Page 1

LIKOVNO BRAZOVAWE ZA

7

RAZRED

OSMOGODI[WE OSNOVNO OBRAZOVAWE


2

Dan~o Ordev LIKOVNO OBRAZOVAWE ZA VII RAZRED ZA OSMOGODI[WE OSNOVNO OBRAZOVAWE

Izdava~: Ministerstvo obrazovawa i nauke Republike Makedonije

Recenzenti:

Maja Raunik Kirkov-predsednik Kasiopea Naumovska-~lan Ilija Ko~ovski-~lan

Grafi~ki dizajn:

Prof. Dan~o Ordev Jovan Aleksovski

Kompjuterska podgotovka: Jovan Aleksovski Prevodilac:

Slavica Todorova

ɒɏɚɌɊɚ ȽɪɚɎɢɹɤɢÉ°É&#x;ɧɏɚɪɞɨɨÉ&#x;ÉĽɋɤɨɊʂÉ&#x; Re{ewem ministra obrazovawa i nauke Republike Makedonije, broj 10-1611/ 1 od 19.06.2009. godine, odobrava se upotreba ovog uxbenika CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalne i univerzitetske biblioteke “Sv. Kliment Ohridski#, Skopqe 373.3.016:73/76(075.2)=163.3 ORDEV, Dan~o Likovno obrazovawe za 7. razred: (osmogodi{we osnovno obrazovawe) / Dan~o Ordev. - Skopqe: Ministarstvo obrazovawa i nauke Republike Makedonije, 2009. - 75 str. : ilustr. vo boja ; 27 sm ISBN 978-608-4575-10-8 COBISS. MK - ID 79205642


3

Dragi u~eni~e, I u ovom razredu sre{}e{ se sa uxbenikom iz likovnog. U wemu su nakratko date i sadr`ine koje si u~io u prethodnim razredima da bi se potsetio {ta ste u~ili u pro{lom periodu. Ali, date su i nove sadr`ine o materijalima i tehnikama, drugi likovni pojmovi i sadr`ine o stvarala{tvu i imena drugih poznatih svetskih i makedonskih likovnih umetnika. Iz likovnog jezika sre{}e{ se sa novim sadr`inama o vrstama i deobama likovnih elemenata i principa. I ovog puta predstavqamo ti mnogo reprodukcija vrhunskih likovnih umetnika kao ilustracija sadr`ina iz likovnog. U toku u~ewa analiziraj sadr`ine iz uxbenika i upore|uj ih sa ilustracijama, a na svoje likovne tvorevine predstavi svoja ose}awa i poku{aj da uradi{ originalne likovne tvorevine. Nadam se da }e{ i daqe u`ivati u predmetu iz likovnog

i

da

}e

ti

predstavqati

osobito

zadovoqstvo. Autor


4


AUTOPORTRETI POZNATIH LIKOVNIH UMETNIKA 5

Lazar Li~enoski: Autoportret, uqe na platnu

Keti Kolvic: Autoportret, bronza

Francisko Goja: Autoportret, crte`

Rembrant: Autoportret, uqe na platnu

Nikola Martinovski: Autoportret, uqe na platnu

MOJ AUTOPORTRET _______________________________ (ime)

_______________________________ (prezime)

_______________________________ (razred)

_______________________________ (osnovna {kola)

Van Gog: Autoportret, uqe na platnu

(Nacrtaj svoj autoportret u praznom prostoru) Pablo Pikaso: Autoportret


SADR@AJ 6 UMETNOST .......................................................................................................8 LIKOVNA UMETNOST...................................................................................9 LIKOVNI JEZIK ..........................................................................................10 Linija...............................................................................................................12 Boja....................................................................................................................13 Ton.....................................................................................................................14 Tekstura...........................................................................................................15 Smer........... .............................................................................................................16 Veli~ina...........................................................................................................17 Forma-volumen..............................................................................................18 Prostor............................................................................................................19 Kontrast..........................................................................................................20 Ritam-ponavqawe............................................................................................21 Harmonija........................................................................................................22 Ravnote`a......................................................................................................23 Gradacija.........................................................................................................24 Proporcija......................................................................................................25 Jedinstvo..........................................................................................................26 Kompozicija....................................................................................................27 Motiv................................................................................................................28 LIKOVNA UMETNOST.................................................................................34 CRTAWE...........................................................................................................36 Linija................................................................................................................38 Ton......................................................................................................................38 Prostor................................................................................................................39 Olovka.........................................................................................................................40 Flomaster................................................................................................................40 Tu{.....................................................................................................................41 Bajc.....................................................................................................................41 Kompjuter................................................................................................................41


