, a onda pljunuo sa ţestokim gnušanjem. Ignorišući njegovu reakciju, Dţordţ je pritisnuo pehar na bespomoćne ĉovekove usne i rekao, "Sada znam da to nema delikatni buke tvoje omiljene madere, i da nije u ĉistom, otmenom kristalnom peharu, ali ako ga ne popiješ, lišićeš naše straţare privilegije da te ubiju, a onda će oni iskaliti njihovo razoĉarenje na meni." Dţordanove obrve su se spojile, ali je video da se drugi ĉovek šali, i uzeo je nekoliko gutljaja rĊave, memljive teĉnosti. "Tako je bolje. Sigurno si gladan kazne, ĉoveĉe," nastavio je lagano, ali je zabrinuto vezivao Dţordanove grudi trakama istrgnutim sa njegove sopstvene košulje. "Mogao


si sebe da poštediš tuĉe ako te je mama nauĉila da budeš ljubazan prilikom obraćanja dvojici ljudi koji imaju pištolje i noţeve i opake sklonosti." "Šta to radiš?" "Pokušavam da ti zadrţim rebra na jednom mestu. A sada, da odgovorim na tvoje ranije pitanje o tome zašto te nisu ubili, Francusi pokušavaju da te zadrţe ţivog u sluĉaju da Britanci uhvate nekog od njihovih - ĉuo sam jednog od oficira kada je rekao da si ti kec iz rukava kojeg oni nameravaju da iskoriste u sluĉaju razmene. Naravno ti ne radiš svoj deo, a to je da ostaneš ţiv - ne kada ideš okolo vreĊajući straţara a onda grubo pokušavaš da mu ukradeš oruţje. Na osnovu tvog izgleda, nisam ti uĉinio nikakvu uslugu kad sam te izvukao iz okeana sa mnom ka Francuskoj fregati koja nas je dovela ovde." "Koliko loše izgledam?" Dţordan je pitao ne interesujući se baš mnogo. "Rekao bih još jedne batine kao te i nećeš pronaći tvoje dve dame pribliţno tako zaljubljene kao što su bile kada si ih napustio." Nesvestica je umotavala svoje pipke oko njega, pokušavajući da ga povuĉe nazad u poznatu crnu jamu, ali Dţordan se borio protiv toga, više voleći bol od zaborava. "Kakve 'dve dame'?" "Mislim da bi ti to trebalo da znaš bolje od mene. Jedna se zove Eliza. To je tvoja ţena?" "Ljubavnica." "A Aleksandra?" Dţordan je trepnuo, pokušavajući da rasĉisti svoja maglovita ĉula. Aleksandra. Aleksandra- "Dete," rekao je kada je bleda vizija tamnokose devojke prošla kao munja pred njegovim oĉima. "Ne," prošaputao je u bolnom kajanju kada mu je ţivot prošao brzo pred njim - propao ţivot praznih flertovanja i razuzdanosti, besmislen ţivot koji je kulumnirao njegovim hirovitim, impulsivnim brakom sa ĉarobnom devojkom sa kojoj je stvarno delio krevet samo jednom. "Moja ţena." "Stvarno?" Dţordţ je rekao, izgledajući impresionirano. "Imaš ljubavnicu i ţenu i dete? Po jedno od svega." "Ne-" Dţordan ga je ispravio maglovito. "Nijedno dete. Jedna ţena. Nekoliko ljubavnica." Dţordţ se iscerio i protrljao rukom preko njegove prljave brade. "Ne ţelim da zvuĉim kritiĉno. Divim se ĉoveku koji zna kako da ţivi. Ali," on je nastavio, zabezeknut, "nekoliko ljubavnica?" "Ne," Dţordan ga je ispravio, škrgućući zubima od bola, "u isto vreme." "Gde su te drţali svo ovo vreme? Nisam te video od kad su nam Francuzi potopili brod pre tri meseca." "Imao sam privatan smeštaj i posebnu paţnju," Dţordan je odgovorio sarkastiĉno, misleći na mraĉnu jamu ispod tamnice gde je bio smešten izmeĊu povremenih naleta muĉenja zbog kojih je skoro izludeo od bola. Njegov cimer je zurio u Dţordanovo izubijano telo sa zabrinutim mrštenjem, ali je pokušao da zadrţi vedar glas. "Šta si rekao Francuzima pa si ih naterao da te vole manje od mene?" Dţordan se zakašljao i stisnuo zube zbog bolova u grudima. "Rekao sam im svoje


ime." "I?" "I oni su ga se setili,"- uzdahnuo je, boreći se da ostane svestan- "iz Španije." Dţordţove obrve su se skupile zbunjeno. "Oni su ti ovo uradili zbog neĉega što si ti njima uradio u Španiji?" Polusvestan ĉovek je klimnuo glavom neznatno, oĉi su mu se zatvarale. "I zato što misle...da još uvek imam...informacije. O vojsci." "Slušaj me, Hotorne," Dţordţ je rekao oĉajniĉki. "Mrmljao si nešto o planu bekstva kada si došao. Imaš li plan?" Još jednom je slabašno klimnuo. "Ţelim da idem s' tobom. Ali Hotorne - nećeš preţiveti još jedno prebijanje kao ovo. Ozbiljan sam, ĉoveĉe. Ne ljuti više straţare." Dţordanova glava je pala na stranu kada je konaĉno izgubio bitku protiv nesvestice. Sedeći na petama, Dţordţ je odmahnuo glavom sa oĉajem. Versaj je izgubio toliko mnogo muškaraca u svojoj krvavoj borbi protiv Lankastera da je Francuski kapetan izvukao trojicu iz vode i iskoristio ih da dopuni svoju jako smanjenu posadu. Jedan od njih je umro od zadobijenih rana u toku dana. Dţordţ se pitao da li je njegov cimer na putu da postane druga ţrtva.

Šesnaesto poglavlje Do noći bala Lorda i Lady Donlejt, u trećoj nedelji nakon njenog debija, Aleksandra je bila toliko jadna, i toliko napeta, da je bila umrtvljena iznutra. Osećala se kao da se više nikada neće smejati sa radošću ili da će naći utehu u suzama. U toj kobnoj noći, uradila je oboje. Na udoviĉino prošaputano apelovanje, Aleksandra se uĉtivo, ali nerado, sloţila da pleše sa Lordom Ponsonbijem, glomaznim, naduvenim sredoveĉnim kicošem koji je izveštaĉeno tepao, obuĉen kao paun, i pompezno je obavestio dok su plesali da se on smatra ĉovekom superiorne inteligencije. Veĉeras je bio obuĉen u narandţaste satenske pantalone koje su bile rastegnute preko njegovog ispupĉenog tela, satenski prsluk boje šljive, i dugi ţuti kaput od brokata - kombinacija koja je naterala Aleksandru da pomisli da je on velika gomila prezrelog voća kada ga je pogledala. Umesto da vrati Aleksandru udovici vojvotkinji kada se ples završio, Lord Ponsonbi (za koga je Aleksandra ĉula da je traţio bogatu suprugu da nadoknadi njegove znatne kockarske dugove) ju je odluĉno okrenuo u suprotnom smeru. "Morate me pratiti do one divne niše tamo, Vaša Milosti. Udovica vojvotkinja mi je sinoć spomenula da se interesujete za filozofske stvari, stoga ću nastojati da vas prosvetlim malo o jednom od najvećih filozofa drevnih vremena - Horaciju." Aleksandra je momentalno shvatila da mora da je vojvotkinja oĉajniĉki brinula zbog njenog nedostatka partnera da se pohvalila Ponsonbiju Aleksandrinim intelektom. "Molim vas nemojte se uzbuĊivati," Ser Ponsonbi ju je ubeĊivao, pogrešno shvatajući razlog za Aleksandrino negodovanje. "Neću zaboraviti ni na trenutak da ste vi ţensko


i, kao takva, u nemogućnosti da razumete kompleksnost i suptilnost logike. Uzdajte se u mene da ću diskusiju voditi veoma, veoma jednostavno." Aleksandra je bila suviše potištena da se nervira zbog njegove uvredljive procene ţenske inteligencije i previše poraţena da oseća nešto više od blage duševne depresije zbog tretiranja na ovaj naĉin od strane ĉoveka koji nije imao više razuma nego da se obuĉe kao posluţavnik sa voćem. Noseći izraz uĉtivog interesa, ona mu je dozvolila da je vodi u udubljenje, koje je bilo odvojeno od glavne dvorane parom tamnocrvenih plišanih zavesa koje su bile povuĉene i drţane na mestu pomoću istih svilenih kanapa. Ušavši unutar udubljenja, Aleksandra je shvatila da je tu bio još neko, predivno obuĉena mlada ţena sa aristokratskim profilom i bujnom kosom boje zlatnog konca. Stajala je na otvorenim francuskim vratima sa leĊima delimiĉno okrenutim njima - oĉigledno pokušavajući da uţiva u trenutku samoće i sveţeg vazduha. Mlada ţena se neznatno okrenula kada je Aleksandra ušla sa Lordom Ponsonbijem, i Aleksandra ju je odmah prepoznala. Lady Melani Kamden, prelepa mlada ţena grofa od Kamdena se upravo vratila u London poĉetkom nedelje sa sela, gde je bila u poseti svojoj sestri. Aleksandra je bila prisutna na balu gde je Lady Kamden prvi put prisustvovala sezoni, i ona je gledala izdaleka kako je gomila slavnih gostiju poţurila ka njoj, pozdravljajući njen povratak sa oduševljenim osmesima i nestrpljivim zagrljajima. Ona je bila 'jedna od njih', Aleksandra je pomislila priliĉno ĉeţnjivo. Shvativši da su oni narušili privatnost Lady Kamden, Aleksandra se osmehnula probno, tiho se izvinjavajući za njihovo ometanje. Grofica je prepoznala osmeh uĉtivim naklonom glave i mirno se okrenula nazad prema francuskim vratima. Lord Ponsonbi ili nije zapazio groficu, ili je odbio da ga njeno prisustvo rastroji. Posluţio se ĉašom punĉa sa posluţavnika na stolu pored njih, a onda se smestio pored jednog od mermernih stubova koji su se nalazili ispred zavese, a onda upustio u pompeznu, veoma netaĉnu disertaciju Horacijevih filozofskih citata o ambiciji, ali je njegov pogled bio prikovan za Aleksandrino poprsje. Aleksandra je bila tako uznemirena što je bila podvrgnuta po prvi put u svom ţivotu vizuelnom milovanju muškarca - ĉak i tako komiĉno jadnog primerka muškarca kao tog - da kada je on nemarno pripisao Sokratovu primedbu Horaciju, ona bi jedva primetila tu grešku da grofica od Kamdena nije brzo pogledala preko ramena u njega, kao da se prenerazila. Minut kasnije, Lord Ponsonbi je proglasio znaĉajnije, "Slaţem se sa Horacijem, koji je rekao, 'Ambicija je toliko moćna strast u čovekovim grudima da koliko god visoko da posegnemo nikada nismo zadovoljni-'" Krajnje uznemirena njegovim nepokolebljivim pogledom i nesvesna da se Lady Kamden u potpunosti okrenula i da je slušala Lorda Ponsonbija sa mešavinom neverice, fascinacije, i loše prikrivenog veselja, Aleksandra je nesigurno promucala, "M-Makijaveli." "Horacije," Lord Ponsonbi je proglasio, i na Aleksandrin uţas, apsurdno obuĉeno stvorenje je podiglo monokl do njegovog oka, prevukao ga po tek sazrelom mesu koje je virilo iznad njenog steznika i smelo je pregledao dok je istovremeno nastojao da popravi izgled omlitavljen zbog nemara tako što je podupreo rame na stub iza njega.


Naţalost, njegova opsesija Aleksandrinim grudima spreĉila ga je da se osvrne preko ramena da proveri taĉan poloţaj stuba. "Sada moţete poĉeti da shvatate," proglasio je on, naslanjajući se i šireći ruke u sveobuhvatnom zagrljaju, "zašto ga je Horacijeva primedba izazvala da - aagh!" Ruke su mu se raširile, on je pao unazad, obarajući sto sa punĉem i obarajući zavesu, sletivši na leĊa pred stopala tri muškarca, kao šarena ĉinija sa voćem ispod vodopada od punĉa. Ne mogavši da spreĉi njenu ludu ţelju da se nasmeje, Aleksandra je pljesnula ruku preko usta, gledajući okolo, i našla se kako zuri u groficu od Kamdena, koja je prekrila njena sopstvena usta i zurila u Aleksandru, ramena su joj se tresla od smeha, njene široke zelene oĉi su bile pune suza. U skladu, obe mlade ţene su ubrzale ka francuskim vratima, sudajajući se u njihovoj ţurbi da proĊu kroz vrata, i pobegle na balkon. Kada su stigle, srušile su se na zid kuće i eksplodirale u burni smeh. Jedna uz drugu, stajale su, nesvesne tvrdog kamena iza njihovih lopatica, piskutave od radosti, hvatajući vazduh, i brišući suze koje su lile niz njihove obraze. Kada se oluja smeha smanjila u napadima bespomoćnih kikota, grofica od Kamdena je okrenula lice prema Aleksandri i rekla isprekidano, "Le-leţeći na leĊima, o-on je izgledao baš kao ogromni papagaj koji je pao sa drveta." Aleksandra je jedva mogla da progovori zbog sreće u njenim gurdima. "Po-pomislila sam na ĉiniju s' voćem - ne, voćni punĉ," proglasila je, i one su se ponovo izgubile u smehu. "Ja-jadni Ponsonbi," Lady Kamden se zakikotala, "o-oboren u njegovoj pompeznoj mladosti od strane Makijavelovog duha zbog pripisivanja njegovih sopstvenih reĉi Horaciju." "To je bila Makijavelova osveta!" Aleksandra je prodahtala. I pod crnim somotskim nebom prekrivenim zvezdama, dve elegantno obuĉene mlade ţene bile su naslonjene na hladni kameni zid i smejale se sa svim ošamućujućim, bespomoćnim uţitkom bosonoge dece koja su trĉala kroz livade. Kada se njihov smeh konaĉno završio, Melani Kamden se slabašno naslonina uz zid i okrenula glavu ka Aleksandri, gledajući je u nasmejanoj znatiţelji. "Kako ste znali da je odvratni Lord Ponsonbi pobrkao Makijavelija sa Horacijem?" "Proĉitala sam oboje," Aleksandra je priznala nakon grešne pauze. "Šokantno!" rekla je grofica, podiţući pogled uţasa. "I ja sam." Aleksandrine oĉi su se raširile. "Bila sam pod utiskom da ĉitanje klasika oznaĉava ţenu kao 'plavu ĉarapu'." "Obiĉno da," Melani je priznala olako, "ali u mom sluĉaju, Društvo je izabralo da previdi moje - ovaj - neţenstveno interesovanje za stvari izvan vezenja i mode." Aleksandra je okrenula glavu na stranu, gledajući je u ushićenoj fasciniranosti. "Zašto su oni to uĉinili?" Glas Lady Kamden je omekšao od ljubavi. "Zato što bi moj suprug odrao svakoga ţivog ko se usudi da nagovesti da sam ja bilo šta manje od savršene dame." Odjednom, ona se sumnjivo zagledala u Aleks i zahtevala, "Da li svirate neki instrument? Jer ako svirate, upozoravam vas - prijateljice ili ne - neću doći i slušati vas kako svirate. Samo pominjanje Baha ili Betovena šalje me galopirajuće do mojih mirišljavih soli, a prizor harfe me tera u nesvest."


Aleksandra je provela godinu dana uĉeći da svira klavir zato što je vojvotkinja rekla da je sposobnost sviranja barem jednog instrumenta apsolutno obavezna za kvalitetne mlade dame; ona je jedva mogla da veruje da je sada ĉula te pogrdne komentare od dame koju bije glas da je prava trend seterka meĊu nadmenom elitom. "Imala sam ĉasove klavira, ali ne sviram dovoljno dobro da bi nastupala," priznala je nesigurno. "Odliĉno," rekla je Melani sa velikim zadovoljstvom. "Koliko ste zainteresovani za šoping?" "Zapravo, mislim da je dosadan." "Savršeno," izjavila je, a zatim pitala sumnjiĉavo, "Ne pevate, zar ne?" Aleksandra, koja joj je donekle nerado priznala svoju nesposobnost za sviranjem nekog instrumenta, sada je nasuprot tome nerado priznala da ume dobro da peva. "Da, bojim se da je tako." "Niko nije savršen," grofica od Kamdena je veselo i velikodušno proglasila, opraštajući Aleksandri. "Pored toga, oduvek sam ĉekala da sretnem ţenu koja ĉita Horacija i Makijavelija, i ne bi trebalo da se odvratim od sprijateljivanja sa vama samo zato što znate da pevate. Osim, naravno, ako to radite baš dobro?" Aleksandrina ramena su poĉela da se tresu od veselja, jer je ona pevala veoma dobro zaista. Melani je videla odgovor u Aleksandrinim nasmejanim oĉima i iskivila lice u komiĉnom uţasu. "Ne pevate često, zar ne?" "Ne." Gušeći kikot, Aleksandra je dodala bez poštovanja, "i ako bi mi to pomoglo da se podignem u vašim oĉima, mogu da vam obećam da obiĉno ispadnem iz uĉtivog razgovora za manje od pet minuta." Pošto su tako razdragano odbacile neke od najsvetijih konvencija, obe devojke su ponovo prasnule u smeh. Unutar vile u Regent Stritu broj 45, plesaĉi su nastavili da igraju i nasmejani gosti su nastavili da se smeju, nesvesni vaţnog dogaĊaja koji se odvijao ispred francuskih vrata. Jedino su treperave zvezde primetile da su na pustom Londonskom balkonu, dve srodne duše napokon pronašle jedna drugu. "U tom sluĉaju," Melani je otmeno proglasila kada su prestale da se kikoću, "smatraću vas najpodesnijom i najprijatnijom saputnicom." Olako napuštajući sav preostali privid formalnosti, Lady Kamden je tiho rekla, "Moji bliski prijatelji me zovu Melani." Za trenutak, sreća kroz celokupno Aleksandrino biće, a onda ju je uništila surova realnost kada je shvatila da prijatelji Melani Kamden ne bi ţeleli da ona uĊe u njihov krug. Celo visoko društvo, ukljuĉujući Melanine prefinjene prijatelje, su već smatrali Aleksandru kao potpunu njihovu suprotnost. Ona bi bila osuĊena od svih njih i našli bi je ţalosnim nedostatkom. Oĉigledno Melani Kamden nije bila u Londonu dovoljno dugo da sazna još uvek. Aleksandrin stomak se stisnuo na pomisao podrugljivih pogleda koji će biti upućeni Lady Kamden kada ona uĊe u balsku dvoranu sa Aleksandrom. "Kako vas vaši prijatelji zovu?" Melani je upitala, gledajući je. Ja više nemam prijatelje, Aleksandra je pomislila i uţurbano se savila da izgladi njene suknje, paţljivo skrivajući suze koje su joj opekle oĉi. "Zvali su me - zovu me Aleks." Odluĉujući da bi bilo najbolje da okonĉa ovo prijateljstvo sada, liĉno, a ne da bude


poniţena kada je Melani Kamden iskljuĉi potpuno kada se sledeći put budu srele, Aleksandra je uvukla duboko dah i rekla u muĉnoj neugodnoj ţurbi, "Cenim vašu ponudu prijateljstva, Lady Kamden, ali vidite, ja sam veoma zauzeta ovih dana balovima i ruĉkovima i...svim vrstama zabave...I tako ja sumnjam da bi vi...mi...mogle da naĊemo vremena...i ja sam sigurna da vi sigurno već imate desetine i desetine prijatelja koji-" "Koji misle da ste vi najveća ĉudakinja koja se ikada pojavila na Londonskom balu?" Melani je zatraţila blago. Pre nego što je Aleksandra mogla da odreaguje na to, Antoni je izašao iz senke na balkon, i ona je je pohrlila njemu u olakšanju, govoreći tako brzo da on nije mogao da joj se suprotstavi. "Da li ste me traţili, Vaša Milosti? Mora da je vreme za odlazak. DoviĊenja, Lady Kamden." "Zašto ste odbili ponudu prijateljstva Melani Kamden?" Toni je zahtevao ljutito, ĉim su ušli u koĉiju na putu kući. "Ja...to ne bi potrajalo," Aleksandra je malo izbegla istinu, imajući na umu blago izgovorenu napomenu Melani Kamden na rastanku. "Mi se ne 'krećemo u istim krugovima' kao što vi ovde kaţete." "Znam to, a takoĊe znam i zašto," Toni je rekao ĉvrsto. "Rodi Karstars je jedan od razloga." Aleksandra je poĉela da shvata da je Toni bio svestan njenog nedostatka popularnosti; ona je mislila - nadala se - da je on bio nesvestan njenih poniţavajućih neprilika. "Zamolio sam Karstarsa da me poseti sutra ujutru," Toni je nastavio otvoreno. "Moraćemo da uradimo nešto da promeni svoje mišljenje o vama i da ga smirimo zbog uvrede koju ste naĉinili kada ste ga ostavili na plesnom podijumu prve noći-" "Da ga smirimo!" Aleksandra je uzviknula. "Antoni, on mi je rekao grozne - zle stvari o vašoj baki!" "Karstars govori neprihvatljive stvari o ljudima svo vreme." Tonijev ohrabrujući osmeh je bio rasejan. "On naroĉito uţiva pokušavajući da šokira ili uzbudi ili zastraši ţene, a ako uspe u tome onda prezre njegovu ţrtvu zbog kukaviĉluka i gluposti. Karstars je kao ptica koja leti od drveta do drveta, sejući seme razdora gde god proĊe. Većina onoga što kaţe je veoma zabavno - sve dok se ne radi o njemu samom. U svakom sluĉaju, trebalo je da ga pogledate u oĉi zadrţavajući prisebnost ili da mu kaţete nešto podjednako šokantno." "Strašno mi je ţao. Nisam to znala." "Postoji mnogo toga što ne znate," Toni je procedio kroz zube, jer su stigli pred njegovom kućom u Gornjem Bruk Stritu. "Ali kada uĊemo u kuću, ispraviću to." Aleksandra je osetila strašan, neobjašnjiv predosećaj straha koji ju je okovao kada su oni ušli u salon. Toni ju je pogurao da sedne na svetlo zeleni divan od brokata i onda sipao viski sebi u ĉašu. Kada se okrenuo prema njoj, izgledao je ljuto i nesrećno. "Aleks," rekao je naglo, "trebalo je da napravite ogroman uspeh ove sezone. Bog zna, imate sve neophodne atribute za to - i to u grešnom izobilju. Umesto toga, postali ste najozloglašeniji neuspeh decenije." Stid se gotovo udvostruĉio u Aleksandri, ali je Toni na brzinu podigao ruku, nespretno objašnjavajući, "To je moja greška, ne vaša. Skrivao sam stvari od vas, stvari koje bih


vam rekao ranije, ali je moja baka zabranila - nije mogla da podnese da vas razoĉara. Sada, meĊutim, oboje smo se sloţili da mora da vam se kaţe, pre nego što uništite ono što je ostalo od vaše šanse da pronaĊete ovde sreću - ako već nije prekasno." Podiţući ĉašu do njegovih usana, Antoni je progutao viski odjednom, kao da mu je to bilo potrebno da mu da hrabrost, a onda je rekao, "Od kada ste došli u London, ĉuli ste mnoge Dţordanove prijatelje i poznanike kako ga nazivaju 'Havk (soko), zar ne?" Kada je ona klimnula, on je rekao, "Zašto mislite da ga tako zovu?" "Pretpostavljam da je to neka vrsta skraćenog imena - nadimak - izveden iz 'Hotorn'." "Neki ljudi to tako misle, ali posebno meĊu muškarcima to znaĉi nešto drugo. Soko je lovaĉka ptica sa besprekornim okom i sposobnošću da uhvati svoj plen pre nego što njen plen shvati da je u opasnosti." Aleksandra je zurila u njega sa uĉtivim interesom i potpunim nedostatkom razumevanja, i Antoni je povukao ruku kroz kosu zbog frustracije. "Dţordan je dobio to ime pre nekoliko godina, kada je osvojio posebno ponosnu mladu lepoticu koju su polovina neţenja jurili mesecima. Havk je to uradio za jedno veĉe pitajući je za ples." Naslanjajući se, Antoni je podupro ruke na naslon stolice. "Aleks," rekao je oštro, "ubedili ste sebe da ste voleli i da vas je voleo muškarac koji je praktiĉno bio...svetac. Istina je, Havk je bio mnogo bliţi Ċavolu nego svecu i ţene su bile zabrinute, i svi to znaju. Da li me razumete?" pitao je ogorĉeno, lice mu je bilo centimetar od njenog. "Svaka osoba u Londonu koja je ĉula da govorite o njemu kao o nekom prokletom vitezu u sjajnom oklopu, znala je da ste samo još jedna od njegovih ţrtvi...samo još jedna od bezbroj ţena koje su postale plen Havkove fatalne privlaĉnosti. On nije pokušavao da ih zavede - polovinu vremena, on je bio više iritiran nego zadovoljan kada se neka ţena zaljubila u njega, ali su one ipak to ćinile, baš kao što ste i vi. Ali za razliku od njegovih drugih ţrtava, vi ste bili suviše bezazleni da to sakrijete od bilo koga." Aleksandra je porumenela od sramote, ali nije mislila da bi Dţordana trebalo kriviti što su se ţene zaljubljivale u njega. "Voleo sam ga kao brata, ali to ne menja ĉinjenicu da je on bio ozloglašeni razvratnik sa zasluţenom reputacijom zbog raskalašenosti." Psujući sebi u bradu zbog njene odanosti i nevinosti, Toni se uspravio. "Ne verujete mi, zar ne? U redu, evo ostatka: U noći vašeg prvog bala, javno ste komentarisali lepotu dve ţene - Lady Alison Vitmor i Lady Elizabet Grendţerfild. Obe su bile njegove ljubavnice. Da li shvatate šta to znaĉi? Da li?" Boja se polako povukla sa Aleksandrinog lica. Ljubavnica deli muškarĉev krevet dok on ne uradi intimne stvari koje je Dţordan uradio Aleksandri. Antoni je video da je prebledela i nastavio, odluĉujući da joj sve kaţe otvoreno. "Tokom tog istog bala, pitali ste da li je Dţordan uţivao u baletu, i svi sa strane su se skoro smejali zato što su svi znali da je Eliza Grandeux bila njegova ljubavnica do dana kada je umro. Aleks, zaustavio se u Londonu i bio sa njom ovde na vašem putu sa brodom - nakon što ste se venĉali. Ljudi su ga videli kako napušta njenu kuću. I ona je svima rekla da je vaš brak bila jedna neugodnost za njega." Aleksandra je skoĉila na noge i divlje odmahnula glavom, pokušavajući to da porekne. "Grešite. Ne verujem vam. Rekao je da ima 'posao' sa nekim. On nikada ne bi-"


"On bi i jeste, doĊavola! Osim toga, on je nameravao da vas odvede u Devon i ostavi tamo, a onda je on trebao da se vrati u London i nastavi tamo gde je stao sa svojom ljubavnicom. Sam mi je to rekao! Dţordan vas je oţenio jer je osećao obavezu, ali nije imao ni ţelju ni nameru da ţivi sa vama kao sa suprugom. Sve što je osećao prema vama bilo je saţaljenje." Aleksandrina glava se trgnula u stranu kao da ju je ošamario. "On me je saţaljevao?" uzviknula je slomljeno, utapajući se u poniţenju. Steţući nabore njene suknje, izvrnula je tkaninu dok joj zglobovi nisu pobeleli. "Mislio je da sam bezvredna?" Još jedno shvatanje ju je pogodilo, i ona je pokrila usta, misleći da će povratiti: Dţordan je mislio da joj uradi istu stvar koju je njen otac uradio njenoj majci - da je oţeni, ostavi svoju ţenu na nekom dalekom mraĉnom mestu, a zatim da se vrati njegovoj uţasnoj ţeni. Poseţući za njom, Antoni je pokušao da stavi svoje ruke oko nje, ali ona ih je odgurnula i odstupila, zureći u njega kao da je mislila da je i on zao kao Havk. "Kako ste mogli!" ona je prasnula, glas joj se tresao od gorĉine i bola. "Kako ste mogli da me pustite da tugujem za njim i pravim budalu od sebe zbog njega? Kako ste mogli da budete tako neizrecivo okrutni da me pustite da verujem da je njemu zapravo bilo s-stalo do mene!" "Verovali smo da je to bilo dobro delo u to vreme," udovica vojvotkinja je rekla grubo iza nje, ulazeći u sobu sa neznatnim hramljenjem koje se pojavljivalo kad god bi ona bila uznemirena. Aleksandra je bila suviše ogorĉena da brine o starici. "Idem kući," rekla je, boreći se da kontroliše uvijajući bol koji joj je uzimao vazduh iz grudi. "Ne, ne idete!" Antoni je odbrusio. "Vaša majka će provesti godine ploveći ostrvima. Ne moţete ţiveti sami." "Nije mi potrebna vaša dozvola da idem kući. Niti mi je potrebna vaša finansijska podrška. Prema reĉima vaše bake, ja imam svoj sopstveni novac od Havka," iskazala je ogorĉeno. "Koji ja kontrolišem kao vaš staratelj," Antoni ju je podsetio. "Ne ţelim i ne trebam staratelja. Upravljala sam sama od kada sam napunila ĉetrnaest godina!" "Aleksandra, slušajte me," rekao je napeto, uhvatio ju je za ramena i prodrmao je blago ali ljutito. "Znam da ste ljuti i razoĉarani, ali ne moţete pobeći od nas ili se otšunjati postiĊeno iz Londona. Ako to uradite, ono što vam se desilo ovde će vas zauvek progoniti. Niste voleli Dţordana-" "Oh, nisam?" Aleksandra je prekinula besno. "Onda mi recite zašto sam provela celu godinu pokušavajući da napravim sebe vrednom njega." "Voleli ste iluziju, ne Dţordana - iluziju koju ste stvorili zato što ste bili nevina i idealistiĉna-" "I lakoverna i slepa i glupa!" Aleksandra je prosiktala. Poniţenje i patnja su je naterale da se okrene od saosećanja koje je Antoni pokušao da joj ponudi i, oĉajniĉkim glasom, ona se izvinula i otrĉala u njenu sobu. Tek kada je dobila privatnost njene spavaće sobe podlegla je suzama. Plakala je zbog svoje gluposti, zbog svoje lakovernosti, i zbog godine u kojoj je radila, terajući sebe


da postane dostojna ĉoveka koji nije zasluţivao da se nazove gospodinom. Plakala je dok je zvuk sopstvenog plaĉa nije naterao da prezre sebe zbog trošenja svojih suza na njega. Konaĉno, prisiljavajući sebe da se uspravi, obrisala je oĉi dok je njen um nastavio da je muĉi slikama njene sopstvene gluposti: Videla je sebe u bašti dan pre nego što su se venĉali: "Poljubićete me?" pitala ga je, a kada jeste, ona se skoro onesvestila u njegovim rukama, a onda mu odmah rekla da ga voli. Meri Elen joj je rekla da gospoda vole da znaju da im se divite i ona je zasigurno uzela prijateljiĉin savet k' srcu! Mislim da ste lepi kao MikelanĎelov David, rekla je Dţordanu posle poljupca. Stid se proširio kroz Aleksandru i ona je glasno zastenjala, obmotavajući ruke oko njenog stomaka, ali poniţavajuće uspomene nisu prestale. Boţe! Dala mu je sat njenog dede. Dala mu ga je i rekla mu da bi ga njen deda voleo jer je bio plemenit ĉovek. Voleo ga! Zbog ĉega, njen deda bi zabranio da izdajniĉki, grubi plemić doĊe do njihovih vrata! U koĉiji je pustila Dţordana da je poljubi iznova i iznova - leţala je na njemu kao glupa, zaluĊena bludnica! U krevetu ga je pustila da joj uradi svaku intimnu stvar koju je hteo da radi s' njom, a kada je završio, on je uradio te iste stvari sa njegovom ljubavnicom naredne noći. Umesto da puca u Dţordanovog napadaĉa u noći kada su se sreli, trebalo je da upuca Dţordana Taunsenda! Kako mu je dosadno njeno neiskustvo sigurno bilo, i nije ni ĉudo što on nije hteo ni da ĉuje njene naivne izjave ljubavi! "Koliko još?" Dţordţ Morgan je šapnuo Dţordanu u tami. "Sat, a onda moţemo da pobegnemo," odgovorio je ĉvrsto dok je trljao svoje zgrĉene mišiće, kako bi krv prodrla u njih da ih ojaĉa za njihovo predstojeće bekstvo. "Jesi li siguran da si ih ĉuo kako govore da se tvoje trupe bore pedeset milja juţno odavde? Ne bih voleo da hodamo pedeset milja u pogrešnom pravcu, ja bez noge a ti sa rupom u tvojoj." "To je samo ogrebotina," Dţordan je odgovorio, misleći na ranu koju je dobio od straţara kojeg su savladali juĉe. Pećina u kojoj su se krili od juĉe dok su Francuzi pretraţivali šume traţeći ih bila je toliko mala da su se obojica gotovo prepolovili na pola. Bol je pulsirao kroz Dţordanovu zgrĉenu nogu i on je prestao da se pomera, disao je plitko i brzo dok je automatski prizvao Aleksandrinu sliku i fokusirao se na nju svakim delom njegovog bića. Pokušao je da zamisli kako je ona izgledala sada, ali danas sve što je video bila je devojka na šumovitom proplanku, kako ga gleda sa štenetom u rukama i svu ljubav na svetu kako sija u njenim oĉima. Sa oĉima ĉvrsto zatvorenim, Dţordan je polako pratio svaku krivulju njenog lica u svom umu. Bol u nogama se povlaĉila dok nije ostala samo bol daleko u njegovom umu, i dalje prisutna ali podnošljiva sada. To je bila tehnika koju je on koristio stotinama puta ranije, i bila je uspešna i sada kao što je bila pre. Na poĉetku njegovog zatoĉeništva, kada su ga nedelje muĉenja i lišavanja dovele do ivice ludila, Aleksandra je bila ono na šta se on fokusirao kako bi pobegao bolu koji je


njegovo telo i pokušao da njegov um. U svojoj mašti, on je oslobaĊao, polako, svaki sekund koji je proveo sa njom, koncentrišući se snaţno na svaki najsitniji detalj njihovog okruţenja, podsećajući se svake reĉi, svakog nagiba. Vodio je ljubav sa njom u krĉmi, svaki put, svlaĉio je i drţao, urezivao u sećanje njenu neverovatnu ljupkost i naĉin na koji se osećala u njegovom naruĉju. Ali kada su nedelje izbledele u mesece, njegova sećanja na njihovo kratko vreme provedeno zajedno nije više bilo dovoljno da se suprotstavi muĉenju; bilo mu je potrebno drugo oruţje da utiša slatki podmukli glas koji ga je pozivao neţno da odustane od borbe za ţivot, da pusti sebe da podlegne prijatnoj anesteziji smrti. I tako je Dţordan poĉeo da izmišlja prizore i gradi ih oko nje, koristeći ih da ojaĉa svoju slabu volju za preţivljavanjem jer je znao iz svog iskustva sa ranjenicima u Španiji da kada oĉaj doĊe, smrt sledi. U njegovoj glavi, izmislio je sve vrste scena - one prijatne u kojima Aleksandra trĉi ispred njega, smejući se njenim muzikalnim smehom, a onda se okreće, drţeći ruke prema njemu - ĉekajući ga da doĊe do nje, strašne scene gde je on video nju kako ju je Toni isterao na ulicu i kako ţivi u Londonskim sirotinjskim kvartovima - ĉekajući da Dţordan doĊe kući i da je spasi; neţne scene gde ona leţi u raskošnoj golotinji na satenskim ĉaršavima - ĉekajući ga da vodi ljubav s' njom. On je izmislio na desetine scena, a jedina zajedniĉka osobina svake od njih je bila ta da je Aleksandra uvek ĉekala njega. Trebala ga. Znao je da su scene bile fantazija, ali se koncentrisao na njih svejedno. Zato što su one bile njegovo jedino oruţje protiv demona u njegovom mozgu koji su urlali na njega da odustane od borbe, da napusti razum - a onda i ţivot. I tako, u prljavštini njegove ćelije preplavljene štetoĉinama, on je zatvorio oĉi i planirao bekstvo kako bi mogao da ode kući njoj. Sada, posle godinu dana gledanja unazad na pustoš njegovog bivšeg sveta, bio je spreman da pusti Aleksandru da mu pokaţe njen svet, gde je sve bilo sveţe i ţivo i neiskvareno - gde je 'nešto predivno' ĉekalo baš iza ugla. Ţeleo je da se izgubi u njenoj slasti i da se okruţi njenim smehom i radošću ţivljenja. Ţeleo je da se oĉisti od prljavštine tog zatvora a zatim da se otarasi ruţnoće njegovog proćerdanog ţivota. Posle toga, imao je samo jedan drugi cilj, i on je bio manje plemenit, ali podjednako vaţan: Ţeleo je da otkrije identitet onoga ko je dva puta pokušao da mu okonĉa ţivot. A onda je hteo osvetu. Toni je imao najviše koristi od njegove smrti, Dţordan je znao, ali nije mogao da podnese da razmišlja o tome još uvek. Ne ovde. Ne bez dokaza. Toni mu je bio kao brat.

Sedamnaesto poglavlje Aleksandra se probudila osećajući se neobiĉno osveţeno nakon uţasne noći provedene u samo-optuţujućim suzama. Otkriće Dţordanove izdaje joj je uništilo iluzije, ali kako je ona lagano prolazila kroz njenu jutarnju rutinu kupanja i oblaĉenja, poĉela je da shvata da ju je ono što je nauĉila prošle noći oslobodilo okova odanosti i


privrţenosti koji su je drţali vezanu za sećanje na njega više od godinu dana. Bila je osloboĊena od Dţordana Taunsenda sada. Bled, iskrivljen osmeh je dodirnuo njene usne dok je sedela ispred toaletnog stoĉića i poĉela da ĉetka njenu dugu, tešku kosu. Kako je bilo smešno to da se, u pokušaju da postane 'dostojna' da bude Dţordanova supruga, pretvorila u ukoĉenu i pristojnu ţenu koja bi odgovarala svešteniku, ali nikad, nikad supruzi skandaloznog, neprincipijelnog razvratnika. Što je bilo stvarno pomalo smešno, pomislila je ironiĉno, jer je njena prava priroda bila sve osim krute i uštirkane. Uvek je to radila, Aleksandra je shvatila iznenada; uvek je pokušavala da bude ono što su osobe koje je volela ţelele da bude: Za njenog oca, bila je više sin nego ćerka; za njenu majku, postala je roditelj, a ne dete; za Dţordana, postala je...potpuna suprotnost. MeĊutim, od ovog dana, sve to će se promeniti. Bolje ili gore, Aleksandra Lorens Taunsend će uţivati u sebi. Da bi se sve to ostvarilo, meĊutim, trebala je prvo da iskoreni svoju reputaciju u visokom društvu i bezgraniĉne idiotizme koje je nesvesno napravila meĊu njima. Pošto je Ser Rodrik Karstars bio najglasniji, i najuticajniji, klevetnik, on je oĉigledno bio najbolje mesto za poĉetak. Antoni je nameravao da razgovara s' njim ovog jutra, ali moţda je ona mogla da kaţe ili uradi nešto da promeni njegovo mišljenje o njoj dok je ovde. Dok je razmišljala o tom problemu, iznenada se setila poslednjeg dela njenog razgovora sa Melani Kamden prošle noći. Lady Kamden je rekla da njeni prijatelji misle da je Aleksandra bila 'najveća ĉudakinja koja se ikada pojavila na Londonskom balu', pa je ona oĉigledno znala da je Aleksandra bila persona non grata meĊu visokim društvom, a ipak je i dalje ţelela da se sprijatelji sa njom. Ona je, u stvari, nagoveštavala istu stvar koju joj je Toni rekao sinoć. Ĉetka se umirila u Aleksandrinoj ruci, i osmeh iznenaĊenja je osvetlio njeno lice. Moţda će ona imati pravog prijatelja u Londonu, posle svega. Osećajući se bezbriţnije nego što je bila za više od godinu dana, zakaĉila je njenu tešku kosu na vrh glave i ţurno izvukla par uskih pantalona i jednu od košulja koju je nosila svakog jutra kada su ona i Toni veţbali njihovo maĉevanje. Uzimajući maĉ iz ormana i masku za lice, izašla je iz sobe, pevušeći veselu melodiju, koraci su joj bili laki i bezbriţni. Toni je stajao sam na sredini napuštene plesne dvorane gde su oni veţbali svakog jutra, dokono tapkajući vrh njegovog maĉa o dno njegove ĉizme. Okrenuo se na zvuk njenih ţustrih koraka po uglaĉanom podu, lice mu je odraţavalo olakšanje zbog njenog pojavljivanja. "Nisam bio siguran da ćete doći, posle onoga sinoć..." Aleksandrin treperavi osmeh mu je rekao da prikriva neraspoloţenje prema njemu zbog njegovog ćutanja o Dţordanovoj izdaji, ali ona nije ništa rekla o prošloj noći. Ţelela je da zaboravi to i Dţordana Taunsenda. Pokupljajući oklop sa poda plesne dvorane, stavila ga je, a onda je stavila masku na lice, prilagodila je, dodirnula ĉelo maĉem pozdravljajući njenog dostojnog protivnika. "En garde-" rekla je veselo. "Izvinjavam se, Hotorne," otezanje Rodija Karstarsa je zaustavilo Antonija i Aleksandru usled ţestokok pariranja. "Nije li rano za skakutanje na takav energetski


naĉin?" Pomerajući njegov lenji pogled na Antonijevog nepoznatog partnera u maĉevanju, on je sa divljenjem rekao, "Ko god da ste, prokleto ste dobar maĉevalac." Ĉekajući da joj se oteţano disanje ujednaĉi, Aleksandra je stajala sa rukama na kukovima dok je brzo vagala relativne dobre strane toga da se prikaţe Karstarsu sada dok je stajala, ili da saĉeka da ga vidi u salonu kasnije, kao što je nameravala. Podsećajući se šta joj je Antoni rekao o njemu sinoć, odluĉila je da bude odvaţna, a ne kukavica. Poseţući iza njene glave, Aleksandra je odvezala masku za lice i istovremeno izvukla ukosnice koje su priĉvršćavale njenu tešku kosu. Jednim brzim pokretom, skinula je masku sa lica i protresla glavu ĉime je srušila njenu tamnu kosu niz ramena u blistavi kestenjasti vodopad. "Ne mogu da verujem!" nepokolebljiv Ser Rodrik je izgovorio, zureći u nasmejanu mladu ţenu pred njim, izraz lica mu je bio gotovo komiĉan dok je pokušavao da apsorbuje ĉinjenicu da je ukoĉena, pristojna glupaĉa koju je Havk oţenio ista mlada ţena koja je stajala pred njim, noseći uske izglaĉane pantalone koje su bile fiziĉki privlaĉnije od najniţe seĉenih balskih haljina koje je on ikad video. Štaviše, njene plavo-zelene oĉi su nasmejano plesale dok je gledala njegov šokiran izraz. "Biću proklet-" poĉeo je, ali je Aleksandrin nizak, grleni osmeh, koji nije ĉuo nikada ranije, prekinuo njegov usklik. "Nema sumnje da ćete biti," rekla je sa toboţnjom simpatijom, hodajući prema njemu sa lakom prirodnom gracioznošću mlade sportistkinje. "A ako niste, trebalo bi da budete," ona je dodala, a zatim mu milostivo pruţila ruku kao da nije baš poţelela njegovu propast. Osećajući kao da se neka vrsta varke - blizanci, moţda - igraju sa njim, Rodi je automatski uzeo njenu ruku svojom. "Zašto bi trebao?" upitao je on, ljut na sebe zbog nesposobnosti da kontroliše njegov izraz lica. "Zato," Aleksandra je rekla olako, "što ste me napravili predmetom znaĉajnog podsmeha ovde, koji sam delimiĉno zasluţila. MeĊutim, moţda biste mogli da razmotrite da se iskupite, kako biste mogli da provedete veĉnost u mnogo ugodnijoj klimi?" Jedna delikatno zakrivljena obrva se podigla dok je ona ĉekala njegov odgovor, i uprkos sebi, Rodi se gotovo iscerio. Antoni je stajao pozadi u zadovoljnoj tišini, gledajući Karstarsovu reakciju na ovu divnu uĉesnicu dvoboja baš onakvu kakvoj se nadao kada je naloţio Higinsu da ga pošalje u plesnu dvoranu ĉim stigne. "Pretpostavljam da me krivite za vaš nedostatak...hm...da kaţemo, popularnosti?" Rodi Karstars je umetnuo, poĉinjajući da vraća njegovu pribranost. "Ja krivim sebe," mlada lepotica je odgovorila, slatkim osmehom, podsvesno zavodljivim. "Pitam vas da mi pomognete da promenim stvari." "Zašto bih to trebao?" zahtevao je otvoreno. Aleksandra je podigla obrve i njen osmeh se proširio, "Zato da dokaţete da moţete, naravno." Izazov je baĉen lagano kao rukavica, i Rodi je oklevao pre nego što ga je prihvatio. Iz ĉiste izopaĉenosti i ekstremne dosade, on je beskrupulozno ogulio uglede desetina pretenciozno ponosnih ţena, ali nijednom nije pokušao da obnovi jedan od tih


uništenih ugleda. Pokušaj bi mogao da stavi njegov uticaj kod visokog društva na oštar test. Ah, ali neuspeh... Ipak, izazov je bio intrigantan. Udovica vojvotkinja je imala dovoljno uticaja da prisile stare matorce da prihvate Aleksandru, ali jedino je Rodi mogao da je napravi popularnom kod mlaĊe grupe koja je sledila njegovo voĊstvo. Pogledavši niz nju, primetio je da ga je gledala krajiĉkom oka, maleni, neodoljivi osmeh je igrao oko njenih mekanih usana. Uz udar iznenaĊenja, primetio je koliko su joj neverovatno duge i uvijene trepavice dok su leţale kao tamne lepeze, bacajući senke na njene visoke delikatne jagodice. Skoro protiv njegove volje - i protiv njegove bolje presude - Rodi Karstars joj je ponudio ruku. "Hoćemo li razgovarati o našoj strategiji kasnije - recimo, veĉeras, kada doĊem da vas otpratim do bala Tinslijevih?" "Pomoći ćete mi onda?" Ser Rodrika je pogodio uĉtiv osmeh i odgovorio je filozofskim citatom: " 'Ništa nije previsoko za smelost smrtnika - Jurnućemo na samo nebo u našoj ludosti'. To je citat iz Homera, verujem," on je dodao informativno. Devetnaestogodišnja lisica pored njega je odmahnula glavom i poslala mu drzak, odvaţan osmeh. "Horacije." Karstars se zagledao u nju, momentalno izgubljen u mislima. "U pravu ste," rekao je polako, i to je bio poĉetak iskre oduševljenja u njegovim prikrivenim oĉima. Kako je to bilo lako, Aleksandra je pomislila smešeći u sebi ĉetiri nedelje kasnije dok je stajala, okruţena gomilom prijatelja i poštovaoca. Na Melanin savet, ona je naruĉila potpuno novu garderobu u jarkim pastelnim i bogatim osnovnim bojama haljine koje su istakle prednosti njene figure i zaĉinile njen ţivopisni kolorit. Pored toga, ona je samo trebala da ignoriše mnoge od vojvotkinjinih stega odgovarajućeg ponašanja i, umesto toga, da govori bukvalno šta god joj je palo na pamet. Rodi je uradio ostalo, njegovom pojavom u javnosti sa njom i stavljanjem njegovog peĉata odobrenja na nju, zajedno sa davanjem jednog jezgrovitog saveta koji je ukljuĉivao instrukcije dobrih izraza sa Dţordanovim bivšim ljubavnicama, Lady Vimor i Lady Grendţerfild. "S' obzirom na vaše neverovatno naivne primedbe o imaginarnim vrlinama vašeg supruga," on ju je obavestio dok ju je pratio na prvi bal, "i vaše apsurndne komplimente o lepoti njegovih bivših ljubavnica, ne postoji ništa da se to popravi ali morate biti viĊeni u prijateljskim odnosima sa tim damama. Društvo će onda pretpostaviti da, umesto da ste potpuna budala - koja ste bili - da ste umesto toga mlada dama sa do sada neuvaţenim, izuzetno razvijenim osećajem za šalu." Aleksandra je pratila taj i sve ostale njegove savete, i u ĉetiri kratke nedelje ona je postala Uspeh. MeĊu mladim, rumenim devojkama kojima je to bila prva sezona, Aleksandrina prirodna dovitljivost i uroĊena inteligencija napravile su je izgleda više prefinjenom i poţeljnom; okruţena zaista prefinjenim udatim ţenama, njena nepromenjena iskrenost i neţan osmeh uĉinili su da izgleda mekše, ţenstvenije, manje krhke. U moru plavuša sa mleĉnobelim tenom, Aleksandra, sa njenim ţivopisnim koloritom i bujnom kosom boje mahagonija, sijala je kao nakit u odnosu na bledi saten.


Bila je impulsivna i duhovita i vesela, ali Aleksandrina popularnost nije postojala pre svega zbog njene lepote i pameti, ili ogromnog miraza koji joj je Antoni namenio, ili ĉak zbog dragocenih veza sa porodicom Taunsend koje bi donela njenom narednom suprugu. Ona je postala uzbudljiva zagonetka, misterija: Bila je udata za Engleskog najpoţeljnijeg, i najzloglasnijeg, razvratnika; stoga su oni prirodno pretpostavili da je ona vešto inicirala ĉin ljubavi. Ipak ĉak i kada je bila najveselija, sjaj sveţine i nevinosti su terali mnoge muškarce da oklevaju u uzimanju slobode sa njom, posebna aura mirnog ponosa kod nje je upozoravala muškarce da joj se ne pribliţavaju previše. Kao što je jedan zaluĊen oboţavalac, Lord Merivater, to opisao, "Ona me tera da ţelim da saznam sve o njoj istovremeno dok me tera da se osećam kako to nikada neću moći. UsuĊujem se da kaţem da niko zaista ne zna 'pravu' nju, ne zaista. Hotornova mlada udovica je misterija, kaţem vam. Svi misle tako. To je prokleto intrigantno." Kada joj je Rodi ponovio opaske Lorda Merivatera, Aleksandrine meke usne su drhtale dok se hrabro borila protiv napada smeha. Znala je taĉno zašto je elegantna gospoda iz visokog društva smatraju 'misterioznom' i teškom za shvatanje - to je bilo zato što je, ispod njene paţljivo steĉene glazure prefinjenosti, Aleksandra Lorens Taunsend bila potpuna varalica! Na površini, ona je delimiĉno usvojila stav slabe nonšalantnosti da je bila besprekorna meĊu Izabranim Društvom - a posebno meĊu Dţordanovim uzvišenim prijateljima ali ni ograniĉenja Društva, ni sama Aleksandra, nisu mogli potpuno da potisnu njenu prirodnu uzvrelost ili njen uroĊeni zdrav razum. Ona nije mogla da spreĉi njene oĉi da sijaju od smeha kada bi joj neko uputio drsko kitnjast kompliment, niti je mogla da zaustavi ţivahan sjaj koji joj je obojio obraze kada je bila izazvana na trci u Hajd parku; niti potpuno da sakrije njenu fasciniranost priĉama koje je istaknuti istraţivaĉ priĉao o njegovom nedavnom izletu kroz divlje dţungle na dalekom kontinentu, gde, kako je on rekao, starosedeoci umaĉu koplja u smrtonosni otrov. Svet, i ljudi koji su ga naseljavali, ponovo su joj postali tako uzbudljivi i zanimljivi kao što su bili kada je bila devojĉica koja je sedela na kolenima njenog dede. Pored nje, jedan od Aleksandrinih oboţavaoca joj je pruţio ĉašu sa penušavim šampanjcem, i ona ju je prihvatila uz meki osmeh, podiţući ĉašu do njenih usana dok je gledala kovitlanje plesaĉa koji su se vrteli pred njom. S' drugog kraja prostorije, Rodi je podigao njegovu ĉašu prema njoj u tihoj zdravici, i ona je podigla njenu u odgovoru. Rodi Karstars, na mnogo naĉina, je i dalje bio zagonetka za nju, ali joj je bio neobiĉno drag i bila mu je izuzetno zahvalna. Samo jedanput za sve ove nedelje Rodi je dao Aleksandri razlog da joj se ne sviĊa i to je bilo kada je on ponovio priĉu njenog originalnog susreta sa Dţordanom, koju mu je ona rekla u poverenju posle dobijanja njegove reĉi da neće širiti priĉu. U roku od dvadeset ĉetiri sata, London je goreo od traĉeva da je Aleksandra Taunsend, kao sedamnaestogodišnja devojka, spasila Havkov ţivot. U roku od ĉetrdeset osam sati, 'misterija' koja je okruţivala Aleksandru se umnoţila desetostruko. A tako i njena popularnost i broj njenih udvaraĉa.


Kada je Aleksandra suoĉila Rodija sa njegovom izdajom, pogledao ju je kao da je potpuna budala. "Draga moja devojko," otegnuo je, "dao sam reĉ da neću reći nikome da ste ubili ĉoveka da spasete dragog Dţordana, i nisam rekao. Nisam, meĊutim, obećao da neću nikome reći da ste spasili njegov ţivot - ta Ċakonija je bila sasvim isuviše ukusna da je zadrţim za sebe. Vaš preminuli suprug, vidite," objasnio je sa podrugljivim osmehom, "je pretendovao da bude priliĉno opasan ĉovek kada je ljut. Bio je prvoklasan strelac i struĉni maĉevalac, kao što su nekoliko muţeva, ukljuĉujući i one Lady Vitmor i Lady Grendţerfild, osetili na sebi." Iznutra, Aleksandra je bila zgroţena licimernim stavovima muţeva, ali je pokušavala da ih ne osuĊuje preoštro. Pokušala je da nikome ne sudi preoštro, kada smo već kod toga, zato što se setila sa bolnom jasnoćom kako se ona osećala kada je bila izopštena. Kao posledica toga, stidljivi mladići su nagrnuli na njenu stranu zato što su znali da ih prelepa mlada Vojvotkinja od Hotorna nikada neće poniziti nadmenim pogledom ili šalom na njihov raĉun. Stariji, inteligentni muškarci su se gurali jedni uz druge za pravo da je odvedu na veĉeru ili ples, zato što ona nije od njih zahtevala da govore apsurdne, propisane fraze. Umesto toga, oni su mogli da razgovaraju sa njom o razliĉitim zanimljivim temama. Korintska grupa se divila ne samo njenoj obilnoj lepoti, već i njenoj poznatoj veštini sa maĉem, i oni su pohrlili u kuću na Gornjem Bruk Stritu u nadi da će videti njeno maĉevanje, što im je retko bilo dozvoljeno - ili, još bolje, da se maĉuju sa Hotornom i da je na taj naĉin impresioniraju njihovim sopstvenim veštinama, tako da mogu da osvoje njenu nepodeljenu paţnju. U tom poslednjem smislu, mladi Lord Seveli, koji je bio previše nespretan za maĉevanje i previše stidljiv da je pita da pleše s' njim, nadmašio ih je sve. Posle vesti da Lady Melani Kamden i stariji niţi batler u kući na Bruk Stritu (koji je izgleda bio priliĉno gluv) nazivaju Aleksandrom posebnim nadimkom, on je napisao pesmu za nju i objavio je. Nazvao ju je 'Oda Aleks'. Ne ţeleći da zaostane za potpunim 'mladunĉetom' kao što je bio Seveli, stariji Ser Dilbek, ĉiji je hobi bio botanika, imenovao je novu sortu ruţe koju je kalemio u njenu ĉast, nazivajući je 'Slavna Aleks'. Ostatak Aleksandrinih udvaraĉa, iznervirani zbog impliciranih sloboda koje su druga dvojica uzeli, sledili su njihov primer. Oni su, takoĊe, poĉeli da je zovu Aleks.

Osamnaesto poglavlje U odgovoru na poziv njegove bake, Antoni je ušetao u salon i zatekao je kako stoji na prozoru, zagledana dole u moderne koĉije koje su se vraćale u Gornji Bruk Strit iz uobiĉajene popodnevne šetnje po parku. "DoĊi na trenutak, Antoni," rekla je njenim najveliĉanstvenijim glasom. "Pogledaj na ulicu i reci mi šta vidiš." Antoni je provirio kroz prozor. "Koĉije se vraćaju iz parka - istu stvar koju vidim svakog dana."


"A šta još vidiš?" "Vidim Aleksandru da stiţe u jednoj od njih sa Dţonom Holidejom. U featonu koji ide iza njih je Piter Veslin - i Gordon Bredford je sa njim. Koĉija ispred Holidejeve pripada Lordu Tinsdelu, koji je već u salonu, a za petama mu je Dţimi Montfort. Jadni Holidej," Antoni se zakikotao. "Poslao mi je pismo da ţeli da privatno razgovara sa mnom danas popodne. Kao i Veslin, Bredford, i Tinsdel. Misle da daju ponudu za nju, naravno." "Naravno," vojvotkinja je ponovila smrknuto, "i to je upravo moja poenta. Danas je taĉno kao svaki drugi dan u poslednjih skoro mesec dana - prosci dolaze po dvojica ili trojica, ometaju saobraćaj na ulicama i prenatrpavaju salone u prizemlju, ali Aleksandra ne ţeli da se uda, i ona je to razjasnila mnogima od njih. I pored toga, oni i dalje paradiraju u ovu kuću sa buketima u rukama, i marširaju iz nje sa opasnim namerama u oĉima. "Dakle, bako," Antoni ju je umirivao. "Nemoj mi 'Dakle bako'," rekla je ona, zapanjujući Antonija njenom ţestinom. "Moţda sam stara, ali nisam budala. Vidim da se nešto veoma neprijatno, veoma opasno, dešava pred mojim sopstvenim oĉima! Aleksandra je poĉela da predstavlja neku vrstu izazova za tvoj budalasti pol. Odkada je Aleksandra otkrila šta je Dţordan osećao prema njoj, a Karstars je uzeo pod njegovo okrilje, ona je poĉela da se menja i da blista gotovo preko noći. Kada se to desilo, njena povezanost sa ovom porodicom, zajedno sa ogromnim mirazom koji smo ti i ja odluĉili da joj damo, stvorili su unikatan poţeljan paket za svakog neţenju kojem je bila potrebna ili je ţeleo da stekne suprugu." Vojvotkinja je zastala, ĉekajući neki argument od njenog unuka, ali ju je Toni prosto pogledao u uzdrţljivom ćutanju. "Kada bi Aleksandra pokazala i najmanju naklonost prema jednom muškarcu, ili ĉak naklonjenost nekoj vrsti muškarca u istom cilju," vojvotkinja je nastavila, "ostali bi moţda odustali i sklonili se, ali ona to nije uradila. I to je ono što nas je dovelo do neodrţive situacije za koju krivim ceo tvoj pol." "Moj pol?" on je tupo ponovio. "Kako to mislite?" "Mislim da kada muškarac vidi nešto što izgleda jednostavno van domašaja drugih muškaraca, onda on naravno mora da pokuša da ga zgrabi kako bi dokazao da to moţe da uradi." Ona je zastala mrgodeći se optuţujuće na zapanjenog Antonija. "To je gadna osobina koju muškarci poseduju od roĊenja. UĊi u bilo koje obdanište i pogledaj mušku bebu sa njegovom braćom i sestrama. Bilo da su oni stariji ili mlaĊi od njega, muška beba će pokušati da otme bilo koju igraĉku oko koje se svi svaĊaju. Ne, naravno, da on ţeli tu igraĉku, on jednostavno ţeli da dokaţe da moţe da je dobije." "Hvala, bako," Antoni je rekao suvo, "za takvu osudu polovine svetske populacije." "Ja prosto navodim ĉinjenice. Ne vidim da se moj pol gura da uĊe na spisak kad god se neko glupo takmiĉenje proglasi." "Istina." "I to je upravo ono što se ovde desilo. Sve više i više takmiĉara, privuĉeni izazovom, su ušli na spisak da pokušaju da osvoje Aleksandru. Bilo je dovoljno loše kada je ona bila samo to - izazov - ali sada je ona postala nešto gore, mnogo gore."


"A to je?" Antoni je rekao, ali se mrštio na lukavu procenu njegove bake onaoga što je već postala vrlo sloţena, zamorna situacija. "Aleksandra je postala nagrada," ona je rekla mraĉno. "Ona je sada nagrada koju treba osvojiti - ili uzeti - od prvog muškarca koji je dovoljno hrabar i dovoljno pametan da je ponese." Antoni je otvorio usta, ali je ona podigla ruku okićenu nakitom i spreĉila njegov protest. "Ne trudi se da mi kaţeš da se to neće desiti, zato što već znam da mora: Kao što sam shvatila to, pre tri dana, Marbli je predloţio kratak izlet u Kadburi i Aleksandra se sloţila da ga prati." "Jedan od njenih odbijenih prosaca je ĉuo da se Marbli hvalio njegovom namerom da je odvede u njegovo selo u Viltonu umesto toga, i da je zadrţi tamo tokom noći. Rekao ti je tu priĉu. Ti si, ja shvatam, sustigao Marblija i Aleksandru na sat vremena odavde, pre skretanja za Vilton, i vratio je nazad, govoreći Marbliju da sam ja traţila njeno društvo - što je bilo zaista mudro od tebe. Da si traţio zadovoljenje, skandal dvoboja bi ocrnio Aleksandrin ugled i pogoršao naše probleme desetostruko." "U svakom sluĉaju," Toni je upao u reĉ, "Aleksandra nije znala ništa o Marblijevim namerama tog dana, niti sada zna. Nisam video razlog da je oţalostim. Pitao sam je da ga više ne viĊa, i ona se sloţila." "A šta je sa Ridgelijem? Šta je on mislio, vodeći je na sajam! Ceo London priĉa o tome." "Aleksandra je išla na sajmove kao dete. Nije imala naĉina da sazna da ne bi trebalo da ide." "Ridgeli je navodno gospodin," vojvotkinja je odbrusila. "On je znao bolje. Šta ga je opsednulo da nevinu mladu damu odvede na takvo mesto!" "Upravo ste pogodili ostatak našeg problema," Antoni je rekao umorno, trljajući potiljak. "Aleksandra je udovica, ne sluţavka. Ono malo skrupula što 'gospoda' poseduju retko primenjuju na njihovo ponašanje sa iskusnim ţenama - posebno ako se desi da ih ţena bezumno zaseni, što Aleksandra jeste." "Teško bih opisala Aleksandru kao iskusnu ţenu! Jedva je ţena uopšte." Uprkos sumornosti problema, Antoni se nasmešio oĉigledno nesposobnom opisu njegove bake opojne mlade lepotice sa zaslepljujućim osmehom i zapanjujućom figurom. Njegov cerek je izbledeo, meĊutim, kada je problem ponovo došao u prvi plan. "Cela ova stvar je tako prokleto komplikovana zato što je ona tako mlada a ipak je već bila udata. Kada bi imala muţa, baš kao i grofica od Kamdena, niko ne bi ni trepnuo na njene male lakrdije. Da je starija, Društvo ne bi oĉekivalo da ţivi po istim pravilima kao mlaĊe devojke. Da je obiĉna, onda ti prosci koje je odbila ne bi ni pribliţno toliko pokušavali da ocrne njen ugled iz inata ili ljubomore." "Da li su to radili?" "Samo dvojica ili trojica od njih, ali su oni bili zauzeti šaputanjem u prave uši. Vi dobro znate kao i ja kako lako ogovaranje stimuliše traĉeve, a kada se zapali poĉinje da se širi u svim pravcima. Na kraju, svako ĉuje dovoljno toga da poĉne da veruje da mora biti neke istine u tome." "Koliko je loše?" "Nije loše, nije još. U tom cilju, svi njeni odbijeni prosci to usavršavaju bacanjem neukusnog svetla na neki maleni, bezazleni nesrećan sluĉaj sa njom."


"Na primer?" Antoni je slegnuo ramenima. "Aleksandra je provela prošli vikend u Sauthebiju, prisustvujući tamošnjoj zabavi. Ona i izvesni gospodin su angaţovali ranu voţnju i napustili štale oko osam. Nisu se vratili do sumraka, a kada su se vratili, viĊeno je da je Aleksandrina odeća bila pocepana i u neredu." "Dragi Boţe!" vojvotkinja je rekla, stavljajući ruku na srce zbog uznemirenosti. Antoni se iscerio. "Gospodin je imao sedamdeset i pet godina i vikar je u Sauthebiju. Nameravao je da pokaţe Aleksandri lokaciju starog groblja koju je otkrio sluĉajo nedelju dana pre, kako bi ona mogla da se divi nekim fascinantnim teškim spomenicima koje je on tamo video. Naţalost, nije mogao da se seti njegove taĉne lokacije, i kada su ga našli nekoliko sati kasnije, Aleksandra je bila potpuno izgubljena a stari gospodin je bio toliko iscrpljen od napornog jahanja da se plašio da se vrati na konju. Naravno, Aleksandra nije mogla da se vrati bez njega, ĉak i da je to htela, što naravno nije." "Šta se desilo sa njenom haljinom?" "Rub njenog jahaćeg kostima se pocepao." "Onda je cela epizoda suviše beznaĉajna da se spominje." "Taĉno, ali priĉa je bila ponovljena i preuveliĉana toliko puta da je sada postala sluĉaj sumnjivog ponašanja. Oĉigledno rešenje za nas je da zaposlimo nekog starog zmaja da radi kao Aleksandrina pratilja gde god ona bude išla, ali ako to uradimo - posebno u svetlu nedavnog traĉa - svako će misliti da joj mi ne verujemo. Osim toga, to bi joj pokvarilo svu zabavu njene prve Sezone." "Gluposti!" vojvotkinja je rekla smelo. "Aleksandra se ne zabavlja, i to je upravo razlog zbog kojeg sam te pitala da me posetiš ovde. Ona šeta naovamo, naonamo, i tamo, flertujući i smejući se i vrteći muškarce oko malog prsta samo iz jednog razloga, a to je da dokaţe Dţordanu da to moţe da uradi - da njemu mrtvom pokaţe da ga je pobedila u njegovoj sopstvenoj igri. Kada bi svi njeni prosci nestali sa lica zemlje, ona ne bi primetila a, ako i bi, ne bi je nimalo zanimalo." Antoni se ukoĉio. "Ja bih teško nazvao nevini izlet na sajam, ili trku Dţordanovim konjem po Hajd parku, ili bilo koju od njenih drugih bezopasnih malih kavaljerskih delikata 'pobeĊivanjem Dţordana u njigovoj sopstvenoj igri'." "Pa ipak," vojvotkinja je odgovorila, odbijajući da se preda, "to je ono što ona radi, iako sumnjam da to shvata. Zar se ne slaţeš?" Toni je oklevao i onda rastuţeno odmahnuo glavom. "Ne, pretpostavljam da ste potpuno u pravu." "Naravno da jesam," rekla je nasilno. "Da li ćeš se takoĊe sloţiti da Aleksandrina trenutna situacija stavlja njen ugled i celu njenu budućnost u ozbiljnu opasnost i, štaviše, da je situaciji izgleda suĊeno da se pogorša?" Suoĉen sa probadajućim pogledom njegove bake i njenom pronicljivom procenom svih ĉinjenica, Antoni je gurnuo ruke u dţepove i uzdahnuo. "Slaţem se." "Odliĉno," rekla je ona, izgledajući iznenaĊujuće zadovoljno. "Onda znam da ćeš razumeti kada kaţem da ne ţelim da provedem ostatak mojih dana u Londonu u kući koja je pod opsadom Aleksandrinih udvaraĉa, ĉekajući na iglama da još jedan od njih uspe u onome što je Marbli pokušao da uradi, ili da joj uradi nešto neizrecivo - nama


kao porodici. Ţelim da provedem ono godina što mi je ostalo u Rouzmejdu. Ali ne mogu to da uradim zato što bi Aleksandra morala da me prati tamo, što bi uĉinilo njenu budućnost gotovo sumornom kao ovde, ali iz suprotnih razloga. Jedino preostalo rešenje bi bilo da je ostavim ovde s' tobom, što ne dolazi u obzir. To bi izazvalo skandal koji se ne bi zaboravio." Ona je zastala, gledajući ga veoma paţljivo, ćekajući njegov odgovor kao da je on od znaĉajne vaţnosti. "Nijedno rešenje nije izvodljivo," Toni se sloţio. Vojvotkinja je naglo skoĉila na to uz loše potisnutu radost. "Znala sam da ćeš ti videti situaciju upravo kao što sam i ja. Ti si ĉovek superiornih shvatanja i saosećanja, Antoni." "Hm - hvala vam, bako," rekao je Antoni, vidno iznenaĊen takvim plahovitim komplimentima od njegove normalno uzdrţane bake. "A sada kada smo otkrili da se potpuno slaţemo," ona je nastavila, "moram da te pitam za uslugu." "Bilo šta." "Oţeni Aleksandru." "Bilo šta sem toga," Antoni je brzo ispravio, mršteći joj se mraĉno. Kao odgovor, ona je odseĉno podigla obrve i nadmeno se zagledala u njega kao da se on upravo smanjio drastiĉno u njenoj proceni. To je bio pogled koji je ona delotvorno koristila pedeset godina - i sa izvanrednim uspehom - da zastraši njene vršnjake, zaplaši sluge, ućutka decu, i obeshrabri svakog ko bi se usudio da joj se suprotstavi, ukljuĉujući njenog supruga i sinove. Samo je Dţordan bio imun na njegov uticaj. Dţordan i njegova majka. Antoni, meĊutim, nije bio više imuniji na njega nego kada je imao dvanaest, kada je taj isti pogled ušutkao njegove proteste o moranju uĉenja latinskog i poslao ga gore da se posramljeno posveti njegovom uĉenju. Sada je uzdahnuo, gledajući oĉajniĉki po sobi kao da traga za nekim sredstvom bekstva. Što je i radio. Udovica vojvotkinja je ĉekala u tišini. Ćutanje je bilo sledeće oruţje u njenom arsenalu, Toni je znao. U trenucima kao što je ovaj ona je uvek ĉekala u tišini. To je bilo mnogo lepše - pa mnogo dostojanstvenije i prefinjenije - da ĉeka u uĉtivoj tišini da plen prestane da se bori, nego da upadne u bitku nepotrebne verbalne vatre. "Vi izgleda ne shvatate šta traţite od mene," rekao je on ljutito. Njegovo odbijanje da dostojanstveno prihvati je odmah podiglo njene obrve još više, kao da nije samo razoĉarana u njega, već je i iznervirana jer je sada bila primorana da ispali hitac upozorenja. Ali ona ga je ispalila bez oklevanja, odmah, taĉno onako kako je Antoni i oĉekivao. U verbalnoj borbi, aludiranje njegove bake je bilo besprekorno. "Iskreno se nadam," ona je otegla sa pravom dozom nadmenosti, "da ne nameravaš da mi kaţeš da nisi privuĉen Aleksandrom?" "A ako bih to rekao?" Njene bele obrve su se podigle do njene kose, upozoravajući ga da je bila spremna da otvori vatru ako on nastavi da bude tvrdoglav. "Nema potrebe da izvadiš teško naoruţanje," Antoni ju je upozorio zagonetno, drţeći njegovu ruku u znaku umornog primirja. Iako mu se nije sviĊala ĉinjenica da je u bilo


kom sukobu volja ona i dalje mogla da ga smanji na nivo deteta, on je takoĊe bio dovoljno odrasla osoba i dovoljno mudar da zna da je bilo zaista detinjasto da se raspravlja sa njom kada je bila u pravu. "Ne poriĉem to. Štaviše, ta zamisao mi je pala na pamet više puta." Njene obrve su se spustile u njihov normalan poloţaj i odobrila ga je se blagim, kraljevskim nagibom njene sede glave - gestom koji je mislio da prenese da je on moţda imao blagu šansu da povrati njenu milost. "Veoma si razuman." Uvek je bila milostiva prema onima koje je ona pokorila. "Nisam pristao na ono što predlaţete, ali ću pristati da razgovaram sa Aleks i ostavim odluku njoj." "Aleksandra nema veći izbor u tom pitanju od tebe, dragi moj," rekla je ona, toliko zanesena zadovoljstvom da je nehotice iskoristila milost ne ĉekajući uobiĉajeni interval nedelja ili ĉak meseci da mu oprosti zbog njegove zakasnele predaje njenoj volji. "I ne moraš da brineš o tome kada i gde ćeš razmotriti ovo pitanje sa njom, jer sam uzela slobodu davajući instrukcije Higinsu da joj kaţe da nam se pridruţi ovde"zastala je na zvuk kucanja na vratima-"sada." "Sada!" on je eksplodirao. "Ne mogu to da uradim sada. Ima troje muškaraca u prizemlju koji su došli da me pitaju za njenu ruku." Ona je odbacila taj problem kraljevskim pokretom prstiju. "Reći ću Higinsu da ih otera." Pre nego što je Antoni mogao da izusti protest, ona je otvorila vrata da pusti Aleksandru, i on je gledao zaĉuĊen kako je liĉnost njegove bake doţivela drugu veliku promenu. "Aleksandra," ona je rekla ozbiljno, ali ne bez trunke naklonosti, "tvoje ponašanje nam zadaje puno briga. Znam da ne ţeliš da me zabrinjavaš zato što ja više nisam mlada ţena-" "Brinem vas, gospoĊo?" Aleksandra je ponovila, uzmemirena. "Moje ponašanje? Šta sam uĉinila?" "Reći ću ti," rekla je ona, a onda se nemilosrdno upustila u disertaciju svesno nameravajući da uzbuni, zastraši, i prisili Aleksandru da padne u Antonijevo naruĉje onog trenutka kada vojvotkinja zatvori vrata. "Taj strašni meteţ u kojem smo svi mi nije u potpunosti tvoja krivica," ona je poĉela, reĉi su joj dolazila brzim, rafalnim redom. "Ali ostaje ĉinjenica to da Antoni nije saznao za tvoj predloţen izlet u Kedburi sa Ser Marblijem na vreme da te vrati, našla bi se u Viltonu, nepovratno kompromitovana, i primorana da se udaš za tu hulju. Te hoću-neću šetnje, letenje od udvaraĉa do udvaraĉa, mora prestati odmah. Svi misle da se ti divno provodiš, ali ja te bolje poznajem! Ti se ponašaš na ovaj divlji, neselektivan naĉin samo u inat Dţordanu - da mu pokaţeš da moţeš da mu pariraš, delo za delo. Pa, ne moţeš, draga moja! Tvoji mali kavaljerski delikti nisu ništa u poreĊenju sa onim stvarima koje gospoda rade, naroĉito gospoda poput Dţordana. Osim toga," ona je najavila rastućim tonom koji je ukazivao da je ona spremna da otkrije vesti od ogromnog znaĉaja, "Dţordan je mrtav." Aleksandra se zagledala u nju u bledoj zbunjenosti. "Znam to." "Odliĉno, onda ne postoji razlog da ti to pokušavaš i dalje da radiš." U retkom gestu naklonosti ona je stavila njenu ruku na Aleksandrin obraz. "Odustani pre nego što napraviš nepopravljivu štetu tvom ponosu i ugledu, kao i porodici. Mora da se udaš za


nekog, draga moja, a ja, kojoj je zaista stalo do tebe, ţelim da to bude Antoni, kao što i Antoni to ţeli." Sklanjajući ruku, ona je ispalila ostatak njene mumicije: "Treba ti nešto da ti zaokupi um pored zabave, Aleksandra. Suprug i deca će to lepo uĉiniti. Divno ćete se slagati, draga moja, a sada se bojim da je vreme da platim raĉune. Haljine za Londonsku sezonu su koštale ćitavo bogatstvo, a mi nismo napravljeni od novca. Ostaviću tebe i Antonija da razgovarate o detaljima." Sa blagim osmehom upućenim Aleksandri i jednim oštim Antoniju, ona se otmeno uputila prema vratima. Vraćajući se, rekla je oboma, "Planirajte lepo veliko venĉanje u crkvi ovog puta, ali odmah, naravno." "Naravno," rekao je Antoni suvo. Aleksandra nije rekla ništa, već je stajala ukopana u mestu. Njegova baka ga je mrko pogledala i uputila njenu poslednju napomenu Aleksandri. "Nikada ti nisam priznala ovo pre, ali ja sam sujeverna. Ĉini mi se da stvari koje ne poĉnu dobro retko se i završavaju dobro, a tvoje venĉanje sa Dţordanom - pa, bilo je tako tuţna, nesrećna mala afera. Velika crkvena afera će biti prava stvar. Društvo će biti uzbuĊeno nad njim, ali ono će im dati nešto bolje za pamćenje od svih prethodnih priĉa o tebi. Tri nedelja od danas bi trebale da budu dovoljne, zapravo." Ne ĉekajući odgovor, ona je zatvorila vrata, efikasno odbacujući svaki Tonijev ili Aleksandrin pokušaj da se raspravljaju s' njom. Kada je ona otišla, Aleksandra je zgrabila poleĊinu stolice za podršku i polako se okrenula prema Antoniju, koji se cerio zatvorenim vratima. "Ona je zapravo nemilosrdnija nego što sam shvatao," primetio je sa mešavinom naklonosti i ogorĉenja dok se okretao da pogleda Aleksandru. "Havk je bio jedini koga ona nije mogla da iscedi jednim od njenih pogleda. Moj otac je bio prestravljen od nje, kao i Dţordanov. I moj deda-" "Toni," Aleksandra ga je prekinula mizerno, utapajući se u krivici i zbunjenosti. "Šta sam uradila? Nisam imala pojma da sam nas osramotila. Zašto mi nisi rekao da sam potrošila previše na haljine?" Sram ju je zahvatio dok je iznenada videla sebe uz novu jasnoću, vodeći neozbiljan, skupi, besciljni ţivot. "Aleksandra!" Ona se okrnula i tupo zagledala u njegovo iscereno lice dok je govorio, "Upravo si bila izloţena najmasovnijoj dozi krivice, prinude, i emocionalne ucene koju sam ikada video da je nekome pruţena. Mojoj baki ne nedostaje trikova." On je ispruţio dlan, smešeći se umirujuće, i Aleksandra mu je pruţila ruku u njegovom zadihanom uveravanju. "Nema niĉeg lošeg u njenom zdravlju, ti nas ne šalješ niz put finansijske propasti, a zasigurno ne ugroţavaš ime Taunsend." Aleksandra nije bila mnogo uverena. Suviše onoga što je vojvotkinja rekla je ĉesto palo na um i samoj Aleksandri. Više od godinu dana ona je ţivela sa ljudima koji su je tretirali kao deo svoje porodice i koji su je ĉuvali na naĉin dostojan kraljevske vojvotkinje, što ona nije bila. U poĉetku, ona je ućutkala njenu savest saznanjem da je udovica vojvotkinja zaista trebala njeno društvo u mesecima nakon Dţordanove smrti. Ali u poslednje vreme Aleksandra nije bila baš neki prijatelj starije gospoĊe; nikada nije izgledalo da ima vremena da postignu više od mahanja jedna drugoj kada njihove koĉije prolaze ulicom ili kada sretnu jedna drugu na stepeništu, odlazeći na njihove pojedinaĉne zabave. "Deo o Marbliju je ipak istinit, zar ne?" ona je upitala jadno.


