Issuu on Google+

BILJANA KRTOLICA VIOLETA MITOVSKA VESNA GAVRILOVSKA ‡ AVRAMOVSKA

MAKEDONSKI JAZIK ZA ^ETVRTO ODDELENIE

ZA ^ETVRTO ODDELENIE

ZA DEVETGODI[NO OSNOVNO OBRAZOVANIE ZA U^ENICITE OD DRUGITE ZAEDNICI


BILJANA KRTOLICA VIOLETA MITOVSKA VESNA GAVRILOVSKA ‡ AVRAMOVSKA

MAKEDONSKI JAZIK ZA ^ETVRTO ODDELENIE

ZA DEVETGODI[NO OSNOVNO OBRAZOVANIE ZA U^ENICITE OD DRUGITE ZAEDNICI

1


Recenzenti: Pretsedatel: d-r Atanas Nikolovski ^len: Katica Stoj~evska ^len: Menka Trepalovska

Lektor: Marija Angeleska Sorabotnik: Anastasija Stojanova Ilustrator : Nikola Nikolovski

2


PO^ETNO ^ITAWE I PI[UVAWE

PO^ITUVAN U^ENIKU!

Jazikot e bogatstvo. Kolku jazici zboruva{ tolku vredi{! Celta na ovoj u~ebnik e na {to polesen i pointeresen na£in da go sovlada{ makedonskiot jazik, jazikot na zemjata vo koja `ivee{. So pomo{ na ovoj u£ebnik decata koi go zboruvaat makedonskiot jazik }e go usovr{at, a tie {to ne go zboruvaat }e go nau£at. Vo u~ebnikot ima materijal za site u~enici, spored predznaewata. No, ti treba: ‡da ja nau~i{ makedonskata azbuka (pe~atnite i rakopisni bukvi); ‡da nau~i{ da gi povrzuva{ glasovite vo zborovi i zborovite vo re~enici; ‡da se osposobi{ da ~ita{ i pi{uva{ so bukvi od kirilicata; ‡da go razbere{ toa {to si go pro~ital; ‡da ja voo~i{ razlikata me|u makedonskata kirilica i latinicata, koja se

Sre}no!

koristi vo albanskiot/turskiot jazik.

3


SE VRATIVME ODMORENI

4


SEPTEMVRI NĂ‘ VIKA

[tom }e ekne {kolsko yvon~e niz ulici reki te~at, bistri reki, polni smea i veseli pesni e~at.

Site o~i v radost svetat. Sekoj mila dlanka bara. Bakne`, kako rosa v zora. Iskren pregrab... Dru`ba stara... Bistrica Mirkulovska

5


PRETSTAVI SE

Jas sum Anastasija Janevska!

Jas sum Makedonka.

UnĂŤ jam Mirvet Selmani! Jas sum Mirvet Selmani! Jas sum Albanka.

Jas sum Esat Kerim!

Jas sum Tur~in. Nie sme u~enici. Jas sum Marija, va{ata nastavni~ka po makedonski jazik!

6


MOITE DRUGAR^IWA ‡ MOITE NASTAVNICI

7


MOETO U^ILI[TE

O.U."Lirija

8


U^ILI[EN PRIBOR

tetratka

u~ebnici guma blok penkalo boi~ki

9

moliv


MOETO SLOBODNO VREME

Jas igram ko{arka.

Drita crta.

Esat pee.

Safet ja saka prirodata.

@arko lovi riba. Ibro gleda crtan film. Jusuf igra na kompjuter. Ajtin ~ita.

10


SLIKATA NA TATKOVINATA

Slikata na u~ili{teto i slikata na parkot, slikata na pticite i slikata na vozduhot, slikata na srceto i du{ata sre}na ‥ slikata na qubovta: e slikata na tatkovinata. Ibrahim Kajan

11


IMENUVAJ

DETE

MAJKA

MA^E

PEGLA

TATKO

KU^E

TELEFON

DEVOJ^E

KOMPJUTER

12

BABA

DEDO

MOM^E

TELEVIZOR


NE E ISTO KOGA E EDNO I KOGA SE POVE]E

DETE

DECA

KU^E

KU^IWA [TO E OVA?

Ova e oko.

So

Ova e jabolko.

gledame.

p~ela

se crveni.

p~eli

13


[TO IMAM JAS?

edna glava

dve o~i

dve u{i

edna usta

deset prsti

dve race

edno telo

dve noze

14


MOJOT DOM

bawa

spalna soba

detska soba

kujna dnevna soba

Ve`bi: Ova e krevet. Na krevetot spijam. Ova e bawa. Vo bawata se bawam.

15


GRAD I SELO

GRAD

SELO

GRAD

16


DOMA[NI @IVOTNI I @IVOTNI VO ZOOLO[KATA GRADINA

krava

`irafa

petel

majmun

koko{ka

prase

lav

17

kow

volk


SEKOJA BOJA IMA IME

crveno

`olto

sino

crno

zeleno

kafeavo

Ve`bi: Rufi ima crveni patiki. Crveni patiki ima Rufi. @are ima zeleni patiki. Zeleni patiki ima @are. A Esat ima sini patiki. Sini patiki ima Esat.

18


Aa

Mm

Ii Ee Mama ima

.

Ema ima

i

Isto, sli~no ili razli~no? Aa Mm Ii Ee Aa Mm Ii Ee Napravi sporedba!

.

.

Imam I Mimi ima

.

Mima i Ema imaa

Mama ima

.

i

. NASMEJ SE( za u~enicite koi go razbiraat makedonskiot jazik): Dedo i vnuk polnele dupka so zemja. ‡ Ajde vnu~e, frli edna lopata vo dupkata, ‡ mu veli dedoto na vnukot. Po nekoe vreme: ‡ Ajde, ajde, frli u{te nekoja! ‡ Jas druga lopata ne gledam.

M i m a E m a i m a a m a mama

Mima

Ema

ama

ima

19


Aa

Mm

Ii

Ee

Mama i Mima. Ema i Mia. Ema Mima mama ima

elen ama

ama

antena ima

ima

e`

mama

mama

Mima i Ema imaa Ema ima

. i

.

20

sonce Ema

meee

Ema

meee


Ss

Nn

Tt

Vv

Oo

Isto, sli~no ili razli~no? Ss Nn Tt Oo Vv Ss Nn Tt Oo Vv Napravi sporedba!

Tina i Sime se sami. Tato, Mite i Ana naminaa. Tomi i Vane se sami. Stasaa i Mite i Ema.

. Namina i Vane

Toa e Meto

Ova e Ana

.

.

nosi

Ema

naminaa

sami

osnova

oven

Toni

Vane

nosi

seme

Vito

novi

Nasmej se:

a

a

n

s e t a

m e t a

a s a m e a

( za u~enici koi go govorat makedonskiot jazik) ‡Pecko, ne treba da zboruva{ tolku brzo! ‡ go sovetuva majkata sinot. ‡Mamo, jas ne zboruvam brzo, tuku ti brzo slu{a{ ‡ odgovoril Pecko.

21


Ss

Nn

Tt

Oo

Mama i tato imaat Mama nosi

.

so

Mome i Tana nosat

. .

Mima i Vane nosea seme. Semeto e naseano.

osa tava nos som

22

Vv


Rr

Uu

Jj

Na trotinet

Isto, sli~no ili razli~no? Rr Uu Jj

Jana ima trotinet. Ima i

. .

Rr

Uu

Jj

Napravi sporedba!

Jane nema ni trotinet, ni

.

Jana se smee, a Jane.  

Ete, tato nosi i ana ane J are as uni

no o to mo

s

 

i trotinet, Jane! Ne roni ma sja no j mo

i a t t

S

23

amo imo am oni


Rr Uu Usnija i Esma vo

Jj .

Usnija nosi marama so jato noevi. Esma nosi

. Ima i

E ne ja i

Jana. I taa nosi marama so noevi. Site se nasmeani. Vane

Usnija

ne mo i To m i a a a

Imer

Emin

Rosa e bosa. Usnija e sama. Jovan ora na niva. RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E noevi ili noj ‥ ptica trka~ka {to `ivee vo Afrika

24


Ll

Qq

[{

[emsa {ie na ma{ina [emsa {ie na ma{ina. [ie

na Oqa i ko{ula na Mi{o.

‥ [ij, [emso, samo {ij. ‥ Ma{inata ne {ie sama. [ie [emsa. I Oqa ima ma{ina. Taa {ie

na

.

Ma{inata na Lea e mala. Tato nosi ma{ina. Ete ma{ina i na Mila. Mila so{i marama. Site se nasmeani.

l

ena eto en

Isto, sli~no ili razli~no? Ll Qq [{

Ll ll L l

Sh sh

Napravi sporedba!

* *

*

25

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*


Ll

Qq

[{

[e{irot na Mi{o [e{irot na Mi{o e na . – Mi{o, Mi{o, nema{ {e{ir! – Nemam! – Ne{to {u{na. [e{irot, , . Mi{o se smee, se smeat i Oqa i Lena. {uma

{e{ir

{ator

{uma {e{ir

{ator

26

ma{ina

ma{ina


Gg

Pp

Zz Isto, sli~no ili razli~no? Rr Uu Jj Rr Uu jj

Violinata na Zoran

Napravi sporedba!

Zoran sviri na violina. Violinata na Zoran ispu{ta ubav glas. Site slu{aat, a Zoran sviri, li sviri. Zora se zori, a Zorana stoi i slu{a. ‥ Slu{a{, Zorano, slu{a{? Violinata na Zoran ima mil glas. ‥ Slu{am, mamo! Go slu{am miliot glas na violinata.

Z

ima oran mej

iolina etar era

V

e od paunot, a e na e na Pero. se za Jana ima Tamara ima

Goran ima a Mirjana nosi

27


Gg

Pp

Zz

gora pile Zoran Zoran soni son so zmej Zoran soni zmej so plamen vo ustata. Se ispla{i i stana siot vo pot. – [to soni, Zorane? – pra{a mama. – Zmej, mamo, zmej so plamen vo ustata! – Ispu{ta{e plamen, mamo! Toa e samo son, sine! Spij i soni ubav son, milo.

Nasmej se so pra{awata: Go pra{ale volkot: ‡ Se pla{i{ li od ku~eto? ‡Ne se pla{am, samo sakam da ne me lae. Go pra{ale deteto: ‡Kako go vikaat volkot vo va{eto selo? ‡Pa, toj i nepovikan doa|a. RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E plamen ‡ ogin

28


Kk

Dd

Bb Isto, sli~no ili razli~no? Kk Dd Bb Kk Dd Bb

DIVIOT GULAB

Napravi sporedba!

Bubamara si stoi na eden golem list. Diviot gulab ja gleda, ja demne... Gladen e, ama, bubamarata e tolku ubava. Pogleda naokolu. ‥Ene niva. Mora da ima i nekoi semki. Gulabot letna. Dojde na nivata i se najade seme od suvite trevi. Go vide lebedot i toj sleta do gulabot. Drugarski si go podelija semeto. Siti se, pa si odletaa kaj svoite jata.

RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E demne‥sledi

29


Kk

Dd Bb Dedo Dimo donese med. –Sladete se od medot! –veli dedo Dimo. Medot go pravat p~elite. Tie se mnogu vredni. Na rakata na vnukot zastana bubamara.Toj go lapna medot i zapea: – Let, let, bubamaro, kade odi{, kade leta{? Donesi mi bubamaro... – [to da mi donese dedo? –Med, sladok med! – dodade dedo. Site sednaa da jadat od slatkiot med. Tragite se od:

se od

se od

se od

30


^~

Isto, sli~no ili razli~no? ^~ ]} Hh @` Çç Qq Hh Zh zh

Hh

Napravi sporedba!

]}

@` Lakomoto gluv~e Gluv~eto be{e mnogu gladno. Po~na da go grize podot. Napravi

dupka i izleze niz nea. Najde leb, golemo par~e ka{kaval i eden }up so mleko. Tolku mnogu se najade pa mu se napravi stoma~eto kako balon~e. Saka{e da si odi doma, no... Stoma~eto be{e tolku golemo {to ne go sobra vo dupkata. Lev Tolstoj

ku}a ~ekan

}up ~a{a

}ebe ~aj

}o{e ~e{ma

31

sve}a ~ajnik


Majkata `aba Majkata `aba zdogleda komarec. ‡ Da skoknam i da go lapnam, ‡ se misle{e `abata ‡ ama gladno e i moeto sin~e. ]e go viknam. ‡ @abule moe milo, skokni i lapni go komarecot. Znam deka ni{to ne si jadelo deneska. Komarecot e vkusna hrana. Ajde milo! Deteto na `abata skokna i go lapna komarecot. ‡ Ti blagodaram mamo za vkusnata hrana!

Brzozborka Edna ma~ka goni stra~ka, }e ja stigne, }e ja fati, {aren opa{ }e $ skrati. RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E goni ‡brka

32


KOE ZA [TO SLU@I?

Ve`bi: So ~e{el se ~e{lam. So voda se mijam. So ~etka ~istam ~evli.

33


^.~

]}

Hh

@`

Helikopterot na @arko

@arko dobi helikopter za rodenden. Mnogu se izraduva.Helikopterot rabote{e na baterii. @arko go pu{ti vo sobata. Helikopterot po~na da potskoknuva kako `aba pa poleta.Se vivna kon lusterot i go skr{i, pa kon ~a{ite na masata. Se se najde isprevrteno. Site se voznemirija. –@arko, {to pravi{? Isklu~i go! – vikna majka mu. @are ne znae{e kako da go stori toa. Se ispla{i. Helikopterot tresna na podot i zastana. Site zdivnaa.

34


Ff

Cc

Isto, sli~no ili razli~no?

Ww

Ff

Ww

Cc

\|

Ff

Nj nj

Cc

Gj gj

Napravi sporedba!