SADR@AJ 7 SLIKAWE........................................................................................................42 Boja....................................................................................................................43 Ton......................................................................................................................45 Prostor..............................................................................................................46 Ravnote`a............................................................................................................47 Akvarel.................................................................................................................48 Tempera.................................................................................................................48 Gva{....................................................................................................................49 GRAFIKA.........................................................................................................50 Linija................................................................................................................52 Tekstura.............................................................................................................52 Ton......................................................................................................................53 Boja.....................................................................................................................53 Forma.................................................................................................................54 Monotipija...........................................................................................................54 Bakropis..............................................................................................................55 SKULPTURA....................................................................................................56 Forma.................................................................................................................58 Veli~ina...............................................................................................................58 Ravnote`a...........................................................................................................59 Ritam..................................................................................................................60 Linija.................................................................................................................60 Boja.....................................................................................................................61 Proporcija...........................................................................................................61 Prostor..................................................................................................................61 DIZAJN I VIZUELNE KOMUNIKACIJE.................................................62 GALERIJA MAKEDONSKIH LIKOVNIH UMETNIKA..........................66 RE^NIK POJMOVA........................................................................................68 TEST 1...............................................................................................................70 TEST 2...............................................................................................................72


01

UMETNOST UMETNOST

8

KWI@EVNOST

^ovek, svoju kreativnost izra`ava u razli~itim umetni~kim podru~jima. Sve umetnosti imaju svoja sredstva kroz koja se izra`avaju, muzika kroz ton i melodiju, kwi`evnost i pozori{te kroz re~i, balet kroz ples, a film kroz radwu, sliku i re~.

MUZIKA BALET

POZORI[TE

FOTOGRAFIJA

FILM

FILM

CRTE@


01

LIKOVNA UMETNOST LIKOVNA UMETNOST Kroz likovnu umetnost ~ovek je od predistorije do danas izra`avao sebe, svoje ose}aje, vreme i sredinu u kojoj je `iveo. Likovna umetnost je vizuelni trag vremena koje je pro{lo i dokumenat o na{oj istoriji. Likovni umetnici svoja dela realizuju u razli~itim materijalima. Prema na~inu izrade dela, likovnu umetnost delimo na: crtawe, slikawe, skulptura, grafika i dizajn.

9

FRESKA

SLIKA REQEF

SLIKA

GRAFIKA

SKULPTURA

DIZAJN


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI

10

Sve umetnosti imaju svoja sredstva za izra`avawe, muzika kroz ton i melodiju, kwi`evnost i pozori{te kroz re~i, balet kroz ples, a film kroz radwu. Likovna umetnost se izra`ava kroz likovni jezik. Likovni jezik je sastavqen od likovnih elemenata i principa. Likovni elementi su: linija, boja, ton, tekstura, veli~ina, smer, forma i prostor. Likovni principi su: kontrast, ritam, harmonija, ravnote`a, gradacija, proporcija, jedinstvo i kompozicija.

LINIJA

BOJA

TON SMER

TEKSTURA

VELI^INA

FORMA

PROSTOR


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI

11

KONTRAST

RITAM

R A V N O T E @ A

GRADACIJA

HARMONIJA

JE D I N S T V O

PROPORCIJA

KOMPOZICIJA


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI

12

Linija Linija je jedan od prvih likovnih elementa. Linije se dele na prave i krive, a imamo i debele i tanke, kratke i duge. Kada crtamo, mo`emo da upotrebimo konturnu i teksturnu liniju. U zavisnosti od toga sa kakvim materijalima i na kakvoj podlozi crtamo, razlikujemo i linije prema karakteru.

Prave i krive linije Konturna i teksturna linija

Vinsent van Gog: Brodovi, tu{, pero

Linije, obi~no, dobijamo iscrtavawem na odre|enoj podlozi, ali mogu se dobiti i na druge najraznovrsnije na~ine, i ne samo na hartiji ve} i u drugim materijalima i tehnikama. Mo`emo ih dobiti iscrtavawem u crte`u, u slikarstvu, rezawem i dubewem u grafici i skulpturi.

Debele i tanke linije

Linije prema karakteru materijala

Skice za arhitektonski objekat

Vasko Ta{kovski: Bu|ewe tu{, pero

Nepoznati majstor: Put krsta, drvorez

Jan Gujon: Reqefi sa ~esme nevinih, Pariz


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI Boja Od vi{e podela znamo da se boja deli na primarne i sekundarne, hromatske i ahromatske, na hladne i tople, svetle i tamne, harmoni~ne i kontrastne boje.