"Da." "Marbli se ne obmanjuje da me voli kao što neki mlaĊi rade. Ne mogu da zamislim zašto bi pokušao da me kidnapuje." "Moja baka ima zanimljivu teoriju o toj temi. Ima veze sa deĉacima i igraĉkama. Pitaj je o tome nekad." "Molim te, ne razgovaraj sa mnom u zagonetkama!" ona se izjasnila. "Samo mi reci zašto se sve ovo dešava." Toni joj je dao skraćenu verziju cele diskusije koju je on upravo imao sa njegovom bakom. "Ĉinjenica je da," zakljuĉio je on, "si jednostavno previše poţeljna za svoje dobro i naš duševni mir." "Kakav urbani pesnik!" ona se zakikotala. "Mora da postoji mnogo više od toga." "Koliko u stvari ti uţivaš u Sezoni?" "Sve je onako kako si rekao da će biti - uzbudljivo i elegantno i ljudi su tako elegantni - uzbudljivi, a ja nikada nisam videla takve, takve elegantne koĉije i featone ili takve-" Tonijeva ramena su se tresla od smeha. "Neverovatno si loša u laganju." "Znam," ona je priznala snuţdeno. "Onda pretpostavljam da se drţimo istine, ti i ja." Aleksandra je klimnula glavom, ali je ipak oklevala. "Koliko mi se sviĊa Londonska Sezona?" ona je ponovila, ozbiljno razmatrajući pitanje. Kao i sve bogate ţene u Londonu tokom Sezone, ona je spavala do sredine jutra, doruĉkovala u krevetu, i menjala odeću barem pet puta dnevno za jutarnje posetioce, šetnje po parku, društvena okupljanja, veĉeru, i balove. Ona nikada nije bila tako grozniĉavo zauzeta. Ipak dok je prolazila kroz zanimanja koja je trebala da konzumira svakog sata budnog stanja - kako bi uţivala - jedno pitanje je stalno prolazilo neumorno kroz njenu glavu. Zar je ovo sve što postoji?...Nema ničeg više? U nemogućnosti da se suoĉi s' njim, Aleksandra je otišla do prozora i onda je rekla, "Sezona je veoma zabavna, a svuda ima i razonode, ali ponekada izgleda kao da svi igraju veoma napornu predstavu. Nedostajaće mi London kada ga napustim, i znam da ću se radovati povratku, ali tu nešto nedostaje. Mislim da moram da naĊem neki posao. Osećam nemir ovde, iako nikada nisam bila tako zauzeta. Priĉam li besmislice?" "Ti si oduvek imala smisla, Aleksandra:" Uverena njegovim neţnim tonom, Aleksandra se okrenula i suoĉila izravno sa njim. "Aleksandar Poup je rekao da je zabava sreća onih koji ne mogu da misle. Ne slaţem se u potpunosti sa tim, ali kao cilj sam po sebi, smatram potragu za zabavom, pa, malo nezadovoljavajućom. Toni, zar se nikada ne umoriš od ovog neprekidnog kruga besciljne zabave?" "Ove godine, ja sam jedva imao vremena da odem na neku." Odmahujući glavom, on je rekao suvo, "Znaš, nekada sam zavidio Dţordanu na svemu ovome - njegovim kućama, njegovim posedima, svim njegovim ostalim investicijama. Sada kada je to moje, to izgleda poput dragulja teških tonu; previše su vredni da se zanemare, previše veliki da se ignorišu, i preteški za nošenje. Ne moţeš da veruješ kako su raznovrsne njegove investicije ili koliko mi vremena oduzima da pokušam da shvatim kada šta da uradim sa svakom od njih. Kada je Dţordan nasledio titulu u dvadesetoj, posedi


Taunsendovih su bili ugledni ali ne ogromni u svakom smislu. On ih je povećao desetostruko za sedam godina. Dţordan je radio kao Ċavo, ali je imao vremena za zabavu, takoĊe. Nikako ne mogu da naĊem odgovarajuću ravnoteţu." "Je li to razlog što si zanemarivao dame, koje su mi dosaĊivale, pokušavajući da otkriju gde planiraš da idete sledeći put tako da one mogu biti tamo?" Toni se nasmejao. "Ne. Ja sam ih zanemarivao iz istog razloga zbog kojeg ti zanemaruješ tvoje kicoše. Ja sam polaskan, ali nezainteresovan." "Nije bilo neke mlade dame koja bi ti odgovarala za sve ove godine?" "Jedna," priznao je, cereći se. "Ko je ona?" Aleksandra je odmah zahtevala. "Bila je ćerka jednog grofa," rekao je on, staloţenim izrazom lica. "Šta se desilo sa njom," Aleksandra je pitala, "ili je to previše liĉno kako bi razgovarali o tome?" "Nimalo. To nije ni jedinstvena priĉa. Izgledala je kao da me ţeli onoliko koliko sam ja ţeleo nju. Zatraţio sam njenu ruku, ali njeni roditelji su ţeleli da ona saĉeka do kraja sezone pre prihvatanja neobećavajućeg ulova kao što sam ja - ĉovek uglednog roda, dobre porodice, ali bez titule i bez pravog bogatstva. I tako smo se sloţili da drţimo naša osećanja kao tajnu do kraja Sezone." "I šta onda?" Aleksandra je upitala, osećajući instinktivno da je on ţeleo da priĉa o tome. "I onda joj je neko sa titulom i bogatsvom i veoma elegantnim drţanjem uputio privremenu paţnju. Stajao je sa njom na nekoliko balova, posetio je s' vremena na vreme - i Sali je pala na njega." Aleksandrin glas se spustio na naklonjeni šapat. "I tako se ona udala za njega umesto za tebe?" Toni se zakikotao i odmahnuo glavom. "Plemić, je prekinuo sa Sali kao da je to bilo ništa više od glupog, praznog, besmislenog flerta." "To - to nije bio Dţordan, zar ne?" Aleks je pitala, osećajući pomalo muĉninu. "Drago mi je da kaţem da nije." "U svakom sluĉaju, bolje ti je bez nje," Aleksandra je objavila odano. "Oĉigledno je bila ili veoma koristoljubiva ili veoma površna." Jedan od Aleksandrinih toplih, krasnih osmeha je dodirnuo njene meke usne i ona se nasmejala sa iznenadnim oduševljenjem. "Sada kada si najvaţniji vojvoda u Engleskoj, kladim se da ţali što te je odbila." "Moţda." "Pa, nadam se da ţali!" ona je uzviknula, a zatim ga je pogledala pokajniĉki. "To je jedan opasan naĉin da osećam." "Oboje smo zli," Toni se nasmejao. "Zato što se i ja priliĉno nadam da ţali." Na trenutak su samo posmatrali jedno drugo u tišini i prijateljskom razumevanju u kojem su oduvek uţivali. Konaĉno Toni je uvukao oprezan dah i rekao, "Poenta koju sam pokušavao ranije da istaknem je da previše posla nije više zadovoljavajuće od prevelike zabave." "U pravu si, naravno. Nisam to razmatrala." "Ima još nešto što bi trebala da razmotriš," Toni je rekao neţno.


"Šta to?" "Trebalo bi da razmotriš mogućnost da je nedefinisana stvar koju si rekla da osećaš da nedostaje u tvom ţivotu moţda ljubav." Aleksandrina neoĉekivano razdragana reakcija na tu tvrdnju je umirila njegovu ruku kada je posegnuo za prstohvatom burmuta. "Nebesa, trebalo bi da se nadam da nedostaje!" ona je rekla, i njen muzikalni smeh je bio ushićen, prolivajući se kroz sobu bez ijedne naznake besa koja bi uverila Tonija da je njena reakcija bila samo jedna od privremene ogorĉenosti nad Dţordanovim postupanjem. "Bila sam zaljubljena, Vaša Milosti, i nisam uţivala u tome ni najmanje!" ona se zakikotala. "Radije bih da imam bolove u stomaku, hvala ti puno." Ona je mislila svaku reĉ od tih, Toni je shvatio dok je zurio u prelepo sjajno lice koje je bilo okrenuto prema njemu. Ona je mislila to - i to saznanje ga je ispunilo gotovo nekontrolisanim besom prema Dţordanu. "Samo si iskusila malu trunku toga." "Dovoljno da znam da mi se ne sviĊa." "Sledeći put će ti se moţda više sviĊati." "To mi je zadalo strašan osećaj iznutra. Kao - kao da sam pojela jegulje," ona se nasmejala. "Ja-" Prokletsvo koje je eksplodiralo iz njega je zaustavilo njen govor. "Prokleti Dţordan! Da je ţiv, zadavio bih ga golim rukama!" "Ne, nisirazumeo!" Aleksandra je rekla, ţureći prema njemu, njene svetleće oĉi su pretraţivale njegove, pkušavajući da mu objasni. "Ĉak i kada sam budalasto mislila da mu je stalo do mene, osećala sam groznu muĉninu iznutra. Nisam mogla da prestanem da brinem o svakoj sitnici koju bih rekla. Htela sam da ga zadovoljim, i priliĉno sam se okrenula naopaĉke da to uradim. Mislim da to mora da bude nasledno oštećenje. Ţene u mojoj porodici su se uvek zaljubljivale u pogrešne muškarce, i onda ih oboţavale sa slepom odanošću, kidajući se da ih zadovolje." Ona se iscerila. "To je priliĉno odvratno, ustvari." Usklik smeha je izbio iz Tonija trenutak pre nego što ju zgrabio u naruĉje i zagrlio je, smejući se u njenu mirisnu kosu. Kada se njihova veselost smirila, Toni se zagledao dole u njene oĉi i trezveno rekao, "Aleksandra, šta je to što ti ţeliš od ţivota?" Njegov stabilan pogled se prikovao za njen, drţeći je nepokretnom. "Ne znam," prošaputala je, stojeći još uvek licem u lice sa ĉovekom kojeg je smatrala starijim bratom dok je on drţao njeno lice izmeĊu njegovih velikih dlanova. "Reci mi kako se osećaš iznutra, sada kada si jedna od Vladajućih Kraljica Društva." Aleksandra nije mogla da se pomeri ĉak i kada bi neko vrisnuo da je kuća u plamenu. "Prazno," priznala je promuklim šaptom. "I hladno." "Udaj se za mene, Aleksandra." "Ja - ne mogu!" "Naravno da moţeš," rekao je on, smešeći se njenom otporu, kao da ga je oĉekivao i razumeo. "Daću ti stvari koje su ti zaista potrebne da budeš srećna. Znam koje su, ĉak iako ti ne znaš." "Kakve stvari?" Aleksandra je promrmljala, njene oĉi su se pomerale po njegovom licu kao da ga vidi prvi put.


"Iste stvari koje su i meni potrebne - decu, porodicu, nekoga da se brine za tebe," Toni je rekao hrapavo. "Nemoj," Aleksandra je uzviknula dok je osećala kako njen otpor poĉinje da slabi i da se ruši. "Ne znaš šta govoriš. Toni, ja nisam zaljubljena u tebe, i ti nisi zaljubljen u mene." "Nisi zaljubljena u nekog drugog, zar ne?" Aleksandra je odmahnula glavom naglašeno i on se iscerio. "Onda, vidiš, donošenje odluke je mnogo lakše. Ja nisam zaljubljen u bilo kog drugog, takoĊe. Već si srela najbolje prinose prihvatljivih muţeva tokom ove Sezone. Oni koji nisu ovde nisu mnogo bolji. Moţeš da mi veruješ na reĉ što se toga tiĉe." Kada je Aleksandra zagrizla usnu i nastavila da okleva, Toni ju je lagano prodrmao. "Aleksandra, prestani da sanjariš. Ovo je ţivot onakakav kakav je zaista. Videla si ga. Sve što je ostalo je manje više isto ukoliko nemaš porodicu." Porodica. Prava porodica. Aleksandra nikada nije bila deo jedna - ne porodice sa ocem i majkom i decom; sa roĊacima i tetkama i striĉevima. Naravno, njihova deca bi imala samo Tonijevog mlaĊeg brata za strica, ali ipakĈemu više bi svaka ţena mogla da se nada od onoga što joj je Toni nudio? Aleksandri je po prvi put svanulo da je, iako je ona uvek zadirkivala Meri Elen o njenim romantiĉnim shvatanjima, ona sama postupala kao romantiĉna školarka. Toni je brinuo za nju. I ona je imala moć da ga usreći. Saznanje ju je zagrejalo i uĉinilo da se oseća dobro iznutra, dobro zbog sebe na naĉin na koji se nije osećala duţe vreme. Mogla je da se posveti njegovom usrećivanju, da ima njegovu decu. Deca...Pomisao na drţanje bebe u naruĉju je bila moćna motivacija da se uda za ovog dobrog, neţnog, zgodnog muškarca. Od svih muškaraca koje je upoznala u Londonu, Toni je izgledao kao jedini koji je mislio o ţivotu kao ona. Uz veliki napor, Dţordan je pomogao njegovom umornom prijatelju da stane i povukao njegovu sopstvenu ruku preko svojih ramena, podupirajući njegovu teţinu uz svoj bok dok je pola nosio, pola vukao Dţordţa Morgana preko plitkog potoĉića. Isceren i iscrpljen, Dţordan je podigao pogled, pokušavajući da odredi vreme po suncu, koje je bilo nisko na nebu, i nije mogao da ga vidi zbog brda i drveća. Pet sati posle podne, odluĉio je. U pet sati posle podne, on je prvi put video uniformisane trupe kako se kreću potajno kroz drveće ispred njega. Engleske trupe. Sloboda. Dom. Uz malo sreće, mogao bi da bude kod kuće za tri ili ĉetiri nedelje.

Devetnaesto poglavlje Svi su bili usmereni na nju kada je Aleksandra došla u prizemlje obloţena vrtlogom teškog ledeno plavog satena široko obrubljenog biserima, dijamanatima, i plavim cirkonima na niskom, ĉetvrtastom dekolteu i na dnu širokih rukava. Penrouz je otvorio vrata za nju kao što je uĉinio već hiljadu puta u njenom ţivotu, ali


danas, kako je ona bila spremna da ode u ogromnu gotsku crkvu gde su ona i Toni trebali da se venĉaju, njegovo ljubazno staro lice je bilo nasmejano, i on se naklonio duboko do struka. Filbertove kratkovide oĉi su plivale u suzama kad se Aleksandra okrenula i posegnula oko njegovog vrata da ga zagrli. "Budi obazriva sada," šapnuo joj je, "i pazi da ne zaprljaš haljinu." On ju je upozoravao tako oduvek, i Aleksandra je osetila suze ljubavi koje su zamaglile njene oĉi. Ova dva starca, i Ujka Monti, su bili jedina porodica koju je ona imala u celoj Engleskoj. Njena majka je prodala njihovu kuću u Moršamu i otišla na duţi boravak na ostrvima, tako da nije mogla da bude tu da vidi kako se Aleks udaje; Meri Elen i njen suprug su oĉekivali njihovo prvo dete da se rodi svakog ĉasa, tako da ni oni nisu mogli da doĊu u London. Ali je makar Ujka Monti bio tu da je preda. I mada je Melani upravo otkrila da je trudna, njena trudnoća još uvek nije bila oĉigledna, tako da je bila u stanju da bude Aleksina glavna pratilja. "Jesi li spremna, draga moja?" Ujka Monti je upitao, nudeći joj njegovu ruku. "Vidite da ne nagazite Aleksandrin porub," udovica vojvotkinja ga je opomenula oštro, bacajući kritiĉki pogled od vrha njegove sede glave do vrha njegovih vrlo ispoliranih crnih cipela. Za poslednja tri dana, ona je odrţala predavanja Ser Montaţu o njegovom generalnom ponašanju, njegovoj duţnosti na venĉanju, i obavezi treznosti tako nemilosrdno da je on sada bio prestravljen od nje. Iznenada su se njene oĉi suzile na sumnjivu boju njegovih okruglih obraza. "Ser Montaţ," ona je zahtevala ošinuvši ga oĉima, "da li ste bili na klaretu jutros?" "Naravno da ne!" Ujka Monti se zacrveneo, zgroţen. "Ne mogu da trpim klaret. Nema buke, nema jaĉinu," rekao je on, hukćući kao uvreĊen petao, iako je izdašno upijao maderu celo dugaĉko jutro. "Nije vaţno sve to," stara vojvotkinja ga je prekinula sa otresitim nestrpljenjem. "Samo se setite šta sam rekla da uradite: Nakon što otpratite Aleksandru do oltara, ostavićete je tamo i vratićete se na vaše mesto. Preuzećete vaše mesto tamo, pored mene, i nećete pomeriti ni mišić dok ja ne ustanem, nakon što se ceremonija zakljuĉi. Da li razumete? Ja ću vam dati znak kada doĊe vreme za nas da ustanemo i zakoraĉimo u krilo crkve. Svi ostali moraju da ostanu u svojim sedištima dok mi to radimo. Da li je to jasno?" "Nisam imbecil, znate, gospoĊo. Ja sam vitez kraljevstva." "Bićete mrtvi i obešĉašćeni vitez ako napravite ijednu grešku," dostojna dama je obećala kada je povukla duge srebrno-sive rukavice koje je Penrouz drţao za nju. "Neću tolerisati još jedan odvratan prikaz nepoštovanja poput onog koji ste dali prošle nedelje." Oštra kritika se nastavila celim putem do koĉije. "Nisam mogla da verujem svojim ušima kada ste zadremali usred sluţbe i poĉeli da hrĉete na taj zapanjujuće glasan naĉin." Ujka Monti se popeo u koĉiju i bacio napaćeni pogled svojoj sestriĉini, koji je jasno rekao, Ne znam kako si uspela da ţiviš sa ovom starom harpijom, moja devojko. Aleksandra se osmehnula. Znala je, i on je znao, da je jarka boja na njegovim jagodicama svedoĉila o tome da je on konzumirao dobar deo boce sa maderom. Naslanjajući se na luksuzna sedišta okićene koĉije koja ju je nosila ka njenom


budućem suprugu, ona je pogledala kroz prozore u prizore i zvuke na Londonskim ulicama. Melani se vozila u koĉiji ispred njene, zajedno sa Rodrikom Karstarsom koji je bio Antonijev kum. Iza i ispred dva vozila koja su nosila svadbene strane bilo je pravo more elegantnih koĉija - i sve su bile vezane za istu crkvu. Oni su, Aleksandra je shvatila sa kiselim osmehom, uzrokovali ogromnu kolonu u saobraćaju dugu nekoliko milja. Kako ĉudno, pomislila je, da je osećala takvu nervoznu, takvo podrhtavanje i uzbuĊenje zbog njenog venĉanja sa Dţordanom. Pre petnaest meseci, kada je ušetala u tihi salon da spoji njen ţivot sa Dţordanovim, njene noge su se tresle i njeno srce je skoro puklo sa svakim gromoglasnim udarom. Ipak ovde je bila, zbog uskorog venĉanja sa Tonijem za jedan sat pred skoro tri hiljada pripadnika visokog društva, i osećala se - totalno, potpuno smireno. Spokojno. Bez straha. NeuzbuĊena... Aleksandra je brzo odbacila nelojalnu pomisao sa strane. "Šta nas usporava?" Dţordan je zahtevao od vozaĉa koĉije koju mu je kapetan Falkona stavio na raspolaganje, koja ga je nosila sa sporošću koja ga je razbesnela u njegovu kuću u Gornjem Bruk Stritu. "Ne znam, Vaša Milosti. Izgled' se neš'o dešava u onoj crkvi 'amo." Dţordan je pogledao u sunce ponovo, pokušavajući da odredi vreme. On nije uţivao u luksuzu ĉasovnika više od godinu dana, iako je imao u vlasništvu najmanje šest od ĉistog zlata koje nikada nije u potpunosti cenio. Uzimao je sve što je imao zdravo za gotovo. Nakon petnaest meseci lišavanja, meĊutim, sumnjao je da će uzeti nešto zdravo za gotovo ponovo. Znamenitosti i zvuci Londona, koji su ga toliko zadovoljavali od ulaska u grad pre sat vremena, poĉeli su da blede iz njegove svesti dok je razmatrao šokove koje će prouzrokovati onima koji su ga voleli. Njegova baka je bila još uvek ţiva - toliko je Dţordan saznao od kapetana Falkona, koji mu je rekao da se seća da je ĉitao u Gazeti pre nekoliko meseci da ona planira da boravi u Londonu za vreme Sezone. Uz malo sreće ona je boravila u sopstvenoj gradskoj kući a ne u njegovoj, Dţordan je mislio, kako bi mogao da joj pošalje prvo obaveštenje, a ne da stane pred nju bez upozorenja. Toni, ako je bio u Londonu, bi naravno boravio u Dţordanovoj kući na Gornjem Bruk Stritu, verujući da je njegova. Više od jedanput, Dţordanu je došlo da bi Toni mogao da bude uvreĊen njegovim povratkom i da mu oduzme vojvodsku titulu i imanja, ali ta mogućnost je bila gotovo tako odvratna kao i ideja da je Toni bio umešan u zaveru njegovog ubistva. Dţordan je odbio da veruje dok ne bude imao pouzdane dokaze. On je odbio da veruje u to - ali naţalost nije mogao da protera zvocajuću sumnju iz njegovog uma ništa više nego što je mogao da ućutka sećanje na razbojnikov glas na doku one noći kada ga je udario da bi ga onesvestio: "Ĉo'ek nam 'e platio da ga ubijemo, Dţejmi, ne da ga pošaljemo na brod..." Dţordan je gurnuo sve to na stranu. Bilo je savršeno moguće da je neki od razjarenih muţeva - kao stari Grendţerfild - bio odgovoran za zaveru Dţordanovog ubistva.


Postojali su naĉini da se sazna ko je bio njegov neprijatelj. Danas, meĊutim, on je ţeleo da uţiva u radosti povratka kući. Mislio je o njegovom predstojećem dolasku na Gornji Bruk Strit, i ţeleo je da uradi sve odjednom - da uĊe u kući i protrese Higinsovu ruku, da povuĉe njegovu baku u naruĉje i umiri suze olakšanja i zahvalnosti za koje je znao da će ona i stari batler proliti kada shvate da je ţiv. On bi stegnuo Tonijeva ramena i zahvalio mu se što se trudio da upravlja Hotornovim posedima. Bez obzira koliko je loše Toni zabrljao Dţordanove sloţene poslove poduhvate - a Dţordan je obeshrabrujuće bio siguran da jeste - on bi mu zauvek bio zahvalan. Nakon toga, Dţordan je ţeleo da se okupa i obuĉe njegovu odeću. A onda - onda je ţeleo Aleksandru. Od svih stvari koje su bile pred njim, njegov sastanak sa njegovom mladom 'udovicom' je bila jedina stvar zbog koje je Dţordan bio istinski zabrinut. Nema sumnje da je njena detinjasta ljubav prema njemu uĉinila da pati u ekstremnom obliku produţene tuge nakon što je saznala za njegovu smrt. Ona je bila tanka kao trska kada ju je poslednji put video, a sada je bila verovatno mršava. Boţe, kakav bedan ţivot je ona ţivela od dana kada ga je srela. Shvatio je da se ona najverovatnije promenila tokom njegovog odsustva, ali se on nadao da te promene nisu bile suviše ili previše drastiĉne. Ona je sazrela u ţenu sada, onu koja je bila stara dovoljno da ima odgovornosti prema suprugu i deci. On će je dovesti u London i sam je uvesti u Društvo. Oni ne bi dugo ostali u Londonu, ipak. Izgubio je više od godinu dana njegovog ţivota, ali je imao dovoljno vremena da odluĉi kako je ţeleo da provede ostatak njega. Sada je znao šta je vaţno i šta nije, i znao je šta ţeli - ono što je verovatno oduvek ţeleo. Ţeleo je ţivot koji je imao znaĉenje, i pravi brak, ne plitak, prazni aranţman koji su imali brakovi u njegovom skupu. Ţeleo je više ljubavi koju je Aleksandra pokušala da mu da - ljubav koja mu je dala razlog da se bori da preţivi. Zauzvrat, on je ţeleo da je razmazi i zadovolji i ĉuva uz njega, sigurnu od korozivnih uticaja spoljnog sveta. Moţda je ljubav bila imuna na spoljni svet. Ili je to odakle poverenje dolazi? Da li muškarac treba da veruje svojoj ţeni da se neće promeniti i da će mu ostati odana bez obzira gde je bila, ili sa kim? Oĉigledno, to je bio sluĉaj, Dţordan je odluĉio. On nije znao mnogo o poverenju, a o ljubavi još manje, ali je Aleksandra bila oliĉije oba, i ona se dobrovoljno javila da ga nauĉi. Bio je spreman da joj dozvoli da pokuša sada. On je pokušao da zamisli kako je ona sada izgledala, ali sve što je mogao da vidi bilo je njeno nasmejano lice, na kojem je dominirao par veliĉanstvenih oĉiju boje akvamarina. Lice koje je bilo gotovo, ali ne baš lepo. Njegovo 'smešno lice'. Ona bi provela godinu dana u ţalosti, znao je, zatim još šest meseci uĉeći pravila Društva sa njegovom bakom. Ona bi tek sada trebala da se priprema da napravi ulazak u Društvo tokom Male Sezone u jesen, pod pretpostavkom da je njegova baka posthumano izvršavala njegove ţelje da je vidi 'doteranu'. Bilo je mnogo verovatnije, i daleko više alarmantnije, Dţordan je mislio smrknuto, da je Aleksandra moţda bila toliko pogoĊena bolom i utuĉena da se vratila u njenu kuću u Moršamu - ili da se udaljila od ljudi potpuno - ili, Boţe, izgubila razum posle svega


kroz šta je prošla! Koĉija se zaustavila pred brojem 3 Gornjeg Bruk Strita i Dţordan je izašao, zastavši na prednjim stepenicama da pogleda elegantnu trospratnu kamenu vilu sa njenim gracioznim gvozdenim radom i luĉnim prozorima. Izgledala je tako poznato, a ipak tako ĉudno. Podigao je teţak ispolirani zvekir i pustio ga da padne, pripremajući se za Higinsa kada otvori vrata i padne na njega od mahnite radosti. Vrata su se otvorila. "Da?" nepoznato lice je zahtevalo, vireći na njega kroz naoĉare uokvirene ţicom. "Ko si ti?" Dţordan je zahtevao, zbunjen. "Ja mogu da postavim isto pitanje vama, gospodine," Filbert je nadmeno odgovorio, gledajući naokolo u potrazi za Penrouzom, koji nije ĉuo zvekir. "Ja sam Dţordan Taunsend," Dţordan je odgovorio osorno, znajući da će samo izgubiti vreme ako bude pokušao da ubedi ovog nepoznatog slugu da je on, a ne Toni, bio Vojvoda od Hotorna. Provlaĉeći se pored sluge, Dţordan je ušao u mermerni hodnik. "Pošalji mi Higinsa." "Gospodin Higins je izašao." Dţordan se namrštio, ţeleći da su Higins ili Remzi tu da pomognu u pripremanju njegove bake za njegovu iznenadnu pojavu. Hodajući brzo napred, on je pogledao u veliki salon sa desne strane hodnika i u manji sa leve. Oni su bili ispunjeni cvećem i bez ljudi. Celo prizemlje je izgleda bilo ispunjeno korpama sa belim ruţama i zelenilom. "Da li prireĊujemo zabavu kasnije?" "Da, gospodine." "Ona će postati 'zabava povratka kući'," Dţordan je predvideo uz kikot, a onda je ţustro rekao, "Gde je tvoja gospodarica?" "U crkvi," Filbert je odgovorio, ĉkiljeći na visokog, jako preplanulog gospodina. "A tvoj gospodar?" Dţordan je pitao, misleći na Tonija. "TakoĊe u crkvi, naravno." "Mole se za moju besmrtnu dušu, bez sumnje," Dţordan se našalio. Znajući da je Toni sigurno zadrţao usluge Metisona, Dţordanovog liĉnog sluge, Dţordan je rekao, "Da li je Metison tu?" "Jeste," Filbert je potvrdio, a onda je gledao zaĉuĊen kako ovaj nepoznat ĉlan porodice Taunsend poĉinje da se penje uz stepenice, izdavajući nareĊenja preko ramena kao da je posedovao to mesto. "Pošalji mi Metisona odmah. Biću u zlatnom apartmanu. Reci mu da ţelim da se okupam i obrijem odmah. I da promenim odeću. Moju pomogućstvu, ako je još uvek tu. Ako nije, obući ću Tonijevu, ili njegovu, ili bilo ĉiju koju moţe da ukrade." Dţordan je prošao brzo pored apartmana glavne spavaće sobe, koju je Toni nesumnjivo zauzimao, i otvorio vrata zlatnog gostinskog apartmana. On nije bio baš tako raskošan, ali u tom trenutku je izgledao kao najlepša soba koju je on ikad video. Skidajući jakknu koju mu je kapetan Falkona pozajmio, on ju je bacio na stolicu i poĉeo da otkopĉava košulju. On ju je skinuo i bacio preko jakne, i poĉeo je da otkopĉava pantalone kada je


Metison pohitao u apartman kao ozlojeĊeni pingvin, njegovi crni skuti su lepršali iza njega. "Izgleda da postoji neki nesporazum oko vašeg imena, gospodine, dobri Boţe!" Sobar se zaustavio i razjapio usta. "Dobri Boţe, Vaša Milosti! Dobri Boţe!" Dţurdan se iscerio. Ovo je nešto više liĉilo na povratak kući koji je on zamislio. "Siguran sam da smo svi veoma zahvalni Svevišnjem za moj povratak, Metisone. MeĊutim, u ovom trenutku, bio bih pribliţno tako zahvalan za kupku i pristojnu promenu odeće." "Svakako, Vaša Milosti. Odmah, Vaša Milosti. I mogu da kaţem kako sam izuzetno srećan, kako mi je veoma drago što sam - DOBRI BOŢE!" Metison je eksplodirao, ovog puta u uţasu. Dţordan, koji nikada nije video nesavladivog slugu da pokazuje bilo kakav znak uzbuĊenja ĉak i u najizazovnijim okolnostima, je gledao u nekoj zaĉuĊenosti kako je njegov sobar utrĉao preko puta hodnika, nestao u apartman glavne spavaće sobe, a onda došao poletan ponovo sa jednom od Tonijevih košulja koja je lebdela iz njegovih prstiju i sa parom Dţordanovih jahaćih pantalona i ĉizama. "Otkrio sam ovo u dnu ormana prošle nedelje," Matison je dahtao. "Brzo! Morate poţuriti," on je jeknuo. "Crkva!" on je izgovorio mahnito. "Venĉanje-" "Venĉanje. Zato su svi u crkvi," Dţordan je rekao, bacivši pantalone u stranu koje je Matison gurnuo prema njemu i krenuo prema kupatilu. "Ko se venĉava?" "Lord Antoni," Matison je rekao zadihanim glasom, drţeći košulju i pokušavajući da fiziĉki prisili jednu od Dţordanovih ruku da uĊe u rukav. Dţordan se iscerio, ignorišući košulju koja je sada mlatarala na njemu kao zastava. "Koga će da oţeni?" "Vašu ţenu." Za trenutak, Dţordan nije bio u stanju da apsorbuje puni šok toga. Njegov um je smrknuto bio preokupiran ĉinjenicom da, ako se Toni ţeni, on bi već potpisao zaruĉniĉki sporazum kao Vojvoda od Hotorna i zavetovao se njegovoj verenici i njenoj porodici da će odrţati reĉ. "Bigamija!" Matison je uzdahnuo. Dţordanova glava se trgla na stranu kada je znaĉaj onoga što je ĉuo udario u njega. "IzaĊi na ulicu i zaustavi bilo šta što se kreće," Dţordan je zapovedio kratko, uzimajući košulju i navlaĉeći je na sebe. "U koliko sati će oni to uraditi i gde?" "Za dvadeset minuta u Sent Paulu." Dţordan se ubacio u unajmljen fijaker koji je oteo ispred nosa ozlojeĊene udovice usred Gornjeg Bruk Strita. "Sent Paul," odbrusio je vozaĉu. "I moţeš da se penzionišeš onime što ću da ti dam ako me odvedeš tamo za petnaest minuta." "Ni'e verovatno, gazda," rekao je vozaĉ. "Tam' je venĉanje ko'e usporava saobraćaj celo 'utro." Tokom narednih minuta, desetak kontradiktornih misli i emocija su kovitlale kroz haotiĉnu turbulenciju Dţordanovog uma, a najvaţnija je bila potreba za hitnom ţurbom. Ostavši bez ikakvog naĉina da kontroliše saobraćaj, nije imao izbora nego da sedi i smrknuto razmišlja o ovom ogromnom rasulu. Povremeno, tokom njegovog odsustva, on je razmatrao malo verovatnu mogućnost da


kada obavezni period jednogodišnje ţalosti proĊe, Toni moţda upozna neku i odluĉi da je oţeni, ali nekako nije baš to oĉekivao. Toni nikada nije bio više nestrpljiviji od Dţordana da se veţe za ţenu, ĉak ni sa beznaĉajnim sponama modernog braka koje su puštale oba supruţnika da rade šta su ţeleli. Dţordan je takoĊe razmatrao mogućnost da Aleksandra moţda upozna nekog jednog dana i poţeli da se uda za njega, ali ne ovako prokleto brzo. Ne dok je ona navodno bila u ţalosti! Ne dok je ona navodno bila ludo zaljubljena u Dţordana... Ali jednu stvar koju nikada nije zamišljao - ĉak ni u njegovim najgorim noćnim morama o mogućim komplikacijama povezanim sa njegovim povratkom - je da bi neki pogrešan osećaj ĉasti izazvao Tonija da oseti obavezu da oţeni Dţordanovu jadnu udovicu. Prokletstvo! Dţordan je mislio kada se kupola Sent Paula konaĉno pojavila na vidiku, šta je moglo da opsedne Tonija da uradi takvu idiotsku stvar? Odgovor je Dţordanu došao gotovo trenutno. Saţaljenje bi moglo da ga natera da to uradi. Isto saţaljenje koje je Dţordan osetio za veselu malu siroticu koja mu je spasila ţivot i pogledala u njega sa ogromnim, oĉima punim oboţavanja. Saţaljenje je izazvalo ovu celu gotovo-katastrofu, i Dţordan nije imao nikakvu alternativu nego da zaustavi brak u bilo kojoj fazi da bude kada on uĊe u crkvu, inaĉe bi Aleksandra i Toni mogli da poĉine javnu bigamiju. Sinulo mu je da se jadnoj Aleksandri spremalo da joj bude otet suprug od nje po drugi put, i on je osetio kratak ubod ţaljenja zbog ponovnog uništavanja njenog mira. Pre nego što se fijaker u potpunosti zaustavio pred Sent Paulom, Dţordan je već preskakao dugi niz stepenica koje su vodile do vrata, moleći se da je moţda još uvek stigao na vreme da zaustavi prokleto venĉanje pre nego što je poĉelo. Ta nada je umrla ĉim je otvorio teška hrastova vrata crkve koja je bila sva u svećama i video mladu i mladoţenju kako stoje leĊima okrenuti prema prepunoj crkvi. Dţordan je zastao nakratko, dugi niz ţivopisnih zakletvi je prolazio kroz njegovu glavu, a potom ostavljen bez izbora, poĉeo je da hoda uz prolaz, njegovi koraci su odjekivali kao oštri topovski pucnji u prepunoj crkvi. Blizu proĉelja, on je stao - ĉekajući pribliţavanje trenutka kada će morati da progovori. Tada i samo tada, dok je stajao izmeĊu redova raskošno odevenih gostiju koji su bili njegova porodica i prijatelji i poznanici, konaĉno je svanulo Dţordanu da Toni nije mnogo tugovao i da, da je propisno tugovao, on ne bi bio primoran da igra ovu apsurdnu ulogu u dramatiĉnoj komediji koja je bila spremna da se odigra u ovoj prokletoj crkvi. Shvatanje je poslalo iznenadni nalet hladnog besa kroz njega, ali su njegove crte lica bile ravnodušne dok je stajao u prolazu izmeĊu dva reda klupa, rukama prekrštenim preko grudi - ĉekajući trenutak koji se bliţio. Sa obe njegove strane, gosti su poĉeli da ga prepoznaju, i glasni šapati su već trĉali kroz masu, šireći se kao prizemni poţar. Aleksandra je ĉula sve veću uznemirenost iza nje i bacila nesiguran pogled prema Antoniju, koji je izgleda bio koncentrisan na nadbiskupa, koji je intonirao, "Ako bilo ko prisutan zna neki razlog zašto ovaj ĉovek, i ova ţena, ne bi trebali da se spoje u braku, neka kaţe sada ili zauvek ćuti..." U deliću sekunde je bila totalna tišina - zategnuta, napeta tišina koja je uvek pratila taj drevni izazov - ali ovog puta izazov je odgovorio, i tišina je eksplodirala dubokim, ironiĉnim baritonom: "Postoji jedan razlog-"


Toni se okrenuo, nadbiskup razjapio usta, Aleksandra zamrzla, a tri hiljade gostiju se uzvrtelo na njihovim mestima. Uznemireni brbljajući glasovi su napravili opšti haos i brzo prodrli kroz crkvu kao val plime. Pred oltarom, buket ruţa Melani Kamden je skliznuo iz njenih drhtavih prstiju, Rodi Karstars se iscerio široko, a Aleksandra je stajala tamo, uverena da joj se ovo ne dešava zaista, da je ovo san, ona je mislila divlje, inaĉe je ona poludela. "Na osnovu ĉega vi protestujete nad ovim brakom?" nadbiskup je konaĉno uzviknuo. "Na osnovu toga što je mlada već udata," Dţordan je odgovorio, zvuĉeći gotovo zabavljen-"za mene." Ovog puta nije mogla da poriĉe stvarnost tog bolno poznatog dubokog glasa, i udarni talasi su zaurlali gore i dole niz Aleksandrinu kiĉmu, udarajući kroz celo njeno telo. Radost je eksplodirala u njenom srcu, uništavajući sva sećanja na njegovu izdaju i prevaru. Polako se okrenula, plašeći se da pogleda iz straha da je to bio neki surovi trik sudbine, a onda je podigla pogled do njegovog. To je bio Dţordan! Bio je ţiv. Prizor njegovog zgodnog, bahato isklesanog lica ju je gotovo poslao na kolena. Stajao je tamo, gledajući u nju, bled osmeh je plesao na njegovim ĉvrstim usnama. Njeno celo biće se ozarilo, Aleksandra je mentalno posegnula da dodirne njegovo voljeno lice i uveri sebe da je on stvaran. Njegov osmeh je otoplio kao da je osetio njen dodir; njegove oĉi su se prešle preko njenog lica, registrujući promene u njenom izgledu, a onda, bez razumljivog razloga, Dţordanov ceo izraz lica se zamrznuo, i on je pogledao oštro, optuţujuće u Tonija. Na prednjoj crkvenoj klupi, udovica vojvotkinja je bila nepokretna, zurila u Dţordana, njena desna ruka je bila pritisnuta na njen vrat. U kataklizmiĉnoj tišini koja je usledila, samo je Ujka Monti izgleda bio u stanju da govori ili deluje - nesumnjivo je cela flaša madere koju je tajno ispio je smanjila njegovu sposobnost da prepozna Dţordanov profil. On se, meĊutim, jasno sećao udoviĉinih zajedljivih predavanja o neophodnosti pristojnosti na ovom venĉanju, i tako je uzeo kao njegovu duţnost da opomene novajliju. Okrećući se ka uljezu koji je stajao u prolazu, Ser Montaţ ga je upozorio gromkim glasom, "Sedi, ĉoveĉe! I ne pomeraj se dok nadbiskup ne odstupi - inaĉe, imaćete pravi pakao od udovice!" Njegov glas kao da je razbio ĉaroliju koja je drţala sve zaleĊene. Nadbiskup je iznenada objavio da ceremonija nije mogla da se nastavi i otišao; Toni je uzeo Aleksandrinu drhtavu ruku njegovom i pošao niz oltar; Dţordan je zakoraĉio u stranu da ih propusti da proĊu; dostojanstvena vojvotkinja je polako dobila boju, njen pogled je bio vezan za Dţordana. U njegovom konfuznom stanju, Ujka Monti je pretpostavio da se venĉanje srećno završilo i, prateći njegove prethodne instrukcije iz pisma, ponudio je ruku udovici i otpratio je ponosno niz prolaz prateći mladu i mladoţenju, smešeći se zadovoljno zjapećim gledaocima koji su stajali na nogama i buljili zapanjeni. Izvan crkve, Ujka Monti je poljubio Aleksandru mirno, uzeo Tonijevu ruku, i protresao je energiĉno, kada ga je Dţordanov oštar glas zaustavio hladno. "Vi prokleta budalo, venĉanje je otkazano! Radite nešto korisno i vodite moju ţenu kući." Uzimajući ruku njegove bake, Dţordan je pošao prema koĉijama koje su ĉekale. Preko njegovog ramena, on je kratko rekao Toniju, "Predlaţem da odemo odavde, pre


nego što se rulja spusti na nas. Jutarnje novine će izneti objašnjenje mog ĉudotvornog povratka. Oni mogu da proĉitaju o tome tamo. NaĊimo se u mojoj - u gradskoj kući u Gornjem Bruk Stritu." "Nema šanse da zaustavite fijaker, Hotorne," Ujka Monti je rekao Toniju, preuzimajući duţnost kada ni Toni ni Aleksandra nisu izgledali sposobni da se pomere. "Ne postoji fijaker na vidiku. Vozićete se sa nama." Prislilno hvatajući Antonija jednom a Aleksandru drugom rukom, poveo ih je napred ka Tonijevoj koĉiji. Dţordan je uveo njegovu baku u njenu veliĉanstvenu koĉiju, odbrusio nareĊenja njenom hipnotisanom koĉijašu, i popeo se pored nje. "Dţordane-?" ona je konaĉno prošaputala, zureći u njega sa radosnim, oĉima punim suza kada se koĉija zateturala napred. "To si stvarno ti?" Simpatiĉan osmeh je omekšao njegov nepokolebljiv izraz lica. Stavljajući njegovu ruku oko njenih ramena, on je neţno poljubio u ĉelo. "Da, draga." U retkom pokazivanju osećanja, ona je poloţila ruku preko njegovog tamnog obraza, a onda je odjednom trgla i zahtevala zapovedniĉki, "Hotorne, gde si bio! Mislili smo da si mrtav! Jadna Aleksandra se skoro izgubila od tuge, a Antoni-" "Poštedite me laţi," Dţordan je prekinuo hladno. "Toni je izgledao sve samo ne oduševljen što me vidi sada, a moja 'ţalosna' supruga je bila blistava nevesta." U njegovoj glavi Dţordan je video zanosnu lepoticu koja se okrenula ka njemu na oltaru. U jednom divnom, muĉiteljskom trenutku on je pomislio da je upao na pogrešno venĉanje, ili da je Metison pogrešio identitet Tonijeve neveste, zato što je Dţordan nije prepoznao - ne dok nije podigla te nezaboravne oĉi boje akvamarina prema njemu. Tada i samo tada je znao sa sigurnošću ko je ona - baš kao što je sigurno znao u tom trenutku da se Toni nije venĉavao sa njom iz saţaljenja ili milosrĊa. Opojna lepotica na oltaru bi probudila poţudu u bilo kom ĉoveku, ali ne i saţaljenje. "Bio sam pod utiskom," rekao je sa zajedljivim sarkazmom, "da je period ţaljenja od godinu dana uobiĉajen posle smrti ĉlana uţe porodice." "Naravno da jeste, i mi smo ga ispoštovali!" vojvotkinja je rekla odbrambeno. "Nas troje nismo izašli u društvo do aprila, kada je Aleksandra napravila njeno prvo pojavljivanje, i ja nisam-" "A gde je moja oţalošćena supruga ţivela tokom tog sumornog perioda?" zajedljivo je pitao. "U Hotornu, sa Antonijem i sa mnom, naravno." "Naravno," Dţordan je ponovio zajedljivo. "Mislim da je neverovatno to što se Toni nije zadovoljio posedovanjem moje titule, mojih poseda, i mog novca - morao je da ima i moju ţenu, takoĊe." Udovica je prebledela, iznenada svesna kako je sve ovo moralo da izgleda njemu sada i jednako svesna da bi u njegovom sadašnjem raspoloţenju, bila velika greška da mu objasni da je Aleksandrina popularnost zahtevala njenu udaju. "Grešiš, Hotorne. Aleksandra-" "Aleksandri," prekinuo ju je, "se oĉigledno dopalo da bude Vojvotkinja od Hotorna i zbog toga je uradila jedinu stvar koju je mogla da bi obezbedila taj poloţaj trajno. Odluĉila je da se uda za trenutnog Vojvodu od Hotorna."


"Ona je-" "Spletkarska oportunistkinja?" predloţio je zajedljivo, dok su ga bes i gaĊenje izjedali kao kiselina. Dok je on trunuo u zatvoru, leţećći budan noćima brinući što Aleksandra propada u samoći, izmuĉena od tuge i oĉaja, Toni i Aleksandra su uţivali u svim njegovim ovozemaljskim dobrima. A vremenom su odluĉili da uţivaju jedno u drugom takoĊe. Vojvotkinja je videla oštrinu u njegovom ĉvrstom izrazu lica i uzdahnula u bespomoćnom razumevanju. "Znam kako uţasno ovo mora da ti izgleda Dţordane," ona je rekla sa trunkom krivice u njenom grubom glasu, "i vidim da nisi spreman ili sposoban da ĉuješ razlog. MeĊutim, ja bih veoma volela ako bi mi barem objasnio gde si bio svo ovo vreme." Dţordan je skicirao detalje njegovog odsustva, izostavljajući ono najgore, ali govorenje o tome ga napravilo mnogo ţešće svesnijim bolesne ironije cele situacije: Dok je on bio u lancima, Toni je srećno uzurpirao njegove titule, njegove posede, njegov novac, i onda je on odluĉio da sebi olakša i Dţordanovom ţenom. Iza njih, u koĉiji koja je nosila zlatni grb Vojvode od Hotorna - obeleţja koja Antoni više nije imao pravo da koristi - Aleksandra je sedela savršeno mirno pored Ujka Montija i preko puta Antonija, koji je zurio kroz prozor. Njen um se kovitlao, njene misli su previrale. Dţordan je ţiv i zdrav - osim što je bio mnogo mršaviji nego što je ona pamtila. Da li je namerno nestao zato što je ţeleo da pobegne od patetiĉnog deteta koje je oţenio, vraćajući se samo kada je otkrio da se njegov roĊak spremao da postane strana bigamije? Njena radost što je ţiv i zdrav pretvorila se u zbunjenost. Sigurno nije mogao da se toliko gnuša nje da uradi to! Ĉim je ta pomisao utešila njenu ošamućenu dušu jedna oštrija ju je ubola brzo i nemilosrdno: Muškarac ĉijem povratku se upravo radovala je bio isti muškarac koji ju je saţaljevao i prezirao. On ju je ismejavao sa njegovom ljubavnicom. Dţordan Taunsend, kao što je ona sada znala i nije smela nikada da zaboravi, je bio nepricipijelan, neveran, bezdušan, i moralno korumpiran. I ona je bila udata za njega! U njenom umu Aleksandra ga je nazivala svakim uţasnim imenom koje je mogla da smisli, ali kako se njihova koĉija pribliţavala Gornjem Bruk Stritu, njen bes je već jenjavao. Ljutnji je bila potrebna mentalna energija i koncentracija, a trenutno je njen ošamućeni um još uvek bio gotovo paralizovan od šoka. Preko puta nje, Toni se pomerio na njegovom sedištu i pokret ju je iznenada naterao da se seti da ona nije bila jedina ĉija se budućnost bila drastiĉno promenila Dţordanovim pojavljivanjem. "Toni," ona je rekla saosećajno, "ţa...ţao mi je," ona je završila neuverljivo. "Dobro je što je tvoja majka osetila potrebu da ostane kod kuće sa tvojim bratom. Šok Dţordanovog povratka bi joj sigurno izazvao napad." Na njeno zaprepašćenje, Toni je poĉeo da se ceri. "Biti Vojvoda od Hotorna nije bilo baš tako divno kao što sam nekada mislio da će biti. Kao što sam ti rekao pre par nedelja, ima malo radosti u posedovanju fenomenalnog bogatstva ako ne moţeš naći naĉina da uţivaš u njemu. MeĊutim, palo mi je na pamet da ti je sudbina uruĉila pravi blagoslov." "Kakav to?" rekla je ona, zureći u njega kao da je izgubio razum. "Samo razmotri ovo," nastavio je, i na njenu nevericu je poĉeo da se kikoće naglas.


"Dţordan se vratio i njegova supruga je sada jedna od najpoţeljnijih ţena u Engleskoj! Budi iskrena - nije li ovo taĉno ono što si nekada sanjala da se desi?" Sa tmurnom zabavljenošću, Aleksandra je razmatrala šok koji će pogoditi Dţordana kada bude otkrio da je njegova neţeljena, jadna mala ţena sada bila zdravica za visoko društvo. "Nemam nameru da ostanem udata za njega," rekla je sa velikom konaĉnošĉu. "Reći ću mu što pre da ţelim razvod." Toni se odmah otreznio. "Ne moţeš biti ozbiljna. Imaš li bilo kakvu ideju kakav skandal će razvod izazvati? Ĉak iako ga dobiješ, u šta sumnjam, bićeš potpuno prognana iz Društva." "Nije me briga." Pogledao ju je i njegov glas se smirio. "Cenim tvoju brigu za moja osećanja, Aleks, ali nema potrebe da razmišljaš o razvodu zbog moje koristi. Ĉak i da smo oĉajniĉki bili zaljubljeni, što nismo, to ne bi bilo vaţno. Ti si Dţordanova ţena. Ništa to ne moţe da promeni." "Nije li ti palo na pamet da bi on to hteo da promeni?" "Jok," Toni je proglasio veselo. "Kladim se da je ono što on sada ţeli da uradi to da me pozove i traţi zadovoljenje. Zar nisi videla krvoţedni pogled koji mi je uputio u crkvi? Ali, ne boj se," on je nastavio, kikoćući se njenom uţasnutom pogledu, "ako Havk ţeli dvoboj, ja ću izabrati maĉeve i poslati tebe kao zamenu. On ne moţe da prolije tvoju krv, a ti imaš bolje šanse da ga pobediš od mene." Aleksandra bi tvrdila da ţestokom Dţordanu verovatno nije bilo stalo što će se ona i Toni venĉati, ali raspravi je bilo potrebno jasno, racionlno razmišljanje a ona nije mogla sasvim da se otrese zamućene nerealnosti koja ju je i dalje okruţivala. "Pusti da ja budem ona koja će mu reći da ţeli razvod, Toni. Za dobrobit budućeg spokojstva porodice, on mora da razume da je ovo u potpunosti moja odluka i da nema nikakve veze sa tobom." Uhvaćen izmeĊu zabavljenosti i uzbune, Toni se nagnuo napred i uhvatio je za ramena, smejući se dok je lagano odmahivao glavom. "Aleks, slušaj me. Znam da si u šoku, i svakako ne mislim da bi trebala da padneš u Dţordanovo naruĉje ove nedelje ili ovog meseca, ali razvod od njega nosi osvetu predaleko!" "On ne moţe da se protivi ni najmanje," Aleksandra je odgovorila uz bljesak raspoloţenja. "Nikada nije brinuo ni mrvicu za mene." Toni je odmahnuo glavom, njegove usne su se trgnule od osmeha koji je neuspešno pokušao da sakrije. "Ti stvarno ne razumeš muškarce i njihov ponos - a i ne poznaješ Dţordana ako veruješ da će samo da te pusti. On..." Odjednom su Tonijeve oĉi zasijale od smeha i on se navalio na sedište, kikoćući se od radosti. "Dţordan," on je izjavio veselo, "je mrzeo da deli svoje igraĉke, i nikada nije propustio izazov!" Ujka Monti je gledao od jednog do drugog, a onda posegnuo unutar njegovog kaputa i izvadio malu bocu. "Okolnosti poput ovih," objavio je on, uzimajući gutljaj, "zahtevaju malo restorativnog tonika." Nije bilo vremena za dalju konverzaciju, jer je upravo tada njihova koĉija stigla iza Dţordanove ispred kuće na Gornjem Bruk Stritu. Paţljivo odvraćajući oĉi sa Dţordana, koji je već pomagao njegovoj baki da izaĊe iz druge koĉije, Aleksandra je stavila ruku u Tonijevu i izašla. Ali dok ju je Dţordan


pratio uz stepenice sa njegovom bakom pored njega, šok koji je blagoslovno paralizovao Aleksandru do sada, naglo je poĉeo da popušta. Manje od pola metra iza nje, njegove ĉizme su udarale u ploĉnik sa oštrim, neumornim udarima koji su poslali drhtaje straha niz njenu kiĉmu; njegovo visoko telo i široka ramena su bacili zlokobnu senku preko njene putanje i blokirali sunĉevu svetlost. On je bio stvaran i ţiv i ovde, pomislila je, i njeno telo je poĉelo nekontrolisano da se trese. To nije bio san - ili noćna mora - iz koje je mogla da se probudi. Grupa se izgleda okrenula jednoglasno ka salonu. Njena ĉula su se pojaĉala naglo kada je porasla njena svest o njegovom ugroţavanju njene budućnosti, kao i zbog Tonijeve zabrinutosti zbog mogućnosti dvoboja, Aleksandra je zastala u salonu i brzo preletela preko mesta za sedenje, vagajući psihološke prednosti i nedostatke svakog mesta. Traţeći neutralnu poziciju, odluĉila se za ono preko puta sofe, sedajući u jednu od dve stolice sa visokim naslonom okrenute jedna prema drugoj ispred kamina, a onda koncentrisala svu njenu volju pokušavajući da smiri naglo, ubrzano lupanje njenog srca. Udovica vojvotkinja se oĉigledno opredelila za neutralnost takoĊe, jer je izabrala drugu stolicu za sebe. To je ostavilo sofu, pod pravim uglom u odnosu na stolice i nasuprot kaminu. Toni je, bez drugog izbora, seo na nju i pridruţio se Ujka Montiju, koji je uleteo u salon u nadi da će uţivati u nekom piću dok istovremeno daje Aleksandri njegovu emotivnu podršku. Dţordan je prišao do kamina, stavio ruku preko njega i okrenuo se, gledajući ceo skup u hladnoj, spekulativnoj tišini. Dok je starija vojvotkinja davala izuzetno kratak, nervozan izveštaj Dţordanovog prebivališta poslednjih petnaest meseci, Filbert je ušao, osmehom koji je zraĉio preko njegovih usana, sa posluţavnikom sa šampanjcem u rukama. Nesvestan napete atmosfere ili Dţordanove veze sa Aleks, odani sluga je odneo posluţavnik pravo do Aleksandre i napunio pet ĉaša. Ĉim je vojvotkinja završila govor, Filbert je predao prvu ĉašu Aleksandri, i rekao, "Neka uvek budeš srećna kao što si u ovom trenutku, gospoĊice Aleks." Aleksandra je osetila histeriĉan osmeh koji je narastao u njoj, kombinovan sa eskalacijom panike, dok se Filbert vratio do stola i sipao još šampanjca u preostale ĉaše, a zatim ih predao ćutljivim stanovnicima u prostoriji, ukljuĉujući i Dţordana. Sekunde su prolazile, ali niko, ĉak ni Ujka Monti, nije imao petlju da bude prvi ko će da podigne svoju ĉašu i proba berbu šampanjca koji je donešen iz podruma unapred da proslavi venĉanje koje se nije ni odrţalo...niko, sem Dţordana. Naizgled otporan na drhtavu napetost u salonu, on je okrenuo ĉašu u ruci, prouĉavajući mehuriće koji su penušali u kristalnoj ĉaši, a onda je uzeo dug gutljaj. Kada je spustio ĉašu, posmatrao je Tonija sa sarkastiĉnim izrazom lica. "Dobro je znati," on je primetio hladno, "da niste pustili da vas vaša tuga nad mojom navodnom smrti spreĉi da uţivate u mojim najboljim vinima." Vojvotkinja se trgla, Aleksandra ukoĉila, ali je Toni prihvatio zajedljivu porugu sa nonšalantnim osmehom. "Budi uveren da smo ti nazdravili kad god smo otvorili novu bocu, Havk." Ispod spuštenih trepavica, Aleksandra je ukrala brz, bojaţljiv pogled na visoku, mraĉnu figuru pored kamina, pitajući se pomalo histeriĉno kakav je on ĉovek zapravo


bio. On je izgledao kao da ne oseća neprijateljstvo što mu je Toni 'uzurpirao' njegove titule, njegov novac, njegove posede, i njegovu ţenu - a ipak je bio ljut zato što je upao u njegov vinski podrum. Dţordanove sledeće reĉi su je odmah oslobodile pogrešnog mišljenja da je on bio ravnodušan zbog njegovih poseda. "Kako je Hotorn prošao u mom odsustvu?" upitao je, i narednih sat vremena je odbrusio rafalna pitanja Toniju, ispitivajući ga u detalje o stanju svakog od njegovih jedanaest poseda, njegovim bezbrojnim poslovnim poduhvatima, njegovim liĉnim posedima, pa ĉak i o zdravlju nekih od njegovih slugu. Kada je govorio, njegov duboki glas je strugao po Aleksandrinim poderanim nervima i, u onim retkim prilikama kada je ukrala jedan pogled na njega, bojazan ju je naterala da brzo trgne njen pogled. Obuĉen u tesne pantalone koje su prikazivale njegove duge, mišićave noge i otvorenu belu košulju koja je ĉvrsto prijanjala na njegovim širokim ramenima, Dţordan Taunsend je izgledao potpuno opušteno, ali je ipak postojala nepobitna aura silovitosti, moći - suzdrţana sada, ali prikupljena snaga - ĉekajući da se oslobodi na njoj. Ona ga je upamtila kao zgodnog, ali ne tako...tako bahato muţevnog, ili tako znatno velikog. On je bio takoĊe mršav, ali ten koji je stekao posle njegovog bekstva i na palubi broda ĉinilo je da izgleda daleko zdraviji nego beloputa gospoda iz visokog društva. Stojeći joj gotovo na dohvat ruke, nadvio se kao zlokobna avet, opasni, zlonamerni dţinovski muškarac koji joj se odjednom nametnuo u ţivot, ponovo, uz moć da izbriše svu sreću iz njene budućnosti. Nije bila toliko bezosećajna da joj bude ţao što je ţiv, ali je krajnje poţelela da ga nikad nije ugledala. Za ono što je izgledalo kao veĉnost, Aleksandra je sedela savršeno mirno, postojeći u stanju uzdrmane napetosti, boreći se da ostane potpuno smirena, drţeći se za pribranost kao da je ćebe koje bi mogla da iskoristi da izoluje sebe od Dţordana. Sa mešavinom strašnog straha i potpune odluĉnosti, ĉekala je neizbeţni trenutak kada bi Dţordan konaĉno izneo pitanje o njoj. Kada je Dţordan završio diskusiju o posedima sa Tonijem, meĊutim, on se prebacio na status njegovih drugih ulaganja, i Aleksandra je osetila kako njena nervoza poĉinje da eskalira. Kada je ta tema bila iscrpljena, raspitivao se o lokalnim dogaĊajima, i Aleksandrina panika se pomešala sa zbunjenošću. Ali kada se prebacio sa ogovaranja i trivijalnosti i pitao i ishodu trke u Fordhamu prošlog proleća, Aleksandrina zbunjenost se pretvorila u ljutnju. Oĉigledno, on ju je smatrao manje vaţnom od dvogodišnje kobile Lorda Vedgelija ili od obećavajućeg ţdrebeta Ser Markama, ona je shvatila. Nije da je ona trebala da bude iznenaĊena time, ona je samu sebe podsetila ogorĉeno, jer kao što je otkrila u njenom samomoĉenju pre kratkog vremena, Dţordan Taunsend je nikada nije smatrao neĉim većem od nepovoljne obaveze. Kada su sva pitanja, većina trivijalnih, konaĉno bila raspravljena, nelagodna tišina se prolila po celoj sobi, i Aleksandra je prirodno pretpostavila da je njeno vreme konaĉno došlo. Taman kada je oĉekivala da Dţordan zatraţi da je vidi nasamo, on se naglo ispravio iz njegovog izleţavajućeg poloţaja kraj kamina i objavio njegovu nameru da ode! Razboritost ju je upozorila da ćuti, ali Aleksandra nije mogla da podnese još jedan sat, a kamoli još jedan dan, ove grozne neizvesnosti. Nastojeći da zvuĉi mirno i bezliĉno, rekla je, "Mislim da postoji još jedno pitanje koje treba da se raspravi, Vaša Milosti."


Bez maltretiranja da makar pogleda u njenom pravcu, Dţordan je posegnuo i prihvatio Tonijevu ispruţenu ruku. "To pitanje moţe da ĉeka," on je rekao hladno. "Kada razmotrim neka vaţna pitanja, ti i ja ćemo razgovarati u privatnosti." Implikacija da ona nije bila 'vaţno' pitanje je bila nedvosmislena, i Aleksandra se ukoĉila na namernu, niĉim izazvanu uvredu. Bila je potpuno odrasla mlada ţena sada, ne jednostavno izmanipulisano, ludo zaluĊeno dete koje bi uĉinilo bilo šta da ga zadovolji. Obuzdavajući njen temperament, rekla je sa nespornom logikom, "Svakako da ljudsko biće opravdava istu koliĉinu vašeg vremena kao ţdrebac Ser Markama, a ja bih radije da razgovaram o tome sada, dok smo svi zajedno." Dţordanova glava se trgnula prema njoj, i Aleksandrin dah se zaledio zbog teškog besa koji je plamtio u njegovim oĉima. "Rekao sam 'privatno'!" on je odbrusio, ostavljajući je sa neverovatnim saznanjem da je ispod njegove hladne, ravnodušne fasade Dţordan Taunsend bio vatreno ljut. Pre nego što je ona mogla da se prilagodi tome ili povuĉe njen zahtev - kao što je bila na rubu da uradi - vojvotkinja je brzo ustala i pozvala Ujka Montija i Tonija da je prate iz sobe. Vrata salona su se zatvorila iza njih uz zloslutni tupi udarac, i po prvi put u petnaest meseci, Aleksandra je bila sama sa ĉovekom koji je bio njen suprug - zabrinjavajuće, veoma nervozno sama. Krajiĉkom oĉiju, ona ga je posmatrala kako hoda do stola i sipa sebi još jednu ĉašu šampanjca, i ona je iskoristila prednost njegove preokupacije da ga stvarno pogleda. Ono što je videla ju je nateralo da se trese od zloslutnje. Mahnito, ona se pitala kako je mogla da bude naivna dovoljno, ili zaljubljena dovoljno, da zamisli da je Dţordan Taunsend bio neţan. Gledajući sada, kroz oĉi odrasle osobe, ona nije mogla da pronaĊe trag neţnosti ili ljubaznosti bilo gde na njegovom tvrdom, bahato isklesanom licu. Kako je, pitala se zaĉuĊena, mogla ikada da ga uporedi sa MikelanĊelovim prelepim Davidom? Umesto neţne lepote, postojala je nemilosrdna otmenost utisnuta na preplanulom licu Dţordana Taunsenda, neumoljiv autoritet u tvrdoj vilici i pravom nosu, i hladna odluĉnost utisnuta u njegovoj bradi. Iznutra je zadrhtala od surovog cinizma koji je videla u njegovim oĉima, zajedljivog ruganja koje je ĉula u njegovom otezanju. Nekada davno, mislila je da su njegove sive oĉi meke, kao nebo posle letnje kiše, ali je sada mogla da vidi da su hladne i negostoljubive kao gleĉeri; oĉi bez ljubaznosti ili razumevanja. Oh, on je bio zgodan dovoljno, ona je priznala nerado - poraţavajuće, u stvari, ali samo ako vam se sviĊaju mraĉni, napadno agresivni, opako senzualni muškarci, što se njoj zasigurno nije sviĊalo. Muĉeći njen mozak traţenjem najboljeg naĉina da potegne pitanje o njoj u svom umu, ona je prišla stolu i sipala sebi još jednu ĉašu šampanjca, nesvesna ĉinjenice da joj je prva ĉaša još uvek bila puna, a onda je pogledala oko sebe, pokušavajući da odluĉi da li da sedi ili da stoji. Odluĉila je da stoji kako on ne bi izgledao tako visok i zastrašujuć. Pored kamina Dţordan je podigao ĉašu do njegovih usana, gledajući nju. Ona je mogla da ima samo dva moguća razloga za insistiranjem na ovom susretu, mislio je. Prva mogućnost je bila da je ona iskreno verovala da je zaljubljena u Tonija, i to je bio razlog zbog kojeg je ţelela da se uda za njega. Ako je to bio sluĉaj, ona će poĉeti da


mu to govori - jednostavno i istinito - kao što je bila njena navika. Druga mogućnost je bila da je ona ţelela da se uda za bilo koga ko je bio Vojvoda od Hotorna. Ako je to bio sluĉaj, ona će sada pokušati da umiri Dţordana nekim oblikom neţne, ţenstvene teatralnosti. Ali najpre bi ona saĉekala malo da se njegov temperament ohladi - baš kao što je radila sada. Dţordan je ispraznio ĉašu i spustio je na kamin uz oštar tup udarac. "Ĉekam," on je nestrpljivo odbrusio. Aleksandra je skoĉila i okrenula lice prema njemu, zgroţena njegovim zajedljivim tonom. "Ja - znam," rekla je, odluĉna po svaku cenu da razgovara sa njim sa mirnom zrelošću i da mu uĉini beskrajno jasnim da ona nije više ţelela da bude njegova briga ili obaveza. S' druge strane, ona nije ţelela da uradi ili kaţe nešto što bi moglo da mu otkrije koliko je povreĊena i ljuta i razoĉarana bila kada je otkrila istinu o njegovim osećanjima prema njoj, ili kakvu je budalu napravila od sebe tugujući za Londonskim najozloglašenijim razvratnikom. Njenu dilemu je povećalo to što je brzo postalo oĉigledno da u njegovom trenutnom raspoloţenju, Dţordan verovatno neće reagovati razumno na skandalozno pitanje razvoda. U stvari, ona je instinktivno znala da će on reagovati suprotno. "Nisam sasvim sigurna kako da poĉnem," ona je rekla neodluĉno. "U tom sluĉaju," on je otegnuo sarkastiĉno dok je njegov ţestok pogled sekao preko njene slavne satenske ledeno plave venĉanice, "dozvoli mi da ti ponudim nekoliko predloga: Ako si htela da kaţeš veoma ljupko kako sam ti krajnje nedostajao, bojim se da je haljina koju nosiš pomalo neprikladna. Bilo bi mudrije da si je promenila. Inaĉe je ekstravagantno lepa." Njegovo otezanje je postalo iscereno i naglo. "Da li sam je platio?" "Ne - to je, ne znam taĉno kako-" "Nema veze za haljinu," on ju je prekinuo destruktivno. "Hajde da nastavimo sa tvojom šaradom. Pošto ne moţeš vrlo dobro da se baciš u moje naruĉje i proliješ suze radosnice zbog mog povratka, dok si obuĉena kao mlada drugog muškarca, moraćeš da smisliš nešto drugo da smekšaš moj stav prema tebi i dobiješ moj oproštaj." "Dobijem vaš šta?" Aleksandra je eksplodirala kada je uvreda pobedila njene strahove. "Zašto ne zapoĉneš govoreći mi kako si duboko bila ţalosna kada si prva ĉula za moju 'preranu smrt'?" on je divljaĉki nastavio, ignorišući njen izliv pravednog gneva. "To bi lepo zvuĉalo. Onda, ako bi mogla da pustiš jednu suzu, ili ĉak dve, te da mi kaţeš kako si tugovala za mnom, i plakala, i molila se za moju-" To je bilo tako blizu istine da je Aleksandrin glas zadrhtao od posramljenog besa. "Prestanite! Nemam nameru da uradim bilo šta od toga! Osim toga, arogantni licimeru, vaš oproštaj je poslednja stvar do koje mi je stalo." "To je bilo veoma glupo od tebe, slatka moja," on je otegnuo svileno, pomiĉući se od kamina. "Neţne i osetljive suze su prikladne u trenutku kao što je ovaj, a ne uvrede. Štaviše, smekšavanje mog stava bi trebalo da bude tvoja prva briga. Lepo vaspitane ţene koje teţe da budu vojvotkinje moraju nastojati da se usaglase sa bilo kojim prikladnim vojvodom u svakom trenutku. Sada, pošto ne moţeš da promeniš haljinu i ne moţeš da plaĉeš, zašto ne pokušaš da mi kaţeš koliko sam ti nedostajao," on je drsko predloţio. "Nedostajao sam ti, zar ne? Veoma mnogo, mogu da se zakunem. I to


toliko da si odluĉila da se udaš za Tonija zato što on - ah - podseća na mene. To je to, zar ne?" on se rugao. "Zašto se ponašate ovako?" Aleksandra je uzviknula. Bez maltretiranja da odgovori, on je prišao bliţe, nadnoseći se nad njom kao tamni, zloslutni oblak. "Za dan ili dva, ja ću ti reći šta sam odluĉio da uradim s' tobom." Bes i zbunjenost su zaratili u Aleksandrinom umu, šaljući njene misli u potpuni meteţ. Dţordanu Taunsendu nikada nije bilo stalo do nje i nije imao prava, ni razloga da se ponaša kao samoispravan, besan muţ! "Ja nisam nepaţljiv komad imovine!" ona je prasnula. "Ne moţete da raspolaţete sa mnom kao da sam - komad nameštaja!" "Ne mogu? Iskušaj me!" on je odsekao. Aleksandrin um je mahnito traţio neki naĉin da neutrališe njegovu iracionalnu ljutnju i umiri ono što bi moglo da bude samo njegov ranjeni ego. Provlaĉeći ruku kroz njenu tešku kosu, ona je oĉajniĉki traţila neku logiku. Bila je nevina i štećena u njihovoj vezi, ali u ovom trenutku je on bio moćna i potencijalno opasna stranka, i ona je tako pokušala da razgovara sa njim. "Vidim da ste ljuti-" "Kako veoma pronicljivo od tebe," on joj se rugao gnusno. Ignorišući njegov sarkazam, Aleksandra je istrajala u onome što se nadala da je razuman ton, "I mogu da vidim da nema svrhe da pokušavam da razgovaram sa vama u ovom raspoloţenju-" "Samo napred i pokušaj," on ju je pozvao, ali pogled u njegovim oĉima je rekao suprotno kada je opasno koraknuo prema njoj. Aleksandra je uţurbano zakoraĉila unazad. "Nema - nema smisla. Ne ţelite da me saslušate. Ljutnja je ugasila svetlo u umu..." Ingersolov citat je uhvatio Dţordana potpuno nespremnog, podsećajući ga zajedljivo da ĉarobna, devojka kovrdţave kose moţe da citira Budu ili Jovana Krstitelja, u zavisnosti od prilike. Naţalost, samo ga je još više razljutila, zato što ona nije više bila ta devojka. Umesto toga, ona je postala spletkarki mali oportunist. Ako je zaista ţelela da se uda za Tonija zato što ga je volela, ona bi to rekla do sada, on je znao. Pošto nije, oĉigledno je ţelela da ostane Vojvotkinja od Hotorna. I tu je leţao njen problem, Dţordan je pomislio ciniĉno: Nije mogla ubedljivo da se baci u njegovo naruĉje i plaĉe od radosti kada je on upravo svedoĉio njenom zamalo-braku sa drugim ĉovekom, ali nije ni mogla da rizikuje da ga pusti da izaĊe iz kuće bez preduzimanja prvog od mnogih predvidljivih koraka ka pomirenju - ne ako je ţelela da nastavi da se kreće u Društvu sa punim prestiţom i ugledom njenog ranga. Da bi to odrţala, visoko društvo bi trebalo da vidi da je ona bila u milosti sadašnjeg vojvode. Ona je postala ambiciozna u poslednjih petnaest meseci, on je shvatio sa izuzetnim prezirom. I prelepa. Privlaĉna tako izbliza, sa njenom sjajnom kosom boje mahagonija koja se prelivala niz ramena i leĊa u masi talasa i lokni, pravila je ţivopisni kontrast sa njenom sjajnom koţom kao albaster, brilijantnim oĉima boje vode, i mekim, ruţiĉastim usnama. U poreĊenju sa bledim plavušama kojih se sećao, koje su obiĉno bile Priznate Lepotice, Aleksandra je bila neverovatno privlaĉnija. On je ĉvrsto zurio u nju, ubeĊen da je bila intrigantna oportunistkinja, a ipak uprkos svim dokazima, nije mogao da pronaĊe ni trag lukavstva u tim njenim trepćućim


oĉima ili u njenom ljutom, uzdignutom licu. Besan na njegovu unutrašnju nespremnost da vidi šta je ona postala, okrenuo se na peti i krenuo prema vratima. Aleksandra ga je gledala kako odlazi, prodrmana mnoštvom sukobljenih emocija, ukljuĉujuĉi bes, olakšanje, i uzbunu. On je zastao na vratima i ona se automatski napela. "Preseliću se ovde sutra. U meĊuvremenu, dozvoli mi da ti ostavim neke instrukcije: Nećeš pratiti Tonija nigde!" Njegov ton je obećavao strašne posledice ako bi ona odluĉila da ignoriše njegova nareĊenja, i mada ona nije mogla da zamisli šta ĉini tu odmazdu, ili zašto bi ona ţelela da izaĊe i suoĉi sa senzacionalnim traĉevima, Aleksandra se momentalno zagušila zbog pretnje u njegovom glasu. "Ti, u stvari, nećeš napuštati ovu kuću. Da li sam bio savršeno jasan?" Sa veliĉanstvenim gestom nezainteresovanosti koji je bio potpuno protivreĉan njenoj uznemirenosti, ona je lagano slegla ramenima i rekla, "Ja govorim tri jezika teĉno, Vaša Milosti. Jedan od njih je engleski." "Da li si ti to snishodljiva?" upitao je svilenim, pretećim glasom. Aleksandrina hrabrost je ratovala sa njenim zdravim razumom, ali nijedan od njih nije pobedio. Plašeći se da krene napred i ne ţeleći da se povuĉe, pokušala je da bude stabilna usuĊujući se da kaţe tonom odraslog koji se obraća mrzovoljnom, nerazumnom detetu: "Nemam ţelju da razgovaram ili da radim bilo šta drugo sa vama kada ste u takvom nerazumnom raspoloţenju." "Aleksandra," rekao je groznim glasom, "ako se pitaš koliko daleko moţeš da me gurneš, upravo si dostigla svoj limit. U mom sadašnjem 'nerazumnom raspoloţenju', ništa mi ne bi priĉinilo veće zadovoljstvo nego da zatvorim vrata i provedem narednih deset minuta ĉineći izvesnim da ne moţeš da sedneš nedelju dana. Razumeš li smisao?" Pretnja da će dobiti batine po guzi kao dete oduzela je Aleksandrino teško steĉeno poverenje i uĉinila je da se oseća nezgrapno i bespomoćno kao pre godinu dana u njegovom prisustvu. Podigla je bradu i nije rekla ništa, ali jarko crvena boja je poniţavajuće oblila njene obraze, i suze frustracije su joj ispunile oĉi. Zurio je u nju u tišini a onda, zadovoljan što je ona bila adekvatno ukorena, Dţordan je prekršio sva pravila ponašanja i otišao bez i da joj se nakloni. Pre dve godine, ona nije znala pravila bontona kojima su ljubazne dame i gospoda bili potĉinjeni; nije shvatala da ju je onda Dţordan vreĊao kada joj se nije naklonio, ili joj poljubio ruku, ili je tretirao usrdno. U tom smislu, on nikada nije trebao da joj dozvoli da ga zove njegovim krštenim imenom. Sada, kada je stajala sama na sredini salona, ona je bila bolno, mahnito svesna svih tih ranijih omalovaţavanja, kao i onih novih koje je on nagomilao na nju danas. Ĉekala je dok nije ĉula da su se ulazna vrata zatvorila, a onda je odšetala drveno iz salona i popela se uz stepenice do njene sobe. Patnja i neverica su mileli kroz nju dok je raspuštala njenu sobaricu i bez razmišljanja skinula njenu venĉanicu. On se vratio! I bio je gori nego što se sećala, gori nego što je zamišljala - arogantniji, više diktatorski nastrojen, potpuno bez srca. I ona je bila udata za njega. Udata! njeno srce je vrištalo. Jutros, sve je izgledalo tako jednostavno i predvidljivo. Ona je ustala i obukla se da se


uda; otišla je u crkvu. Sada, tri sata kasnije, ona je bila udata za pogrešnog muškarca. Ţestoko se boreći protiv njenih suza, sela je na divan i umotala ruke oko stomaka, pokušavajući da blokira slike, ali nije vredelo. One su paradirale njenim umom, muĉeći je ţivopisnim scenama bezumno zaljubljene, zaluĊene devojke koja je bila...Videla je sebe kako gleda u Dţordana u bašti u Rouzmejdu. "Mislim da ste lepi kao MikelanĎelov David!" ona je izbrbljala. "Volim te." A kada je vodio ljubav sa njom, ona se skoro onesvestila u njegovom naruĉju, i brbljala sa njim o tome kako je jak i mudar i divan! "Dragi Boţe," Aleks je zastenjala glasno kada je još jedno zaboravljeno sećanje prošlo njenim umom: ona je zapravo rekla Dţordanu - Londonskom najozloglašenijem razvratniku - da oĉigledno nije bio dobro upoznat sa mnogo ţena. Nije ni ĉudo što se nacerio! Vrele suze poniţenja su kapale iz njenih oĉiju, ali ona ih je otirala ljutito na stranu, odbijajući da plaĉe još jednom za to - to ĉudovište. Ona je veĉ isplakala kofe suza nad njim, pomislila je besno. Tonijeve reĉi od pre nekoliko nedelja su se vratile da rane njene razderane emocije: "Dţordan te je oţenio zato što te je saţaljevao, ali nije imao ni ŢELJU, ni NAMERU da ţivi s' tobom kao sa njegovom ţenom. Nameravao je da te pošalje u Devon kada se vratite sa vašeg svadbenog putovanja, a onda je mislio da nastavi gde je stao sa njegovom ljubavnicom...On je bio sa njegovom ljubavnicom POSLE vašeg venčanja...Rekao joj je da je vaš brak samo jedan neugodnost..." Ĉulo se meko kucanje na vratima, ali je Aleksandra bila toliko uronjena u bedi da nije ĉula ništa dok Melani nije ušla u spavaću sobu i zatvorila vrata. "Aleks?" Uplašena, Aleksandra je okrenula glavu i pogledala okolo. Melani je samo jednom pogledala na namuĉeno, obliveno suzama lice njene prijateljice, i poţurila do nje. "Dragi Boţe!" Melani je prošaputala uţasnuto, kleĉeći ispred Aleksandre i vadeći njenu maramicu, gotovo brbljajući zbog uzrujanosti. "Zašto plaĉeš? Da li ti je uradio nešto? Da li je besneo na tebe ili - ili te udario?" Aleksandra je progutala i pogledala u nju, ali nije mogla da progovori zbog knedle u njenom grlu. Melanin muţ je bio Dţordanov najbolji prijatelj, znala je, i sada se pitala gde će se Melanina odanost usmeriti. Ona je odmahnula glavom i uzela maramicu od Melani. "Aleks!" Melani je uzviknula uznemirena. "Priĉaj sa mnom, molim te! Ja sam tvoja prijateljica, i uvek ću biti," ona je rekla, pravilno tumaĉeći razlog Aleksandrinog opreznog izraza lica. "Ne moţeš da drţiš ovo prikriveno u sebi - bela si kao duh i izgledaš kao da ćeš se onesvestiti." Aleksandra je ukratko poverila Melani da je ona bila krajnje slepa budala u vezi Dţordana, ali joj nikada nije pomenula njegov potpuni nedostatak osećanja prema njoj, a takoĊe je i skrivala sramotu iza fasade veselog samoismejavanja. Sada, meĊutim, ovde je u svoj svojoj goloj, nemoj bedi koju je Melani videla, Aleksandra nevoljno povezala sve poniţavajuće detalje njene veze sa Havkom, ne izostavljajući ništa. Tokom cele priĉe, Melani je ĉesto odmahivala glavom u simpatiĉnoj zabavljenosti na Aleksandrin naivan izliv njenog srca Dţordanu, ali se nije smejala kada joj je Aleksandra rekla o Dţordanovoj nameri da je pošalje u Devon.