\|

NA SELO

Fidan `ivee na selo. Prodavnicite mu se dosta daleku. Se ka~i na kowot i brzo stasa do furnata. Kupi leb i kifli. Otide vo prodavnicata za prehrana. Tuka kupi: sol, {e}er i grav. Potoa, navrati vo ~evlarskiot du}an za da gi zema ~evlite {to bea dadeni na popravka. Koga nabavi s#, pak se ka~i na kowot i lesno se vrati vo seloto.

35


Ff

Ww

Cc

\|

Vo Wujork

Frosina treba da odi vo Wujork. Tamu rabotat majka i Cveta i tatko i \or|i. Se podgotvuva zabrzano. Se raduva, ama i se pla{i od golemiot grad. –Ne pla{i se Frosina. Wujork e golem grad , ama nie sme so tebe. ]e vidi{ kolku e ubav gradot. – ja te{i majka i preku telefonskiot razgovor. RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E Wujork ‡grad vo Amerika

36


NA SKIJAWE

Cvetko i \ur|a trgnaa na skijawe. Treba{e da se smestat vo edno planinsko selo na planinata Bistra. Avtomobilot ne ode{e po ugorninata pa so sebe gi nosea te{kite ranci i skii. \ur|a se izmori, no ne mu ka`a na Cvetko. Saka{e da poka`e deka e silna. Koga dojdoa do ku}ata, \ur|a sedna na pragot i ofna. Cvetko samo se nasmea. Toj znae{e deka tovarot e te`ok za \ur|a. Od vratata se pojavi \or|i. Vo rakata dr`e{e |um so toplo mleko. ‡ Ajde, \ur|o, napij se od mlekoto i }e ti bide lesno. ‡ E, ova ne e Skopje, a planinata ne e Vodno. Za tuka treba sila.‡$ re~e \or|i.

Ve`bi: ‡Pro~itaj go tekstot izrazno. ‡Preraska`i go tekstot spored pra{awata: Kade trgnaa Cvetko i \ur|a? Kade treba{e da se smestat? [to nosea so sebe? Kade sedna \ur|a? Koj gi do~eka? [to im ponudi? RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E |um‡starinski metalen sad za voda

37


Yy

Xx

OD KRAJOT DO PO^ETOKOT

Isto, sli~no ili razli~no? Yy Xx Xx Xh xh Napravi sporedba!

. Zami`i so levoto oko i }e vidi{: edno zlatesto top~e so dve no`iwa, dve krilca, dve o~iwa i tr~a niz dvorot, se pletka niz trevata. Zatvori go levoto oko i }e ~ue{: Pi - pi - pi...mamo, gladno sum! Daj mi zrnce. Iskopaj mi crv~e. sakam da porasnam. Pi - pi - pi! Sega, pak zami`i so desnoto oko i }e vidi{: golem {aren petel so dve noze, dve krilja, dve o~i i crvena kresta na glavata. Ko - ko - ko! Va`no ~ekori niz dvorot, a po nego odat stotina koko{ki. Zatvori go desnoto uvo i }e ~ue{: Kukuriiiiguuu! Jas sum najto~niot budilnik. Ajde, mrzlivci, utro e ve}e, stanuvajte od son! Ete, taka! Vo varosaniot yid ima golem prozorec. Zad prozorecot ‥ dvor. Vo dvorot... No, toa ve}e go rekovme na po~etokot. Vidoe Podgorec

Gatanka: Yid yidosano, var varosano. Nigde dupka ni proyirka. (j - - - -)

38


Yy Yvonko xamxija

Xx yvonec xip

yid xeb

yvezda xemper

Xebot na Yvonko e prazen. Xivxanot Xivko xivka po majka si. Zora plete xemper. Jas vozam xip. Xinot e junak od prikaznite. Yin, yon, yin, yon, yvoni {kolskoto yvon~e. Yvonko ~ita kniga.

Ve`bi: Prepi{i gi re~enicite so

Yvezdite svetat no}e.

rakopisni kirili~ni bukvi.

Yvezdana ima xeb na jaknata.

Sostavi re~enici so povrzuvawe

\or|i e xamxija.

na zborovite i prepi{i gi so rakopisni kirili~ni bukvi.

Vrednata

ma~or

sobira med.

Mrzeliviot

p~elka

spie.

Gordiot

mravka

kukurika.

Vrednata

petel

Golemiot

telefon

Crveniot

topka

Fudbalskata

sobira hrana. e {arena. fati glu{ec.

ma~or

zayvoni.

39


GOVORNA VE@BA ‡ KADE, [TO IMA ?

Ve`bi: [to ima vo tekstilnite prodavnici? ‡Vo tekstilnite prodavnici ima: mai~ki, ko{uli, fustani... Kade kupuva{ mai~ki, ko{uli, fustani... ? ‡Mai~ki, ko{uli, fustani se kupuvaat vo tekstilnite prodavnici.

40


GOVORNA VE@BA SEKOJ LIK OD PRIKAZNITE IMA SVOJ PREDMET

Ragledaj, razmisli i odgovori Ilustraciite se od poznati prikazni. Pogledaj gi ilustraciite i razmisli koj predmet komu pripa|a!

Ve`bi: Od koi prikazni se ilustraciite? Koj predmet im pripa|a na Ivica i Marica? Na Ivica i na Marica e kola~eto! Kola~eto e na Ivica i na Marica. Preraska`i ja prikaznata {to ja izbra! Na ~asot po likovno obrazovanie obidi se da ilustrira{ edna od ponudenite prikazni!

41


MAKEDONSKA AZBUKA

Aa

Bb

Vv

Aa

Bb

Vv

Ee

@`

Ee

Gg

Dd

\|

Gg

Dd

\|

Zz

Yy

Ii

Jj

@`

Zz

Yy

Ii

Jj

Kk

Ll

Qq

Nn

Ww

Kk

Ll

Qq

Mm

Nn

Ww

Oo

Pp

Rr

Ss

Tt

]}

Mm

Oo

Pp

Rr

Ss

Tt

]}

Uu

Ff

Hh

Cc

^~

Xx

Uu

Ff

Hh

Cc

^~

Xx

[{

[{ Makedonskata azbuka se vika KIRILICA. Ima 31 bukva. Vo makedonskiot jazik se ~ita kako {to e napi{ano, a se pi{uva kako {to se zboruva. Kirilicata ja napi{ale u~enicite na Sv. Kiril, a imeto $ go dale kako blagodarnost kon svojot u~itel. Kirilicata ima pet bukvi pomalku od albanskata latinica.

42


Sega znam da ~itam!

A, {to saka{ najmnogu da ~ita{?

@iveam vo Makedonija i sakam da go zboruvam makedonskiot jazik.

Raskazi, basni, bajki, gatanki, brzozborki, pesni...

43


РАСКАЗ VO SLIKI БОЛНОТО ВРАПЧЕ

Da porazgovarame Ka`i {to se slu~uva na sekoja ilustracija oddelno! Daj im imiwa na decata i sledej}i gi nivnite postapki napravi prikazna! Kako ja ocenuva{ nivnata postapka?

Gatanka Ni vreteno ima, ni za furka znae, a, vredna e prede, ko preda~ka da e. (m - - - -)

44


МОЕТО СЕМЕЈСТВО

Da porazgovarame [to gleda{ na ovaa ilustracija? Igra{ li i ti na kompjuter? Koi igri gi igra{? Kolku ~lenovi ima tvoeto semejstvo? Ka`i gi imiwata i prezimiwata na ~lenovite na tvoeto semejstvo! Gi upotrebuva{ li ~esto zborovite: molam, blagodaram, se izvinuvam? Gi upotrebuva{ li tie zborovi i so drugar~iwata ?

ve`bi: [to pravi tatkoto? ‡ Tatkoto ~ita. Toj ~ita. Kakva e topkata? ‡Topkata e {arena. Taa e {arena. Kade sedi maloto dete? ‡ Deteto sedi na podot. Toa sedi na podot.

Zada~a: Napi{i gi imiwata i prezimiwata na ~lenovite na tvoeto semejstvo so kirili~ni rakopisni bukvi!

45


POMAGAM VO DOMОТ

Da porazgovarame Koj, {to raboti? Kako pomaga{ ti vo tvojot dom? Koi zborovi odgovaraat za ovie deca: lo{i, neuredni, uredni, vredni, vospitani.

Zada~a: Za sekoja ilustracija napi{i po edna re~enica! Pro~itaj gi zborovite i prepi{i gi samo imiwata na onie predmeti ili aparati {to se opasni dokolku si igra{ so niv: {poret, la`ica, {teker, ventilator, plin. [to drugo ne smee{ da fa}a{?

46


TRITE SESTRI^KI

Majkata gi zamoli svoite }erki da ja is~istat ku}ata. ‡ Jas v~era ~istev‡ re~e najstarata }erka. ‡ Jas podocna }e rabotam! ‡ re~e srednata }erka. Najmalata ni{to ne re~e, tuku vedna{ se zafati za rabota. Otkako ubavo ja is~isti ku}ata, go napravi i ru~ekot. Koga majkata se vrati od rabota, devoj~iwata radosno se str~aa kon nea. Taa vo racete dr`e{e tri jabolka. ‡ ^ekajte malku! ‡ im re~e majkata na dvete postari }erki. ‡ Ti v~era jade{e, a ti }e dobie{ podocna. No, zatoa pak, va{ata sestra }e gi dobie site tri jabolka, zatoa {to denes sama rabote{e za trojca. Grigor Makunc (Moldavija)

Da porazgovarame [to gi zamoli majkata svoite }erki? So koj izgovor postarite }erki ja izbegnaa rabotata?

Ve`bi: [to re~e najstarata }erka? ‡ Jas v~era ~istev. So koi zborovi se opravda srednata }erka? [to napravi najmalata }erka?

47


RODENDEN

Tome sam si igra{e na ulica. Site negovi drugar~iwa bea kaj Traj~e na rodenden. ‡ Ajde, Tome, da ne zadocnime na rodenden! - go vikna Van~o, koj {totuku izleze od doma. ‡ Jas nema da odam. Nemam pari da kupam podarok - ta`no re~e Tome. ‡ Slu{aj, jas nosam dva podaroka. Eve, ~okoladoto podari go ti, a jas }e go podaram {ahot ‡ predlo`i Van~o. Samo nekolku miga podocna, me|u gostite na rodendenot, se slu{a{e i glasot na Tome. Aleksandar Popovski

Da porazgovarame Kakov drugar e Van~o? Zo{to Tome ne mo`el da odi na rodenden? Kako e re{en problemot so podarokot? Kakov drugar si ti?

Da ima{ vistinski drugar ne e lesno, za{to treba da si poln so qubov i ~esnost.

48


ESEN

Da porazgovarame Kade odat pticite vo esen? Koi promeni gi zabele`uva{ kaj drvjata vo esen? Koi boi na prirodata gi zabele`uvaш vo esen? [to ima najmnogu po pazarite? [to rabotat lu|eto vo pole? [to se pravi od zelen~ukot i od ovo{jeto?

Zada~a: Soberi razni listovi, plodovi, semiwa, pa na часот по likovno obrazovanie napravi sliki.

49


ESEN

Esenta e detence malo vezden {to igra i pla~e, dodeka do`dence `alno mu kape niz ra~e. Koga vetrot kako stado po~ne da se {iri, esenta e ov~ar~e mlado na {upelka {to sviri. Risto Dav~evski

Da porazgovarame So {to e sporedena esenta?

Zada~a: Nau~i ja pesnata napamet i ka`i ja izrazno! Napravi avtodiktat na pesnata!

50


NAJUBAVI RACE

Na bregot na edna reka sedele tri `eni i se falele deka nivnite race se mnogu ubavi. Od nekade nai{la edna sakata, gladna starica. Gi zamolila da $ dadat ne{to za jadewe. Namesto da $ dadat ne{to, tie ja zapra{ale: ‡Re~i ni, babo, koja od nas ima najubavi race? ‡Prvin ne{to da kasnam pa }e vi ka`am,‡ rekla babata pa se oddale~ila. Ponatamu na bregot sedela siroma{na selanka. ‡Gladna sum! Ako ima{ nekoe zal~e, nahrani me! ‡Zemi maj~ice! Imam malku hrana, zemi ja polovinata. Staricata kasnala, se napila voda i $ zablagodarila na selankata. Ja fatila za raka i ja odnela kaj trite `eni. ‡Eve, sega }e vi ka`am koi race se najubavi. Crnite race na ovaa siroma{na `ena {to me nahrani, iljada pati se poubavi od va{ite ne`ni neguvani race. Indiska prikazna BROENKA Bumbar, bumbar, debel, crn, zastanal na eden trn, da odmori i da zdivne, da iska{la i da kivne. Dva ‡ tri pati kivnal,

Da porazgovarame Kade se sretnale `enite? So {to se falele tie? [to pobarala staricata? Koj $ dal hrana na staricata? Zo{to racete na siroma{nata selanka se najubavi?

se odmoril i zdivnal, a potem od cvet na cvet pak zabrm~il v let.

Zada~a: Prepi{i gi re~enicite na staricata so makedonska kirilica!

51


ZASLU@ENA ^ORBA

Dojde esenta. Vetrot vo {umata gi raznesuva{e suvite lisja. Kostenite ogolea, a brezite i jasikite dobija pozlatena boja. Utroto osamna sve`o. Od ostriot veter na malite deca im se vcrvija prstiwata. Pjer, Babeta i @an sakaa da soberat suvi lisja, {to }e im poslu`at kako postela na kozata Belka i na kravata Crvenka. Pjer zede ko{ni~ka, Babeta torba, a @an gi slede{e so koli~ka. Slegoa tr~aj}i niz padinite. Na rabot od {umata sretnaa i drugi deca od seloto, koi isto taka bea trgnati da sobiraat suvi lisja za zimata. Toa ne e igra,toa e rabota. No, nemojte da mislite deka ovie deca se ta`ni za{to rabotat. Rabotata e seriozna i ne e ta`na. Sega tie se na rabota. Mom~iwata rabotat molkom, dodeka devoj~iwata drdorat, polnej}i gi svoite torbi.