Likovni umetnici stvaraju najraznovrsnije i ~udesne kombinacije sa bojama. Kada imamo tvorevinu sa obojenim povr{inama, sa jakim i intenzivnim bojama, ka`emo da imamo koloristi~ku sliku. Ponekad, opet, slike mogu biti obojene sa mawe boja, koje su sli~ne me|u sobom i cela tvorevina izgleda smirenije u o~ima posmatra~a.

U slikarstvu umetnici ~esto puta upotrebqavaju kombinacije hladnih i toplih boja da bi istaknuli ili da bi dobili iluziju dubine. Tople boje ostvaqaju utisak blizine, a hladne daqine, ~ime mo`emo dobiti iluziju prostora.

Obojeni krug Pol Siwak: Roze drvo u Sen Tropeu, uqe na platnu

Prostor sa bojom

Primarne i sekundarne boje

Ahromatske boje

Hladne i tople boje (10 godina)

Vasilij Kandinski: Nekoliko krugova, uqe na platnu (iluzija prostora sa veli~inom)

Zlatko Prica: Savija~i ~elika, uqe na platnu (hladne i tople boje)

Princ Rahotep i wegova `ena Nofret, obojeni kre~wak, Egipat

13


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI

14

Ton Ton i valer imaju isto zna~ewe, sa time {to je valer francuska re~ za ton. Ton je koli~ina svetlosti u jednoj boji. Boja u tonu se ne mewa dodavawem bele i crne, mewa se samo ton, tako {to boja postaje svetlija i tamnija. Postoje hromatski i ahromatski tonovi od kojih stepenovawem tona stvara se tonska skala.

Ako jednu formu slikamo sa svetlijim i tamnijim tonovima, ta forma dobija iluziju volumena, ~ime se dobija ose}aj trodimenzionalnosti.

Kada slikamo prostor, otvoreni, spoqa{ni u prirodi, ili unutra{wi u nekoj zatvorenoj prostoriji, upotrebom svetlijim i tamnijim tonovima mo`emo dobiti iluzija dubine, odnosno blizu i daleko.

Pablo Pikaso: Tri `ene na izvoru, uqe na platnu (ton)

Rembrant: Sv. Lazar, bakropis Hromatski tonovi

Ahromatski tonovi

Piter Brojgel: Pejza` iz Egipta, uqe na platnu (iluzija prostora)

Ton u prirodi (fotografija)

Konstantin Ka~ev: Zaka{weno pismo, uqe na platnu

@or` Sera: Figura, crte` sa ugqenom

V. Beci}: Mrtva priroda, uqe na platnu


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI Tekstura Teksturata je spoqa{na povr{ina materije, koju mo`emo da osetimo gledawem i dodirom. Razlikujemo prirodnu i ve{ta~ku teksturu, prema poreklo materijala.

Tekstura dobiena so linija

U svim likovnim podru~jima umetnici primewuju teksturu da bi obogatili svoja umetni~ka dela. Tekstura se primetno primewuje u crtawu, slikarstvu i u grafici, a i vajari rezawem i dubqewem oboga}uju volumen svojih skulptura sa novim vrednostima.

Tekstura bojom

Piter Brojgel: U lov, bakropis

Rembrant: Sveti Jeronim od stabla, bakropis

Petar Mazev: Figura u crveni prostor, uqe na platnu

Vinsent van Gog: Po{tar Josep Roulin, tu{, pero

De~ji crte` (tekstura)

Nepoznati autor iz Benina

15


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI

16

Za razliku od dela u kojima je izra`en horizontalni, vertikalni ili kosi smer, kod nekih dela pogled oka zadr`ava se u unutr{wost dela, {to zna~i da je re~ o likovnoj tvorevini bez smera.

Smer Smer je likovni elemenat kojeg defini{emo kao vizuelna sila koja pokre}e oko u odre|eni pravac. Prema kretawu vizuelne sile, razlikujemo horizontalni, vertikalni i kosi smer u likovnom delu. Re{at Ahmeti: Vertikalno zbivawe, uqe na platnu (vertikalni smer)

Edvard Munk: Pubertet, uqe na platnu (kontrast smerova)

Mark [agal: Dvostruki portret sa vinskom ~a{om, uqe na platnu (kosi smer)

El Greko: Portret sv. Andreje, uqe na platnu (kosi smer)

Filip Profe: Lo{o seme, kombinovana tehnika (bez smera) Oplakivawe Hristovo, freska Sv. Pantelejmon, Skopqe (horizontalni smer)

Rozeta iz katedrale (bez smera)


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI Ako se u likovnoj tvorevini kombiniraju veli~ine koje su izrazito razli~ite po veli~ini, odnosno kontrastne su, ta tvorevina izgleda}e nemirno i dinami~no.