Aleksandra je završila priĉajući Dţordanovo objašnjenje njegovog nestanka, a kada je završila Melani joj je potapšala ruku. "Sve je to u prošlosti. Šta sa budućnošću - imaš li bilo kakav plan?" "Da," Aleksandra je rekla sa smirenom snagom. "Hoću razvod!" "Šta?" Melani je uzdahnula. "Ne moţeš da budeš ozbiljna!" Aleksandra je bila smrtno ozbiljna i to je i rekla. "Razvod je nezamisliv," rekla je Melani, odbacujući tu alternativu u nekoliko kratkih reĉenica. "Bila bi prognana, Aleks. Ĉak i moj suprug, koji me podrţava skoro u svemu, bi mi zabranio da budem u tvom društvu. Ti bi bila izbaĉena iz pristojnog društva svuda, iskljuĉena iz svega." "To je još uvek bolje nego da budem udata za njega i zatvorena negde u Devonu." "Moţda ti tako izgleda sada, ali u svakom sluĉaju nije bitno kako se ti osećaš. Ja sam sasvim sigurna da će tvoj suprug morati da pristane na razvod, a ja ne mogu da zamislim da hoće. I pored toga, oni moraju biti veoma teški za dobijanje, a tebi je potreban osnov, kao i Havkov pristanak." "Razmišljala sam o tome kada si ušla, i ĉini mi se da ja već imam osnov, i moţda mi neće biti potreban njegov pristanak uopšte. Na prvom mestu, bila sam prisiljena da uĊem u ovaj brak - okolnostima. Drugo, na našem venĉanju, on je obećao da će me voleti i poštovati, ali on nije imao nameru da ikada uradi nešto od toga - tako da sigurno ima dovoljno osnova da dobijem ili poništenje ili razvod, sa ili bez njegovog pristanka. MeĊutim, ne vidim zašto on ne bi pristao," Aleksandra je dodala uz bljesak besa. "On nikada nije ni ţeleo da se oţeni sa mnom na prvom mestu." "Pa," Melani je uzvratila, "to ne znaĉi da će mu se sviĊati da svi saznaju da ga više ne ţeliš." "Kada vremenom razmotri taj plan, laknuće mu što nisam više u njegovoj vlasti." Melani je odmahnula glavom. "Nisam sigurna da on ţeli da te pusti. Videla sam kako je gledao Lorda Antonija u crkvi danas - nije izgledao kao da mu je laknulo, izgledao je besno!" "On je bolesnog temperamenta po prirodi," Aleksandra je rekla sa gaĊenjem, podsećajući se njihovog sastanka u prizemlju. "On nema nikakvog razloga da bude ljut na Antonija ili na mene." "Nema razloga!" Melani je ponovila u neverici. "Zašto, kada si bila spremna da se udaš za drugog muškarca!" "Ne vidim kakve veze bi to trebalo da ima. Kao što sam upravo rekla, on nije ni ţeleo da se oţeni sa mnom." "Ali to ne znaĉi da bi ţeleo da te drugi oţeni," Melani je mudro odgovorila. "U svakom sluĉaju to nije bitno. Razvod jednostavno ne dolazi u obzir. Mora da postoji neko drugo rešenje. Moj suprug se vratio iz Škotske danas," ona je rekla oduševljeno. "Pitaću Dţona za savet. On je veoma mudar." Njeno lice se snuţdilo. "Naţalost, on takoĊe smatra Havka njegovim najbliţim prijateljem, tako da će njegov savet biti obojen time. MeĊutim," rekla je ona sa apsolutnom konaĉnošću, "razvod je apsolutno van razmatranja. Mora postojati neka alternativa." Ona je ćutala nekoliko dugih minuta, izgubljena u mislima, nabirajući ĉelo. "Malo je ĉudno što si pala kao kamen na njega," rekla je ona sa malim, strasnim osmehom.


"Desetine najprefinjenijih koketa u Engleskoj su padale strmoglavce zbog njega," ona je zamišljeno nastavila. "Ali osim prepuštanja povremenom flertovanju sa nekom od njih, on nikada nije pokazivao nikakav znak uzvraćanja na njihova osećanja. Naravno, sada kada se vratio, svi će oĉekivati da padneš pravo u njegovo naruĉje - naroĉito zbog toga što se Društvo, u ovom trenutku, priseća kako si slepo bila zaljubljena u njega kada si prvi put došla u grad." Spoznaja da je Melani savršeno u pravu naterala je Aleksandru da se oseća priliĉno ţestoko bolesnom. Naslanjajući glavu na sofu, ona je progutala i zatvorila oĉi u uzvišenoj bedi. "Nije mi to palo na pamet, ali potpuno si u pravu." "Naravno da jesam," Melani se odsutno sloţila. "S' druge strane," ona je proglasila, njene oĉi su poĉinjale da sjaje, "zar ne bi bilo divno da se suprotno desi!" "Kako to misliš?" "Idealno rešenje za ceo problem je da se on zaljubi u tebe. To bi tiomogućilo da saĉuvaš i ponos i muţa." "Melani," rekla je Aleksandra prigušeno. "Pre svega, ne mislim da bi iko mogao da natera tog muškarca da se zaljubi, zato što on nema srce. Drugo, ĉak i da ima jedno, sigurno je imuno na mene. Treće..." Smejući se, Melani je uhvatila Aleksandrinu ruku, povukla je sa sofe i odvela do ogledala. "To je bilo pre. Pogledaj u ogledalo, Aleks. Ţena koja ti uzvraća pogled sada ima ceo London pod svojim stopalima! Muškarci se svaĊaju oko tebe-" Aleksandra je uzdahnula, gledajući u Melani u ogledalu, a ne njenu sopstvenu sliku. "Samo zato što sam postala neka vrsta apsurda, moderni zanos. Moderno je u ovom trenutku za muškarce da fantaziraju da su zaljubljeni u mene." "Oĉaravajuće," rekla je Melani, zadovoljnija nego ranije. "Hotorn će biti u šoku kada bude to shvatio." Kratak bljesak zabavljenosti zasijao je u Aleksandrinim oĉima, a onda se naglo ugasio. "Nije bitno." "Oh, da, jeste!" Melani se nasmejala. "Samo razmotri ovo: Po prvi put u svom ţivotu, Hotorn ima konkurenciju - i to za njegovu sopstvenu ţenu! Razmisli koliko će Društvo uţivati u spektaklu Engleskoh najozloglašenijeg razvratnika kako pokušava bezuspešno da zavede i potĉini svoju suprugu." "Postoji još jedan razlog zašto to neće uspeti," rekla je Aleksandra ĉvrsto. "Koji?" "Neću to da radim. Ĉak iako bi uspela u tome, što ne mogu, ne ţelim da pokušam." "Ali zašto?" Melani je prasnula. "Zašto ne?" "Zato što," Aleksandra je proglasila vatreno, "se on meni ne sviĊa! Ne ţelim da me on voli, ne ţelim ga ĉak ni blizu sebe." To govoreći, ona je otišla da pozvoni za ĉaj. "Pa ipak, to je još uvek jedino i najbolje rešenje za ovaj meteţ." Uzimajući njene rukavice i torbicu, Melani je pritisnula poljubac na Aleksandrino ĉelo. "Ti si šokirana i iscrpljena, ne razmišljaš jasno. Ostavi sve meni." Bila je na polovini sobe kada je Aleksandra shvatila da je Melani izgleda imala posebno odredište u vidu i da je ţurila da stigne tamo. "Kuda ideš, Mel?" ona je upitala sumnjiĉavo. "Da vidim Rodija," Melani je rekla, okrećući se ka vratima. "On moţe pouzdano da


uĉini sigurnim da Hotorn bude informisan najranije moguće da više nisi naivan, neprefinjenji seoski miš koji on misli da moţda jesi. Rodi će oboţavati to da uradi," Melani je predvidela veselo. "On je upravo ta vrsta buĉne rulje - najviše uţiva u uzrujavanju." "Melani, ĉekaj!" Aleksandra je prasnula umorno, ali se nije posebno protivila ovom delu Melaninog plana - ne u ovom trenutku kada je iscrpljenost poĉela da je prevladava. "Obećaj mi da nećeš uĉiniti ništa drugo dok mi ne kaţeš." "Vrlo dobro," Melani je rekla veselo i odlepršala. Aleksandra je naslonila glavu unazad i zatvorila oĉi kada je pospanost poĉela da je obuzima. Sat koji je odzvonio jedanaest, kombinovan sa neprestanim dolascima posetilaca u glavnoj hali u prizemlju, konaĉno ju je potpuno probudio. Naslanjajući se na lakat, Aleksandra je ţmirnula u tamu osvetljenu svećama u njenoj spavaćoj sobi, iznenaĊena što je nekako zaspala na divanu i to u vreme koje se smatralo veoma ranim ĉasom veĉeri. Slušala je komešanje u prizemlju, konstantno otvaranje i zatvaranje ulaznih vrata, i ona je sela, nesigurno se pitajući zašto je celo visoko društvo izgleda stiglo na njihovim vratima...A onda se setila. Havk se vratio. Oĉigledno su svi mislili da je on bio ovde, i bili su suviše nestrpljivi da ga vide i razgovaraju s' njim da bi pratili njihova sopstvena pravila pristojnosti, koja su im nalagala da saĉekaju barem do sutra da ga posete. Havk je morao da predvidi ovo, Aleksandra je odluĉila nervozno, dok je ustajala i presvlaĉila se u svileni penjoar i popela se u krevet. To je verovatno razlog što je izabrao da provede noć u vojvotkinjinoj kući, ostavljajući njih ostale da pokušavaju da se nose sa uzbuĊenim posetiocima. Njen suprug, nije sumnjala, je bio blaţeno u svom krevetu, i uţivao u mirnoj noći.

Dvadeseto poglavlje Aleksandra je pogrešila u oba sluĉaja. Dţordan nije bio u krevetu i nije uţivao u njegovoj veĉeri. Sedeo je u baroknom salonu u gradskoj kući njegove bake, sa nogama nemarno ispruţenim ispred njega i uĉtivim izrazom na licu, sa tri prijatelja koji su došli da mu poţele dobrodošlicu, kao i Rodi Karstars, koji je oĉigledno došao poĉasti 'zabavnim' priĉama o Aleksandrinim ispadima. Nakon slušanja Karstarsovih priĉa skoro sat vremena, Dţordan je bio ne blago ogorĉen, niti donekle iziritiran, niti veoma iznerviran. Pomodreo je. Dok je on leţao budan noću, brinući da bi njegova divna mlada supruga mogla biti van sebe od tuge, ona je izazivala uzbuĊenje u celom Londonu. Dok je on trulio u zatvoru, Aleksandra je obavljala desetine intenzivno promovisanih flertovanja. Dok je on leţao u lancima, 'Aleks' se oĉigledno bavila pobeĊivanjem u trci do Grišam Grina, i borila se u laţnom dvoboju sa Lordom Mejberijem dok je nosila tesno priljubljene muške pantalone koje


su navodno toliko odvlaĉile paţnju da je ĉuveni maĉevalac izgubio meĉ. Tumarala je po sajmovima i uĉestvovala u nekoj vrsti navrat-navos randevuu sa vikarom iz Southebija, za koga je Dţordan mogao da se zakune da je imao najmanje sedamdeset godina. I to nije bilo ni pola od toga! Ako bi se verovalo Karstarsu, Toni je oĉigledno primio desetine ponuda za njenu ruku; i njeni odbijeni prosci su se prvo prepirali oko nje, zatim se zavadili, a na kraju je jedan od njih, Marbli, u stvari pokušao da je otme; neki mladi kicoš po imenu Severli je objavio pesmu kao pohvalu njenih ĉari i nazvao je 'Oda Aleks'; a stari Dilbek je imenovao njegovu novu ruţu 'Slavna Aleks'... Naslonjen na stolici, Dţordan je prekrstio njegove duge noge na gleţnjevima, podigao brendi do usana, i slušao Karstarstov dosandan glas, njegove crte lica su paţljivo pokazivale samo blagu zabavljenost ludorijama njegove supruge. Njegova reakcija je bila taĉno onakva kakvu su njegova tri prijatelja oĉekivali od njega, znao je, meĊu Kvalitetnima se smatralo da muţevi i ţene mogu slobodno da rade šta ţele - onoliko dugo koliko su se ponašali diskretno. S' druge strane, meĊu blisko povezanom gospodom, takoĊe se smatralo da muškarac mora da bude informisan od strane njegovih najbliţih prijatelja - na što delikatniji mogući naĉin kada ludorije njegove supruge prete da preĊu liniju prihvatljivosti i uzrokuju njegovu sramotu. To je, Dţordan je sumnjao, bio i razlog zašto njegovi prijatelji nisu pokušali jaĉe da ućutkaju Karstarsa veĉeras. Da Karstars nije sluĉajno stigao veĉeras istovremeno sa Dţordanovim prijateljima, on nikada ne bi bio primljen u kuću. Za Dţordana, on nije bio ništa drugo do dalekog poznanika i jedna iritirajuća traĉara, ali su ostala tri muškarca u sobi bili Dţordanovi prijatelji. I iako su u više navrata pokušali da prisile Karstarsa da govori o neĉemu drugom pored Aleksandrinih ludorija, bilo je oĉigledno iz njihovih paţljivo neutralnih izraza lica da je ono što je Karstars govorio bilo većinom istina. Dţordan je bacio sumnjivi pogled na Karstarsa, pitajući se zašto se maltretirao da poţuri ovde tako brzo da poĉasti Dţordana njegovim priĉama. Celo visoko društvo je znalo da Dţordan nikada nije smatrao ţene kao bilo šta drugo osim grejaĉe za krevet. On je poslednji ĉovek na Zemlji koji bi mogao da bude osumnjiĉen da je izgubio razum nad lepim licem ili sladostrastnim telom. Oni bi bili oduševljeni da su znali da je on izgubio glavu za oĉaravajućom, tamnokosom lutkom, mnogo pre nego što je ona pokazala bitne znakove da će postati prava lepotica. Ĉetiri muškarca u salonu u Gloĉester Stritu bi bili podjednako zapanjeni da su znali da dok je Dţordan tromo slušao Karstarsa, on je kljuĉao iznutra. Bio je besan na Tonija što je pustio da Aleksandra izmakne kontroli i ljut na njegovu baku što nije vršila nekakvu kontrolu nad njom. Oĉigledno, ĉinjenica da je bila Vojvotkinja od Hotorna joj je omogućila da radi šta ţeli relativno nekaţnjena. Dţordan nije mogao da promeni prošlost; meĊutim, mogao je drastiĉno da promeni njenu budućnost. Ali nisu ga Aleksandrine ludorije zapravo razljutile, pa ĉak ni njeno flertovanje. Iracionalno, stvar koja ga je najviše razbesnila bila je ta što su je oni zvali 'Aleks'. Oĉigledo su je svi zvali Aleks. Celokupna populacija visokog društva je izgleda bila u najintimnijem prijateljstvu sa njegovom suprugom - posebno muška populacija.


Dţordan je bacio pogled na slugu koji je obigravao na ulazu i neprimetno odmahnuo glavom, ukazujući da ĉaše njegovih gostiju ne treba da se ponovo napune. Ĉekajući dok Karstars nije zastao da uzme dah, Dţordan je kratko slagao, "Znam da ćeš nas izvinuti, Karstarse. Ova gospoda i ja imamo da razgovarama o poslovnim pitanjima." Rodi je klimnuo glavom ljubazno i ustao da ode, ali ne pre nego što napravio još jedan verbalni ubod: "Drago mi je što si se vratio meĊu nas, Havk. Šteta za jadnog Tonija, ipak. On je lud za Aleks kao i Vilston, Grišam, Fajts, Moresbi, i nekoliko desetina drugih..." "Ukljuĉujući i tebe?" Dţordan je nagaĊao hladnokrvno. Rodijeve obrve su se podigle nepokolebljivo. "Naravno." Kada je Rodi zakoraĉio, dva Dţordanova prijatelja, Lord Hestings i Lord Ferfaks su takoĊe ustali da idu, izgledajući izvinjavajuće i posramljeno. Lord Hestings, traţeći nešto da kaţe kako bi rasuo tenziju, uhvatio se za temu Kraljiĉine Trke, dvodnevnu konjsku trku, na kojoj je svo plemstvo tradicionalno ili uĉestvovalo ili prisustvovalo. "Da li misliš da jašeš tvog crnog pastuva u Kraljiĉinoj Trci u septembru, Havk?" Lord Hestings je pitao. "Jahaću jednog od mojih najboljih konja u njoj," Dţordan je rekao, istovremeno pokušavajući da kontroliše njegov besni gnev prema Karstarsu i priseti se nemarne radosti jahanja u najvaţnijoj konjskoj trci godine. "Znao sam da bi. Kladim se na tebe, ako odluĉiš da jašeš Đavola." "Zar ti nećeš da se trkaš?" Dţordan je upitao ne interesujući se. "Naravno. Ali ako ćeš da jašeš tu crnu zver, kladim se na tebe, ne na mene. On je najbrţi Ċavo kojeg sam ikada video." Dţordanove obrve su se spojile zbog zbunjenosti. Đavo, nagraĊeno ţdreve Dţordanovih štala, je bilo zle naravi, nepredvidivo trogodišnje ţdrebe kojim je Dţordan bio impresioniran pre godinu dana. "Video si crnog trkaĉa?" "Zaista! Video sam tvoju suprugu kako ga jaše u trci u-" Hestings je prekinuo u uţasnutom jadu kada se Dţordanova vilica stvrdnula od kamenog nezadovoljstva. "Ona...hm...je upravljala njime dosta dobro i nije ga pritiskala previše, Havk," Ferfaks je dodao oĉajniĉki kada je video Dţordanovu reakciju. "Siguran sam da je tvoja vojvotkinja jednostavno hrabra," Lord Hestings je umetnuo laţnim glasom sa više pohvale nego osude kada je pljesnuo Dţordana po ramenu. Lord Ferfaks je klimnio glavom odmah. "Velika hrabrost, to je sve. Zategni njene uzde samo malo, i ona će biti pitoma kao jagnje." "Pitoma kao jagnje!" Lord Hesting se sloţio brzo. Napolju, obojica muškaraca koji su bili strastveni odgajivaĉi konja i okoreli kockari, zastali su na stepenicama da razmene sumnjive poglede. "Pitoma kao jagnje?" Lord Hestings je ponovio reĉi njegovog prijateljsa sa nevericom. "Ako joj Havk zategne uzde?" Lord Ferfaks se iscerio. "Naravno - ali će prvo morati da preuzme kontrolu nad njom, a da to uradi moraće da je šĉepa. Ona će se boriti sa njim kada Havk pokuša da je ukroti, zapamti moje reĉi. Ona ima više duha nego proseĉna ţena - i, pretpostavljam, više ponosa." Hestings je zatvorio oĉi u veselom neslaganju. "Ti si eskontovao Havkov izvanredan


uticaj na ţene. Za par nedelja, ona će se istopiti po njemu. Do Kraljiĉine Trke, ona će vezivati njenu traku na njegov rukav i navijaće za njega. Mladi Vilson i njegov prijatelj Ferĉajld su već stavili uloge upravo na to. Kvote u knjizi u Vajtu su već ĉetiri prema jedan u prilog da će Havk nositi njenu traku." "Nisi u pravu, moj prijatelju. Ona će prirediti Havku veoma teţak period." "Nema šanse. Ona je bila zaluĊena njime kada je došla u grad. Da li si zaboravio kakvu je totalnu budalu napravila od sebe zbog njega pre par nedelja? Od kad je Havk ušao u crkvu jutros, to je sve ono o ĉemu svi priĉaju." "Znam, i kladim se da ni ona to nije zaboravila," rekao je Ferfaks otvoreno. "Ja sam se upoznao sa Havkovom vojvotkinjom i dama ima ponos - njen ponos će je spreĉiti da padne lako u njegovo naruĉje, zapamti moje reĉi." Izazovno podiţući njegove obrve, Hestings je objavio: "Dajem 1000 funti ako ona da Havku njenu traku da je nosi na Kraljiĉinoj Trci." "Prihvatam opkladu," Ferfaks se sloţio ne oklevajući, i oni su krenuli u Vajts da se opuste i kockaju u ekskluzivnom klubu za gospodu - ali ne i da upišu njihovu konkretnu opkladu. Ona će biti ĉuvana u privatnosti, zbog poštovanja prema njihovom prijatelju. Kada su Ferfaks i Hesting otišli, Dţordan je prišao do stola i ponovo napunio njihove ĉaše. Bes koji je paţljivo skrivao od ostalih je bio uoĉljiv sada u zategnutosti njegove stisnute vilice kada je bacio pogled na njegovog najbliţeg prijatelja, Dţona Kamdena. "Iskreno se nadam," otegnuo je sa zajedljivom ironijom, "da nisi ostao ovde zato što i ti, takoĊe, znaš neke dodatne Aleksandrine indiskrecije, za koje si moţda osetio potrebu da mi ponoviš u privatnosti?" Lord Kamden se naglo glasno nasmejao. "Teško. Kada je Karstars govorio o trci tvoje ţene u Hajd parku i njenom dvoboju sa Majberijem, jasno je pomenuo ime 'Melani'. Verujem da to ukazuje da je Melani navijala da tvoja vojvotkinja pobedi u oba sluĉaja." Dţordan je uzeo gutljaj njegovog pića. "Pa?" "Melani," Dţon je izjavio, "je moja supruga." "Šta?" "Ja sam oţenjen." "Stvarno?" Dţordan je odgovorio sumorno. "Zašto?" Lord Kamden se nacerio. "Izgleda da nisam mogao da pomognem sebi." "U tom sluĉaju, dozvoli mi da ti ponudim svoje zakasnele ĉestitke," Dţordan je rekao sarkastiĉno. Podigao je ĉašu narugavši se zdravici, a onda se povratio kada su godine dobrog vaspitanja izašle na površinu. "Izvinjavam se zbog nepristojnosti, Dţone. U ovom trenutku, brak nije visoko na mojoj listi razloga za slavlje. Da li je tvoja Melani neko kog znam? Da li sam je upoznao?" "Nadam se da ne!" Dţon se nasmejao zbog preuveliĉavanja. "Ona je napravila njeno prvo pojavljivanje baš kad si ti napustio grad, što je dobro. Ti bi je smatrao neodoljovom, i ja bih morao da te izazovem sada kada si se vratio." "Tvoja reputacija nije mnogo bolja od moje." "Nikada nisam bio ĉak ni u tvojoj ligi," Dţon se našalio, ĉineći oĉiglednim pokušaj da


razvedri raspoloţenje njegovog prijatelja. "Ako sam bacio oko kako bih procenio neku privlaĉnu gospoĊicu, njena majka bi pozvala dodatnu pratnju. Kada si ti to radio, svaka majka u vidokrugu bi pala u grĉevit uţas i nasilnu nadu. Naravno, ja nisam imao vojvodstvo da ponudim, koje je doprinelo njihovoj uznemirenosti i pohlepnosti." "Ne mogu da se setim da sam ikada gubio vreme na virtuozne device," Dţordan je rekao, seo i zagledao se u njegovu ĉašu. "Nisi. Ali ako tvoja i moja supruga imaju dovoljno toga zajedniĉkog da postanu prijateljice, mogu samo da pretpostavim da su sliĉne. U tom sluĉaju, ti si u ţivotnim mukama." "Zašto?" Dţordan je upitao uĉtivo. "Zato što nećeš znati od danas do sutra šta će smisliti u svojoj glavi da uradi - a kada saznaš, ona će uplašiti u velikoj meri. Melani mi je rekla danas popodne da je trudna, i ja već u najveće strahujem da će zagubiti bebu kada je rodi." "Ona je zaboravna?" Dţordan je pitao, pokušavajući bezuspešno da izgleda zainteresovan za novu ţenu njegovog najboljeg prijatelja. Dţon je podigao obrve i slegnuo ramenima. "Sigurno jeste. Kako bi drugaĉije ona mogla da zaboravi da mi napomene, kada sam se vratio iz Škotske kasno danas, da su ona i njena najbolja prijateljica - koju još nisam upoznao - bile ukljuĉene u nekoliko zapletenosti zajedno?" Shvativši da je njegov pokušaj da osvetli Dţordanove neprilike manji od uspešnog, Dţon je oklevao i onda rekao ozbiljno, "Šta nameravaš da uradiš sa tvojom suprugom?" "Imam nekoliko izbora i sada su svi privlaĉni," Dţordan je rekao kratko. "Mogu da joj zavrnem vrat, stavim je pod straţom, ili je pošaljem u Devon sutra i drţim je tamo, van oka javnosti." "Dobri Boţe, Havk, ne moţeš to da uradiš. Nakon onoga što se dogodilo u crkvi danas, ljudi će misliti-" "Ne zanima me šta ljudi misle," Dţordan ga je prekinuo, ali u ovom sluĉaju to nije bila istina i oba muškarca su to znala. Dţordan je postajao sve besniji zbog ideje da bude podvrgnut javnom ismejavanju zbog toga što nije mogao da kontroliše sopstvenu ţenu. "Moţda je ona prosto temperamentnija," Dţon je rekao. "Melani je poznaje i jako joj se sviĊa." Ustajući da ode, on je rekao, "Ako si raspoloţen za to, pridruţi nam se u Vajtsu sutra uveĉe. Sastajemo se tamo da nazdravimo mom predstojećem oĉinstvu." "Biću tamo," Dţordan je rekao uz prinudni osmeh. Kada je Kamden otišao, Dţordan je zurio kroz pejzaţ uramljen iznad kamina, pitajući se koliko je mnogo ljubavnika Aleksandra odvela u njen krevet. Video je gubitak nevinosti, razoĉarenje, u njenim oĉima kada su bili sami u salonu ovog popodneva. Nekada, njene veliĉanstvene oĉi su bile iskrene i poverljive i meke kada je gledala u njega. Sada je njihov sjaj bio zamagljen hladnim neprijateljstvom. Ljutnja je besnela kroz Dţordana kao šumski poţar dok je razmatrao razlog zbog koga ga je Aleksandra tretirala danas sa takvim opreznim neprijateljstvom: Bilo joj je ţao što nije bio mrtav. Prirodno, divno dete koje je oţenio je sada bilo ljuto jer je on bio ţiv! Oĉaravajuća mlada devojka kojom se oţenio se pretvorila u hladnu,


proraĉunatu, prelepu...kuĉku. On je razmatrao razvod nekoliko minuta, a zatim je odbacio tu ideju. Osim skandala, razvod bi mogao da traje godinama, a on je ţeleo naslednika. Taunsend muškarci su izgleda bili ukleti kratkim ţivotnim vekom, a ĉak iako je Aleksandra pokazala da će biti bez vrlina i nepristojna kao što je sada izgledala, ona bi i dalje mogla da nosi njegovo dete - u samoći ako je potrebno, da bi se uverio da su deca koja bi mu dala njegova, a ne tuĊa. Naslanjajući glavu na naslon stolice, Dţordan je zatvorio oĉi i uvukao dug, oštar dah pokušavajući da stavi njegov temperament pod kontrolom. Kada je konaĉno uspeo da uradi to, palo mu je na pamet da je on osudio Aleksandru i odluĉio o njenoj budućnosti na osnovu društvenih traĉeva. On duguje njegov ţivot prirodnoj, neiskvarenoj devojci koju je verovao da je oţenio. Svakako, on joj takoĊe duguje pravo da se brani sama. Sutra, odluĉio je, otvoreno će je suoĉiti sa stvarima koje je ĉuo od Karstarsa noćas i dati joj šansu da ih porekne. Ona je imala pravo na to, pod uslovom da nije bila budala dovoljno da ga slaţe. Ali ako bude postalo jasno da je ona zaista bila prevrtljiva oportunistkinja ili sladostrasna mala bezobraznica, onda će je pripitomiti uz bezobzirnost koju je zasluţila. Ona će se ili potĉiniti njegovoj volji, ili će je on slomiti da to uĉini, ali u svakom sluĉaju ona će nauĉiti da se ponaša kao dobra i poslušna ţena, on je odluĉio uz hladnu rešenost.

Dvadesetprvo poglavlje

Aleksandru je probudio zvuk koraka koji su jurili neprestano gore dole niz hodnik ispred njene spavaće sobe i prigušeni, uzbuĊeni glasovi slugu koji su ţurili da obave njihove duţnosti. Pospano, ona se prevrnula na leĊa i pogledala na sat u iznenaĊenoj zbunjenosti. Još nije bilo ni devet sati, bilo je previše rano za osoblje da radi na ovom spratu, gde su tokom Sezone ukućani ĉesto spavali do jedanaest sati posle boravka napolju do zore. Nema sumnje da su pripremali za dolazak njihovog gospodara kasnije, pomislila je uz gnušanje. Bez maltretiranja da pozvoni za sluškinju, Aleksandra je izašla iz kreveta i otišla da obavi normalnu jutarnju rutinu, njene uši su se prilagodile na besprimernu aktivnost koja se izgleda odvijala izvan njene spavaće sobe. Obuĉena u lepu jutarnju haljinu boje lavande sa kratkim naduvenim rukavima, otvorila je vrata, a zatim je morala da skoĉi unazad kada su ĉetiri sluge promarširali ispred, usmereni prema gospodarovim odajama, sa rukama punim kutija koje su nosile nazive Londonskih najboljih krojaĉa i obućara. Iz predvorja ispod došli su zvuci zvekira koji se podizao i spuštao, praćen ponovljenim otvaranjima i zatvaranjima ulaznih vrata i dubokim, kulturnim muškim glasovima. Današnja guţva je bila mnogo, mnogo gora od one koju je ĉula sinoć.


Posetioci su oĉigledno pristizali u neverovatnom broju - ţeleći da vide 'Havka', Aleksandra nije sumnjala. U prošlosti, Aleksandra i vojvotkinja su uobiĉajeno primale zadovoljavajući broj posetilaca svaki dan, ali ni pribliţno toliko mnogo i nikada, nikada tako rano. Radoznala, otišla je hodnikom do balkona i pogledala u predvorje gde je Higins, a ne Penrouz, otvarao vrata priznatoj trojici muškaraca koje je Aleksandra znala samo po tituli. Još dvojica, koji su oĉigledno tek stigli, uĉtivo su ĉekali da budu uvedeni u odgovarajući salon, dok su sve sluge oko njih u preĉistim uniformama obavljali njihove duţnosti sa potisnutim uzbuĊenjem i energiĉnom predanošću. Kada je Higins odveo poslednjeg od novopridošlih gostiju niz hodnik koji je vodio do biblioteke, Aleksandra je zaustavila jednu od sluškinja koja je jurila niz hodnik noseći gomilu sveţe posteljine. "Lusi?" Sluţavka je napravila brzi kniks. "Da, moja damo?" "Zašto su sluge ovde tako rano?" Mala sluţavka je ispravila ramena i ponosno objavila, "Vojvoda od Hotorna je došao kući napokon!" Aleksandra je zgrabila ogradu da se pridrţi, njen šokirani pogled je leteo po predvorju. "Već je ovde?" "Da, moja gospo. Zaista." Aleksandrin šokirani pogled je sleteo na pod u isto vreme kada je Dţordan izašao iz salona, njegovo visoko obliĉje bilo je presvuĉeno u besprekorno skrojene tamno plave pantalone i belu košulju, leţerno otvorenu oko vrata. Sa njim je bila nepogrešiva figura Dţordţa, princa regenta liĉno, ukrašena bogatim svetlim satenom boje paunovog perja i somotom, koji je gledao u Dţordana dok je proglašavao u kraljevskoj mnoţini, "Bio je mraĉan dan za Nas kada si nestao, Hotorne. Komandujemo ti da povedeš više raĉuna o sebi u budućnosti. Tvoja porodica se muĉila sa previše tragiĉnih nesreća. Oĉekujemo od tebe da preduzmeš sve mere predostroţnosti u budućnosti. Štaviše," on je naredio, "mi bi voleli kada bi poĉeo posao pravljenja naslednika da osiguraš pravilno nasleĊivanje." Dţordan je odgovorio na taj kraljevski edikt niĉim više nego zabavljenim cerenjem, a zatim je rekao nešto neĉujno što je nateralo princa da zabaci glavu unazad i nasmeje se glasno. Pljeskajući Dţordana po ramenu, princ se izvinio zbog toga što je stigao nenajavljn jutros, a onda je zakoraĉio na stranu baš kada je Higins kliznuo u predvorje na vreme da otvori vrata uz ponos. Aleksandri je trebao trenutak da se oporavi od šoka što je videla Britanskog regenta u istoj kući sa njom i da vidi Dţordana kako tretira pomenutog vladara na naĉin tako leţeran na granici zabavljene ljubaznosti. Kada je predvorje bilo prazno od svih sem od batlera, Aleksandra je mentalno protresla glavu i sišla polako niz stepenice, trudeći se da pronaĊe neku vrstu mentalne ravnoteţe. Odluĉno stavljajući na stranu strašan regentov prizor, ona je okrenula njene misli na još strašniji dogaĊaj - njeno predstojeće suoĉavanje sa Dţordanom. "Dobro jutro, Higinse," ona je rekla uĉtivo kada je zakoraĉila u predvorje. "Gde su Penrouz i Filbert jutros?" upitala je, gledajući uz i niz hodnik. "Njegova Milost ih je poslala u kuhilju kada je stigao jutros. Nije mislio da


oni...ah...pripadaju ovde kada bi trebali...ili mogli...da..." "On ih je ţeleo van vidokruga, je li tako?" Aleksandra je rekla otvoreno. "Tako da ih je proterao u kuhinju." "Posve." Aleksandra se zamrzla. "Da li si moţda rekao Njegovoj Milosti da su Penrouz i Filbert moji pri-" Ona je automatski potisnula poriv da ih opiše kao prijatelje i rekla umesto toga 'sluge'. "Spomenuo sam to, da." Uz nadljudski napor, Aleksandra je smirila nesrazmerni talas besa. Oĉigledno je da dva neţna starija muškarca nisu bili u stanju da se nose sa princom regentom, ili ĉak i ovim povećanim valom posetilaca, i ona nije nameravala da se svaĊa sa Havkom zbog toga. Ali njihovo poniţavanje pred ostalim osobljem isterivanjem u kuhinju - umesto da ih pošalje u drugi deo kuće da pomaţu - je bilo krajnje nepravedno i neljubazno. To je bio takoĊe, Aleksandra je sumnjala, ĉin sitne Havkove osvetoljubivosti. "Ljubazno recite Njegovoj Milosti da ţelim da ga vidim danas," rekla je Aleksandra, pazeći da ne pokaţe njen bes Higinsu. "Što pre je moguće." "Njegova Milost takoĊe ţeli da vas vidi - u pola dva u njegovoj radnoj sobi." Aleksandra je bacila pogled na sveĉani sat u hodniku. Njen sastanak sa njenim suprugom je bio za tri sata i petnaest minuta od sada. Tri sata i petnaest minuta ĉekanja dok ne bude mogla da kaţe muškarcu za koga se greškom udala da ţeli da ispravi tu grešku. U meĊuvremenu, ona bi videla Tonija i vojvotkinju. "Aleks-" Toni ju je pozvao sa druge strane gornjeg hodnika, baš kada je Aleksandra podigla ruku da pokuca na vojvotkinjina vrata. "Kako se osećaš jutros?" upitao je dok je išao ka njoj. Aleksandra mu se osmehnula sa sestrinskom ljubavlju. "Dobro sam. Spavala sam veći deo posle podneva i noći. A ti?" "Ja sam jedva sklopio oĉi," Toni je priznao, kikoćući se. "Jesi li videla ovo već?" upitao je dok joj je predavao novine. Aleksandra je odmahnula glavom, njen pogled je skenirao stranicu koja je bila prekrivena vestima o Dţordanovoj otmici i njegovom bekstvu, ukljućujući i sjajni izveštaj o njegovoj hrabrosti koja je doprinela njegovoj kolegi zatvoreniku, Amerikancu koga je Dţordan spasio - rizikujući ponovo njegov ţivot, prema tekstu. Vrata od vojvotkinjine spavaće sobe su se otvorila, i dvoje slugu su izašli noseći par teških kovĉega na njihovim ramenima. Vojvotkinja je stajala na sredini sobe, usmeravajući tri sobarice koje su pakovale sve njene stvari u kovĉege i koţne kofere. "Dobro jutro, dragi moji," ona je rekla Toniju i Aleksandri, pozivajući ih unutra. Otpravljajući njene sobarice, ona je potonula u stolicu i usmerila njeno opšte odobravanje prema neurednoj sobi i dvoma mladim ljudima koji su sedeli preko puta nje. "Zašto se pakujete?" Aleksandra je upitala zabrinuto. "Antoni i ja smo se uputili do moje gradske kuće," rekla je ona kao da je Aleksandra trebala da oĉekuje to. "Na kraju krajeva, ne trebaš mene da ti pomaţem sa tvojim sopstvenim suprugom." Reĉi 'tvoj suprug' su naterale Aleksandrino srce da krikne protestujući i njen stomak


da se okrene u ĉvor. "Jadno dete," rekla je vojvotkinja, pronicljivo posmatrajući Aleksandrinu iznenadnu napetost. "Kakav niz šokova si pretrpela u tvom kratkom ţivotu, kulumnirajući onim od juĉe. Kuća je pod opsadom svake traĉare u Londonu. Ipak, senzacija će se uskoro smiriti. Za dan ili dva, moći ćemo da nastavimo naše aktivnosti i angaţovanja kao da se ništa nije desilo što bi nekoga trebalo da se tiĉe - sem nas. Društvo će prirodno pretpostaviti da je Antoni imao nameru da te oţeni iz osećaja duţnosti prema njegovom 'preminulom' roĊaku, a sada kada se taj roĊak vratio, sve je ispalo na naše potpuno zadovoljstvo." Aleksandra nije mogla da veruje da bi Društvo pomislilo takve stvari i tako je rekla. "Hoće, draga moja," rekla je vojvotkinja sa izrazom zabavljene visine, "zato što sam ja rekla upravo to nekolici mojih prijatelja koji su dotrĉali ovde dok si se ti juĉe odmarala. Štaviše, Antoni je bio priliĉno oĉajniĉki zaljubljen u Sali Farsnvort prošle godine, što daje kredibilitet ideji da se on venĉavao s' tobom iz duţnosti. Moji prijatelji će prošaputati to u prave uši, i reĉ će se proširiti kao i uvek." "Kako moţete da budete tako sigurni?" Aleksandra je pitala. Vojvotkinja je podigla obrve i nasmešila se. "Zato što moji prijatelji imaju mnogo toga da izgube ako ne usmere traĉ kao što sam ih ja pitala da urade. Vidiš, draga moja, stara izreka koja kaţe da je 'koga znate to vredi' je daleko više od tog broja. Ono što znate o onome koga znate zaista se razlikuje. A ja znam dovoljno stvari vrlo neprijatnih za većinu mojih prijatelja." Toni se nasmejao. "Vi ste potpuno beskrupulozni, bako." "Istina," ona je priznala bez okolišanja. "Aleksandra, zašto još uvek izgledaš sumnjiĉavo?" "Zbog jedne stvari, jer se ĉini da vaš plan zavisi od svih nas koji ćemo morati da izaĊemo u javnost odmah. Vaš drugi unuk," Aleksandra je rekla, misleći na Dţordana u namernim bezliĉnim izrazima koji su jasno naznaĉivali da ona nije ţelela da ga nazove imenom, titulom, ili privremenim pravnim odnosom sa njom, "mi je juĉe naredio da ostanem u ovoj kući. Naredbu koju, usput, nemam nameru da pratim," ona je završila buntovniĉki. Vojvotkinjino ĉelo se naboralo od kratkog mrštenja. "On nije razmišljao jasno," rekla je ona posle nekoliko trenutaka razmišljanja. "To bi svima pokazalo da se ti stidiš što si pokušala da se udaš za Tonija. Štaviše, to bi ukazivalo na ozuĊenje izmeĊu tvog supruga i tebe. Ne, draga moja," ona je završila, razvedrujući se. "Dţordan nije mogao da misli o tom pitanju temeljito kada ti je naredio tako. Svi ćemo izaći u društvo za dan ili dva. On ne moţe da prigovori na to. Ja ću razgovarati sa njim u tvoje ime." "Ne, bako," Aleksandra je rekla blago, "molim vas nemojte. Ja sam sada odrasla ţena, i ne treba niko da govori umesto mene. Štaviše, ja nemam nameru da mu dozvolim da mi nareĊuje. On nema pravo na to." Vojvotkinja je zapoĉela na tu neposlušnu, neţenstvenu izjavu, "Kakav naduvan govor! Muţ ima zakonsko pravo da upravlja aktivnostima svoje supruge. I dok smo na ovoj temi, draga moja, hoćeš li da ti dam neki savet o suoĉavanju sa tvojim suprugom u budućnosti?" Svaki pun kada je vojvotkinja nazvala Dţordana Aleksandrinim suprugom, Aleks je


mentalno stisnula zube, ali samo je uĉtivo rekla, "Da, naravno." "Dobro. Bila si razumljivo uznemirena juĉe kada si insistirala da on razgovara sa tobom odmah, ali si ga isprovocirala, a to nije bilo pametno. Ne poznaješ ga kao ja. Dţordan moţe biti surov muškarac kada se naljuti, a bilo je oĉigledno da je već bio iznerviran tvojim juĉerašnjim pokušajem venĉavanja sa Antonijem." Aleksanda je bila ogorĉena i povreĊena što je starija vojvotkinja, koju je poĉela da voli, oĉigledno bila potpuno pristrasna u Dţordanovu korist. "On je bio neopravdano grub juĉe," ona je ĉvrsto rekla. "I ţao mi je ako ćete da me prezrete, gospoĊo, ali ja ne mogu da se pretvaram da sam srećna što sam udata za njega. Vi ste oĉigledno zaboravili šta je on osećao prema meni i našem braku. Štaviše, on je uradio stvari s' kojim ne mogu da ţivim, a njegov karakter je - je manjkav!" ona je završila neubedljivo. Neoĉekivano, stara vojvotkinja se nasmešila. "Ne mogu nikako da te mrzim, dete moje. Ti si unuka koju nikada nisam imala." Stavljajući ruku oko Aleksandrinih ramena, ona je dodala sa smeškom, "Bila bih poslednja koja bi se pretvarala da je Dţordanovo postupanje sa ţenama bilo nešto za pohvalu. Ja ću to ostaviti tebi, meĊutim, da promeniš sve to. I zapamti ovo, draga moja: Popravljeni razvratnici su najĉešće najbolji muţevi." "Kada i ako se poprave," Aleksandra je rekla ogorĉeno, "a ja ne ţelim da budem u braku sa njim." "Naravno da ne ţeliš. Bar ne u ovom trenutku. Ali nemaš izbor, znaš, zato što si već udata za njega. Priznajem da se unapred radujem, sa znaĉajnim veseljem, što ću gledati kako ga bacaš na kolena." Aleksandrina usta su se otvorila zbo tog saopštenja, koje se poklapalo sa Tonijevim i Melaninim predviĊanjima u potpunosti. "Ne mogu, a ĉak i kada bi-" "Moţeš i hoćeš," vojvotkinja je proglasila ravnim tonom, a zatim su njene oĉi smekšale kada je odseĉno rekla, "Uradićeš to, Aleksandra, ako ţeliš da se izjednaĉiš sa njim. Imaš ponos i duh i hrabrost." Aleksandra je otvorila usta da protestvuje, ali vojvotkinja se već okrenula prema Toniju. "Antoni, ne sumnjam da će Hotorn oĉekivati neku vrstu objašnjenja od tebe o tome zašto si odluĉio da oţeniš Aleksandru, i mi trebamo paţljivo da razmotrimo šta da kaţeš." "Zakasnili ste, draga moja. Havk me je pozvao u njegovu biblioteku u necivilizovanom satu jutros u osam, i to je bila prva stvar koju je ţeleo da zna." Vojvotkinja je izgledala pomalo uznemireno po prvi put. "Nadam se da si mu rekao da je to bila - 'celishodna' mera. To objašnjenje lepo zvuĉi. Ili si mogao da mu kaţeš da je to bio samo hir, ili-" "Nisam mu rekao tako nešto," Toni se iscerio Ċavolski. "Rekao sam mu da sam morao da je oţenim jer je većina Londonskih neţenja pravilo proklete budale od sebe zbog nje, svaĊajući se oko nje, i praveći razne šeme za njenu otmicu." Vojvotkinjina ruka je poletela do njenog grla. "Nisi!" "Jesam." "Zašto, pobogu?" "Zato što je to istina," Antoni je rekao uz kikot, "i zato što bi on to saznao za nekoliko


dana u svakom sluĉaju." "Neko buduće vreme bi bilo daleko povoljnije!" "Ali ni pribliţno toliko zadovoljavajuće," Antoni se našalio (i Aleksandra je pomislila da je on najdraţi, najljubazniji ĉovek na svetu), "jer bi on to ĉuo od nekog drugog, a ja ne bi bio tu da vidim njegovu reakciju." "Kako je reagovao?" Aleksandra je upitala, jer nije mogla da se zaustavi. "Nije," Antoni je rekao i slegnuo ramenima. "Ali to je Havk. On nikada ne pokazuje kako se oseća. On je poznatiji po njegovoj smirenosti od njegovog fler-" "To će biti dovoljno, Antoni," rekla je vojvotkinja, polazeći da povuĉe konopac kako bi pozvonila za njene sobarice. Aleksandra i Toni su takoĊe ustali. "Da li si spremna za maĉevanje jutros?" upitao je on. Aleksandra je klimnula glavom. Maĉevanje bi bila savršena stvar da skrati vreme do njenog sastanka sa Dţordanom. Neposredno pre pola jedan, Higins se pojavio u Dţordanovoj radnoj sobi da dostavi belešku od jednog gospodina koji je imao kancelariju u Bov Stritu, koja je objasnila da pošiljalac nije dobro i ţeli da odloţi njihov poverljiv sastanak do sutra. Dţordan je bacio pogled na batlera, odluĉujući da pomeri njegov sastanak sa Aleksandrom. "Gde ti je gospodarica, Higinse?" "U balskoj dvorani, Vaša Milosti, maĉuje sa Lordom Antonijem." Dţordan je otvorio vrata ogromne balske dvorane na trećem spratu i ušao unutra, neprimećen od strane para veštih duelista koji su se kretali neprestano po podu, suprotstavljajući oštrice, a zatim se odmicali kako bi se odbranili i napadali otmeno i struĉno. Podupirajući se ramenom o zid, Dţordan ih je posmatrao, njegov nepokolebljiv pogled bio je na savitljivoj ţenskoj figuri odevenoj u muške pantalone koje su prijanjale uz graciozne linije njenih vitkih kukova i dugih nogu. Bila je, Dţordan je shvatio, ne samo talentovana sa maĉem kao što je davno pretpostavio; ona je, u stvari, brilijantan maĉevalac sa besprekornim tajmingom, veoma brzim refleksima, i neverovatno pogubnim potezima. Još uvek nesvesna njegovog prisustva, Aleksandra je odjednom uzviknula da je njihovo vreme prošlo. Zadihana i nasmejana, ona je posegnula iza njene glave, skinula masku za lice i protresla glavu što je poslalo njenu dugu, tešku kosu da padne preko ramena u bujnom neredu bogatih mahagoni talasa prošaranih zlatom. "Toni, postaješ spor," zadirkivala ga je, njeno nasmejano lice je bilo šarmirajuće zajapureno dok je sklanjala zaštitni oklop i kleknula na jedno koleno kako bi ga stavila uza zid. Antoni joj je rekao nešto i ona je pogledala preko ramena u njega, smešeći se...Odjednom se Dţordan osećao kapituliran unazad kroz vreme dok se slika te bujne lepote pred njim naglo pretvorila u drugu sliku - onu sliku oĉaravajuće, devojke sa kovrdţavom kosom koja je potegla improvizovanu sablju na njega na proplanku i kleknula usred cveća, gledajući u njega sa štenetom koje se koprcalo u njenom naruĉju i neskrivenom ljubavlju koja je sijala u njenim oĉima. Unutar njega, Dţordan je osetio ubod nostalgije, pomešan sa oštrim osećajem gubitka


jer je devojka u proplanku sada otišla. Toni ga je konaĉno video kako stoji tamo. "Havk," pitao je u šali, "misliš li da usporavam, zato što starim?" Na suprotnoj strani prostorije, Aleksandra se zateturala i njeno lice se zamrzlo. "Nadam se da ne," odgovorio je Dţordan suvo. "Ja sam stariji od tebe." Okrećući se ka Aleksandri, on je rekao, "Pošto sam slobodan ranije nego što sam oĉekivao da ću biti, mislio sam da bi mogli da imamo naš sastanak sada, a ne kasnije." Umesto hladnog animoziteta koji je obeleţio njegovo raspoloţenje juĉe, njegov ton danas je bio besprekorno uĉtiv, bezliĉan i poslovan. Olakšana ali obazriva, Aleksandra je pogledala u njene tesne pantalone, pogrešno misleći da će biti u jasno nepovoljnijem poloţaju ako se sastane sa njim tako obuĉena, sa zajapurenim licem i kosom u neredu. "Volela bih da se prvo presvuĉem." "To nije neophodno." Ne ţeleći da ga naljuti sitniĉareći nad triĉarijama, kada je u stvari imala pitanja od velikog znaĉaja o kojima je trebalo da pregovara sa njim, Aleksandra se sloţila sa hladnom uĉtivošću naginjajući glavu. U napetoj tišini ga je pratila niz prizemlje do njegove radne sobe, mentalno veţbajući zadnji put šta je nameravala da kaţe. Zatvarajući dvostruka vrata iza njih, Dţordan je ĉekao da Aleksandra sedne u jednu od stolica postavljenih u polukrug ispred njegovog masivnog, komplikovano izrezbarenog stola od hrasta. Umesto da sedne iza njega, on je smestio kuk na njegovu ivicu, prekrstio ruke preko grudi i posmatrao je ravnodušno, njegova noga se njihala lenjo tamo-vamo, tako blizu njene noge da je tkanina njegovih pantalona šaputala uz njenu. Izgledalo je kao veĉnost pre nego što je konaĉno progovorio. Kada jeste, njegov glas je bio miran i autoritativan: "Mi smo imali dva 'poĉetka', ti i ja - prvi je bio u kući moje bake pre godinu dana, a drugi u ovoj kući juĉe. Zbog okolnosti, nijedan od njih nije bio naroĉito povoljan. Danas je treći - i poslednji - poĉetak za nas. Za nekoliko minuta, ja ću odluĉiti koji će pravac naše budućnosti biti. Da bih to uradio, prvo bih voleo da ĉujem šta imaš da kaţeš o ovome..." Poseţući iza njega, on je pokupio list papira sa stola, i mirno joj ga predao. Radoznala, Aleksandra je uzela papir, pogledala u njega, a onda skoro skoĉila sa stolice kada je bes prokljuĉao u njoj eksplodirajući kroz njeno telo sa snagom holokausta. Na papiru Dţordan je naveo više desetina 'sumnjivih aktivnosti' meĊu kojima i njeno veţbanje dvoboja sa Rodijem, njenu trku Hajd parkom, njeno umalo osramoćivanje kada je Lord Marbli pokušao da je namami u Vilton, i nekoliko drugih ludorija koje su bile relativno bezopasne, ali kada su katoligizirane na ovaj naĉin zvuĉale su kao optuţnica. "Pre nego što odluĉim o toku naše budućnosti," Dţordan je nastavio nepristrasno, imun na gnevan izraz njenog prelepog lica, "mislio sam da je fer da ti dam šansu da porekneš bilo koju stavku na spisku koja nije taĉna, kao i da ponudiš bilo kakvo objašnjenje koje bi moţda ţelela da daš." Bes, jak i utvrĊen, poslao je Aleksandru polako na noge, njene ruke su se stisnule u pesnice sa strane. Nikada u njenim najluĊim snovima koje je imala nije oĉekivala da će on imati drskosti da kritikuje njeno ponašanje. Zašto bi, pored ţivota koji je vodio,


ona je bila nevina kao beba. "Od svih odvratnih, licimernih, arogantnih-!" ona je prasnula besno, a zatim uz nadljudski napor, preuzela kontrolu nad njenim besnim gnevom. Podiţući bradu, ona je pogledala pravo u njegove zagonetne oĉi i imala revoltirano zadovoljstvo u otvorenom priznavanju celog - krajnje preuveliĉanog - spiska. "Kriva sam," ona je proglasila srdito. "Kriva za svaki besmislen, bezopasan, neškodljiv incident na tom spisku." Dţordan se zagledao u burnu lepoticu koja je stajala pred njim, njene oĉi su treperile kao ljutiti dragulji, grudi su joj se podizale i spuštale od potisnutog besa, i njegova ljutnja je nevoljno ustupila mesto divljenju njenoj hrabrosti i iskrenosti u priznavanju krivice. Aleksandra, meĊutim, nije bila završila. "Kako se usuĊujete da me suoĉite sa listom optuţbi i da mi dajete ultimatume o mojoj budućnosti!" ona je besnela, i pre nego što je on mogao da reaguje, ona se pomerila dalje od njega, okrećući se na peti, i krenula prema vratima. "DoĊi ovamo nazad!" Dţordan je naredio. Aleksandra se okrenula tako brzo da se njena sjajna kosa prelila preko levog ramena u razuzdan vodopad blistavih talasa i lokni. "Vratiću se!" ona je rekla srdito. "Dajte mi samo deset minuta." Dţordan ju je pustio da ode, njegovo ĉelo se izbrazdalo u promišljenom mrštenju dok je zurio u vrata koja je zalupila za njom. Nije oĉekivao da će ona reagovati sasvim tako nasilno po stavkama na listi. U stvari, on nije bio u potpunosti siguran ĉemu se on nadao da će postići pokazujući joj spisak, sem da nekako otkrije iz njene reakcije šta je sve ona radila dok njega nije bilo. Jedino što je ţeleo, što je trebao da zna, bilo je jedno pitanje koje nije mogao nikako da je pita - a to je bilo ko je delio njen krevet i njeno telo dok njega nije bilo. Poseţući nad hrpom papira na stolu, on je pokupio brodski ugovor i poĉeo odsutno da ga ĉita dok ju je ĉekao da se vrati. Spisak, on je priznao sebi, nije bio prava ideja. Taj zakljuĉak je izrazito potvrdio nekoliko minuta kasnije, kada je Aleksandra kucnula na vrata, ulazeći u njegovu radnu sobu ne ĉekajući da je on pozove, i bacila parĉe papira na sto pored njegovog kuka. "Pošto ţelite da razmenimo optuţbe i ponudimo mogućnosti za poricanje," rekla mu je besno, "pruţiću vam istu 'ljubaznost' pre nego što vam predam ultimatum o našoj budućnosti." Dţordanov znatiţeljan pogled se pomerio sa njenog zajapurenog, prelepog lica na parĉe papira koje je leţalo na njegovom stolu. Stavljajući sa strane ugovor koji je pregledavao, klimnuo je glavom ka stolici gde je sedela ranije, i saĉekao dok ona nije sela, a onda je pokupio spisak. On se sastojao od samo šesnaest reĉi. Osam imena. Njegovih bivših ljubavnica. Stavljajući spisak na stranu, on je izvio spekulativno obrvu i nije ništa rekao. "Pa?" ona je konaĉno zatraţila. "Postoje li netaĉnosti na tom spisku?" "Jedna netaĉnost," on je rekao smireno, "i nekoliko propusta." "Netaĉnost?" Aleksandra je zahtevala, ometena odsjajem zabavljenosti u njegovim oĉima.


"Mar(i)jana Vintrop piše njeno ime bez 'i' i samo sa 'j'." "Hvala vam za tu pouĉnu informaciju," Aleksandra je uzvratila. "Ako ikada odluĉim da joj dam kitnjastu dijamantsku narukvicu kako bi se poklopila sa ogrlicom za koju svi kaţu da ste joj vi dali, biću sigurna da sam napisala njeno ime ispravno na kartici." Ovoga puta nije bilo sumnje da je smeh povukao ugao njegovih usana i ona je ustala ponosna razjarena boginja patuljasta u odnosu na mraĉnog, arogantnog diva od ĉoveka. "Sada kada ste priznali krivicu, reći ću vam kakav će tok naše budućnosti biti." Zaustavljajući se da uzme razbešnjen dah, Aleksandra je objavila trijumfalno, "Ja ću traţiti poništenje." Teške reĉi su odjeknule kroz sobu, odbijajući se od zidove, odjeknuvši u zaglušujućoj tišini. Ali ni treptaj emocije nije se registrovao na Dţordanovom ravnodušnom izrazu lica. "Poništenje," on je konaĉno ponovio. Uz strpljenje nastavnika koji diskutuje o apsurdnom retoriĉkom pitanju sa inferiornim studentom, on je blago rekao, "Da li bi mi rekla kako nameravaš to da postigneš?" Njegova prokleta smirenost je naterala Aleksandru da poţeli da ga šutne u cevanicu. "Neću uĉiniti ništa sliĉno. Moţete otkriti šta je moj pravni osnov od - od ko god da postupa u ovakvim stvarima." "Advokati," Dţordan je otpremio usluţno, "postupaju u ovakvim stvarima." Njena ljutnja na njegovu snishodljivu nadmoć je bila gotovo više nego što je Aleksandra kontroliše kada je on glatko dodao, "Mogu da ti preporuĉim nekoliko odliĉnih advokata da se konsultuješ. Drţim ih unajmljene." Taj neĉuveni predlog je bila takva uvreda za njenu inteligenciju da je Aleksandra osetila suze kako joj bodu oĉi. "Zar sam takva lakoverna budala za vas kao pre dve godine?" ona je zatraţila krajnje bolnim šaptom. "Zar sam toliko lakoverna da stvarno mislite da bih pitala vašeg advokata da mi da savet?" Dţordanove obrve su se podigle kada ga je nekoliko zapanjujućih shvatanja udarilo odjednom: Prvo, uprkos njenom veliĉanstvenom prikazu hrabrosti i nezabrinutosti, Aleksandra je oĉigledno bila na ivici suza; drugo, hrabra, nevina, prijatna devojka koju je oţenio je postala prekrasno stvorenje egzotiĉne lepote i duha, ali usput je ona stekla nepoţeljnu crtu vatrene buntovnosti; poslednje - i najzabrinjavajuće - bilo je otkriće da je on bio još više fiziĉki privuĉen njom sada nego što je to bio pre godinu dana. Više. Mnogo više. Smireno je rekao: "Samo sam pokušavao da te poštedim od veoma sramotnih i potpuno uzaludnih muka u kancelariji nekog nepoznatog - i moguće indiskretnog advokata." "To neće biti uzaludno." "Biće," naveo je on sa sigurnošću. "Brak je konzumiran, ili si zaboravila?" Bestidno podsećanje na noć kada je ona leţala gola i voljna u njegovom naruĉju bilo je više nego što su Aleksandrini zategnuti ţivci mogli da podnesu. "Nisam senilna," uzvratila je, a iskra smeha u njegovim oĉima napravila ju je tako oĉajnom da sruši njegovu prokletu smirenost da ga je ona obavestila kako namerava da dobije poništenje, posle svega. "Naš brak je nevaţeći zato što ja nisam izabrala da se udam za vas svojom slobodnom voljom!" Umesto da reaguje uznemireno, Havk je izgledao više zabavljen ikada. "Reci to


advokatu i on će se nasmejati. Ako je brak nevaţeći zbog toga što je mlada osećala duţnost da se uda za mladoţenju koji nije bio njen izbor, onda većina parova u Društvu - u ovom trenutku - ţivi u grehu." "Nisam bila samo 'duţna'," Aleksandra je odvratila. "Bila sam prisiljena, prinuĊena, primorana, i zavedena da uradim to!" "Onda naĊi advokata i kaţi mu to, ali ponesi tvoje mirišljave soli zato što ćeš morati da ga povratiš." Aleks je bila uţasnuto sigurna da je on bio u pravu, i njeno srce je stisnulo. U poslednjih petnaest minuta, ona je već ispoljila svu njenu uţdrţanu ogorĉenost i bes prema Dţordanu - a nije videla nijedan delić reakcije od njega - i sada se odjednom osetila lišenom svega ukljuĉujući i nadu i mrţnju. Prazno. Podiţući oĉi do njegovih, pogledala ga je kao stranca, nepoznatog primerka ĉoveĉanstva za kojeg nije osetila...ništa. "Ako ne mogu da dobijem poništenje, ja ću se razvesti." Dţordanova vilica se stegla kada je iznenada shvatio da je Toni lagao o njihovim 'porodiĉnim' osećanjima jedno za drugo. "Ne bez mog pristanka, nećeš," rekao je. "Dakle moţeš da zaboraviš ideju da se udaš za Tonija." "Nemam bilo kakvu nameru da se udam za Tonija!" Ona je plamtila od takvih osećanja da se Dţordan neznatno opustio. "I nemam nameru da ţivim kao vaša ţena, takoĊe." Njegovo raspoloţenje se znaĉajno popravilo njenim poricanjem da ţeli da se uda za Tonija, Dţordan ju je prouĉavao bez ljutnje. "Oprosti mi ako sam glup, ali sam priliĉno iznenaĊen što ţeliš poništenje." "Nema sumnje da ste zapanjeni otkrićem da postoji ţena na zemlji koja vam odoleva," ona je ogorĉeno uzvratila. "I zato ţeliš poništenje? Zato što me smatraš 'odoljivim'?" "Ţelim poništenje," Aleks je odgovorila, gledajući ga pravo u oĉi i govoreći uĉtivim glasom koji je bio potpuno protivreĉan njenim reĉima, "zato što mi se ne sviĊate." Neverovatno, on se nasmešio na to. "Ne poznaješ me dovoljno dobro da ti se ne bih sviĊao," zadrikivao ju je. "Oh, da, poznajem!" Aleks je odgovorila mraĉno. "I odbijam da budem vaša ţena." "Nemaš izbora, dušo." Nonšalantna, prazna neţnost naterala je njene obraze da se zacrvene od besa. To je upravo bila takva vrsta stvari koju je ona oĉekivala od ozloglašenog ţenskaroša; nesumnjivo je ona trebala da se istopi pred njegovim stopalima sada. "Ne zovite me 'dušo'! Šta god da treba, ja ću vas se osloboditi. I ja imam izbor," ona je odluĉila u trenutku. "Ja - ja mogu da odem kući u Moršam i kupim kolibu tamo." "A kako," upitao ju je suvo, "nameravaš da platiš za tu vikendicu? Nemaš novca." "Ali - kada smo se venĉali rekli ste da ste prebacili veliku sumu novca na mene." "Koja je tvoja da je koristiš," Dţordan joj je pojasnio, "pod uslovom da ja odobrim na šta ćeš da je potrošiš." "Baš zgodno za vas," rekla je Aleks sa peckajućim prezirom. "Vi ste dali sebi novac." Gledajući na taj naĉin, to je bilo dovoljno blizu istini da se Dţordan skoro zakikotao. Zurio je dole u njene olujne plave oĉi i zajapureno lice, pitajući se zašto je, od poĉetka, ona oduvek bila sposobna da ga nasmeje - pitajući se zašto je osećao ovu obuzimajuću,


neodoljivu potrebu sada da je poseduje i smekša bez razbijanja njenog duha. Ona se promenila u ogromnoj meri tokom protekle godine, ali mu je ipak odgovarala bolje nego bilo koja druga ţena za koju bi on ikada mogao da se nada da će naći. "Sva ova rasprava o zakonitostima me je podsetila priliĉno ubedljivo da imam nekoliko zakonskih prava koja nisam traţio više od godinu dana," rekao je on, i uhvatio je ĉvrsto rukama, vuĉući je izmeĊu njegovih bedara. "Zar nemate pristojnosti-" Aleksandra je prasnula, migoljeći se u bezumnoj panici. "Ja sam i dalje zakonito verena za vašeg roĊaka!" Njegov kikot je bio dubok i bogat. "Sada postoji ubedljiv argument." "Ne ţelim da me poljubite!" Aleksandra ga je upozorila besno, odupirajući se zgnjeĉenim rukama o njegove grudi i napreţući se unazad. "Baš šteta," odgovorio je tiho, i povukao je uz ĉvrst zid njegovih grudi, obmotavajući ruke oko nje i delotvorno zarobljavajući njene ruke i podlaktice izmeĊu njihovih tela, "zato što nameravam da vidim da li još uvek mogu da te nateram da se osećaš 'pregrejano'." "Gubite vreme!" Aleksandra je uzviknula, okrećući glavu na stranu, gušeći se u poniţenju brutalnog podsećanja koliko je otvoreno bila zaljubljena u njega kada mu je rekla da njegovi poljupci zagrevaju njeno srce i telo. Prema svemu onome što je ĉula, poljupci Dţordana Taunsenda su bili odgovorni za podizanje temperature polovine ţenske populacije u Engleskoj. "Bila sam naivno dete. Sada sam odrasla ţena i bila sam poljubljena od drugih muškaraca koji su to radili isto tako dobro kao ti! Bolje zapravo!" Dţordan je u znak odmazde uronio prste njegove slobodne ruke u tešku kosu na njenom vratu i oštro je povukao, prisiljavajući njenu glavu da se nagne unazad. "Koliko ih je bilo?" upitao je, mišić je pulsirao u njegovoj stegnutoj vilici. "Više desetina! Stotine!" rekla je prigušeno. "U tom sluĉaju," otegnuo je mekim, divljaĉkim glasom, "trebalo bi da si dovoljno nauĉila da budeš u stanju da me zapališ." Pre nego što je mogla da odgovori njegova usta su nasrnula i zarobila njena sa ljutom posesivnošću, usne su mu se pomerale gore-dole u nemilosrdnom, kaţnjavajućem poljupcu koji nije bio ni nalik onom neţnom Tonijevom ili onoj nekolicini ukradenih od povremeno zaljubljene gospode koji su bili ţeljni da vide da li bi im ona dopustila neke slobode. Ovaj poljubac nije bio kao nijedan drugi zato što, ispod njegove nemilosrdnosti, on je tekao uz zahtevno ubeĊivanje, insistirao da mu ona uzvrati poljubac skoro bez opiranja - obećavao da ako ona popusti, poljubac bi mogao biti neţan i postati nešto sasvim drugaĉije. Aleksandra je osetila tiho obećanje, shvatala ga je bez znanja kako joj je to pošlo za rukom, i njeno celo telo je poĉelo da se trese od straha i šoka kada su se njegove usne smirile neprimetno i poĉele da se oblikuju uz konture njenih, istraţujući njene usne sporim, pretraţujućim intenzitetom, ubeĊujući je da uĉestvuje u poljupcu. Uzdah iza njih naterao je Dţordana da olabavi stisak i Aleksandra se okrenula, njegova ruka se stegnula, privlaĉeći je ĉvrsto prema njemu kada su njih dvoje pogledali u Higinsa, koji je bio u pratnji tri muškarca, ukljuĉujući Lorda Kamdena, na ulazu u biblioteku.