52


Sonceto {to se iska~uva po neboto, popoleka go zatopluva poleto.Od pokrivite na ku}ite se kreva ~ad, lesen kako zdiv. Decata znaat {to zna~i ovoj ~ad. ^orbata od gra{ok ve}e se vari

vo tenxereto. U{te eden pregrab

suvi lisja i malite

rabotnici }e pojdat v selo. Ugorninata e te{ka. Svitkani pod torbite ili navednati nad koli~kite, tie ja ~uvstvuvaat toplinata na ispotenite ~ela. Pjer, Babeta i @an zastanuvaat da se odmorat. Gi hrabri mislata deka doma gi ~eka ~orbata od gra{ok. Te{ko di{ej}i, najposle stignuvaat doma. Majka im gi ~eka na pragot i im podviknuva: - De~iwa, ~orbata e gotova! Na na{ite prijatel~iwa taa mnogu }e im se dopadne, bidej}i nitu edna ~orba ne e tolku vkusna, kako onaa {to e zaslu`ena. Anatol Frans

Da porazgovarame

GATANKA

Koe godi{no vreme e opi{ano vo tekstot?

Kaj {to }e mine‥

Kade se odviva dejstvoto?

s# e pozlateno,

Koj gi raznese lisjata od drvjata?

kaj {to }e zgazne‥

Koj gi sobira padnatite lisja?

s# e razmateno.

Zo{to slu`at sobranite suvi listovi?

(E---) Vidoe Podgorec

[to dobija, kako nagrada za svojata rabota? Zo{to ~orbata bila tolku slatka? Koga i vie ste si ja zaslu`ile va{ata ~orba? Koja e va{ata najva`na rabota? [to drugo rabotite doma?

RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E ogolea molkom pregrab

Pra{awa so sme{ni odgovori: Mo`e li petelot da se nare~e sebesi ptica?

Jazi~no kat~e Potseti se!

Po {to tr~a ku~eto? <Drugar~e"1979 Odgovori: Ne, zatoa {to ne umee da zboruva.; Tr~a po zemjata.

53

Proveri go svoeto znaewe za imenkite!


PRIKAZNA VO SLIKI E@ VO SUVI LISJA

Zada~i:

Da porazgovarame Koi likovi gi sre}ava{ vo prikaznata? Koga se slu~uva nastanot {to e prika`an?

Za sekoja slika napi{i po dveâ&#x20AC;Ą â&#x20AC;Ątri re~enici! Preraska`i go raskazot!

Kade e`ot ja minuva zimata? Za {to mu slu`at suvite listovi? Zo{to e zamislen ~ovekot {to sobira{e suvi listovi?

54


OPI[I GO PREDMETOT

lica: u~itelka i deca scena: u~ilnica U~itelkata: Se zagubi, se zagubi, eden predmet mnogu va`en. Mitre na{ol edna kapa, na kogo e, neka ka`e? Decata: Ja znaeme, ja znaeme, pa da ne gubime vreme. Ka`uvame‡na Agim e, dajte mu ja da ja zeme. Agim: Blagodaram ( ja zema kapata, ja razgleduva i ja opi{uva: Crna e, od platno so tvrda senka. Se nosi na glava). Играта продолжува со многу предмети и со имиња на децата што се наоѓаат во училницата.

Zada~a: Opi{i go predmetot {to go dobi.

55


KAKO GO POMINUVAM DENOT

Da porazgovarame Kako go pominuva{ denot? Vo kolku ~asot legnuva{? Koga stanuva{? Koga u~i{? Koga igra{? Kolku ~asa ima edno denono}ie? Kolku ~asa trae denot, a kolku no}ta?

56


SEDUM DENA

ponedelnik Doa|aat sedum dena, doa|aat s# na smena:

vtornik

Prviot minuva i proa|a, a po nego vtor doa|a.  [tom vtoriot }e pomine

sreda

i tretiot }e namine. I za nego mesto nema, 

~etvrtok

~etvrtiot mu go zema. ^etvrtiot }e odleta, a petiot }e doleta. 

petok

I toj taka }e si oдi, pa {estiot }e se rodi. 

sabota

Po {estiot i sedmiot, eve toj e posledniot. Boro Sitnikovski

nedela

Da porazgovarame Koga se upotrebuva zborot sedmica? Koj e tretiot den vo sedmicata? Kako gi koristi{ denovite sabota i nedela? Ka`i gi po red denovite vo sedmicata!

57


DEVOJ^ETO SO KUKLATA Jura vleze vo avtobusot i sedna na praznoto sedi{te. Po Jura vleze eden vojnik. Jura vedna{ stana: ‡ Sednete, ve molam! ‡ Sedi si! Sedi si! Jas eve ovde }e sednam. Vojnikot sedna zad Jura. Vo avtobusot vleze edna babi~ka. Jura saka{e da $ go otstapi svoeto mesto, no edno drugo dete go pretekna. <Ne se poka`av najdobro" ‡ si pomisli Jura. Od vratata vleze edno devoj~e. Toa stiska{e vo pregratkata svitkano }ebe, od koe yirka{e detsko kap~e. Jura ripna. ‡ Sednete, ve molam! Devoj~eto klimna so glavata, sedna i razmotuvaj}i go }ebeto izvadi golema kukla. Patnicite se zasmeeja, a Jura pocrvene. ‡ Jas pomisliv deka taa nosi dete, ‡ promrmore toj. Vojnikot go po~uka po ramoto: ‡ Ni{to, ni{to! I na devoj~iwata treba da im se otstapuva mesto! U{te pove}e na devoj~iwata so kukli! Valentina Oseeva

Da porazgovarame Za kogo se zboruva vo raskazot? Kakvo dete e Jura? Kako se odnesuva{ ti vo avtobus?

Zada~a: Pro~itaj go delot od raskazot kade se opi{ani postapkite na Jura!

58


SAKAM DA PATUVAM

Da porazgovarame Devoj~eto patuvalo so avtobus. So koi drugi prevozni sredstva mo`e da se patuva? Po {to se dvi`at avionot, brodot i avtobusot? Kako se vika ~ovekot {to vozi avion? Koj upravuva so brodot? Koj gi proveruva kartite vo vozot? Koj se gri`i za patnicite vo avionot?

59


TORBA SO ZLATNICI

Vlatko ja pra{a baba si: ‡ Babo, koj e najbogat na svetot?

Gatanka: Otvori ja ‡ zboruva, Zatvori ja ‡ mol~i.

‡ Carevite od prikaznite! ‡ brgu odgovori baba mu. Vlatko se zamisli i povtorno pra{a: ‡ A mo`am li jas da bidam bogat? ‡ Ti i sega si mnogu bogat, Vlatko! ‡ re~e baba mu. ‡Ima{ polna torba so zlatnici. ‡ Na koja torba misli{ babo? ‡ Pa, na u~ili{nata! Vlatko se zamisli. Pove}e ne ja pra{uva{e baba si. Toj dolgo ja gleda{e u~ili{nata torba. Vera Bu`arova

Pogovorka: Sekoja pro~itana kniga e eden zlatnik. Ako pro~ita{ mnogu knigi }e bide{ mnogu bogat.

Ve`bi: [to ja pra{a Vlatko baba si?‡Koj e najbogat na svetot? [to mu odgovorila baba mu? ‡Carevite od prikaznite. Dali e bogat Vlatko?‡Vlatko e bogat zatoa {to ima polna torba so knigi.

60


KOJ, KAKO SE VIKA

Decata go pra{ale kow~eto: ‡ Zo{to te vikaat Vetrec? ‡ Zatoa {to tr~am brzo kako veter! ‡ A zo{to tebe te vikaat Nesilka? ‡ ja pra{ale koko{kata. ‡ Bidej}i nesam jajca. ‡ Zo{to tebe te narekle Ranobudnik? ‡ go pra{ale petleto. ‡ Bidej}i ve budam sekoe utro so svojata pesna. ‡ A, tebe, magarence, zo{to te vikaat Tvrdoglavko? ‡ Ne ka`uvam! ‡ odgovorilo magarenceto i tropnalo so kopitoto po zemjata. Semjon Kogan

Ve`bi: Kako go vikale kow~eto? Koj e ranobudnik? Kakvo e magareto? Pro~itaj gi re~enicite so koi decata pra{uvaat! Koj znak stoi zad tie re~enici? Kako se vikaat tie re~enici?

Zada~a: Postavi pra{awe za da gi dobie{ ovie odgovori: ‡Zatoa {to tr~am kako veter. ‡Decata go pra{ale kow~eto. ‡Bidej}i ve budam so mojata pesna.

Od jazikot RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E nesilka‡ptica {to nese jajca

Pronajdi gi pra{alnite re~enici!

61


@DREBENCE

Koga be{e male~ok, Andrej me mole{e vaka: ‡ Mamo, te molam, kupi mi `olto pilence! ‡ Ne mo`e. [to }e pravime so nego? Gleda{ li kolku ni e tesen stanot? ‡ Toga{, kupi mi ku~ence! ‡ A, kade }e mu ja stavime ku}i~kata na ku~enceto, koga si nemame nitu balkon, nitu dvor? ‡ pra{av. ‡ Se setiv, }e mi kupi{ `drebence ‡ mi re~e toj re{itelno. - ]e si go javam po patot, a pat sekako imame! Kristina Brengtova (Slovenija)

Da porazgovarame Koj e glaven lik vo raskazot? Kakva `elba imal Andrej?

Zada~a: Preraska`i go raskazot vo tetratkata, so rakopisna kirilica!

Koja e majkata na `drebeto?

Od jazikot

[to te nasmea vo ovoj raskaz?

Pronajdi gi izvi~nite re~enici!

62


KOLKU DA SE ZBORUVA?

Diz Din go pra{al svojot u~itel: ‡ U~itele, dali treba mnogu da zboruvam ili malku? U~itelot odgovoril: ‡ @abite vo barite krekaat po cel den, dodeka ne im presu{at ustite. No, nikoj ne im obra}a vnimanie. Petelot kukurika samo na razdenuvawe . ]e vikne dva‡ tri pati kukurikuuu i site go slu{aat. Site znaat deka, {tom }e zapee petelot skoro }e se razdeni. Zna~i, treba da se zboruva tolku kolku {to e potrebno. Kineska narodna prikazn

Izrazuvawe i tvorewe Preraska`i ja prikaznata spored planot: [to go pra{al Diz Din svojot u~itel? Koi primeri mu gi objasnil u~itelot? Kolku treba da se zboruva?

Pogovorka: Mudriot malku zbori‡ mnogu tvori!

63

Koga edna{ }e go re~e{: mo`e kako no` da se~e, da zasladuva, da boli, No, ottamu kaj go pra}a{. toj nikoga{ ne se vra}a. (zbor) Pouka: Razmisli pred da izgovori{!


GODINA, MESECI, DENOVI

Januari 31den

Dekemvri 31 den

Fevruari 28/29 dena Mart 31 den

Noemvri 30 dena

April 30 dena

Godina 365 dena

Oktomvri 31 den

Maj 30 dena

Septemvri 30 dena

Juni 30 dena Avgust 31 den

Juli 31 den

GODINA

MESECITE

Dvanaeset slo`ni bra}a vo nea se vselile

Januari od nastinka pati, Fevruari mrzne {to }e fati, Mart kon sonceto gleda, April kilim postila od treva, Maj cvetno oro vodi, Juni bos niz pole odi, Juli `nee `ito, Avgust na pla`a n# vika, Septemvri vo {kolo ita, Oktomvri do`d od oblak vika, Noemvri po`olte s# {to vide, Dekemvri so Dedo Mraz ni ide.

na ~etiri godi{ni vremiwa tie se podelile, a sekoe vreme svoe ime ima: prolet, leto, esen i zima.

Da porazgovarame Kolku meseci ima vo edna godina? Ka`i po red, kako sleduvaat mesecite! Kolku dena ima vo mesec fevruari? Za koja godina se veli deka e prestapna? Koi meseci imaat po 31 den?

Vo koj mesec po~nuva, a vo koj mesec zavr{uva u~ebnata godina?

64


GODI[NI VREMIWA

Da porazgovarame Kolku godi{ni vremiwa se menuvaat vo edna godina? Vo koe godi{no vreme ima{ najmnogu vreme za igrawe? Ka`i s# {to znae{ za sekoe godi{no vreme!

65


NAJUBAVIOT PLOD Eden tatko gi ispratil svoite tri sina vo dale~ni mesta, da mu gi donesat najubavite plodovi. Po nekoe vreme sinovite se vratile. Prviot sin donel mnogu retko ovo{je, kakvo {to ne rastelo vo nivnata zemja. I vtoriot sin donel zelen~uk {to go nemalo vo nivniot kraj. Samo najmaliot sin ne donel ni{to so sebe. ‡ Kade se tvoite plodovi, sinko? ‡ go pra{al tatkoto. ‡ Moite plodovi doprva treba da rodat, za{to jas parite {to mi gi dade gi potro{iv, u~ej}i vo edno u~ili{te ‡ odgovoril najmaliot sin. ‡ Taka e, za ~ovek nema poubav plod od znaeweto ‡ rekol tatkoto i radosno go pregrnal sina si. Albanska narodna prikazna

Da porazgovarame Kade gi pratil tatkoto svoite sinovi? [to donele tie? Koj od trite sina donel najvreden plod? Zo{to tatkoto rekol < Za ~ovek nema poubav plod od znaeweto "? Ka`i kako gi razbira{ pogovorkite: U~eniot ~ovek e najbogat. Nikoj u~en ne se rodil. ^ovekot u~i dodeka e `iv.