Veli~ina Veli~ina je zna~ajan likovni elemenat prisutan u svim likovnim podra~jima, u crte`u, na slici, u grafici, skulpturi i u dizajnu. U zavisnosti od toga kakve }e sve veli~ine upotrebiti autor u svoja dela, tako }e one uticati na gledaoca. Ako se primene sli~ne veli~ine, tvorevina bi}e harmoni~na i utica}e smiruju}i.

Teo van Dizburg: Kompozicija, (sli~ne veli~ine)

T.Kauzlari}: Kvadrat D, grafika (sli~ne veli~ine)

Pit Mondrijan: Kompozicija u plavo, uqe na platnu (kontrast veli~inama)

Fernand Le`e: @ena u plavom, uqe na platnu (kontrast tamnog i svetlog)

Viktor Vazareli: Zebegen, gva{ (sli~ne veli~ine)

17


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI

18

Forma Forma je spoqa{ni izgled jednog oblika predstavqen u likovnoj tvorevini. Imamo dvodimenzionalne i trodimenzionalne forme. Forma mo`e bidti otvorena, zatvorena i perforirana. Trodimenzionalna forma ima volumen. Volumen je prostor kojeg obuhvata trodimenzionalna forma, koja je glavno izra`ajno sredstvo u skulpturi, koje se predstavqa u reqefu, punoj plastici ili u mobilu.

Forma ili volumen mogu biti jednostavni i slo`eni. Jednostavna forma je sastavqena od jednog oblika (lopta, tre{wa, jabuka, zrno gro`|a...). Kada je jedna forma sastavqena od vi{e jednostavnih formi, koje su me|usobno povezani u jednoj celini, ka`emo da je ta forma slo`ena (automobil, ~ovek, zgrada, bicikla, drvo....)

Volumen se ose}a gledawem i dodirom, on mo`e biti uglast, okrugao, ispup~en, udubqen, prazan i pun, prema tome kako skulptor obli~ava materijal.

Marisol: Porodica, kombinovani materijali Otvorena, zatvorena i perforirana forma

Kolak, Berjut, slonova kost, reqef

Mobilna skulptura

Ivan Piceq: Kompozicija, uqe na platnu (dvodimenzionalna forma)

Henri Mur: Porodica, uqe na platnu (slo`ena forma)


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI ELEMENTI Prostor Prostor je likovni elemenat. Imamo realni prostor, koji nas okru`ava i iluziju na prostor, koju umetnici predstavqaju u svoja likovna dela. Umetnici prikazuju prostor na razli~ite na~ine, sa svetlo – tamnim bojama, sa tonovima, sa hladnim i toplim bojama, sa velikim i malim formama i preklapawem formi jedna iza druge.

Iluzija prostora mo`e se dobiti i uz pomo} vazdu{ne perspektive. Prostor na ovoj na~in prikazuje se upotrebom tamnim i svetlim bojama. U predwem delu pejza`a koji se slika, upotrebqavaju se tamne i jake boje, a za udaqenijim predelima, planina, poqa svetle boje.

Najuverqivije i najrealnije prikazivawe prostora u likovnim delima posti`e se upotrebom linearnih perspektiva. Umetnici, upotrebom perspektive, postigli su najboqe rezultate u prikazivawu unutra{weg i spoqa{neg prostora.

Perspektiva Satelitski snimak Bolowe (nadvore{en realen prostor)

Rafaelo: Ven~awe Marije, uqe na platnu (perspektiva)

De~ji crte` (perspektiva)

Manastir Joakim Osogovski (spoqa{ni realni prostor)

Pol Kle: Revolucija vijadukta, uqe na drvetu (prostor sa preklapawem)

Piter Brojgel: Pejza` iz Egipta, uqe na platnu (vazdu{na perspektiva)

19


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI

20

Kontrast Kontrast, kao i svi likovni principi, mo`e se primeniti na svim likovnim elementima, kao {to su: linija, boja, ton, tekstura, smer, veli~ina, forma i prostor. Svi elementi mogu se kombinovati u kontrastu sa wihovom suprotnom vredno{}u. Linija u tvorevini kombinira se u kontrastu vrste linija, debele - tanke, kratke - duge, prave - krive.