Batler i trojica muškaraca su se odmah zaustavili. "Ja - oprostite mi, Vaša Milosti!" Higins je ispalio, izgubivši prisebnost po prvi put od kada ga je Aleksandra upoznala. "Razumeo sam da ste rekli da kada grof stigne-" "Pridruţiću vam se za petnaest minuta," Dţordan je rekao njegovoj trojici prijatelja. Otišli su, ali ne pre nego što je Aleksandra primetila zabavljen izraz na licima sve trojice, a onda se okrenula prema Dţordanu u poniţavajućem besu. "Misliće da mi nameravamo da nastavimo ljubljenje još petnaest minuta!" prasnula je. "Nadam se da ste zadovoljni, vi-" "Zadovoljan?" prekinuo ju je zabavljen dok je prouĉavao ovu temperamentnu, nepoznatu, divlje poţeljnu mladu ţenu koja ga je jednom gledala sa deĉijim oboţavanjem u njenim sjajnim plavim oĉima. Nestale su njene neukrotive kovrdţe. Nestalo je oboţavanje u njenim oĉima. Nestala je naivna prostakuša koju je oţenio. Na njenom mestu je bila zanosna mlada lepotica neizvesnog temperamenta zbog koje je osetio nekontrolisanu, iracionalnu potrebu da je ukroti i natera da reaguje na njega kao nekada. "Zadovoljan?" pitao je ponovo. "Ovim jadnim izgovorom za poljubac? Teško." "Nisam to mislila!" Aleksandra je uzviknula jadno. "Pre tri dana ja sam se udavala za drugog ĉoveka. Zar nemate pojma koliko će ovo ĉudnim ti muškarci sigurno smatrati pošto su videli da me ljubite?" "Sumnjam da će bilo šta što mi ikada uradimo izgledati 'ĉudno' nekome," Dţordan je odgovorio i ironiĉno i zabavljeno, "ne kada su već svedoĉili mom zabavnom prizoru kako upadam na tvoju svadbu da je spreĉim." Po prvi put, palo joj je na pamet kako to mora da je komiĉno izgledalo Društvu - i kako je to moralo da bude neprijatno za njega - i Aleksandra je osetila majušni mehur zadovoljne radosti. "Samo napred, nasmej se," on ju je pozvao suvo, gledajući njen vidljivi napor da ostane hladnokrvna. "Bilo je pakleno smešno." "Nije," Aleksandra ga je ispravila, odrţavajući lice oprezno istim, "u to vreme, meĊutim." "Ne," sloţio se, i lenji, razarajući osmeh je iznenada prešeo preko njegovih ĉvrstih crta lica. "Trebala si da vidiš izraz na tvom licu kada si se okrenula sa oltara i videla me da stojim tamo. Izgledala si kao da si videla duha." Za kratak trenutak, izgledala je presrećno - kao da je videla nekog ko joj je beskrajno drag, podsetio se. "Izgledali ste kao gnevni Bog," rekla je, nelagnodno svesna magnetnog šarma koji je on iznenada luĉio. "Osećao sam se smešno." Nerado divljenje njegovoj sposobnosti da se nasmeje sam sebi procvetalo je u Aleksandrinom srcu, i za trenutak ona je ignorisala stvari koje je saznala o njemu. Vreme se vratilo unazad i on je ponovo bio nasmejan, neodoljiv, bolno zgodan muškarac koji ju je oţenio, zadirkivao je, i borio se u laţnom dvoboju sa njom. Nesvesna sekundi koje su prolazile, ona je zurila u njegove drske, hipnotišuće sive oĉi dok je njen ošamućen um konaĉno prihvatio, potpuno i sasvim, da je on bio zaista ţiv - da ovo nije bio san koji će se završiti kao svi oni njeni snovi ranije. Bio je ţiv. I bio je, neverovatno, njen suprug. Barem za sada.


Bila je tako izgubljena u mislima da joj je trebao trenutak pre nego što je shvatila da je njegov pogled pao na njene usne i da su je njegove ruke zaokruţivale, pripijajući je uz njegovo ĉvrsto obliĉje. "Ne! Ja-" Ugušio je njen prigovor gladnim, divlje uzbudljivim poljupcem. Privremeno lišena ljutnje koja je odrţavala njen otpor, Aleksandrino izdajniĉko telo je izgubilo krutost, i vrisak upozorenja koji je izdao njen um bio je ugušen od strane njenog srca i šokantnog zadovoljstva što je bila ponovo u jakim rukama njenog supruga za kojeg je verovala da je mrtav. Velika mišićava ruka zaokruţila joj je potiljak, dugi prsti su je milovali i umirivali, dok je njegova druga ruka klizila gore-dole niz njena leĊa, privlaĉeći je bliţe i ĉvršće uz njegovo telo. Njegove vrele usne su se kretale na njenima, osećala je njegovo ĉvrsto telo kako pritiska njeno - sve joj je bilo tako bolno, dirljivo, treperavo poznato, zato što je to proţivela u njenim snovima hiljadu puta. Znajući da se igra s' vatrom, pustila ga je da je ljubi, dozvoljavajući sebi - samo još ovaj put - zabranjenu, prolaznu radost njegovih usana i ruku i tela. Ali ona nije reagovala, nije se usudila. Povlaĉeći usne sa njenih, Dţordan je prevukao topao poljubac preko njene slepooĉnice. "Poljubi me," prošaputao je, njegov dah je slao vibrirajuću toplinu kroz njene vene. "Poljubi me," nagovarao ju je vatreno, prelazeći usnama preko njenog obraza, prevlaĉeći uporne poljupce duţ osetljive krivulje njenog vrata i uha. Ruke su mu skliznule u njenu tešku kosu, povukao je njeno lice gore do njegovog i njegove oĉi su se prikovale za njene, zadirkivale, izazivale. "Zaboravila si kako se to radi?" Aleks bi pre umrla nego ga pustila da veruje da je on bio jedini muškarac koji ju je poljubio u usta u poslednjih petnaest meseci, i ona je mogla da vidi da je on već osetio da je to bila istina. "Ne," rekla je nesigurno. Njegove rastavljene usne su sišle ponovo na njene, u još jednom dugom, istraţujućem poljupcu. "Poljubi me, princezo," on ju je promuklo pozvao, ljubeći njenu slepooĉnicu, uho, obraz. "Ţelim da vidim da li je tako dobro kao što se sećam." Bolno dirljivo otkriće da je on, takoĊe, pamtio njihovih par poljubaca bilo je više nego što je Aleksandra mogla da podnese. Uz tihi jauk oĉaja, ona je okrenula glavu i spustila usne na njegove dok je ruke stavila na njegove grudi. Dţordanove usne su se nagnule ţestoko na njene, i ovog puta njene usne su se prilagodile njegovom grubom, neţnom poljupcu, rastavile se pod njegovim senzualnim pritiskom i, u tom trenutku, njegov jezik je skliznuo izmeĊu njih, napadajući njena usta i obuzimajući ih. Izgubljena u uzburkanom moru ţelje, konfuzije, i ĉeţnje, Aleksandra je osetila njegovu ruku kako se širi preko donjeg dela njene kiĉme, prisiljavajući je da mu se pribliţi, ali umesto da se odupre ona je skliznula rukama preko njegovih ramena, nesvesno oblikujući njeno meko telo uz tvrde konture njegovog. Drhtaj je prošao kroz njegovo mišićavo telo kada se ona prislonila uz njega i Dţordanove ruke su se zategnule, drobeći je uz njega, dok se njegova ruka podigla, obuhvatajući njenu dojku, njegov palac je prelazio gore-dole preko njene osetljive bradavice dok je njegov jezik tonuo u njena usta i povlaĉio se, a zatim utonuo iznova i iznova u divlje uzbudljivom ritmu koji ju je skoro izludeo od zabranjene ĉeţnje. Beskrajni, drogirajući poljubac,


provokativna toplina njegovih ruku koje su se neprestano pomerale uz njena leĊa, posesivno milovanje njenih grudi, zategnuta snaga njegovih nogu i butina koje su se pritiskale intinmno uz njene bacili su pagansku magiju na Aleksandru; ona mu je uzvratila poljubac sa svim nemoćnim ţarom koji je osetila davno, samo ovog puta njena stidljiva neizvesnost je bila preplavljena ţeljom da ga upije u sebe, da se pretvara barem malo da je on bio sve ono što je ona ţelela da bude. Dţordan je samo znao da je ţena u njegovom naruĉju reagovala na njegov poljubac sa većim ţarom nego ikada ranije, a efekat je bilo razaranje njegovog izgladnelog tela. Kada je njen jezik liznuo njegove usne, on ju je priljubio uz njega, vodeći njen jezik u njegova usta, dok je ţelja porasla kroz njegov krvotok kao poţar, udarajući u njegove bokove. Boreći se sa divljim nagonom da je polegne na tepih i uzme je tamo i tada, on je povukao usne sa njenih i uvukao dug, nestabilan dah, polako izdišući. Oĉigledno, njegova ţena je nauĉila mnogo o ljubljenju dok je on trunuo u zatvoru, shvatio je smrknuto. Izranjajući polako iz magle poţude, Aleksandra je zurila u njegove hipnotišuće oĉi, ošamućeno gledajući njihovu boju i raspoloţenje kako se menjaju iz zadimljene mraĉno strastvene u uobiĉajeno zagonetne svetlo srebrne, ĉime je osetila da se stvarnost vraća polako. Njena ruka je i dalje leţala zakrivljena oko njegovog vrata i konaĉno joj je sinulo, pod njenim prstima, da je njegova koţa bila vatreno vruća. Nateraj me da izgorim, on ju je nagovarao... Ponos i zadovoljstvo su je preplavili kada je shvatila da je ona oĉito uradila baš to, i njene meke usne su si iskrivile u nesvesno provokativan osmeh. Dţordanove oĉi su se suzile na taj zadovoljan osmeh, a zatim su se podigle do njenih znalaĉkih plavih oĉiju. Vilica mu se stegnula i spustio je ruke, odmiĉući se od nje. "Moji komplimenti," rekao je kratko, i Aleksandra je posmatrala kako se njegovo ţivahno raspoloţenje pretvara naglo u rĊavo. "Nauĉila si mnogo u poslednjih godinu dana." Pre godinu dana, njen trom um ju je podsetio, on je mislio da je ona naivna, jadna napast. Fiksirajući svetli, veštaĉki osmeh na njenom licu, ona je rekla olako, "Pre godinu dana ste me smatrali neverovatno naivnom. Sada se ţalite jer to nisam. Jednostavno ne mogu da vas zadovoljim." Na Aleksino samomuĉenje, Dţordan nije porekao da ju je smatrao naivnom. "Moţemo razgovarati o tome kako moţeš da me 'zadovoljiš' kada budemo u krevetu veĉeras, nakon što se vratim iz Vajtsa. U meĊuvremenu," nastavio je neumoljivim, autoritativnim tonom izdavanjem još jedne naredbe, "ţelim da par stvari budu jasne: Pre svega, poništenje ne dolazi u obzir. Kao i razvod. Drugo, više neće biti laţnih dvoboja, nema više paradiranja okolo u tim pantalonama koje nosiš, nema trka u parkovima, i nema više javnih pojavljivanja sa bilo kojim muškarcem osim sa mnom. Da li je to jasno? Nećeš izlaziti u društvu nekog drugog muškarca sem mene." Gnev je eksplodirao u Aleksandrinom mozgu. "Šta mislite ko ste vi!" ona je zahtevala, crvenilo joj se pojaĉavalo zbog negodovanja. On se nije promenio nimalo za dve godine. Još uvek je ţeleo da je ne gleda. Nema sumnje da je i dalje imao nameru da je pošalje u Devon takoĊe. "Ja znam ko sam ja, Aleksandra," on je zagonetno odbrusio. "Ali ne znam ko si ti,


meĊutim. Ne više." "Sigurna sam da ne znate," rekla je zajedljivo, mudro kontrolišući nagon da ga upozori unapred da je nameravala da mu prkosi. "Mislite da ste oţenili popustljuvu ţenu, punu oboţavanja, koja će poţuriti da uradi i vašu najsitniju zapovest, zar ne?" "Tako nešto," on je priznao ĉvrsto. "Niste dobili takvu." "Dobiću." Aleksandra je zabacila glavu i okrenula se, odluĉno odbijajući da mu se nakloni. "Grešite, Vaša Milosti," rekla je, i krenula ka vratima. "Moje ime," on ju je obavestio zajedljivo, "je Dţordan." Aleksandra je zastala i malo se okrenula, njene neţne obrve su se podigle u glumljenom iznenaĊenju, a pocrvenela je još više. Nekada, ona je ĉeznula da ga zamoli da ga zove njegovim krštenim imenom, a sada je više uţivala da ga odbije u tome. "Svesna sam toga," rekla je i mirno prkoseći dodala, "Vaša Milosti." Time ga je jasno obavestila da nema ţelju za intimnošću korišćenjem njegovog krštenog imena, a onda se okrenula i pošla preko sobe, osećajući kako njegove oĉi buše rupe kroz njene lopatice, moleći se da njena drhtava kolena ne popuste od nervoze koju se borila da sakrije. Kada je stavila ruku na kvaku njegov nizak, zlokoban glas se probio kroz tišinu. "Aleksandra!" Uprkos sebi ona je poskoĉila. "Da?" rekla je, gledajući ga preko ramena. "Dobro razmisli pre nego što napraviš grešku prkoseći mojim nareĊenjima. Zaţalićeš, obećavam ti." Uprkos ledenom bockanju uzbune koju je njegov svileni glas izazvao u njoj, Aleksandra je podigla bradu. "Jeste li završili?" "Da. Pošalji Higinsa unutra kada izaĊeš." Pominjanje batlera je podsetilo Aleksandru na neprilike njenih slugu i ona se okrenula, spremna da pokrene konaĉan okršaj. "Sledeći put kada budete ţeleli da mi se osvetite zbog neke imaginarne uvrede upućene vama, ljubazno ostavite moje sluge van toga. To dvoje neţnih staraca koje ste prognali u kuhinju jutros su najbliţa stvar ocu koju sam ikada imala. Penrouz me je nauĉio da pecam i plivam. Filbert mi je napravio kućicu za lutke svojim sopstvenim rukama i kasnije je sagradio splav za mene i nauĉio me da plovim. Neću dozvoliti da ih zlostavljate ili poniţavate-" "Kaţi Higinsu," on ju je hladnokrvno prekinuo, "da ih pusti da rade šta god ti odgovara - sve dok to ne rade u predvorju." Kada su se vrata zatvorila za njom, Dţordan je seo u stolicu, tamne obrve skupio mršteći se. Postigao je ono što je ţeleo da uradi, što je bilo da je natera da razume pravila po kojima će ţiveti od sada, i on je bio siguran da će se ona povinovati tim pravilima. Ideja da će mu prkositi ţena, posebno ona mlada koja ga je jednom otvoreno oboţavala, bila mu je nezamisliva. Štaviše, skoro nekontrolisana ţelja njegovog tela prema njoj pre nekoliko minuta ga je zadivila, iznervirala, i potpuno nezadovoljavala - iako je shvatao da je godina prinudne apstinencije bila delimiĉno uzrok toga. Aleksandra nikada neće biti popustljiva supruga iz njegovih snova, shvatio je, ali u


njenom vatrenom duhu će naći dovoljnu kompenzaciju. Ona nikada neće da mu dosadi i ona nije bila laţov ili kukavica. U poslednjih pola sata ona mu je prezentovala listu njegovih ljubavnica i otvoreno priznala njeno ponašanje tokom protekle dve godine; ona ga je takoĊe razljutila, zabavila, i seksualno izazvala. Ne, neće mu biti dosadno sa njom. Pokupivši pero iz njegovog stola, valjao ga je odsutno izmeĊu prstiju, neradi osmeh je zamenio njegovo mrštenje. Boţe, bila je divna, sa tim burnim oĉima koje su treperile kao besni zeleni plamenovi i sa obrazima boje albastera zatamnjenih ljutitom roze bojom. Sve dok se ona ponašala kako treba, on je bio voljan da je pusti da uţiva u svim pogodnostima kao Vojvotkinja od Hotorna. Sve dok se bude ponašala... Higins se pojavio na vratima sa Dţonom Kamdenom za njim. "Razumeo sam," Dţon je rekao, cereći se, "da si napravio zadovoljavajući napredak sa tvojom ţenom?" "Ona će se ponašati kako treba," Dţordan je odgovorio uz visok nivo pouzdanosti. "U tom sluĉaju, moţda ćeš biti raspoloţen da nam se pridruţiš u Vajtsu veĉeras?" "Dobro," Dţordan se sloţio, i muškarci su poĉeli da diskutuju o njihovom zajedniĉkom poduhvatu u rudarskoj kompaniji.

Dvadesetdrugo poglavlje Aleksandra je otišla direktno iz Dţordanove radne sobe u predvorje, gde je obavestila batlera da Penrouz i Filbert ne treba da budu ograniĉeni na kuhinju, onda je pitala Higinsa da joj pošalje oba muškarca u jutarnju sobu, i, sa fiksnim osmehom na licu, krenula niz hodnik. Obiĉno bi jutarnja soba sa njenim sunĉano ţutim nameštajem i pogledom na vrt oţivela njeno raspoloţenje, ali danas kada je ona ušla unutra i zatvorila vrata za sobom, osmeh koji je bio zalepljen na njenom licu zbog slugu naglo ju je napustio. Energija koju je uloţila na silu u njene postupke nestala je dok je išla polako do prozora i stala, gledajući slepo u baštu. Osećala se kao da je upravo uĉestvovala u fiziĉkoj borbi sa vojskom divova. I izgubila. Stid i strah su prošli kroz nju dok je prekrila lice rukama i ogorĉeno se suoĉila sa uţasnom istinom: Fiziĉki, ona nije bila više imunija na Dţordana Taunsenda sada nego što je bila pre godinu dana. Oh, ona je mogla da izdrţi njegov bes, ali ne njegov osmeh, ne njegove poljupce. Slatka nasilnost njegovih poljubaca je opustošila njeno telo, njenu dušu, i njeno srce. Uprkos iskustvu i prefinjenosti koje je stekla tokom poslednjih nekoliko meseci, uprkos svemu što je znala o njemu, Dţordan Taunsend je još uvek mogao da joj zaveţe utrobu u vruće, uske ĉvorove ĉeţnje, baš kao što je to ĉinio kada je bila nezrela devojka od sedamnaest godina. Nakon toliko vremena, njegov osmeh je i dalje mogao da je otopi i njegovi poljupci su mogli da je zapale sa ĉeţnjom da preda njenu volju njegovoj. Ţalosan uzdah joj je pobegao kada je naslonila ĉelo na glatko, hladno prozorsko staklo. Od trenutka kada je napustila crkvu juĉe, bila je potpuno sigurna da on nije mogao nikada da je natera


da oseća bilo šta prema njemu ponovo. A sve što je preduzeo da joj dokaţe da greši bio je samo jedan od njegovih lenjih osmeha, poljubac, dodir. Gde je on bio ukljuĉen, ona mu je i dalje bila podloţna kao i pre. "Dragi Boţe," glasno je udahnula, kakvu vrstu Ċavolske vradţbine je taj muškarac koristio da je mogao da ima takav efekat na ţene? Na nju, kada ona nije gajila nikakve iluzije o bilo kakvim neţnim osećanjima koje je on mogao da ima prema njoj. Šta je to bilo u tom muškarcu što ju je teralo da se oseća kao da je postigla nešto retko kad god bi ga naterala da se smeši ili smeje. I zašto je ona još uvek morala da se bori protiv tog glupog, naivnog osećanja da ako moţda pokuša veoma uporno, moţda bi mogla da mu znaĉi nešto posebno jednog dana - moţda bi mogla da ga smekša i razneţi, da otopi jezgro cinizma u njegovim oĉima? Nema sumnje da je on ĉinio da se sve ţene osećaju tako - da ako pokušaju veoma uporno, one moţda mogu da mu znaĉe nešto što druge ţene ne mogu; nema sumnje da je to bio razlog što su se ĉak i iskusne, prefinjene kokete u potpunosti promenile kako bi ga zadovoljile. One, meĊutim, nisu bile u istoj opasnosti kao ona, zato što nisu bile udate za njega. A veĉeras je Dţordan imao na umu nešto više za njegovu suprugu od poljubaca. "Moţemo razgovarati o tome kako moţeš da me zadovoljiš u krevetu večeras." U krevetu večeras...u krevetu...Njen izdajniĉki um je poĉeo da reprodukuje primamljive uspomene na njihovu noć u gostionici, i Aleksandra je ljutito zavrtela glavom, pokušavajući da porekne toplinu koja je već curila kroz nju. Ona nije mogla, neće, da ga pusti da je odvede u krevet ove noći ili bilo koje druge. Kako se usuĊuje da pretpostavi da će da se vrati u njen ţivot i u njen krevet, a da se nije ni pretvarao da joj se udvara, kada ona zna sada da gospoda iz visokog društva to oĉekuju da uradi. Dţordan se nikada nije potrudio da joj se udvara, pomislila je gnevno i nedosledno. Što se nje ticalo, veĉeras je on mogao da odrţi njegov ljubavni sastanak u jednom od desetina drugih kreveta upravo ovde u Londonu, koji su pripadali desetinama drugih ţena, od kojih su sve - u skladu sa traĉevima - uvek bile ţeljne za njegovim 'naklonostima'. Nema sumnje da je on taĉno to uradio sinoć. Verovatno je otišao svojoj ljubavnici. Veĉeras, on će se verovatno baviti drugom vezom pre nego što doĊe u njen krevet. Ta pomisao ju je toliko razljutila da je osetila fiziĉku bol. Povlaĉeći ruke sa lica, pogledala je okolo po veseloj sobi kao da je traţila neki naĉin da pobegne. Nekako, na neki naĉin, odluĉila je oĉajniĉki, zarad zdravog razuma i spokoja, ona je morala da ode odavde. Od njega. Nije htela da se suoĉi sa još jednim emocionalnim holokaustom. Mir je bio ono što je ţelela. Mir i tišina i realnost do kraja njenog ţivota. Pri pomisli na napuštanje Londona i njenih novosteĉenih prijatelja, ona je osetila ubod gubitka, ali je on bio nadoknaĊen pomišlju o pronalaţenju mira i spokoja negde drugde. On će joj biti dom jednom, i već je ljubomora poĉela da je muĉi. Ideja povratka u Moršam, koju je ona osmislila u trenutku juĉe kada je razgovarala sa Melani, preuzela je novu i veću privlaĉnost sada, nazirući se na horizontu njenog uma poput slatkog utoĉišta koje ju je ĉekalo. Ali ako će ona da traţi naĉin da se vrati svom starom ţivotu, znala je da nije bilo smisla da ĉeka skrštenih ruku da joj sudbina pruţi ruku. Sudbina, odluĉila je, nikada


nije bila njen pouzdani saveznik. Sudbina ju je primorala u brak sa ĉovekom koji je nije ţeleo i koji je, štaviše, bio nitkov. Sudbina ga je vratila i sada se od nje oĉekivalo da se krotko podĉini hirovima ĉoveka koji je još uvek nije ţeleo i koji nije bio samo nitkov, već i arogantan, bezosećajan diktator, takoĊe! Ţene, kao što je ona nauĉila iz njenog bola, bile su samo imovina, posebno u višoj klasi, gde su birane kao kobile po njihovoj krvnoj vezi od muškaraca koji su se parili sa njima radi dobijanja pogodnog aristokratskog naslednika, a zatim su ih slali na pašu. Ona, meĊutim, nije bila bespomoćna, ţena plemenitog porekla, Aleksandra je sebe podsetila okrepljujuće. Ona je brinula o sebi, njenoj majci, njenoj kući, i njenim dvoma starim slugama na sasvim zadovoljavajući naĉin od kada je imala ĉetrnaest godina. Sigurno, kao odrasla ţena sada, mogla je da se vrati njenom bivšem ţivotu i nastavi da rukovodi još bolje nego pre. Ona će uĉiniti ono što se njen deda nadao - nastaviće gde je stala, poduĉavajući decu da ĉitaju i pišu. Ona je sada bila pristojno udata ţena, i Aleksandra je pomislila priliĉno sigurno da je seljani neće prognati zbog jednog njenog davnog lapsusa u ponašanju. A ĉak iako to urade, Aleksandra je pomislila da će radije ţiveti kao izgnanik dok joj ne oproste nego da nastavi da bude ono što je sada - ţrtva kaprica sudbine i jednog grubog, neukrotivog muškarca. Sada je bilo vreme, odluĉila je ĉvrsto, da preuzme odgovornost za svoj ţivot i da izabere pravac. Ovo poslednje je bilo dovoljno lako - ona je imala samo jedan pravac otvoren za nju i to je bio povratak. Ona će se vratiti kući i biti gospodarica svog ţivota. Ali da bi to ostvarila, morala je da odvrati njenog neţeljenog supruga od njegove apsurdne odluke da je zadrţi u njegovom ţivotu. I bio joj je potreban novac. Drugi deo ju je zabrinuo najviše. Jedini novac koji je imala bio je od poslednjeg tromeseĉnog dţeparca koji joj je dao Toni, ali to ne bi bilo dovoljno da iznajmi vikendicu, kupi drva za zimu, i kupi stvari koje bi njoj Filbertu i Penrouzu bile potrebne dok ne zasade baštu. Za to joj je trebalo deset puta više od onog što je imala. Ona nije mogla da proda nakit koji su joj dali vojvotkinja i Toni, on je bio porodiĉno nasleĊe i nije bio zaista njen. Jedina vrednost koju je posedovala bio je sat njenog dede. Ona bi mogla da ga proda, Aleksandra je odluĉila sa uţasnim, uvijajućim bolom. Ona bi morala i brzo da ga proda, bez gubljenja dragocenog vremena. Vreme, na njenu ţalost, je bilo Dţordanov saveznik i njen neprijatelj. S obzirom na dato vreme i njegovu blizinu, ona je bila prestravljena da bi Dţordan mogao i ţeleo da je otopi u naruĉju. Osećajući se malo bolje, sada kada je imala plan, Aleksandra je otišla do stola gde je uvek pila ĉaj posle maĉevanja sa Tonijem i sela. Ona je sama sipala ĉaj sa posluţavnika koji je bio postavljen za nju unapred, kada su se njena dva verna, starija prijatelja pojavila. "Boţe, gospoĊice Aleksandra, uvalila si se u Ċavolje klupko ovog puta," Filbert je uzviknuo netaktiĉno, neformalno, i bez uvoda, njegove kratkovide oĉi su pretraţivale njeno lice kroz naoĉare koje mu je ona kupila, koje su mu omogućile da vidi mnogo bolje nego ranije. Skoro uvrnuvši ruke od uznemirenosti, on je seo preko puta nje kao što je uvek ĉinio kada su bili 'porodica' u Moršamu. Penrouz je seo preko puta njega i nagnuo se napred, trudeći se da ĉuje, kada je Filbert nastavio: "Ĉuo sam šta ti


je vojvoda rekao juĉe kada ste bili sami i rekao sam to Penrouzu. Tvoj muţ je teţak ĉovek, i to je jednostavno istina, ili te on ne bi tretirao na onakav naĉin. Šta," zahtevao je zabrinut zbog nje, "ćemo da radimo?" Aleksandra je pogledala dva starca koji su brinuli o njoj, bodrili je, i pravili joj društvo celog njenog ţivota i nasmešila se bezvoljno. Nije bilo svrhe da ih laţe, znala je; iako su oni bili blago oštećeni fiziĉki, oni su bili sve samo ne mentalno oštećeni. Bili su, u stvari, skoro tako oštri sada kao što su bili u mlaĊim danima kada njoj nije mogao da proĊe nijedan trik a da ga oni ne predvide. "Ţelim da nas vratim u Moršam," izjavila je, tromo sklanjajući kosu sa ĉela. "Moršam!" Penrouz je prošaputao sa strahopoštovanjem, kao da mu je ime 'nebo'. "Ali potreban mi je novac da to uradim, a sve što imam je ono što mi je ostalo od mog poslednjeg tromeseĉnog dţeparca." "Novac!" rekao je Filbert smrknuto. "Uvek ti je nedostajalo novca, gospoĊice Aleksandra. Ĉak i kada ti je tata bio ţiv, proklet njegov izdajniĉki-" "Nemoj," rekla je Aleksandra automatski. "Nije doliĉno priĉati loše o mrtvima." "Po mom mišljenju," Penrouz je objavio uzvišenom nenaklonošću, "šteta je što si spasila Hotornov ţivot. Umesto što si upucala njegovog napadaĉa, trebala si da upucaš njega." "I posle toga," Filbert je rekao svaĊalaĉki, "trebala si da probodeš kolac kroz njegovo srce, tako da se vampir ne vrati iz mrtvih ovako i da te progoni!" Taj krvoţedni govor je naterao Aleksandru da zadrhti i da se nasmeje istovremeno. Onda se sabrala, uvukla dubok dah, i rekla Penrouzu odluĉnim glasom koji nije tolerisao nikakve argumente, "Zlatni sat mog dede je u fioci pored mog kreveta. Ţelim da ga odneseš u Bond Strit i prodaš ga bilo kom zlataru koji će ti najviše platiti." Penrouz je otvorio usta u znak protesta, video da je tvrdoglavo stegnula bradu, i nevoljno klimnuo glavom. "Uradi to sada, Penrouze," rekla je ona bolnim glasom, "pre nego što se predomislim." Kada je Penrouz otišao, Filbert je posegnuo preko stola i pokrio njenu ruku svojom išaranom plavim venama. "Penrouz i ja imamo malu sumu koju smo izdvojili tokom poslednjih dvadeset godina. Nije mnogo - sedamnaest funti i dva šilinga." "Ne. Apsolutno ne," Aleksandra je rekla sa velikom ĉvrstinom. "Morate ĉuvati vaš-" Zvuk Higinsovih sveĉanih koraka odjeknuo je u hodniku, dolazeći prema sobi za doruĉak, i Filbert je skoĉio uz iznenaĊujuću spretnost na noge. "Higins dobije ljubiĉastu boju kad god vidi da razgovaramo prijateljski," Filbert je objasnio nepotrebno kada je zgrabio Aleksandrinu ţutu platnenu salvetu pored njenog tanjira i poĉeo energiĉno da briše nepostojeće mrvice na stolu. I to je bio prizor koji je Higins sa odobravanjem posmatrao kada je ušao u jutarnju sobu da prenese vesti da Ser Rodrik Karstars ţeli da bude primljen kod Njene Milosti. Nekoliko minuta kasnije, Rodi je zakoraĉio unutra, seo za sto, mahnuo rukom Filbertu uzvišeno da mu sipe ĉaj, a onda poĉeo veselo da joj priĉa 'ukusne detalje' o njegovoj sinoćnoj poseti Havku. Na polovini njegovog zapanjujućeg recitovanja, Aleksandra je skoro ustala sa stolice i uzviknula optuţujućim šaptom, "Vi ste mu rekli sve te stvari o meni? Vi?" "Prestanite da me gledate kao da sam upravo sišao s' uma, Aleks," Rodi je rekao uz


dosadnu nonštalanciju, dadavajući mleko u ĉaj. "Rekao sam mu sve to kako bi bio siguran da on zna da ste bili hit Sezone, tako da kada on otkrije - što vas uveravam da hoće - da ste napravili kompletnu budalu od sebe zbog njega kada ste prvi put došli u grad, neće ni izbliza biti tako zadovoljan. Melani me je pozvala sinoć da mi predloţi da uradim upravo to, ali ja sam već i sam došao na tu ideju i otišao do Havka." Ignorišući njen pogoĊen izraz lica, on je nastavio bezbriţno: "TakoĊe sam to uradio jer sam ţeleo da vidim njegovo lice kada ĉuje vesti, iako to nije bio moj primarni razlog da odem tamo, kao što sam upravo objasnio. Zapravo," dodao je posle uzimanja finog gutljaja njegovog ĉaja i stavljajući šoljicu od Sevres porcelana na tanjirić, "ţureći preko Mount Strita da ga vidim sinoć bio je prvi pravi plemeniti gest u mom ţivotu - simptom da sam, bojim se, razvio slabost karaktera, za šta krivim vas." "Mene?" Aleksandra je ponovila, tako izbezumljena i rastrojena da je poĉela da se oseća ošamućeno. "Koja slabost karaktera je u pitanju?" "Plemenitost, draga moja. Kada me pogledate sa tim vašim velikim, prelepim oĉima, ĉesto imam zastrašujući osećaj da vidite nešto bolje i finije u meni nego što ja vidim kada pogledam u ogledalo. Sinoć, odjednom sam se osetio primoranim da uradim nešto bolje i finije, tako da sam poţurio do Havka pun plemenitosti sa namerom da spasem vaš ponos. To je bilo priliĉno odvratno od mene, sada kada već gunĊam o tome." Izgledao je tako zgaĊen sobom da je Aleksandra ţurno sakrila osmeh iza šoljice ĉaja dok je on nastavio: "Naţalost, moj fantastiĉan gest moţda je bio uzaludan. Nisam bio siguran da je Havk uopšte obraćao paţnju na mene, uprkos ĉinjenici da sam ja brbljao priliĉno loše više od sat vremena." "On vas je ĉuo, i to dobro," Aleksandra je rekla ironiĉno. "Jutros mi je prezentovao pisani spisak tih istih prestupa i zatraţio ili da ih priznam ili da ih poreknem." Rodi je raširio oĉi od oduševljenja. "Jeste, zaista? Pomislio sam da sam mu ušao pod koţu sinoć ali, sa Havkom, ne moţeš biti siguran. Da li ste mu spisak priznali ili porekli?" Aleksandra je spustila šoljicu dole i sa pomirljivim tonom, ustala, nemirno otišla do malog divana pored prozora i bespotrebno namestila ţute jastuke sa cvetovima na njemu. "Priznala sam, naravno." Rodi se okrenuo u njegovoj stolici, prouĉavajući njen profil sa velikim interesom. "Pretpostavljam, onda, da nije sve kao med i mleko ovde izmeĊu ponovo ujedinjenog para?" Kada je Aleksandra rasejano odmahnula glavom, on se iscerio zadovoljno. "Shvatate, pretpostavljam, da je Društvo već na iglama, ĉekajući da vidi da li ćeš podlegnuti Havkovom legendarnom šarmu ponovo? Kvote, u ovom trenutku, su ĉetiri prema jedan da ćete biti njegova zaljubljena supruga do dana Kraljiĉine Trke." Aleksandra se okrenula okolo, zureći u njega u ljutitom uţasu. "Šta?" uzdahnula je zgaĊeno, ne mogavši da veruje svojim ušima. "O ĉemu priĉate?" "Opklade," Rodi je rekao kratko. "Kvote su ĉetiri prema jedan u korist da ćete vi staviti vašu traku na Havkov rukav i navijati za njega na Kraljiĉinoj Trci. Veoma pitomo." Aleksandra nije znala da je bilo moguće da oseća takvu odvratnost prema ljudima koje je poĉela da voli. "Ljudi se klade na takve stvari?" prasnula je.


"Naravno. Na dan Kraljiĉine Trke, tradicija je da dama pokaţe njenu naklonost prema nekom gospodinu koji jaše u trci skidanjem trake sa njenog šešira i vezivanjem na njegovu ruku, za dobru sreću i ohrabrenje. To je jedno od retkih javnih pokazivanja naklonosti koje mi u viskokom društvu ohrabrujemo - većinom, verujem, jer nam diskusija o tome ko će na kraju nositi ĉije boje daje golicav traĉ i pretpostavku za duge zimske mesece koji slede. U ovom trenutku, kvote su ĉetiri prema jedan u vašu korist da ćete vezati vašu traku na Havkovu ruku." Momentalno preusmerena sa njenih glavnih problema manjim detaljima, Aleksandra je pogledala sumnjiĉavo u Rodija. "Na koga ste se vi kladili?" "Nisam stavio moju opkladu još uvek. Mislio sam da svratim ovde prvo - da ispitam atmosferu - pre nego što odem u Vajts." Elegantno brišući usta salvetom, Rodi je ustao, poljubio joj ruku, i rekao izazovnim glasom, "Pa, draga moja, kako će biti? Da li ćete pokazati naklonost prema vašem suprugu dajući mu svoje boje da nosi sedmog septembra?" "Naravno da ne!" Aleksandra je rekla, drhteći u sebi zbog pomisli da napravi takav javni spektakl od sebe zbog ĉoveka za koga su svi znali da ne mari ni trunku za nju. "Sasvim ste sigurni? Ne bih voleo da izgubim 1000 funti." "Vaš novac je veoma bezbedan," Aleksandra je rekla ogorĉeno, potonuvši u cvetni divan i zureći u njene ruke. On je bio na pola puta da izaĊe iz sobe kada je Aleksandra ponosno uzviknula njegovo ime i skoĉila na noge kao da su se jastuĉići ispod nje zapalili. Smešeći se radosno, ona je pojurila prema zapanjenom aristokrati. "Rodi, divni ste! Sjajni ste! Da već nemam supruga, zaprosila bih vas!" Rodi nije rekao ništa na tu laskavu objavu, ali ju je posmatrao sa opreznom zabavljenošću, jednu obrvu je podignuo upitno. "Molim vas, molim vas, recite da ćete mi uĉiniti jednu uslugu?" ona ga je zamolila ljupko. "O ĉemu se radi?" Aleksandra je uvukla ravnomeran dah, ne mogavši da veruje da joj je sudbina upravo predstavila savršeno rešenje za ono što je izgledalo kao beznadeţna dilema. "Moţete li - moţda - da poloţite opkladu za mene?" Njegov pogled komiĉnog šoka se munjevito zamenio u pogled razumevanja, a zatim i jednim nezadrţive radosti. "Pretpostavljam da bi mogao. Moţete li da pokrijete opkladu ako izgubite?" "Ne mogu da izgubim!" rekla je radosno. "Ako sam razumela šta ste rekli, da bih pobedila, sve što treba da uradim je da odem na Kraljiĉinu Trku i da ne veţem moju traku na Havkov rukav?" "To je sve što treba da uradite." Jedva sposobna da obuzda uzbuĊenje, Aleksandra je pokrila njegove ruke, njene oĉi su nestrpljivo pretraţivale njegove. "Ako kaţete da ćete uraditi to za mene, Rodi - to mi je vaţnije nego što mislite." Osmeh podrugljivog oduševljenja je prešao njegovim licem. "Naravno, uradiću to," rekao je, gledajući je sa novim poštovanjem i uvaţavanjem. "Nikada nije bilo neke ljubavi izmeĊu mene i vašeg supruga, kao što ste vi nesumnjivo pretpostavili." Video je njen zbunjen osmeh i uvukao preterani uzdah na njenu naivnost. "Da mi je vaš


suprug ukazao ljubaznost da ostane 'mrtav' i da je Toni ostao bez muškog naslednika, ja - ili moj naslednik - bio bi sledeći Hotorn. Videli ste Tonijevog brata, Bertija - on je krhki deĉak koji lebdi na ivici veĉnosti već dvadeset godina. Nešto je pošlo pogrešnim putem tokom njegovog roĊenja, reĉeno mi je." Aleksandra, koja nije imala pojma da je Rodi bio tako visoko na listi uticajnih naslednika, polako je odmahnula glavom. "Znala sam da ste bili vezani za nas - za Taunsende, mislim - ali sam mislila da je to samo daleko srodstvo, ĉetvrti ili peti roĊak." "Jeste. Ali osim Dţordanovog i Tonijevog oca, ostatak Taunsedovih su imali neverovatno lošu sreću da kontinuirano dobijaju ćerke, ne sinove, a ĉak ni njih nije bilo mnogo. Muškarci u našoj porodici izgleda umiru veoma mladi, i mi nismo veoma plodni u stvaranju naslednika, iako," dodao je on, namerno pokušavajući da je šokira, "to svakako nije zbog manjka pokušavanja." "Previše razmnoţavanja, bojim se," Aleksandra se našalila, uspevajući da pokaţe izraz lica koji je skrivao njenu akutnu sramotu zbog Rodijevog ogoljenog spominjanja voĊenja ljubavi. "Izgledate kao ovĉarski psi, takoĊe. Celom visokom društvu treba nova krv ili će uskoro grebati iza ušiju i ĉupati kosu." Rodi je zabacio glavu i nasmejao se. "Bezoĉna devojko!" rekao je, cereći se. "Nauĉili ste da izgledate znatno skromnije kada ste šokirani, ali me još uvek ne moţete prevariti. Nastavite da veţbate." Onda je rekao oštrije, "Nazad na posao. Na koliko ţelite da se opkladite?" Aleksandra je zagrizla usnu, plašeći se da ne uvredi Gospu Sreću, koja joj se konaĉno nasmešila, time što će da bude previše pohlepna. "Dve hiljade funti," zapoĉela je, ali je bila prekinuta kada se Filbert, koji je bio u pripravnosti iza Rodija, odjednom glasno zakašljao, a onda proĉistio grlo sa smislenim 'Hm'. Njene oĉi su zaplesale od radosti, Aleksandra je bacila pogled na Filberta, onda na Rodija, i brzo izmenila, "Dve hiljade i sedamnaest funti..." "Hm!" Filbert je rekao ponovo. "Hm." "Dve hiljade," Aleksandra je poslušno ponovo izmenila, "i sedamnaest funti, i dva šilinga." Rodi, koji nije bio budala, polako se okrenuo i bacio procenjujući pogled preko sluge, za koga mu je Aleksandra rekla pre par nedelja da je bio sa njom od kad je bila dete. "A tvoje ime je?" otegnuo je, gledajući Filberta u uzvišenoj zabavljenosti. "Filbert, gospodaru." "Ti si, pretpostavljam, vlasnik sedamnaest funti i dva šilinga?" "Da, gospodaru. Ja i Penrouz." "A Penrouz je ko?" "Niţi batler," Filbert je odgovorio, a onda se zaboravio i dodao ogorĉeno, "ili je bio, dok Njegovo plemenito visoĉanstvo nije protumarao jutros ovde i degradirao ga." Rodijev izraz lica je bio rasejan. "Kako krajnje ukusno," promrmljao je, a onda se sabrao i naklonio formalno Aleksandri. "Ne verujem da ćete biti na balu Lindvortijevih veĉeras?" Aleksandra je oklevala sekundu pre nego što je objavila vragolastim malim osmehom, "Pošto je moj suprug već zaposlen veĉeras, ne vidim zašto ne bih." Neverovatno,


ĉudesno, ona će uskoro imati dovoljno novca da ţivi udobno u Moršamu deset godina. Po prvi put u celom njenom ţivotu, doţivljavala je ukus nezavisnosti, slobode, a sloboda je bila blaţenstvo. Bila je slatka, boţanska. Opojnija od vina. Ĉinila ju je odvaţnom. Oĉi su joj sijale sa bujnim oduševljenjem, kada je rekla, "I Rodi, ako i dalje ţelite da isprobate vaše veštine sa maĉem sa mnom, mislim da bi sutra ujutru bilo odliĉno vreme za to. Pozovite koga god ţelite da gleda. Pozovite ceo svet!" Po prvi put, Rodi je izgledao nemirno. "Ĉak i naš dragi Toni, koji vas je pustio da radite šta hoćete, odbio je da vam dozvoli da maĉujete sa ostalim graĊanima. To nije sasvim bezazleno, draga moja, i vaš suprug će verovatno postati gadan kada ĉuje za to." "Ţao mi je, Rodi," rekla je, i odmah se skrušila. "Ne bih ţelela da uradim nešto što bi moglo da vam izazove poteškoće sa-" "Bio sam zabrinut za vas, slatko moje dete, ne za sebe. Ja nisam u opasnosti. Havk me neće izazvati - on i ja smo suviše civilizovani da spadnemo na javni prikaz nesputanih strasti, što dvoboji zapravo i jesu. S' druge strane," Rodi je dodao otvoreno, "siguran sam da će on uskoro iskoristiti bilo koju priliku da mi nasamo preuredi lice. Ne bojte se," dodao je on sa vrhovnom nonštalancijom, "mogu da rukujem svojim pesnicama. Suprotno od onoga što moţda mislite, postoji muškarac ispod ove fine odeće koju nosim." Pritiskajući galantan poljubac na poleĊini njene ruke, rekao je suvo, "Potraţiću vas na balu Lindvortijevih veĉeras." Kada je Rodi otišao, Aleksandra je obmotala ruke po sredini tela, smejući se dok je gledala ka nebu. "Hvala, hvala, hvala!" govorila je Bogu, sudbini, i kitnjastoj tavanici. Rodi je rešio prvi deo njenog problema pokazujući joj izvor novca, i sada je teţila da reši drugi deo. Dţordan Taunsend, primetila je tokom poslednja dva dana, bio je ĉovek koji je navikao, i zahtevao, bespogovornu, trenutnu poslušnost od svih oko njega, ukljuĉujući i njegovu suprugu. On nije bio ĉovek koji je navikao da mu se suprotstavi muškarac, ţena, ili sluga. Stoga, Aleksandra je radosno odluĉila, prkos je oĉigledno bio kljuĉ za njenu slobodu. Nekoliko neposrednih i nepodnošljivih prkošenja su bili neophodni - oni koji bi potresli njegov mir, nasmejali se njegovoj diktaturi, i, najvaţnije, koji bi mu ilustrovali na najjasniji mogući naĉin da će se on osećati mnogo bolje bez Aleksandre na njegovom putu i u njegovom ţivotu. "Njegovom Veliĉanstvu," Filbert je neuĉtivo proglasio, "se neće sviĊat' što si se kladila protiv njega il' što ideš napolje veĉeras." Uz malo zabrinuto mrštenje, on je rekao, "Prisluškiv'o sam i ĉuo kad ti je rekao da ne moš'." Aleksandra je prasnula u smeh i zagrlila dotiĉnog starca. "On nikada neće saznati za opkladu," veselo je proglasila. "A ako mu se ne sviĊa da izlazim, pretpostavljam da moţe," - krećući prema vratima objavila je jubilarno - "da me pošalje nazad u Moršam! Ili da mi da razvod!" Pevušeći radosnu, veselu pesmu, ona je šetala razmetljivo hodnikom i uz duge stepenice. U roku od dva meseca, kada prikupi dobitke, mogla bi jednostavno da ode od Dţordana Taunsenda kao bogata ţena po standardima Moršama. Jednostavno divno bilo je saznanje da je napravila novac koristeći sopstvenu dovitljivost - a da Dţordan nikada neće znati kako je dobila sredstva. Na vratima njegove radne sobe, gde je bio kako bi ispratio njegovog


posetioca, Dţordan je zastao i okrenuo se, gledajući je dok je hodala razmetljivo uz stepenice, slab osmeh joj je dodirivao usne. Aleksandra je, shvatio je, imala veoma lep glas. Predivan glas. TakoĊe je primamljivo vrtela kukovima. Veoma primamljivo. Samopouzdanje koje ju je ohrabrivalo celo popodne bilo je veće nego ikada kada je Aleksandra stala pred toaletni stoĉić, okrećući glavu ka satu na kaminu. Pre sat ipo, kada je Dţordan ušao u glavnu spavaću sobu koja je bila do njene, ĉula ga je kada je rekao njegovom sobaru da ide u Vajts veĉeras. Pre dvadesetpet minuta, on je otišao. Vajts je bio na kratkoj udaljenosti od vile Lindvortovih, i radije nego da rizikuje najmanju mogućnost da se Dţordan moţda zadrţao u prizemlju, ili da bi mogla da ga sretne na putu, pomislila je da je najbolje da mu ostavi dovoljno vremena da stigne na njegovo odredište pre nego što ona poĊe na svoje. Do sada, on bi sigurno mogao biti tamo, odluĉila je, i okrenula se prema sredoveĉnoj francuskoj sobarici koju joj je vojvotkinja unajmila. "Mogu li da proĊem, Marija?" pitala je vedro, ali Aleksandra je znala da nikada nije izgledala bolje. "Ostavićete ih bez reĉi, Vaša Milosti," Marija je objavila uz nasmejanu sigurnost. "To je ono ĉega se bojim," Aleksandra se zakikotala skrušeno dok je gledala u ogledalo zapanjujuću haljinu od šifona boje limuna koja se skupljala na ramenima u sitne nabore koji su se ukrštali na njenim grudima dijagonalno i isticali zavodljive obline njenih grudi praveći dekolte sa smelo niskim slovom V. Široki horizontalni nabori su grlili njen uski struk, a zatim padali u prozraĉni kovitlac suknje od šifona. Dugaĉke odgovarajuće rukavice oblagale su joj ruke dosta iznad laktova, a dijamanti su sijali pod njenim grlom i presijvali se na neţnim viticama na njenim ušima. Njena sjajna kosa bila je upletena u elegantnu punĊu u obliku krune, sa uzicama od dijamanata vešto utkanim u nju. Potpuna jednostavnost njene frizure istakla je njene crte lica, dajući joj prefinjeniji izgled i ĉineći je starijom nego što jeste i upotpunjujući njenu dramatiĉnu haljinu do savršenstva. Pokupivši njenu malu bisernu torbicu, Aleksandra je rekla veselo, "Ne ĉekaj me, Marija. Provešću noć u kući mog prijatelja." To nije bilo sasvim istinito, ali Aleksandra nije imala nameru da dopusti Dţordanu Taunsendu da vodi ljubav sa njom ponovo, i za veĉeras je bar imala plan da to spreĉi. Vajts, najekskluzivniji privatni dţentlmentski klub u Engleskoj, izgledao je isto kao kada je Dţordan poslednji put prošao pored njegovih širokih luĉnih prozora pre više od godinu dana. A ipak, u trenutku kada je ušao u njegove svete okvire, bio je svestan da je nešto bilo suptilno drugaĉije veĉeras. Bilo je drugaĉije, a ipak je sve bilo isto: Udobne stolice su i dalje bile okupljene oko niskih stolova tako da ĉovek moţe da se nasloni pozadi i opusti se dok olako gubi ili dobija bogatstvo kartanjem. Velika knjiga gde su opklade bile upisivane - knjiga svetinja za kockare Vajtsa kako Biblija za vernike - je i dalje bila na svom uobiĉajenom mestu. Ali veĉeras je bila mnogo veća gomila od normalne okupljena oko nje, Dţordan je primetio dok je koraĉao napred. "Hotorne!" ĉio glas je uzviknuo - previše srdaĉno, i grupa muškaraca oko knjige


opklada su se uspravili, a zatim su ubrzano poĉeli da se skupljaju. "Divno je videti te, Havk," neko drugi je rekao dok su se njegovi prijatelji i poznanici skupljali oko njega, svi nestrpljivi da mu poţele dobrodošlicu. Malo previše nestrpljivi, Dţordan je pomislio... "Uzmi piće, Dţordane," Dţon Kamden je rekao smrknuto i neceremonijalno zgabio ĉašu madere sa posluţavnika sluge koji je prolazio, gurajući je u Dţordanove ruke. Sa bledim, zbunjenim osmehom na Kamdenovo ĉudno ponašanje, Dţordan je uruĉio maderu slugi. "Viski," rekao je kratko i, izvinjavajući se, pošao prema knjizi opklada. "Na kakve gluposti se mladi kocoši klade ovih dana?" pitao je. "Nema više svinjskih trka, nadam se." Šest muškaraca su naglo blokirali njegov put, rasporeĊujući se oko knjige opklada u pokukrugi i svi šestoro su istovremeno zapoĉeli uzrujan razgovor. "Ĉudno je vreme...Đavolje vreme si proveo...Reci nam nešto o...Kako je Lord Antoni?...Da li ti je baka dobro?" Nevidljiv Dţordanu, Dţon Kamden je odmahnuo glavom, ukazujući na uzaludnost njihove ljudske blokade knjige opklada, i odana grupa simpatiĉnih muţeva koji su pokušavali da blokiraju Dţordanov put su zakoraĉili nespretno na stranu. "Moja baka je dobro, Hurli," Dţordan je rekao dok je koraĉao pored njih do knjige. "I Toni takoĊe." Oslanjajući ruku na poleĊini stolice, Dţordan se nagnuo blago napred, okrećući unazad stranice kao što je unazad prelistao stare kopije novina ranije danas, upoznavajući se sa periodom koji je propustio. Postojale su opklade na sve, od oĉekivanog datuma sledeće sneţne oluje do teţine prvoroĊenog deteta starog Baskomba. Pre osam meseci, Dţordan je primetio podrugljivo, mladi Lord Tornton se kladio u 1000 funti da će njegov mladi prijatelj Erl Stenli pasti u krevet zbog oboljenja stomaka dva meseca kasnije, 20. decembra. 19. decembra Tornton se kladio u 100 funti da Stenli neće moći da pojede dvadesetak jabuka za jedan obrok. Stenli je osvojio tu opkladu. Ali je izgubio 1000 funti sledećeg dana. Dţordan se zakikotao, bacivši pogled na njegove prijatelje, i napomenuo suvo: "Vidim da je Stenli i dalje lakoveran kao i uvek." To je bila tradicija, ovo napominjanje budalastih opklada mlaĊih generacija od starije, pametnije, više svetske generacije. Oĉevi ovih šest muškaraca su se okupljali oko knjige opklada - i njihovi oĉevi pre njih - i stajali oko nje, radeći upravo to. U prošlosti, Dţordanova primedba bi izazvala njegove prijatelje da odgovore uz zabavne priĉe o drugim opkladama, ili uz dobroćudno podsećanje na neke od njegovih bezobzirnih mana. Danas su mu svih šestoro muškaraca uputili nesigurane osmehe i nisu rekli ništa. Zbunjenim, sveobuhvatnim pogledom prema njima, Dţordan je vratio paţnju na knjigu. Tišina se spustila na ceo klub dok su gospoda za stolovima prestala da igraju, ĉekajući. Trenutak kasnije, Dţordan je bio siguran da je znao razlog za neobiĉnu atmosferu oko njega - kroz ĉitav maj i jun, stranica za stranicom u knjizi opklada bila je odjednom prekrivena opkladama kojeg će prosca - a bilo je desetine njih Aleksandra konaĉno izabrati da se uda za njega. Iznerviran ali ne i iznenaĊen, Dţordan je okrenuo stranicu i video opklade koje su se pojavile u vezi sa Kraljiĉinom Trkom i oko toga da li će Aleksandra vezati njenu traku


na njegov rukav. Bio je, video je dok je skrštenih ruku bacio pogled na imena u knjizi, ogroman favorit da uspe...mada je, pri dnu stranice, bilo nekoliko imena koji su se kladili protiv njega: Karstars, Dţordan je primetio suvo, se kladio u 1000 funti protiv njega ranije tog dana. Tipiĉno! Sledeća opklada je takoĊe bila protiv njega - jedna velika u veoma ĉudnom iznosu - 2017 funti i 2 šilinga - garantovana od Karstarsa ali stavljena na ime... Bes je eksplodirao u Dţordanovom mozgu kada se ispravio i okrenuo prema njegovim prijateljima. "Izvinite me, gospodo," rekao je mekim, ubilaĉkim glasom, "upravo sam se setio da imam još jedan sastanak veĉeras." Ne bacivši pogled ni na kog drugog, izašao je napolje. Šest muškaraca koji su okruţivali knjigu opklada su zurili jedni u druge u bespomoćnoj preneraţenosti. "On ide za Karstarsom," Dţon Kamden je rekao smrknuto, i svi oni su klimnuli slaţući se. Nisu bili u pravu. "Kući!" Dţordan je odbrusio vozaĉu kada se bacio u njegovu koĉiju. Dokono pljeskajući rukavice po butini, Dţordan je izdrţao voţnju do broja 3 na Gornjem Bruk Stritu u stanju smrtonosne smirenosti dok je razmatrao raznovrsne visoko zadovoljavajuće metode poduĉavanja njegove nezapamćeno svojeglave, zabludele ţene jako potrebnim, nezaboravnim lekcijama. Nikada nije bio u iskušenju da udari ţenu u njegovom ţivotu, ali je sada mogao da misli da ništa nije više zadovoljavajuće od predstojeće verovatnoće ulaţenja u Aleksandrinu spavaću sobu, povlaĉenja preko njegovog krila, i pljeskanja dok više ne bude mogla da podnese. To je bilo, odluĉio je, jedna izuzetno pogodna kazna za ono što je bilo nadasve detinjast akt javnog prkosa! A nakon toga, odluĉio je, baciće je na krevet i iskoristiti je za ono za šta ju je Bog stvorio! U raspoloţenju u kojem je bio, mogao bi da uradi upravo to. Ali - Higins ga je obavestio kada je protutnjio pored njega i krenuo uz stepenice - da Aleksandra 'nije bila kod kuće'. Trenutak pre, Dţordan bi mogao da se zakune da nije mogao da bude ljući nego što već jeste. Vest da mu je Aleksandra otvoreno prkosila izlazeći, kada joj je on konkretno naredio da ostane kući, dovela je njegovu krv do taĉke kljuĉanja. "Pošalji sobaricu dole," Dţordan je zahtevao glasom koji je naterao Higinsa da se pribije uz vrata pre nego što je odjurio da uradi kako mu je reĉeno. Pet minuta kasnije, u deset i trideset, Dţordan je bio na putu ka Lindvortijevima. U tom istom trenutku, batler Lindvortijevih je glasno proglasio dolazak: "Njena Milost, Vojvotkinja od Hotorna!" Olako ignorišuĉi glave koje su se okrenule i pretraţujuće poglede, Aleksandra je koraĉala graciozno niz veliko stepenište u najsmeliju zajednicu u kojoj se ikada pojavila. To joj je pogodovalo perfektno - osećala se divno, nezavisno smelo veĉeras. Na kraju stepeništa, pogledala je leţerno preko krcate plesne dvorane, traţeĉi ili Rodija, ili Melani, ili udovicu vojvotkinju. Prvo je videla vojvotkinju, stajala je sa grupom njenih starijih prijatelja, i Aleksandra je krenula ka njoj - svetlucava, sjajna vizija mladosti i ravnoteţe, njene oĉi su sijale jarko kao dragulji koje je nosila, dok je


povremeno zastajala da se kraljevski nakloni nekom poznaniku. "Dobro veĉe, draga gospoĊo," Aleksandra je rekla veselo, pritiskajući poljubac na vojvotkinjin smeţuran obraz. "Vidim da si u dobrom raspoloţenju, dete," rekla je Njena Milost, usmeravajući se na nju i pokrivajući Aleksandrine ruke u rukavicama svojima. "Jednako sam srećna da vidim," dodala je, "da je Hotorn poslušao moj odliĉan savet od jutros i uklonio njegovu budalastu zabranu protiv tvog izlaţenja u društvo." Sa nestašnim osmehom, Aleksandra se savila u dubok, naklon pun poštovanja koji je bio ĉudo od graciozosti, a onda je podigla glavu i razmetljivo proglasila, "Ne, gospoĊo, nije." "Misliš-" "Taĉno." "Oh!" Pošto je Aleksandra znala da je vojvotkinja već rekla šta misli o njenim braĉnim obavezama, ta neentuzijastiĉna reakcija na njeno buntovno ponašanje nije obeshrabrila Aleksandrno raspoloţenje ni najmanje. U stvari, u raspoloţenju u kojem je bila, nije mislila da bi išta moglo da ublaţi njenu ţivahnost. Sve do oskudnog minuta kasnije, kada je Melani poţurila preko do nje, gledajući je sasvim uspaniĉeno. "Oh, Aleks, kako si mogla da uradiš tako nešto!" prasnula je, previše uzbuĊena da bi brinula što udovica stoji pored. "Ne postoji muţ ovde koji ne bi voleo da ti zavrne vrat - ukljuĉujući i mog kada ĉuje za to! Otišla si predaleko, to je izvan onoga što je prijatno! Ne moţeš da-" "O ĉemu govoriš?" Aleksandra ju je prekinula, ali njeno srce je poĉelo da lupa automatski reagujući na divlju uznemirenost njene obiĉno hladnokrvne prijateljice. "Govorim o opkladi koju je Rodi stavio u tvoje ime u knjigu opklada u Vajtsu, Aleksandra!" "U moje ime-" Aleksandra je uzviknula u paniĉnoj neverici. "Oh, dragi Boţe! Ne bi on to!" "Kakva opklada?" udovica je grubo zatraţila. "Bi i jeste! I svi u ovoj dvorani znaju za to!" "Dragi Boţe!" Aleksandra je ponovila slabašno. "Kakva opklada?" udovica je zahtevala niskim, gromoglasnim glasom. Previše potresena i ljuta da odgovori udovici, Aleksandra je otišla sa Melani. Ĉupkajući suknje, okretala se okolo, traţeći Rodija. Ono što je videla bila su na desetine neprijateljskih muških lica koja su je gledala. Konaĉno je videla Rodija i obrušila se na njega sa ubistvenim oĉima i bolnim srcem. "Aleksandra, ljubavi moja," rekao je on, cereći se, "izgledate boţanstvenije od-" posegnuo je da uzme njenu ruku, ali ona ju je maknula, zaprepašćujući ga ljutitim, optuţujućim oĉima. "Kako ste mogli to da mi uradite!" prasnula je ogorĉeno. "Kako ste mogli da upišete opkladu u tamo nekoj knjizi i stavite moje ime na njoj!" Po drugi put od kada ga je upoznala, Rodrik Karstars je momentalno izgubio kontrolu nad njegovim uĉtivim izrazom lica. "Kako to mislite?" upitao je on niskim, ogorĉenim glasom. "Uradio sam ono što ste ţeleli da uradim. Ţeleli ste da pokaţete Društvu da


niste pali pod Havkovu vlast, a ja sam stavio opkladu za vas na najboljem mestu kako bi vaša osećanja bila javna. A to nije bilo lako," nastavio je ljutito. "Samo ĉlanovima Vajtsa je dozvoljeno da ovekoveĉe opklade tamo, zbog ĉega sam morao da stavim svoje ime preko vašeg i da garantujem vaš-" "Ţelela sam da stavite opkladu za mene u vaše ime, ne moje, zbog ĉega sam vas i pitala da to uradite!" Aleksandra je uzviknula drhtavim uznemirenim glasom. "Tihu, poverljivu, nepisanu dţentlmentsku opkladu!" Rodijeve obrve su se spojile kada je bes zamenio njegovu pravednu ozlojeĊenost. "Ne budite budala! Ĉemu bi mogli da se nadate da ćete dobiti 'tihom, poverljivom' opkladom?" "Novac!" Aleksandra je uzviknula mizerno. Rodijeva usta su se otvorila. "Novac?" ponovio je nerazumno. "Kladili ste ste jer vam treba novac?" "Naravno!" ona je naivno odgovorila. "Zašto bi se inaĉe bilo ko kladio?" Gledajući je kao da je neki znatiţeljni primerak ĉoveĉanstva potpuno van njegove mogućnosti razumevanja, Rodi ju je obavestio, "Neki se klade zato što uţivaju u pobeĊivanju. Udati ste za jednog od najbogatijih muškaraca u Evropi. Zašto bi vam trebao novac?" To pitanje, iako logiĉno, je zahtevalo da Aleksandra diskutuje o svojim namerama koje su bile potpuno privatne. "Ne mogu da objasnim," rekla je mizerno, "ali mi je ţao što sam vas okrivila." Prihvatajući njeno izvinjenje naklonom glave, Rodi je zaustavio slugu koji je prolazio i uzeo dve ĉaše šampanjca sa njegovog posluţavnika, predajući jednu od njih Aleksandri. "Mislite li da," ona je rekla nestrpljivo, trenutak kasnije, nesvesna zbijene tišine koja se iznenada prolila ogromnom sobom, "postoji šansa da Havk moţda nije otkrio moju opkladu?" Rodi, koji je retko bio nesvestan neĉega, bacio je pogled radoznalo oko njega pa naviše, prateći pravac u kojem su svi zurili. "Ne velika," rekao je sarkastiĉno i, uz nazainteresovan pokret rukom, usmerio njenu paţnju na gornji balkon u istom trentuku kada je batler Lindvortovih najavio prodornim glasom... "Njegova Milost, Vojvoda od Hotorna." Potresi šoka i išĉekivanja zaurlali su gomilom i Aleksandrina glava se naglo trgla, oĉi su joj se prikovale u uzbunjenom uţasu na visoku, zastrašujuću figuru odevenu u jako crnu, koja je hodala namenski niz stepenice. Stepenište je bilo manje od petnaest metara od Aleksandre, ali kada se Dţordan pribliţio kraju, ogromno more ljudi u dvorani izgleda kao da je pošlo unapred u velikom talasu i eksplozija pozdrava je izbila u zaglušujućoj kakofoniji zvukova. Bio je viši za pola glave od skoro svih, i iz njenog ugla, Aleksandra ga je videla kako se smeši dok se ĉinilo kao da sluša šta mu ljudi govore, ali njegove oĉi su leţerno skenirale gomilu - traţile, Aleksandra se bojala, nju. Uspaniĉeno, iskapila je šampanjac i predala praznu ĉašu Rodiju, koji joj je onda dao njegovu. "Popijte moj," rekao je on ironiĉno. "Trebaće vam." Aleksandra je pogledala okolo kao lisica traţeći mesto gde bi pobegla, pogled joj je


klizio i zaustavljao se u svim pravcima u kojima bi Havk moţda sluĉajno mogao da je vidi. Bespomoćna da se pomeri, naslonila je leĊa uza zid i nepromišljeno podigla Rodijevu ĉašu do njenih usana, baš kad su njene oĉi srele udovicu vojvotkinju sa njene desne strane. Vojvotkinja joj je poslala ĉudan, smiren pogled, a onda se okrenula i nešto brzo rekla Melani. Trenutak kasnije, Melani je pošla njenim putem oko gomile koja je okruţivala Dţordana, krećući se ka Aleksandri i Rodiju. "Tvoja baka," Melani je rekla hitnim glasom ĉim je stigla do Aleksandre, "te moli da veĉeras od svih noći budeš preterano popustljiva po prvi put u tvom ţivotu, i da ne brineš zato što ona kaţe da će Hotorn taĉno znati kako da postupi kada shvati da si ovde." "Da li ti je rekla još nešto?" Aleksandra je zamolila, oĉajniĉki vapeći za reosiguranjem. "Da," Melani je rekla sa ţestokim naklonom. "Rekla je da se drţim za tebe kao lepak i da te ne ostavljam, bez obzira šta se dogodi veĉeras." "Dragi Boţe!" Aleksandra je prasnula. "Mislila sam da je rekla da ne postoji razlog za brigu!" Rodi je slegnuo ramenima blago. "Havk moţda ne zna još za opkladu, tako da ne izgledajte tako uzrujano." "Nisam zabrinuta jedino samo zbog opklade," Aleksandra ga je obavestila mraĉno, gledajući Dţordana, pokušavajući da predvidi u kom pravcu bi mogao konaĉno da krene kada se oslobodi od velike gomile oko njega, tako da bi mogla da se pomeri u suprotnom. "Zabrinuta sam da bi mogao da otkrije da sam-" Neko sa Dţordanove desne strane mu je nešto rekao i on je okrenuo glavu, njegov pogled je skliznuo brzo, pretraţujuće duţ zida gde je Aleksandra stajala...preko Melani, preko Rodija, preko Aleksandre...a onda se naglo vratio, prikovao za nju kao par smrtonosnih crnih pištolja. "-ovde," Aleksandra završila slabašno, dok je Dţordan gledao pravo u nju, nabijajući je na kolac njegovim pogledom, ostavljajući je bez sumnje da je nameravao da je potraţi u prvom mogućem trenutku. "Mislim da je upravo to otkrio," Rodi ju je zadirkivao. Trgnuvši oĉi sa Havka, Aleksandra je pogledala oko sebe za sigurnim mestom da se sakrije dok se on ne pomeri sa njenog jedinog puta za bekstvo - negde gde nikome neće izgledati kao da se krije. Najsigurnija stvar, odluĉila je brzo, bila je da jednostavno ušeta usred sedamsto gostiju i pokuša da se utopi u gomilu dok je Dţordan ne izgubi iz vida. "Hoćemo li da se 'umešamo', draga moja?" Rodi je predloţio, oĉigledno dolazeći do istog zakljuĉka. Neznatno olakšana, Aleksandra je klimnula glavom, ali ideja 'mešanja' je izgubila privlaĉnost nekoliko minuta kasnije kada su prošli pored Lorda i Lady Mosebi i Lorda Norta, koji su stajali sa strane blizu zida od ogledala koji se protezao celom širinom dvorane. Lady Mosebi je pruţila ruku, zadrţavajući Aleksandru dok je govorila nasmejanim glasom proţetim divljenjem, "Ĉula sam za vašu opkladu Aleksandra." Aleksandrin uĉtiv osmeh se zamrznuo na njenom licu. "To - to je bila samo šala," Melani Kamden se ubacila, materalizujući se pored Aleksandre, u skladu sa ranijim vojvotkinjinim uputsvima.