Zada~a po nivoa: 1. Prepi{i gi re~enicite vo koi se ka`uva {to donel od pat sekoj od sinovite! 1. Preraska`i go raskazot!

66


^OVEKOT U^I DODEKA E @IV

1. Odamna, mnogu odamna, si `iveel eden starec. Site go poznavale i go po~ituvale, za{to bil mnogu mudar. No, ~esto velel: ‡^ovek treba da u~i dodeka e `iv! 2. Edna zimska no} starecot si sedel pokraj ogni{teto. Nenadejno nekoj zatropal na vrata. ‡Vlezi! ‡ rekol starecot. Na pragot se pojavilo edno devoj~e. ‡ Dedo, ‡ mu reklo devoj~eto ‡ doma ni izgasna ognot. Daj ni nekolku `ar~iwa da go potpalime pak. ‡ Dobro, devoj~ence, ]e vi dadam. No, kako }e go prenese{ `arot do doma? Ima{ li nekoj sad? ‡ Nemam. ‡ Toga{, kako }e go odnese{ do doma? ‡ ]e go odnesam vo race! ‡ ]e se izgori{! ‡ Nema da se izgoram, }e vidi{...

67


3. Devoj~eto se navednalo, si stavilo od ladnata pepel vrz dlankata, a vrz nea, dve pogolemi `ar~iwa. Mu zablagodarilo na starecot i si zaminalo. Starecot ostanal da se ~udi i si rekol: â&#x20AC;Ą Kolku bilo toa ednostavno. Zna~i, i od dete mo`e ~ovek da nau~i ne{to. Navistina, ~ovek u~i dodeka e `iv! Romanska narodna prikazna

Da porazgovarame Koga se odviva dejstvoto vo prikaznata? Koj do{ol kaj dedoto edna zimska no}? Zo{to do{lo devoj~eto? Kako go odnelo `arot do doma? [to rekol starecot?

Zada~i: Prikaznata e podelena na tri dela ( sliki). Za sekoja slika ka`i po edna do dve re~enici i napi{i gi vo tetratkata.

Izrazuvawe i tvorewe Opi{i go starecot taka, kako {to go zamisluva{! Upotrebi gi zborovite: so beli kosi, zbr~kano lice, malku podnavednat od starosta.

NASMEJ SE!

â&#x20AC;ĄKakov podarok saka{, torta ili avtomobil~e? â&#x20AC;Ą Kupete mi tortobil~e!

68


NE[TO [U[NA

Do{ol eden ~ovek vo meana i po~nal da raska`uva: ‡ Lu|e, vidov volci, bea deset. ‡ Ne e mo`no! ‡ se javil eden od prisutnite. ^ovekot se zamislil pa namalil na devet. Pa na osum i taka do{ol do eden. Koga ni na toa ne mu poveruvale toj gi krenal ramenicite i rekol: ‡ Paa, ne{to {u{na, jas pomisliv deka se volci, i toa deset. Narodna prikazna

Da porazgovarame Kade se slu~uva opi{aniot nastan? Koj e glavniot lik vo prikaznata? Koi drugi likovi u~estvuvaat vo razgovorot? [to tvrdel ~ovekot? Kako zavr{uva prikaznata? Kakov e ~ovekot koj raska`uva za volcite?

Zada~i: Preraska`i ja prikaznata!

Na lagata $ se kratki nozete! Ne zboruvaj za ne{to, za {to ne si siguren!

69


VOL[EBNITE ZBOROVI

Orhan e male~ok i zatoa baba mu go u~i: ‡ Mora{ da gi nau~i{ site vol{ebni zborovi! ‡ Zarem postojat takvi zborovi? ‡ se ~udi Orhan. ‡ Da, toa se: ve molam, blagodaram, povelete, izvinete, prostate... Sekoj od ovie zborovi e vol{eben. ‡ Oh, ti blagodaram babo, {to me nau~i! ‡ se raduva Orhan. I baba se raduva. Orhan go nau~i prviot vol{eben zbor, a ne ni zabele`a. Nexati Zekirija

Da porazgovarame Pro~itaj go raskazot vo sebe! Koj e prviot vol{eben zbor {to go nau~il Orhan? Koja e porakata vo raskazot <Vol{ebni zborovi"? Kako se odnesuva{ ti koga razgovara{? Kakov e tonot na tvojot glas?

Zada~i:

A izrazot na liceto?

Napi{i re~enici vo koi }e upotrebi{ ubavi zborovi.

70


BIK I ZAJAK

Zdogleda bikot zajak koj tr~a kako strela. Se sretnaa i bikot go pra{a: â&#x20AC;Ą Ti zaviduvam {to si tolku brz! Ti mo`e{ da izbega{ i od najopasniot neprijatel. Ni{to vo `ivotot ne bi sakal pove}e samo da sum brz kako tebe. â&#x20AC;Ą Luda e tvojata `elba prijatele! Jas bi ti ja dal svojata brzina za tvoite ostri i jaki rogovi. Podobro e da se bori{ gordo so neprijatelot, otkolku cel `ivot da bega{ pred nego. Basna

Da porazgovarame

Zada~a:

Za kogo se zboruva vo basnata?

Preraska`i ja basnata spored

[to go pra{a bikot zajakot?

dadenite pra{awa!

Za {to mu zavide bikot na zajakot?

Pouka: Bori se so um i znaewe, ne so tupanici!

Kako mu odgovori zajakot? Koi tvorbi se narekuvaat basni? [to te pou~uva ova basna? [to e povredno, silata ili brzinata?

71


IGRATA NA SLAVKA I SLAV^O

Majkata: [to pravite? Zarem za toa tato vi gi kupi igra~kite? Ne treba da se karate, tuku da si igrate so niv! Slavka: (se `ali) Avtomobil~eto na Slavko e poubavo! Slav~o: Nejzinata kukla znae da vika Ă&#x201A;mama", a moeto avtomobil~e ne znae da pravi Ă&#x201A;tu-tu". Majkata: Dobro deca. [tom taka mislite, }e gi smenime igra~kite: kuklata }e bide na Slav~o, a avtomobil~eto... (im gi razmenuva igra~kite). Majkata: (po nekoe vreme) [to vi stana sega? Slav~o: Zo{to mi e kukla, koga nema vo {to da ja vozam? Slavka: A mene zo{to mi e avtomobil~e, koga nema kogo da vozam? Si ja sakam mojata kukla. Majkata: Oh, kutrite de~iwa! Pa, vie imate i kukla i avtomobil~e, no kuklata ne se vozi so avtomobil~eto, za{to ne igrate zaedno. Ajde Slavke ka~i ja kuklata na avtomobil~eto i vozi ja! Slav~o: A, jas? Majkata: Ti }e bide{ soobra}aec. ]e poka`uva{ kade da odi avtomobil~eto, za da ne zgazi nekogo. Slav~o i Slavka: Lele, kako ne ni tekna porano! Risto Dav~evski

72


Da porazgovarame [to $ kupi tatkoto na Slavka? [to mu kupi na Slav~o? Zo{to se skaraa brat~eto i sestri~eto? Kako gi smiri majkata? Kako se vika tekstot napi{an po ulogi? ( Dramski tekst.) Kade se koristi dramskiot tekst? Kakva pretstava e prika`ana na prvata ilustracija, a kakva na vtorata ilustracija? Korelacija: iskoristi go znaeweto od albanski/turski jazik i odgovori na poslednite tri pra{awa!

Zada~a: Na oddelenskata priredba izvedete go dramskiot tekst.

73


VO BUNAROT

1. Edna{ lisicata , mnogu `edna do{la do eden bunar. Na ja`e bile zavrzani dve kofi. Sednala lisicata vo ednata kofa i se spu{tila vo bunarot. Se napila voda, no nikako ne mo`ela da izleze od bunarot. Pominala hienata i poglednala vo bunarot. Tamu gi zdogledala mese~inata i lisicata. 2. ‡ [to pravi{ tamu dolu? ‡ pra{ala hienata. A lisicata go poka`ala likot na mese~inata vo vodata i rekla: ‡ Ja jadam ovaa polovina od ka{kavalot, a drugata tebe ti ja ostaviv. ‡A kako da se simnam? ‡ pra{ala hienata. ‡Toa e mnogu lesno. Sedni na kofata ‡ odgovorila lisicata. 3. Pod te`inata na hienata, gornata kofa se spu{tila, a dolnata so lisicata se iska~ila nagore. Taka lisicata se spasila, a hienata ostanala vo bunarot. Gvinejska narodna prikazna

Lukavite sekoga{ se izvlekuvaat na smetka na glupavite! Izrazuvawe i tvorewe Prerask`uvawe po daden plan

RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E hiena ‡`ivotni koi `iveat vo Afrika

Pro~itaj ja prikaznata vo sebe. Preraska`i ja prikaznata spored dadeniot plan: 1.Lisicata sleze vo bunarot. 2. Hienata i lisicata razgovaraat. 3. Lisicata se spasila.

74


PОСЕТА НА БИБЛИОТЕКА

Da porazgovarame Na {to te potsetuva ilustracijata? Odi{ li ~esto vo biblioteka? [to najmnogu ti se dopa|a vo bibliotekata? Koja e poslednata kniga {to si ja pro~ital? Koj gi pi{uva knigite? Si zboruval li so nekoj pisatel? [to pi{uvaat poetite?

Zada~a: Povikajte pisatel za deca i razgovarajte za knigata i za toa kako gi pi{uva toj svoite knigi. Obidi se zaedno so nastavnikot da sostavиte zaedni~ka pesna ili raskaz. Tvorbite postavi gi na pano ‡ literaturno kat~e po makedonski jazik.

75


КНИГИТЕ

Min~o mnogu ~ita{e. Od bibliotekite zema{e interesni knigi. Vnimatelno gi ~ita{e. Eden den zede nova kniga. Ja pro~ita brzo. Od nea nau~i mnogu raboti. No potoa ja frli knigata na policata. ‡Ti si lo{o dete! ‡ pro{epna nekakov glas. Toj se svrte. Vo sobata nema{e nikoj. Mil~o se namea. ‡Ti si lo{o dete! ‡ Go slu{na pak istiot glas. Taka zboruva{e frlenata kniga. Min~o odgovori: ‡Ne, jas ne sum lo{o dete. Jas sum u~enik. ‡Sepak ti si lo{o dete! ‡ re~e knigata. ‡ Zo{to ne gi ~uva{ knigite? Prvo so radost me pro~ita, a potoa me frli. Dobriot u~enik ubavo gi ~uva knigite. Dobro da zapomni{: knigite se tvoite najdobri drugari. Елин Пелин

Raska`uvawe po dadena tema Izberi eden od dadenite naslovi:

Da porazgovarame

‡ Knigata e najgolem prijatel na ~ovekot.

[to sakal Min~o najmnogu da pravi?

‡ Knigata e bogatstvo.

^ij bil glasot {to pot{epnuval?

Raska`uvaj prvo usno, a potoa pismeno.

[to ti se dopa|a kaj Min~o? Koja negova postapka ja osuduva{?

76


DVE PRINCEZI

Znam da u~am sam Pro~itaj gi vnimatelno tekstovite i sam otkrij od koja prikazna se. Otkrij go imeto na princezite! Preraska`i ja na makedonski jazik prikaznata {to ja prepozna. 1. Pokraj prozorecot so ramka od abonosovo drvo sede{e kralicata i {ie{e. Gledaj}i vo snegot, taa se bocna vo prstot i tri kapki krv padnaa vo snegot. Kralicata gi pogledna pa re~e: â&#x20AC;Ą Ah, da mi e deteto {to go nosam, belo kako snegot, rumeno kako krvta i da ima kosa kako ramkata na prozorecot...

2. Kralskiot sin $ go dade zlatnoto ~evli~e, taa sedna na klupata ,ja izvadi nogata od te{kiot drven ~evel i ja stavi vo zlatniot. Nejze $ stoe{e kako sleano.Koga stana kralskiot sin i pogledna vo nejzinoto lice, toj ja prepozna ubavata devojka {to igra{e so nego na balot. â&#x20AC;ĄOva e vistinskata svr{enica!

Da porazgovarame Od koi prikazni se izvadocite? Kako se vikaat princezite od spomnatite prikazni? Kako gi dobile imiwata? So kakov kraj se dvete prikazni? (sre}en ili ta`en)

77


MRAZOT SE TOPI lica: BO@O I BOLE scena: Dvajcata sedat na po eden star sandak. BOLE: Bo`o dali znae{ kako se probiva mrazot? BO@O: Ne znam, za{to te interesira toa koga mraz nema nikade osven vo fri`ider? BOLE: Ne znaev deka tolku si zakr`laven ! Jas zboruvav za onoj drugarskiot mraz. BO@O: Kakov ti e toj rebus!? [to erabotata? BOLE: Sakam na bilo koj na~in da í doka`am na voobrazenana Gordana deka sum dobar drugar, ama nikako da go probijam mrazot! BO@O: Slu{aj, jas znam, toj mraz ne se probiva, tuku se topi, a toa zna~i... BOLE: [to zna~i toa? BO@O: Toa zna~i poleka, postepeno, malku po malku... BOLE: Probav... Prvo í go ukradov molivot i í go skr{iv... Potoa í ja skriv kapata... Potoa ja turnav koga izleguvavme od u~ili{te... Potoa í go zemav ranecot i & go zaka~iv na drvo... I ni{to... Taa ne razbira. BO@O: Toga{ ti ostanuva samo ona poslednoto. BOLE: Koe? BO@O: Srce i strela! BOLE: A, toa nikako, ne sakam! Dosta í dadov ~vrgi, zaka~ki i kubewe na kosa. Zar sega i da ja ubijam!? Ti si pobudalel, strela vo srce, pa toa e sigurna smrt, zar nema{ videno nieden kauboec kako gine od indijanska strela! BO@O: Ti mene mi ka`uva{ deka sum zakr`lavel, a ne znae{ deka pokraj indijanskata strela postoi i onaa drugata - nacrtana strela vo srce! Aleksandar Popovi}

Zada~i: Pro~itaj go dramskiot tekst izrazno! Odredi ja temata! Tekstot iskoristete go za dramskata sekcija!