Kontrast linije

Veli~ina formi u jednoj tvorevini mogu biti vrlo velike i male, ~ime grade kontrast. Tople i hladne, svetle i tamne boje su kontrastne prema svojim osobinama i ~esto se primewuju da bi se potencirala wihova suprotnost. Ton, od najtamniji do najsvetliji mo`e se primeniti u kontrastnoj kombinaciji, ~ime se o`ivqava dinamika tvorevine.

Mile Korubin: Zajedni~ko putovawe, uqe na platnu (kontrast sa tonom i veli~inom)

Huan Miro: Li~nosti i pas ispred sunca, tempera na platnu (kontrast sa veli~inom i svetlotamnom)

Kontrast linija

De~ja tvorevina (kontrast hladnih i toplih boja)

Kontrast sa tonom

Edo Murti}: Slika, uqe na platnu (kontrast sa smerom)

Huan Miro: U ogwenom to~ku, uqe na platnu (kontrast sa veli~inom)


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI Ritam Ritam kao likovni princip reguli{e ponavqawe elemenata na slici, skulpturi, grafici ili dizajnu. Ritam je kada se jedan isti elemenat sa istom vredno{}u ravnomerno ponavqa. Ovaj se ritam primewuje od najstarija vremena do danas za dekoraciju u keramici, grn~arstvu, tekstilu, arhitekturi i sl. U likovnim delima ~e{}e se primewuje slobodni ritam.

Umetnik u svom delu prikazuje ritam slobodno, i on je vi{e psiholo{ki i emocionalan, nego logi~ki podre|en.

Alternativni ritam se tako|e vrlo ~esto primewuje za dekorirawe predmeta u qudsku svakida{wicu. U ovom ritmu ponavqaju se dve ili vi{e razli~ite vrednosti, ~ime se likovna tvorevina oboga}ava.

Etien Jules Mari: Hromografska studija qudske motorike, (ritam linije)

Alternativni ritam

@an Dibife: Panorama Pariza, uqe na platnu (slobodni ritam)

Alternativni ritam

Regularni ritam

Regularni ritam

Vinsent van Gog: Zvezdana no}, uqe na platnu (slobodni ritam)

21


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI

22

Harmonija Harmonija je likovni princip koji reguli{e odnose u likovnom delu. Primenom ovog principa u likovnom delu, grade se harmoni~ni odnosi izme|u likovnih elemenata. Osnovno pravilo za dobijawe harmonije je da se u jednom delu upotrebe sli~ne vrednosti linija, boje, tona, forme ili veli~ine. Ovaj princip se naziva harmonija po analogiji.

Harmonija po analogiji je upotreba sli~nih krivih, debelih ili tankih linija, sli~nih i bliskih svetlih ili tamnih boja, tonova, sli~nih veli~ina forme ili sli~nih forma, uglasti ili okrugli. Osim po analogiji, imamo i harmoniju po funkciji i harmoniju po ideji. Obe vrste su povezane sa sadr`inom, koja se prikazuje motivom, a ne likovnim elementima.

Harmonija po funkciji dobija se kada na tvorevini predstavimo predmete koji su povezani me|usebno, funkcionalno, na primer: boje, ~etku i paletu, ~a{u i fla{u pi}e, more i ~amac, olovka i kwiga itd. Harmonija po ideji dobija se kada na tvorevini predstavimo sadr`ine motiva koje ozna~uvaju neku ideju ili simbol. Na primer: predstavqawe goluba i gran~icu (simbol mira) i sl.

Harmonija sa linijom Harmonija po funkciji Jan Arp: Cve}e, uqe na drvetu (harmonija po analogiji sa formom)

Harmonija po analogiji sa teksturom

Harmonija po analogiji sa bojom

Harmonija po funkciji

Luka Dela Robija, detaq iz reqefa (harmonija po analogiji sa formom)

Harmonija po ideji


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI Ravnote`a Ravnote`a je likovni princip koji sre|uje odnose i raspored likovnih elemenata u delu kao celina. Postoje dve vrste ravnote`e: simetri~na i asimetri~na. Simetri~na ravnote`a na jednostavni na~in putem simetrije, raspore|uje liniju, boju, ton, teksturu, veli~inu i formu. Kod simetri~ne ravnote`e one su identi~no raspore|ene, i na levoj i na desnoj polovini tvorevine. Asimetri~na ravnote`a dobija se gra|ewem ravno-