Gledajući Aleksandru neodobravajućim pogledom, Lord Nort je rekao kruto, "Pitam se da li će Havku to biti zabavno." "Meni ne bi, uveravam vas," Lord Mosebi je mraĉno obavestio Aleksandru, a onda je uzeo njegovu suprugu za ruku i, uz kratak naklon, ĉvrsto odveo njegovu damu daleko od Aleksandre, sa Lordom Nortom sa njegove desne strane. "Biću proklet!" Rodi je rekao jedva ĉujno, smrknuto gledajući muškarĉeva kruta leĊa. Nakon duţeg, promišljenog trenutka, on je polako prebacio njegov pogled do Aleksandrinog pogoĊenog lica, gledajući je sa kombinaciojom pokajanja, dosaĊivanja i ironije. "Bojim se da sam vam uĉinio grobnu nepravdu stavljanjem te opklade u Vajtsu," rekao je. "Naravno oĉekivao sam od nekoliko licemernih pripadnika mog pola da će gledati mrko na našu malu opkladu. Naţalost, nisam smatrao da ćete otvorenim prkošenjem vašem suprugu sa tom opkladom, razljutiti svakog drugog muţa u viskokom društvu." Aleksandra ga je jedva ĉula. "Rodi," rekla je na brzinu, "veoma ste slatki što ostajete pored mene, ali ste priliĉno visoki i -" "I bićete manje vidljivi bez mene pored vas?" Rodi je pogodio, i Aleksandra je klimnula glavom. "U tom sluĉaju," rekao je skrušeno, "otići ću." "Hvala vam." "U onoj meri u kojoj se osećam sluĉajno odgovornim za deo vaše dileme, najmanje što mogu da uradim je da se napravim neprimetnim kako biste mogli da pobegnete." Uz kratak naklon, on je zakoraĉio u masu, krećući se u suprotnom pravcu od Aleksandre i Melani. Pet minuta kasnije, stojeći leĊima okrenuta prema dvorani, Aleksandra je pogledala zabrinuto u Melani. "Vidiš li ga?” “Ne," Melani je rekla, nakon što je bacila prikriveni pogled po prepunoj sobi. "On više nije kod stepenica, niti na tvom putu." "U tom sluĉaju, ja ću sada otići," Aleksandra je rekla brzo, pritiskajući kratak poljubac na Melanin obraz. "Biću dobro - ne brini. Posetiću te sutra ako mogu-" "Ne moţeš," Melani je rekla nesrećno. "Moj suprug ne misli da je Londonski vazduh pogodan za moje stanje. Odluĉio je da me vrati u selo, i ostaću tamo dok se beba ne rodi." Pomisao da će morati da se suoĉi sa bliskom budućnošću bez Melani kojoj će se poveravati uĉinila je da se Aleksandra oseća potpuno jadno. "Pisaću ti," obećala je, pitajući se ţalosno da li će ikada više videti Melani ponovo. Nesposobna da kaţe još nešto, Aleksandra je pokupila suknje i krenula ka stepenicama. Iza nje, Melani je pozvala njeno ime, ali huk nasmejanih razgovora u prepunoj dvorani progutala je upozorenje dok je Aleksandra hodala brzo, ostajući blizu zida. Bez zaustavljanja, savila se da stavi njenu ĉašu šampanjca na sto, a onda je prigušila vrisak kada se ruka stegnula nemilosrdno na njenoj podlaktici i okrenula je okolo. U istom trenutku, Dţordan je zakoraĉio ispred nje, iskusno ih izolujući od pogleda gostiju iz dvorane. Podupirajući ruku visoko na zidu iza nje, uspeo je da je zarobi njegovim telom i da ipak izgleda po svemu sudeći kao da se opušteni gospodin bavi pomalo intimnim razgovorom sa damom. "Aleksandra," rekao je zloslutno mirnim tonom koji je bio protivreĉan plamtećem


besu u njegovim oĉima, "postoji oko ĉetristo muškaraca u ovoj sobi, od kojih većina veruje da je moja duţnost da dam primer njihovim ţenama odvlaĉeći te odavde pred svima, a onda da te odvedem kući i uteram malo zdravog razuma u tebe - što sam ja savršeno voljan, ne - nestrpljiv - da uradim." Na njenu prestravljenu nevericu, zastao je sa tim uţasnim saopštenjem da posegne i uzme ĉašu šampanjca sa posluţavnika na postolju pored njih a zatim ju je uĉtivo predao njoj - gest planiran da odrţi šaradu dvoje ljudi koji se bave obiĉnim razgovorom. Nastavljajući istim ubilaĉkim glasom, on je rekao, "Uprkos ĉinjenici da tvoja javna opklada - i tvoja flagrantna neposlušnost dolaţenjem ovde veĉeras - više nego da zasluţuju javnu osvetu, ponudiću ti dva izbora." Svileno on je rekao, "Ţelim da ih saslušaš veoma paţljivo." Na njen ljutit stid, Aleksndra je bila toliko prestravljena da su joj se grudi dizale i spuštale kao da je bila preplašena ptica i ona je jedino mogla da klimne glavom. Neganut njenim oĉiglednim strahom, dao joj je prvi izbor: "Moţeš ili da odeš sa mnom odmah - tiho i toboţe dobrovoljno, ili šutirajući i vrišteći - meni je svejedno. U svakom sluĉaju, ako odemo sada, svi u ovoj dvorani će znati zašto sam te odveo odavde." Kada je zastao, Aleksandra je progutala grĉevito, njen glas je bio suv šapat. "Šta je drugi izbor?" "Da spasiš svoj ponos," odgovorio je, dajući joj drugi izbor, "voljan sam da odem na plesni podijum sa tobom i pokušam da napravim da izgleda kao da oboje smatramo tvoju opkladu niĉim drugim do bezazlene male šale. Ali koji god izbor da napraviš," završio je zloslutno, "ja ću i dalje da se pozabavim tobom kada odemo kući, jesi li razumela?" Njegova poslednja reĉenica i nepogrešiva pretnja fiziĉkom kaznom koju će sprovesti bila je dovoljno strašna da Aleksandra pristane na bilo šta - bilo šta što će odloţiti njihov odlazak. Negde u meteţu njenog uma, nejasno joj je palo na pamet da, pruţajući joj šansu da spasi svoj ponos na ovaj naĉin, on ju je tretirao sa mnogo više obzira nego što je ona uĉinila kada je stavila javnu opkladu protiv njega. S druge strane, ona teško da je mogla da naĊe u srcu zahvalnost prema njemu zbog toga što je neće javno poniziti ne kada joj je obećavao privatnu, fiziĉku kaznu kasnije. Uz najviši napor volje, uspela je da smiri glas i uredi crte lica u razumnu mirnu masku. "Radije bih plesala." Dţordan je zurio dole u njeno ljupko bledo lice i ugušio naglo divljenje zbog njene hrabrosti. Umesto toga, ljubazno joj je ponudio ruku i ona je stavila njenu drhtavu ruku na njegovu. U trenutku kada je Dţordan zakoraĉio sa strane, Aleksandra je ugledala brze, optuţujuće glave okrenute prema njima, i shvatila je da je veliki broj ljudi posmtrao njihov mali razgovor u ĉetiri oka. Spolja izgledajući leţerno dostojanstveno, prošetala je sa Dţordanom kroz fasciniranu gomilu, koja se razišla kao Crveno more da ih pusti da proĊu, a onda se okrenula da gleda njihovo napredovanje. Aleksandrina kontrola je skliznula za stepen, meĊutim, kada se par na njihovom putu okrenuo da ih pusti da proĊu i ona se našla licem u lice sa Elizabetom Grendţerfild, ĉiji je stariji suprug nedavno preminuo. Šok zbog susretanja Dţordanove bivše


ljubavnice skoro je poslao Aleksandru na kolena, iako su Dţordan i Elizabeta izgledali savršeno spokojno dok su pozdravljali jedno drugo. "Dobrodošli kući, Vaša Milosti," Elizabeta je rekla promuklim glasom dok je pruţala ruku. "Hvala vam," Dţordan je rekao uz uĉtiv osmeh i pritisnuo galantan poljubac na poleĊini njene ruke. Gledajući ih, Aleksandra je osetila kao da ju je neko udario pesnicom u stomak. Nekako, uspela je da zadrţi njen izraz uĉtivo neutralnim dok su odlazili, ali kada su stigli do podijuma i Dţordan pokušao da stavi ruku na njen struk, ona se trgula unazad, zaprepastivši ga. "Da li bi radije da odemo sada?" upitao je svileno, dok su svuda oko njih plesaĉi poĉeli da se vrte i naginju. Previše izrevorlirana da primeti da su oni postali predmet šestostina para fasciniranih oĉiju koji su trenutno zakoraĉili na podijum, Aleksandra je nerado stavila ruku na rukav njegove crne jakne - ali njen izraz je jasno stavio do znanja da je smatrala kontakt sa njim potpuno gnusnim. Dţordan ju je trgnuo u naruĉje i pomerio se sa šarenim vrtlogom parova koji su igrali. "Ako imaš trunku razuma - ili ako si nauĉila bilo šta o manirima i ponašanju," rekao je prigušenim eksplozivnim glasom, "izbrisaćeš taj muĉeniĉki izraz sa lica i pokušati da izgledaš simpatiĉno!" Ta opaska, sa svom njenom pratećom arogantnom nadmoćnošću, naterala je Aleksandru da poţeli da udari njegovoa aristokratsko lice. "Kako se usuĊujete da mi drţite predavanje o manirima i pristojnosti, kada ste se upravo ulagivali vašoj dragocenoj ljubavnici dok vam je ţena stajala tamo!" "Šta si doĊavola oĉekivala da uradim?" Dţordan je zatraţio kratko. "Da je zaobiĊem? Stajala je pravo ispred nas?" "Mogli ste da me ukljuĉite u vaš razgovor." Aleksandra je uzvratila, previše uzrujana da smatra da bi takva stvar mogla još gore da je osramoti. Ova neprijateljska razmena izmeĊu vojvode od Hotorna i njegove zabludele supruge nije prošla nezapaţeno od strane prisutnih u dvorani. Plesaĉi su se sudarali jedni sa drugima u njihovim naporima da prisluškuju; muziĉari su se naginjali sa strane na stranu pokušavajući da uhvate bolji pogled; a ispitivaĉke naoĉare su bile fokusirane skladno na par. "Da te ukljuĉim," Dţordan je buknuo u neverici. "Da te ukljuĉim sa ţenom koja-" U poslednjem trenutku on je prekinuo reĉi koje je hteo da upotrebi, ali Aleksandra ih je predvidela umesto njega- "koja je delila vaš krevet?" prošištala je. "Ti teško da si u poziciji da mi drţiš predavanja o manirima, madam. Po svemu sudeći, tvoje ponašanje poslednjih nedelja je bilo bilo šta osim onog koje dolikuje mojoj ţeni!" "Moje ponašanje!" Aleksandra je eksplodirala. "Za vašu informaciju," obavestila ga je uz izuzetan sarkazam, "da sam se ja ponašala na naĉin koji priliĉi vašoj ţeni, ja sam trebala da pokušam da zavedem svakog ĉlana suprotnog pola koji se naĊe na mom putu!" Taj ispad je toliko zapanjio Dţordana da se za delić sekunde osećao kao da se trese


zbog njene drskosti i, u isto vreme, njega je iznenada pogodilo saznanje da je ona bila ljubomorna. Njegov temperament se malo smekšao, podigao je pogled i shvatio da su se polovina plesaĉa premestila na sprat kako bi bolje posmatrali neviĊenu prepirku izmeĊu njega i njegove razbešnjene supruge, a ostatak je otvoreno zurio u njih. Trgnuvši pogled sa njihove publike, stisnuo je zube u veštaĉki osmeh usmeren prema Aleksandrinoj glavi i odbrusio, "Nasmeši mi se, doĊavola! Cela dvorana nas gleda!" "Sasvim sigurno neću," buknula je iracionalno, ali je uspela da izgladi svoj izraz lica u prividnu smirenost. "Ja sam još uvek verena za vašeg roĊaka!" Taj izgovor je bio tako besmislen, tako neoĉekivan, da je Dţordan progutao zapanjeni smeh. "Kakav ĉudan etiĉki kodeks imaš, ljubavi moja. Desilo se da si udata za mene u ovom trenutku." "Da se niste usudili da me zovete vašom ljubavi, a najmanje što moţete da uradite je da razmotrite Antonijev poloţaj u svemu ovome," Aleksandra je povikala. "Pomislite kako će poniţavajuće biti za njega ako svi misle da sam pala pravo u vaše naruĉje. Zar nemate odanosti prema vašem roĊaku uopšte?" "Teška moralna dilema za mene," Dţordan se sloţio neiskreno, "ali u ovom sluĉaju, smatram da je moja odanost potpuno prema samom sebi." "Proklet bio!" Dţordan je zurio dole u prgavu mladu lepoticu u provokativnoj limun ţutoj haljini, njeno lice delikatno i ţivo sa njenim burnim Egejsko plavim oĉima i ruţiĉastim usnama, i on je odjednom video kako je ona izgledala prošli put kada je nosila svetlo ţutu - stojeći u bašti njegove bake, oĉaravajućim licem okrenutim prema nebu, dok mu je objašnjavala mekim, slatkim glasom: "Svako godišnje doba dolazi uz obećanje da će mi se nešto divno desiti jednog dana. Zimi, obećanje dolazi sa mirisom snega... U leto, čujem to u udaru groma i munjama koje se pruţaju preko neba... Najviše od svega, ja to osećam sada, u proleće, kada je sve zeleno i crno-" Ona se nadala neĉemu predivnom, ali sve što je dobila bio je ĉetvorodnevni brak praćen petnaestomeseĉnim udovištvom, zajedno sa onim što je izgledalo kao ogromne razoĉaravajuće vesti o ţivotu koji je vodio pre nego što ju je oţenio. Bes u njemu je naglo zamro i, dok je gledao dole u njene veliĉanstvene oĉi, stomak mu se stisnuo na pomisao da je odvede kući i rasplaĉe je. "Reci mi nešto," pitao je tiho. "Da li i dalje misliš da prljavština miriše kao parfem?" "Kako molim?" rekla je, obazrivo prouĉavajući njegove neznatno smekšane crte lica, zbunjeno mrštenje je nabiralo njeno glatko ĉelo. "Oh - sada se sećam, i ne ne mislim," na brzinu je dodala, podsećajući se da ju je on smatrao jadnom. "Sada sam odrasla." "Vidim." Dţordan je rekao sa mešavinom neţnosti i ţelje koja je poĉinjala da zri. Aleksandra je videla njegov izraz lica koji je neţno i uţurbano gledao okolo, ali njen ljutiti izraz je poĉeo da se sklanja. Savest ju je podsetila da su njena javna opklada i njeno neprijateljsko ponašanje na plesnom podijumu - gde ju je on odveo da spasi njen ponos - bili neoprostivi. Ne osećajući se više potpuno neduţnom i oštećenom, zagrizla je usnu i podigla oĉi do njegovih. "Primirje?" ponudio joj je uz lenji osmeh. "Sve dok smo ovde," Aleksandra je odmah pristala, i kada mu je uputila nesiguran osmeh, mogla je da se zakune da je naĉas ugledala odobrenje u tim nedokuĉivim


sivim oĉima. "Šta se desilo sa štenetom koje sam ti kupio?" upitao je, njegov osmeh se produbio. "Henri je u Hotornu. Oh, i pogrešili ste," dodala je vragolasto. "Deĉak koji ga je prodao nije lagao - on je ĉistokrvan." "Ogroman?" Dţordan je upitao. "Sa šapama veliĉine tacne?" Odmahnula je glavom. "Tanjira." Dţordan se nasmejao i ona se nasmešila. Parovi na podijumu su obnovili njihov interes za muziku, ispitivaĉke naoĉare su se spustile, i razgovori su se nastavili. Kada se ples završio, Dţordan je stavio ruku pod njen lakat i poveo je napred u masu, ali njihov odlazak je bio odmah odloţen od strane grupa Dţordanovih prijatelja koji su se pritisnuli oko njih, nestrpljivi da mu poţele dobrodošlicu. Aleksandra, koja je već imala razumno odrţiv plan da osigura da je on ne naĊe u sobi veĉeras, oĉekival je da će je on poţuriti, ali umesto toga on je proveo narednih pola sata u razgovoru sa ljudima koji su traţili njegovu paţnju, njegova ruka je pokrivala njene prste koji su poĉivali na njegovoj ruci. Ostavši bez drugog izbora, Aleksandra je stajala nerado uz njega, pokušavajući da se pravi mirna i da izgleda kao da stajanje pored Dţordana nije razliĉito od stajanja pored Tonija. Ali iako je pokušavala da tretira Dţordana kao što je tretirala Tonija, primetila je istovremeno da visoko društvo sigurno nije. Oni su tretirali Tonija srdaĉno, i uz poštovanje dostojno njegovog ranga, ali nikada sa poboţnošću koju su pokazivali Havku veĉeras. Dok je gledala nakićene dame kako mu se klanjaju i elegantnu gospodu kako mu klimaju s' poštovanjem i rukuju se s' njim, Aleksandra je shvatila da, za njih, Toni je bio samo staralac titule, ali je Dţordan bio titula. Bio je Hotorn, jer je bio roĊen da to bude. Stojeći pored njega, poĉela je da se plaši da je moţda precenila svoju sposobnost da ga natera da je pusti da se vrati u Moršam jednom kada bude imala novca. Nakon što je bila meĊu visokim društvom ovih nedelja, ona je pogrešno izjednaĉila Dţordana sa drugim aristokratama koje je poznavala - doterane, probirljive, i urbane. Ali i meke. Smirene. Sada, dok je gledala Dţordanovu komunikaciju sa drugim muškarcima, bila je mizerno svesna da ispod njegove civilizovane, urbane fasade, on nije bio ni nalik njima. Kraj nje, Dţordan je spustio glavu do njene i rekao uĉtivim, ali moćnim glasom, "Ako mi daš reĉ da ćeš otići pravo kući, moţeš da odeš sada. Na taj naĉin, to će izgledati kao da ti ideš svojim putem a ja svojim. Slediću te za petnaest minuta." Zadivljena njegovim promišljenim gestom i olakšana neizrecivo zato što je time njen plan bilo još lakše izvršiti, Aleksandra je klimnula glavom i krenula da se odmakne, ali njegova ruka je stegnula njenu. "Tvoja reĉ, Aleksandra," zahtevao je kratko. "Dajem vam reĉ da idem pravo kući," rekla je uz blistav osmeh stvoren iz olakšanja, i uţurbano otišla. Dţordan ju je posmatrao, oĉi su mu se neznatno suzile dok je razmatrao razlog za njen sumnjivo blistav osmeh, kao i mudrost što joj veruje. To nije bila toliko njegova vera u njenu reĉ koja ga je navela da joj da njegovu ponudu, koliko on nije mogao iskreno


da poveruje da bi mu ona ponovo prkosila, sada kada je shvatila granicu do koje bi on išao da obezbedi njenu poslušnost njegovoj volji. Osim toga, odluĉio je filozofski, skrećući paţnju nazad na njegove prijatelje i poznanike, gde bi drugo mogla da ode sem kući? Niko, ĉak ni njegova baka, je ne bi sakrio od njenog supruga. Dţordan nije bio jedini koji je gledao Aleksandru kako odlazi, veliki broj drugih gostiju je radio isto to, a oni nisu uopšte bili zavarani njenim navodno harmoniĉnim odlaskom od njenog supruga. "Havk misli da se pozabavi njome kada se vrati kući," Lord Ogilvi je uveravao veliku grupu ljudi oko njega. "Moţete biti sigurni da neće dozvoliti da njeno ponašanje proĊe nekaţnjeno ni jednu noć. Štaviše, on će nositi njenu traku na Kraljiĉinoj Trci." "To je sigurno!" sloţio se mladi Ser Bilovbi. "Nedvojbeno!" uputio je Grof Turston. "Nema sumnje povodom toga," proglasio je Lord Karleton smelo. Lady Karleton je pogledala Vojvotkinju od Hotorna, koja se penjala uz stepenice, i hrabro izjavila, "Nadam se da svi vi grešite. Hotorn je lomio srca po celoj Engleskoj. Vreme je da ţena slomi njegovo!" Stidljiva supruga Ser Bilovbija je podigla bradu i uputila svoje mišljenje. "Nadam se da će ona dati traku nekom drugom da nosi!" "Ne budi smešna, Honor," rekao je njen suprug. "Kladim se u 100 funti da će je ona dati Havku!" Dve dame su pogledale jedna drugu a onda i gospodu. "Gospodaru," Lady Honor je obavestila njenog sablaţnjenog supruga dok je izvlaĉila 100 funti iz torbice, "Prihvatam tu opkladu." "I ja!" Lady Karleton je proglasila. Do trenutka kada se Aleksandra popela u njenu koĉiju, dovoljno novca je već bilo uloţeno u toj dvorani da se napuni Prinĉeva riznica godinama, a kvote su porasle na 25 prema 1 u Dţordanovu korist. Samo su mlaĊe dame odrţavale neku nadu da će Aleksandra biti prva ţena koja će odoleti 'neodoljivom' Vojvodi od Hotorna.

Dvadesettreće poglavlje Meseĉina je bila prosuta preko puta vile koja je išla duţ Gornjeg Bruk Strita dok je Aleksandra mahnula njenom koĉijašu i krišm stavila kljuĉ u bravu na broju 3. Gurnuvši vrata da se otvore tek centimetar, ona je zavirila u predvorje. Kao što se i nadala, Higins i ostale sluge su se povukli za veĉeras. Skliznula je unutra, tiho zatvorila vrata za sobom, i na prstima se popela uz dugaĉko stepenište. Na ulazu njene spavaće sobe, ona je oklevala, pitajući se da li je njena odana sobarica odluĉila da je saĉeka da se vrati uprkos Aleksandrinim instrukcijama. Odluĉujući da se neće usuditi da rizikuje otvaranjem vrata da to sazna, Aleksandra je poţurila niz dugaĉak hodnik, na ĉijim obim stranama su bile gostinske sobe. Na kraju hodnika stepenište je vodilo do sledećeg sprata; i ona se popela na prstima uz njih i kroz hodnik, zaustavljajući se ispred poslednjih vrata sa desne strane.


Tiho, okrenula je kvaku i zavirila u mraĉnu, praznu sobu koju je davno koristila porodiĉna guvernanta, a onda je skliznula unutra. Smešeći se od oduševljenja zbog njene genijalnosti, skinula je rukavice i bacila ih na senoviti objekat koji je identifikovala kao malu komodu sa fiokama. Ona nije pogazila reĉ; došla je direktno kući. Osim kada njen suprug umaršira u njenu spavaću sobu veĉeras, nameravajući da odmeri koju god kaznu je imao na umu, ona neće biti tamo. Jeza joj se popela uz kiĉmu dok je zamišljala koliko će ljut on biti, ali alternativa izlaganja sebe Bog-zna-kakvoj sudbini veĉeras je bila suviše degutantna da je uzme u obzir. Sutra, odluĉila je, ona će uzeti bilo koji novac koji je Penrouz dobio za sat njenog dede, i ĉim Dţordan napusti kuću, ona i njenih dvoje vernih starih prijatelja će napustiti London. Skidajući haljinu, Aleksandra se opruţila na uski krevet, koji nije imao posteljinu, i zatvorila oĉi. Umor i zbunjenost su se zbili u njoj dok je razmatrala Dţordanovo veĉerašnje ponašanje. Kako je mogao da bude tako ubilaĉki ljut na nju, a u isto vreme da pokuša da je poštedi njene javne sramote, pitala se. Nikad ga neće razumeti. Sve u šta je bila sigurna u tom trenutku bilo je to da je ona bila primorana da se krije od njega u njegovoj kući - da se skriva u strahu i ljutnji od istog muškarca ĉiji ju je nestanak nekada naterao da poţeli da umre kako bi bila sa njim. Lord Kamden je stigao na bal baš kada je Dţordan odlazio, samo da otkrije da je Melani već otišla. Uĉtivo se uzdrţavajući od pokazivanja i najmanjeg iznenaĊenja kada se Dţordan iznenada podsetio da je poslao njegovu sopstvenu koĉiju kući sat ranije zato što je nameravao da se vozi kući sa Aleksandrom, Lord Kamden mu je ljubazno ponudio prevoz kući. Kamdenova koĉija se dovezla pred kućom broj 3, i Dţordan je sišao. Mislima sa Aleksandrom, koja bi do sada trebala da ga ĉeka u njenoj sobi, Dţordan je pruţio oskudnu paţnju na usamljenog jahaĉa koji je ĉekao u senci kuće preko puta ulice, šeširom povuĉenim nisko na licu, ali njegovo prisustvo bilo je registrovano negde na ivici Dţordanovog preokupiranog uma. Kao da je namirisao opasnost, okrenuo se na drugoj stepenici da kaţe doviĊenja Kamdenu, ali njegov pogled se trgnuo na vitkog jahaĉa baš kada je senovita figura podigla ruku. Dţordan se bacio dole i ulevo baš kada je pištolj opalio, a onda je poĉeo da trĉi ĉuĉeći, jurišući preko ulice u uzaludnom pokušaju da pojuri ubicu koja je veĉ odgalopirala daleko, krećući se spretno izmeĊu kabastih koĉija koje su pristojno išle niz Bruk Strit - ista masa koĉija koja je spreĉila Dţona Kamdena da poĊe u poteru svojom koĉijom. Edvard Favks, bahato sagraĊen gospodin koji se specijalizovao za rukovanje delikatnim situacijama za grupu veoma izabranih klijenata koji nisu ţeleli da ukljuĉuju vlasti, pogledao je na sat. Bilo je skoro jedan sat ujutru dok je sedeo preko puta Vojvode od Hotorna, koji ga je zaposli juĉe da istraţi dva pokušaja napada na vojvodin ţivot i da sazna ko stoji iza njih. "Moja supruga i ja ćemo otputovati za Hotorn kada ustanemo," vojvoda je rekao. "Ubica moţe da se stopi na ulicama i sokacima Londona lakše nego što bi mogao da se sakrije na selu. Da je samo moj ţivot ugroţen, ostao bih u gradu. Ali ako moj roĊak


stoji iza ovoga, on neće biti u stanju da rizikuje moje stvaranje naslednika, tako da je moja ţena sada takoĊe ugroţena." Favks je klimnuo slaţući se. "Na selu, moji ljudi će moći da uoĉe nepoznatu osobu na imanjima Hotorna ili u selu. Moţemo ga videti." "Vaš primarni posao je da zaštitite moju ţenu," vojvoda je rekao kratko. "Jednom kada svi budemo u Hotornu, smisluću neki plan da privuĉem ko god da radi ovo krijući se. Rasporedite ĉetiri vaših ljudi da jašu oko moje koĉije sutra. Sa mojim ljudima, to nam daje ukupno dvanaest pratioca." "Da li je moguće da je osoba koja je pucala na vas noćas mogao da bude vaš roĊak?" Edvard Favks je upitao. "Rekli ste da nije bio u Vajtsu a ni na balu Lindvortovih veĉeras." Dţordan je umorno izmasirao mišiće na njegovom potiljku. "To nije bio on. Konjanik je bio mnogo manji od mog roĊaka. Štaviše, kao što sam vam rekao, ja nisam u potpunosti ubeĊen da moj roĊak stoji iza ovoga." Do danas, kada je saznao da je stari Grendţerfild mrtav, Dţordan se nadao da je on bio taj. Uostalom, prvi pokušaj ubistva bio je napravljen u noći kada je sreo Aleksandru - samo dva dana nakon što je ranio Grendţerfilda u dvoboju. Nakon veĉerašnje epizode, meĊutim, Dţordan više nije mogao da se drţi te nade. "Dva najĉešća motiva za ubistvo su osveta i liĉna dobit," Favks je rekao oprezno. "Vaš roĊak ima mnogo da dobija vašom smrću. Ĉak i više sada nego ranije." Dţordan nije pitao na šta misli, već je znao da time misli na Aleksandru. Aleksandra-? Lice mu je prebledelo kada se prisetio maglovito poznate, vitke figure koja je pucala u njega veĉeras. To je mogla da bude ţena... "Pomislili ste na nešto vaţno?" istraţitelj je rekao brzo, taĉno procenjujući Dţordanov izraz lica. "Ne," Dţordan je odbrusio i skoĉio na noge, naglo okonĉavajući sastanak. Ideja da Aleksandra pokušava da ga ubije je bila smešna. Apsurdna. Ali reĉi koje mu je bacila jutros su se vratile da ga progone. Štagod da treba, ja ću biti osloboĎena ovog braka. "Samo još jedna stvar, Vaša Milosti," Favks je rekao kada je ustao. "Postoji li mogućnost da je osoba koja je pucala na vas veĉras ista ona koju ste mislili da ste ubili na putu blizu Moršama prošlog proleća - ona koju ste ostavili da umre? Opisali ste ga kao osobu niskog rasta." Dţordan je osetio vrtoglavicu od olakšanja. "Mogao bi da bude. Kao što sam rekao, nisam mu video lice veĉeras." Kada je Favks otišao, Dţordan se popeo uz stepenice do njegovih odaja. Umoran, ljut i frustriran što je bio meta nekog nepoznatog ludaka koji ga je ţeleo mrtvog, poslao je njegovog pospanog sobara u krevet i polako skinuo košulju. Aleksandra je bila u susednoj sobi, pomislio je, i njegov umor je poĉeo da isparava dok ju je vizuelno budio iz sna poljupcem. Hodajući do vrata koja su spajala njihove sobe, koraĉao je kroz njenu garderobu i ušao u mraĉnu sobu. Meseĉina je bila prosuta kroz prozore, lijući srebrni zrak preko savršeno glatkog satenskog prekrivaĉa na krevetu. Aleksandra nije došla kući. Dugim koracima se vratio u sobu, i trgnuo konopac kojim je pozvao sluge.


Trideset minuta kasnije, celo pospano osoblje u kući stajalo je postrojeno ispred njega u salonu odgovarajući na pitanja - izuzev Penrouza, Aleksandrinog starijeg slugu, koji je takoĊe misteriozno nestao. Nakon intenzivnog ispitivanja, sve što je Dţordan saznao sa sigurnošću bilo je to da je njegov koĉijaš posmatrao Alekandru dok se pela stepenicama ispred kuće i bezbedno stigla do vrata. Onda mu je ona mahnula - ĉin koji je koĉijaš potvrdio da je bio bez presedana. "Moţete da se vratite u krevet," rekao je tridesetjednom slugi ali jedan stari muškarac sa naoĉarima, kojeg je Dţordan identifikovao kao Aleksandrinog slugu, oklevao je izgledajući zabrinut i ljut. Dţordan je zaobišao sto, sipao ostatak porta u ĉašu, i bacivši letimiĉan pogled na Filberta, naloţio mu da mu donese još jednu flašu. Nemarno bacivši ĉašu na sto, potonuo je u stolicu i ispruţio noge, pokušavajući da smiri njegov divlji strah. Nekako, nije baš verovao da se Aleksandri nešto loše desilo, i nije dozvolio sebi da uopšte razmatra da je njen nestanak povezan sa veĉerašnjim napadom na njega. Što se više koncentrisao na neobjašnjivo blistav osmeh koji mu je dala kada mu je obećala da će doći direktno kući posle bala, to je postajao ubeĊeniji da je ona jednostavno otišla negde drugde nakon što je prevarila koĉijaša da poveruje da je ušla unutra. Pre nego što je u stvari i napustila bal, nesumnjivo je pitala jednog od njenih ljubavnika da je prate kući i onda da je odvedu odatle. Pošto ju je Dţordan pretio da će je urazumiti veĉeras, to nije bilo nimalo iznenaĊujuće, pomislio je. Verovatno je otišla kod njegove bake, Dţordan je odluĉio dok je port poĉeo da umiruje njegove osetljive ţivce. "Donesi tu flašu ovamo," naredio je, merkajući starijeg slugu kiselog lica koji je loše skrivao ratobornost. "Reci mi nešto," rekao je kratko, obraćajući se slugi za liĉnu stvar po prvi put u njegovom ţivotu, "da li je uvek bila ovakva - tvoja gospodarica?" Stari sluga se ukoĉio ogorĉeno, u ĉinu sipanja porta u vojvodinu ĉašu. "GospoĊica Aleks-" Filbert je poĉeo, ali ga je Dţordan prekinuo ledenim glasom: "Moju suprugu ćeš spominjati propisno," odbrusio je. "Ona je Vojvotkinja od Hotorna!" "I mnogo dobrog joj je to donelo!" sluga je odvratio besno. "Šta bi to trebalo da znaĉi?" Dţordan je zatraţio, tako zateĉen ovim neviĊenim prikazom temperamenta od prostog sluge da je propustio da reaguje sa besom koji bi se razumno mogao oĉekivati od muškarca njegove naravi i ranga. "To znaĉi ono što sam i rekao," Filbert je odbrusio, udarivši flašom o sto. "Bit' Vojvotkinja od Hotorna joj nikada nije donelo ništa sem slomljenog srca! Ti si loš ko' što je bio njen otac - ne, ti si gori! On joj je samo slomio srce, a ti si joj slomio srce i sad pokušavaš da joj slomiš duh!" On je bio na pola puta sobe kada je Dţordanov glas zagrmeo kao prasak groma. "Vrati se ovamo!" Filbert je poslušao, ali su mu ĉvorovate ruke bile stisnute u pesnice sa strane, i on se zapiljio ogorĉeno u muškarca koji koji je napravio ţivot gospoĊice Aleksandre jadnim od dana kada ga je srela. "O ĉemu doĊavola priĉaš?" Filbertova vilica se uzdigla ratoborno. "Ako misliš da ću ti reći stvari tako da moš' da


ih iskorisitš protiv gospoĊice Aleks, onda se grdno varaš, Visoka Svetosti!" Dţordan je otvorio usta da kaţe neverovatno drskom ĉoveku da se spakuje i ode, ali više od zadovoljstva, ţeleo je objašnjenje o zapanjujućim otkrićima sluge. Obuzdavajući njegov temperament uz vrhovni napor, Dţordan je rekao ledeno, "Ako imaš nešto da kaţeš što bi moglo da smekša moj stav prema tvojoj voljenoj gospodarici, onda bi bilo mudro da to kaţeš sada." Sluga je i dalje izlgedao jogunasto. "U raspoloţenju u kojem sam," Dţordan ga je upozorio iskreno, "kada je se dokopam, moliće se Bogu da ostala daleko od mojih oĉiju." Starac je prebledeo i progutao, ali je ostao buntovno tih. Osećajući da se Filbert koleba ali da to zastrašivanje neće da ga natera da govori slobodno, Dţordan je sipao malo porta u ĉašu i u ĉinu koji bi srušio Društvo na njegovovo kolektivno lice, Vojvoda od Hotorna je drţao ĉašu prema ponosnom slugi i pozvao ga prijateljskim glasom, "A sada, pošto sam oĉigledno povredio tvoju gospodaricu - nenamerno pretpostavljam da ćete popiti i reći mi zašto sam kao njen otac. Šta je on uradio?" Filbertov sumnjiĉav pogled se pomerio sa vojvodinog lica na ĉašu porta u njegovoj ispruţenoj ruci, a onda je on polako posegnuo za njom. "Da l' će ti smetati ako sednem dok pijem?" "Svakako," Dţordan je odgovorio, ozbiljnog lica. "Njen otac je bio najniţi nitkov koji je ikada ţiveo," Filbert je poĉeo, nesvestan naĉina na koji su vojvodine obrve skoĉile na ovu dodatnu uvredu. Zastao je da uzme dug, okrepljujući gutljaj njegovog pića, a onda se zgrozio, gledajući stvar u ĉaši sa neskrivenom odvratnošću. "Boţe!" rekao je. "Šta je ovo?" "Port - posebna vrsta koja je napravljena posebno za mene." "Verovatno nije predviĊen za nekog drugog," Filbert je odgovorio, potpuno impresioniran. "Grozna stvar." "To mišljenje deli većina ljudi. Izgleda da sam ja jedini koji ga voli. Sada, šta joj je njen otac uradio?" "Da l' moţda imaš pivo?" "Bojim se da ne." "Viski?" Filbert je pitao nadajući se. "Svakako. U kabinetu pored ovog. Posluţi se." Trebalo je šest ĉaša viskija i dva sata da izvuĉe priĉu iz nevoljnog sluge. Do trenutka kada je Filbert skoro završio, Dţordan - koji je osetio izazov da se prebaci na viski i pobedi ga pijući njegovo piće - bio je povijen u njegovoj stolici, košulja mu je bila raskopĉana do pola grudi, pokušavajući da odrţi glavu bistrom. "I jednog dana, oko šest, sedam nedelja nakon što je njen otac umro," Filbert je završavao, "fina koĉija se zaustavila i u njoj je bila našminkana dama i njena lepa ćerka sa ţutom kosom. Bio sam tamo kada je gospoĊica Aleks otvorila vrata i dama koja nije bila prava dama - je objavila jednostavno da je ona bila Lorensova supruga a devojĉica koja je bila sa njom njegova ćerka!" Dţordanova glava se trgnula. "On je bio bigamista?" "Da. I trebao si da vidiš navrat-nanos raspravu izmeĊu dve gospoĊe Lorens. Ali gospoĊica Aleks, ona se nije naljutila. Samo je pogledala u ţutokosu devojĉicu u rekla njenim slatkim naĉinom: 'Veoma si lepa'.


"Plava devojĉica nije rekla ništa, digla je nos u vazduh. Tada je devojĉica primetila limeni medaljon, u obliku srca, koji je gospoĊica Aleks nosila oko vrata. Dao joj ga je njen otac za roĊendan, i ona je cenila taj medaljon da ne moţeš da poveruješ - uvek ga je dodirivala dok ga je nosila i brinula da ga ne izgubi. Plava devojĉica je pitala gospoĊicu Aleks da li joj ga je dao njen otac, i kada je gospoĊica Aleks rekla da jeste, devojĉica je izvukla zlatni lanĉić koji je visio oko njenog vrata, sa prelepim medaljonom u obliku srca." " 'Dao mi je vredni zlatni lanĉić', devojĉica je rekla na naĉin zbog kojeg me je ruka zasvrbela da je ošamarim. 'Tvoj je samo od starog lima'." Filbert je zastao da uzme još jedan gutljaj viskija i oblizao usta. "GospoĊica Aleks nije rekla ni reĉ, samo je podigla bradu - kao i uvek kada pokušava da bude hrabra - ali je bilo toliko bola u njenim oĉima, koji bi naterao i odraslog ĉoveka da zaplaĉe. Ja sam plakao," Filbert je priznao promuklo. "Otišao sam u moju sobu, i plakao sam kako beba." Dţordan je progutao nepoznatu bolnu knedlu u grlu. "Šta se onda desilo?" "Sledećeg jutra gospoĊica Aleks je sišla na doruĉak, ko' i uvek, i nasmešila mi se, ko' i uvek. Ali po prvi put od kada joj ga je njen otac dao, ona nije nosila medaljon. Nikad ga više nije nosila." "I ti misliš da sam ja kao njen otac?" Dţordan je rekao besno. "Zar nisi?" Filbert je rekao prezrivo. "Slomio si joj srce kad god si bio tu, a onda si ostavio meni i Penrouzu da pokušamo da pokupimo komadiće." "O ĉemu to priĉaš?" Dţordan je insistirao, nespretno sipajući viski u njegovu ĉašu. Filbert je gurnuo njegovu praznu ĉašu napred i Dţordan ju je poslušno napunio, takoĊe. "Govorim o tome kako je plakala kada je mislila da si mrtav. Jednog dana sam došao dok je stajala ispred tvog portreta u tvojoj velikoj seoskoj kući. Provodila je sate samo gledajući u tebe, i ja sam mislio u sebi da je ona tako mršava da moţeš da vidiš kroz nju. Pokazivala je na tebe i rekla mi drhtavim glasom koji je znaĉio da pokušava da ne zaplaĉe, 'Pogledaj. Filberte. Zar nije prelep?' " Filbert je zastao da onjuši mršteći se reĉit izraz lica njegovog liĉnog mišljenja o Dţordanovom izgledu. Neznatno umiren zapanjujućim vestima da je Aleksandri oĉigledno stalo dovoljno da ţali za njim posle svega, Dţordan je prevideo slugino ne-baš laskavo mišljenje o njegovom licu. "Nastavi," rekao je. Filbertove oĉi su se iznenada suzile od ljutnje kada se zagrejao za njegovu priĉu: "Naterao si je da se zaljubi u tebe, onda je ona došla u London i saznala da nikad nisi mislio da je tretiraš kao pravu suprugu. Oţenio si je samo iz saţaljenja! Mislio si da je pošalješ u Devon, baš kao što je njen otac uradio njenoj majci." "Ona zna za Devon?" Dţordan je rekao, zapanjen. "Ona zna sve o tome. Lord Antoni joj je konaĉno reko' istinu zato što su joj se svi tvoji moderni Londonski prijatelji smejali iza leĊa zato što je zaljubljena u tebe. Svi oni su znali šta si ti osećao prema njoj, zato što si priĉao o njoj tvojoj ljubavnici, a ona je rekla svima ostalima. Nazvao si vaš brak neugodnim. Osramotio si gospoĊicu Aleks i naterao je ponovo da plaĉe. Ali više nisi u stanju da je povrediš ponovo - ona zna kakav si ti laţljivac!"


Pošto je rekao šta je imao, Filbert se odgurnuo na noge, spustio ĉašu, ispravio se do pune visine, i rekao sa velikim dostojanstvom, "Rekao sam njoj, a reći ću i tebi: Trebala je da te pusti da umreš u noći kada te je našla!" Dţordan je gledao starca kao maršira napolje bez pokazivanja da je zapanjujuća koliĉina alkohola koje je konzumirao imalo uticala na njega. Zurio je slepo u njegovu praznu ĉašu, dok su razlozi za Aleksandrinu potpunu promenu u ponašanju od njegovog nestanka polako poĉeli da se kristališu. Filbertov kratak ali elokventan opis bolno mršave Aleksandre kako zuri u njegov portret u Hotornu stegnuo je njegovo srce. Kroz njegov um su paradirale ţive slike Aleksandre kako dolazi u London noseći srce u ruci - a onda se suoĉava sa hladnim prezirom koji je Eliza oĉigledno podstakla ponavljajući Dţordanovu nepromišljenu, šaljivu primedbu. Oslanjajući glavu na naslon stolice, Dţordan je zatvorio oĉi dok su ga kajanje i olakšanje preplavljivali. Aleksandri je stalo do njega. Slika koju je ĉuvao o ĉarobnoj, naivnoj devojci koja ga je volela nije bila laţna, i zbog toga je bio odjednom duboko presrećan. Ĉinjenica da ju je ranio na bezbroj naĉina naterao ga je da se trgne, ali ni za trenutak nije bio voljan da veruje da je šteta bila nepopravljiva. Niti je bio budala dovoljno da pomisli da će ona da poveruje u bilo koje objašnjenje koje bi joj on dao. Dela, a ne reĉi, su bila jedini naĉin da je natera da spusti gard i ponovo ga zavoli. Bled, preokupiran osmeh mu je zaigrao na usnama dok je razmatrao njegovu strategiju. Dţordan nije bio nasmejan u devet sati narednog jutra, meĊutim, kada se sluga vratio sa informacijom da Aleksandra sasvim sigurno nije otišla u kuću njegove bake; niti je bio nasmejan pola sata kasnije kada je sama udovica vojvotkinja umarširala u njegovu radnu sobu da mu kaţe da je on u potpunosti bio kriv za Aleksandrino bekstvo, i da isporuĉi ţestok klevetniĉki govor na Dţordanovu neosetljivost, njegovu visoku samovolju, i njegov nedostatak zdravog razuma. Odevena u haljinu od prošle noći, Aleksandra je prošla prstima kroz njenu razbarušenu kosu, provirila u gornji hodnik, i onda prošla brzo duţ hodnika i niz stepenice do njenih soba. Ako je Dţordan pratio isti jutarnji raspored kao i prethodna dva dana, on je bio zakljuĉan u njegovoj radnoj sobi sa muškarcima koji su došli da razgovaraju o poslu sa njim jutros. Paţljivo razmatrajući naĉine da izvede nju, Filberta i Penrouza iz kuće neprimećeno, otišla je do garderobe i otvorila vrata. Garderoba je bila prazna, osim jednog kostima za putovanje. Okrećući se, Aleksandra je posmatrala sobu i primetila da su svi njeni parfemi bili sklonjeni sa toaletnog stoĉića. Osećajući zaĉudo da je bila u pogrešnoj sobi nateralo ju je da se okrene polako okolo baš kada su se vrata otvorila i sobarica prigušeno vrisnula. Pre nego što je Aleksandra mogla da je zaustavi, sobarica se okrenula na peti i pobegla na balkon. "Njena Milost se vratila!" pozvala je Higinsa sa balkona. Toliko o bekstvu bez da prvo sretne Dţordana, Aleksandra je pomislila drhteći od straha. Nije sasvim oĉekivala da će izbeći sukob sa njenim suprugom - ali se tome nadala. "Marija," pozvala je nakon što je sobarica već ţurila niz stepenice da proširi


radosnu vest. "Gde je vojvoda? Objaviću mu sama svoje prisustvo." "U radnoj sobi, Vaša Milosti." Provlaĉeći ruke kroz njegovu tamnu kosu, Dţordan je koraĉao duţ njegove ogromne, knjigama ispunjene radne sobe kao tigar u kavezu, ĉekajući da se Aleksandra pojavi odakle god da je provela noć, odbijajući da razmotri da je povreĊena, i nemogavši da protera nagrizući strah da jeste. Oĉekivajući da će Havk istresti njegov bes na nju u trenutku kada je vidi, Aleksandra je zakoraĉila tiho u radnu sobu i paţljivo zatvorila vrata iza nje pre nego što je rekla, "Ţelite da me vidite, rekla bih?" Dţordan se trgnuo, njegove emocije su se ludo menjale od radosti do olakšanja pa do besa dok ju je gledao kako stoji pred njim, njeno lice je bilo sveţe od noćnog sna kojeg on nije imao. "Gde si doĊavola bila?" zahtevao je, iskoraĉivši prema njoj. "Podseti me da te nikada više ne 'drţim za reĉ'," dodao je sa izuzetnim sarkazmom. Aleksandra je uzdrţala kukaviĉki impuls da se povuĉe. "Odrţala sam reĉ, moj gospodaru. Došla sam direktno kući i otišla u krevet." Mišić se trgnuo zloslutno na njegovom napetom obrazu. "Ne laţi me." "Spavala sam u guvernatinoj sobi," ljubazno je pojasnila. "Niste mi, uostalom, naredili da odem u moju sobu." Ţelja za ubistvom je eksplodirala u Dţordanovom mozgu, praćena momentalno suprotnim nagonom da obmota ruke oko nje i usklikne smejući se na njenu neverovatno genijalnu neposlušnost. Ona je bila gore, blaţeno spavala, svo vreme dok je on lutao i pio ovde dole u agoniji nesigurnosti. "Reci mi nešto," rekao je ljutito, "jesi li oduvek bila ovakva?" "Kakva?" Aleksandra je rekla oprezno, nesigurna njegovog raspoloţenja. "Razaraĉica mira." "Ka - kako to mislite?" "Reći ću ti šta mislim," otegnuo je, i kako je napredovao ka njoj, Aleksandra je poĉela oprezno da se povlaĉi korak po korak. "U poslednjih dvanaest sati, ja sam uvredljivo otišao od mojih prijatelja u Vajtsu. Bio sam ukljuĉen u javnu svaĊu na plesnom podijumu, i bio izgrĊen od strane sluge, koji uzgredno moţe da me napije da padnem pod sto. Morao sam da slušam predavanje od moje bake, koja se po prvi put u svom ţivotu toliko zaboravila da je podigla glas do onog što se jedino moţe objasniti kao vikanje! Da li znaš," završio je mraĉno dok se Aleksandra borila da sakrije samovoljan cerek, "da sam nekada vodio razumno paţljivo ureĊen ţivot pre nego što sam ugledao tebe? Ali od tog trenutka, svaki put kada se okrenem, nešto drugo-" Prekinuo je njegov ţestok napad kada je Higins utrĉao u radnu sobu, ne zaustavljajući se da kuća, njegovi skuti su lepršali za njim. "Vaša Milosti!" rekao je zadihano, "tamo je policajac koji insistira da vidi vas, ili Njenu Milost, liĉno." Pogledavši Aleksandru na naĉin koji ju je upozoravao da ostane gde jeste dok se on ne vrati i ne završi sa njom, Dţordan je iskoraĉio hitro iz radne sobe. Dva minuta kasnije se vratio, neopisiv izraz zabavljenosti i dosaĊivanja bio je na njegovom preplanulom licu. "Da li - da li nešto nije u redu?" usudila se da upita kada je on izgledao kao da ne zna


šta da kaţe. "Ne baš," otegnuo je suvo. "Rekao bih da je to samo još jedan uobiĉajen mali dogaĊaj u jednom što je izgleda tipiĉan dan sa tobom." "Kakav dogaĊaj?" Aleksandra je bila uporna, svesna da on izgleda kao da smatra nju odgovornom za štagod se desilo. "Tvoj verni stari batler se upravo pojavio na mom pragu u pratnji policajca." "Penrouz?" Aleksandra je jeknula. "Taj isti." "Ali - šta je uradio?" "Uradio, draga moja? Otišao je u Bond Strit i bio uhvaćen na delu juĉe pokušavajući da proda moj sat." To govoreći, Dţordan je podigao ruku, iz koje je visio zlatni sat i lanac Aleksandrinog dede. "Pokušaj bigamije, kraĊa, i kockanje," Dţordan je sumirao uz trzaj ironiĉnog osmeha na usnama. "Imaš li još neke planove za neposrednu budućnost? Iznuda, moţda?" "To nije vaš sat," Aleksandrine oĉi su bile prikovane za sat, njenu jedinu nadu za kupvovinu slobode. "Molim vas dajte mi ga. Pripada meni." Dţordanove obrve su se skupile od iznenaĊenja, ali je polako spustio ruku. "Bio sam pod utiskom da si ga dala meni kao poklon." "Prihvatili ste ga pod laţnim izgovorom," Aleksandra je insistirala uz ljutu tvrdoglavost, poseţući za satom. "Moj deda je bio ĉovek...plemenitih vrlina...topao, briţan, neţan ĉovek. Njegov sat bi trebalo da ode kod ĉoveka koji je kao on, a ne kao što ste vi." "Shvatam," Dţordan je odgovorio tiho, lice mu se odjednom postalo prazno dok je stavljao sat u njen ispruţeni dlan. "Hvala," Aleksandra je rekla, osećajući se nekako kao da ga je zapravo povredila uzimajući sat nazad. Pošto on nije imao srce, moţda mu je povredila ego, odluĉila je. "Gde je Penrouz? Moram da odem do nadleţnih organa i objasnim." "Ako je pratio moje instrukcije, on je u svojoj sobi," Dţordan je odgovorio suvo, "razmišlja o osmoj zapovesti." Aleksandra, koja je donela razumljiv zakljuĉak da je njen autokratski suprug hladnog srca pustio organe vlasti da odvuku jadnog Penrouza i obese ga, zurila je u njega zbunjeno. "To je sve što ste uradili? Poslali ste ga u njegovu sobu?" "Teško da sam mogao da dopustim da mi tasta odvezu u tamnicu, zar sam mogao?" Dţordan je odgovorio. Krajnje zapanjena njegovim ĉudnim raspoloţenjem ovog jutra, Aleksandra je zurila ispitivaĉki u njega. "Zapravo, mislila sam da biste mogli i uradili to." "Samo zato što me ne poznaješ stvarno, Aleksandra," rekao je tonom za koji bi Aleksandra mogla da se zakune da je bio pomirljiv. Ţivahno, on je nastavio, "MeĊutim, nameravam da ispravim to, poĉevši,"- podigao je pogled dok je vojska sluga stizala u prizemlje noseći nekoliko kovĉega, ukljuĉujući i njene- "za jedan sat, kada krenemo za Hotorn." Aleksandra se okrenula, videla njene kovĉege i okrenula se prema njemu, oĉi su joj gorele od pobune. "Neću da idem." "Mislim da ćeš se sloţiti da ideš kada iznesem uslove koje treba da razmotriš, ali prvo,


ţeleo bih da znam zašto je Penrouz pokušao da proda moj...sat tvog dede." Aleksandra je oklevala, a onda je odluĉila da je ćutanje najbolje. "Oĉigledan odgovor na to je da si ţelela novac," Dţordan je nastavio suvoparnim glasom. "A ja mogu da se setim samo dva razloga zbog kojih ti trebaju sredstva. Prvi razlog bi bio da bi postavila još skandalozniju opkladu protiv mene, što sam ti zabranio da uradiš. Iskreno, sumnjam da bi to uradila." Podigao je ruku kada ga je Aleksandra pogledala ljutito zbog njegove pretpostavke da bi ona pokorno pristupila njegovom nareĊenju. "Moj razlog za odbacivanje mogućnosti da bi stavila dodatnu opkladu protiv mene od juĉe nema nikakve veze sa ĉinjenicom da sam ti to zabranio. Jednostavno ne mislim da si imala vremena da mi ponovo prkosiš." Njegov lenji kez je bio toliko neoĉekivan i toliko zarazan da je Aleksandra morala da se bori sa porivom da mu uzvrati osmeh. "Stoga," zakljuĉio je, "smatram da je razlog zbog kojeg iznenada ţeliš novac isti razlog koji si mi dala pre dva dana - ţeliš da me ostaviš i ţiviš na svoju ruku. Je li to?" Zvuĉao je tako pun razumevanja da je Aleksandra da je Aleksandra promenila njenu raniju odluku i klimnula glavom potvrdno. "Baš kao što sam i mislio. U tom sluĉaju, dozvoli mi da ti ponudim rešenje za tvoju nevolju što bi takoĊe trebalo da apeluje ka tvojoj sklonosti za kockanjem. Mogu li?" uĉtivo je pitao, usmeravajući je prema stolici ispred njegovog stola. "Da," Aleksandra se sloţila, sedajući dole dok se on naslonio na sto. Kada se smestila, Dţordan je rekao, "Daću ti dovoljno novca da ţiviš ostatak svog ţivota u kraljevskoj raskoši, ako posle tri meseca još uvek budeš ţelela da me ostaviš." "Ja - ne razumem u potpunosti," Aleksandra je rekla, prouĉavajući njegovo preplanulo lice. "Priliĉno je jednostavno. Tri puna meseca, moraš se sloţiti da budeš moja najpokornija, puna ljubavi, poslušna ţena. Za to vreme, ja ću nastojati da sebe napravim - moţemo tako reći - 'prihvatljivim' da ti više ne budeš ţelela da me ostaviš. Ako ne uspem, moţeš da me ostaviš kada proĊu tri meseca. To je tako jednostavno." "Ne!" Aleksandra je prasnula pre nego što je mogla da se zaustavi. Pomisao na Dţordana kako namerno pokušava da je šarmira i zavede bilo je više nego što je mogla da podnese da o tome misli, a intimne implikacije da bude njegova ţena 'puna ljubavi' su uĉinile da lice poĉne da joj gori. "Bojiš se da ćeš pasti pod moje 'ĉini'?" "Naravno da ne," lagala je izveštaĉeno. "Zašto se onda ne bi sloţila sa opkladom? Kladim se u bogatstvo da mogu da te nateram da poţeliš da ostaneš. Oĉigledno, ti se bojiš da ćeš izgubiti, inaĉe ne bi oklevala." On je bacio izazov tako glatko da je Aleksandra jedva videla da dolazi pre nego što ga je on potpuno razjasnio. "Ja - ima i drugih stvari koje treba razmotriti-" Odugovlaĉila je neubedljivo, previše potresena da razmišlja o bilo ĉemu. "Ah, da - postoji mogućnost da u gorljivom obavljanju mojih supruţniĉkih duţnosti, moţeš da zatrudniš, je li to to?"


Ostavši bez reĉi od zaprepašćenja i uţasa na tu do sada mogućnost o kojoj nije mislila, Aleksandra je prosto zurila u njega, rozih obraza, dok je on dokono pokupio pritiskaĉ za papir sa stola. "Nameravam da dam sve od sebe da to i postignem, slatka moja," obećao je bez okolišanja. "Štaviše," nastavio je, balansirajući teg na dlanu, taĉno kao što je balansirao njenu budućnost, "naša opklada zavisi od toga da mi pokloniš svoje usluge u krevetu bez ogorĉenosti. Drugim reĉima," završio je sa nabusitim osmehom, "ako budeš izbegavala ili protestvovala ili ako ne budeš saraĊivala - gubiš." "Vi ste ludi!" Aleksandra je prasnula, skaĉući sa stolice, ali njen izbezumljen um nije mogao da smisli nijedan bolji naĉin da završi ovaj neţeljeni brak. "Mora da jesam," sloţio se bez mrţnje. "Tri meseca mi ne daje mnogo vremena. Šest meseci bi bilo više fer, sada kada razmišljam o tome." "Tri je više nego fer!" Aleksandra je uzviknula. "Dogovoreno," rekao je glatko. "Tri meseca. Tri meseca braĉnog blaţenstva za mene, u zamenu za - da kaţemo - pola miliona funti?" Aleksandra je stisnula drhtave ruke i sakrila ih iza nje, njen um se komešao sa vrtoglavom kombinacijom oduševljenja i ozlojeĊenosti. Pola miliona funti...Pola miliona funti...Bogatstvo! Isplata za usluge koje će biti pruţene u njegovom krevetu. Nudeći joj novac, on ju je sveo na status jedne od njegovih ljubavnica; nudeći da 'je isplati' kada budu završili. "Ne misli o tome na taj naĉin," Dţordan je tiho sugerisao, gledajući reakcije koje su igrale njenim izraţajnim licem i pravilno ih tumaĉeći. "Ako izgubim opkladu, onda smatraj novac zakasnelom 'nagradom' što si mi spasila ţivot." Njenom ponosu je donekle to prijalo, Aleksandra je oklevala a onda klimnula neznatno, uzdrţljivo. "To je veoma neregularan predog u većini pogleda-" "Naš brak je bio 'veoma neregularan' u svakom pogledu," Dţordan je rekao suvo. "A sada, da li moram da stavim našu opkladu u pisanoj formi, ili ćemo verovati jedno drugom da ćemo se drţati uslova?" "Verovati!" Aleksandra je ponovila prezrivo. "Rekli ste mi da ne verujete nikome." On joj je to rekao u krevetu, kada ga je pitala da li joj veruje. Rekla mu je da ljubav ne moţe da opstane bez poverenja. Posmatrajući ga, znala je da se podseća razgovora. On je oklevao dok je dolazio do jedne vaţne odluke. Onda je rekao uz blagu sveĉanost, "Verujem tebi." Dve tiho izgovorene reĉi nosile su obilje skrivenih znaĉenja da je Aleksandra kategoriĉki odbila da veruje u njih. Pokušavala je da ignoriše toplinu u njegovom prodornom pogledu, ali nije mogla da odrţi animozitet kada se on ponašao na ovaj ĉudan, gotovo neţan naĉin. Odluĉujući da je najbolji naĉin da se nosi sa njenim zagonetnim suprugom tako da ostane mirna i rezervisana u svakom trenutku, uĉtivo je rekla, "Razmotriću vašu ponudu." "Uradi to," brzo je rekao, a zabavljenost je sijala u njegovim oĉima dok je gledao sve više slugu kako se gomilaju u prizemlju sa njihovim kovĉezima. "Da li će ti dva minuta biti dovoljno?" On je klimnuo prema pretrpanom hodniku ispred njegove radne sobe. "Šta?"


"Odlazimo za Hotorn u roku od sat vremena." "Ali-" "Aleksandra," rekao je tiho, "nemaš izbora." Poseţući, Dţordan je stavio ruke na njenim dok se tiho borio sa porivom da je povuĉe ka njemu i zapeĉati pobedu za koju je već znao da je njegova. Iznutra, Aleksandra se obuzdavala, ali je znala da je on bio u pravu. Rodijeve reĉi su se vratile da je razuvere. Mi nismo baš plodna porodica... "Vrlo dobro," sloţila se neljubazno. A ostatak Rodijeve reĉenice ju je udario. Iako to nije zbog nepokušavanja... "Crveniš," Dţordan je primetio, njegove oĉi su se smejale njenim. "Svaka ţena bi rumenela kada bi bila otvoreno upoznata sa oĉekivanjem da provede tri meseca u...u..." "Golom raskošu u mom naruĉju?" Dţordan je ponudio predusretljivo. Ona mu je uputila pogled koji bi mogao da samelje kamen. Kikoćući se, rekao je, "Razmotri rizik koji preuzimam. Pretpostavimo da izgubim potpuno glavu i postanem rob tvog te - tvoje lepote?" ispravio se sa zakašnjenjem, potpuno zraĉeći dobrim raspoloţenjem. "A onda ti odeš, uzimajući novac i svaku nadu da ću zakonitog dobiti naslednika sa tobom." "Niste ni za trenutak pomislili da bih mogla da uradim to, zar ne?" Aleksandra je odbrusila ljutito. "Ne." Bio je to njegov nepodnošljiv cerek, kao i njegovo bahato poverenje, koje ju je nateralo da se okrene na peti. Dţordan je uhvatio njenu ruku i odluĉno je okrenuo, njegov glas je bio miran ali autoritativan, "Ne dok ne postignemo dogovor. Da li imamo opkladu, ili moram da te odvedem u Hotorn - pod straţom ako treba - i bez obećanja nagrade ako odluĉiš da me ostaviš za tri meseca?" Reĉeno u tom smislu, Aleksandra nije imala nikakvog izbora. Podiţući glavu, pogledala ga je u oĉi i objavila sa neskrivenim nesviĊanjem, "Imamo opkladu." "Slaţeš se sa svim uslovima?" "Uz veliku nevoljnost, Vaša Milosti," rekla je kamenim glasom, trgnula ruku kako bi se oslobodila, i poĉela da odlazi. "Dţordan," rekao je on njenim leĊima. Aleksandra se okrenula. "Molim?" "Moje ime je Dţordan. Ubuduće, molim da me zoveš tako." "Radije ne bih." Podiţući ruku u preteranim, navodnim upozorenjen, rekao je, "Dušo, budi oprezna da ne izgubiš opkladu za manje od pet minuta. Sloţila si se da budeš moja 'najpokornija, voljena, poslušna' ţena. I ja ti nareĊujem da me zoveš mojim krštenim imenom." Njene oĉi su probadale njegove, ali je ona nagnula njenu lepu glavu. "Kako ţelite." Ona je već napustila radnu sobu pre nego što je Dţordan shvatio da je ona jednostavno uspela da ga ne nazove nijednim imenom. Osmeh je ozario njegovo lice dok je rasejano valjao teg izmeĊu njegovih dlanova, razmišljajući o predstojećem, veoma zadovoljavajućem boravku u selu sa njegovom primamljivo lepom - doduše nevoljnom - ţenom.


Dvadesetĉetvrto poglavlje

Osam uniformisanih pratioca, postavljeni na šepureće konje i noseći bordo zastavice koje su ukazivale na obeleţja Vojvode od Hotorna, jahali su ispred povorke koja se sastojala od Dţordanove sveĉane koĉije i tri drugih koje su nosile prtljag i razliĉite liĉne sluge, a osam dodatnih naoruţanih pratilaca su išli iza njih. Tokom dana, dok su putovali carski kroz sela i bujni seoski pejzaţ, seljaci su se sjatili na puteve da uţivaju u spektaklu lepršavih barjaka, buĉnim sivim amovima, pratiocima u bordo-zlatnim livrejama, i u sjajnoj, lakiranoj crnoj koĉiji sa zlatnim grbom Vojvode od Hotorna ukrašenim na njenim vratima. Prošli su put koji vodi do Tonijeve kuće, i Aleksandra je poĉela da se nada što će videti Tonijevu majku i mlaĊeg brata ponovo. Bili su tako ljubazna porodica, a njihova kuća je bila toliko udobna i privlaĉna u poreĊenju sa zastrašujućom veliĉanstvenošću Hotorna. Majušan, ćudljiv osmeh je igrao na uglovima Aleksandrinih usana dok su se pribliţavali selu Vinslov, u blizini Hotorna. Kad god je njihova povorka prošla kroz selo, stvorili su senzaciju, ali ništa kao ona koju su izazvali, shvatila je, kad je videla celokupno stanovništvo Vinslova postrojeno uz ulice i puteve, već mašući šarenim maramama i šalovima da pozdrave Vojvodu koji se vratio kući. Oĉigledno, sluge su unapred poslale upozorenje osoblju u Hotornu da vojvoda dolazi kući, i to se proširilo brzo u selo. Kako je drugaĉiji bio taj sveĉani, uzbuĊeni pozdrav od onog pozdrava s' pola srca koji je Antoni dobio pre godinu dana, kada su ovi isti seljaci stajali pored puteva da ga pozdrave poslušno kao njihovog novog vojvodu. "Zadovoljna si neĉim?" Dţordan je primetio, posmatrajući je. Aleksandra je nesvesno okrenula punu snagu njenog blistavog osmeha prema njemu. "Volim parade," priznala je, smešeći se pomalo ţalosno. "To je dete u meni, pretpostavljam." Dţordan, koji je samo pre nekoliko trenutaka mislio na uzbudljive izglede da joj napravi dete, moţda još veĉeras, pokušao je da ignoriše nalet vruće poţude koju su njene reĉi zapalile u njemu. Posle njenog prihvatanja njegove opklade jutros, potpuno je oĉekivano od nje da se duri tokom njihovog putovanja, ali na njegovu veliku zbunjenost, od trenutka kada su napustili London, Aleksandra ga je tretirala sa uĉtivom srdaĉnošću, mada sa tragovima stidljivosti. Posle pokušavanja da naĊe razlog za njenu ugodnu ali neobjašnjivu promenu raspoloţenja, odluĉio je da uzme direktniji pristup i to otvoreno pomene. Ustreptala, Aleksandra je skrenula paţnju sa prozora koĉije i samosvesno pogledala u ruke pre nego što je polako podigla njene veliĉanstvene plave oĉi do njegovih. "Nakon što sam uzela vreme da razmislim o tom pitanju, moj gospodaru," rekla je iskreno, "odluĉila sam da je vaša odluka bila više nego fer. Nije vaša krivica veća što


smo se venĉali od moje, a ni vi ni ja ne moţemo da budemo krivi zato što ne moţemo da odgovaramo jedno drugom. Ponudili ste mi izlaz iz nemoguće situacije, što je više nego što bi većina muškaraca u vašoj poziciji verovatno uradilo. Stoga, odluĉila sam da bi bilo sasvim nevaspitano od mene da se ponašam loše prema vama tokom narednih tri meseca." Pre nego što je Dţordan mogao da se oporavi od šoka da je ona iskreno i stvarno verovala da će osvojiti opkladu, pruţila je gracioznu ruku prekrivenu rukavicom ka njegovoj. "Prijatelji?" ponudila je. Dţordan je uzeo njenu ruku, palcem je lagano milovao njen osetljivi dlan. "Prijatelji," sloţio se, a nije ni trepnuo okom da otkrije ni njegovu srdţbu ni njegovo divljenje prema njenom duhu fer-pleja. "Kući smo," Aleksandra je rekla, smejući se kada je njihova povorka stala pred ukrašenom crnom gvozdenom kapijom sa Hotornovim grbom na njoj. "Izgleda da jesmo," on je rekao ravnodušno, dok je vratar salutirao njegovoj koĉiji, a zatim poţurio napred da širom otvori kapije. Njihova povorka je prodirala niz glatki put i on je posmatrao veliĉanstvenost njegovog 'doma', ne osećajući nikakav ponos na raskoš palate, niti bilo kakvu toplu senzaciju zbog povratka kući. Hotorn je predstavljao tumornost braka njegovih roditelja i njegovog sopstvenog detinjstva. "Nakon svega što sam videla u poslednjih godinu dana, i dalje mislim da je ovo najraskošnije imanje u Engleskoj." Aleksandra je uzdahnula srećno, njen pogled je lutao s' ljubavlju preko ogromne, elegantne kuće, a onda se podigao do zastave koja je već letela visoko iznad palate, ukazujući da je vojvoda sada bio u rezidenciji. "Moji preci bi bili zadovoljni da to ĉuju," Dţordan je napomenuo suvo dok je gledao po imanju i poslednjem svetlu sumraka. "Oni su nameravali da Hotorn parira kraljevskoj rezidenciji. Dizajniran je da impresionira i zastraši." "Vama - ne sviĊa vam se?" Aleksandra je prodahtala. "Ne naroĉito. Smatram je opresivnom. Imam druge kuće za koje mislim da su neograniĉeno prijatnije, iako ne tako pogodne za grad." Ona je zurila u njega u ĉudu. "One su lepše od Hotorna?" "Udobnije." "Hotorn je priliĉno zastrašujuć," Aleks je priznala. "Kuća je tako - tako tiha." Celokupno osoblje od dvesta slugu, ukljuĉujući sobarice, lovoĉuvare, konjušare i lakaje, bili su postrojeni na poploĉanim stepenicama u formalnim uniformama, njihova lica su bila okupana osmesima kada je koĉija stala ispred kuće. Lakaji su poţurili napred da spuste stepenice, ali je Dţordan insistirao da izvede Aleksandru iz koĉije on sam, ruke su mu se zadrţale na njenom struku još dugo nakon što ju je spustio na zemlju. "Dobro došla kući," rekao je, smešeći se intimno. "Naše sobe su pripremljene i ĉeka nas odliĉna veĉera." "Suviše sam iscrpljena da bih jela," Aleksandra je rekla uţurbano, u nadi da će ga odvratiti od pokušaja da vodi ljubav sa njom do sutra uveĉe. "Volela bih da se okupam i odmorim odmah." Smicalica je bila oĉigledna i uzaludna. "U tom sluĉaju oboje ćemo preskoĉiti veĉeru i otići pravo u krevet," Dţordan je uzvratio strpljivo, ali neumoljivo.


"Pretpostavljam da biste mogli da mi barem dozvolite noćni odmor nakon našeg putovanja!" "Nema izbegavanja opklade, dušo." "Ne zovite me tako, moj gospodaru," upozorila ga je. "Dţordan," ispravio ju je. "Evo ih dolaze," Gibons je uputio cerek Smartu, vireći uzbuĊeno preko ramena lovoĉuvara koji je blokirao njihov pogled. "Ne mogu da doĉekam da vidim lice gospoĊice Aleksandre, sada kada se gospodar vratio," rekao je, ponavljajući misli većine slugu u Hotornu, koji su bili svesni njene potresne privrţenosti Dţordanu kada je verovala da je bio mrtav. "Ona će biti srećna kao ptica pevaĉica," sloţila se gospoĊa Brimli, domaćica, izvijajući vrat. "Ona će sijati od sreće, sijaće kao-" Gibons je zanemeo, zapanjen, kada je Aleksandra projurila pored njega sa izrazom na licu koji bi se na najbolji naĉin mogao opisati kao temeljno gnevan. "Pa ja ću biti..." od je rekao, okrenuvši njegovo zbunjeno lice prvo prema Smartu a onda prema gospoĊi Brimli. Aleksandra je jela u nelagodnoj tišini dok je preko puta stola osvetljenog svećama sedeo Dţordan. "Vino ti ne odgovara?" upitao je. Aleksandra se trgla na zvuk njegovog dubokog glasa i njena kašika lupila u krhki kineski tanjir od Sevres porculana. "Ja - nije me briga za port, Vaša Milosti." "Dţordan," podsetio ju je. Aleksandra je progutala, ne mogavši da izusti njegovo ime preko njenih usana. Bacila je pogled na velike crvene jagode u njenom tanjiru i spustila kašiku, stomak joj je zavijao od napetosti zbog toga što je znala šta će se desiti za sat vremena. "Jedva da si pojela zalogaj," Dţordan je primetio, njegov dubok glas je bio hrapav. Gušeći se onim što je smatrala njegovim namerni i neviĊenim naporima da je šarmira i razoruţa, Aleksandra je odmahnula glavom. "Nisam mnogo gladna." "U tom sluĉaju," rekao je on, polaţući salvetu sa strane, "hoćemo li se povući, draga moja?" Lakaj je istupio napred da povuĉe njegovu stolicu, i Aleksandra je zgrabila viljušku. "Verujem da bih mogla da pojedem malo fazana," rekla je na brzinu. Dţordan je uĉtivo stavio salvetu nazad na krilo, ali je ona mogla da se zakune da su njegove oĉi blistale od smeha. Odugovlaĉeći, Aleksandra je naĉinila potpunu predstavu razlaganjem soĉnog parĉeta fazana u precizne pravougaonike veliĉine jednog zalogaja i ţvakanjem svakog malog pravougaonika dok nije postao gotovo teĉan. Kada je poslednji geometrijski oblik nestao iz njenog tanjira i kada je spustila viljušku, Dţordan je izvio obrvu u gestu pitanja prema njoj, pitajući je da li je završila. Aleksandrin uspaniĉen pogled je odleteo do najbliţeg lakaja. "Ja - uţivala bi u nekim od kuvarevih ukusnih špargli sada," oĉajniĉki je objavila, i ovog puta nije moglo da se porekne da je osmeh izvio Dţordanove usne. Posle špargli traţila je grašak u krem sosu, svinjetinu punjenu jabukama, jastoga u testu od školjki, a zatim borovnice. Kada je pitala za borovnice, Dţordan se nije potrudio da sakrije koliko ga to zabavlja. Izleţavajući se zavaljen u stolici, posmatrao je njenu hrabru borbu da proguta sve do


poslednje borovnice, osmeh je igrao njegovim senzualnim usnama. Paţljivo izbegavajući njegove oĉi, Aleksandra je uspela da završi sa borovnicama, ali kada je završila, njen stomak je zavijao protestujući protiv toliko hrane. "Još nešto, slatka moja?" Dţordan je predloţio usluţno. "Ĉokoladna torta?" Pominjanje dezerta ju je nateralo da zadrhti i ona je ţurno odmahnula glavom. "Govedina u sosu od vina?" Aleksandra je progutala i prošaputala, "Ne, hvala." "Nosila, moţda," ponudio je, cereći se bezbriţno, "da te ponesem gore?" Pre nego što je mogla da odgovori, on je hotimice postavio salvetu sa strane i ustao, dolazeći oko stola da joj pomogne da ustane. "Ako nastaviš da jedeš ovako," napomenuo je zadirkujući je dok su se peli uz dugo, zakrivljeno stepenište, "uskoro ćeš biti predebela da se popneš ovim stepenicama. Moraću da ugradim dizalicu i teretnu mreţu da te podiţu preko balkona." Pod drugaĉijim okolnostima, Aleksandra bi se nasmejala na njegovu šalu, ali veĉeršnja napetost i bolna samosvest su ugušili njen smisao za humor. Shvatila je da je on pokušavao da je opusti ali teško da je mogla da mu bude zahvalna za to kada je bila njegova krivica što joj je bilo tako nelagodno na prvom mestu. Štaviše, nije mogla da razume kako je on mogao da bude tako opušten oko onog što su se oni spremali da urade. Onda se podsetila njegove reputacije ţenskaroša i shvatila da njemu teško da moţe da bude nelagodno ili neprijatno zbog neĉega što je radio stotinama puta sa desetinama ţena! Sat vremena kasnije, Dţordan je otvorio vrata koja su spajala njihove sobe i ušao u njenu, onda je zastao, zureći u ljutoj neverici u krevet. Zavese su bile povuĉene i bledo plavi satenski pokrivaĉ je bio povuĉen, prikazujući krem svilene ĉaršave, ali Aleksandra nije bila meĊu njima. On se okrenuo, potpuno spreman da pretraţi svaki kutak Hotorna veĉeras, a onda ju je video - stajala je na suprotnoj strani ogromne sobe, zureći kroz rešetkast prozor u tamu, njene ruke su bile obmotane oko nje kao da joj je bilo hladno. Ili kao da je bila uplašena. Olakšanje je zamenilo njegov bes dok joj je prilazio, njegovi koraci su bili prigušeni gustim Abuson tepisima, oĉi su mu lutale sa uvaţavanjem preko primamljive vizije koju je stvarala. Kosa joj je padala niz ramena u talasima, a njena koţa iznad niskog jeleka njene satenske bele haljine blistala je na svetlosti sveća. Ona se okrenula kada je došao iza nje jer je videla njegov odraz u prozorskom staklu. Dţordan je ispruţio ruku, neţno je provlaĉeći niz njenu sjajnu kosu, i bes je bljesnuo u njenim oĉima ali se nije odmakla. Njena kosa je bila kao saten u njegovim rukama. "Pa," rekao je, izraţavajući glasno njegove misli i smešeći se u njene ljutite oĉi, "moj mali vrapĉić se pretvorio u prelepog labuda." "Prazni komplimenti od-" "Sa zubima," Dţordan je izmenio, cereći se. Pre nego što je mogla da reaguje, on se nagnuo i podigao je u naruĉje. "Gde me vodiš?" zahtevala je je kada je prošao pored njenog kreveta. "U moj krevet," prošaputao je, njuškajući joj vrat. "Veći je." Gomila sveća koje su gorele na kaminu na drugom kraju sobe, lile su mekan sjaj kroz senke. Dţordan je zakoraĉio na ogromni podijum na kome je bio postavljen njegov krevet i polako


spustio Aleksandru na pod, uţivajući u izuzetnom osećaju dok su njene noge klizile niz njegove. Ali kada je podigao glavu i pogledao u njene oĉi, nešto u tim ogromnim plavim kuglama - ili su moţda to bili brzi plitki udasi koje je uzimala - konaĉno su ga naterali da shvati da Aleksandra nije bila ljuta. Bila je uplašena. "Aleksandra?" upitao je neţno, osećajući njeno drhtanje dok je prelazio rukama uz njene ispod rukava od satena i ĉipke. "Drhtiš. Bojiš li se?" Ne mogavši da se natera da kaţe ni reĉ, Aleksandra je zurila u visokog, zastrašujućeg, muţevnog ĉoveka koji se spremao da uradi sve vrste intimnih stvari sa njenim golim telom. Klimnula je glavom. Uz slab osmeh, Dţordan je neţno sklonio njenu kosu nazad sa njenog bledog obraza. "Neću te povrediti ovaj put, obećavam." "Nije to!" Aleksandra je prasnula kada je njegova ruka skliznula do trake na njenim grudima. Ona je stegnula njegove prste njenim rukama, glas joj je bio napet i ţuran dok je pokušavala da dobije na vremenu. "Ne razumeš! Ja te ĉak i ne poznajem." "Ti me 'poznaješ' u vrlo biblijskom smislu reĉi, draga moja" Dţordan ju je zadirkivao hrapavo. "Ali - ali prošlo je toliko dugo..." Podiţući glavu, Dţordan je pogledao ispitivaĉki u njene oĉi. "Jeste li?" upitao je tiho, dok je neverovatna plima olakšanja prodirala kroz njega. Na osnovu procene njenog ponašanja tokom poslednja tri meseca i po sopstvenom poznavanju opuštenog morala udatih ţena u njegovom okruţenju, plašio se da dopusti sebi da se nada da ona nije upoznala druge muškarce i nepopustljivo nije ţeleo da se suoĉi sa ĉinjenicom da je ona verovatno to već uĉinila. Ali nije bilo greške u neprijatnoj nevinosti i njenim oĉima kada je klimnula glavom, i njegovo srce se zagrejalo uz sigurnost da je njegova opojno divna ţena i dalje bila potpuno i iskljuĉivo njegova. "Prošlo je predugo za oboje," prošaputao je, neţno joj ljubeći uho. "Molim te, prestani!" ona je prasnula, i Dţordan je podigao glavu na zvuk istinske panike u njenom glasu. "Ja - plašim se," priznala je, i on je znao instinktivno koliko je to priznanje koštalo hrabru devojku koja se suprotstavljala njegovoj volji poslednja tri dana. Previše mudar da se nasmeje njenim strahovima, pokušao je da se nasmeje njegovim. "Ja sam malo uplašen takoĊe," priznao je uz neţan osmeh na njeno podignuto lice. "Ti - ti se plašiš? Zašto?" Glas mu je bio lak, razuveravajući dok je odvezivao vrpcu na njenom jeleku, izlaţući satenske kugle njenih grudi. "Kao što si rekla, prošlo je veoma dugo vremena." Povlaĉeći pogled od njih, on se nasmešio u njene oĉi i skliznuo bade-mantil sa njenih ramena. "Recimo da sam zaboravio taĉno kako se to radi," rekao je sa laţnim uţasom. "Jednom kada budemo u krevetu, prekasno je da pitamo nekog kako ide dalje, zar ne? Mislim, mogao bih da pozovem tvog prijatelja Penrouza i pitam ga za savet, ali morao bih da se derem kako bi ĉuo, što bi onda probudilo sve sluge i dovelo ih ovde da vide o ĉemu se radi..." Uprkos njenom jadu, Aleksandra nije mogla da potisne kikot koji je porastao u njenim grudima, i jedva je primetila kad su Dţordanovi prsti poslali njenu kućnu haljinu niz njeno telo, koja je sletela u lokvu satena oko njenih nogu. "Tako je bolje," rekao je


hrapavo, namerno drţeći oĉi na njenima a ne na njenom sjajnom, golom telu dok ju je privlaĉio u naruĉje. "Volim kad se smeješ, znaš li to?" nastavio je, pokušavajući da ublaţi njenu stidljivost dok je odvezivao njegov ogrtaĉ od bordo brokata. "Oĉi ti sijaju kad se smeješ," rekao je, i neţno ali neumoljivo je spustio na krevet, prateći je dole. Aleksandra je pogledala u njegove hipnotišuće sive oĉi kada se on naslonio na lakat, njegova slobodna ruka se neţno popela uz njen obnaţeni stomak, onda obuhvatila njene grudi dok je on polako savio glavu i uzeo joj usne u beskrajnom, opojnom poljupcu koji je zaljuljao njena ĉula. Poljubio ju je opet i opet i opet, ruke su mu se pomerale, muĉile, zavodile dok Aleksandra nije izgubila svu kontrolu. Zastenjavši bespomoćno, okrenula se prema njemu i uzvratila mu poljubac sa svom potisnutom ĉeţnjom od prošle godine. Njene rastavljene usne su drobile njegove, njen jezik se poigravao u njegovim ustima, njeni prsti su se zapetljali u oštru, gustu kosu na njegovom potiljku dok je drţala njegove usne na svojima. I njenom predajom ona je pobedila, ovoga puta je Dţordan bio taj koji je zastenjao i izgubio se u poljupcu. Umotavajući ruke oko nje, okrenuo se na leĊa, vodeći je sa njim, njegove ruke su govorile o njegovoj hitnosti dok ih je prevlaĉio preko njene satenske koţe, noge su mu se zapetljale sa njenima, telom se lagano gurao uz njene bokove, govoreći joj šta ţeli. Negde u vatrenom meteţu njegovog uma, Dţordan je upozorio sebe da uspori, ali njegovo telo, koje je gladovalo više od godinu dana za njom, nije slušalo naredbe njegovog uma - pogotovo ne kada je Aleksandra ljubila njegovo uho dok je on ljubio njeno, klizeći njenim jezikom duţ osetljive školjke...Drhteći od potrebe i odbijajući da i dalje bude lišavan, Dţordan ju je okrenuo na leĊa, ruke su mu skliznule izmeĊu njenih bedra do tople vlage koja ga je uverila da je bila spremna za njega. "Ţao mi je, ljubavi," prošaputao je promuklo, obuhvatajući joj zadnjicu rukama i podiţući joj bokove da ga primi. "Ne mogu...da...ĉekam." Zastao mu je dah kada je skliznuo polako u njenu neverovatno gostoljubivu toplinu, oprezno da je ne bi povredio, a onda se zaustavio u muĉnom iznenaĊenju kada je ona odjednom okrenula lice od njega i dve jarke suze skliznule ispod njenih dugih, uvijenih trepavica. "Aleksandra?" prošaputao je, njegove ruke i ramena su bili napeti od napora koji je preuzeo da kontroliše pulsirajuću potrebu njegovog tela da bude potpuno obmotan njome. Oslanjajući se na jednoj podlaktici, uzeo je njenu bradu izmeĊu palca i kaţiprsta i odluĉno joj okrenuo lice na jastuku. "Otvori oĉi i pogledaj me," naredio joj je tiho. Njene mokre trepavice su zalepršale, i on se zagledao u oĉi boje vode koje su bile pune suza. "Jesam li te povredio?" upitao je u neverici. Aleksandra je progutala i odmahnula glavom, boreći se protiv bludnog nagona da ga zamoli da je uzme, da ga preklinje da je voli srcem i telom, za ĉim je ĉeznula da uradi skoro od trenutka kada se izpruţio pored nje i uzeo je u naruĉje. I to je bio razlog što je plakala. U nekoliko kratkih minuta, njegovo voĊenje ljubavi je oborilo sve barijere koje je podigla protiv njega, srušilo njene odbrane i ostavilo je slabu i ţeljnu za njim kao što je bila kao naivna devojka.