78


ZIMATA SO PRAZNICITE Vo domot, a i vo u~ili{teto praznuvame po nekakov povod.Gi praznuvame dr`avnite i verskite praznici kako {to se: 8 Septemvri, Bo`i}, Bajram, Nova godina ,...

A, jas Bajram, zatoa {to sum muslimanka.

Novata godina e nov po~etok za sekogo.

Jas go praznuvam Bo`i}, zatoa {to sum hristijanka.

Koi praznici gi slavi tvoeto semejstvo? Kako se podgotvuvate za proslava? Kako gi pre~ekuvate gostite? So {to gi poslu`uvate?

79


ZIMA RASKA@UVAWE PO DADEN PO^ETOK

Navrna mnogu sneg. Kako po dogovor site izlegovme na poljanata. Prvo se valkavme vo snegot. Potoa Drita predlo`i da napravime sne{ko. Dodeka rabotevme Ahmeti ni raska`uva{e za soni{tata na medo i zaja~eto...

Raska`uvawe po daden po~etok Razgledaj ja ilustracijata! Pro~itaj go tekstot, preraska`i go, a potoa prodol`i i zavr{i ja prikaznata.

80


NOVA GODINA SE BLI@I

Nova godina se bli`i, po najyvezden pat, ko nevesta }e ni dojde kowot $ e mlad. Na glavata kruna nosi, na reverot bro{, posjajna e i od smea i od yvezden do`d. Vo srceto qubov viri, i `elbi bezbroj, sè {to ima }e ni dari glasna e ko poj! Stojan Tarapuza SNEGOT E UBAV Snegot e ubav, koga vo no}ta

Analiza na pesna

na prozorecot tivko }e sleta.

Ako odgovori{ na pra{awata, }e gi

Snegulki koga po cel den veat

otkrie{ i poetskite sliki vo pesnata

i bela pokrivka pletat.

<Snegot e ubav". Kakva pokrivka plete snegot, tivko

Snegot e ubav, koga }e padne

letaj}i vo no}ta?

na ne~ija topla dlanka.

Zo{to go saka{ snegot?

Potoa koga vrz nego }e sleta

Od {to se vcrvuvaat detskite nosiwa?

brza, strelovita sanka.

Koja od ovie zimski sliki najmnogu ti se dopadna? Zo{to?

Snegot e sekoga{ ubav

Naslikaj ja slikata {to ti se dopadna!

no, najubav e koga }e stasa

Pronajdi gi zborovite vo pesnata {to se

od vetrot nosen,

rimuvaat.

na vcrveneto detsko nose. Vasil Mukaetov

81


SANKA

Navrna golem sneg, a decata radosno istr~aa na ulicata, vle~ej}i gi svoite sanki. Igor vedna{ ja zabele`a ubavata sanka na Tome. So nea Tome kako veter se spu{ta{e od viso~inkata. ‡ Mojata sanka ne ~ini! ‡ $ re~e Igor na majka si i vedna{ se rasplaka. ‡ Ama, zo{to? ‡ se za~udi majka mu. ‡ Ja sakam sankata na Tome, inaku }e pla~am do utre! Majka mu vedna{ otide kaj Tome i mu ja pobara sankata. ‡ Kolku da se uspokoi deteto... Dodeka da mu pomine merakot. ‡ Eve, zemi ja negovata, a toj neka se posanka so tvojata! Tome be{e poslu{no dete, koe gi slu{a{e postarite i bez zbor ja dade sankata. Samo dve iskri na taga svetnaa vo negovite o~i, dodeka go gleda{e Igor kako ja vle~e zad sebe sankata. Igor zadovolno gi pokani ostanatite deca da mu se pridru`at. ‡ Ne sakam da se sankam so tebe! Ne e ubavo da gi zema{ tu|ite raboti. Ova {to mu go napravi na Tome ,}e mi go napravi{ utre i mene! - mu re~e Van~o, i otide kaj Tome. Igor ostana sam so tu|ata sanka v race. Aleksandar Popovski

Da porazgovarame Raska`uvaj za postapkite na Igor! Mo`e li sekoj da ima s#? [to mu zameruva{ na Igor? Pro~itaj go sovetot od drugite deca! [to nau~i od ovoj raskaz? Raska`i slu~ka {to ti se slu~ila tebe ili na nekoe tvoe drugar~e!

82


PRIKAZNA ZA VETEROT SEVERKO

Od stogodi{niot dab, koj raste{e nad seloto, se odroni i posledniot list i panda vrz vla`nata zemja. Najvisokiot planinski vrv go obvi temna i crna magla. Daleku od sever se ~u silno duvawe: ‡Fiu, fiu! Fiu, fiu! Veterot Severko se gotve{e da se spu{ti kon jug i da donese stud. Starata stra~ka, so dolga {arena opa{ka, izvika: ‡ [traf, {traf, mene mi e strav!

Da porazgovarame

Veterot Severko povtorno zasvire:

Vo koe godi{no vreme se slu~uva

‡Fiu, fiu! Fiu, fiu!

nastanot?

Vrabecot Sivko letna kon selskata plemna: ‡Xiv, xiv! Xiv, xiv! Ide oblak laden, siv. Veterot Severko zasvire u{te poludo: ‡Jas sum vetrec stra{en, lud,

Koi likovi se sre}avaat vo raskazot? Pro~itaj gi re~enicite na vetrecot!

nosam sne`ec, mraz i stud.

So {to se sporedeni snegulkite?

Gi smrznuvam poliwata,

^itajte go raskazot po ulogi kako

gi {tipkam nosiwata...

dramski tekst!

Naedna{ niz vozduhot, kako bezbroj beli i leki peperugi, po~naa da letaat snegulki. Van~o Nikoleski

83


SNEGULKI

Belosiv oblak go prekri sinoto nebo. Vo golemata torba na oblakot ima mnogu snegulki. Edna yirna i vide: dale~ina, bregovi, gradovi, sela... I deca... Si ja namesti srebrenata kapa i bleskavata obleka, im {epna ne{to na drugite snegulki i skokna od vrvot na oblakot... â&#x20AC;ĄLetam, letam... klimna hrabrata snegulka, a po nea poleta vtora, treta.. .devetta... cel roj... Letaat snegulkite i vo sebesi nosat mnogu zimski radosti. Palavi i prgavi, kako da sakaat na dlanka da go ponesat tivkoto malo selo kraj rekata, a golemiot grad da go zagrnat vo svoite sne`ni pregratki. Se razigraa snegulkite na site strani. Decata pravat sne{ko. Gradot obvien vo belite krilca na snegulkite tone vo bel son, vo sonot na zimska ti{ina. E. [uplinova RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E prgav â&#x20AC;Ątemperamenten

Da porazgovarame Vo raskazot Ă&#x201A;Snegulki", snegulkite ni se prestaveni kako `ivi. Koj prv ja zapo~na igrata? Zo{to snegulkata saka{e da sleze? Ka`i ja re~enicata {to najmnogu ti se dopa|a? Opi{i ja snegulkata! Kakva e tvojata ulica koga pa|a sneg? Koi se tvoi omileni zimski igri?

Zada~a: Preraska`i go tekstot!

84


GOVORNA VE@BA VO SLIKI

Zada~i: Razgledaj gi ilustraciite i sostavi raskaz. VESNA I XIVKO Pronajdi koj tragi na koe `ivotno mu odgovaraat?

85


VESNA I XIVKO

Lica: Raska`uva~, Vesna i vrap~eto Xivko. Raska`uva~: Zimsko utro. S# e tivko. Kraj prozorecot xivka Xivko. Xivko: [tipe, se~e veterot laden. Ah, kolku sum smrznat, gladen. Sne`ec vee, s# e belo - pokri dvoroj, pole celo. Raska`uva~: Zad prozorec stoi Vesna, slu{a ta`na pesna. Vesna: Nekoj ta`na pesna pee, saka i toj da se zgree. Raska`uva~: Devoj~eto retko gre{i, da go pu{ti vnatre re{i. Prozorecot krcna tivko, vo sobata vleze Xivko! Vesna: Eve, hrana kolku saka{! Raska`uva~: Kolvna Xivko i se zgrea, patem skokna i zapea. Xivko: Bidi zdrava, `iva, Vesno! Da te krasi qubov, pesna! Prijatelot, kaj i da e, po dobroto sekoj go znae. Vo te{kite, sne`ni dni, eden `ivot spasi ti! Kiro Donev

86


PRIKAZNA VO SLIKI - ^ISTA LAJKA

Zada~i: Spored ilustraciite i pra{awata sostavi prikazna! Zo{to Lajka brza kon bawata? [to napravila potoa? Sledi gi ilustraciite i raska`uvaj!

87


ZABAVNIOT PARK NA TATKO MI

S# do svojata {esta godina ne znaev so {to se zanimava tatko mi. Toa mi go ka`a edna drugarka vo u~ili{te. Koga ve~erta tatko mi se vrati doma i sedna da si otpo~ine, mu se pribli`iv so ogromna po~it. Iako ne mi li~e{e na slaven, go zapra{av: ‡Ti li si Volt Dizni? Dobro znae{ deka sum ‡ mi odgovori toj. ‡Vistinskiot Volt Dizni? Izgleda{e zbrkan, potem se nasmea i potvrdi. Mig podocna izrekov dva zbora za koi, verojatno toj smeta{e deka nikoga{ ne }e gi ~ue vo svoeto semejstvo. ‡Molam avtogram! Od taa ve~er `ivotot i beskrajno raznovidnite li~nosti na Volt Dizni za mene bea izvor na ~udewe... Tatko mi pak, kako da ne be{e dovolno ispolnet so sozdavawe na crtani filmovi, postojano be{e obzemen so najgolemiot od svoite planovi ‡ Diznilend. Ne se se}avam koga prvpat go spomna, no znam deka taa misla vo nego vrie{e so

88


godini. Zboruva{e deka }e izgradi dvorci od bajki i }e ima vistinski brod na vistinska reka, ~ie {to korito samiot }e go iskopa. Nikulecot na Diznilend nikna koga tebe i sestra ti ve nosev vo sabotite i nedelite po zabavnite parkovi i vo zoolo{kata gradina. Tie denovi bea najsre}ni vo mojot `ivot ‡ mi re~e edna{.. ‡ Mojot zabaven park nikoga{ nema da bide zavr{en. Toj e ne{to {to ve~no mo`am da go razvivam i pro{iruvam. Duri i drvjata }e rastat i sekoja godina }e bidat s# poubavi. ]e vidi{, sekoe dete na zemjinata topka }e znae {to e toa Diznilend! Navistina, nekolku godini potoa, Diznilend gi primi svoite prvi posetiteli. Dajana Dizni (SAD)

Da porazgovarame Za kogo se zboruva vo tekstot? [to znae{ za Diznilend i za Volt Dizni? Dali si posetil eden od zabavnite parkovi na Diznilend? Koj ja raska`uva prikaznata <Zabavniot park na tatko mi"? Koga i kade se rodila idejata za gradewe na zabaven park?

Nau~i ne{to pove}e Vo 1955 godina vo Kalifornija (SAD), vo gradot Anahajm, izrasna prviot Diznilend ‡ ogromen zabaven park, kakov {to mo`e da se zamisli samo vo soni{tata. Denes Diznilendi ima vo Japonija, Francija i na Florida. Dodeka go ~ita{ ova mo`ebi izrasnal Diznilend i na drugo mesto. Istra`uvaj, pra{aj, vidi na internet i doznaj.

RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E avtogram ‡li~en potpis

89


PROLET Xiv, xiv, xiv, budete se, ververi~ke, e{ko, mecano troma, na sanki vle~eni od severko studen, zimata zamina doma.

Xiv, xiv, xiv, poletajte, p~eli~ke, peperutke, buba maro {arena, sonceto odamna se zlati, a razvigorot proleten vi otvori vrati.

Xiv, xiv, xiv, stanuvajte ranobudni de~iwa, bezbroj cvetni darovi proletta vi nosi. Stojan Arsi}

Da porazgovarame Koj ja navestuva proletta vo pesnata Ă&#x201A;Prolet"? [to im ka`uva vrabecot na {umskite `iteli? [to im nosi proletta? Govorot na vrabecot e Ă&#x201A; Xiv, xiv, xiv,". Imitiraj go govorot na drugi `ivotni ili zvucite na nekoi prirodni pojavi ( vetar)?

Zada~i: Nau~i ja pesnata napamet! Zapi{i ja kako avtodiktat!

90


PROLET

Da porazgovarame Koe godi{no vreme e prika`ano na ilustracijata? Razgovaraj za ilustracijata! Koi se glavni odliki na proletta?

91


SÑ ШТО РАСТЕ

Gligor Popovski

Da porazgovarame Razgovaraj za ilustraciite, pro~itaj {to pi{uva nad niv i ka`i {to nau~i od ovaa ilustrirana pesna?

92


APTEKA VO VRE]A

Zorka re{i letoto da go mine kaj baba $ i dedo $ na selo. Seloto na baba Vena i dedo Done se nao|a{e visoko vo planinata. Doma ja najdoa samo baba Vena. ‡ Sakam da go vidam i dedo! ‡ re~e Zorka. Baba Vena vedna{ ja povede vnu~kata kon edna poljanka, malku pogore od seloto. Tuka go najdoa dedo Done, kako vo edna golema platnena vre}a stava mali vrzop~iwa od najrazli~ni trevki. ‡ [to pravi{,dedo? [to e ova? ‡ Zorka qubopitno po~na da go raspra{uva deda si, koj se izraduva na nejzinata poseta. ‡ Apteka vo vre}a! ‡ se nasmevna dedoto i ja stegna na gradite. Zorka se za~udi, a baba Vena pobrza da $ objasni: ‡ Dedo ti od rana prolet do docna esen, katadnevno sobira lekoviti bilki, ~edo,i gi nosi vo bilnata apteka... Veli deka na toj na~in im pomaga na lu|eto... ‡ Da, ‡ potvrdi i dedoto, ‡ sum izlekuval mnogu lu|e od najrazli~ni bolesti, za{to ~ajot od ovie bilki, ne samo {to e vkusen, tuku e i lekovit!