Simetrija

te`e, ali ne sa simetri~nim, odnosno identi~enim rasporedom. Asimetri~nom ravnote`om mo`eme kombinirati, na jednoj polovini jednu ve}u povr{inu, a na drugoj dve-tri mawe, koje zajedno obuhvataju istu povr{inu kao velika. Ako radimo tvorevinu sa tonom, na jednoj polovini ako imamo mawu formu sa tamnijim tonom, ona }e biti u ravnote`i sa ve}om formom sa svetlijim tonom na drugoj polovini. Na asimetri~an na~in gradimo ravnote`u i sa bojom, teksturom, sa linijom, formom, tako {to tra`imo vizuelnu ravnote`u na desnoj i levoj polovina tvorevine.

Hram Tax Mahal, Indija (simetrija)

Pablo Pikaso: Mrtva priroda, uqe na platnu (asimetri~na ramnote`a sa formom i tonom)

Vitra` Makedonijum, Kru{evo

Simetrija

Henri Matiz: Kauboj, uqe na platnu (asimetri~na ravnote`a)

Ro`e van der Vaden: Skidawe sa krsta, uqe na platnu (asimetri~na ravnote`a)

Vladimir Georgievski: Adam i Eva, uqe na platnu (asimetri~na ravnote`a)

23


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI

24

Gradacijom tona mo`emo svakoj dvodimenzionalnoj formi da damo iluziju volumena, odnosno trodimenzionalnosti. Upotrebom gradacije tone dobija se iluzija dubine, blizu i daleko, kada ho}emo da se predstavi prostor u tvorevini.

Gradacija Gradacijom ozna~ava se mogu}nost svakog elementa da pre|e iz jednog stawa u drugo, da se linija postepeno promeni iz prave u krivu, ton da pre|e iz svetlog prema tamnog ili obrnuto, boja iz jedne u drugu, forma iz kvadrata u krug, trougao itd.

Gradacija bojom

Du{an Xamowa: Skulptura, metal (gradacija sa veli~inom)

Piter Brojgel: Kula iz Vavilona, uqe na platnu (gradacija prostora)

Gradacija sa teksturom

Robert Delani: Vo ~est na Bleriot, akvarel na platno (gradacija so golemina)

Gradacija sa veli~inom

Gradacija sa tonom i formom

Gradacija sa veli~inom i tonom

Gradacija sa tonom


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI Proporcija Proporcija je deo likovnih principa sa kojima se reguli{u unutra{wi me|usobni odnosi veli~ina u jednom likovnom ili arhitektonskom delu. Umetnici su uvek te`ili prema lepom, prema idealnom u prikazivawu qudske lepote, lepote objekata, slike.

Leonardo da Vin~i: Proporcija qudskog tela

Proporciju za najboqi odnos veli~ina, nazvali su zlatno se~ewe. Zlatno se~ewe primewuje se u likovnoj umetnosti, u grafici i u arhitekturi. ^ovek je uspeo da na|e proporcije koje prema ve}inu qudi su najlep{e. Te odnose proporcije mnogi slikari, skulptori i arhitekti primewuju u toku izrade svojih dela.

U toku istorije prona{le su se idealne proporcije qudskog tela, u izgradbi hramova i u proporciji rasporeda likovnih elemenata u likovnom delu. Zlatno se~ewe je poznato i kao na~in rasporeda forma u slici.

Petar Halej, uqe na platnu

Partenon, akropol, Atina

Katedrala Notr Dam u Parizu

Najjednostavnije objasni}emo zlatno se~ewe sa kvadratom koji je ozna~en ta~kama A, B, C, D. Taj kvadrat se~emo na pola sa vertikalno sa du`i EF. Od ta~ke E na du`i, {estarom nalevo prenosimo rastojawe EC na doqnoj horizontali, ~ime se dobija ta~ka G. Sa ovim dobija se cela povr{ina na kojoj imamo zlatno se~ewe. Ovde se vidi da mala strana (BG) prema velikoj (AB) ima isti odnos kao AB prema AG.

Afrodita Kwijanska, Paraksiteq, Gr~ka

25


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI

26

Jedinstvo Jedinstvo je jedan od likovnih principa koji reguli{u celinu likovnog dela. Jedinstvo u celini mo`e se posti}i na vi{e na~ina, sa upotrebom sli~nih ili jednakih vrednosti i jedinstvo putem dominante.