"Draga, šta je bilo?" upitao je, naginjajući se dole i ljubeći suze na njenom obrazu. "Zar me ne ţeliš?" Ta ponizna, deĉaĉka nevinost pitanja, kombinovana sa neţnim milovanjem, bila je njena propast. "Da," prošaputala je, gledajući u njegove oĉi, videvši u njima strast koju se borio da obuzda. "Zašto onda suze?" prošaputao je. "Zato što," priznala je ţestokim, prigušenim glasićem, "ne ţelim da te ţelim." Zvuk koji je bio deo jecaj, deo smeh pobegao je iz njega kada je gurnuo prste u njenu raskošnu kosu, zarobivši njeno lice izmeĊu dlanova u istom trenuktku kada je gurnuo celu duţinu u nju, uranjajući duboko. Njeni bokovi su se izvijali neprestano ispod njega i Dţordan je izgubio kontrolu. "Ţelim te," prostenjao je promuklo, povlaĉeći se i uranjajući ponovo, dublje i dublje sa svakim udarom, njegovo srce je nabujalo od radosti kada je osetio da njegova ţena obavija ruke oko njegovih ramena i predaje se potpuno njegovoj burnoj ţelji: "Ţelim te tako mnogo," jeknuo je, "da ne mogu da ĉekam-" Njeni nokti su se zakopali u snop mišića na njegovim leĊima a njeni bokovi su se podigli i Dţordan je snaţno svršio unutar nje uzvikujući njeno ime jedva hvatajući dah. Kada se pomerio na njegovu stranu, obmotao je ruke oko nje pribijajući je uz njega dok je ĉekao da se njegovo oteţano disanje smiri. Zureći u mrak obasjan svećama na tavanici, osetio je da se razum konaĉno vratio i to sa dva zapanjajuća shvatanja: Prvo je bilo da je on zapravo pitao njegovu sopstvenu ţenu da li ga ţeli - kao mali deĉak koji moli za milost. Nikada u njegovom ţivotu nije pitao ţenu da li ga ţeli. Što se toga tiĉe, nikada nije navalio na neku u krevetu tako brzo kao što je navalio na Aleksandru veĉeras, niti je ikada iscrpio sebe tako brzo. Njegov ponos se pobunio na njegov nastup u krevetu veĉeras i njegov opšti nedostatak kontrole. Pod njim, Aleksandra se promeškoljila i podigla glavu, naslanjajući je na jastuk kako bi mogla da mu vidi lice u svetlosti sveća, prouĉavajući njegovu zategnutu vilicu dok je zurio pravo napred, izgubljen u mislima. "Ljut si?" prošaputala je, ispunjena nevericom i zaprepašćenjem. Dţordan je spustio bradu dole i osmehnuo se mehaniĉki. "Na sebe, ne na tebe." "Zašto?" upitala je, ta divno nevina i naga ţena, dok su njene oĉi pretraţivale njegove. "Zato što ja-" Odmahnuo je glavom i zatvorio usta. Zato što te previše ţelim, priznao je ljutito sebi. Zato što sam izgubio kontrolu noćas. Zato što me prosti dodir tvojih ruku tera da poludim od ţelje. Zato što moţeš da me naljutiš više nego iko ţiv i zato što, u muci mog besa, moţeš da me nasmeješ. Zato kada si ti u pitanju, ja sam ranjiv. Mekan... Reĉi njegovo oca su povikale razorno u Dţordanovoj glavi: "Ne moţeš da budeš mek i da budeš muškarac, Dţordane...Muškarac je teţak, ĉvrst, neranjiv...Muškarac ne treba da veruje nikome sem sebi...Mi koristimo ţene za zadovoljstvo ali ih ne trebamo...Muškarac ne treba nikog." Dţordan je odgurnuo uspomene iz njegove glave i prisilno se podsetio rugla od braka koji je njegov otac imao. Ipak, on je poţeleo da je odveo Aleksandru negde drugde;


Hotorn i uspomene koje su ţivele ovde ĉinili su ga nervoznim. Aleksandrine meke, bojaţljive reĉi su ga izvukle iz misli. "Mogu li da odem u svoju sobu sada? Mogu da vidim da sam te na neki naĉin nezadovoljila." Neoĉekivano, srce mu se stegnulo pri pomisli da ona veruje u to. "Naprotiv," rekao je, cereći se da sakrije istinitost njegovih reĉi. "Zadovoljavaš me mnogo." Pogledala ga je tako skeptiĉno da se zakikotao. "U krevetu, ti me zadovoljavaš," razjasnio je zadirkujući je, smešeći se gledajući i njene oĉi. "Van njega, ti me razbešnjuješ. Pretpostavljam da je jedino rešenje," dodao je hrapavo dok je ţelja rasla kroz njega sa obnovljenom silom, "da te drţim u krevetu sa mnom." Saginjajući glavu, uzeo je njene slatke usne u dubokom poljupcu koji je umirivao njegove sirove emocije. On je napravio previše od svega povezano sa njihovim voĊenjem ljubavi veĉeras, odluĉio je. Uostalom, ovo je bio prvi put u njegovom ţivotu od kada je napunio ĉetrnaest da je bio bez ţene više od mesec dana, a kamoli cele godine. Prirodno, bio je previše nestrpljiv, previše emotivan... I ovog puta, kada je vodio ljubav sa njom, Dţordan je otezao iznad nje satima, kontrolišući se dok je vodio Aleksandru do vrhunca nakon vrhunca drhteće ekstaze, a zatim joj se pridruţio tamo. Zora se već ocrtala na ljubiĉastom nebu sa širokim ruţiĉastim tragovima kada je Dţordan vodio ljubav sa njom poslednji put i konaĉno pao u dubok san. Obazrivo poduţući njegovu ruku koja ju je zarobila oko struka, Aleksandra se pomerila napred i skliznula ispod ĉaršava. Njeno telo, nenaviknuto na tako energiĉno voĊenje ljubavi, osećalo se slabo, mlitavo, i deliriĉno iscrpljeno dok je otišla tiho s' njegove strane kreveta i pokupila satensku kućnu haljinu. Skliznuvši rukama u rukave, obmotala je haljinu oko nje, onda je oklevala, gledajući dole u njenog supruga. Njegova tamna kosa je bila crna u odnosu na blistavu belinu jastuka, a san je smekšao grube konture njegovog preplanulog lica, ĉineći da on izgleda gotovo deĉaĉki. Ĉaršavi su skliznuli do njegovih kukova, izlaţući njenom pogledu puno prostranstvo njegovih širokih, mišićavih grudi i ruke. Bio je preplanuo i tamo, takoĊe, shvatila je trgnuvši se. Nije primetila to u mraku, ali je bilo oĉigledno da je skinuo košulju dok je plovio kući u Englesku. Bio je mršaviji, takoĊe, zbog njegovog zatoĉeništva. Mnogo mršaviji. Njen pogled se pomerao po njemu, uţivala je u slobodi da ga gleda zadovoljavajući njeno srce. Bio je izuzetan, zaista izuzetan, zakljuĉila je uz zamišljenu nepristrasnost. U stvari, bila je u potpunosti naivna i glupa pre godinu dana kada ga je uporedila sa MikelanĊelovim Davidom. Nesvesna neţnosti gesta, Aleksandra se nagnula i paţljivo povukla ĉaršav do njegovih ramena, a onda se ispravila, ali nije otišla. Odsutno je protrljala ruke dok su sećanja na njegove reĉi 'Zar me ne ţeliš?' poslala uzbuĊenje ĉiste neţnosti kroz nju. Mislila je o naĉinu na koji je vodio ljubav sa njom prvi put veĉeras, sa hitnošću i potrebom koju nije mogao da sakrije, uprkos svom njegovom iskustvu u voĊenju ljubavi. Taj prvi put je bio bolji za nju od svih ostalih, zato što je tada bio jedini put da je videla kako gubi kontrolu. Sveţ talas oduševljenja prošao je kroz nju kada se pristetila njegovog bespomoćnog izvinjenja... "Ţao mi je, ljubavi. Ne mogu da čekam." Kako se radosno, dobro osećala tada - kada je znala da dok je on bio u stanju


da natera njeno telo da se oseća kao da gori zbog njega, ona je bila u stanju da ga natera da se zapali isto tako. On je vodio ljubav sa njom više puta posle toga, tokom noći, ali svaki naredni put, vršio je rigidnu kontrolu, dodirujući je i ljubeći je sa veštinom i struĉnošću virtuoza koji svira violinu. On je uţivao u njoj, znala je to, ali nikada više sa slatkom razuzdanošću prvog puta. A ipak, suprotno tome, on je dao sve od sebe da je natera da izgubi kontrolu. Ali Aleksandra nije više bila dete koje će se zakunuti na veĉitu ljubav posle samo jednog poljupca - niti posle cele noći burnog voĊenja ljubavi. Nije više bila nesmotrena, naivna, slepa devojka. Bila je opreznija sada, mudrija. Ona je takoĊe bila opasno fascinirana ovom neoĉekivanom, ranjivom stranom njenog zagonetnog supruga, shvatila je, i okrenula se od njegovog usnulog profila. Vraćajući se u njene odaje, tiho je zatvorila vrata iza nje.

Dvadesetpeto poglavlje Probudila se kasno ujutru i teško pretrpela Marijino sluţenje, koja je insistirala da joj ĉetka kosu dok ne zablista pre nego što je bila spremna da razgovara da li Aleksandra treba da nosi haljinu boje lavande od muslina ili sa ruţiĉastim karnerima. Aleksandra, koja nije mogla sasvim da potisne nestrpljivu radoznalost da vidi kako će je Dţordan moţda tretirati ovog jutra, morala je da primora sebe da hoda polako i elegantno niz stepenice. Laţno opuštena, hodala je prema Dţordanovoj radnoj sobi. Kroz otvorena vrata, videla ga je za stolom kako govori jednom od njegovih upravnika imanja. Podigao je pogled kada je ona prošla i njihove oĉi su se srele; klimnuo je glavom u kratkom pozdravu, ali je bilo nešto u njegovom izrazu lica što je nagoveštavalo nezadovoljstvo. Zbunjena ovim neoĉekivanim stavom, Aleksandra je uĉtivo uzvratila naklon i nastavila da prolazi pored njegovre radne sobe do jutarnje sobe, gde je jela u promišljenoj, donekle sumornoj tišini, dok su se Penrouz i Filbert kretali oko nje, dobacujući zabrinute, uznemirene poglede meĊu sobom. Mudro odluĉivši da će naredna tri meseca proći mnogo brţe ako bude zaposlena, odluĉila je da poĉne da izvršava obavezu posećivanja zemljoradnika, kao i da se vrati na ĉitanje i pisanje lekcija koje je poĉela pre nego što je porodica otišla u London. Zastala je u štali da se poigra sa Henrijem, ĉija ga je druţeljubiva priroda naterala da više voli atmosferu u prometnim štalama od tihe praznine kuće. Bilo je kasno posle podne kada se konaĉno vratila. UzbuĊena od blaţene slobodne voţnje njene koĉije kroz slikovita krivudave staze koje su se preplitale kroz Dţordanovo ogromno imanje, Aleksandra je odvezla konja oko kuće pravo u štalu. Smart je jurnuo napred da uzme uzde od nje, lice mu je bilo okupano blistavim osmehom. Oĉiigledno ţeljan da podstakne braĉni sklad izmeĊu Aleksandra i njenog supruga, rekao je, gledajući u nju, "Njegova Milost je bila ovd' pre sat vreme' ĉeko' vas je - šunjajući se tamo-vamo, nestrpljivo ĉeko' da vas vidi-"


IznenaĊena i sramno zadovoljna, Aleksandra se nasmejala Dţordanu dok je koraĉao u štalu, ali njen osmeh je naglo izbledeo kada je videla da njegovo lice izgleda kao olujni oblak. "Nemoj nikada da napustiš kuću a da nekome ne kaţeš taĉno gde ideš, i taĉno kada oĉekuješ da se vratiš," odbrusio je, uhvativši je ne previše neţno za struk i vuĉući je dole iz koĉije. "Osim toga, nećeš napustiti zemlju ovog imanja bez sluge da te prati. Oslen tamo,"- klimnuo je prema ogromnom, mišićavom ĉoveku-medvedu koji je stajao na ulazu u štalu- "je tvoj liĉni sluga." Njegov bes je izgledao tako neopravdan, njegova nareĊenja tako naizgled nerazumna, a njegov stav tako razliĉit od njegove ubedljive neţnosti prošle noći, da je za trenutak Aleksandra samo zaprepašćeno zurila u njega širom otvorenih oĉiju, a onda je osetila kako njen temperament poĉinje da kljuĉa dok se Smarta na brzinu i mudro sklonio tako da nije mogao da ih ĉuje. "Da li si sasvim završio?" Aleksandra je odbrusila, nameravajući da ga ostavi tamo i krene prema kući. "Ne," Dţordan je rekao zajedljivo, izgledajući ljući nego ikada. "Ima još jedna stvar nemoj nikada da ispuziš iz mog kreveta usred noći kada ponovo zaspim, kao fufica koja se vraća na pristanište!" "Kako se usuĊuješ!" Aleksandra je eksplodirala, tako besna da je zamahnula rukom da ga udari pre nego što je shvatila šta radi. Dţordan je uhvatio njen zglob na pola puta, njegova ruka se stegla oko vitkih kostiju kao stega, njegove oĉi su bile kao krhotine leda...i za jedan trenutak je Aleksandra zapravo pomislila da će je udariti. Onda je on bez upozorenja pustio njenu ruku, okrenuo se na peti, i krupnim koracima krenuo ka kući. "Sada, moja damo," Smart je rekao umirujuće, dolazeći pored nje, "gospodar mora da je imo' loš dan, jer ga ja nisam vido' u ovakvom raspoloţenju za ceo njegov ţivot." Uprkos njegovom umirujućem tonu, Smartovo ljubazno staro lice bilo je naborano od zbunjene zabrinutosti dok je zurio u Dţordanova široka leĊa. U tišini, Aleksandra je okrenula glavu i zurila u njenog starog prisnog prijatelja, njene oĉi su bile ţive od ljutnje i bolne zbunjenosti kada je on nastavio. "Zbog ĉega, do danas, nikad nisam znao da ima temperament - ne takav. Stavio sam ga na njegovog prvog ponija, i znam ga od kada je bio deĉak, i nije bilo hrabrijeg, finijeg-" "Molim vas!" Aleksandra je prasnula, nesposobna da izdrţi još jednu slavnu priĉu u kojoj je nekada tako uţivala. "Nema više laţi! Ne moţete da ga napravite galantnim i finim za mene, kada je ţiv i kada mogu savršeno dobro da vidim kakav je - on je ĉudovište plahovite naravi i bez srca!" "Ne, moja gospo, nije. Znam ga od kada je bio deĉak, kao što sam znao i njegovog oca pre njega-" "Sigurna sam da je i njegov otac bio ĉudovište, takoĊe!" Aleksandra je rekla, previše povreĊena i ljuta da pazi šta priĉa. "Ne sumnjam da su bili potpuno isti!" "Ne, moja gospo! Ne. Grešite. Grešite kao niko ako mislite tako nešto! Zašto govorite takve stvari?" Zapanjena intenzitetom tog poricanja, Aleksandra je dovela njen temperament pod kontrolu u uspela da se slabo osmehne i slegne ramenima, "Moj deda je uvek govorio


da ako hoćeš da znaš kakav će ĉovek postati, pogledaj njegovog oca." "Vaš deka je pogrešio kada su u pitanju Gospodar Dţordan i njegov otac," Smart je rekao ţestoko. Aleksandri je palo na pamet da bi Smart bio pravo blago za otkrivanje informacija o Dţordanu, ako bi samo mogla da ga natera da joj kaţe neiskrivljenu istinu. Stoiĉki, rekla je sebi da njoj nije stalo da zna išta o njenom privremenom suprugu, ali ĉak i dok je mislila o tome, ona je već govorila, mada malo ljutito, "Pošto mi nije dozvoljeno da idem ikuda bez ĉuvara, da li biste prošetali do ograde sa mnom tako da mogu da gledam igru ţdrebaca?" Smart je klimnuo glavom, i kada su stali do ograde, rekao je naglo, "Niste treb'li da stavite tu opkladu protiv njega, moja damo, oprost'te što to kaţem." "Kako ste saznali za opkladu?" "Svi znaju za nj'. Dţon koĉijaš je saznao od konjušara Lorda Haksona istog popodneva kada je zapisana u knjigu u Vajtsu." "Shvatam." "To je bila loša greška, objavit' svima da vas nimalo nije briga za Njegovu Milost, i da nikad ne nameravate to. To je znak kol'ko je njemu stalo do vas da nije dozvolio da mu to smeta mnogo. Zbog ĉega, ĉak i gospodarova majka nije se usudila da uradi takvu-" Smart je naglo zastao, zajapurio se, i zagledao se oĉajno u svoja stopala. "Nikada nisam mislila da to bude javna opklada," Aleksandra je rekla, a onda sa izgledom blagog interesa ona se nehajno raspitivala, "Govoreći o majci mog supruga, kakva je ona bila?" Smart se pomerio nelagodno sa jedne noge na drugu. "Prelepa, naravno. Volela je zabave - imali smo sve vrste ovde, svo vreme." "Zvuĉi kao da je bila priliĉno vesela i lepa." "Ona nije bila nimalo poput vas!" Smart je eksplodirao, i Aleksandra je zinula u njega, iznenaĊena kako njegovom ţestinom tako i shvatanjem da ju je on posmatrao pod takvim laskavim uslovima. "Ona nikada nije primetila nikoga ispod njenog ranga, nit' je brinula za ikog osim za sebe." "Kako je ĉudno to što kaţete! Kako to mislite?" "Moram da se vratim na poso', moja gospo," Smart je rekao mizerno. "Ako bilo kada ţelite da ĉujete dobre stvari o Njegovoj Milosti, vratite se i ja ću razmisliti o nekim." Videvši da bi bilo uzaludno da ga pritiska i dalje, Aleksandra ga je pustila da ide. Ipak nije mogla da protera osećaj, niti radoznalost nad tim otkrićima. Pod izgovorom da šarke na vratima treba da se naulje, pozvala je Gibonsa, lakeja koji je bio posvećen Dţordanu kao i Smart, i koji je takoĊe bio njen blizak prijatelj dok je bila u Hotornu. Kao i Smart, stari sluga je bio oduševljen što je vidi, i više nego ţeljan da pokrene priĉe o Dţordanu kao deĉaku, ali u trenutku kada ga je pitala o njegovim roditeljima, Gibons se pogrbio i iznenada se podsetio da je imao hitan posao da uradi na donjem spratu. Obuĉena u svilenu haljinu boje breskve, sa kosom koja je lagano padala na njena ramena, Aleksandra je napustila sobu u devet, u dogovoreno vreme za veĉeru, i sišla polako niz stepenice. Sada kada će se uskoro suoĉiti sa Dţordanom po prvi put od njihovog ljutitog sukoba u štali, njena radoznalost prema njemu ustupila je mesto


povratku ranijeg ogorĉenja i ne maloj koliĉini straha. Higins je kroĉio napred kad se ona okrenula ka trpezariji i brzo otvorio vrata od salona umesto od trpezarije. Zbunjena, Aleksandra se zagledala u njega i oklevala. "Njegova Milost," batler ju je obavestio, "uvek ispije ĉašu šerija u salonu pre veĉere." Dţordan je podigao pogled kad je Aleksandra ušla u salon, i prišao je polici gde je sipao šeri u ĉašu za nju. Aleksandra je posmatrala njegove spretne pokrete dok je punio njenu ĉašu, njen pogled je klizio po njegovom visokom, okretnom okviru dok je pokušavala da ignoriše kako je neverovatno zgodno izgledao u kaputu boje vina koji je prijanjao uz njegova široka ramena i sive pantalone koje su naglašavale njegove duge, mišićave noge. Jedan crveni rubin ţmirkao je u naborima sneţno bele marame za vrat koja je bila oštro u suprotnosti sa njegovim preplanulim licem. Bez reĉi on je drţao ĉašu prema njoj. Nesvesna njegovog raspoloţenja, Aleksandra je krenula napred i uzela ĉašu iz njegove ispruţene ruke. Prve reĉi koje je izgovorio naterao ju je da poţeli da mu prolije šeri po glavi. "Ovo je moj obiĉaj," obavestio ju je, kao nastavnik koji kori studenta koji kasni, "da popijem šeri u salonu u pola devet i veĉeram u devet. Ubuduće, molim te da mi se pridruţiš ovde taĉno u pola devet, Aleksandra." Vatra se zapalila u Aleksandrinim oĉima, ali je uspela da zadrţi glas mirnim. "Već si mi rekao gde mogu da spavam, gde mogu da idem, ko mora da me prati, i kada moram da jedem. Ţeliš li da me uputiš i kada mogu da dišem?" Dţordanove obrve su se skupile, a onda je nagnuo glavu unazad i teško uzdahnuo. Pruţajući ruku u gestu frustracije i nesigurnosti, izmasirao je mišiće na potiljku kao da su bili veoma napeti, a onda je spustio ruku. "Aleksandra," rekao je, zvuĉeći i ţalosno i ogorĉeno, "mislio sam da poĉnem izvinjavajući ti se za naĉin na koji sam se poneo prema tebi u štali danas. Satima se nisi vraćala, i zabrinuo sam se za tebe. Nisam nameravao da zapoĉnemo veĉe tako što ću da ti prigovaram ili da te gušim sa još više pravila. Nisam ja ljudoţder-" On je zastao kada je Higins kucnuo diskretno na vrata, pre nego što je uneo pismo na srebrnom posluţavniku. Neznatno smirena zbog njegovog izvinjenja, Aleksandra je sela na tapaciranu somotsku stolicu i dokono gledala po ogromnom salonu, primećujući teţak barokni nameštaj tapaciran somotom boje vina koji je zapravo prenosio gotovo tiransku raskoš. Tiranska raskoš, pomislila je, mentalno prigovarajući sebi. Dţordanov ćudljiv stav o njegovom domu mora da se preneo na nju. Uzimajući pismo sa posluţavnika, Dţordan je seo preko puta nje i slomio peĉat, njegove oĉi su skenirale kratku poruku, izraz lica mu je išao od radoznalosti do neverice i na kraju do besa. "Ovo je od Tonija," obavestio ju je, njegove sive oĉi su se odjednom skamenile, vilica stegla tako jako da su mu se kosti na njoj isticale. "Izgleda da je odluĉio da napusti London usred sezone i sada je nastanjen u njegovoj kući ni tri milje odavde." Saznanje da je njen prijatelj sada bio tako blizu ispunio je Aleksandru oduševljenjem. Njeno lice je zablistalo od zadovoljstva, i Aleksandra je rekla, "Treba da pozovem njegovu mamu i brata sutra-" "Zabranjujem ti da ideš tamo," Dţordan ju je prekinuo hladno. "Poslaću Toniju pismo i objasniću mu da ţelimo narednih par nedelja potpuno za nas." Kada je pogledala


temeljno pobunjeniĉki, Dţordanov glas je postao odseĉan: "Da li me razumeš, Aleksandra? Zabranjujem ti da ideš tamo." Polako, Aleksandra je ustala i Dţordan je ustao takoĊe, uzvisujući se nad njom. "Da li znaš," udahnula je, zureći u njega u ošamućenom, tihom besu, kao da mu je bilo mesto u Bedlamu, "mislim da si priliĉno lud." Neoĉekivano, on se malo nasmešio na to. "Ne sumnjam u to," rekao je, u nemogućnosti da joj kaţe da je Tonijev povratak u okrug sada praktiĉno potvrdio Favksove sumnje, i da je njen ţivot verovatno bio u opasnosti sada kada je ona mogla, u ovom trenutku, da nosi sledećeg Hotornovog naslednika. Uz mirnu ĉvrstoću, on je dodao, "Ali oĉekujem da me poslušaš, bez obzira na to." Aleksandra je otvorila usta da mu kaţe da joj nimalo nije stalo za njegova budalasta pravila, ali on je pritisnuo prst na njene usne, njegov osmeh se proširio. "Opklada, Aleksandra - obećala si mi da ćeš biti moja poslušna ţena. Ne bi ţelela da izgubiš ovako rano u igri, zar ne?" Aleksandra mu je uputila pogled uĉtivog prezira. "Nisam u opasnosti da izgubim opkladu, moj gospodaru. Ti si već izgubio." Drţeći ĉašu, otišla je do kamina i pretvarala se da prouĉava krhku vazu iz ĉetrnaestog veka. "Šta bi to trebalo da znaĉi?" Dţordan je upitao, dolazeći tiho iza nje. Aleksandra je prešla prstom preko podnoţja neprocenjivog blaga. "Tvoj deo opklade je da pokušaš da napraviš sebe prihvatljivim meni kako bi ţelela da ostanem s tobom." "I?" "I," odgovorila je bacivši pogled na njega preko ramena, "nisi uspeo." Oĉekivala je da to odbaci sa arogantnom nezainteresovanošću. Umesto toga, stavio je ruke na njena ramena i okrenuo je licem prema njemu. "U tom sluĉaju," rekao je, zureći dole u nju uzvišenim osmehom, "moraću više da se potrudim, zar ne?" Zateĉena kombinacijom ozbiljnosti i neţnosti u njegovom izrazu lica, Aleksandra ga je pustila da je poljubi, drţeći se razuma kad su je njegove snaţne ruke opkolile, privlaĉeći je uz njega, kad je nagnuo glavu i njegova usta su je zarobila. Ljubio ju je dugo i oklevajuće, degustirajući njene usne kao da je zaista uţivao u svakom trenutku. Kada je konaĉno spustio ruke mnogo minuta kasnije, Aleksandra je zurila u njega bez teksta zapanjena. Kako je mogao da bude tako neverovatno neţan jednog trenutka i tako hladan, povuĉen, i svojeglav drugog, pitala se, zureći u njegove polusklopljene, hipnotišuće sive oĉi. "Zaista bih ţelela da te shvatim." "Šta je to što ne shvataš?" Dţordan je pitao, ali je već znao. "Volela bih da znam pravi razlog zbog kojeg si me napao danas u štali." Oĉekivala je da odbaci to pitanje sa zadirkujućom opaskom ili da slegne ramenima na to, ali on ju je iznenedio ne radeći ništa od ta dva. Uz mirnu iskrenost on je rekao, "Zapravo sam ti dao pravi razlog, ali sam ga ostavio za kraj." "Šta?" "Moj ponos je bio povreĊen što si me ostavila u pola noći," prizano je. "Tvoj ponos je bio povreĊen," Aleksandra je ponovila, zjapeći u njega, "pa si me zato nazvao fuf - groznim imenom?" Aleksandra je propustila odsjaj zabavljenosti u njegovim oĉima, i tako je on iskoristio


trenutak pre nego što je ona shvatila da se on smeje sebi, a ne njoj. "Naravno da sam to uradio," priznao je ozbiljno. "Zasigurno, ti ne oĉekuješ od inteligentnog odraslog muškarca, koji se borio u krvavim bitkama na dva kontinenta, da ima dovoljno hrabrosti da pogleda ţenu u oĉi i jednostavno je pita mirnim, razumnim glasom zašto ona nije ţelela da provede noć sa njim?" "Zašto ne?" pitala je, zbunjena, a onda se glasnno nasmejala kada je shvatila šta je on govorio. "Muški ego," priznao je cereći se. "Mi ćemo otići mnogo daleko da zaštitimo naš ego, bojim se." "Hvala ti," Aleksandra je rekla blago, "što mi govoriš istinu." "To je glavni razlog zbog kojeg sam vikao na tebe. Ali moram da priznam da postoji nešto u ovoj kući što me uvek stavlja u sumorno raspoloţenje." "Ali ti si odrastao ovde!" "I zbog toga," rekao je lagano kada je uzeo njenu ruku i poveo je iz salona, "mi se verovatno ne sviĊa." "Kako to misliš?" prasnula je. Dţordan joj se nasmešio, ali je odmahnuo glavom. "Pre mnogo vremena, u bašti moje bake, pitala si me da ti kaţem šta osećam i mislim, i ja pokušavam da uradim to. MeĊutim, nisam navikao da otvaram dušu još uvek. Moraćemo polako da radimo to," zadirkivao ju je. "Odgovoriću na tvoje pitanje jednog dana." Dţordan je odluĉio da se 'potrudi da napravi sebe prihvatljivijim' i tokom njihovog obroka je postignuo da ta namera bude oĉigledna da je bila poraţavajuća za Aleksandrinu bezbriţnost. Kada su se prvi put venĉali, mislila je da će on pokušati da joj bude ugodan, ali njegovi napori nisu bili ništa u poreĊenju sa ovim. Za dva sata dok su veĉerali, zadirkivao ju je njegovim treperavim belim osmehom i zabavljao je skandaloznim, urnebesnim priĉama o ljudima koje je upoznala u Londonu. A posle toga, odveo ju je u njegov krevet i vodio ljubav sa njom sa tako strastvenim vrućim intenzitetom što ih je spojilo u jedno telo i jednu dušu. Zatim ju je drţao u naruĉju na grudima cele noći. Prihvatajuci korpu slatkiša za koju je pitala kuvaricu da joj je pripremi, Aleksandra se popela u koĉiju sledećeg jutra, odluĉna da poseti Tonija jasno prkoseci Dţordanovim nareĊenjima. Pokušala je da ubedi sebe da nije zaljubljena u Dţordana, da je jednostavno radoznala u vezi sa Dţordanovim roditeljima, ali u srcu je znala da to nije u potpunosti taĉno. Bila je opasno blizu da izgubi srce zbog njega i oĉajnicki ţeljna da shvati zagonetnog, uverljivog ĉoveka za kojeg se udala. Toni je bio jedini ko bi mogao sada da joj da odgovore koje je traţila. Nakon obaveštavanja Olsena, njenog postavljenog „liĉnog slugu‟, da ne zahteva njegovo prisustvo u poseti Vilkinsonovima, Aleksandra je krenula do male kolibe Vilkinsonovih. Kada je završila njenu kratku posetu, otišla je i okrenula konja prema Tonijevoj kuci. Blaţeno nesvesna Olsena, koji ju je hitro sledio, drţeci se šume što je više moguće, usmerila je konja niz seoski put. “Aleksandra!” Toni je uzviknuo, cereći se i pruţajuci ruke prema njoj kada je


zakoraĉio iz kuće i pošao niz kratke stepenice do uskog puta oiviĉenog drvećem. “Razumeo sam, iz pisma koje mi je Dţordan poslao jutros, da misli da te drţi iskljuĉivo pored sebe sledećih nekoliko nedelja.” “On ne zna da sam došla,” Aleksandra je rekla, grleći ga toplo. “Kuneš li se da ces ĉuvati to kao tajnu?” “Naravno, dajem ti reĉ,” Toni je obećao uz sveĉani osmeh. “UĊi i vidi se s mojom majkom i Bertijem - oni će biti oduševljeni što te vide. Neće reći ni reĉ o tvojoj poseti,” ponovio je kada je Aleksandra oklevala. “Nakon što ih posetimo,” Aleksandra je rekla ţurno, “moţemo li da prošetamo napolju? Imam nešto da te pitam.” “Naravno da moţemo,” Toni se odmah sloţio. PodvlaĉeĊi njenu ruku pod njegovu savijenu, Aleksandra je hodala do otvorenih ulaznih vrata kuće. “Pretpostavljam da si napustio London zbog traĉeva o svima nama,” rekla je izvinjavajućim tonom. “Delimiĉno, kao i zbog toga što sam umirao da saznam kako se snalaziš. Postoji još jedan razlog,” priznao je ĉudno se cereći. “Sali Farnsvort mi je poslala pismo traţćci da me vidi juĉe u Londonu.” Ime devojke za koju je priznao da je voli momentalno je uticalo na Aleksandru. “I da li je došla da te poseti?” Aleksandra je pitala ţeljno, prouĉavajući njegovo naoĉito lice. “Da.” „‟Šta je rekla? - Šta je uradila?” prasnula je. “Zaprosila me je,” Toni je priznao suvo. Aleksandra se nasmejala sa zapanjenim oduševljenjem. “I?” “I ja to razmatram,” zadirkivao ju je. “Ne, stvarno, ona dolazi u posetu sledeće nedelje. Ţelim da vidi iz prve ruke šta imam da joj ponudim što se tiĉe kuće i porodice. Ja više nisam vojvoda, znaš. Kada sam bio, nisam mogao da verujem da me ţeli iz nekog drugog razloga. Sada kada znam suprotno, nemam mnogo toga da joj ponudim. Ne pominji to mojoj majci, ipak. Ţelim da joj saopštim vest o Salinoj poseti neţno. Moja majka je više ne poštuje baš mnogo zbog onoga što se desilo - ranije.” Aleksandra se momentalno sloţila i oni su ušli unutra. “Draga moja, tako je dobro videti te!” Lady Taunsend je uzviknula njenim mekim, nasmejanim glasom dok je Toni pratio Aleksandru u veseli mali salon gde je Lady Taunsend sedela sa Bertijem, Tonijevim mlaĊim bratom. “Kakav smo potres primili od našeg dragog Dţordana - kao da se vratio iz mrtvih.” Aleksandra je uoĉila njen pozdrav, zabrinuto primećujući kako je bledo i mršavo Tonijeva sedokosa majka izgledala. Šok zbog Dţordanovog povratka je oĉigledno uticao na njeno krhko zdravlje. Vireći iza Aleks, Lady Taunsend je bacila pogled pun nade na ulaz. “Dţordan nije došao sa tobom?” upitala je, ocigledno razocarana. “Ne, ja - ţao mi je, nije. On-” “Radi kao Ċavo kao i obiĉno, ne sumnjam,” Berti je rekao cereći se dok je nespretno stao na noge, naslanjajući se na štap koji je koristio da preuzme teret njegove obogaljene leve noge. “I odluĉio je da vas drţi uz sebe tako da moţete da obnovite


vaše poznanstvo posle njegovog dugog odsustva.” “On radi veoma naporno,” Aleksandra je rekla, zahvalna Bertiju što joj je obezbedio izgovor. Nešto viši od metar i osamdeset, Berti je bio neznatno visoĉiji od Tonija, sa kosom boje peska i smeĊim ocima. Iako je posedovao šarm Taunsendovih u punoj meri, konstantna bol zbog izvrnute noge sa kojom je roĊen je uzela svoj danak na Bertijevom licu. Linije od napora su bile trajno urezane oko njegovih usana, stvarajući neprestanu sumornost na njegovom izrazu lica, sumornost koja se nije ogledala na njegovoj veseloj liĉnosti. “Ţeleo je da Aleksandra saĉeka pre nego sto nas poseti, tako da moţe da je prati ovde,” Toni je improvizovao predusretljivo, obraćajući se njegovoj majci i bratu. “Obećao sam joj da nećemo pokvariti Dţordanovu buduću posetu govoreći mu da je ona već dolazila da nas vidi, i da nam kaţe kako se on snalazi.” “Kako se snalazi?” Lady Taunsend je zamolila. Osećajući se neprijatno zbog izmišljotina u kojima je bila prisiljena da uĉestvuje, Aleksandra je rado provela narednih deset minuta recitujući svaki detalj Dţordanove otmice i zatoĉenistva. Kada je konaĉno završila sa odgovaranjem na sva pitanja Lady Taunsend o Dţordanovom zdravlju, Toni je ustao i pozvao Aleksandru da mu se pridruţi u šetnji travnjakom. “Vidim iz tih tankih linija na tvom lepom ĉelu da nešto nije u redu. Šta je bilo?” upitao je dok su hodali preko malog, uredno odrţavanog travnjaka prema vrtovima pravo ispred njih. “Nisam sigurna,” Aleksandra je priznala snuţdeno. “Od trenutka kada se Hotorn pojavio na vidiku, Dţordan je nekako bio drugaĉiji. Sinoć mi je rekao da je odrastao u Hotornu i da zbog toga to mesto oduvek ĉini da se oseća „sumorno‟. Ali kada sam ga pitala zašto, nije hteo da mi kaţe. A onda juĉe, Smart je rekao ĉudne stvari o Dţordanovim roditeljima...” ona je nastavila, koristeći kršteno ime njenog supruga po prvi put od kad se vratio. Okrećući se ka Toniju, rekla je naglo, “Kakvi su bili njegovi roditelji? Njegovo detinjstvo?” Tonijev osmeh je ostao ali je on izgledao kao da mu je nelagodno. “Šta bi sve promenilo odgovor na to?” “To ne bi napravilo nikakvu promenu,” Aleksandra je prasnula oĉajniĉki, “kad svi ne bi postali tako nervozni kad postavim ta pitanja.” “Koga si pitala?” “Pa, Gibonsa i Smarta.” “Blagi Boţe!” Toni je rekao, zaustavljajući se i zureći u nju u nasmejanoj neverici. “Ne dozvoli da te Dţordan uhvati. On ne odobrava prisne odnose sa slugama. To je porodiĉni tabu,” dodao je, “- ali ipak ne u mojoj grani porodice. Mi imamo samo šest slugu, i nemoguće je smatrati ih potĉinjenima.” Toni je zastao da se savije i otkine ruţu koja je rasla u malom vrtu. “Treba da postaviš Dţordanu ta pitanja.” “Neće da mi kaţe. Odavno sam mu rekla da preferiram istinu od otrcanih fraza. Sinoć kada sam ga pitala zašto ne voli Hotorn, rekao mi je da pokušava da nauĉi da govori ono što misli i oseća, ali da nije navikao da ogoli dušu još uvek. Rekao je da ćemo morati da usporimo sa tim,” dodala je bledo se osmehnuvši kada se podsetila


njegovog zadirkujućeg tona. “Obećao mi je da će odgovoriti na moje pitanje jednog dana.” “Boţe moj!” Toni je izgovorio ĉudeći se, zureći u nju. “Dţordan ti je rekao sve to? Rekao je da je spreman da ti „ogoli‟ dušu jednog dana? Mora da mu je stalo do tebe više nego što sam ikada zamišljao.” Gurnuvši ruţu iza njenog uha, potapšao ju je ispod brade. “To je postala misterija koju moram da rešim,” Aleksandra je nametnula, kada je Toni izgledao spreman da kaţe još nešto. “Zato što si se zaljubila u njega?” “Zato što sam uţasno, neoprostivo radoznala,” Aleksandra je izvrdavala, i dok se Toni spremao da odbije njen zahtev, ona je uzdahnula jadno. “Vrlo dobro. Bojim se da ću se zaljubiti u stranca i da on neće ţuriti da me pusti da ga upoznam.” Toni je oklevao a onda se saţalio na nju. “Vrlo dobro, pošto to nije prazna radoznalost, potrudiću se da odgovorim na tvoja pitanja. Šta ţeliš da znaš?” Izvlaćeći ruţu iza uva, Aleksandra je vrtela stabljiku rasejano izmeĊu prstiju. “Pre svega, je li se desilo nešto pogrešno u Hotornu kada je odrastao? Kakvo je bilo njegovo detinjstvo?” “MeĊu plemićkim porodicama,” Toni je poĉeo polako, “ „nasledniku‟ se uobiĉajeno ukazivala posebna paţnja njegovih roditelja. U Dţordanovom sluĉaju to je bilo naglašenije zato sto je on bio jedinac. Dok je meni bilo dozvoljeno da se penjem po drveću i valjam u prašini, Dţordan je bio duţan da zapamti njegov poloţaj svo vreme; da bude ĉist, uredan, taĉan, dostojanstven, i svestan svoje vaţnosti u svakom trenutku. “Njegovi otac i majka su se u potpunosti slagali oko jedne stvari, a to je bila superiornost njihovog ranga. Za razliku od sinova drugih plemića, koji su dozvoljavali njihovoj deci društvo druge dece koja su ţivela na imanju - ĉak i ako bi se desilo da se radi o sinovima konjušara - moja strina i stric su smatrali neprikladnim za Dţordana da se druţi sa bilo kim ko je ispod njegovog poloţaja. Pošto su vojvode i grofovi bili priliĉno oskudni, naroĉito u ovom delu zemlje, on je ovde odrastao u potpunoj izolaciji.” Zastajući na trenutak, Toni se zagledao u krošnje drveća i uzdahnuo. “Pitao sam se kako je mogao da se nosi sa usamljenošću.” “Ali sigurno Dţordanovi roditelji nisu smatrali tvoje društvo neprihvatljivim?” “Ne, nisu, ali sam ga retko posećivao u Hotornu osim kada su moj stric i strina bili daleko. Kada su bili u rezidenciji, nisam mogao da izdrţim zagušljivu atmosferu tog mesta - jeţio sam se. Osim toga, moj stric je meni i mojim roditeljima jasno stavio do znanja da moje prisustvo u Hotornu nije poţeljno. Rekli su da sam ja poremetio Dţordanovo uĉenje i naterao ga da razmislja o glupostima. U onim prilikama kada mu je bilo dopušteno slobodno vreme, radije je on dolazio ovde, nego da ja idem u Hotorn zato sto je oboţavao moju majku i ona je volela da on bude sa nama.” Uz tuţan, ĉudnovat osmeh, Toni je završio, “Kada je imao osam godina, pokušao je da menja njegovo nasledstvo za moju porodicu. Dobrovoljno mi je dozvolio da budem markiz, ako bih hteo da ţivim u Hotornu.” “Ovo uopšte nije onako kako sam ja zamišljala njegov ţivot,” Aleksandra je napomenula kada je Toni ućutao. “Kada sam ja bila mlada, mislila sam da mora da je nebeski biti bogat.” Podsetila se njenog detinjstva: igri koje je igrala sa prijateljima,


opuštenih, bezbriţnih vremena, topline njenog prijateljstva sa Meri Elen i njenom porodicom. Osećala se neverovatno tuţno znajući da je Dţordan oĉigledno propustio njegovo detinjstvo. “Nisu sva deca iz plemićkih porodica odrastala sa takvom strogoćom.” “A njegovi roditelji - kakvi su oni taĉno bili?” Gledala ga je sa takvom iskrenom zabrinutošću da je Toni stavio njegovu ruku oko njenih ramena u gestu udobnosti i predaje. “Da sumiram sve to što je moguće kraće, Dţordanova majka je bila ozloglašena koketa ĉiji su ljubavni podvizi bili ĉuveni. Mom stricu do toga izgleda nije bilo stalo. Ĉinilo se da je smatrao ţene slabim, nemoralnim stvorenjima koja nisu mogla da kontrolišu njihove strasti - ili je bar tako govorio. S druge strane, on je bio promiskuitetan kao i ona. Kada se radilo o Dţordanu, meĊutim, on je bio apsolutno rigidan. Nikada nije pustio da Dţordan zaboravi da je bio Taunsend i sledeći Vojvoda od Hotorna. Nikada mu nije popuštao. Insistirao je da Dţordan bude pametniji, hrabriji, dostojanstveniji imena Taunsend od bilo kog Taunsenda pre njega, i što se Dţordan više trudio da mu udovolji, to je zahtevniji njegov otac postajao.” “Ako bi Dţordan uradio slabo lekciju, njegovom uĉitelju je bilo nareĊeno da ga udari štapom; ako se ne bi pojavio na veĉeri taĉno u devet - ni minut pre ili minut kasnije nije mu bilo dozvoljeno da jede do sledeće noći. Kada je imao osam ili devet godina, već je bio bolji konjanik od većine muškaraca, ali u jednom posebnom lovu Dţordanov konj je odbio da skoĉi, ili zbog toga sto je Dţordan bio premali da ga primora na to - ili zbog toga sto je Dţordan bio malo uplašen da to proba. Nikada neću zaboraviti taj dan. Ni jedan od jahaĉa se nije usudio da preskoĉi tu ţivu ogradu sa potokom na drugoj strani, ali moj stric je dojahao i zaustavo ceo lov. Sa svima nama koji su gledali, on se rugao Dţordanu zbog kukaviĉluka. Onda ga je naterao da preskoĉi ţivu ogradu.” “Kada pomislim,” Aleksandra je rekla prigušenim glasom, “da sam nekada verovala da su sva deca ĉiji su oĉevi ţiveli sa njima srećnija od mene. Da li...da li je preskoĉio ogradu?” “Tri puta,” Toni je rekao suvo. “Ĉetvrtog, njegov konj je posrnuo i kada je pao, otkotrljao se na Dţordana i slomio mu ruku.” Aleksandra je prebledela, ali Toni se sada izgubio u priĉi i nije to primetio. “Dţordan nije plakao naravno. Dţordanu nije bilo dozvoljeno da plaĉe, ĉak ni kada je bio mali deĉak. Prema reĉima mog strica, suze su bile nemuţevne. Imao je veoma rigidne ideje o takvim stvarima.” Aleksandra je okrenula lice prema suncu, trepćući da otera suze iz oĉiju. “Kakve ideje?” “Verovao je da muškarac mora da bude tvrd i potpuno dovoljan sam sebi da bi bio pravi muškarac, i to je bio naĉin na koji je uĉio Dţordana da misli. Bilo koja emocija koja je bila „meka‟ je bila i nemuţevna, pa samim tim i gnusna. Sentimentalnost je bila meka - nemuţevna; kao i ljubav i iskrena naklonost. Moj stric nije odobravao bilo koji oblik frivolnosti, takoĊe, osim ljubakanja sa suprotnim polom, na šta je moj stric gledao kao na jedinu muškost. Mislim da ga nikada nisam video da se smeje - ne pravim, istinskim smehom koji proizilazi iz radosti, a ne iz sarkazma. Što se toga tiĉe,


retko sam viĊao i Dţordana da se smeje. Rad i uspeh u svemu bilo je jedino sto je bilo vaţno mom stricu - veoma neobiĉan stav za plemića tako nesumnjivo razumnog.” “Ja ga nasmejavam,” Aleksandra je rekla sa mešavinom ponosa i tuge. Toni se iscerio. “Taj tvoj osmeh bi osvetlio srce bilo kog muškarca.” “Nije ni ĉudo što nije ţeleo da priĉa o njegovom detinjstvu.” “Neke dobre stvari su proizašle iz odluĉnosti mog strica da natera Dţordana da se istakne u svemu što radi.” “Kakve stvari?” Aleksandra je pitala u neverici. “Pa, na primer, Dţordan je bio nateran da bude najbolji uĉenik, i kada je otišao na fakultet, bio je toliko ispred svih da je davao privatne ĉasove iz predmeta nama kojima je to bilo potrebno. Štaviše, on je oĉigledno pronašao naĉin da sve što je nauĉio odliĉno i iskoristi, zato što kada je Dţordanov otac umro, Dţordan je imao samo dvadeset godina. Nasledio je jedanaest imanja zajedno sa titulom, ali blagajna Taunsendovih nikada nije bila prepuna, a Hotorn je bio jedino od njegovih imanja koje se dobro drţalo. U roku od tri godine, svako od Dţordanovih imanja je napredovalo, i on je bio na dobrom putu da postane jedan od najbogatijih ljudi u Evropi. Nije malo dostignuće za mladog ĉoveka od dvadeset tri godine. Sem toga, malo je drugog što mogu da ti kaţem o njemu.” Preplavljena zahvalnošcu, Aleksandra je ispruţila ruke i zagrlila Tonija ĉvrsto. LeĊima se naslanjajuci na njegove ruke, nasmejala se pomalo nesigurno. “Hvala,” rekla je jednostavno, njene oĉi su sijale od neţnosti, a onda je plašljivo bacila pogled prema suncu. “Ne mogu više da ostanem. Rekla sam da ću biti odsutna samo sat vremena a već je prošlo više od toga.” “Šta ce se desiti ako zakasniš?” Toni je zadirkivao, ali je izgledao zbunjeno. “To ću otkriti.” “Kako?” “Tako sto ću izgubiti opkladu koju sam sklopila sa Dţordanom.” “Kakvu opkladu?” Aleksandra je poĉela da objašnjava, ali neţnost i odanost prema njenom ponosnom, dominatnom suprugu je bujala u njoj, i ona nije mogla da podnese da osramoti Dţordana govoreci njegovom roĊaku da je jedini razlog zbog kojeg je pristala da doĊe u Hotorn taj sto ju je Dţordan bukvalno podmitio da to uradi. “Samo...glupa opklada izmeĊu nas,” rekla je dok joj je Toni pomagao da se popne u koĉiju. Izgubljena u mislima, Aleksandra se odvezla pravo pored lakaja koji je istrĉao iz velike kuće da preuzme uzde, i nastavila do štale koja se nalazila iza i sa strane vile. Tonijeva otkrića o Dţordanovom detinjstvu u Hotornu vrtela su se kroz njen um, ubadajući je u srce i puneći je saosećanjem. Sada je razumela toliko mnogo stvari o Dţordanu koje su je zbunjivale, ljutile i povreĊivale, ukljuĉujući i suptilnu promenu u njemu od kada su stigli u Hotorn. Kada pomisli da je ona u stvari verovala, kada je bila devojĉica, da je sreća jednostavno bila imati oba roditelja kod kuće a ne jednog. Njen deda je bio opet u pravu, shvatila je, jer je u više navrata govorio da niko nije baš onakav kao što izgleda. Tako preokupirana je bila u mislima da nije rekla ništa kada je Smart izašao iz štale i


odjurio da joj pomogne da siĊe iz koĉije. Umesto reĉi, jednostavno je pogledala u njega kao da ne postoji, a onda se okrenula i krenula ka kući. Smart je pogrešno pretpostavio da njegova gospodarica gleda pravo kroz njega zato što je izgubio njeno poverenje i naklonost odbijanjem da razgovara o njegovom gospodaru sa njom. “Moja gospo!” Smart je rekao, izgledajući ranjeno njenim nenamernim prekorom, i ekstremno zabrinut takoĊe. Aleksandra se okrenula i bacila pogled na njega, ali u njenom umu ona je videla malog deĉaka kome nikada nije bilo dozvoljeno da to i bude. “Molim vas, moja gospo,” Smart je rekao uţasnuto, “ne gledajte me ko‟ da sam vas povredio previše.” Spuštajući glas, klimnuo je glavom ka ogradi gde su se dva ţdrebeta poigravala, šutirajuci se nogama. “Ak‟ prošetate do ograde sa mnom, imam nešto da vam kaţem što biste voleli da znate.” Uz napor, Aleksandra je naterala sebe da se koncentriše na nesrećnog slugu, i uradila je kako je traţio. Zureći netremice u konje, Smart je spustio glas i rekao, “Ja i Gibons smo razgovarali, i odluĉili smo da imate pravo da znate zašto je gospodar takav kakav je. On nije grub ĉovek, moja gospo, ali iz onog što sam ĉuo izmeĊu vas dvoje od kad se gospodar vratio, vi ste dobili ideju da je on tvrd ko‟ kamen.” Aleksandra je otvorila usta da kaţe zabrinutom slugi da ne mora da izda njegova saznanja, ali njegove sledeće reĉi su je savladale. “Drugi razlog zbog kog smo odluĉili da vam kaţemo je prema onom što smo ĉuli, vi niste u Hotornu da ostanete i budete njegova ţena - osim za tri meseca, to jeste.” “Kako pobogu-?” Aleksandra je prasnula. “Neformalan prenos informacija meĊu slugama, moja gospo,” Smart je potvrdio uz dozu ponosa. “Hotorn ima najbolji u Engleskoj, mogu da se zakunem. I to tako što osoblje zna šta se dešava u roku od dvajes minuta kad se nešto desi - osim naravno gospodina Higinsa ili gospoĊe Brimli domaćice koji jedini ne slušaju to. Njihova usta su tesna ko devicin - oni neće reci nikom ništa,” izmenio je, postajući grimizan. “To mora da je izuzetno neugodno za vas,” Aleksandra je rekla suvo, zbog ĉega je Smart pocrveneo jos više. On se prebacio s jedne noge na drugu, gurnuo ruke u dţepove, izvadio ih ponovo i pogledao u nju u bespomoćnom zaprepašćenju, njegovo lice se jos vise snuţdilo. “Ţelite da vam kaţem o roditeljima gospodara, a ja i Gibins smo se sloţili da ne moţemo da odbijemo vašu naredbu. Osim tog‟, vi imate pravo da znate.” I niskim i nelagodnim glasom, Smart je rekao skoro istu opštu istoriju koju joj je rekao i Toni. “I sad kad znate kako je bilo ovde svih tih godina,” Smart je završio, “ja i Gibons se nadamo da ćete ostati ovde i doneti smeh u mesto, na naĉin na koji ste uradili kad ste bili ovde ranije.” “Pravi smeh,” Smart je pojasnio. “Ne onaj što dolazi iz usta - onaj koji dolazi iz srca kao sto se nam dali pre. Gospodar nikada nije ĉuo njegov zvuk u Hotornu, i on bi mu napravio svet boljim, posebno ako moţete da ga naterate da vam se pridruţi u tome.” Sve što je Aleksandra saznala danas okretalo se u njenoj glavi kao vrtoglav kaleidoskop, prevrtalo i menjalo oblik, uzimajući nove dimenzije tokom ĉitavog dana


i dugo nakon što ju je Dţordan povukao ka sebi i zaspao. Nebo se već rasvetlilo, a ona je joĉ uvek leţala budna, zureći u plafon, oklevajući da preuzme pravac delovanja koji bi mogao - i to nesumnjivo - da je uĉini ranjivom prema Dţordanu ponovo. Do sada, ona je naterala sebe da napusti svoj cilj; i u skladu sa tim, ona je zadrţala svaku emociju i svako delovanje pod paţljivom kontrolom. Okrenula se na svoju stranu i Dţordanova ruka ju je opkolila, privlaĉeći njena leĊa uz njegove grudi i njene noge uz njegove dok je on zakopao lice u njenu kosu. Njegova ruka se podigla, obuhvatajući njenu dojku u sanjivom milovanju i poslala drhtaj oduševljenja kroz ĉitavo njeno telo. Ţelela ga je, Aleksandra je shvatila sa potištenim unutrašnjim uzdahom. Uprkos svemu što je bio - razvratnik, bezdušni zenskaroš, i nevoljan muţ - ona ga je ţelela. U bezbednoj tišini njenog srca, konaĉno je bila spremna da prizna to sebi sada...zato što je sada shvatila da je on bio više od razmaţenog, plitkog aristokrate. Ţelela je njegovu ljubav, njegovo poverenje, i njegovu decu. Ţelela je da uĉini da ova kuća zvoni od smeha za njega, i da mu uĉini Hotorn prelepim. Ţelela je da napravi ĉitav svet prelepim za njega. Toni, udovica vojvotkinja, pa ĉak i Melani su verovali da bi ona mogla da natera Dţordana da se zaljubi u nju. Nije mogla da odustane a da ne pokuša, znala je to sada. Ali nije znala kako će da izdrţi ako ne uspe.

Dvadesetšesto poglavlje “Moj gospodaru?” prošaputala je u zoru sledećeg jutra. Dţordan je otvorio jedno pospano oko i primetio da njegova ţena izgleda sveţe i budno kad je sela na krevet pored njegovog kuka. “Dobro jutro.” promrmljao je, zahvalno gledajući u micanje mesa koje je izvirivalo iz njenog steznika svilene kućne haljine sa V izrezom. “Koliko je sati?” upitao je, glasom promuklim od sna. Bacio je pogled prema prozoru i shvatio da nebo nije plavo, vec slabe sive nijanse protkane bledo rozom. Za razliku od Dţordana, Aleksandra je bila budna celu noć i stoga nije patila od bilo kakvih maglovitih ostataka pospanosti. “Šest sati.” odgovorila je vedro. “Šališ se!” izgovorio je. Zgroţen tim ranim ĉasom, odmah je zatvorio oĉi i zahtevao objašnjenje zbog ĉega je budna u zoru: “Je li neko bolestan?” “Ne.” “Mrtav?” “Ne.” Bled osmeh je povukao njegove ĉvrste usne i naborao uglove njegovih zatvorenih oĉiju kad je promrmljao: “Bolest ili smrt su jedini prihvatljivi razlozi da racionalan ĉovek bude budan ovako rano ujutru. Vrati se u krevet.” Aleksandra se zakikotala na njegovo lepršavo, pospano šegaĉenje, ali je odmahnula glavom. “Ne.”


Uprkos zatvorenim oĉima i oĉiglednoj pospanosti, Dţordan je vec registrovao neobiĉno blistav osmeh na licu njegove ţene, kao i ĉinjenicu da je njen kuk bio pritisnut uz njegovu butinu. Uobiĉajeno, Aleksandrini osmesi su bili rezervisani, neopušteni, i ona je veoma paţljivo izbegavala da ga dodirne kad god je to bilo moguće, osim ako je vodio ljubav sa njom. Radoznalost nad razlogom njenog veoma prijatnog, ali veoma neobiĉnog ponašanja ovog jutra naterala ga je da otvori oĉi i pogleda je. Sa kosom koja je padala niz njena ramena i koţom koja je sijala od zdravlja, izgledala je ukusno. Ona je takoĊe izgledala kao da ima nešto na umu. “Pa?” rekao je lagano, obuzdavajući poriv da je povuĉe dole na njega. “Ja sam, kao što moţeš da vidiš, budan.” “Dobro,” rekla je, skrivajući nesigurnost iza ţivahnog osmeha, “zato što postoji nesto posebno što bih volela da radim ovog jutra.” “U ovo doba?” zadirkivao ju je. “Šta bi radila, osim da se ušunjas na put, navališ na neopreznog putnika. i ukradeš mu novĉanik. Samo lopovi i sluge su budni sada.” “Ne moramo da odemo još malo.” Aleksandra se branila dok je njena hrabrost poĉela postepeno da nestaje, i ona se ukoĉila zbog njegovog odbijanja. “A ako se sećaš, rekao si da ţeliš da postaneš prihvatljiv za mene-” “Šta je to što ţeliš da radiš?” Dţordan je upitao uzdahnuvši, mentalno razmatrajući uobiĉajene stvari koje su ţene pokušavale da rade sa muškarcima poput njega. “Pogodi.” “Ţeliš da te odvedem da kupiš novi šešir u selu?” pitao je neentuzijastiĉno. Ona je odmahnula glavom, zbog ĉega se njena kosa prebacila preko njenog levog ramena i pala joj preko dojke. “Ţeliš da izjašeš rano da vidiš izlazak sunca preko brda tako da mozeš da skiciras pogled?” “Ne umem da crtam prave linije,” Aleksandra je priznala. Uvlaĉeći isprekidan dah, prizvala je svu svoju hrabrost i objavila, “Ţelim da idem na pecanje!” “Pecanje?” Dţordan je ponovio, zjapeći u nju kao da je skrenula s‟ uma. “Ţelis da idem da pecam u ovo doba jutra?” Pre nego što je mogla da odgovori, on je gurnuo glavu dublje u jastuk i ĉvrsto zatvorio oĉi, oĉigledno odbacujući ideju - ali je bilo smeha u njegovom glasu kada je rekao, “Ne ukoliko nema ostataka hrane i pića inaĉe ćemo oboje izgladneti.” Ohrabrena njegovim tonom, ako ne njegovim reĉima, ubeĊivala ga je, “Ne moraš da gubiš vreme uĉeći me odgovarajućoj tehnici - ja već znam kako da pecam.” Otvorio je jedno oko, njegov glas je bio pun zabave, “Šta te navodi da misliš da ja znam?” “Ako ne znaš kako, pokazaću ti.” “Hvala, ali mogu da se snaĊem,” rekao je hrapavo, prouĉavajući je netremice. “Dobro,” Aleksandra je rekla, toliko joj je bilo laknulo da je gotovo brbljala. “Pa mogu i ja. Mogu da uradim sve sama, ukljuĉujući i da stavim svog crva na svoju udicu-” Njegove usne su se izvile od osmeha. “Odliĉno, onda moţeš da staviš mamac i na moju udicu. Odbijam da probudim bespomoćne crve ovako rano i onda povećam zloĉin muĉeći ih.”


Njegova šala je bila toliko zarazna da je ţubor smeha pobegao iz Aleksandre kad je ustala i zategnula pojas na njenoj svilenoj rozoj kućnoj haljini. “Ja ću se pobrinuti za sve dogovore,” rekla je veselo i krenula u njenu spavaću sobu. Naslanjajuci se na jastuke, Dţordan se divio nesvesno zavodljivom njihanju njenih kukova kad je odlazila, dok se on borio da suzbije potrebu da je pozove nazad u krevet i provede narednih sat vremena u zanosnom - i zdravom - zanimanju pravljenja naslednika. Nije ţeleo da ide na pecanje. Niti je razumeo zašto je ona ţelela, ali je bio siguran da postoji razlog za to, i bio je radoznao da ga otkrije. Aleksandra je zaista preuzela „brigu o svim dogovorima‟, shvatio je kada su se uputili na put jašući na konjima na suprotnoj strani visokog grebena koji je zaklanjao širok, brzi potok od pogleda iz kuće. Vezujući konje za dva stabla u podnoţju grebena, on je hodao pored nje sve do travnate obale potoka, gde je svetlo plavo ćebe bilo rašireno ispod dţinovskog hrasta. “Šta je sve ovo?” upitao je, ukazujući na dve velike korpe i jednu malu pored ćebeta. “Doruĉak,” Aleksandra je odgovorila, upućujući mu nasmejan pogled. “I veĉera, takoĊe, kako izgleda. Oĉigledno, kuvarica nije imala mnogo vere u tvoju sposobnost da uhvatiš naš obrok.” “U svakom sluĉaju, nemam više od sat vremena da provedem pokušavajući.” Aleksandra je zastala u ĉinu uzimanja štapa za pecanje, njeno lice je bilo zbunjeno i razoĉarano. “Sat vremena?” “Imam na desetine stvari da uradim danas,” Dţordan je odgovorio. Ĉuĉnuvši dole, izabrao je štap od onih koje su sluge skupile ranije i testirao fleksibilnost savijajuci je rukama. “Ja sam veoma zauzet ĉovek, Aleksandra,” dodao je odsutno, umesto objašnjenja. “Ti si takoĊe veoma bogat covek,” ona je odgovorila dok je testirala svoj štap. “Pa zašto moraš da radiš tako naporno svo vreme?” Razmislio je na trenutak i zakikotao se. “Da bih mogao da ostanem veoma bogat ĉovek.” “Ako biti bogat tebe košta prava da se opustiš i uţivaš u ţivotu, onda je cena bogatstva suviše visoka,” rekla je, zaokrenula se na peti i pogledala u njega. Namrštenih obrva od razmišljanja, Dţordan je pokušao da se seti filozofa koji je bio autor tog citata, ali nije mogao. “Ko je to rekao?” Uputila mu je odvaţan osmeh. “Ja.” Dţordan je odmahnuo glavom u tihom zaprepašćenju na njen brzi um dok je stavljao crva na udicu, a onda otišao do obale. Sedajući pored ogromnog oborenog drveta sa granama koje su se širile preko vode, on je zabacio udicu. “To nije najbolje mesto za hvatanje onih velikih,” njegova ţena ga je savetovala sa izrazom ogromne superiornosti kada je došla iza njega. “Da li bi mi zadrţao štap, molim te?” “Mislio sam da si rekla da moţes da uradiš sve sama,” zadirkivao ju je, primetivši da je skinula jahaće ĉizme i ĉarape. Pre nego što je mogao da pogodi šta će da uradi, Aleksandra je vezala suknju, prikazujući par vitkih listova, finih ĉlanaka, i mala gola stopala, a onda se popela na široki panj oborenog drveta sa okretnom gracioznošću gazele. “Hvala,” rekla je, poseţući za štapom.


On joj ga je predao, oĉekujući da sedne gde je stajala, ali na njegovo uznemireno iznenaĊenje, ona je odšetala duţ debele grane viseći iznad brze vode, balansirajući kao akrobata. “Vrati se ovamo!” Dţordan je rekao oštro, podiţući glas zbog uznemirenosti. “Moţeš da padneš.” “Plivam kao riba,” obavestila ga je, cereći se preko ramena, a onda je sela - bosonoga vojvotkinja sa vitkim nogama koje su visile iznad vode dok je sunĉeva svetlost sijala u njenoj kosi. “Pecam od kada sam bila devojĉica,” rekla je razgovorljivo dok je zabacivala udicu u potok. Dţordan je klimnuo glavom. “Penrouz te je nauĉio.” Nauĉio ju je dobro, Dţordan je pomislio s unutrašnjim osmehom, a da dokaţe da je govorila istinu, posegnula je u korpu sa crvima koju su sluge donele pored potoka i spretno stavila crva na kraj udice. Oĉigledno su njihove misli išle u istom pravcu, zato što mu se trenutak kasnije nasmejala sa njenog visokog mesta i napomenula, “Srećna sam što vidim da nisi zaista gadljiv zbog crva.” “Nikada nisam bio gadljiv,” protestvovao je sa izrazom iskrene ozbiljnosti na njegovom licu okrenutom prema njoj. “Samo mrzim da ĉujem zvuk koji crvi prave kada ih probodemo prvi put. Obiĉno ubijamo stvari pre nego što ih koristimo kao mamac. To je humanije, zar se ne slaţeš?” “Ne ĉuje se zvuk!” Aleksandra je poricala ţestoko, ali je on izgledao tako siguran da se njeno uverenje malo pokolebalo. “Samo ljudi sa izuzetnim sluhom mogu da ga detektuju, ali postoji,” Dţordan je tvrdio, iskrenog lica. “Penrouz mi je rekao da ih to ne boli.” rekla je s nelagodnošću. “Penrouz je gluv ko top. Ne moţe da ĉuje kako vrište.” Neopisiv izraz muĉne strepnje prešao je Aleksandrinim licem dok je gledala štap u ruci. Brzo okrećući lice na drugu stranu da sakrije osmeh, Dţordan se zagledao na desno, ali nije mogao da zaustavi ramena koja su se tresla od smeha, i Aleksandra je konaĉno uoĉila taj otkrivajući pokret. Trenutak kasnije, skupila je u šaci granĉice i lišće i time ga pogodila po levom ramenu. “Zveri!” rekla je razdragano odozgo. “Moja draga, luckasta ţeno,” on je odgovorio, cereći se okorelo dok je podizao ruku i smireno oĉistio lišće i granĉice sa njegovog rukava, “da sam ja smešten nestabilno nad vodom na grani drveta, kao što si ti, ja bih me tretirao sa više poštovanja.” Da bi ilustrovao to što je rekao, posegnuo je slobodnom rukom i neţno gurnuo debelu granu na kojoj je ona sedela. Njegova neuĉtiva supruga je podigla njene graciozne obrve. “Moj dragi, luckasti muţu,” meko je odgovorila, momentalno poslavši strelu neoĉekivanog zadovoljstva kroz Dţordana, “ako me zbaciš, napravićeš strašnu grešku i sebi ćeš zadati postupak kvašenja.” “Meni?” rekao je, uţivajući u zadirkivanju. “Zašto?” “Zato što,” ona je tiho i ozbiljno odgovorila, “ne znam da plivam.” Dţordan je prebledeo i skoĉio na noge. “Nemoj, za Boga miloga,” naredio je oštro, “da se pomeriš ni centimetar. Ne znam koliko je duboka voda ispod tebe, ali je dovoljno duboka da se udaviš i dovoljno mutna da me spreĉi da te vidim ispod


površine. Ostani gde si dok ne stignem.” Sa okretnom spretnošću sportiste, skoĉio je na trupac i poĉeo da hoda ka njoj, krećući se duţ grane dok mu ona nije bila na dohvat ruke. “Aleksandra,” rekao je, govoreći smirenim, ohrabrujućim glasom, “ako priĊem bliţe, moja teţina moţe da slomi ovu granu ili da je savije dovoljno da te baci u vodu.” On joj se pribliţio jos nekoliko centimetara i savio u struku, pruţajuci ruku ka njoj. “Ne plaši se. Samo se ispruţi i stegni me za ruku.” Bar jednom se nije raspravljala, Dţordan je primetio sa olakšanjem. Umesto toga ona je levom rukom posegnula za granom iznad njene glave radi ravnoteţe, a onda je ispruţila desnu ruku ka njegovoj, hvatajući njegov zglob u jakom stisku, u isto vreme kada su se Dţordanovi prsti ĉvrsto zatvorili oko njenog zgloba. “Sada stavi noge ispod sebe i ustani. Iskoristi moj zglob kao pomoć.” “Radije ne bih,” odgovorila je. Njegov zadivljen pogled se suzio naglo zbog njenog nasmejanog lica, dok ga je ĉvršće stisnula i prestrašeno rekla, “Radije bih plivala, zar ti ne bi?” “Ne pokušavaj,” Dţordan ju je upozorio mraĉno, ne mogavši da oslobodi zglob. U njegovom nezgodnom poloţaju, savijen u struku i zarobljene ruke, bio je potpuno u milosti i nemilosti njenog hira i oboje su to znali. “Ako ne moţeš da plivaš, ja ću te spasiti,” ona se slatko dobrovoljno javila. “Aleksandra,” zapretio joj je mekim, zlokobnim tonom, “ako me bacis u tu ledenu vodu, bolje da plivaš kako bi spasila svoj zivot u suprotnom pravcu.” On je mislio to i ona je to znala. “Da, moj gospodaru,” odgovorila je krotko i poslušno oslobodila njegov zglob. Dţordan se ispravio polako i stajao gledajući dole u nju sa izrazom ogorĉenja i zabavljenosti. “Ti si najneobuzdanija-” Zastao je, nemogavši da kontroliše kez. “Hvala,” odgovorila je vedro. “Predvidljivost je veoma dosadna, zar se ne slaţeĉ?” rekla je njegovim leĊima jer se on okrenuo i otišao niz granu, a onda skoĉio u travu. “Kako bih znao?” odgovorio je cereći se zabavljeno kad se ispruţio na travnatoj obali i uzeo njegov štap. “Nemam ni jedan predvidljiv sat od kada sam te ugledao.” Naredna tri sata su prošla kao da su bili tu par minuta, i na kraju, Dţordan je potvrdio da ona nije bila samo odliĉan ribolovac, već i temeljno divna, duhovita, i inteligentna prijateljica takoĊe. “Pogledaj!” ona je iznenada i nepotrebno uzviknula kada se Dţordanov štap savio skoro do pola, gotovo ga trzajući dok se borio da ga zadrţi. “Zagrizla je-!” Posle pet minuta najodliĉnijih manevrisanja i iskusne Dţordanove borbe, njegov kanap je omlitaveo. Njegova neuĉtiva mlada zena, stojeći na grani drveta, odakle je posmatrala njegovu neuspelu borbu za prevlast dok mu je ona davala savete i ohrabrenje, zajecala je i podigla ruke u vazduh. “Izgubio si ribu!” “To nije bila riba,” Dţordan je uzvratio, gledajući u nju. “To je bio kit sa ogromnim zubima.” “Samo zato što je pobegla,” uzvratila je, smejući se. Njen osmeh je bio zarazan kao i njen entuzijazam, i Dţordan nije mogao da se zaustavi od cerenja iako je pokušavao da zvuĉi strogo. “Ljubazno prestani da omalovaţavaš mog kita i hajde da otvorimo ove korpe. Umirem od gladi.”


Stojeći pozadi, on je gledao zadivljeno dok je ona poskakivala niz palu granu. Kada je pokusala da mu preda njen štap i spusti se dole, on ju je uhvatio oko struka i spustio je na zemlju, ali ona se ukoĉila kada je njeno telo oĉešalo o njegovo, i on ju je naglo pustio. Zadovoljstvo koje je stekao u njihovom jutru je donekle izbledelo zbog njene reakcije na njegov dodir. Sedajući preko puta nje na ćebetu, naslonio je leĊa na drvo i prouĉavao je u neosetljivoj tišini, gledajući kako raspakuje korpe sa hranom dok je pokušavao da pogodi motiv za podsticanje ovog izleta. Oĉigledno, ona nije ţelela da ovo bude „romantiĉna pauza‟. “Ovo je bilo divno jutro,” Aleksandra je rekla, zastajući da pogleda ples sunĉeve svetlosti na površini vode ispred njih. Privlaĉeći jedno koleno uz grudi, Dţordan je stavio ruku preko njega i odluĉno rekao, “Sada kada smo završili, pretpostavljam da ćeš mi reći zbog ĉega je sve ovo.” Aleksandra je sklonila pogled sa vode i pogledala u njega. “Kako to misliš?” “Mislim, zašto ţeliš da provedeš jutro ovako?” Oĉekivala je od njega da se pita, ali nije oĉekivala da glatko zahteva odgovor, i uopšte nije bila pripremljena za jedan. Slegnuvši ramenima, rekla je s nelagodnošću, “Mislila sam da ti pokaţem kakav ţivot zaista volim da vodim.” Cinizam je izvio njegove usne. “I sada kada si mi pokazala da nisi potpuno rafinirana, elegantna mlada ţena koja se ĉini da jesi, trebalo bi da razvijem gaĊenje prema tebi i pustim te da se vratiš u Moršam, je li tako?” To je bilo toliko daleko od istine da je Aleksandra prasnula u smeh. “Nikada ne bih smislila tako zamršeni plan ni za sto godina,” rekla je, izgledajući bez obzira na to impresionirana genijalnošću toga. “Bojim se da nisam baš toliko inventivna.” Za delić sekunde, Aleksandra je mogla da se zakune da je videla olakšanje koje je zatreperilo u njegovim polusklopljenim sivim oĉima, i odjednom je odluĉila da povrati druţeljubivo, lako raspoloţenje u kojem su uţivali dok su zajedno pecali. “Ne veruješ mi, zar ne?” “Nisam siguran.” “Da li sam ikada uradila nešto da pomisliš da sam neiskrena?” “Tvoj pol nije ĉuven po iskrenošću ili otvorenošću,” odgovorio je suvo. “Krivica za to mora da leţi na muškarcima,” zadirkivala ga je, legla i stavila glavu na ruku dok je zurila u pahuljaste bele oblake koji su jurili preko puderasto plavog neba. “Muškraci nisu mogli da podnesu da smo iskrene i otvorene.” “Je li tako?” odgovorio je, ispuţio se pored nje, podupirajući se na lakat. Klimnuvši glavom, ona je okrenula glavu i pogledala ga. “Da su ţene bile iskrene i otvorene, ne bismo bile u stanju da ubedimo muškarce da su pametniji, mudriji, i hrabriji od nas, kada ste zapravo superiorniji od nas samo u povremenom pokazivanju grube sile kada je potrebno da se podignu izuzetno teški predmeti.” “Aleksandra,” prošaputao je, kad su se njegove usne polako spustile do njenih, “ĉuvaj se slamanja muškraĉevog ega. To ga prisiljava da pokaţe njegovu nadmoć na tradicionalni naĉin.” Hrapavost njegovog glasa, kombinovana sa zavodljivom tromošću u njegovim sivim ocima, je već uĉinila da Aleksandrino srce lupa. Ţudeći da stavi ruke oko njegovih


širokih ramena i povuĉe ga dole na nju, pitala je drhteći, “Da li sam poljuljala tvoj ego?” “Da.” “Zato - zato sto sam rekla da su ţene pametnije, mudrije i hrabrije od muškaraca?” “Ne,” proĉaputao je, njegove nasmejane usne su sada skoro dodirivale njene, “zato što si uhvatila veću ribu od mene.” Njen zapoĉeti kikot je bio naglo ugušen njegovim usnama. Osećajući se krajnje malaksalo i temeljito zadovoljno, Dţordan je odluĉio da predupredi njihovo voĊenje ljubavi na nekoliko minuta, i posle dopuštanja sebi dugog, gladnog poljupca, legao je pored nje. Izgledala je pomalo iznenaĊeno i pomalo razoĉarano jer nije nastavio. “Kasnije,” obećao joj je uz lenji kez koji ju je naterao da porumeni i nasmeši se a onda ţurno skrene pogled. Posle jednog minuta ona je izgledala kao da je postala fascinirana neĉim na nebu. “U šta gledaš?” Dţordan je zatraţio konaĉno, gledajući je. “Zmaja.” Kada ju je pogledao zbunjeno ona je podigla ruku i pokazala prema nebu na jugoistoku. “Baš tamo - onaj oblak - šta vidiš kada ga gledaš?” “Debeli oblak.” Aleksandra je zakolutala oĉima. “Šta još vidiš?” Bio je miran na trenutak prouĉavajuci nebo. “Još pet debelih oblaka i tri mršava.” Na Dţordanovo iznenaĊeno zadovoljstvo, ona je prasnula u smeh, prevrnula se na bok, i poljubila ga u usta, ali kada je pokušao da je privuĉe bliţe i poĉne da vodi ljubav sa njom, Aleksandra se povukla i insistirala da nastavi da posmatra nebo. “Zar nemaš nimalo mašte?” grdila ga je meko. “Pogledaj one oblake - sigurno moraš da vidiš neki koji će da te podseti na nešto. To moţe biti nešto zamišljeno ili stvarno.” Podstaknut njenom insuniacijom da uopšte nije maštovit, Dţordan je suzio oĉi i zagledao se uporno - a onda je konaĉno primetio oblik koji je prepoznao. Nisko na nebu, sa desne strane, bio je oblak koji je izgledao neverovatno kao, baš kao - grudi! U trenuku kada je prepoznao oblik Aleksandra je uzbuĊeno pitala, “Šta vidiš?” i Dţordanovo celo telo je poĉelo da se trese od tihog smeha. “Razmišljam,” rekao je brzo. U ţurbi da smisli neki prihvatljiv oblik koji bi joj rekao, konaĉno je našao jedan. “Labud,” rekao je, a onda gotovo sa strahopoštovanjem, “Vidim labuda.” Prouĉavanje sklopa oblaka, Dţordan je uskoro shvatio, bila je neoĉekivano prijatna razonoda - naroĉito sa Aleksandrinom rukom prepletenom s njegovom, i njenim telom prislonjenim uz njegov bok. Nekoliko minuta kasnije, meĊutim, kombinacija njene blizine i miris delikatnog parfema postala je suviše potentna da bi se ignorisala. Oslanjajući se na podlakticu, Dţordan je prebacio drugu ruku preko nje, onda je polako spustio usne na njene. Njen odgovor na njegov prvi poljubac je bio tako vruć i nestrpljiv da je Dţordan osetio kao da se njegovo srce topi. Povlaĉeći usne sa njenih, zagledao se u njeno lepo lice, osećajući se ponizno pred njenom neţnošću i toplinom. “Jesam li ti ikada rekao,” prošaputao je znaĉajno, “koliko mislim da si slatka?” Pre nego što je mogla da odgovori, poljubio ju je sa svom gladnom hitnošću koju je osećao.