93


‡ Veli{, dedo, deka ovie trevki mo`at da le~at sekakva bolka! ‡ Na Zorka kako da ne $ se veruva{e. ‡ Da vnu~e! Vo poleto i vo planinata ima sekakvi lekoviti bilki. Prirodata e najgolema prirodna apteka i vo nea za sekoja bolka ima i bilka! Samo treba da se pronajde! Potoa starecot so ednata raka ja narami vre}ata, a so drugata go povede devoj~eto. - Jas i ti }e imame letovo dovolno vreme da razgovarame za bilkite. ]e te nau~am i ti da gi prepoznava{, da gi sobira{ i da gi su{i{, a baba ti }e te nau~i kako da pravi{ ~aevi za vo site godi{ni vremiwa, i za bolest i za zdravje! Kiro Donev

Da porazgovarame Kade Zorka go pomina letniot raspust? [to prave{e dedo $ vo planinata? [to ima{e toj vo torbata? Zo{to trevkite gi nare~e ÂApteka vo vre}a"? [to i veti dedo $ na Zorka? Kade be{e ti na odmor? [to prave{e vo dolgite letni denovi? Kako ja razbira{ pogovorkata?

Zada~i:

GATANKA

Odi do bilnata apteka i razgovaraj za lekovitite bilki.

RE^NI^E ZA MOE U^ENI^E vrzopop~iwa ‡vid planinski cvet katadnevno ‡sekojdnevno lekoviti bilki ‡rastenija {to se koristat kako lek

94

Bilkata e lekovita, razni bolki le~i, a koga ja dopira{ silno `ari, pe~i. (k------)

Pogovorka Za sekoja bolka ima bilka!


ЛЕСНОКРИЛА ГОСТИНКА

Долета сама. Тивко. Беше пријатно , свежо пролетно утро. Слета врз првиот расцутен зумбул во градината и се напи од миризливата пролетnа роса. ‡ Здраво! Си се вратила! ‡ ја поздрави зумбулот. ‡ Од каде да се вратам? Јас, бев овде, преку целата есен и зима, само, и јас се криев од студот. Ме разбуди првата воздишка на пролеттa‡ му одговори пеперутката. ‡ Вчера видов уште една твоја сестра во градинава. Беше поголема и крилјата $ беа шарени. ‡ Ништо чудно. Нас н# има многу: бели , шарени, мали , големи ‡ секакви! ‡ рече пеперутката . ‡ Но децата н# сакаат сите. Најсреќни се кога н# бркаат по ливадите. Во таа весела безгрижна игра, и тие личат на пеперутки. ‡ Имаш многу пријатели, ти завидувам.... ‡ пак рече зумбулот. ‡ Да, но имам и многу непријатели. Сите птици ме бркаат за да ме уништат. Но благодареј}и им на моiте лесни крилја, успевам да им побегнам. И, како да се исплаши и од зумбулот, белата пеперутка ги рашири крилјата и одлета. Kиro Donev

95


Da porazgovarame [to opi{uva pisatelot vo ovoj raskaz? Koj sletal vrz prviot rascuten zumbul? [to ja pra{al zumbulot peperutkata? Kakvi peperutki ima po poleto? Koi se neprijateli na peperutkite? [to im pomaga za da pobegnat od neprijatelot? Dali belata peperutka se ispla{ila od zumbulot? Mo`e li zumbulot da iĐź na{teti na peperutkite?

Zada~i: Od zborovite: peperutka, zumbul, prolet, koki~e, bubamara, sostavi re~enici!

NARODNI POGOVORKI

Kako }e nadrobi{ - taka }e srka{. Kako ti mene, taka jas tebe.

RAZBROJALKA Palecot se bocna, zgre{i, Pokazalecot go te{i, Sredniot so niv se kara, Dosredniot pomo{ bara, Maliot,pak, v xeb se skri, Sega }e n# bara{ ti!

96


ZO[TO SVETULKATA NEMA DRUGAR^E Lica: Raska`uva~, Svetulka, Skakulec i Mravka Raska`uva~: Edna letna ve~er svetulkata se po~uvstvuva osamena. Zatoa si go zede fener~eto i letna da si najde drugar~e. Svetulkata: Ej, skakul~e, saka{ li da mi bide{ drugar~e? Skakulecot: Sakam. Svetulkata: Ajde, da si igrame toga{! Skakulecot: Po~ekaj, prvo da go najdam brat~eto! Svetulkata: Nemam vreme za ~ekawe. Utre }e igram so tebe! Raska`uva~: Nabrgu svetulkata naide na edna mravka. Svetulkata: Mrav~e, saka{ li da si igra{ so mene? Mravkata: Sakam, no moram da go odnesam zrnceto doma. Ako saka{, mo`e{ da mi go osvetluva{ patot do doma. Svetulkata: Ne mo`am, sega brzam da si najdam drugar~e. Raska`uva~: Celo leto svetulkata leta{e natamu - navamu so svoeto fener~e. [to li bara{e? Mo`ebi drugar~e? A, {to mislite vie, zo{to taa dosega go nema najdeno? Sun Jun \in

Zada~i: Na ~as po likovno nacrtajte maski od svetulka, skakulec i mravka, i napravete kuklena pretstava. Vnimavajte kako gi izgovarate re~enicite!

Da porazgovarame Zo{to svetulkata nema drugar~e? [to pravela taa celo leto?

97


IZVOR Z E M I P R I M E R Edno utro trojca patnici se sretnaa kraj eden izvor. Tuka zabele`aa natpis: ZEMETE PRIMER OD MENE! Trojcata patnici po~naa da se raspravaat za toa, kakva e vistinskata smisla na natpisot, kakva poraka im pra}a. ‡ Potokot {to }e se sozdade od ovoj izvor, ‡ re~e prviot, ‡ }e te~e niz {iroka dolina, }e gi sobira vo sebe site drugi poto~iwa i }e stane golema reka. Natpisot n# u~i deka sekoga{ treba da se stremime napred, da se trudime bez prekin, ako sakame da se zbogatime. ‡ Po moe mislewe, natpisot ima drugo zna~ewe, ‡ re~e vtoriot. ‡Izvorot mu ja gasne `edta na sekoj `eden {to }e pomine tuka. Toj ni slu`i kako primer za toa kako treba velikodu{no da im slu`ime na svoite bliski. A tretiot patnik na ovoj na~in go objasnil zna~eweto na natpisot: ‡ Nie ja pieme vodata od izvorot ako taa e bistra i ~ista. Matnata voda ne ja pijat duri ni yverovite. Ako saka{ da bide{ sakan i cenet od site, bidi isto taka bistar i ~ist Elin Pelin

Da porazgovarame Kako go objasnuva{ naslovot nad izvorot? Razmisli kakva pouka mo`e{ da izvle~e{ od natpisot. Pronajdi gi pou~nite re~enici i nau~i gi napamet.

98


MALKU PRVOAPRILSKA SMEA Edna{ To{o vaka se fale{e: ‡Vidov eden volk i vedna{ mu ja isekov opa{kata! ‡Vistina si juna~i{te! No, zo{to ne mu ja ise~e prvo glavata? ‡Taa ve}e mu be{e ise~ena. Vasil Kunovski To{o go pra{a tatka si: ‡ Pogodi {to e toa: Ima voda od site strani, a vo nea ne{to mrda. ‡ Ne znam ‡ se ~udi tatko mu. ‡ Tvojot ~asovnik. Pred malku go ispu{tiv vo kanalot. PRIJATELSTVO Sred {uma volkot eden zajak vide, pa si zbori: ‡Bega kako da sum ku~e. A prijatel tolku sakam da mi bide!... Osobeno, koga vreme e za ru~ek. Miho Atanasovski

Da porazgovarame Ovie slu~ki se sme{ni. Zo{to? Ka`i nekoja prvoaprilska {ega. Kakvi {egi se ka`uvaat na prvi april? Kakva maska podgotvuva{ za prvi april? Na ~asot po likovno obrazovanie izraboti si sopstvena maska!

99


EKOLOGIJA

100


VER^E I JAGOTKITE

Sonceto po~na posilno da gree. Mama izleze vo dvorot i $ re~e na Ver~e: ‡Ajde, Ver~e, pomogni mi da gi nasadam jagodite! ‡Dobro mamo,‡ odgovara Ver~e, no nikako ne mo`e da ja pronajde lopatkata. Mama sama gi posadi jagotkite. Razzelene toj del od dvorot. Jagotkinite listenca mu se smeat na sonceto. Gi gleda mama i $ veli na Ver~e: ‡Ajde, Ver~e, navadi gi jagotkite. ‡Vedna{ mamo, ‡ odgovara Ver~e, no nikako ne mo`e da ja pronajde kanti~kata. Po~naa crvenite okca da yirkaat od pod listencata. Gi gleda mama, pa $ veli na Ver~e: ‡Ajde, Ver~e, da bereme jagodi! ‡Dobro mamo, ‡ vika Ver~e i vedna{ ja najde ko{ni~kata. Miho Atanasovski

Da porazgovarame Vo koe godi{no vreme se berat jagodite?

Gatanka:

[to ne mo`ela Ver~e da pronajde?

Od bel kamen se

Koga Ver~e vedna{ ja poslu{ala majka si?

ra|a ‡ cel svet go

Kako se odnesuva{ ti kon rabotata?

razbuduva.

Kolku ja slu{a{ majka ti?

P---l

101


EKO - PESNA

Edna ptica prestana da leta, se razdeli od svoeto jato, visat nemo iskinati `ici â&#x20AC;Ą mrtva le`i pra{liva na patot.

Edna riba prestana da pliva, zaludno kraj bregot ribarot ja ~eka. Prazna nade` i kve~erina siva mrtva le`i kraj mrtvata reka.

Edno srn~e prestana da skoka, sestri~kata si ostana bez dru{ka, eden lovec bez srce i sovest go usmrti so svojata pu{ka.

Edno dete prestana da igra, silna bolka vo gradi go pe~e. â&#x20AC;Ą Od vozduhot ne~istâ&#x20AC;Ą zagadena voda, v~era lekarot mu re~e... Makedonka Jan~evska

102


Da porazgovarame Za {to se zboruva vo pesnata <Eko- pesna"? Kakvi £uvstva razbudi kaj tebe ovaa pesna ? Koja e pri~inata za smrtta na pticata? Zo{to ribarot zaludno ~eka? Zo{to poetesata Jan~evska rekata ja narekla "mrtva reka"? [to se slu~ilo so srni~kata? Od {to se predizvikani silnite bolki na deteto? Komu se naluti ti za nesre}ite {to se opi{ani? Dali si slu{nal ili pro~ital za sli~ni nezgodi, od TV ili od vesnik? [to pravi{ za da se za£uva £istotata na sredinata vo koja `ivee{? Ima li vo tvoeto oddelenie i u~ili{te EKO-PATROLA?

Nau~i ne{to pove}e Ekologija e nauka {to gi prou~uva odnosite na rastenijata i `ivotnite so nivnata sredina.

Zada~i: Iskoristi gi za govorni i pismeni ve`bi delovite od Povelbata na

Obedinetite Naciii i slednite mudri izreki za prirodata: Planetata zemja e na{ dom. Nie ja delime so site `ivi su{testva! Sekoe `ivo su{testvo ima pravo na zdrava `ivotna sredina i pravo na zemjinite plodovi! Go sakam ~ovekot, no prirodata mi e pomila. Bajron Prirodata e pojaka od vospituvaweto. Latinska pogovorka Sre}a ‡ toa e da bide{ so prirodata, da ja gleda{ i da razgovara{ so nea. Tolstoj

103


PISMO DO NEPOZNATO DRUGAR^E

Denes, koga na{ata u~itelka vleze vo oddelenieto, zabele`avme ne{to ~udno vo nejziniot pogled. Duri potoa vidovme deka dr`i pismo vo rakata. Izutrinava ~i~ko po{tar donese edno pismo, adresirano do na{eto oddelenie â&#x20AC;Ą re~e taa. â&#x20AC;Ą Slu{nete go!

Drago, nepoznato drugar~e! Se

vikam Ilija Jovanovski i sum u~enik vo ~etvrto

oddelenie. Na ista vozrast sum so vas, no ne sum ist kako vas. @iveam vo planinsko selo, i sekojdnevno moram da pe{a~am po tri kilometri do u~ili{teto. Toa ne mi pa|a tolku te{ko, kolku osamenosta. Nemam drugar~iwa , za{to vo moeto selo ima samo nekolku ku}i, naseleni so postari lu|e.

104


Moeto selo e mnogu

ubavo. Celo e vo {uma. Ima bistra

reki~ka vo koja plivaat ribi. Ponekoga{ odam na ribolov za da u`ivam vo `uborot na reki~kata. Eh, s# e ubavo, samo da imam drugar~iwa so koi }e ja podelam ubavinata! Preku pismoto, bi sakal da zapoznaam

novi drugar~iwa.