Jedinstvo sa upotrebom jednakih ili sli~nih vrednosti imamo kada se u delu izra`avamo sa sli~nim linijama, sli~nim bojama, tonovima, veli~inama, formama ili smerovima.

Jedinstvo putem dominante posti`e se kada u likovnom delu primetno dominira prisustvo nekog likovnog elementa, linije, odre|ena boja ili ton, odre|ena veli~ina, smer ili forma.

Jan Helion: Kompozicija, uqe na platnu (jedinstvo sa formom)

De~ja tvorevina (jedinstvo sa tonom)

\uzepe Kapagrosi: Supervizija 305, (jedinstvo sa dominantom forme i veli~ine)

Jedinstvo sa dominantom forme

Jedinstvo sa teksturom

Teo van Duzburg: Simulacioni centar, uqe na platnu (jedinstvo sa formom i veli~inom)

Jedinstvo sa bojom


02

LIKOVNI JEZIK LIKOVNI PRINCIPI Prema rasporedu linija, boja, tona, veli~ine, teksture, smera i forme, razlikujemo: horizontalnu, vertikalnu i dijagonalnu kompoziciju. Definisawe vrste kompozicije je povezano sa vrstom smera. Veoma ~esto vrsta smera i kompozicija se podudaraju.

Kompozicija Kompozicija je likovni princip koji reguli{e me|usobni raspored likovnih elemenata na celoj likovnoj tvorevini. Kroz kompoziciju likovna tvorevina izgleda harmoni~no, a ne rasipa se ili ne izgleda da je raspar~ana kao celina.

Pe~at, Asirija, reqef

Olga Rozanova: Kompozicija bez objekata, uqe na platnu (vertikalna kompozicija)

Hunder Vaser: kombinovana tehnika (horizontalna kompozicija)

Piter Brojgel: Slepac vodi slepca, uqe na platnu (kosa kompozicija)

Miodrag Popovi}-Mi}a: Urbanizam, uqe na platnu (horizontalna kompozicija)

El Greko: Uskrs{}e, uqe na platnu (vertikalna kompozicija)

27


03

MOTIV LIKOVNA UMETNOST

28

Svako delo likovne umetnosti izgra|eno je me|usobnom kombinacijim likovnih elemenata, kao {to su: linija, boja, ton, smer, tekstura, prostor, veli~ina, forma, volumen. U wemu su prisutni i likovni principi, koji reguli{u likovne elemente. Gledaju}i likovno delo, u wemu mo`emo prepoznati neki poznati sadr`aj, predstavqen kao portret, autoportret, karikatura, figura, akt, scene iz svakodnevnog `ivota, `ivotiwe, enterijere, pejza`e ili kao mrtva priroda. Predstavqawe stvari u delima, nazivamo motiv. Ako u likovnom delu imamo samo kombinaciju linije, boje, tonova, tekstura i sl., ka`emo da je to delo apstraktno, odnosno bez motiva.

PORTRET Ako je na likovnom delu predstavqen qudski lik, ka`emo da je motiv dela portret. Svaki umetnik, kada predstavqa portret neke li~nosti, poku{ava da predstavi wegov specifi~ni izraz i karakter li~nosti, a ne samo fizi~ki izgled.

Diego Velaskez: Dama iz [panije, uqe na platnu

Vasil Vasilev: Ana, drvo Leonardo da Vin~i: Mona Liza, uqe na platnu

Edo Murti}: Slika, uqe na platno (slika bez motiv)

Francisko Goja: Obu~ena Maja, uqe na platnu

Blagoja Nikolovski: Portret starice, uqe na platnu

K. Miji}: Portret moje `ene, uqe na platnu


03

MOTIV LIKOVNA UMETNOST AUTOPORTRET Likovni umetnici vrlo ~esto predstavqaju svoj lik kroz crte`, sliku, grafiku ili skulpturu. Za takvo delo, ka`emo da je autoportret. Autoportret mo`e biti samostalno likovno delo, a ponekad su umetnici slikali svoj autoportret u grupnim scenama u kojima se prikazuje neka istorijska ili biblijska radwa. Na takav na~in mi saznajemo kako je izgledao neki umetnik u vreme kada nije bilo fotografija.