Bila je sredina popodneva kada su dojahali do štale. Nesvesna prikrivenih pogleda Smarta i jos dvadesetak slugu i konjušara, koji su svi bili pohlepno radoznali o ishodu jutarnjeg izleta, Aleksandra je stavila ruke na Dţordanova široka ramena, smešeći se gledajući ga u oĉi dok je posezao da je spusti iz sedla. “Hvala za divan dan,” rekla je dok ju je lagano spuštao na tlo. “Nema na ĉemu,” odgovorio je, njegove ruke su nepotrebno duţe ostale na njenom struku, drţeći joj telo samo centimetar od njegovog. “Da li bi ponovio to?” ponudila mu je, misleći na njihovo pecanje. Dţordanov kikot je bio dubok i bogat. “Ponovo,” obećao je hrapavo, misleći na njihovo voĊenje ljubavi. “I ponovo...i ponovo...” Aleksandrini glatki obrazi su se pretvorili u crvene kao ruţe, ali je sjaj slaganja obasjao njene oci. “Mislila sam da li bi voleo da odemo na pecanje ponovo?” “Hoćeš li me pustiti da uhvatim najveću ribu sledeći put?” “Naravno da ne,” rekla je, lice joj je blistalo od radosti, “ali pretpostavljam da bih bila spremna da garantujem za tebe ako zeliš da kaţeš svima da je kit koga si uhvatio pobegao.” Dţordan je zabacio glavu i prasnuo u smeh. Zvuk njegove radosti je odjeknuo kroz štalu u kojoj je Smart stajao na prozoru pored jednog od konjušara, posmatrajući vojvodu i njegovu mladu vojvotkinju. “Reko‟ sam da bi ona mogla to da uradi!” Smart je rekao, gurkajući konjušara i namigivajući. “Reko‟ sam da će ga ona uĉinit‟ srećnijim neg‟ što je bio ikad pre!” Zviţdući razdragano, pokupio je ĉetku i poĉeo da timari kestenastog pastuva. Dţon koĉijaš je zastao sa poliranjem srebrnih amova da pogleda par ljubavnika, a onda je savio glavu i nastavio sa svojim zadatkom, ali je sada poĉeo da zviţdi srećnu malu melodiju. Jedan od ĉistaĉa štale je spustio vile i gledao vojvodu i vojvotkinju, a onda je, takoĊe, poĉeo da zviţdi dok je posezao za još jednom balom sena. Stavljajući ruku pod Aleksandrin lakat, Dţordan je pošao da je isprati nazad u kucu, a onda je naglo zastao i okrenuo se jer se štala izgleda ispunila nemelodiĉnim, neusaglašenim melodijama koje su pevušene i zviţdane od strane slugu koji su obavljali njihove zadatke uz veselu energiju. “Nešto nije u redu?” Aleksandra je upitala, prateći njegov pogled. Blago, zbunjeno mrštenje nabralo mu je ĉelo, a onda je slegnuo ramenima, ne mogavši da razazna taĉno ono što mu je privuklo paţnju. “Ne,” rekao je, vodeći je nazad u kuću. “Ali lenĉario sam veći deo dana, i moraću da radim dva puta više danas i sutra da nadoknadim to.” Razoĉarana, ali ipak odluĉna, Aleksandra je rekla vedro, “U tom sluĉaju, neću pokušavati da te potkupljujem zabavnim odvraćanjem paţnje- sve do prekosutra.” “Kakvu vrstu odvraćanja paţnje si imala na umu?” Dţordan je pitao, cereći se. “Piknik.” “Pretpostavljam da bih mogao da naĊem vremena za to.” “Sedite, Favks, razgovaraćemo za par minuta,” Dţordan je rekao kasnije tog


poslepodneva a da se nije potrudio ni da podigne pogled sa pisma koje je ĉitao od njegovog poslovnog agenta iz Londona. Nezaplašen nepristojnošću njegovog klijenta - jer je ispravno uzeo u obzir vojvodinu razumljivu uznemirenost zbog potrebe njegovih usluga - istraţitelj, koji je bio maskiran kao pomoćnik upravnika imanja dok je bio u Hotornu, seo je preko puta Dţordanovog masivnog stola. Nekoliko minuta kasnije, vojvoda je bacio dole pero, naslonio se u stolici, i naglo zatraţio, “Pa, šta je bilo?” “Vaša Milosti,” Favks je poĉeo ţustro, “kada ste mi dali pismo Lorda Antonija sinoć, zar mi niste rekli da ste naloţili vašoj supruzi da ga ne posećuje?” “Jesam.” “I sigurni ste da je ĉula i razumela vaše ţelje?” “Savršeno siguran.” “Stavili ste joj to jasno do znanja?” Ispuštajući dah iritirajuće ţurno, Dţordan je odsekao, “Besprekorno jasno.” Prvi znak nelagodnosti i zabrinutosti zaoštrio je Favksovo lice u blagom mrštenju, a onda se on brzo oporavio i rekao oštrim, bezliĉnim glasom, “Kasno juĉe popodne, vaša supruga je otišla u štalu i zatraţila koĉiju. Rekla je mom ĉoveku, Olsenu, da ide samo da poseti kolibu na imanju, i da stoga ne zahteva njegove usluge. Kao što smo se dogovorili sinoć, nakon što smo saznali da je Lord Antoni misteriozno odluĉio da se vrati u Vinslov, Olsen je pratio vašu suprugu, a da ga ona ne primeti, tako da bi bio u mogućnosti da je zaštiti a da je ne uznemiri.” Favks je zastao a onda je rekao znaĉajno, “Nakon kratke posete jednoj od vaših koliba, vaša supruga je otišla pravo do kuće Lorda Antonija. U svetlu onoga što se dešavalo dok je bila tamo, nalazim ovaj incident uznemiravajućim i moţda ĉak sumnjivim.” Dţordanove tamne obrve su se skupile nad ledenim sivim oĉima. “Ne uspevam da vidim zašto biste bili „uznemireni‟ time,” Dţordan je rekao odseĉnim glasom. “Ona je ignorisala moja nareĊenja, što je moj problem, ne vaš. To nije, meĊutim, razlog da sumnjate u nju za...” Zaćutao je, ne mogavši da kaţe ni reĉ. “Sauĉesništvo?” Favks je ponudio tiho. “Mozda ne - bar ne još. Moji ljudi, koji su posmatrali kuću Lorda Antonija da bi uoĉili sve sumnjive strance koji bi se mozda pojavili tamo, su mi rekli da su i majka Lorda Antonija i njegov brat bili u kući. MeĊutim, moram da vas obavestim da je vaša supruga provela malo vremena u kući gde ih je posetila. Nakon otprilike petnaest minuta, Lord Antoni i vaša supruga su napustili kuću zajedno i otišli u vrt pored kuće, daleko od oĉiju drugih ukućana. Onda su oni razgovarali u privatnosti što Olsen nije mogao da ĉuje, ali mu se ĉinilo da je razgovor bio izuzetno intenzivne prirode - sudeći po njihovim izrazima lica i postupcima.” Istraţiteljov pogled se pomerio sa Dţordanovog neĉitljivog lica na taĉku na suprotnom zidu. “Dok su bili u vrtu zagrlili su i poljubili jedno drugo. Dva puta.” Bol, nepoverenje, i sumnja su buknuli kroz Dţordanov mozak kao vruća sekira dok je zamišljao Aleksandru obmotanu Tonijevim rukama...njegove usne na njenima... “Ali ne tokom duţeg vremenskog perioda,” Favks je rekao u napetoj tišini. Uvlaĉeći dug, ravnomeran dah, Dţordan je nakratko sklopio oĉi. Kada je progovorio,


glas mu je bio miran, hladan, i ojaĉan neumoljivim ubeĊenjem. “Moja supruga i moj roĊak su povezani brakom. Oni su, štaviše, prijatelji. Pošto ona ne zna da je moj roĊak osumnjiĉen za pokušaj mog ubistva - ili da njen ţivot moţe takoĊe biti u opasnosti od istog ubice - ona je nesumnjivo osetila da je moje ograniĉenje prema njenom posećivanju mog roĊaka bilo nepravedno i nerazumno i izabrala je da se ne obazire na moja nareĊenja.” “Vaša supruga flagrantno ignoriše vaše ţelje, a ipak ne smatrate to, hm...sumnjivim? Ili barem ĉudnim, Vaša Milosti?‟‟ “Smatram to razjarujućim, ne „sumnjivim‟,” odgovorio je uz zajedljivi sarkazam, “i to je sve samo ne „cudno‟. Moja supruga je radila ono što joj je prokleto bila volja od kada je bila dete. To je neprijatna navika od koje nameravam da je odviknem, ali je to ne ĉini spremnom da postane sauĉesnica u ubistvu.” Shvativši da je bilo besmisleno da se raspravlja o tom pitanju i dalje, Favks je klimnuo uĉtivo glavom i nevoljno ustao. Okrenuo se da ode, ali ledeni glas njegovog poslodavca ga je naterao da se okrene nazad. “Ubuduće, Favks,” Dţordan je naredio strogo, “uputite vaše ljude da okrenu leĊa meni i mojoj supruzi kada smo van kuće. Ovo bi trebala da bude potraga za mogućim ubicom, ne naše špijuniranje.” “Vaše špijuniranje,” Favks je promucao u oĉajanju. Dţordan je klimnuo kratko. “U povratku danas, video sam dva vaša ĉoveka u šumi. Oni su posmatrali moju suprugu, nisu posmatrali ubicu meĊu drvećem. Otarasite se njih.” “Mora postojati neka greška, Vaša Milosti. Moji ljudi su visoko obuĉeni, profesionalni-” “Otarasite se njih!” “Kako ţelite,” sloţio se, naklonivši se. “TakoĊe, kada sam sa mojom suprugom, moţete reći vašim ljudima da se drţe podalje. Ako rade svoj posao, trebalo bi da budemo u mogućnosti da lutamo po imanju ne plašeći se opasnosti. Neću ţrtvovati našu privatnost, niti ću biti primoran da se krijem u kući danju i noću. Kada sam sa svojom suprugom, paziću sam na nju.” “Vaša Milosti,” Favks je rekao, drţeći ruke u znaku pomirenja, “znam iz dugogodišnjeg iskustva da su situacije poput ovih naporne, najblaţe reĉeno, naroĉito za ljude vašeg statusa. Ali bio bih nemaran u mojoj duţnosti ako vam ne bih rekao da neviĊena odluka Lorda Taunsenda da se vrati njegovoj kući u ovo doba godine njega ĉini glavnim osumnjiĉenim. Osim toga, moji ljudi i ja samo pokušavamo da zaštitimo vašu suprugu-” “Za šta vam plaćam bogatstvo,” Dţordan ga je prekinuo kiselo. „‟Stoga, prokleto dobro to uradite na moj naĉin.” Favks, kojem nisu bili strani neispravni zahtevi koje su plemići navikli da postavljaju svima oko njih, klimnuo je glavom rezignirano. “Pokušaćemo, Vaša Milosti.” “I neću više tolerisati vaše neosnovane sumnje o mojoj supruzi.” Favks se ponovo naklonio i otišao. Ali kada su se vrata radne sobe zatvorila za njim, rešenost, apsolutna sigurnost je polako isparila sa Dţordanovog strogog lica. Gurnuvši ruke u dţepove, naslonio je glavu na stolicu i zatvorio oĉi, pokušavajući da blokira reĉi koje je Favks izgovorio, ali one su udarale u njegovom mozgu kao hiljadu


zlokobnih ĉekića. NeviĎen povratak Lorda Taunsenda ga čini glavnim osumnjičenim... Vaša supruga i Lord Taunsend su otišli u šetnju i nastavili intenzivan razgovor... Poljubili su i zagrlili jedno drugo... Mislim da su njihovi postupci sumnjivi... Tihi povik poricanja u Dţordanovom mozgu je ugušio reĉi istraţitelja, i on se zateturao napred u stolici, odmahujući glavom kako bi ih izbrisao. Ovo je bilo ludilo! Bilo je dovoljno teško da se suoĉi sa ĉinjenicom da Toni, koga je voleo kao brata, verovatno pokušava da ga ubije. Ali nije mogao da dozvoli sebi da pomisli i za trenutak da ga je Aleksandra takoĊe izdala. Naivna, oĉaravajuća mlada lepotica koja ga je zadirkivala i smejala se sa njim danas a onda ga stegnula prema sebi dok je vodio ljubav sa njom, nije tajno ţudila za Tonijem, rekao je sebi besno. Takva ideja je bila suluda! Bestidna! Odbio je da veruje u to. Jer nije mogao da podnese da poveruje. Grub uzdah je pobegao iz Dţordana kada se suoĉio sa istinom. Od trenutka kada je ušla u njegov ţivot, Aleksandra mu je ukrala srce. Kao devojka, ona ga je oĉaravala i zabavljala. Kao ţena, ona ga je oduševljavala, razbešnjavala, zavodila, i intrigirala. Ali bez obzira na sve što je radila, njen osmeh ga je zagrevao, njen dodir je grejao njegovu krv, a njen muzikalni smeh ĉinio je da se njegov duh vine. Ĉak i sada, prepun ljubomore i opterećen sumnjom, nasmešio se kada je pomislio kako je izgledala jutros, sedeći na grani drveta sa suncem koje je sijalo u njenoj kosi i njenim dugim, golim nogama izloţenim njegovom pogledu. U balskoj haljini, bila je elegantna i uzvišena kao boginja; u njegovom krevetu, bila je nesvesno provokativna kao najegzotiĉnija zavodnica; sedeći na ćebetu sa golim nogama podmetnutim ispod nje i prekrasnom kosom koja se vijorila na vetru, ona je i dalje bila svakim centimetrom vojvotkinja. Bosonoga vojvotkinja. Njegova bosonoga vojvotkinja, Dţordan je pomislio posesivno. Ona je njegova pred Bogom i ljudima. Uzimajući pero, Dţordan se odluĉno bacio na posao, blokirajući sve ostalo iz uma. Ali po prvi put u njegovom zivotu, nije mogao u potpunosti da se izgubi u njemu. Niti je mogao u potpunosti da zaboravi kako ga je Aleksandra lagala o tome gde je bila juĉe.

Dvadesetsedmo poglavlje Sunĉeva svetlost se prelamala kroz jedini visoki prozor stroge prostorije u kojoj je Dţordan jednom uĉio lekcije pod surovom pretnjom štapom. Vraćajuci pramen kose nazad u urednu punĊu, Aleksandra je prouĉavala naslove knjiga koje su ispunjavale niske police za knjige koje su se protezale niz jedan dugaĉak zid, traţeci bukvar koji bi mogla da iskoristi da nauĉi osnovne veštine ĉitanja decu koja će se uskoro skupiti u lovoĉuvarevoj kolibi. Strahopoštovanje i divljenje su je ispunili dok je zurila u naslove i poĉela u potpunosti da shvata obim i dubinu znanja koje Dţordan mora da poseduje. Bilo je debelih tomova u koţnim povezima koje su sadrţale reĉi Platona, Sokrata, Plutarha, kao i


desetina manje poznatih filozofa, ĉija je imena Aleksandra jedva prepoznala. Tamo su bili ĉitavi odeljci o arhitekturi, o svakom periodu Evropske istorije i ţivoti i ostvarenja svakog Evropskog vladara. Neki su bili napisani na engleskom jeziku; drugi na latinskom, grĉkom, i francuskom. Matematika mora da je bila posebno Dţordanovo interesovanje, jer je bio zapanjujući niz knjiga o tom konkretnom predmetu, mnoge od njih sa naslovima tako komplikovanim da je Aleksandra mogla samo da pogaĊa na šta su se odnosili. Geografske knjige, knjige istraţivaĉa, knjige o antiĉkoj kulturi, svaka tema koju je njen deda ikada pomenuo izgleda da je bila predstavljena ovde i to temeljno. Smešeći se neznatno, Aleksandra je došla do kraja police, i tamo na donjoj polici bili su bukvari koje je traţila. Savijajući se dole, izabrala je dva koji su bili dovoljni za poĉetak. Sa knjigama u naruĉju, polako je koraĉala po drvenom podu, osećajući istu neobiĉnu kombinaciju sentimentalnosti i depresije koju je osetila prvi put kada je ušla u ovu negostoljubivu sobu pre više od godinu dana. Kako je mogao da provede godine u ovom usamljenom mestu, pitala se. Njene sopstvene lekcije su bile nauĉene u sunĉanoj sobi, ili napolju na suncu, setila se s ljubavlju - poduĉavana od strane njenog dede koji je otkrio mir i zadovoljstvo u poduĉavanju - i koji je usadio u nju tu istu radost dok ju je poduĉavao. Zaustavljajući se do stola koji je bio preko puta uĉiteljovog, Aleksandra se zagledala dole u inicijale uklesane na vrhu i s ljubavlju pratila svaki prstom: J.E.M.T. Prvi put kada je videla te inicijale verovala je da je Dţordan mrtav, i setila se pustoši koju je osetila tog dana i tokom narednih meseci. Ali sada, ovog trenutka, on je bio u prizemlju, radeći u radnoj sobi - ţiv i vitalan i zgodan. Umesto leţanja u vodenom grobu, Dţordan je sedeo za stolom, noseći sneţno belu košulju koja je kontrirala njegovom preplanulom licu i prijanjala uz njegova široka ramena i jahaće pantalone boje koţe koje su naglašavale njegove duge, mišicave noge i butine. Bio je ţiv i zdrav i ovde sa njom, baš kao što se jednom molila i sanjala da će biti. Bog je zaista odgovorio na njene molitve, shvatila je, i to saznanje ju je odjednom ispunilo prodornom slašću i dubokom zahvalnošću. On joj je poslao Dţordana nazad i ĉak joj je pomogao da poĉne da shvata neţnog, autokratskog, ljubaznog, briljantnog, ponekad ciniĉnog muškarca kojeg je volela. Umom koji je bio preokupiran mislima, Aleksandra je koraĉala polako ka vratima, ali kada ih je povukla da ih zatvori, ĉuo se glasan zveket neĉeg što se otkotrljalo drvenim podom. Shvativši da je gurnula nešto što je bilo naslonjeno pored vrata, Aleksandra se okrenula. Njen zbunjeni pogled je skenirao pod, a onda se prikovao u uţasu i mrţnji za debeli, ispoliran drveni štap koji je neki bezliĉan uĉitelj koristio na Dţordanu. Njene oĉi su buknule plavom vatrom dok je zurila u zlu stvar, ali je zapravo ĉeznula da fiziĉki ozledi bezimenog uĉitelja koji ga je koristio. Onda se okrenula na peti i zalupila vrata uĉionice za njom. Kada je prošla pored sluge u hodniku, gurnula mu je štap i rekla, “Spali ovo.” Stojeći na prozoru radne sobe, Dţordan je posmatrao Aleksandru kako ide ka štali sa, kako se ĉinilo, više knjiga u naruĉju. Skoro neodoljivi poriv da je pozove i ponudi joj da provede dan sa njom ga je preplavio, iznenadivši ga svojim intenzitetom. Već mu je nedostajala.


Dva sata kasnije, Dţordanov zbunjeni sekretar, Adams, koji je bio pozvan zbog uobiĉajenog popodnevnog diktiranja, sedeo je sa perom spremnim za dovršavanje ostatka pisma gospodinu Dţordţu Bentliju, koje je njegov poslodavac poĉeo da diktira. Usred diktiranja, vatreno izlaganje Vojvode od Hotorna je usporilo i on je zaćutao, zureći odsutno kroz prozor. Zbunjen vojvodinom do sada nevidjenom nedostatku koncentracije - koja je postojala celo popodne - Adams je neodluĉno proĉistio grlo, pitajući se da li je moţda vojvodino ćutanje znaĉilo da je slobodan. Dţordan je naglo vratio paţnju sa zaokupljenog razmišljanja o vazdušastom sklopu oblaka na jarko plavom nebu i ispravio se samosvesno, pogledavši sekretara. “Gde sam ono stao?” “Pismo gospodinu Dţordţu,” Adams je rekao. “Baš ste poĉeli da izdajete uputstva za investiranje profita sa poslednjeg putovanja Tvrdjave.” “Da, naravno,” Dţordan je rekao, njegove oĉi su odlutale nazad do prozora. Oblak u obliku koĉije se promenio u ogromnog morskog galeba. “Reci mu da opremi Morskog galeba - hm - Valkiru,” Dţordan je izmenio, “za plovidbu smesta.” “Valkiru, Vaša Milosti?” Adam se upitao, zbunjen. Vojvodin pogled se nerado pomerio sa prozora na Adamsovo zbunjeno lice. “Zar to nije ono što sam upravo rekao?” “Pa, da, jeste. Ali u prethodnom stavu, ţeleli ste da gospodin Dţordţ opremi Četiri Vetra.” Adam je posmatrao u ĉudu kako izraz koji bi mogao da bude opisan kao akutan stid prelazi preko autokratskog lica njegovog poslodava pre nego sto je vojvoda bacio dokumenta u ruci sa strane i kratko rekao, “To bi bilo sve za danas, Adamse. Nastavićemo sutra poslepodne kao i obiĉno.” Dok se Adams tajno pitao kakav je znaĉajan, strašan dogaĊaj izazvao njegovog poslodavca da otkaţe njihov poslepodnevni posao po drugi put za osam godina - prvi put se to desilo na dan kada je bila sahrana vojvodinog strica - njegov poslodavac je dodao uĉtivo, “Ne, ne sutra poslepodne, ipak.” Već na pola sobe, Adams se okrenuo i pogledao u njegovog poslodavca u zapanjenom upitu, više nego ikada zapanjen tim dodatnim odlaganjem hrpe priliĉno hitne prepiske. “Imam obaveze poslepodne,” vojvoda je objasnio uĉtivo. “Piknik.” Boreći se da odrţi ravnodušan izraz lica, Adams je klimnuo glavom i naklonio se. Zatim se okrenuo i spotakao se o stolicu. Govoreći sebi da je bio prosto nemiran i predugo zatvoren u zatvorenom prostoru, Dţordan je izašao iz kuĊe i krenuo ka štali. Ali kada je Smart poţurio iz štale da ga pita da li ţeli da uzjaše, Dţordan se predomislio i umesto toga pošao putem koji ga je doveo do kolibe lovoĉuvara na ivici šume dalje od štale, gde je Aleksandra rekla da će drţati ĉasove. Nekoliko minuta kasnije, zvuk pevanja je stigao do njega, i dok je preskakao po dve stepenice ispred kolibe, nasmešio se samom sebi kada je shvatio da, umesto „gubljenja vremena‟ pevajući kako je prvo pretpostavio, Aleksandra je poduĉavala njene Ċake abecedu, koristeći veselu pesmicu koja je u sebi imala sva slova. Gurnuvši ruke u


dţepove, stajao je neviĊen na vratima, slušajući zvuke njenog glasa ĉudeci se iznutra. Sedeći na podu, pevajući sa ushićenom paţnjom, nisu bila samo deca svih uzrasta, već i nekoliko odraslih takoĊe. Nakon što je malo razmislio, bio je u stanju da identifikuje dve ţene kao supruge njegovih stanara, i jednog starijeg muškarca kao dedu glavnog upravnika imanja. Osim njih, nije imao ideju ko su bili ostali odrasli ili kojim porodicama su deca pripadala. Oni su njega prepoznali, meĊutim, i pevanje je poĉelo da se utišava do ĉudnog nemelodiĉnog zastoja dok su starija deca prestala da pevaju i ućutkavala njihovu mlaĊu braću i sestre. Nekoliko metara pravo od njega, Aleksandra je nagnula glavu u stranu, smešeći se njenim Ċacima. “Da li je dovoljno za danas?” upitala je sa simpatijama, ne razumevajući razlog za njihov iznenadan nedostatak paţnje. “U tom sluĉaju, evo vaše „misli da zapamtite‟ do ponovnog susreta u petak: ‘Svi ljudi su jednaki’,” citirala je dok je išla ka ulazu gde je Dţordan stajao, oĉigledno nameravajući da se oprosti sa njenim Ċacima. “ ‘Nije roĎenje koje pravi razliku, to su vrline.’ ” Levim ramenom je udarila u Dţordana i ona se zanjihala okolo. “Kakva stvar da im kazeš,” Dţordan je rekao mekim, zadirkujućim glasom, ignorišući stanare u kolibi, koji su na brzinu skoĉili na noge i zjapili u njega sa strahopoštovanjem. “Podstaknućeš anarhiju sa citatima kao što je taj.” On je iskoraĉio sa ulaza i seljaci, pravilno tumaĉeći njegovu kretnju kao raspuštanje, na brzinu su se postrojili i nespretno izašli napolje. “Nisu ti rekli ni reĉ,” Aleksandra je rekla, gledajući zbunjeno kako su razdragani, prijateljski Ċaci koji su joj se veoma dopadali, jurnuli pored njih a onda pobegli u šumu pored kolibe. “Zato što im ni ja nisam rekao ni reĉ,” Dţordan je objasnio krajnje ravnodušan. “Zašto nisi?” Aleksandra je pitala nesigurno, zadovoljstvo zbog njegovog neoĉekivanog dolaska je gotovo izbrisalo njenu zbunjenost. “Za razliku od mnogih posednika, moji preci nikada nisu liĉno razgovarali sa njihovim zakupcima,” Dţordan je odgovorio ravnodušno. Nepozvana, vizija usamljenog deĉaka, kojem je bilo zabranjeno da se sprijatelji sa bilo kim na ovom ogromnom, naseljenom imanju, dosla joj je na um, i Aleksandrine oĉi su se ispunile neţnošcu kada se zagledala u njega. Ţudeći da ga obaspe svom ljubavlju koju je imala u srcu, preplela je ruke s njegovim i rekla, “Iznenadjena sam što te vidim ovog poslepodneva. Šta te je dovelo ovde?” Nedostajala si mi, pomislio je. “Završio sam posao ranije,” slagao je. Pokrivajući njenu ruku njegovom, Dţordan je krenuo s njom preko travnjaka na prednjoj strani do paviljona na dalekoj ivici jezera. “Ovo je moje omiljeno mesto u Hotornu,” objasnio je, podupirajući se ramenom o jedan od belih stubova koji su drţali krov paviljona. Gurnuvši ruke u dţepove, prešao je odsutnim pogledom po ţumi i jezeru, nesvestan cveća koje je ona dodala na ĉistinu pored njih. “Zamišljam da, ukoliko spojim sve sate koje sam proveo u ovom paviljonu kao deĉak i mladić, iznosiće godine.” Oduševljena što je zgodni, zagonetni muškarac za koga se udala konaĉno poĉeo da joj se otvara, Aleksandra mu se nasmešila. “To je bilo i moje omiljeno mesto dok sam bila u Hotornu ranije. Šta si radio kada si bio ovde?” upitala ga je, prisećajuci se ţivih, beznadeţnih sanjarenja koje je izmislila o Dţordanu, dok je sedela na ţivo obojenim


jastucima u paviljonu. “Uĉio,” odgovorio je glatko. “Nisam mnogo voleo uĉionicu. Ili mog uĉitelja, kad smo već kod toga.” Aleksandrin osmeh se pokolebao dok je zamišljala zgodnog, usamljenog deĉaka, voĊenog time da uspe u svemu zbog njegovog oca. Dţordan je video neţnost koja je sijala u njenim plavim oĉima i nacerio joj se, potpuno nesvestan zbog ĉega se njeno drţanje zagrejalo. “Šta si ti radila, kada si dolazila ovde?” zadirkivao ju je. Aleksandra je slegnula ramenima s‟ nelagodnoĉću. “Sanjarila, uglavnom.” “O ĉemu?” “Uobiĉajenim stvarima.” Bila je pošteĊena potrebe da odgovori na to, jer se Dţordan iznenada zagledao u ĉistinu u šumi zbunjeno se mršteći. “Šta je to?” upitao je, ispravljajući se iz njegovog leţernog poloţaja i krećući ka kruţnoj ĉistini. Došetavši direktno do klinaste mermerne nadgrobne ploĉe, proĉitao je jednostavne reĉi na njemu sa neopisivim izrazom neverice na licu: DŢORDAN METJU EDISON TAUNSEND 12. VOJVODA OD HOTORNA ROĐEN JUNA 27, 1786 UMRO APRILA 16, 1814 Okrećući se ka Aleksandri sa pogledom skoro komiĉno-gadljivim, zahtevao je, “Antoni me je zaglavio u šumi? Zar nisam zasluţio porodiĉno groblje po njegovoj proceni?” Aleksandra se zakikotala na njegovu neoĉekivano smešnu reakciju što je video sopstveno ime urezano u mermeru. “Postoji spomenik tebi tamo, takoĊe. Ali ja - mi smo mislili da je ovako lepo mesto, pa, dobro za malu ploĉu u sećanju na tebe.” Ĉekala je da on primeti ĉinjenicu da je ĉistina bila proširena i cveće dodato, ali kada nije primetio, lagano je zatraţila, “Da li si primetio nešto drugaĉije ovde?” Dţordan je pogledao naokolo, nesvestan spokojstva i lepote koju je stvorila. “Ne. Nešto je drugaĉije?” Prevrnula je oĉima smejući se zgaĊeno. “Kako je moguće da previdiš pravi vrt cveća?” “Cveće,” ponovio je nezainteresovano. “Da, vidim ga,” dodao je, okrećući leĊa ĉistini. “Zar stvarno?” Aleksandra ga je zadirkivala, ali je bila i ozbiljna takoĊe. “Bez da se okreneš da pogledaš, reci mi koje je boje.” Dţordan joj je dobacio podrugljiv pogled i uzeo joj ruku, krećući ka kući. “Ţute?” rizikovao je posle nekoliko trenutaka. “Roze i bele.” “Bio sam blizu,” našalio se. Ali na putu natrag do kuće, primetio je po prvi put da su ruţe cvetale raskošno u negovanim postoljima pored kuće gde su bile podeljene po bojama, umesto pomešane zajedno, a one roze boje su ga podsetile na njene usne. Blago posramljen do sada


neiskorišćenom sentimentalnošću koju je probudila u njemu, Dţordan je bacio pogled prema njenoj savijenoj glavi, ali je sledeća pomisao bila jos šokantnije sentimentalnija od prošle. Njegov roĊendan je bio za samo pet dana, i on se pitao da li je ona primetila to kada su gledali datume uklesane u mermernoj ploĉi. Vizija Aleksandre kako ga budi poljupcem ţeleci mu srećan roĊendan je lebdela s oduševljenjem kroz njegov um, i odjednom je mnogo poţeleo da se ona seti datuma, da uradi neku malu stvar kako bi mu pokazala da joj on znaĉi. “Starim,” napomenuo je uz paţljivu nonšalantnost. “Mmmm,” Aleksandra je promrmljala odsutno, zabavljena jednom idejom tako intrigantnom, tako savršenom, da je priliĉno razmišljala o njoj i poĉela da je izvršava. Oĉigledno, Dţordan je shvatio razoĉarano se raţalostivši, ona nije ni znala ni marila što je njegov roĊendan bio blizu, i nagoveštavajući joj to, on se ponašao kao zaljubljeni deĉak koji je ţudeo za nekim posebnim znakom naklonosti od njegove drage. Ĉim su ušli u predvorje, Dţordan je krenuo da je ostavi i pozove upravnika imanja, ali ga je Aleksandrin glas zaustavio. “Moj gospodaru,” rekla je. “Dţordan,” rekao je kratko. “Dţordane,” ponovila je, smešeći se njegovim oĉima na naĉin koji ga je terao da poţeli da je povuĉe u naruĉje, “da li i dalje imamo naš piknik kod potoka?” Kada je Dţordan klimnuo glavom, ona je objasnila, “Imam neke posete sutra ujutru - gospodja Litl, lovoĉuvareva ţena, je upravo rodila deĉaka, i moram da joj odnesem poklon. Imam i druge posete, takoĊe. Moţemo li da se sastanemo kod potoka?” “Dobro.” Uznemiren i iznerviran njegovom sve većom ţeljom da je ima uz sebe svo vreme, Dţordan joj se namerno nije pridruţio za veĉerom niti ju je odveo u krevet te noći. Umesto toga, leţao je budan u njegovom krevetu na vrhu podijuma, ruke su mu bile iznad glave, zureći u plafon i prisiljavajuci sebe da ne ode u njenu sobu. U zoru, još uvek je bio budan - mentalno redizajnirajući Aleksandrinu spavaću sobu. Ona bi trebala da ima prostrano mermerno kupatilo kao njegovo, milosrdno je zakljuĉio, i mnogo veću garderobu takoĊe. Naravno, ako bi se to uradilo, ne bi bilo mesta u njenoj sobi za krevet. Bled, temeljito zadovoljan osmeh je dodirnuo njegove usne i on je napokon zatvorio oĉi. On će joj dozvoliti da spava sa njim u njegovom krevetu, velikodušno je odluĉio. U interesu modernizacije, nijedna ţrtva nije bila prevelika.

Dvadesetosmo poglavlje

Srcem koje je pevalo od planova koje je zacrtala da ostvari jutros, Aleksandra je dojahala do ĉistine i sjahala. Dţordan je stajao na obali potoka, sirokim leĊima okrenutim ka njoj, zagledan preko vode, oĉigledno izgubljen u mislima. Nije osetila ni krivicu ni brigu zbog njene današnje tajne posete Toniju, jer je bila uverena da se


Dţordan neće protiviti kada otkrije razlog za to. Hodajući bujnom travom koja je prigušivala zvuk njenog prilaska, krenula je ka njemu, emocije su joj se kolebale izmeĊu radosti što ga vidi i nesigurnosti jer nije ni veĉerao sa njom sinoć niti je vodio ljubav sa njom. Svesna da je njegov stav prema njoj poĉeo da se hladi od kada su se vratili iz paviljona, ona je oklevala a onda je bacila oprez u vetar. Volela ga je, i bila je odluĉna da ga nauĉi da voli i da se smeje. Shodno toj rešenosti, hodala je tiho iza njega, na prstima, i pokrila mu oĉi rukama. Oĉigledno, on je ĉuo njen dolazak jer nije ni trepnuo niti pomerio jedan mišić. “Kasniš,” rekao je sa smehom u glasu jer je ona još uvek pokrivala njegove oĉi. “Brzo,” Aleksandra je rekla, “reci mi koje je boje cveće na brdu koje si posmatrao?” “Ţute,” odgovorio je odmah. “Bele,” uzdahnula je, sklanjajući ruke. “Ako nastavim da govorim da je ţuto,” odgovorio je suvo, okrećući se licem prema njoj, “pre ili kasnije sam uveren da ću biti u pravu.” Aleksandra je odmahnula glavom u laţnom oĉajanju i krenula ka ćebetu koje je on raširio na obali, “Ti si najhladniji nesentimentalan ţivi muškarac,” rekla mu je preko ramena. “Jel tako?” upitao je, uhvativši je za ramena i privlaĉeći je nazad uz vitke, ĉvrste noge i grudi. Njegov dah je mrsio kosu na njenom temenu. “Da li me zaista smatraš hladnim, Aleksandra?” Aleksandra je progutala, treperavo svesna ubedljivog seksualnog magnetizma koji je zraĉio iz Dţordanovog snaţnog tela. “Ne baš hladnim,” rekla je drhtavo, sramno ţudeći da se okrene u njegovom naruĉju i pita ga zašto je nije ţeleo sinoć. Na silu pokušavajući da ignoriše njenu bezobzirnu ĉeţnju za njim, kleknula je na ćebe i brzo poĉela da vadi hranu iz korpi. “Jesi li toliko gladna?” zadirkivao ju je, sedajući dole pored nje. “Izgladnela,” slagala je, osećajući da će je poljubiti svakog trenutka i pokušavajući da preuzme kontrolu nad svojim ĉulima pre nego što to uradi. Jedno je bilo šegaĉiti se sa njim i pokušati da uspostavi neku vrstu prijateljstva; to je bilo dozvoljeno. Ali nije bilo dozvoljeno da ga pusti da vidi da je bila spremna da padne u njegovo naruĉje kad god bi on odluĉio da je poljubi - naroĉito jer ju je ignorisao u potpunosti sinoć. Kao da joj je ţivot zavisio od aranţiranja njihovih tanjira i kristala simetriĉno, ostala je da kleĉi, okrenuta profilom prema njemu. Kad se nagnula napred da ispravi njihove sneţno bele platnene salvete, Dţordanova ruka se podigla, otirajući pramen kose koji joj je pao preko obraza. “Imaš prelepu kosu,” promrmljao je baršunastim glasom koji je poslao nekontrolisane trnce uzbuĊenja kroz nju. “Svetluca na sunĉevoj svetlosti kao tamni med, a koţa ti je meka kao breskva.” Aleksandra je potraţila sigurnost u lakoj duhovitosti. “Oĉigledno, ja nisam jedina koja je gladna.” Zakikotao se na njeno izbegavanje, ali njegova ruka je poĉela da putuje senzualno niz njen obraz i golu ruku. “Zar ti neko od mojih zakupaca nije ponudio osveţenje?” “GospoĊa Skotvort jeste, ali njena sestra gospoĊa Tilberi je bila u delu kuće koju koriste kao kuhinju, pa nisam prihvatila.” Aleksandra je naborala drsko nos, misleći


na jeziĉavu gospoĊu Tilberi koja je nemilosrdno zadirkivala njenu snajku, ĉak i u Aleksandrinom prisustvu. Dţordanova ruka se stegnula na Aleksandrinoj, neumoljivo povlaĉeći njenu ruku dalje od salvete koju je ona odluĉno preureĊivala, dok nije imala drugog izbora osim da okrene lice prema njegovom zavodljivom pogledu. “Šta je gospoĊa Tilberi radila u kuhinji gospoĊe Skotvort?” promrmljao je dok je senzualne usne spuštao ka njenim. “Pevala bajalice i mahala štapom nad loncem,” Aleksandra se našalila drhtavo. “Pevala baja-” Dţordan je prasnuo u smeh, uhvativši je za ramena, i jednim brzim pokretom, okrenuo je na leĊa i navalio se nad njom, jednom rukom ispod nje. “Ako ovde postoji veštica koja baca ĉini, to si ti,” zakikotao se hrapavo. Hipnotisana njegovim srebrnim pogledom, Aleksandra je istovremeno poţelela poljubac koji je hteo da joj da, i vreĊala se zbog lakog osvajanja koje je pravio kad god je ţeleo. Kada je sagnuo glavu, ona je okrenula neznatno lice tako da su njegove usne dodirnule njen obraz. Nezastrašen time, Dţordan je lenjo prevlaĉio usne preko njenog obraza od osetljive usne školjke. Naglo je zaronio jezikom u njeno uho, i Aleksandrino celo telo se trgnulo i automatski napnulo. “Ja - gladna sam,” oĉajniĉki je jeknula. “Pa i ja sam,” prošaputao je smisleno u njeno uho, i njeno srce je poĉelo da kuca kao pobesnela zver. Podiţuci glavu, zagledao se dole u njene slabašne plave oci. “Zagrli me.” “Šta kaţeš posle veĉere - kada sam snaţnija?” Aleksandra je vrdala. Gledala je fascinirano kako su njegove ĉvrste muške usne formirale jedinu reĉ neumoljive komande: “Sada.” Uvlaĉeći isprekidan dah, Aleksandra je podigla ruke i stavila ih na njegova široka ramena. Bez bilo kakve svesne namere u njenom umu, njene ruke su se zategnule, povlaĉeći ga ka njoj, a onda se zaustavila, uspaniĉena ţeljom koja ju je iznenada pogodila. “Sada,” Dţordan je ponovio hrapavim šapatom, njegove usne su bile na milimetar od njenih. “Ne - ne bi li voleo - ĉašu vina, prvo?” “Sada.” Uz tiho stenjanje oĉaja i predaje, Aleksandra je zaoblila ruke oko njegovog potiljka i ţeljno dovela njegove usne na njenim. U poĉetku je poljubac bio neţan, probni pozdrav izmeĊu dva ljubavnika, ali što je duţe trajao postajao je ugodniji za oboje, i ĉvršće su drţali jedno drugo, traţeći više. Dţordanov jezik je senzualno rastvorio njene usne, skliznuo izmeĊu njih jednom ih slatko, izazivajuće isprobavajući, i povukao se...a onda gladno, hitno, uronio ponovo, i ţelja je eksplodirala izmeĊu njih. Njegove ruke su otvorile njenu haljinu, povlaĉeći nadole gornji deo, izlaţući njene grudi njegovim vrelim oĉima. Njegova ruka je zaoblila njene grudi, gurajući ih naviše, palac mu je kruţio oko bradavice, dok je posmatrao roze vrh kako oĉvršćava u ĉvrst pupoljak. A onda je s namernom, bolnom sporošću, sagnuo glavu i stavio usne onde gde mu je bio palac. Usta su mu se zatvorila oko njene uzdignute bradavice, njegove usne i jezik su se poigravali sa njom sve dok Aleksandra nije jeknula od zadovoljstva,


a onda je obasuo i drugu dojku istom paţnjom. Strast je besnela kroz sve Aleksandrin nerve do trenutka kada je on konaĉno skinuo njihovu odeću i ispruţio se pored nje, naslanjajući se na podlakticu. “Ne mogu da te se zasitim,” prošaputao je bolno, njegove oĉi su se topile od ţelje dok je gledao u njene a njegova ruka je traţila i pronašla trougao izmeĊu njenih nogu. Njegove oĉi su i dalje bile prikovane za njene, rastavio joj je bedra, prstima se poigravajući i zadirkivajući je, prodirajući u njenu vlaţnu toplinu, dok se Aleksandra nije previjala od bespomoćne potrebe, izvijajući kukove uz njegovu ruku, ali on ipak nije stao. Vrući, grĉeviti talasi su trĉali kroz nju drhteći besno, i konaĉno je glasno zastenjala, njene ruke su se prevlaĉile preko snopa mišića na njegovim rukama, a onda je obmotala ruke oko njegovih ramena i naslonila se na njega. Njegovi vešti prsti su postali uporniji, i jos jedan jauk je izašao iz Aleksandrinog grla. “Znam, draga,” rekao joj je bolno, “I ja tebe ţelim, takoĊe.” Imao je nesebiĉnu nameru da joj pruţi eksplozivan vrhunac na ovaj naĉin, pre nego što joj se pridruţi u još jednom - kao što je uĉinio pre par veĉeri - ali njegova ţena ga je naterala da zaboravi tu ideju. Povlaĉeći usta iz njegovog zagrejanog poljupca, skliznula je prstima u njegovu kosu i prošaputala isprekidano, “Usamljen je ovaj naĉin, bez tebe duboko unutar mene-” Uz slomljen jecaj, Dţordan joj je dao ono što su oboje ţeleli. Još uvek leţeci na boku, obmotao je ruke oko nje, povlaĉeći je do njega, i ušao u nju jednim sigurnim, snaţnim potiskom. Aleksandra je pritisnula kukove snaţno uz njegove pulsirajuće butine, i sa rukama zakrivljenim oko njene zadnjice, Dţordan joj se pridruţio u najnesebiĉnijem aktu voĊenja ljubavi u njegovom ţivotu. Pokrećući se polako, ritmiĉno u njoj, ţeleo je samo da joj pruţi zadovoljstvo svakim dubokim potiskom, dok je ona, u istoj oĉajnickoj potrebi da ga zadovolji, odgovarala njegovim pokretima. Volim te, mislio je svakim potiskom njegovog tela; volim te, njegovo srce je vikalo sa svakim gromoglasnim otkucajem; volim te, njegova duša je uzvikivala kada su ga Aleksandrini grĉevi stisnuli ĉvrsto. Volim te. Reĉi su eksplodirale u njegovom biću dok se pokretao u njoj poslednji put i izlio njegov ţivot, njegovu budućnost, i svo razoĉarenje iz prošlosti u njeno telo. I kada je bilo gotovo, drţao ju je u naruĉju, ispunjen radošću dok je gledao u bele oblake koji su plutali na puderasto plavom nebu. Svi su imali oblike i znaĉenje za njega sada. Ceo ţivot je imao oblik i znaĉenje za njega sada. Kada se Aleksandra vratila u stvarnost posle veĉnosti, zatekla je sebe kako lezi na boku, proteţući se celom duţinom uz njegovo golo telo. Dţordanova ruka se pruţala preko njenih golih leĊa, druga ruka je još uvek bila umotana u njenu kosu, drţeći joj lice pritisnuto na njegove grudi. Uz napor, Aleksandra je podigla glavu, otvorila njene trome plave oĉi i zagledala se u njega, a onda je pocrvenela zbog znalaĉkog pogleda u tim polusklopljenim sivim ocima, a bled, zadovoljan osmeh je dodatakao ugao njegovih usana. Ona se ponašala kao šokantna bezobraznica i to u sred bela dana! Odjednom preplavljena njegovom sposobnošću da sruši sve njene odbrane, ona se povukla i rekla neubedljivo, “Gladna sam.” “Kada ojaĉam,” obećao je zadirkivajuće, namerno ne razumevajući ĉega je bila gladna.


“Hrane!” uzdahnula je. “Oh, to,” rekao je nezainteresovano, ali se predusretljivo digao na noge i uĉtivo joj okrenuo leĊa, omogućavajući joj privatnost dok su se oboje oblaĉili. “Imaš travu u kosi,” zakikotao se, otirajući nekoliko travĉica iz veliĉanstvene zbrke mahagoni uvojaka. Umesto da mu odgovori osmehom ili dosetkom, Aleksandra se ugrizla za usnu, pogled joj je skliznuo sa njegovog kada je poĉela da raspakuje veĉeru. Konaĉno shvatajući njenu neizgovorenu potrebu da bude sama nekoliko minuta, Dţordan je prošetao do obale potoka gde je ostao nekoliko minuta, stopalom oslonjenim na stenu. Cveće na brdu, odjednom je primetio uz bleštavu jasnoću, je zaista bilo belo - veseli, razdragan beli tepih na tamno zelenom. Kada se vratio, Aleksandra je drţala kristalnu bocu vina. “Ţeliš li cašu vina?” pitala je uz ekstremnu ljubaznost koju su koristili samo veoma uznemireni ljudi. “To je posebna vrsta koju piješ - to mogu da kaţem sudeći prema ovoj boci.” Ĉuĉnuvši dole, Dţordan je uzeo cašu iz njene ispruţene ruke, ali ju je stavio sa strane i zagledao se pravo u njene oĉi. “Aleks,” rekao je neţno, “nema niĉeg nemoralnog, niĉeg sramotnog, i niĉeg pogrešnog u onome što se desilo izmeĊu nas ovde.” Aleksandra je progutala i pogledala nesigurno oko njega. “Ali sada je dan.” “Ostavio sam uputstva u štali da ţelimo privatnost ovde ovog poslepodneva.” Boja se rasplamsala na njenim obrazima. ”Ne sumnjam da svi znaju zašto.” Spuštajuci se u sedeći poloţaj, stavio je ruku ohrabrujuće oko njenih ramena i iscerio se njenom prevrnutom licu. “Nema sumnje da jesu,” sloţio se bez trunke srama. “To je, na kraju krajeva, naĉin na koji se naslednici prave.” Na Dţordanovo zaprepašćenje, zapanjen pogled je prešao Aleksandrinim licem i ona je odjednom zabila lice u njegove grudi, njena vitka ramena su se ljuljala od radosti. “Jesam li rekao nesto smešno?” upitao je, spuštajuci bradu nadole, pokušavajući da vidi njeno lice. Njen nasmejan glas je bio prigušen košuljom. “Ne. Ja - pomislila sam na nešto što mi je Meri Elen rekla davno - o tome kako se prave bebe. To je bilo tako besmisleno, da nisam mogla da joj verujem.” “Šta ti je rekla?” Dţordan je pitao. Podigla je nasmejano lice do njegovog uspela da izusti, “Istinu!” Njihov smeh je zazvonio preko doline, zapanjujuci ptice u drveću iznad njih. “Da li ti je dovoljno porta, ili hoćeš još?” Aleksandra ga je pitala kada su završili sa jelom. Dţordan je posegnuo iza njega i podigao praznu ĉašu koju je nenamerno prevrnuo u travi. “Ne,” rekao je lenjim, belim osmehom, “ali volim da me opsluţujes ovako.” Aleksandra je uspela da izdrţi njegov pogled dok je tiho i srameţljivo priznala istinu, “Volim to da radim.” U koĉiji na putu do kuće, Aleksandra nije mogla da prestane da misli na burnu strast njihovog voĊenja ljubavi ili na tihu neţnost koja je ostala izmeĊu njih kasnije kada su jeli. “Dodirni me,” rekao joj je. “Volim kad me dodirujes.” Da li je to znaĉilo da Dţordan ţeli da ga dira i kada ne vode ljubav, na naĉin na koji su nekoliko supruga meĊu visokim drustvom ĉesto dodirivale rukave njihovih muţeva kada su razgovarale


sa njima. Pomisao da ga svojevoljno dodiruje bila je treperujuće privlaĉna, a ipak se plašila da bi takvi postupci mogli da se protumaĉe kao privrţenost ili kao detinjasti. Uputila mu je kratak, spekulativni pogled iskosa kroz trepavice, i zapitala se šta bi on uradio kada bi ona - vrlo leţerno - naslonila glavu na njegovo rame. Uvek bi mogla da se pretvara da je pospana, odluĉila je. Pošto se na to usudila u njenoj mašti, odluĉila je da proba i vidi šta ce da se desi. Kada je koĉija skrenula i zanjihala se blago pod njom, i njeno srce je poĉelo da kuca malo brţe, Aleksandra je delimiĉno zatvorila oĉi i naslonila glavu lagano na njegovo rame. To je bio prvi put da ga je ikada dodirnula dobrovoljno iz naklonosti, i odmah je znala iz naĉina na koji je Dţordan brzo okrenuo glavu da je pogleda, da je bio iznenaĊen njenim gestom. Nije mogla, meĊutim, da kaţe šta je mislio o tome. “Spava ti se?” upitao je. Aleksandra je otvorila usta, nameravajuci da saĉuva ponos odgovarajući sa „da‟, ali upravo u tom trenutku Dţordan je podigao ruku i stavio je oko njenih ramena. “Ne,” rekla je umesto toga. Osetila je blago zatezanje njegovog tela kad je registrovao da mu je upravo indirektno rekla da ţeli da mu bude blizu, i njeno srce je lupalo dok se pitala šta će on uĉiniti sledeće. Nije dugo ĉekala. Dţordanova ruka se podigla sa njenog ramena na gore, njegovi prsti su neţno milovali njen obraz dok ju je privlaĉio bliţe njemu i onda polako poĉeo da joj mrsi kosu. Kada se probudila, oni su stigli do štale i Dţordan ju je neţno spustio iz koĉije. Ignorišuci pohlepno radoznalo, prikriveno zurenje slugu iz štale, Dţordan ju je spustio na zemlju i iscerio joj se. “Jesam li te izmorio, dušo?” upitao je, i zakikotao se hrapavo kada je pocrvenela. Sa rukom provuĉenom kroz njegovu, oni su pošli ka kući, dok je iza njih konjušar poĉeo da pevuši pogrešno, drugi da zviţdi, a Smart je poĉeo da peva neverovatno nepristojnu pesmicu ĉiju je melodiju Dţordan prepoznao. Zaustavljajući se, Dţordan se okrenuo i zagledao strogo u njegove sluge. Pod njegovim prodornim pogledom, zviţdanje je naglo zamrlo i pevušenje se smanjilo pa zaustavilo. Smart je posegnuo brzo za uzdama Dţordanovog nemirnog konja i odveo ga u štalu; konjušar je zgrabio njegove vile i energiĉno ih zakopao u seno. “Nešto nije u redu?” Aleksandra je pitala. “Mora da ih plaćam previše,” Dţordan se našalio, ali njegov izraz lica je bio zbunjen. “Oni su sasvim previše razdragani.” “Najmanje što si konaĉno poĉeo da primećuješ to je muzika u vazduhu,” njegova supruga je istakla uz bezoĉni osmeh. “Goropadnice,” zadirkivao ju je uz kikot koji je bio dubok i bogat, ali njegov kez je izbledeo kada je pogledao dole u njeno prelepo lice i trezveno pomislio, Volim te. Reĉi su se srušile u njegovom mozgu, skoro pršteci iz njega u potrebi da budu izreĉene. Ţelela je da ĉuje te reĉi, Dţordan je shvatio instinktivno dok su njene oĉi bile prikovane za njegove, gledajući u njegovu dušu. Reći će joj ih veĉeras, odluĉio je. Kada budu sami u krevetu, reći će joj reĉi koje nikada ranije nije rekao. Oslobodiće je njihove opklade i formalno je upitati da ostane


sa njim. Ţelela je da ostane, znao je to, kao što je i znao da ova divna, magiĉna, vesela devojka voli njega. “O ĉemu razmišljaš?” upitala ga je tiho. “Reći ću ti veĉeras,” obećao je promuklo. Stavljajuci ruku oko njenog struka, Dţordan ju je privukao ĉvrsto uz njegov bok i oni su odšetali zajedno do kuće - dvoje ljubavnika koji se vraćaju s mirnog dana, zadovoljno, polako, zasićeno. Dok su prolazili pored širokog, ruţama pokrivenog luka koji je obeleţavao ulaz u formalne vrtove, Dţordan se nacerio ţalosno sebi i odmahnuo glavom kada je shvatio, po prvi put u njegovom zivotu, da su ruţe koje su se uvijale oko luĉnog prilaza bile crvene. Bogato, treperavo crvene.

Dvadesetdeveto poglavlje Nevoljan da se odrekne njenog društva, Dţordan se popeo uz stepenice sa njom i u njenu spavaću sobu. “Da li si uţivala poslepodne, princezo?” pitao je. Tepanje je uĉinilo da joj oĉi zasijaju kao dva akvamarina. “Veoma mnogo.” Poljubio ju je a onda je, jer je ţeleo neki razlog da se zadrţi, polako krenuo prema vratima koja su spajala njihove sobe. Dok je prolazio pored njenog toaletnog stoĉića, video je na njemu u baršunastoj kutiji sat njenog dede i zastao da prouĉi teški zlatni komad. “Imaš li sliku tvog dede?” upitao je dokono, uzimajući sat i okrećući ga u ruci. “Ne. Drţim taj sat tu kao neku vrstu podsetnika na njega.” “Ovo je jedan izuzetno dobar komad,” napomenuo je. “On je bio izuzetno dobar ĉovek,” odgovorila je uz uĉtiv ton koji je potpuno protivreĉio tajnom osmehu u oĉima dok je gledala njegov profil. Nesvesan njenog osmeha ili njenog pogleda, Dţordan je gledao sat. Pre godinu dana, setio se, prihvatio je ovaj sat kao da je to prosto njegova obaveza. Sada ga je ţeleo više nego što je ikada nešto ţeleo u ţivotu. Ţeleo je da mu ga Aleksandra ponovo da. Ţeleo je da ga pogleda kao nekada, s ljubavlju i oboţavanjem koje sija u njenim oĉima, i da mu preda sat koji je nameravala da preda muškarcu kojeg je smatrala „dostojnim‟ tog sata. “To je bio poklon od škotskog grofa koji se divio poznavanju filozofije mog dede,” rekla je meko. Spuštajući sat, Dţordan se okrenuo. Trebaće duţe vreme da zaradi njeno poverenje, odluĉio je, ali jednog dana ona će ga sigurno naći dostojnim toga. S druge strane, moţda će mu ga dati za njegov roĊendan, odluĉio je uz unutrašnji osmeh - naravno, ako je shvatila da je njegov roĊendan za samo ĉetiri dana. “To je prelepi komad,” ponovio je, dodajući, “Vreme svakako ima naĉin prolaţenja. Pre nego sto shvatiš, jos jedna godina je nestala. Pridruţicu ti se u salonu pre veĉere.” Dţordan se nagnuo bliţe ogledalu, proveravajući da li je dobro obrijan. U izuzetno dobrom raspoloţenju jer je trebao da se pridruţi Aleksandri u salonu, iscerio se


njegovom sobaru u ogledalu i rekao u šali, “Pa, Metisone, šta misliš - hoće li ovo moje lice pokvariti damin apetit?” Iza njega, Metison, koji je strpljivo drţao besprekorno skrojen crni veĉernji kaput kako bi Dţordan stavio ruke u njega, bio je toliko iznenaĊen oslovljavanjem na ovaj drugarski naĉin od strane njegovog uobiĉajeno nepriĉljivog poslodavca, da je jadni sobar morao dva puta da proĉisti grlo pre nego što je odgovorio razmetljivim tonom zamuckujući, “UsuĊujem se da kaţem da Njena Milost, koja ima prefinjen ukus, moţe samo da uţiva u vašoj pojavi veĉeras!” Dţordanove usne su se izvile zbog zabavljenosti na uspomenu njegove „prefinjene‟ mlade supruge smeštene na grani drveta sa štapom za pecanje u ruci. “Reci mi nešto, Metisone,” Dţordan je pitao kada je slegnuo ramenima u crnom kaputu. “Koje boje su ruţe na luĉnom ulazu u vrtove?” IznenaĊen naglom promenom teme i samim pitanjem, Metison je odgovorio bledo, “Ruţe, Vaša Milosti? Koje ruţe?” “Treba ti ţena,” Dţordan je odgovorio, kikoćući se kada je pljesnuo zapanjenog slugu po ruci kao brata. “Gori si nego što sam ja bio. Barem sam znao da postoje ruţe na-” Zastao je naglo kada je Higins poĉeo da udara na njegova vrata u neviĊenoj pomami, pozivajući ga, “Vaša Milosti - Vaša Milosti!” Sklanjajuci Metisona sa strane, Dţordan je krupnim koracima otišao do vrata i povukao da ih otvori, ljutito se suoĉavajući sa njegovim batlerom. “Šta je doĊavola toliko vaţno?” zahtevao je. “To je Nordstorm - sluga, Vaša Milosti,” Higins je rekao, toliko izbezumljen da je zapravo povlaĉio Dţordana za rukav, povlaĉeći ga u hodnik i zatvarajući vrata pre nego što je poĉeo da brblja nepovezano, “Rekao sam gospodinu Favksu odmah, baš kao što ste rekli da kaţem ako se desi nešto neobiĉno. Gospodin Favks treba da vas vidi u vašoj radnoj sobi odmah. Odmah. Rekao mi je da ne govorim nikom, pa smo samo Dţen u kuhinji i ja svesni straţnog dogaĊaja koji-” “Smiri se!” Dţordan je odbrusio, vec krećući ka stepeništu pokrivenom crvenim tepihom. “O ĉemu se ovde radi, Favks?” Dţordan je zahtevao kada je seo iza stola i ĉekao da istraţitelj sedne preko puta njega. “Pre nego što objasnim,” Favks je poĉeo oprezno, “moram da vam postavim pitanje, Vaša Milosti. Od trenutka kada ste se odvezli ispred kuce koĉijom sa korpom za piknik, ko je rukovao bocom porta koja je bila spakovana u korpi za piknik ovog poslepodneva?” “Port?” Dţordan je ponovio, nespreman za diskusiju o vinu radije nego o slugi. “Moja supruga je rukovala njime kada ga je sipala u cašu za mene.” Ĉudan, gotovo tuţan izraz je smrknuo istraţiteljeve braon oĉi, a onda je on nestao kada je rekao, “Da li ste ga pili?” “Ne,” Dţordan je rekao. “Ĉaša se prevrnula u travi.” “Shvatam. I vaša supruga, naravno, nije ni ona pila?” “Ne,” Dţordan je rekao kratko. “Izgleda da sam ja jedini koji moţe da ga svari.” “Da li ste se negde zaustavljali i ostavljali korpu bez nadzora pre nego što ste stigli na odredište? U štali, moţda? Kolibi?”


“Nigde,” Dţordan je rekao odseĉno, ţeljan da vidi Aleksandru i ljut jer je ovaj sastanak to odlagao. “Zbog ĉega je doĊavola sve ovo? Mislio sam da ste ţeleli da razgovarate o sluzi po imenu Nordstorm?” ”Nordstorm je mrtav,” Favks je rekao glatko. “Otrovan. Posumnjao sam u razlog njegove smrti kada je Higins došao po mene, a lokalni lekar, dr Denvers, upravo je to potvrdio.” “Otrovan,” Dţordan je ponovio, ne mogavši sasvim da apsorbuje tako jeziv dogaĊaj koji se odigrao u njegovoj kući. “Kako je za ime Boga takav nesrećan sluĉaj mogao da se dogodi ovde?” “Jedino sto je sluĉajno u ovome je ţrtva. Taj otrov je bio namenjen vama. Ja sam kriv što nikada nisam pomislio da bi vaš ubica zapravo pokušao da ostvari vašu smrt unutar vaše kuće. Na neki naĉin,” istraţitelj je rekao surovim glasom, “ja sam kriv za smrt vašeg sluge.” Zaĉudo, Dţordanova prva prolazna misao je bila da je pogrešio u vezi Favksa. Za razliku od njegovog ranijeg utiska o istraţitelju, sada je bio sklon da veruje da je Favks bio duboko posvećen zaštiti ţivota onih kojima je sluţio, a ne sticanju profita. Onda ga je pogodilo to što neko u njegovoj kući oĉigledno pokušava da ga otruje, a pomisao je bila toliko odvratna da je jedva mogao da poveruje u to. “Šta vas za ime Boga tera da mislite da je ono što moţe da bude objašnjeno kao nesrećan sluĉaj zapravo neuspešan pokušaj mog ubistva?” ljutito je zahtevao. “Da objasnim to što je moguće kraće, otrov je stavljen u bocu vašeg posebnog porta, koja je bila ukljuĉena u spisak stvari predviĊenih za vaš piknik. Korpa za piknik je raspakovana ovde, posle vašeg povratka, a odpakovala ju je sluškinja po imenu Dţen. Higins je bio prisutan tada, i primetio je nekoliko vlati trave zalepljenih na boci. Higins je pregledao bocu, video da su trava i ostaci druge hrane ušli u bocu, i shodno tome je procenio nepodobnom za vaše konzumiranje. Pretpostavljam,” Favks je dodao, skrećući sa teme, “da se u Hotornu pridrţavate preovlaĊujućeg obiĉaja Društva koji nalaţe da svo netaknuto vino sipano za vreme obroka moţe da uzme batler za sopstvenu upotrebu, ili da ga da onom kog on izabere?” “Pridrţavamo se,” Dţordan je potvrdio, njegov izraz lica je bio uzdrţan, oprezan, dok je ĉekao istraţiteljov nastavak. Favks je klimnuo glavom. “To je ono što mi je reĉeno ali sam hteo da potvrdim to sa vama. U skladu sa tim obiĉajem, neispijen port je bio Higinsov. Pošto nije voleo vaš poseban port, dao ga je Nordstormu, slugi, da proslavi što je juĉe postao deda. Nordstorm ga je odneo u njegovu sobu u ĉetiri sata ovog poslepodneva. U sedam sati je pronaĊen mrtav, telo mu je još uvek bilo toplo, port je bio pored njega.” “Pralja mi je rekla da je sam Nordstorm otvorio flašu porta jutros, da se uveri da nije loš, a onda je napunio bocu i stavio je u korpu. Nordstorm je onaj koji je izneo korpu sa portom iz vaše koĉije ovog poslepodneva. Higins mi je rekao da ste izašli iz koĉije minut ili dva nakon što je Nordstorm odneo korpu. Je li to taĉno?” “Tamo je bio konjušar koji je drţao moje konje. Nisam video slugu.” “Konjušar nije stavio otrov u port,” Favks je rekao potpuno siguran u to. “On je moj ĉovek. Razmatrao sam Higinsa kao mogućnost, ali-” “Higinsa!” Dţordan je uzviknuo, ideja mu je bila tako nemoguća da ga je skoro


nasmejala. “Da, ali Higins nije to uradio,” Favks ga je razuverio, pogrešno procenjujuci Dţordanovu nevericu kao sumnju. “Higins nema motiv. Osim toga, on nema osobine za izvršenje zloĉina. Ĉovek je bio histeriĉan zbog Nordstorma - uvrtao je ruke i podneo to gore nego pralja. Morali smo da mu stavljamo mirišljave soli pod nos.” Pod drugim okolnostima, Dţordanu bi bila zabavna slika njegovog krutog, uvek spokojnog batlera kako histeriše, ali sada nije bilo zabavljenosti u njegovim hladnim sivim oĉima. “Nastavite.” “TakoĊe je Nordstorm istovario vašu koĉiju i doneo korpu u kuhinju. Stoga je Nordstorm bio jedini koji je rukovao bocom i vinom pre i posle piknika. Oĉigledno, on je nije otrovao. Dţen, pralja, me je uverila da niko drugi nije ni takao bocu.” “Onda kada je otrov stavljen u bocu?” Dţordan je zahtevao, ni najmanje ne sluteći da će se ceo njegov svet urušiti pod njegovim nogama. “Pošto smo odbacili sve mogućnosti da je bio stavljen pre ili posle piknika,” Favks je rekao tiho, “oĉigledan odgovor je da je ubaĉen u port tokom piknika.” “To je apsurdno!” Dţordan je odsekao. “Bilo je samo dvoje ljudi tamo - moja supruga i ja!” Favks je delikatno pomerio pogled sa vojvodinog lica kada je rekao, “Taĉno. A pošto vi to niste uĉinili, to ostavlja samo...vašu suprugu.” Dţordanova reakcija je bila nestabilna i zapaljiva. Njegova ruka se srušila na sto kao udarac groma, u istom trenutku kada je skoĉio na noge, njegovo celo snaţno telo je vibriralo od besa. “Napolje!” upozorio je niskim, divljaĉkim dahom, “i povedite budale koje rade za vas. Ako ne izaĊete sa mog poseda u roku od petnaest minuta, izbaciću vas sam. I ako ikada ĉujem da ste rekli i reĉ ovih neosnovanih kleveta protiv moje supruge, ubiću vas sopstvenim rukama, tako mi Bog pomogao!” Favks je ustao polako, ali nije završio. S druge strane, nije bio tolika budala da ostane da dohvat ruke njegovog besnog poslodavca. Povlaĉeći se unazad dugaĉkim korakom, rekao je tuţno, “Sa ţaljenjem mogu da kaţem da to nije „neosnovana kleveta‟.” Osećaj neizrecivog straha je protutnjao kroz Dţordanovo telo, lupao u njegovom mozgu, vrištio u njegovom srcu dok je u sećanju video Aleksandru kako drţi bocu porta kada se vratio sa obale potoka. “Ţelis li malo vina? To je posebna vrsta koju ti piješ.” “Vaša supruga je izvršila još jednu tajnu posetu vašem roĊaku jutros.” Dţordan je odmahnuo glavom kao da je poricao ono što je njegov razum već poĉinjao da sumnja, dok su bol, šok i bes cepali svako vlakno njegovog bića. Pravilno tumaĉeći znake prihvatanja, Favks je rekao tiho, “Vaša supurga i vas roĊak su bili vereni kada ste se vratili. Zar vam ne izgleda ĉudno što se vaš roĊak odrekao nje tako lako?” Vojvoda je lagano okrenuo glavu i pogledao Favksa, njegove sive oci su bile ledene od besa i bola. Nije rekao ništa. Bez reĉi, on je otišao do stola gde je boca brendija stajala na srebrnom posluţavniku, trgnuo ĉep sa boce, i napunio ĉašu do vrha. Ispio je dva velika gutljaja. Iza njega, Favks je rekao neţno, “Hoćete li mi dozvoliti da kaţem šta ja verujem i zašto?”


Dţordan je nagnuo glavu neznatno, ali se nije okrenuo. “Uvek postoji motiv za ubistvo sa predumišljajem, a u ovom primeru liĉna dobit je najverovatnije jedan. Pošto vaš roĊak, Lord Taunsend, ima najviše koristi od vaše smrti, on bi naravno bio najverovatnije osumnjiĉen, ĉak i bez dodatnog dokaza koji ukazuje na njega.” “Kakvog „dokaza‟?” “Doći ću do toga za koji trenutak. Ali prvo, dozvolite mi da kaţem da verujem da banditi koji su vas doĉekali u zasedi blizu Moršama pre godinu dana nisu ţeleli vaš novĉanik, niti su vas izabrali nasumice kao ţrtvu. To je bio prvi pokušaj vašeg ubistva. Drugi pokušaj, naravno, usledio je ubrzo nakon toga kada ste oteti na dokovima. Do tada, razlozi Lorda Taunsenda da pokuša da vas ukloni bili su da vam oduzme titulu i posede. Sada, meĊutim, on ima dodatni razlog.” Favks je zastao, ĉekajuci, ali vojvoda je ostao nem, stojeći okrenut leĊima prema njemu, napetih širokih ramena. “Dodatni razlog je, naravno, ţelja da ima vašu suprugu koju je pokušao da oţeni i sa kojom je sada nastavio da se viĊa u tajnosti. Pošto ona ide kod njega, mislim da pouzdano mogu da pretpostavim da ona takoĊe ţeli da se uda za njega, nešto što ne moţe dok ste vi ţivi. Što znaĉi da Lord Taunsend sada ima sauĉesnika - nju.” Uvlaĉeći dugaĉak dah, Favks je rekao, “Moram da budem otvoren od sada, ako imam vašu saradnju i štitim vaš ţivot...” Kada visoki muškarac na drugoj strani sobe nije ništa rekao, istraţitelj je ispravno protumaĉio njegovo ćutanje kao oklevanje i rekao ţivahno: “Vrlo dobro. U skladu sa traĉevima koje su moji ljudi ĉuli meĊu vašim slugama, u noći kada je napravljen pokušaj vašeg ubistva u Londonu, vaša supruga je sve obavestila da se neće vratiti kući do sledećeg jutra. Da li znate gde je bila?” Dţordan je progutao još brendija, leĊima i dalje okrenutim ka istraţitelju. “Rekla je da je spavala u rezervnoj sobi na spratu za sluge.” “Vaša Milosti, da li je moguće da je konjanik koji je pucao na vas te noći mogla da bude ţena, a ne muškarac?” “Moja supruga je odliĉan strelac.” vojvoda je odsekao sarkastiĉno. “Ako bi pokušala da me upuca, ne bi me promašila.” “Bio je mrak i bila je na konju,” Favks je promrmljao, više za sebe nego Dţordanu. “Moţda se njen konj neznatno pomerio kada je opalila. Ipak, sklon sam da sumnjam da je ona zapravo pokušala sama to da uradi - bilo je suviše riziĉno. U prošlosti, autsajderi su angaţovani da to urade, ali sada oni pokušavaju da urade to sami, što vas stavlja u daleko veću opasnost i ĉini moj posao deset puta teţim. I zato ću vas zamoliti da se pretvaramo da ne mislimo da je Nordstorm otrovan. Neka vaša supruga i vaš roĊak misle da ne znate za njihov plan. Naloţio sam dr Denversu da kaţe kako misli da je Nordstormovo srce jednostavno stalo, i bio sam oprezan kada sam ispitivao sluge u kuhinji o Nordstormovim aktivnostima u toku dana, niti sam stavio nikakav veliki naglasak na bocu vina. Nemaju razloga da misle da sumnjamo na prljavu igru. Ako pazimo na smicalice i pooštrimo nadzor nad vašom suprugom i Lordom Taunsendom, trebali bi da imamo neko upozorenje o sledećem pokušaju ubistva, i da budemo u mogućnosti da ih uhvatimo na delu.” Favks je zakljuĉio. “Mislim da će


pokušati sa otrovom ponovo, sve dok misle da smo mi nesvesni toga, ali moţda i ne. Ako to urade, neće rizikovati da otruju nešto što drugi mogu da konzumiraju, jer bi jedna više smrt definitivno probudila sumnju. Na primer, brendi koji pijete je verovatno dovoljno bezbedan zato što je serviran za goste, ali vas upozoravam da ne jedete i ne pijete bilo šta što vam da vaša supruga, što je mogla da dodirne a da je vi ne vidite. Više od toga, sve što moţemo da uradimo je da posmatramo i ĉekamo.” Završivši, Favks je ućutao, ĉekajući neku reakciju, ali je vojvoda ostao krut poput ĉelika. Oklevao je, a onda se naklonio vojvodinim ukoĉenim leĊima. Neţno, i sa istinskim ţaljenjem, on je rekao, “Veoma mi je ţao, Vaša Milosti.” Favks je upravo zatvorio vrata radne sobe kada je smrtna tišina predvorja bila iznenada razbijena eksplozivnim udarom i zvukom razbijanja stakla u radnoj sobi. Misleći da je neko pucao kroz prozor, Favks je otvorio vrata i onda stao: Veliĉanstveno zlatna kristalna boca brendija, koja je jednom pripadala francuskom kralju, sada je leţala na ispoliranom drvenom podu nekoliko metara od zida u koji ju je vojvoda bacio. Vojvoda, koji nije pokazao ni trag emocija tokom sastanka, stajao je sa rukama oslonjenim na kamin, koji je zgrabio kao podršku, njegova široka ramena su se tresla s tihom patnjom. Aleksandra se zavrtela okolo u vrtlogu svetlo zelene svile kad je Dţordan zakoraĉio u salon, blistav osmeh na njenom licu je izbledeo blago dok je posmatrala napetost na zategnutoj vilici njenog supruga i hladni sjaj u njegovim oĉima. “Da - da li nešto nije u redu, Dţordane?” Na njeno neţno korišćenje njegovog imena, mišići njegovog lica su se stisnuli tako jako da je nerv u obrazu poĉeo da mu pulsira. “Nije u redu?” ponovio je ciniĉno dok je njegov pogled lutao po njenom telu uvredljivo temeljno joj ispitujući grudi, struk, onda bokove, pre nego što se podigao do njenog lica. “Ne koliko vidim,” odgovorio je uz oštru nezainteresovanost. Aleksandrina usta su se osušila i njeno srce je poĉelo da lupa od teškog, zastrašujućeg straha kada je osetila da se Dţordan naizgled povukao od nje, kao da bliskost, neţnost i smeh koje su delili nikad nije postojala. Panika ju je terala da pokuša da povrati ono što su pronašli tako da je posegnula za bocom šerija na stolu. Dţordan je rekao da voli kada obavlja ţenske poslove za njega, i tako je uradila jedinu stvar koje se setila. Puneći malu ĉašu šerijem, okrenula se i pruţila prema njemu, s labavim osmehom na licu. “Ţeliš li malo šerija?” Njegove oĉi su slale plamene bodeţe kada je prebacio pogled na ĉašu koju je drţala, i nerv na njegovom obrazu je poĉeo mahnito da pulsira. Kada je podigao pogled na njeno lice, Aleksandra je odstupila uznemirena neobjašnjivom nasilnošću koja je svetlucala u njegovim oĉima. Sa pogledom prikovanim za njen, uzeo je ĉašu iz njene ruke. “Hvala,” rekao je sekundu pre nego što je krhko staklo puklo u njegovoj ruci. Aleksandra je vrisnula malim krikom i okrenula se okolo, traţeći nešto da iskoristi da obriše šeri sa veliĉanstvenog Abuson tepiha pre nego što ostane fleka. “Ne trudi se,” Dţordan je odbrusio, hvatajući je za lakat i trgnuvši je strogo nazad. “Nije vaţno.” “Nije vaţno?” Aleksandra je uzviknula zbunjena. “Ali-”


Meko, i bez emocija, rekao je, “Ništa nije vaţno.” “Ali-” “Hoćemo li da veĉeramo, slatka moja?” Gutajući rastuću paniku, Aleksandra je klimnula glavom. On je uĉinio da „slatka moja‟ zvuĉi kao epitet. “Ne, ĉekaj!” prasnula je nervozno, a zatim stidljivo dodala: “Ima nešto što ţelim da ti dam.” Otrov? Dţordan je pomislio sarkastiĉno, posmatrajući je. “Ovo,” rekla je i ispruţila ruku prema njemu. Leţeći preko njenog otvorenog dlana bio je zlatni sat njenog dede. Podiţući sjajne oĉi do njegovih, Aleksandra je rekla nesigurno, “Ja - ţelim da ga imaš.” Na jedan uţasan, neverovatan trenutak, zapravo je pomislila da će Dţordan to odbiti. Umesto toga, uzeo ga je od nje i ubacio nepaţljivo u dţep kaputa. “Hvala,” rekao je uz uĉtivu ravnodušnost. “Pod pretpostavkom da pokazuje taĉno vreme, prošlo je pola sata od vremena za veĉeru.” Da ju je ošamario, Aleksandra ne bi mogla da bude više povreĊena ili više zbunjena. Kao lutka, stavila je ruku na njegovu ponuĊenu i dozvolila mu da je isprati u trpezariju. Tokom obroka, uzalud je pokušavala da ubedi sebe da je prosto zamislila njegovu potpunu promenu stava. Kada je nije odveo u krevet i vodio ljubav sa njom te noći, leţala je budna, pokušavajući da shvati šta je uradila da ga natera da je gleda s odbojnošću. Kada je prestao da govori sa njom sasvim sutradan, osim kada je bilo apsolutno neophodno tokom obroka, izdrţala je ceo dan pre nego što je konaĉno progutala svoj ponos i ponizno ga pitala šta je uradila pogrešno. On je podigao pogled sa papira na njegovom stolu, besan zbog njenog prekida, njegove oĉi su je probadale dok je stajala pred njim nervozno i molećivo, drhtavih ruku sklopljenih iza leĊa. “Pogrešno?” ponovio je hladnim, glasom potpunog stranca. “Nema niĉega pogrešnog, Aleksandra, osim u tvom tajmingu. Adams i ja radimo, kao što moţeš da vidiš.” Aleksandra se zavrtela okolo, osramoćena u dubini duše što ranije nije primetila Adamsovo prisustvo, koji je sedeo za malim stolom pored prozora. “Ţa - ţao mi je, moj gospodaru.” “U tom sluĉaju,” klimnuo je smisleno ka vratima, “ako nemaš ništa protiv-” Aleksandra je shvatila njegovu grubu sugestiju da ţeli da izaĊe i nije pokušala da razgovara s njim do te noći, kada ga je ĉula da je ušao u njegovu spavaću sobu. Prikupljajuci svu hrabrost, obukla je ogrtaĉ, otvorila graniĉna vrata, i zakoraĉila unutra. Dţordan je skidao košulju kada je video njen odraz u ogledalu i njegova glava se trgnula prema njoj. “Da, šta je bilo?” odbrusio je. “Dţordane, molim te,” Aleksandra je prasnula, hodajući prema njemu, kao nevina zavodnica sa kosom prebaĉenom preko ramena, koja je klizila niz bogati roze saten njene haljine dok se pomerala. “Reci mi šta sam uradila da te naljutim.” Dţordan se zagledao dole u njene plave oĉi i ruke su mu se stisnule pored tela dok se


borio sa istovremenim porivom da je zadavi zbog izdaje i snaţnijeg poriva da je odvede u krevet i pretvara se samo sat vremena da je ona još uvek njegova oĉaravajuća, primamljiva, bosonoga vojvotkinja. Ţeleo je da je grli i ljubi, da obmota ruke oko nje kao ćebe i izgubi se u njoj, da izbriše poslednje dane pakla. Samo sat vremena. Ali nije mogao, zato što nije mogao da izbriše muĉnu sliku nje i Tonija zagrljenih kako planiraju njegovu smrt. Ĉak ni jedan sat. Ili minut. “Nisam ljut, Aleksandra,” rekao je ledeno. “Sada izlazi odavde. Kada budem ţeleo tvoje društvo, obavestiću te.” “Vidim,” Aleksandra je prošaputala, i okrenula se. Ali sve što je „videla‟ bile su suze koje su je zaslepile dok je išla povreĊenog dostojanstva nazad u njen krevet.