Va{ite pisma }e gi ~uvstvuvam kako razgovori i zatoa ve molam odgovorete mi, {to poskoro! Nestrplivo go o~ekuvam po{tarot! Nepoznato drugar~e selo Podr`ikow, Kriva Palanka

U~itelkata go zatvori pismoto i n# pogledna. Ne n# pra{a ni{to, za{to znae{e kakvi u~enici ima. Se razbira, nie vedna{ }e mu ispratime poedine~ni pisma na Ilija, za da mo`e podolgo vreme da se dru`i so nas. Liljana S. Eftimov

Da porazgovarame [to po~uvstvuva dodeka go ~ita{e tekstot? Kakva radost e da dobie{ pismo i da go pro{iri{ svojot krug na prijateli? [to opi{alo deteto vo svoeto pismo? [to treba da znae{ za da napi{e{ i da isprati{ pismo: Zapoznaj go primaÂŁot na pismoto so sebe: napi{i gi svoeto ime, prezime i adresata na `iveewe. Vo pismoto napravi opis na tvoeto mestoto na `iveewe,na tvoeto uÂŁili{te, semejstvoto... Adresata na onoj na kogo mu go pra}a{ pismoto ja pi{uva{ na prednata strana od plikot. Tvojata adresa ja pi{uva{ na zadnata strana. [to pi{uva{ na ispratena ~estitka, a {to na razglednica?

105


DAJ MI RAKA Daj mi, Sonce raka, miluvaj mi kosi po utrinski rosi }e tr~ame bosi.

Daj mi, vetre raka, i ajde kraj reka tamu Zajko ~eka.

Zajko }e go fatime, }e mineme reka, tamu }e go pu{time vo trevi~ka meka. I.V. Rori}

Da porazgovarame Komu mu se obra}a deteto? Kakov vpe~atok ti ostavi deteto od pesnata? Zo{to baralo pomo{ od sonceto? A zo{to od vetreto?

Zada~i: Nau~i ja pesni~kata i ka`uvaj ja izrazno! Prepi{i ja pesnata vo tetratka so rakopisna kirilica!

106


LETEN RASPUST

Junsko yvon~e yvoni, ~asot zaden te~e,

Sre}en odmor!

u~itelot nasmean na site im re~e:

â&#x20AC;Ą Pobrzajte sega, razigrani i bodri, kon rekite penlivi i ezerata modri! Vasil Kunovski

107


Znae{ {to }e u~ime za jazikot?

Imenki, glagoli, broevi, re~enici...

Upotreba na golema bukva

]e u~ime i za znacite: to~ka, zapirka...

Ej, ~ekaj! Nie seto toa go znaeme. Samo sega }e go ka`uvame i na makedonski jazik!

108


IMENKI NA RASPUST Za raspustot otidovme kaj baba Velika i dedo Stojan, vo selo Vev~ani. Odevme so kolata na tatko mi. Po pat tatko mi ni poka`a interesni mesta. Prvo zastanavme kaj manastirot <Sv. Jovan Bigorski ", Vo manastirot ima mnogu ikoni i rezba od makedonski rezbari. Okolu nego ima prekrasna priroda. Zeleni drvja, cve}e, treva. Razni buba~ki, gu{teri i {to li ne. Zastanavme i na rekata Radika. Utroto be{e son~evo. Bistrata studena voda n# mame{e da se izladime vo nea. Nabravme mnogu ubavi cvetovi i napravivme buket za baba. Ne se zadr`avme na Crni Drim. Mnogupati sme go nabquduvale kako istekuva od Ohridskoto Ezero. Pobrzavme kaj baba i dedo za da im raska`uvame kolku e ubava na{ata tatkovina. Vo o~ite na baba zabele`av sre}a {to n# gleda. â&#x20AC;ĄNa son mi se poka`a deka }e dojdete. So sre}a i qubov ve ~ekam - re~e baba. S# {to vidovme }e im raska`eme na drugar~iwata preku na{iot vesnik <Razvigor", i na drugar~iwata od na{eto u~ili{te <Kole Nedelkovski" vo Skopje. U~eni~ka tvorba

Da porazgovarame

Zada~i:

Koi mesta gi posetile decata?

Pronajdi gi zborovite koi

Zo{to se odluÂŁile da odat vo Vev~ani? Komu }e go raska`at toa {to go videle?

poka`uvaat imiwa na predmeti, su{testva, zborovite koi

[to nau~i za imenkite?

poka`uvaat ~uvstva i prirodni pojavi!

Zapomni! Zborovite koi ozna~uvaat su{testva ( baba, buba~ka, gu{ter, Stojan, cve}e), predmeti (kola, ikona), zborovite so koi se iska`uvaat ~uvstva i zamisli (son, taga...), imiwa na objekti, na mesta, naslovi ( Stojan, Vev~ani, Radika), se vikaat imenki.

109


OP[TI IMENKI KRAVA BEZ LIVADA Eden selanec ima{e ubava krava. Taa dava{e mnogu mleko. Selanecot mu ja prodade kravata na svojot sosed. Po nekoe vreme sosedot otide kaj prviot sopstvenik na kravata i mu re~e: -

Slu{aj, prijatele, kravata {to mi ja prodade ne e dobra! Ne dava pove}e od dva do tri litri mleko.

Na toa sosedot mu odgovoril: -

Jas ti ja prodadov svojata krava, no ne ti ja prodadov i svojata livada na koja pase{e kravata. Narodna prikazna

Pogovorka: Treba da dade{ za da dobie{.

Da porazgovarame Zo{to kravata ne davala mnogu mleko? [to trebalo da $ dade selanecot na kravata za taa da mu dade mleko? [to ni ka`uva pogovorkata? â&#x20AC;ĄKrava e op{to ime za site kravi: {areni, beli, moi, tvoi. Nabroj nekolku imenki {to imaat op{to, zaedni~ko ime! Ima li razlika vo osobinite na imenkite vo makedonskiot i vo tvojot jazik?

Zapomni! Imenkite {to poka`uvaat op{ti , zaedni~ki osobini na pove}e predmeti i su{testva se vikaat

op{ti imenki.

A {to nau~i ti?

110


SOPSTVENI IMENKI Drita `ivee vo Oktisi. Vesna `ivee vo Skopje. Tie se drugarki i se dopi{uvaat. Vesna ima ku~e â&#x20AC;Ą [arko, a Drita ima ma~e â&#x20AC;Ą Crnko. ^esto vo svoite pisma gi opi{uvaat nivnite igri.

Da porazgovarame Drita e li~noto, sopstvenoto ime na devoj~eto od Oktisi so koe se dopi{uva Vesna. Ima i drugi Driti, no tie ne se ba{ taa Drita. Pronajdi vo tekstot imenki koi poka`uvaat samo sopstveno ime na nekogo ili ne{to. Pronajdi gi sopstvenite imenki od tekstotĂ&#x201A; Na raspust".

Zapomni: Imenkite koi ozna~uvaat sopstveno ime na predmeti ili su{testva se vikaat sopstveni

imenki. Sopstvenite imenki se pi{uvaat sekoga{ so golema po~etna bukva. Sopstveni imenki se i imenkite koi pretstavuvaat imiwa na praznici. U{te {to nau~i?

Zada~a: Zapi{i gi oddelno sopstvenite i op{tite imenki. Za sekoja imenka napi{i po edna re~enica!

op{ti imenki

111

sopstveni


PAJA@INATA NA KLEMENTINA Praseto Canko, pajakot Klementina, staorecot Avakum i guskata se kako semejstvo koe odli~no funkcionira. Sekojdnevno ja zgolemuvaat doverbata me|u sebe. Slogata e beleg {to go ima ova semejstvo. Taa e mnogu silno sredstvo da se pobedi s# i da se izbegne duri i najlo{oto ‡ smrtta. No slogata me|u niv e tolku silna {to na krajot sledat pobedi, slava, medali i pofalbi od okolinata... voda

treva Makedonija Skopje

Arben

voda

Mese~ina

do`d

radost

Zada~a: Od tekstot izvadi gi imenkite i zapi{i gi vo grafi, podeleni na op{ti i sopstveni imenki! Ka`i dali ima razlika kaj imenkite vo makedonskiot i vo tvojot maj~in jazik! Od dadenite imenki vo srcencata sostavi re~enici.

Sopstveni imenki se i imenkite koi pretstavuvaat imiwa na: praznici ‡ Bajram, Veligden, Bo`i}.. ;objekti‡ O. U. <Lirija", slatkarnica <Palma"; knigi‡<Izvor~e"; spisanija‡< Drugar~e"; gradovi‡ Skopje; sela‡ Volkovo ; reki‡ Vardar; mostovi ‡ < Kameniot most"...

112


GLAGOLI Jas sedam na podot. [ijam obleka za kuklata. Ve~er }e spijam so kuklata.

Arben razmisluva. Toj mnogu ~ital knigi. Po cel den samo u~i.

Elena }e igra ko{arka. Taa se oblekuva vo sportska obleka.

Da porazgovarame [to pravi Arbem? [to saka mnogu Arben? [to pravi po cel den? [to pravat Elena i maloto devoj~e? [to poka`uvaat zborovite: razmisluva, ~ital, u~i, }e igra, oblekuva, sedam, {ijam i spijam? Kakvi zborovi se glagolite?

Zapomni! Zborovi so koi se iska`uva dejstvo, rabota ili sostojba se vikaat glagoli.

113


JA SPASIV PTICATA

Za vreme na odmorot, izlegov vo u~ili{niot dvor. Ne vrne do`d. Samo, sonceto gree slabo, srame`livo... Odedna{ zabele`av ma~ka. Taa se prikraduva otkaj ogradata. [to li demne? Bev qubopiten. Vnimatelno trgnav kon nea. Odedna{, taa â&#x20AC;Ą op! Vedna{ ja zgrabiv ma~kata za opa{! â&#x20AC;Ą Pu{ti ja pticata! Vedna{ pu{ti ja! Ma~kata ja pu{ti pticata. Prepla{enata i lesno raneta ptica ja donesov vo oddelenieto.

^itaj i istra`uvaj Pro~itaj go tekstot vo sebe za da ja razbere{ sodr`inata! Za {to se raska`uva vo tekstot? Kako deteto ja spasilo pticata? Kade ja odnelo? Pronajdi gi glagolite vo tekstot! Napravi sporedba za glagolite vo makedonskiot i vo tvojot maj~in jazik!

Zada~a: Ako si go razbral tekstot odgovori pismeno na pra{awata : Kade oti{lo deteto za vreme na odmorot? Kako greelo sonceto? [to pravela ma~kata? Za {to deteto ja zgrabilo ma~kata?

114


BROEVI eden

pet

tri

Dva

sedum

osum

{est

~etiri

devet

petti devetti prv

vtor

tret

~etvrta

{esti

sedma

osmi

Da porazgovarame! Razgledaj gi decata od ilustraciite i spored oblekata odredi na koi narodi pripa|aat? Ka`i po edna re~enica za sekoe dete, primer: Prviot lovi riba. Devoj~eto pod broj sedum e balerina. Ka`i sega pametna!

Zapomni! Broevite se zborovi koi poka`uvaat kolku su{testva, odnosno predmeti ima na broj: eden, dva, tri, pet... ;toa se osnovni broevi. Koga predmetite ili su{testvata se dadeni po red: prv, vtor, tret ... ; toa se redni broevi.

115


GATANKA Osameno drvo, na drvoto dvanaeset granki, na sekoja granka ~etiri gnezda, vo sekoe gnezdo po sedum ptici, sekoe znae po dvaeset i ~etiri pesni. Odgonetni ja ova gatanka ! Pronajdi gi broevite i zapi{i gi.

Zada~a: 1.Odgovori na slednite pra{awa: Kolku godini ima{? Kolku u~enici ima vo tvoeto oddelenie? Koj datum e deneska (den, mesec i godina)? Vo koj red e tvojata u~ili{na klupa? Odredi koi po red se slednive bukvi vo azbukata: b, s, ~, i. 2. Izgovori, pa zapi{i: Napi{i gi so zborovi broevite: 11, 17, 69, 32 . Od dadenite broevi napi{i redni broevi: 5, 9, 22, 72. NE E ‡ TUKU!

^etvrtko

Koga brojot saka{ da go napi{e{, dobro e i ova da go znae{:

^etvrtiot den vo nedelata, vo

Ne e dvesta ‡ tuku dveste,

~etvrtok, ^etvrtko, u~enik vo

ne e tristo ‡ tuku trista.

~etvrto oddelenie, izel ~etiri

Ne e {eset ‡ tuku {eeset,

kola~i...

ne e idinaeset ‡ tuku edinaeset.

‡Prodol`i ja prikaznata za

Ne e deveti ‡ tuku devetti,

^etvrtko!

Ne e deseti ‡ tuku desetti. Koj znae pove}e?

116


RE^ENICA ISPREVRTENA PRIKAZNA Samo

{to

izgrea

rid~eto

odzad

sonceto,

a

krevetot

ripna

od

{irokople}niot ~i~ko, gi pikna opincite vo nozete, ja stavi glavata na kapata i ja otvori ku}ata na vratata. Izvadok od raskaz na Branko ]opi}

Pro~itaj, razmisli, odgovori! [to razbra od pro~itaniot tekst? Zo{to e nejasen tekstot? Kakvo zna~ewe ima pravilniot red na zborovite vo re~enicite?

Zada~i: Sredi ja isprevrtenata re~enica, da stane celina od govorot so koja se iska`uva nekoja misla i zapi{i ja vo tetratkata! Spored ilustraciite ( dolu) napi{i po dve re~enici!

Zapomni! Govorna ili pismena celina so koja e iska`ana edna zavr{ena misla se vika

re~enica. A {to e re~enica?

Zboruvaj i pi{uvaj jasno â&#x20AC;Ą da te razbere sekoj.

117


PODMET, PRIROK I PREDMET VO RE^ENICATA

Istra`uva~ko ~itawe Pro~itaj gi vnimatelno tekstovite, eden po eden. Obrni vnimanie na sekoja re~enica i zabele`i: Koj ja vr{i rabotata i kakva rabota vr{i?

1. Vo klupata pred Pero sedi Mira. Taa si vrza pandelka na pletenkata. Pero misli kako da ja povle~e Mira za pletenkata. U~itelkata ja vikna Mira. Mira izleze na tabla. Pero go kroi planot za pandelkata. Ne misli na zada~ite. U~itelkata go povika i Pero. Toj samo mol~i.