Trideseto poglavlje Aleksandra je zurila bezumno u vez u njenom krilu, njeni dugi prsti su bili mirni, srce tako mraĉno i tmurno kao nebo iza otvorenih zavesa na prozoru salona. Tri dana i noći, Dţordan joj je bio stranac, hladan, zabranjujući muškarac koji ju je gledao ledeno s otvorenom nezainteresovanošću ili prezirom, u onim retkim prilikama kada je gledao u nju uopšte. Bilo je kao da je neko drugi sada nastanjivao njegovo telo - neko koga nije znala, neko koga je ponekad videla da je gleda sa izrazom u oĉima tako zlobnim što ju je jeţilo. Ĉak ni ujka Montijev neoĉekivani dolazak i tupavo prisustvo nisu imali nikakav efekat na prosvetljenje teške atmosfere u Hotornu. Došao je zbog Aleksandrinog spašavanja - objasnio joj je nasamo nakon što se smestio u sobu juĉe i kritiĉki odmerio puniju zadnjicu sobarice koju je oborio na krevet - jer je sa zakašnjenjem ĉuo u Londonu da je „Hotorn izgledao kao Boţji gnev‟ kada je otkrio njenu opkladu u knjizi u Vajtsu. Ali svi ujka Montijevi uporni, providni pokušaji da ukljuĉi Dţordana u prijateljski razgovor nisu dali ništa do skrupulozno uljudnih, izuzetno kratkih odgovora. I Aleksandrini pokušaji da se pretvara da je sve normalno i prirodno nije nikog zavaralo, ukljuĉujući sluge, da veruju da su oni srećno venĉani par. Celo domaćinstvo, od batlera Higinsa do psa Henrija, je bilo treperavo, nervozno svesno napete atmosfere. U tlaĉiteljskoj tišini salona, ujka Montijev srdaĉan glas je zagrmeo, terajući Aleksandru da poskoĉi: “Kaţem, Hotorne, imamo odliĉno vreme!” Podiţući njegove bele obrve izraţavanjem pitanja, nadajući se odgovoru koji bi mogao da dovede do daljeg razgovora, ujka Monti je ĉekao. Dţordan je podigao oĉi sa knjige koju je ĉitao i odgovorio, “Zaista.” “Ni malo nije vlaţno,” ujka Monti je ustrajao, obraza rumenih od vina koje je popio. “Nije vlaţno uopšte,” sloţio se Dţordan, njegovo lice i glas bili su lišeni ekspresije. Iznerviran ali nezastrašen, ujka Monti je rekao, “Toplo, takoĊe. Dobro vreme za useve.” “Je li?” Dţordan je odgovorio tonom koji je apsolutno obeshrabrio bilo koji dodatni


pokušaj razgovora. “Hm...priliĉno,” ujka Monti je odgovorio, povlaĉeći se dublje u stolicu i upućujući Aleksandri oĉajniĉki pogled. “Da li imaš sat?” Aleksandra je pitala, ĉeznuvši da se povuĉe. Dţordan je pogledao u nju i rekao s namernom surovošću, “Ne.” “Trebali biste da imate sat, Hotorne,” ujka Monti je predloţio, kao da je mislio da je njegova ideja predivno originalna. “Oni su izuzetna stvar kojom pratimo vreme!” Aleksandra je brzo sklonila lice da sakrije povreĊenost što je Dţordan po drugi put prihvatio sat njenog dede a onda ga bacio u stranu. “Jedanaest je sati,” ujka Monti je rekao predusretljivo, pokazujući na njegov sopstveni sat i lanac. “Ja uvek nosim sat,” pohvalio se. “Nikada ne treba da pitam koliko je sati. Ĉudesne stvari, satovi,” hvalio ih je. “Ne moţe se ni naslutiti kako oni rade, moţe li?” Dţordan je lupio knjigom zatvorivši je. “Da,” otvoreno je rekao, “moţe.” Pošto je potpuno propao njegov pokušaj da uvuĉe vojvodu u animiranu diskusiju o satovima, ujka Monti je poslao još jedan molećiv pogled Aleksandri, ali je gospodin Henri bio taj koji je odgovorio. Ogroman Engleski ovĉar, dok je bio potpuno nonšalantan u njegovoj duţnosti da štiti ljude, bio je duboko svestan njegove duţnosti da ih uteši, obaspe ih ljubavlju, i uobiĉajeno bude pod nogama onome kome je potrebna njegova paţnja. Videvši nesrećan izraz na licu Ser Montaţa, on je ustao pored ognjišta i skoĉio na uznemirenog viteza, posle ĉega ga je dva puta polizao po ruci. “Ti bokca!” prasnuo je ujka Monti, naglo ustajući na noge sa više energije nego u poslednjih dvadesetpet godina energiĉno brišući ruku o pantalone. “Ta ţivotinja ima jezik kao mokru krpu!” UvreĊen, ujka Monti je bacio ţalostan pogled ka njegovoj nezadovoljnoj ţrtvi, a onda se okrenuo i otišao do ognjišta. “Ako vam ne smeta, mislim da cu se povući,” Aleksandra je rekla, ne mogavši da podnese atmosferu ni trenutak više. “Je li sve spremno u gaju, Filberte?” Aleksandra je pitala sledećeg poslepodneva, kada je njen verni stari sluga odgovorio na njen poziv i pojavio se u njenoj spavaćoj sobi. “Jeste,” sluga je objavio ogorĉeno. “Nije da je tvoj muţ zasluţio roĊendansku zabavu. Posle naĉina na koj‟ te je tretiro‟ zasluţuje šut u dupe!” Aleksandra je ušušukala tvrdoglavu kovrdţu pod ivicu svetlo plavog šešira i nije raspravljala o tome. Njoj se rodila ideja za zabavu iznenaĊenja u ĉast Dţordanovog roĊendana na dan kada su bili u paviljonu - najradosnijeg dana onoga što je oĉigledno bio kratak period blaţenstva. Posle dana trpljenja Dţordanovog ledenog, neobjašnjivog prezira, njeno lice je bilo bledo, i uvek je bila na ivici suza. Grudi su je bolele od napora da ih zadrţi, a srce ju je bolelo jer nije mogla da naĊe razlog za Dţordanovo ponašanje. Ali kako je sat za satom do njenog iznenaĊenja prolazio, nije mogla da smiri rastuću nadu da moţda kada Dţordan vidi šta je isplanirala uz Tonijevu i Melaninu pomoć, da će moţda ili postati ĉovek koji je bio kada su bili zajedno pored potoka, ili će joj barem reći šta ga muĉi.


“Celo osoblje priĉa o naĉinu na koj‟ se ponaša s tobom,” Filbert je nastavio ljutito. “Jedva da priĉa s tobom i sedi u radnoj sobi dan i noć, nikad ne obavlja njegove supruţniĉke-” “Filberte, molim te!” Aleksandra je uzviknula. “Ne kvari mi današnji dan time.” Kajući se, ali i dalje odluĉan da dȃ sebi oduška protiv ĉoveka koji je prouzrokovao tamne senke ispod Aleksandrinih oĉiju, Filbert je rekao, “Ne trebam ja to da pokvarim, on će to sam uradit‟ da moţe. IznenaĊen sam što se ĉak i sloţio da ode s tobom do gaja kad si mu rekla da imaš nešto da mu pokaţeš.” “Pa i ja sam bila,” rekla je Aleksandra pokušavajući da se osmehne što se odmah pretvorilo u zbunjeno mrštenje. Suoĉila se sa Dţordanom u njegovoj radnoj sobi jutros kada je bio sa Favksom, novim pomoćnikom upravnika, i potpuno je oĉekivala da će morati da ga preklinje da joj se pridruţi u voţnji koĉijom. Isprva, Dţordan je krenuo da odbije njen zahtev, ali onda je oklevao, bacivši pogled na Favksa, a onda se naglo sloţio. “Sve je u pripravnosti,” Favks je uveravao Dţordana u glavnoj spavaćoj sobi. “Moji ljudi su stacionirani kod drveća duţ puta do gaja i oko samog gaja. Oni su tu već tri sata - dvadeset minuta od kada vam je vaša supruga predloţila mali izlet. Naloţio sam mojim ljudima da ostanu tamo, daleko od oĉiju, dok se ubica ili ubice ne razotkriju. Poţto ne mogu da napuste poloţaje a da ne budu viĊeni, ne mogu da mi podnesu izveštaj, i ne mogu da znam šta vide. Bog zna zašto je vaš roĊak izabrao gaj umesto kolibe ili nekog privatnijeg mesta.” “Ne mogu da verujem da se ovo dešava,” Dţordan je rekao zajedljivo, oblaĉeći ĉistu košulju. Zastao je, trenutno pogoĊen apsurdnošću oblaĉenja ĉiste košulje tako da izgleda lepo kada ga njegova supruga odvede u zamku koja je trebala da ga ubije. “Dešava se,” Favks je rekao sa smrtnom smirenošću iskusnog vojnika. “I to je zamka. Mogu to da kaţem prema zvuku glasa vaše supruge i pogleda u njenim oĉima kada vas je pitala da se vozite sa njom danas poslepodne. Bila je nervozna i lagala je. Gledao sam je u oĉi. Oĉi nikada ne laţu.” Dţordan je posmatrao istraţitelja s gorkim podsmehom, sećajući se kako su mu se varljivo, blistavo nevine nekada ĉinile Aleksandrine oĉi. “To je mit,” rekao je prezrivo. “Mit u koji sam nekada verovao.” “Pismo koje smo presreli od Lorda Antonija pre sat vremena nije mit,” Favks je podsetio Dţordana u tihom ubeĊenju. “Tako su sigurni da ne znamo za njihove planove da su postali nemarni.” Na pomen Tonijevog pisma, Dţordanovo lice je postalo bezizraţajno kao kamena maska. Po uputstvu, Higins je doneo Tonijevo pismo Dţordanu pre nego što ga je odneo Aleksandri, i reĉi su prţile Dţordanov mozak: Sve je spremno u gaju. Sve što treba da uradiš je da ga dovedeš tamo. Pre sat vremena, bol zbog ĉitanja toga ga je gotovo poslala na kolena, ali sada je osećao - ništa. Bio je iza granice osećanja bilo ĉega, ĉak ni osećaja izdaje ili straha dok se spremao da se suoĉi sa svojim voljenim ubicama. Sada je sve što je ţeleo bilo da ima stvari pod kontrolom, tako da nekako moţe da poĉne da uklanja Aleksandru iz srca i uma.


Sinoć je leţao budan u krevetu, boreći se sa glupim nagonom da ode kod nje i grli je, da joj da novac i upozori je da beţi - bez obzira da li ona i Toni uspeju da ga ubiju danas, Favks je već imao dovoljno dokaza da osigura da ona i Toni provedu ostatak ţivota u tamnici. Slika Aleksandre odevene u prljave dronjke, kako ţivi ţivot u mraĉnoj ćeliji punoj pacova bila je više nego što je Dţordan mogao da podnese, ĉak i sada - kada je trebao da postane njena meta u slobodnom prostoru. Aleksandra ga je ĉekala u predvorju, izgledajući tako svetlo i nevino kao proleće u plavoj haljini od muslina ukrašenoj širokom krem trakom na rukavima i porubu. Okrenula se i posmatrala ga kako silazi niz stepenice, njen osmeh je bio blistav i ţeljan. Bila je nasmejana, Dţordan je shvatio uz gotovo nekontrolisan nalet besa, jer je njegova lepa mlada ţena nameravala da ga se otarasi za svagda. “Spreman za polazak?” upitala ga je vedro. Bez reĉi je klimnuo glavom, i oni su otišli do koĉije koja ih je ĉekala na putu. Ispod ivice trepavica, Aleksandra je još jednom bacila pogled na Dţordanov profil kad se njihova koĉija zanjihala lagano niz put kroz drveće koja je ubrzo trebala da izaĊe na široko, bujno polje oko kojeg su bili voćnaci. Uprkos Dţordanovoj spoljašnjoj opuštenoj pozi dok je bio oslonjen na jastuke, i rukama koje su lagano drţale uzde, ona je videla da se njegov pogled kreće nemirno preko drveća pored puta - kao da je gledao nešto, ĉekajuci na to. U stvari, ona je baš poĉela da se pita da li je on nekako uspeo da dozna za njeno „iznenaĊenje‟ i oĉekivala je da se zabava pojavi kada proĊu drveće, kada je njihova koĉija izbila na polje, i Dţordanov otvoren šok na spektakl koji ga je pozdravio je uklonio svaku mogućnost da je on bio unapred upozoren. “Šta-?” Dţordan je udahnuo zapanjeno dok je zurio u neverovatan prizor pred njim: Šarene zastave su se njihale na povetarcu, i svi njegovi zakupci i njihova deca su bili okupljeni u polju, obuĉeni u njihovu najbolju odeu, cereći mu se. Levo od njega, video je Tonija, njegovu majku, i njegovog brata kako stoje sa Dţordanovom bakom. Melani i Dţon Kamden su došli sa Rodijem Karstarsom i desetinama drugih Dţordanovih poznanika iz Londona. Desno od njega, na udaljenoj strani ĉistine, bila je postavljena velika podignuta platforma, sa dvema sveĉanim stolicama nalik na presto i desetinama manjih stolica sloţenim oko nih. Nadstrešnica je bila raširena iznad platforme, štiteći je od sunca, a Hotornove zastavice su lepršale sa stubova na nadstrešnici, prikazujući Hotornov grb - sokola sa raširenim krilima. Dţordanova koĉija je krenula ka središtu polja, i ĉetiri entuzijastiĉna trubaĉa su zvaniĉno najavili dolazak njihovog vojvode - tako organizovani - glasnim, naglašenim tonovima iz njihovih truba, praćeni produţenim veseljem koje je zagrmilo iz gomile. Povlaĉeći uzde konja, Dţordan se naglo okrenuo ka Aleksandri. “O ĉemu se ovde radi?” zahtevao je. Oĉi koje su se podigle do njegovih bile su pune ljubavi, nesigurnosti i nade. “Srećan roĊendan,” rekla je neţno. Dţordan je jednostavno gledao u nju, zategnute vilice, i nije rekao apsolutno ništa. Smešeći se nesigurno, ona je objasnila, “To je proslava u Moršam stilu, samo razraĊenija od onih koje smo ranije imali kada smo proslavljali roĊendane.” Kada je nastavio da zuri u nju, ona je poloţila ruku na njegovu i objasnila ţeljno, “To je


kombinacija turnira i seoskog vašara - za proslavu roĊendana vojvode. I da ti pomogne da se malo upoznaš sa svojim zakupcima, takoĊe.” Dţordan je pogledao po gomili u ljutitoj zbunjenosti. Da li je cela ova sloţena postavka zapravo mogla biti pozadina za ubistvo? pitao se. Da li je njegova ţena anĊeo ili je ona - Ċavo? Pre nego što se dan završi, on će znati. Okrećući se, pomogao joj je da siĊe iz koĉije. “Šta bi ja sad trebao da radim?” “Pa da vidimo,” rekla je vedro, pokušavajući da mu ne dozvoli da vidi kako se osećala glupo ili koliko je bila povreĊena. “Vidiš li stoku u oborima?” Dţordan je bacio pogled po pola tuceta obora rasutih po polju. “Da.” “Pa, stoka pripada tvojim zakupcima, i treba da izabereš najbolje grlo iz svakog obora, i da daš vlasniku nagradu od onih koje sam kupila u selu. Eno tamo, gde su konopci napravili stazu, tamo će se odrţati viteška borba, a tamo - gde je meta - takmiĉenje u streljaštvu, a-” “Mislim da sam shvatio suštinu,” Dţordan ju je prekinuo kratko. “TakoĊe bi bilo priliĉno lepo ako bi se takmiĉio u nekoj disciplini,” Aleksandra je dodala pomalo neodluĉno, nesigurna koliko bi voljan mogao biti njen suprug da se meša sa njegovim podreĊenima. “Dobro,” rekao je, i bez ijedne druge reĉi ispratio je do njene stolice na platformi i ostavio je tamo. Nakon pozdravljanja sa prijateljima iz Londona, on, Lord Kamden, i Toni su se posluţili pivom u kome su seljani već uţivali i poĉeo šetnju oko vašarišta, zastavši da gleda ĉetrnaestogodišnjeg sina jednog viteza kako ţonglira. “Dakle, draga moja,” Rodi Karstars je rekao, naginjajući se ka njoj, “da li se već ludo zaljubio u vas? Hoću li pobediti u našoj opkladi?” “Ponašaj se pristojno, Rodi,” Melani je rekla pored Aleksandre. “Ne usuĊujte se da pominjete tu strahovitu opkladu u mom prisustvu!” odbrusila je udovica vojvotkinja. Ţeljna da gleda Dţordana iz bliţe razdaljine, Aleksandra je ustala sa stolice i spustila se sa platforme, sa Melani desno od nje. “Nije da nisam zadovoljna što ga vidim, ali zašto je Rodi ovde? I ostali?” Melani se zakikotala. “Ostali su došli s njim iz istog razloga zbog kojeg je Rodi ovde. Naša blizina Hotornu nas je odjednom napravila priliĉno popularnim ljudima koji uobiĉajeno ne bi ni kroĉili na selo još nedeljama - oni su stigli juĉe, odluĉni da vide kako stoje stvari sa tobom i vojvodom. Znaš Rodija - ponosi se što zna traĉeve pre svih drugih. Nedostajala si mi mnogo,” Melani je dodala, naglo pruţajuci Aleksandri brz, srdaĉan zagrljaj, a onda je odstupila, prouĉavajuci Aleksandrino lice. “Jesi li srećna sa njim?” “Ja - jesam,” Aleksandra je slagala. “Znala sam!” Melani je rekla, stisnuvši Aleksandrinu ruku, tako oduševljena što se njeno proroĉanstvo ostvarilo da Aleksandra nije imala srca da joj objasni da je bila udata za muškarca ĉija su raspoloţenja bila toliko nepredvidiva da se ponekad osećala kao da će sasvim poludeti. I tako je ona zadrţala to u sebi i gledala sa gorko-slatkom ĉeţnjom dok je Dţordan ţetao oko obora sa stokom rukama sklopljenim iza leĊa, njegov izraz lica je bio umesno ozbiljan dok je sveĉano procenjivao tovljenu ţivinu,


najperspektivnije svinje, najbolje istreniranog psa, deleći nagrade njihovim zadivljenim vlasnicima. Do trenutka kada je sunce poĉelo da tone iza krošnji, i baklje su bile upaljene, zakupci i plemstvo su podjednako bili u retko dobrom raspoloţenju, smejući se i ispijajući pivo zajedno, nadmećući se u svakoj vrsti takmiĉenja od ozbiljnih do blesavih. Dţordan, Lord Kamden, pa ĉak i Rodi Karstars, su se prikljuĉili takmiĉenju iz streljaštva, megdanu, maĉevanju i takmiĉenju pucanjem. Sa tihim ponosom, Aleksandra je stajala sa strane, srce joj se punilo neţnoscu dok je posmatrala Dţordana kako namerno promašuje poslednji pucanj u takmiĉenju pucanjem kako bi trinaestogodišnji sin njegovog zakupca pobedio. “Nagrada ide najboljem muškarcu,” Dţordan je proglasio neistinito kada je predstavio mladića punog strahopoštovanja. Onda je odbacio svaki privid dostojanstva otišavši do trke kornjaĉa, birajući jednu kornjacu iz korpe, i insistirajući da njegovi prijatelji uĉine to isto. Ali se nijednom nije okrenuo da pogleda Aleksandru. To je bilo kao da se sam isticao da uĉestvuje jedino zbog njegovih gostiju. Rame uz rame sa decom, trojica od Londonskih najĉuvenijih plemića stajali su na startnoj liniji, navijajući za njihove pojedinaĉne kandidate, veliĉajući ih kako bi brţe trĉali a onda ih prozivali s gnušanjem kada su kornjaĉe ignorisale njihove kraljevske naredbe i povukle se u oklope. “Nikada nisam voleo kornjaĉe osim u supi,” Toni se našalio, gurajući Dţona Kamdena u rebra, “ali je moja kornjaĉa pokazala odluĉnost na trenutak. Kladim se u funtu da će tvoja ostati pod oklopom duţe od moje.” “Dogovoreno!” Dţon Kamden se sloţio ne oklevajući i poĉeo da bodri njegovu sporu kornjaĉu da izbaci glavu iz oklopa. Dţordan ih je posmatrao, neĉitljivog izraza lica, a onda se okrenuo i prišao stolu gde su bili pehari sa pivom koje su sluţile neke od njegovih kuhinjskih sluţavki. “Koji je Ċavo spopao tvog slavnog roĊaka?” Rodi Karstars je upitao Tonija. “Kada ste vas dvoje maĉevali, izgledao je kao pokušava da ti pusti krv. Moţe li biti da je on još uvek ljubomoran jer se njegova supruga zamalo udala za tebe?” Namerno zadrţavajući paţnju na njegovoj kornjaĉi, Toni je olako slegnuo ramenima. “Odakle ti pomisao da je Havk ikada bio ljubomoran?” “Moj dragi deĉake, ne zaboravi da sam ja bio na balu Lindvortijevih kada se obrušio na nas kao anĊeo osvete i naredio Aleks da ode kući.” “To je bilo zbog flagrantne opklade koju si ti je prinudio da stavi,” Toni je uzvratio, i odseĉno okrenuo svu paţnju njegovoj kornjaĉi. Posluţujući sam sebe još jednom ĉašom piva sa stola, Dţordan je oslonio rame na drvo, izraz lica mu je bio promišljen dok je stajao na obodu šume, posmatrajući Aleksandru dok joj je pogled pretraţivao masu, oĉigledno traţeći njega. Posmatrala ga je celu noć, Dţordan je znao. Kao i Toni. I oboje su imali isti zbunjen, nelagodan izraz lica kao da su oĉekivali od njega da bude presrećan zbog svoje proslave roĊendana. Njegov pogled se vratio na Aleksandru i video je da se smeje neĉemu što je rekla njegova baka. Gotovo je mogao da ĉuje muziku u njenom smehu, pa ĉak i u sumraku gotovo mogao da vidi naĉin na koji su njene oĉi svetlele kada se smejala. Njegova ţena. Ubica. Ĉak i kad je pomislio na to, njegovo srce je vrisnulo u protestu da njegov


um nije više mogao da preĊe preko toga. “Ne verujem u to!” rekao je mekim, besnim šapatom. Devojka koja je isplanirala sve ovo nije mogla da isplanira njegovo ubistvo. Devojka koja ga je grlila noćima, zadirkivala ga dok su pecali na potoku, i stidljivo mu poklonila zlatni sat njenog dede moţda nije mogla da pokuša da ga ubije. “Vaša Milosti?” Favksov hitan glas je zaustavio Dţordana kada se ispravio, nameravajući da ode do takmiĉenja u pucanju, koje je postalo više smešno nego ţestoko dok su takmiĉari škiljili kroz polupijane oĉi u metu prikovanu za drvo. “Moram da insistiram da odmah odete,” Favks je prošaputao, zakoraĉivši pored Dţordana. “Ne budite budala,” Dţordan je odbrusio, potpuno izgubivši strpljenje za Favksa i njegove teorije. “Smisao pisma mog roĊaka je oĉigledan - oni su zajedno planirali ovu zabavu za mene, i to je nesumnjivo razlog zbog kojeg su se sastali u tajnosti dva puta.” “Nemamo vremena da raspravljamo o tome,” Favks je rekao ljutito. “Smraĉiće se za par minuta a moji ljudi nisu sove. Ne mogu da vide u mraku. Poslao sam ih napred da se smeste duţ puta kući.” “Pošto je već prekasno da stignemo kući dok se vidi, ne vidim šta će da se promeni ako ostanem još malo.” “Ne mogu da budem odgovoran za ono što će da se dogodi ako ne odete odmah,” Favks ga je upozorio pre nego što se okrenuo na peti i otišao. “Moţes li da poveruješ da ti odrasli ljudi zapravo bodre njihove kornjaĉe kako bi pobedile?” Melani se zakikotala, posmatrajući Tonija i njenog supruga. “Pretpostavljam da bih trebala da odem i podsetim ih na dostojanstvo koje se zahteva od ljudi njihovog uzvišenog poloţaja,” rekla je, paţljivo silazeći sa platforme bez te namere na umu. “Zapravo, ţelim da budem tamo da vidim kada pobednik preĊe liniju,” priznala je namigujući. Aleksandra je klimnula glavom odsutno, skenirajući otvorena, vesela lica seljana, pogled joj je zastao na jedno zabrinjavajuće poznato lice koje nije bilo uopšte veselo. Odjednom, bez ikakvog razloga, našla je sebe kako se podseća noći kada je srela Dţordana – noći kao što je bila ova - kada su dva koljaĉa drţala Dţordana na nišanu. “Bako,” rekla je, okrećući se ka vojvotkinji. “Ko je onaj nizak ĉovek tamo u crnoj košulji - onaj sa crvenom maramom oko vrata?” Vojvotkinja je pratila njen pogled i slegnula ramenima. “Sigurna sam da nemam ni najmanju ideju ko je on,” proglasila je ukoĉeno. “Videla sam više ovih seljaka danas nego za poslednjih trideset godina od kada ţivim u Hotornu. Nije,” dodala je pomalo nevoljno, “da ja ne mislim da je tvoja zabava bila odliĉna ideja, draga moja. Stvari su se promenile u Engleskoj u zadnje vreme, i mada saţaljevam neophodnost udovoljavanja onima koji nas sluţe, mudro je od vlasnika zemlje da bude u dobrim odnosima sa svojim zakupcima ovih dana. Priĉanje sa jednim zahteva priĉanje i sa svima ostalima što je pomalo gadno...” Aleksandrina paţnja je odlutala, um joj se vratio na sumornu preokupaciju onom noći kada je upoznala Dţordana. Nervozno, pogledala je po polju, traţeći ĉoveka u crnoj košulji, koji je izgleda bio nestao. Par minuta kasnije, ne shvatajući šta je radila, poĉela je da popisuje one koje je volela, posmatrajući kako bi bila sigurna da su bili


bezbedno u vidokrugu. Gledala je gde je Toni ali nije mogla da ga vidi, a onda je uznemireno potraţila Dţordana i videla ga kako stoji na obodu šume, ramenom leţerno oslonjenim na drvo, pijući pivo i gledajući sveĉanost. Dţordan ju je video da gleda u njega, i blago je klimnuo glavom. Slatki probni osmeh koji mu je poslala mu je prouzrokovao bol od neizvesnosti i ţaljenja. Podigao je ĉasu prema njoj u tihoj, podrugljivoj zdravici, a onda se zaledio na zvuk nejasno poznatog glasa u tami pored njega. “Pištolj je uperen pravo u tvoju glavu, gospodaru, i još jedan uperen u tvoju ţenu preko puta. Napravi jedan zvuk i moj partner će joj razneti glavu. Sada, pomeri se u stranu prema zvuku mog glasa, baš ovde u šumi.” Dţordan se napeo i polako spustio pehar sa pivom. Olakšanje, ne strah, je pojurilo njegovim krvotokom kada se okrenuo ka glasu; bio je spreman za ovaj dugo oĉekivani susret sa njegovim nepoznatim neprijateljem - ţudio je za tim. Nije ni za trenutak poverovao da je Aleksandra bila u opasnosti, to je bio samo trik da ga posluša. Dva koraka su ga dovela u tamu guste šume, a još jedan korak napred i video je smrtonosni sjaj pištolja. “Gde idemo?” upitao je senku koja je drţala pištolj. “U ugodnu malu kolibu ovim putem. Sada idi ispred mene i poĉni da hodaš.” Njegovo telo je bilo napeto kao struna sada, Dţordan se pomerio za još jedan korak napred na put, desna ruka mu se stezala oko teškog pehara sa pivom. “Šta da radim s ovim?” upitao je s laţnom krotkošću, okrećući se neznatno i podiţući desnu ruku. Bandit je bacio pogled na predmet u njegovoj ruci za delić sekunde, ali je to bilo sve što je Dţordanu bilo potrebno. Bacio je sadrţaj pehara u banditove oĉi i istovremeno zamahnuo teškom posudom udarajući ga u vilicu takvom silom da je napadaĉ pao na kolena. Savijajući se dole, Dţordan je zgrabio mangupov pištolj sa zemlje, zgrabio zapanjenog ĉoveka za ramena, i povukao ga na noge. “Poĉni da hodaš, kuĉkin sine! Idemo da se malo prošetamo gde si hteo.” Bandit se malo zanjihao i Dţordan ga je nestrpljivo gurnuo zbog ĉega se zateturao niz put, sa Dţordanom iza njega. Poseţući u svoj dţep, Dţordan je traţio mali pištolj koji je nosio od kada se vratio u Englesku. Shvativši da mora da mu je ispao iz kaputa kada se savio nad njegovim zatoĉenikom, stegnuo je stisak na njegovu zamenu i pratio nesrećnog zatoĉenika niz put. Pet minuta kasnije tamni oblik šumareve stare kolibe se ukazao na kraju puta. “Koliko ih je unutra?” Dţordan je zahtevao, iako se nije videlo svetlo kroz rešetke zatvorenih kapaka koje bi ukazivalo da je neko tu, da ĉeka. “Niko nije tamo,” bandit je progunĊao, a onda je udahnuo kada je osetio hladan poljubac cevi pištolja pritisnutog na poleĊini njegove lobanje. “Jedan ili dvoje. Ne znam,” izmenio je brzo. Dţordanov glas je bio hladan kao smrt. “Kada doĊemo do vrata, kaţi da me imaš i da upale svetlo. Kaţi nešto drugo, i razneću ti glavu.” Naglašavajući to, gurnuo je cev pištolja jaĉe uz lobanju preplašenog ĉoveka. “Dobro!” jeknuo je, posrćući blago kada je pohrlio uz stepenice u ţurbi da pobegne od dodira pištolja. “Imam ga!” povikao je niskim, uplašenim glasom kada je šutnuo nogom vrata. Otvorila su se širom uz neprijatno škripanje šarki. “Upali prokletu lampu, ovde je crno kao katran,” dodao je poslušno, stojeći na dovratku.


Ĉuo se zvuk udara kresiva, videla senka kako nosi fenjer, svetlo je zatreperilo Jednim brzim pokretom, Dţordan je udario drškom pištolja njegovog zarobljenika po glavi ĉime ga je poslao na pod, onesvešćenog, a onda je ispravio ruku, poravnjavajući pištolj sa zapanjenom figurom savijenom nad fenjerom koji se razbuktao. Lice koje je zurilo u njega u sjaju fenjera ga je skoro poslalo na kolena od šoka i bola. “Dţordane!” njegova strina je rekla divlje. Njen pogled je odleteo u udaljen ugao i Dţordan se instinktivno okrenuo, ĉuĉnuo i opalio. Krv je šiknula iz grudi drugog ubice kojeg je unajmila njegova strina, uhvatio se mahnito za ranu i srušio na pod, pištolj je visio beskorisno iz njegove opuštene ruke. Dţordan je uputio ĉoveku samo kratak pogled da se osigura da je mrtav, a onda je okrenuo glavu i pogledao u ţenu koju je voleo više od sopstvene majke pre samo jednog minuta. I osetio je...ništa. Hladno, tvrdo jezgro praznog ništavila je raslo unutar njega, gušilo svaku drugu emociju koju je ikada osetio, ostavljajući ga nesposobnim da oseća bilo šta - ĉak i bes. Glasom lišenim bilo ĉega, upitao je jednostavno, “Zašto?” Njegova tiha, uĉtiva smirenost je tako uznemirila njegovu strinu da je poĉela da muca, “Za - zašto ćemo da te u - ubijemo, misliš?” Reĉ „mi‟ ga je naterala da naglo podigne glavu. Otišavši brzo do mrtvog ĉoveka u uglu, zgrabio je napunjen pištolj iz njegove ruke i odbacio prazan koji je drţao do tada. Sa napunjenim pištoljem bespoštedno uperenim prema ţeni koju je jednom oboţavao, Dţordan je otišao do vrata spavaće sobe i pogledao po njoj. Bila je prazna pa ipak je njegova strina i dalje izgleda mislila da će on biti ubijen i, štaviše, konkretno je rekla „mi‟. A onda mu je svanulo koga je ona najverovatnije cĉkala, i osetio je prvu iskru besa koja je poĉla da gori u njemu: Njegov roĊak i najverovatnije njegova supruga su oĉigledno oĉekivani ovde da vide da li je pravilno završio ovog puta. Hodajući nazad u glavnu sobu, rekao je hladnim, smrtonosnim glasom, “Pošto oĉigledno oĉekuješ pojaĉanje, zašto ne bismo oboje seli i saĉekali njihov dolazak.” Sumnja i panika su zatreperile u njenim oĉima, i ona je potonula u drvenu stolicu pored stola. S preteranom ljubaznošcu, Dţordan je saĉekao dok ona nije sela pre nego što je leţerno smestio bok na sto i ĉekao, okrenut ka zatvorenim vratima. “Sada,” zovnuo je svileno, “pretpostavljam da moţeš da odgovoriš na neka pitanja - brzo i kratko. U noći kada sam bio saĉekan u zasedi blizu Moršama nije bila sluĉajna nesreća, zar ne?” “Ja - ne znam na šta misliš.” Dţordan je bacio pogled na poznato lice nesvesnog razbojnika koji ga je saĉekao u zasedi te noći pa na njegovu strinu. Bez reĉi, podigao je pištolj koji je drţao u prekrštenim rukama i uperio ga u prestravljenu ţenu. “Istinu, gospoĊo.” “To nije bilo sluĉajno!” uzviknula je, oĉima prikovanim za preteći pištolj. Pištolj se spustio. “Nastavi.” “Ni - ni tvoje nasilno otimanje, iako nisi trebao da budeš otet, trebao si da umreš, ali si tako - tako te je teško ubiti!” dodala je tonom muĉne optuţbe. “Uvek si imao Ċavolju sreću. Ti - sa tvojim novcem i titulama, i jakim, zdravim nogama dok je jadni Berti bio bogalj a moj Toni istinski siromah!”


Suze su se prolile iz njenih oĉiju i besno je zacvilela, “Imao si sve, ukljuĉujući i sreću. Ne moţeš biti ĉak ni otrovan!” uzviknula je, njena ramena su se tresla. “A nismo mogli da priuštimo da unajmimo struĉnije ljude da te ubiju, jer ti imaš sav novac.” “Kako veoma nesmotreno od mene,” Dţordan je otegnuo uz gorak sarkazam. “Zašto me jednostavno nisi pitala za novac. Dao bih ti ga, znaš, da sam sanjao da ti je potreban. Ne,” izmenio je zajedljivo, “da me ubiješ, meĊutim.” “Bako,” Aleksandra je rekla pomalo oĉajnicki, “jeste li videli Dţordana negde? Ili - ili onog ĉoveka u crnoj košulji i s‟ crvenom maramom oko vrata?” “Aleksandra, za Boga miloga,” vojvotkinja je rekla rastrojeno, “zašto se stalno vrpoljiš i teraš me da gledam okolo traţeći ljude? Hotorn je negde u blizini, moţes biti sigurna u to. Bio je tamo kod onog drveta, pijući pehar onog uţasnog napitka, ali pre par trenutaka.” Aleksandra se izvinula, pokušala da sedi mirno i ostane smirena, ali par minuta kasnije nije više mogla da uguši neobjašnjivu, rastuću paniku koju je osećala. “Kuda ideš, draga?” vojvotkinja je pitala kada je Aleksandra naglo ustala i protresla suknje. “Da potraţim mog muţa.” Uz pomalo ţalostan osmeh, Aleksandra je priznala, “Pretpostavljam da se bojim da će ponovo nestati, onako kako je nestao pre godinu dana. Budalasto od mene, znam.” “Onda ti je stalo do njega, zar ne, dete?” vojvotkinja je rekla neţno. Aleksandra je klimnula glavom, osećajuci veliku nelagodu zbog toga što nije znala gde je Dţordan da pokuša da spasi ponos neobavezujućim odgovorom. Njen pogled se pomerao nestašno po gomili kad je pokupila suknje i poĉela da hoda ka mestu gde ga je zadnji put videla. Toni nije bio nigde na vidiku, ali Melani i Dţon Kamden su šetali ka njoj, ruku pod ruku. “Divna zabava, Aleksandra,” Dţon Kamden je priznao zbunjeno se cereći. “Nikada se nisam tako dobro proveo na fensi dogaĊajima u gradu.” “Hvala vam. Jeste - jeste li videli mog supruga negde? Ili Tonija?” “Ne u poslednjih petnaest minuta. Da ih potraţim?” “Da, molim vas,” Aleksandra je rekla, provlaĉeći ruku kroz kosu. “Zaista sam u jadnom stanju veĉeras,” priznala je, time se neprijatno izvinjavajući. “Uporno umiţljam stvari - ranije danas sam zapravo pomislila da sam videla ĉoveka iza jednog od drveta tamo. I sada je Dţordan izgleda nestao.” Dţon Kamden se nasmešio i progovorio prijatnim glasom koji je izgledao kao da se koristi sa uzrujanim detetom. “Svi smo bili zajedno ali do pre par minuta. Pronaći ću ih i poslaću vam ih.” Aleksandra mu se zahvalila i projurila pored stola gde su se teški metalni pehari s pivom sluţili. Prolazeći, klimnula je glavom jednoj od sluţavki, a onda otišla do drveta gde je Dţordan stajao. Poslednji put pogledavši na goste koji su se zabavljali na ĉistini, okrenula se ka šumi i neodluĉno krenula niz usku stazu. Govoreći samoj sebi da je umišljala i da je budalasta, zastala je posle nekoliko koraka i pogledala oko nje, slušajući paţljivo, ali zvuci violine i smeha sa ĉistine iza nje su ugušili šumsku buku, a debele grane iznad nje izbrisale svu svetlost, zbog ĉega se osećala kao da stoji u jezivoj praznini koja je sadrţala samo buku ali ne i ţivot.


“Dţordane?” pozvala je. Kada nije dobila odgovor, zagrizla je usnu, ĉelo joj se izbrazdalo od zabrinutog mrštenja. Nameravajući da se vrati na ĉistinu, krenula je da se okreće, ali onda je videla pehar kako leţi na stazi pored njenih stopala. “Oh, moj Boţe!” prošaputala je, zgrabila pehar i okrenula ga. Nekoliko kapi piva su se prosuli iz njega. Mahnito, gledala je oko nje, oĉekujući - nadajući se - da će videti Dţordana kako leţi na stazi, moţda onesvešćenog od previše pića, kao što se ujka Monti ponekad onesvešćivao. Umesto toga, videla je mali sjajni pištolj pored staze. Zgrabivši ga, Aleksandra se okrenula okolo i pustila prigušen vrisak kada se sudarila sa tvrdim muškim telom. “Toni! Hvala bogu da si to ti,” uzviknula je. “Šta nije u redu doĊavola?” Toni je rekao, hvatajući njena ramena ĉvršće zbog njene uznemirenosti kao da ju je ohrabrivao. “Kamden je rekao da je Dţordan nestao i da si videla ĉoveka kako se krije u drveću.” “Našla sam Dţordanov pehar od piva ovde i pištolj na zemlji u blizini,” Aleksandra je rekla, njen glas i telo su drhtali od straha. “I videla sam ĉoveka za kojeg mislim da je isti onaj koji je pokušao da ubije Dţordana u noći kada smo se sreli.” “Vrati se na ĉistinu i ostani na svetlu!” Antoni je rekao oštro. Otimajući pištolj iz njene ruke, okrenuo se i potrĉao niz stazu, nestajući duboko u šumi. Spotiĉući se o debelo korenje koje se uzdizalo stazom, Aleksandra je potrĉala nazad do ĉistine, nameravajući da dobije pomoć a ne da naĊe bezbednost. Divlje, gledala je naokolo traţeći Rodija ili Kamdena, i ne videvši nijednog potrĉala je pravo do jednog seljana koji je uzeo kratak predah od takmiĉenja u pucanju i posrćao ka stolu sa pivom u istom stanju vesele opijenosti kao i ostatak njegovih drugova. “Tvoja Milosti!” muškarac je zadihano rekao, zgrabio kapu i krenuo da se nakloni. “Daj mi tvoj pištolj!” Aleksandra je zahtevala bez daha, i ne ĉekajući da joj ga on preda, zgrabila ga je iz ruke zapanjenog ĉoveka. “Je li napunjen?” pozvala ga je preko ramena, već trĉeći ka stazi. „‟Naravno.” Dišući oteţano zbog trĉanja niz stazu do šumareve kolibe, Toni je stavio uvo na vrata, slušajuci zvuke. Ne ĉuvši ništa, oprezno je pokušao da otvori bravu, ali pošto je bila zaglavljena vratio se unazad dva koraka i udario ramenom o vrata sa tolikom snagom koja je širom otvorila vrata. Gubeći ravnoteţu jer su se vrata lako otvorila, zateturao se u kolibu, spotaknuo, i zastao, otvorivši šokirano usta. Njegova majka je sedela na stolici ispred njega. A pored nje, sedeći na stolu, bio je Dţordan. U ruci, Dţordan je drţao pištolj. Bio je uperen u Tonijevo srce. “Š-šta se doĊavola dešava?” Toni je prasnuo, dahćući. Tonijev dolazak je srušio zadnju Dţordanovu nadu koje se drţao da se Aleksandra i njegov roĊak nisu urotili da okonĉaju njegov ţivot na ovoj zabavi. Mekanim glasom smrtonosne pretnje, rekao je Toniju, “Dobrodošao na moju zabavu, roĊaĉe. Verujem da još uvek oĉekujemo još jednog gosta veĉeras kako bi zabava bila potpuna, zar ne, Toni? Moju ţenu?” Pre nego što je Toni mogao da odgovori, Dţordan je dodao, “Ne budi nestrpljiv – ona će biti duţna da te potraţi, misleći da sam ja bezbedno uklonjen, zar neće? Siguran sam u to.” Njegovo svileno otezanje je odjednom postalo odseĉno. “To ispupĉenje u tvom dţepu je nesumnjivo pištolj. Skini kaput i baci ga na pod.”


“Dţordane-” “Uradi to!” Dţordan je prasnuo divljaĉki, i Toni ga je polako poslušao. Kada je Toni spustio kaput na pod, cev Dţordanovog pištolja se pomerila malo ulevo, ukazujući na stolicu koja je bila smeštena pored zatvorenog prozora. “Sedi dole. A ako se pomeriš i centimetar,” upozorio ga je zastrašujuće smireno, “ubiću te.” “Ti si lud!” Antoni je prošaputao. “Mora da jesi. Dţordane, za Boga miloga, kaţi mi šta se kog Ċavola dešava.” “Umukni!” Dţordan je odbrusio, njegova glava se okrenula ka zvucima koraka na stepenicama kolibe. Više od ikoga, njegov bes je bio usmeren na devojku kojom je bio opsednut više od godinu dana - laţljivu splektarošicu koja ga je naterala da poveruje da ga voli, malu kuĉku koja mu je leţala u naruĉju i predavala mu ţeljno njeno telo; prelepu, nasmejanu, nezaboravnu bosonogu devojku koja ga je naterala da gleda u nebo leţeći kod potoka na ćebetu pored njega. A sada, pomislio je, sa gnevom koji je jedva mogao da podnese, trebala je da padne u njegove šake. Vrata su se otvorila uz škripu, polako, nekoliko centimetara; poznata mahagoni kosa je provirila kroz otvor, a onda par plavih oĉiju koje su bile široke kao tanjiri dok je njen pogled bio prikovan za pištolj u njegovoj ruci. “Ne stidi se, draga,” Dţordan je rekao tako niskim glasom da je bio kao smrtonosni šapat. “UĊi unutra. Ĉekali smo te.” Izdahnuvši od naleta olakšanja, Aleksandra je gurnula vrata i širom ih otvorila, zureći u onesvešćenog razbojnika, a onda poţurila napred gde je Dţordan stajao. Suze straha su tekle niz njeno lice, obmotala je ruke oko njega, pištolj u njenoj ruci je bio zaboravljen. “Znala sam da je to bio on - znala sam! Ja-” Uzviknula je od iznenadnog bola kada je Dţordan obmotao ruku oko njene kose i zlobno joj povukao glavu unazad. Licem samo par centimetara od njenog, rekao je, “Naravno da si znala da je bio on, ubilaĉka mala kuĉko!” uz okrutni trzaj zgloba, odbacio ju je na pod, kukom je bolno sletela na pištolj u njenoj ruci. Za trenutak, Aleksandra je jednostavno sedela tamo, zureći u njega oĉima raširenim od straha, ne mogavši da shvati šta se dešava. “Bojiš li se, draga?” podsmehnuo se glatko. “Trebalo bi. Tamo gde ideš, nema prozora, ni lepih haljina, ni muškaraca - osim nekoliko straţara koji će koristiti tvoje slatko malo telo dok ne postaneš premršava da bi ih interesovala. Nadajmo se, drţaće njihov interes duţe nego što je drţalo moj,” dodao je uz namernu okrutnost. “Ne izgledaj tako iznenaĊena,” rekao je, pogrešno protumaĉivši razlog njenog šoka. “Spavao sam s tobom jer je to bilo neophodno da odrţi varku nesumnjiĉavog supruga - ne zato što sam te ţeleo,” slagao je, osetivši gotovo nekontrolisanu potrebu da je ubije zbog njene izdaje. “Dţordane, zašto radiš ovo?” Aleksandra je uzviknula, a onda usutknula u strahu od plamena u njegovim oĉima kada ga je nazvala njegovim krštenim imenom. “Ţelim odgovore, ne pitanja,” Dţordan je odbrusio. Procenjujući da moţda ima jos desetak minuta pre nego što Favks shvati da je nestao i poslednji put viĊen da ide u tom pravcu, Dţordan je opušteno seo na sto ponovo, oslanjajući teţinu na jednu nogu, a drugu njišući dokono kada se okrenuo ka Toniju. “Dok ĉekamo,” dozvao je glatko, uperivši pištolj u njega, “pretpostavljam da ćeš mi razjasniti neke detalje. Šta drugo je


još otrovano u mojoj kući?” Tonijeve oĉi su se podigle sa pištolja u Dţordanovoj ruci na njegov nemilosrdan izraz lica. “Ti si lud, Dţordane.” “Ne bi mi smetalo da te ubijem,” Dţordan je rekao promišljeno, podiţući pištolj više kao da je hteo to da uradi. “Ĉekaj!” njegova strina je vrisnula, bacajući oĉajni pogled na prazan dovratak i poĉinjajuci da brblja. “Nemoj da povrediš Tonija! O-on ne moţe da ti odgovori zato što ne-ne zna za otrov.” “Pretpostavljam da i moja ţena ne zna ništa o tome,” Dţordan je ubacio sarkastiĉno. “Znaš li, draga moja?” upitao je, cev pištolja usmeravajući ka Aleksandri. Neverica i bes su podigli Aleksandru polako na noge, steţući pištolj u naborima njene haljine. “Misliš da smo pokušavali da te otrujemo?” udahnula je, zureći u njega kao da ju je udario u stomak. “Znam da jeste,” uzvratio je, uţivajuci u patnji koju je video u njenim oĉima. “Zapravo-” Berti Taunsend je otegnuo sa dovratka, pištoljem uperenim pravo u Dţordanovu glavu, “grešiš. Kao što je moja histeriĉna majka nesumnjivo htela da prizna, ja sam taj ko je osmislio ove efikasne - doduše, neuspešne - planove da te se otarasimo. Toni nema stomak za ubistvo, a pošto ja imam mozak u porodici, ako ne noge, ja sam rukovodio planiranjem detalja. Izgledaš iznenaĊeno, roĊaĉe. Kao i svi ostali, pretpostavio si da bogalj ne moţe da predstavlja pretnju bilo kome, zar ne? Spusti pištolj, Dţordane. Ubiću te svakako, ali ako ga ne spustiš, ubiću tvoju šarmantnu ţenu prvo, dok gledaš.” Njegovo telo se zateglo kao feder, Dţordan je bacio pištolj i polako došao na noge, ali Aleksandra je odjednom ustala uz njega jer je pogrešno smatrala da je tu sigurna. “Skloni se!” odbrusio je sebi u bradu, ali ona je zgrabila njegovu ruku spolja prikazujući strah i istovremeno pritisnula pištolj na njegov dlan. “Moraćes da ubiješ i mene, takoĊe, Berti,” Toni je rekao meko, ustajući i krećući napred. “Pretpostavljam,” njegov brat se slozio ne oklevajući. “Nameravao sam to da uradim na kraju, u svakom sluĉaju.” “Berti!” njegova majka je uzviknula. “Ne! To nije ono što smo planirali-” Aleksandrin pogled se prikovao na ĉoveka na podu, videla je kako je skliznuo rukom u Tonijev kaput i, iza njega, još jednog ĉoveka koji je zakoraĉio na dovratak, polako podiţući pištolj. “Dţordane!” vrisnula je, a pošto nije bilo drugog naĉina da ga zaštiti od tri napadaĉa, Aleksandra se bacila ispred njega u taĉnom trenutku kada su dva pištolja opalila. Dţordanove ruke su je automatski privukle uz njega kada se Berti Taunsend srušio, upucan od strane Favksa sa dovratka, a razbojnik na podu se prevrnuo, drzeći se za ranu na ruci nanetu Dţordanovim pištoljem. Sve se desilo tako brzo da je bilo potrebno nekoliko trenutaka pre nego što je Dţordan shvatio da je Aleksandra iznenada postala veoma teška, smrtno teška klizeći niz njegovo telo. Steţući ruke, podignuo joj je bradu, nameravajući da je zadirkuje što se onesvestila posle svega, ali ono što je video usadilo je oštar uţas u njegovom srcu: Njena glava je pala unazad, mlitavo viseći na njenim ramenima, a krv je lila iz rane na njenoj slepooĉnici. “Zovi


doktora!” viknuo je Toniju, i spustio je na pod. Srce mu je lupalo od straha, kleknuo je pored nje, skinuo koćulju, i pocepao je na trake, zavijajući ruţnu ranu na njenoj glavi. Pre nego što je stigao do pola, krv ju je već natopila i širila se okolo i kroz belo platno, a njena boja je brzo postajala pepeljasto siva. “Oh, moj Boţe!” prošaputao je. “Oh, moj Boţe!” Video je muškarce kako umiru u borbama bezbroj puta; znao je da prepozna beznadeţno fatalnu ranu, i ĉak kad je njegov razum prepoznao da ona neće preţiveti, Dţordan ju je zgrabio u naruĉje. Privijajući je uz njegove grudi, potrĉao je niz stazu, srce mu je udaralo frenetiĉnim ritmom reĉima koje su lupale u njegovom srcu: Nemoj umreti...nemoj umreti...nemoj umreti... Grudima teškim od napora, Dţordan je izbio na ĉistinu, noseći njegov voljeni, mlitav teret. Nesvestan razorenih lica zakupaca, koji su stajali u tihim, obazrivim grupama, Dţordan ju je poloţio neţno u koĉiju. Toni je oĉigledno rekao nekome da se svi povuĉu na ivicu šume. Starica, babica, je bacila jedan pogled na krvavi zavoj oko Aleksandrine glave i smrtno bledilo njene koţe i, dok je Dţordan trĉao okolo da se popne na sedište, ona brzo potraţila Aleksandrin puls. Kada se okrenula ka zakupcima okupljenim oko koĉije, tuţno je odmahnula glavom. Ţene kojima je Aleksandra pomogla i sprijateljila se s njima pre godinu dana zagledale su se s ljubavlju u nju okupljene oko koćije i, kada je Dţordan odvezao, neţni zvuci plaĉa su poĉeli da pune ĉistinu. Pre samo deset minuta, ona je zvonila od veselosti koju im je ona donela.

Tridesetprvo poglavlje Poraţen izraz na licu dr Denversa kada je zakoraĉio u hodnik iz Aleksandrine spavaće sobe i zatvorio vrata uĉinio je da agonija vrisne kroz Dţordanov mozak. “Ţao mi je,” rekao je tiho zabrinutoj grupi koja je ĉekala u hodniku. “Ništa nisam mogao da uradim da je spasim. Kada sam došao ovde, ona je već bila bez nade i do nje nije moglo da se dopre.” Vojvotkinja je pritisnula maramicu na usta i okrenula se u Tonijevom naruĉju, plaĉući dok je Melani traţila zagrljaj svog supruga. Dţon Kamden je utešno spustio ruku na Dţordanovo rame, a onda je poveo njegovu ţenu koja je jecala u prizemlje da se pridruţe Rodiju Karstarsu. Okrećući se ka Dţordanu, dr Denvers je nastavio, “Moţete ući sada i oprostiti se, ali vas ona neće ĉuti. U dubokoj je komi. Za par minuta – par sati najviše – ona će mirno otići.” Na izraz sirovog bola na vojvodinom licu, dr Denvers je dodao, “Ona nece osetiti bol, Dţordane, obećavam.” Mišić je radio spazmiĉki u Dţordanovom grlu kada je, bacivši pogled bez reĉi u nemoćnom besu usmerenom na nevinog doktora, brzo ušao u Aleksandrinu spavaću sobu.


Sveće su gorele pored njenog kreveta pokrivenog baldahinom, a ona je leţala tako mirna i bleda kao smrt na satenskim jastucima, disanje joj je bilo tako plitko da je bilo gotovo neprimetno. Gutajući knedlu, Dţordan je seo u stolicu pored njenog kreveta i zagledao se u njeno voljeno lice, ţeleci da upampti svaku liniju. Imala je tako glatku koţu, pomislio je bolno, i tako neverovatno duge trepavice - leţale su kao bujne, tamne lepeze na njenim obrazima… Nije disala! “Ne, nemoj umreti!” Uzviknuo je hrapavo kada je zgrabio njenu mlitavu ruku, mahnito traţeći puls. “Nemoj umreti!” Našao je puls – ravan i slab, ali ipak tu – i odjednom nije mogao da prestane da joj govori. “Ne ostavljaj me, Aleks!” Zamolio je, drţeći je ĉvrsto. “Boţe, ne ostavljaj me! Postoji hiljadu stvari koje ţelim da ti kaţem, mesta koja ţelim da ti pokaţem. Ali ne mogu ako odeš, Aleks, molim te, draga…molim te ne odlazi.” “Slušaj me,” Dţordan je zamolio hitno, nekako uveren da će ona ostati ţiva ako bude shvatila koliko mu znaĉi. “Slušaj kakav je moj ţivot bio pre nego što si uletela u njega noseći oklop – Ţivot je bio prazan. Bezbojan. A onda si mi se ti desila, i odjednom sam osetio osećanja za koja nikada nisam verovao da postoje, i video sam stvari koje nisam video ranije. Ne veruješ u to, zar ne, draga? Ali to je istina, i mogu to da ti dokaţem.” Dubokim glasom koji je bio hrapav od neprolivenih suza, Dţordan je izrecitovao dokaz, “Cveće na livadi je plavo,” rekao joj je isprekidano, “Ono kod potoka je belo. A na luĉnom ulazu u vrtove ruţe su crvene.” Podiţući njenu ruku do njegovog lica, protrljao je obraz o nju. “I to nije sve što sam primetio. Primetio sam da ĉistina kod paviljona - ona gde je moja ploĉa - izgleda veoma sliĉno onoj gde smo imali naš dvoboj pre godinu dana. Oh, i draga, ima još nešto što moram da ti kaţem: Volim te, Aleksandra.” Suze su ugušile njegov glas i pretvorile ga u izmuĉeni šapat, “Volim te, i ako umreš nikada neću moći to da ti kaţem.” VoĊen besom i oĉajem, Dţordan je zgrabio ĉvršće njenu ruku i naglo prešao sa molbi na stroge pretnje. “Aleksandra, da se nisi usudila da me ostaviš! Ako to uradiš, izbaciću Penrouza napolje pravo na njegovo gluvo uvo! Kunem se da hoću. I bez preporuka. Pravo na uvo, da li me ĉujes? A onda cu izbaciti i Filberta odmah za njim. Napravicu Elizabet Grendţerfild svojom ljubavnicom ponovo. Oboţavaće da nosi tvoje cipele kao Vojvotkinja od Hotorna…” Minut je postao sat, a zatim jos jedan, a Dţordan je još uvek govorio, prelazeći bez razmišljanja sa molbi na pretnje, a onda, kada je nada konaĉno poĉela da umire u njemu, na nagovaranje. “Misli na moju besmrtnu dušu, dušo. Ona je crna, i bez tebe da popraviš moje postupke, nesumnjivo ću skliznuti nazad u stare navike.” Ĉekao je, slušajući, posmatrajući, njena beţivotna ruka je bila zgrabljena njegovom dok je pokušavao da ubrizga njegovu sopstvenu snagu u nju, a onda, iznenada, odluĉnost i nada su ga poveli da joj priĉa neumorno. Oĉaj se obmotao oko njegovog srca, gušeci ga, i suze su mu bole oĉi. Uzimajući njeno mlitavo telo u naruĉje, Dţordan je poloţio obraz uz njen, njegova masivna ramena su se tresla od jecanja. “Oh, Aleks,” zaplakao je, ljuljajuci je u naruĉju kao bebu, “kako ću da ţivim bez tebe?


Povedi me sa sobom,” prošaputao je. “Ţelim da idem s tobom…” A onda je osetio nešto – prošaputanu reĉ uz obraz. Dţordanov dah je zastao i trgnuo je glavu unazad, oĉi su mu mahnito pretraţivale njeno lice kada ju je neţno poloţio na jastuke. “Aleks?” Zamolio je bolno, saginjajući se nad njom, i baš kada je pomislio da je umislio slabo lepršanje njenih kapaka, njene blede usne su se razdvojile, pokušavajući da formiraju reĉ. “Reci mi, draga,” oĉajniĉki je rekao, naginjajući se blize njoj, “Reci nešto, molim te, dušo.” Aleksandra je progutala, a kada je progovorila, njene reĉi su bile toliko tihe da su bile gotovo nerazumljive. “Šta, draga?” Zamolio je hitno, nesiguran šta je govorila. Opet je prošaputala, i ovog puta Dţordanove oĉi su se raširile kada je konaĉno shvatio. Zurio je u njene ruke drţeći ih ĉvrsto njegovima a onda su njegova ramena poĉela da se tresu kada je poĉeo da se smeje. Poĉelo je kao niska tutnjava u njegovim grudima, a onda je eksplodirala u veliki, buran povik smeha koji se zaĉuo duţ balkona i doveo udovicu, doktora, i Tonija trĉećim korakom u sobu u oĉiglednom pogrešnom shvatanju da je Dţordanova tuga uništila njegov razum. “Toni,” Dţordan je rekao kolebljivim kezom, drţeći Aleksandrinu ruku usmeren prema njoj, “Aleksandra misli,” rekao je, njegova ramena su poĉela ponovo da drhte od smeha, “da Elizabet Grendţerfild ima velika stopala.” Aleksandra je okrenula glavu na jastucima kada je Dţordan prošao kroz vrata koja su spajala njihove sobe: Prošla su dva dana odkad je bila povreĊena, dva dana i noći plutanja izmeĊu svesnog i nesvesnog. Svaki put kada se probudila, on je sedeo pored njenog kreveta, tiho bdeo, njegov strah zbog nje je bio duboko urezan u njegove crte lica. Sada kada je bila potpuno svesna, volela bih da ĉuje da joj govori istim neţnim tonom koji je koristio protekla dva dana, ili da je gleda s ljubavlju koja je gorela u njegovim oĉima. Naţalost, meĊutim, Dţordanove crte lica su bile savršeno pribrane i potpuno neĉitljive ovog jutra - toliko da se Aleksandra pitala da li je samo sanjala neţnu, izmuĉenu slatkoću njegovih reĉi upućenih njoj kada je verovao da umire. “Kako se osećas?” upitao je, njegov dubok glas je prenosio samo uĉtivu zabrinutost kada je stao pored njenog kreveta. “Vrlo dobro, hvala,” uzvratila je jednako pristojno. “Malo umorno, to je sve.” “Pretpostavljam da imaš neka pitanja na koja zeliš odgovore - o onome što se dogodilo pre dva dana.” Ono što je Aleksandra ţelela od njega bilo je da je zagrli i kaţe joj da je voli. “Da, naravno,” odgovorila je, obazriva zbog njegovog nedokuĉivog raspoloţenja. “Da budem kratak, pre godinu ipo dana, Berti je uhvatio jednu od njihovih kuhinjskih sluţavki - lokalnu seljanku po imenu Dţen - kako krade novac iz njegovog novĉanika. Priznala je da je nameravala da ga dȃ njenoj braći, koji su je ĉekali u šumi neposredno iza njihove kuće. Berti i njegova majka su već skovali plan da me ubiju, ali do tada nijedno od njih nije imalo pojma gde da naĊe nekog da to uradi. Radije nego da kriviĉno goni sluţavku za kraĊu novca, Berti ju je naterao da potpiše priznanje,


priznavajući kraĊu. Platio je njenoj braći da me se otarase u noći kada sam te upoznao, i zadrţao je sluţavkino priznanje da osigura njeno ćutanje i ćutanje njene braće u saradnji. “Upropastila si njihove planove jašući da me spasiš u onom oklopu, ali jedan od braće - onaj kog sam upucao - je uspeo da dopuzi do konja i pobegne dok sam te ja odveo u gostionicu. “Berti je pokušao ponovo ĉetiri dana nakon što smo se venĉali, ali tog puta dva muškarca koje je unajmio su uzela novac od njega, i umesto da me ubiju, udvostruĉili su novac tako što su me prodali bandi. Kao što je moja strina istakla,” Dţordan je dodao podrugljivo, “teško je unajmiti dobre ljude kada nemaš mnogo novca.” Gurnuo je ruke u dţepove i onda nastavio: “Kada sam se „vratio iz mrtvih‟ pre nedelju dana, Berti je podsetio sluţavku da je i dalje imao njeno inkriminišuće priznanje i iskoristio ga je da ucenjuje njenog brata da pokuša ponovo da me ubije. U to vreme je on pucao na mene u Bruk stritu - iste noći kada si spavala u dadiljinoj sobi.” Aleksandra je zurila u njega zapanjeno. “Nikada mi nisi rekao da je neko pucao na tebe te noći.” “Nisam video razlog da te uznemiravam,” Dţordan je rekao, a onda odmahnuo glavom i grubo dodao, “To nije potpuna istina. TakoĊe sam u pozadini uma mislio da si ti moţda bila ona koja je pucala iz pištolja. Sa stanovišta visine, revolveraš si mogla da budeš ti. A ti si mi tog istog dana rekla da ćeš uraditi sve što treba da izaĊeš iz našeg braka.” Grizući usnu, Aleksandra je okrenula lice od njega, ali ne pre nego što je Dţordan video bol i optuţbu u njenim oĉima. Gurnuo je ruke dublje u dţepove i nastavio: “Pre tri dana, sluga po imenu Nordstorm je umro jer je popio port koji je bio u boci na našem pikniku - isti port kojim si me više puta nudila da pijem.” Njen pogled je sleteo na njegovo lice, a on je nastavio glasom surove samooptuţbe, “Favks nije pomoćnik upravnika imanja, on je istraţitelj ĉiji su ljudi bili stacionirani širom Hotorna od kako smo stigli ovde. Istraţivao je incident sa portom, i izgledalo je kao da si ti jedina koja je mogla da ga otruje.” “Ja?” uzviknula je tiho. “Kako si mogao da pomisliš tako nešto!” „”Favksov svedok je bila pralja koja je radila ovde povremeno već godinu ipo dana. Njeno ime,” Dţordan je završio, “je Dţen. Ona je otrovala port, ponovo po Bertijevom uputstvu. Mislim da već znaš sve drugo šta se desilo od tada.” Aleksandra je progutala bolno. “U svom umu, ti si me optuţio i osudio da pokušavam da te ubijem, na osnovu takvih klimavih dokaza? Zato što sam bila pribliţno iste visine kao neko ko je pucao na tebe u Bruk stritu, i zato što je pralja rekla da mora da sam ja jedina koja je mogla da otruje tvoje vino?” U sebi, Dţordan je ustuknuo na njene reĉi. “Zasnivao sam to na tim stvarima i na ĉinjenici da te je Olsen, koji je bio jedan od Favksovih ljudi, pratio do Tonijeve kuće u dva navrata. Znao sam da se sastaješ sa njim u tajnosti, i to - kombinovano sa svim ostalim - napravilo je dokaze protiv tebe da izgledaš veoma krivo.” “Razumem,” rekla je sumorno. Ali ona nije razumela uopšte, i Dţordan je to znao. Ili je moţda razumela previše dobro, pomislio je smrknuto. Nema sumnje da je jasno razumela da on nije ispunio


obećanje da će joj verovati i da je više puta odbacio ljubav koju je nudila. TakoĊe je razumela, ogorĉeno je znao, da je rizikovala ţivot dva puta za njegovo dobro a za uzvrat ju je on nagradio neosetljivošću i nepoverenjem. Dţordan se zagledao u njeno prelepo bledo lice, znajući dobro da je zasluţio njenu mrţnju i prezir. Sada kada je bila potpuno svesna prave dubine njegove bezdušnosti i gluposti, donekle je oĉekivao da ga otera iz njenog ţivota. Kada nije to uradila, osetio se duţnim da kaţe stvari koje je ona trebala da kaţe njemu. “Shvatam da je moje ponašanje neoprostivo,” poĉeo je odluĉno, a zvuk njegovog glasa je ispunio Aleksandru uţasom. “Naravno, ne oĉekujem da ţeliš da ostaneš u braku sa mnom. Ĉim se oporaviš dovoljno da moţeš da odeš odavde, daću ti menicu na pola miliona funti. Ako ti ikada zatreba još...” Zastao je i proĉistio grlo kao da mu je bilo zapuţeno. “Ako ti ikada zatreba još,” ponovo je poĉeo, glas mu je bio grub od emocija, “treba samo da mi kaţeš. Sve što imam će uvek biti tvoje.” Aleksandra je slušala taj govor sa mešavinom neţnosti, besa i neverice. Htela je da odgovori kada je on proĉistio grlo ponovo i dodao, “Ima još nešto što ţelim da ti kaţem...Pre nego što smo napustili London, Filbert mi je rekao kako si se osećala kada si mislila da sam mrtav, i kako si reagovala kada si došla u London i kada su se razbile sve tvoje iluzije. Većina onoga što si ĉula o meni je istina. MeĊutim, ţeleo bih da znaš da nisam spavao sa Elizabetom Grendţerfild u noći kada sam je video u Londonu.” Zastavši, Dţordan se zagledao dole u nju, nesvesno pamteći svaku liniju njenog lica kako bi ga imao pred sobom u praznim godinama koje su sledile. U tišini, gledao je u nju, znajući da ona predstavlja svaku nadu i svaki san koje je negovao u srcu. Aleksandra je bila dobrota i neţnost i poverenje. I ljubav. Bila je cveće koje je procvetalo na brdima i smeh koji je putovao hodnicima. Prisiljavajući sebe da završi ono što je došao da kaţe i onda izaĊe iz njenog ţivota, uvukao je dug dah i rekao nesigurno, “Filbert mi je takoĊe priĉao o tvom ocu i o tome šta se dogodilo kada je umro. Ne mogu da izbrišem ranu koju ti je naneo, ali ţelim da ti dam ovo...” Dţordan je ispruţio ruku i Aleksandra je u njoj videla dugaĉak, pljosnat somotski predmet. Uzela ga je od njega i drhtavim prstima otvorila bravu. Poloţen na belom satenu, obešen o fini zlatni lanac, bio je najveci rubin kojeg je ikada videla. Bio je iseĉen u obliku srca. Pored njega, u drugom plitkom leţistu bio je smaragd obloţen dijamantima - u obliku srca. Pored smaragda je bio veliĉanstven, svetlucavi dijamant. Dijamant je bio iseĉen u obliku suze. Grizući usnu kako bi brada prestala da joj drhti, Aleksandra je podigla oĉi do njegovih. “Mislim,” prošaputala je, pokušavajući da se nasmeši, “da ću nositi rubin na dan Kraljiĉine trke, tako da kada veţem svoju traku na tvoj rukav-” Uz jecaj, Dţordan ju je povukao u naruĉje. “Sada kada si rekao sve druge stvari,” prošaputala je kada je konaĉno podigao usne sa njenih nekoliko minuta kasnije, “misliš li da bi mogao eventualno da kazeš „volim te‟? Ĉekala sam to da ĉujem od kako si poĉeo i-”


“Volim te,” rekao je ţestoko. “Volim te,” prošaputao je meko, zakopavajući lice u njenu kosu. “Volim te,” ostao je bez daha, ljubeći njene usne.

Epilog Sa sinom uljuljkanim u njegovo naruĉje, Dzţordan je zurio fascinirano u maleno lice koje je gledalo u njega. Nesiguran šta da kaţe, i apsolutno nevoljan da ga spusti iz naruĉja, odluĉio je da mu da roditeljski savet. “Jednog dana, moj maleni sine, izabraćeš ţenu, i vaţno je da znaš kako treba da se uradi tako nešto, pa ću ti ispriĉati priĉu: Nekada davno, postojao je arogantan, ciniĉan ĉovek. Zvaćemo ga-” Dţordan je oklevao na trenutak, razmišljajući. “Zvaćemo ga Vojvoda od Hotorna.” Stojeći na dovratku neprimećena, Aleksandra je ugušila smeh kada je Dţordan nastavio: “Vojvoda je bio opak momak, koji nije video dobro u bilo kome ili bilo ĉemu - posebno u sebi. Onda, kasno jedne sudbonosne noći njega su presreli razbojnici, i baš kada je izgledalo da će se njegov ţivot nedostojanstveno završiti, vitez u zarĊalom oklopu preuzeo je teret njegovog spašavanja na konju. Uz pomoć viteza vojvoda je uspeo da pokori razbojnike, ali tokom napada, vitez je bio povreĊen. Opaki vojvoda je odveo onesvešćenog viteza da mu pruţi pomoć, ali, na njegovo ĉuĊenje je otkrio da vitez uopšte nije bio muškarac, već dama. Bila je mala i neţna sa kovrdţvom kosom i najduţim trepavicama koje je vojvoda ikada video. A kada je otvorila oĉi, one su bile boje akvamarina. Opaki vojvoda praznog srca je pogledao u te njene oĉi, i ono što je video mu je oduzelo dah…” Beba je zurila u njega, opĉinjena. “Šta je video?” Aleksandra je upitala bolnim šapatom sa dovratka. Podiţući glavu, Dţordan je pogledao u nju a srce mu se ogledalo u oĉima. Sa neţnom sveĉanošću, on je odgovorio, “Video je nešto predivno.”


259911181 nesto predivno  
259911181 nesto predivno  
Advertisement