2. [turecot sviri na violina. [turecot sviri. [turecot violina.

3. [turecot sedna pred vrata. Razmisluva. Razmisluva... Ja zede violinata. Ja namesti na vratot. Svire{e najubavo dotoga{.

Da porazgovarame Koj sedi vo klupata pred Pero?

(Pred Pero sedi Mira.)

[to pravi Mira?

(Mira sedi.)

Koj stavi pandelka na pletenkata? Koj misle{e da ja povle~e Mira? [to prave{e Pero? Dali mo`e da bide re~enica: [turecot violina? Do kakov zaklu~ok dojde so tretata grupa re~enici? Koj razmisluva? Koj ja zede violinata?

118


Koj go vr{i dejstvoto?

Kakvo dejstvo vr{i?

PODMET ( Koj?)

PRIROK ([to pravi?)

1.

Mira

sedi

2.

[turecot

sviri

3. 3.

?

svire{e

?

razmisluva

Zapomni! Sekoja re~enica mora da ima prirok. Bez prirok nema re~enica. Re~enicata mo`e da nema podmet. Podmetot mo`e da bide spomnat vo prethodnite re~enici, pa }e znaeme za kogo stanuva zbor, koj go vr{i dejstvoto. Postoi li re~enica bez prirok?

Zada~i za ve`bi: Zaedno so nastavnikot izberi tekst od u~ebnikot, napravi tabela, kako {to epretstaveno na prikazot, i najdi gi podmetot i prirokot vo sekoja re~enica. GATANKI

NARODNI POGOVORKI

Bela livada - crni cve}iwa. (kniga)

Vo slogata e spasot.

Gola e, a cel svet oblekuva. (igla)

Kako }e soli{ taka }e srka{.

Besna ku~ka v gora lae. (sekira)

[to mo`e{ denes, ne ostavaj za utre.

119


VE@BI SEKOJ NE[TO RABOTI

Xepeto boi. Koj boi? [to pravi Xepeto?

@abata skoka. Koj skoka? [to pravi `abata?

Koko{kata kolva. Koj kolva? [to pravi koko{kata?

Skakulecot leta. Koj leta? [to pravi skakulecot?

Magareto pase. Koj pase? [to pravi magareto?

Decata igraat. Koj igra? [to pravat decata?

Paja Patak tropa. Koj tropa? [to pravi Paja Patak?

Me~eto kopa. Koj kopa? [to pravi me~eto?

Devoj~eto bere. Koj bere? [to pravi devoj~eto?

Zada~i za ve`bi: Vnimatelno razgledaj gi ilustraciite i pro~itaj gi re~enicite! Koi zborovi go vr{at dejstvoto, a koi zborovi se vr{iteli na dejstvoto? Odgovorite zapi{i gi vo tetratkata!

120


POTVRDNA I ODRE^NA RE^ENICA

VERVERI^KA Ne sum dete, ne sum ptica, jas se vikam vercerica. Po gran~iwa se ka~uvam, na lovxii pora~uvam.

Koj lovxija dojde vamu, da me bara vamu â&#x20AC;Ą tamu, jas }e begam kaj }e vidam, ama blizu ne }e bidam. Van~o Nikoleski POTVRDUVAM

ODREKUVAM

Jas sum ververica

Ne sum dete.

Jas sum u~enik vo ~etvrto oddelenie.

Ne sum ptica.

U~itelkata vleze vo u~ilnicata.

Jas ne sum u~enik vo ~etvrto oddelenie.

Ma~kata se ka~i na drvoto.

U~itelkata ne vleze vo u~ilnicata.

Ti si dobro dete, vnu~ko.

Ma~kata ne se ka~i na drvoto Jas ne sum dobro dete, dedo.

Da porazgovarame! [to e razlikata me|u dvete grupi na re~enici? Ka`i re~enica so koja ne{to }e potvrdi{!So istata re~enica potoa odrekuvaj!

Zapomni! Re~enicite so koi ne{to tvrdi{ se potvrdni

re~enici. Re~enicite so koi se odrekuva ne{to se odre~ni

re~enici. Potvrdi ili odre~i?

121


RASKAZNA, PRA[ALNA I IZVI^NA RE^ENICA KADE E TETRATKATA? U~itelkata vleze vo oddelenieto. U~enicite ja pozdravija i gi izvadija tetratkite za doma{ni zada~i. Genc ja vovle~e rakata vo ~antata, no ne ja najde tetratkata. Pogledna i vo klupata i se strese. Tetratkata nikade ja nema{e. U~itelkata se dobli`i do nego. ‡[to e Genc, kade ti e tetratkata? ‡Ne, u~itelke! Pred malku mi be{e tuka... ‡Pogledni poubavo vo ~antata! ‡ re~e u~itelkata i mu pomogna zaedno da ja prebaraat ~antata. Genc se zasrami i solzi mu navrea na o~ite. Prv pat mu se slu~uva da nema tetratka. U~itelkata gi pregleda zada~ite na ostanatite u~enici i po~na da predava nova lekcija. Po odmorot, Genc se za~udi koga ja pronajde tetratkata v ~anta. & ka`a na u~itelkata, a taa samo re~e: ‡Tvojata tetratka e vol{ebna! ^as ja ima, ~as ja nema! Genc mol~e{e. U~itelkata mu ja pregleda doma{nata zada~a i ne mu pronajde nitu edna gre{ka. Rifat Kukaj

Da porazgovarame Kade se slu~uva opi{aniot nastan? Koi se glavni likovi vo nastanot? Kade Genc ja najde tetratkata? Pronajdi gi re~enicite so koi ne{to ni raska`uva pisatelot Kukaj! Pronajdi gi re~enicite so koi u~itelkata go pra{uva Genc! [to e iska`ano vo re~enicite koi zavr{uvaat so izvi~nik?

122


Zapomni! Re~enicite so koi se raska`uva se

raskazni

re~enici.

Zapomni!

Na

Re~enicite so koi ne{to se pra{uva

krajot na raskaznata re~enica se

se pra{alni re~enici. Na krajot

stava to~ka.

na pra{alnata re~enica stoi

â&#x20AC;ĄAjten ~ita kniga. Knigata e

pra{alnik.

interesna. Vo nea ima i sliki.

â&#x20AC;ĄKade gleda{ Esat? [to ima{ vo torbata?

Zapomni! Re~enicite so koi se iska`uvaat ~uvstva (radost, strav, bolka, iznenaduvawe) se izgovaraat poglasno od drugite, se izvikuva, pa zatoa i se vikaat izvi~ni

re~enici. Ovie re~enici zavr{uvaat so izvi~nik. â&#x20AC;ĄNe znam u~itelke! ]e padne{! Uf, kolku boli!

123


PROVERI [TO SI NAU^IL

Zada~i: 1. Состави по една raskazna re~enica za sekoja slika. Pronajdi gi podmetot i prirokot vo re~enicata. 2. Napi{i po edna izvi~na, pra{alna i odre~na re~enica.

124


UPOTREBA NA GOLEMA BUKVA Dali nau~i kade se upotrebuva golema bukva? I vo makedonskiot jazik e isto. Sekoja re~enica zapo~nuva so golema bukva.

Vozot deneska stignuva navreme.

Sa{o, \ulten, Marija Janevska , Sulejmani Ni~evski,

Imiwata i prezimiwata Imiwa na narodi i narodnosti Imiwa na geografski poimi:sela, gradovi, dr`avi, reki, ezera, planini i drugo. Imiwa na ustanovi, uluci, naselbi, praznici

Makedonci, Albanci, Romi, Turci, Vlasi i drugi .

Volkovo, Tetovo, Makedonija, Vardar, Ohridsko Ezero, Vodno...

O U „Lirija“, ul. „Robert Koh“, Karpo{, Veligden, Bajram... „[e}erna prikazna“, „Razvigor“, „Dnevnik“, ...

Naslovi na knigi, spisanija, vesnici i drugo

GRADOT VO KOJ[TO @IVEAM SE VIKA SKOPJE.TOJ SE NAO\A VO SKOPSKATA KOTLINA. NIZ NEGO TE^E REKATA VARDAR. OPKOLEN E SO POVE]E PLANINI . JAS SEKOJ VIKEND PE[A^AM PO PADINITE NA VODNO. MOJOT DOM SE NAO\A NA ULICATA DRAGI[A MI[OVI], VO NASELBATA KARPO[ . U^AM VO OSNOVNOTO U^ILI[TE LAZO TRPOVSKI . VO MOETO SEMEJSTVO GI PRAZNUVAME SITE DR@AVNI PRAZNICI , NO I VERSKITE: BO@I], NOVA GODINA I VELIGDEN.

Zada~i za ve`bi: Pro~itaj go teksot, prepi{i go, no vnimavaj kade }e upotrebi{ golema bukva. Napravi kontrola na izvr{enata zada~a preku zamena na tetratkite so drugar~eto.

125


PRA[ALNIK, IZVI^NIK, TO^KA Yirni vo pismenata. I{arana so crveni zraci? Zna~i ‡ ti se nalutile pravopisnite znaci. Tie se va`ni ‡ za ~ista misla. Za s# da ima smisla. Eve, za potsetuvawe, pri sekoe pi{uvawe: Me|u redovi ‡ za ~itawe odmereno, stavame ZAPIRKA, provereno.

Saka{ kon nekogo da go podigne{ tonot? IZVI^NIKOT e tuka. Kako glasno yvono.

[trkovi, lastovi~ki, koga nabrojuvame, stavame DVE TO^KI. Pa prodol`uvame.

Nekoj skr{il prozorec. Nikoj poim nema. Za da se razjasnime ‡ PRA[ALNIK se zema.

Za zavr{ena misla ‡ da nema skr{nuvawe, stavame TO^KA. Kako do viduvawe. Ako s# sobereme ‡ i }e se razbereme. Vasil Mukaetov

Zapomnivme! Ako gi po~ituva{ znacite, pravilno }e pi{uva{ i ubavo }e ~ita{.

126


SODR@INA

Naslovi

strani

Se vrativme osmoreni Septemvri ne vika Bistrica Mirkulovska Pretstavi se! Moite drugar~iwa - moite nastavnici Moeto u~ili{te U~eni~ki pribor Moeto slobodno vreme Slikata na tatkovinata Ibrahim Kajan Imenuvaj Ne e isto koga e edno ili pove}e [to imam jas Mojot dom Grad i selo Doma{ni `ivotni i `ivotni vo zoolo{kata gradina Sekoja boja ima ime A, M, I, E S, N, T, O, V R, U, J L, Q, [ G, P, Z K, D, B ^, ], H, @ Lakomoto gluv~e Lav Tolstoj Koe zo{to slu`i F, W, C, \ Y, X Od po~etok do kraj Vidoe Podgorec Kade {to ima Sekoj lik ima svoj predmet Makedonska azbuka Raskaz vo sliki - Bolnoto vrap~e Moeto semejstvo Pomagam vo domot Trite sestri~ki Grigor Makunc Rodenden Esen Esen Risto Dav~evski Najubavite race Indiska prikazna

127

4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 21 23 25 27 29 31 31 33 35 38 38 40 41 42 43 45 46 47 48 49 50 51


Zaslu`ena ~orba Anatol Frans E` vo suvi lisja Opi{i go predmetot Kako go minuvam denot Sedum dena Boro Sitnikovski Sakam da patuvam Torba so zlatnici Vera Bu`arova Koj kako se vika Semjon Kogan @drebence Kristijan Brengtova Kolku da se zboruva Kineska narodna prikazna Godina, meseci i denovi Godi{ni vremiwa Najubavijot plod Albanska narodna prikazna ^ovekot u~i dodeka e `iv Romanska prikazna Ne{to {u{na Narodna prikazna Vol{ebni zborovi Nexeti Zekirija Bik i zajak Basna Igrata na Slavko i Slavka Risto Dav~evski Vo bunarot Gvinejska prikazna Poseta na biblioteka Knigite Elin Pelin Dve princezi Mrazot se topi Aleksandar Popovi} Zimata so praznicite Zima Nova godina se bli`i Stojan Tarapuza Snegot e ubav Vasil Mukaetov Sanka Aleksandar Popovski Prikazna za veterot Severko Van~o Nikoleski Snegulki Evgenija [uplinova Govorna ve`ba vo sliki Vesna i Xivko Kiro Donev ^ista lajka Zabavniot park na tatko mi Dajana Dizni Prolet Stojan Arsi} Prolet S# {to raste Gligor Popovski Apteka vo vre}a Kiro Donev Lesnokrila gostinka Kiro Donev Zo{to svetulkata nema drugar~e Sun Jun \in

128

53 54 55 56 57 59 60 61 62 63 64 65 66 67 69 70 71 72 74 75 76 77 78 79 80 81 81 82 83 84 85 86 87 88 90 91 92 93 95 97


Izvor Elin Pelin Malku prvoaprilska smea Ekologija Ver~e i jagotkite Miho Atanasovski Eko pesna Makedonska Jan~evska Pismo do nepoznato drugar~e Liljana S. Eftimova Daj mi raka I. V. Rori} Leten raspust

97 99 100 101 102 104 106 107

Za jazikot Imenki Op{ti imenki Kravata bez livada Narodna prikazna Sopstveni imenki Glagoli Broevi Re~enica Podmet, prirok i predmet Potvrdna i odre~na re~enica Ververi~ka Van~o Nikoleski Raskazni, pra{alni i izvi~ni re~enici Kade e tetratkata Rifat Kukaj Proveri {to si nau~il Pi{uvawe na golema bukva Pra{alnik, izvi~nik, to~ka Vasil Mukaetov

129

109 110 110 111 113 115 117 119 121 121 122 122 124 125 126



Македонски јазик за заедниците