KARIKATURA Neki umetnici u svoje stvarala{tvo prikazuju psihologiju ~oveka, wegovu sme{nu, neprijatnu ili nequdsku osobinu, ~ime potenciraju negativno kod ~oveka. U tom predstavqawu karikira se izgled li~nosti, a ovaj motiv nazivamo karikatura. Pablo Pikaso: Autoportret

Onore Domie: Konte, bronza

Keti Kolvic: Autoportret, bronza

Onore Domie: Ovog mo`emo mirno da oslobodimo, litografija Nikola Martinovski: Autoportret, uqe na platnu

Albreht Direr: Autoportret, crte`

Onore Domie: Krispen i Skapen, uqe na platnu

29


03

MOTIV LIKOVNA UMETNOST

30

FIGURA

AKT

Likovna dela ~esto nam prikazuju obu~ene figure qudi iz razli~itih perioda qudske istorije. Figura kao motiv ima veliko zna~ewe za nas, zato {to je to dokumenat kroz koji se upoznajemo na~inom obla~aqa qudi u pro{la vremena.

Od predistorije do danas, umetnik je crtao, slikao ili preko skulpture je predstavqao `ensko i mu{ko telo bez ode}e. Skoro da nema umetnika koji, u vlastito stvarala{tvo, nije predstavio lepotu qudskog lika.

Eduard Mone: Frula{, uqe na platnu

August od Primaporte, Rim, mermer

Gaston La{oz: @ena koja stoji, bronza

Amadeo Modiqani: ^ovek sa lulom, uqe na platnu Jan van Ajk: Xovani Arnolfini i wegova nevesta, uqe na platnu

Rubens: Angelika i pustiwak, uqe na platnu


03

MOTIV LIKOVNA UMETNOST @ANR Mnogi umetnici u ~itavo svoje stvarala{tvo prikazuju scene i radwe iz svakodnevnog `ivota u vreme u koje su `iveli. Kroz wihova dela, danas, upoznajemo se `ivotom qudi kroz istoriju, kako su se obla~ili, kako i gde su `iveli, kakve su obi~aje imali, kojim alatkama su se slu`ili.

Ovaj motiv je dokumenat o vremenu u kome je delo stvoreno.

Diego Velaskez: Vodono{a iz Seviqe, uqe na platnu

Hubert Jan van Ajk: Adam i Eva, slika na drvetu

Dega: @ena koja ~e{qa kosu, pastel

[arden: Vra}awe sa pijaca, uqe na platnu

Luis le Nen: Seoska porodica, uqe na platnu

Piter Brojgel: Seoska svadba, uqe na platnu

31


03

MOTIV LIKOVNA UMETNOST

32

@IVOTIWE

ENTERIJER

Neki umetnici veoma ~esto su u svoje stvarala{tvo predstavqali odre|ene doma}e i dive `ivotiwe. Predstavqawe `ivotiwa kao motiv, nazivamo animalizam. Da bi prikazivali `ivotiwe, umetnici su bili inspirisani lepotom odre|ene `ivotiwe ili simbolom koji predstavqa `ivotiwu.

Predstavqawe unutra{weg prostora, naziva se enterijer. Kroz crte`, sliku ili grafiku, umetnik predstavqa unutra{wi prostor ku}e ili javnih prostorija. Preko ovog motiva upoznajemo se sa izgledom prebivali{ta i drugim prostorima gde su `iveli qudi.

Majstor iz Flamale: Blagove{}e, uqe na drvetu

Hokusai: Ptice, drvorez u boji

Gilgame{: Ukras za kutiju

Gustav Kurbe: Ateqe slikara, uqe na platnu

Vu~ica, Rim, bronza

Vinsent van Gog: Soba u Arlu, uqe na platnu


03

MOTIV LIKOVNA UMETNOST PEJZA@

MRTVA PRIRODA

Mnoga likovna dela predstavqaju nam lepotu prirode, a to se naziva pejza`. Kroz pejza` predstavqene su nam lepote planina, {uma, jezera, reka, poqa, sela, gradova i ulica. Dan~o Ordev: Qubanci, uqe na platnu

Piter Brojgel: Zimski pejza`, uqe na platnu

Kada je u svoje delo likovni umetnik predstavio razli~ite predmete, biqke ili mrtve `ivotiwe, ka`emo da je motiv dela mrtva priroda. Kroz mrtvu prirodu umetnici ho}e da nam predstave, ustvari, lepotu linije, bogatstvo boja i povr{ina u likovnom delu.

Panorama, fotografija

Vilhem Klas Heda: Mrtva priroda, slika na drvetu

Vinsent van Gog: @itno poqe, uqe na platnu

F. Kova~evi}: Zimski pejza`, uqe na platnu

Vinsent van Gog: Cve}e, uqe na platnu Rubens: Pejza` sa zamkom, slika na drvetu

33


04

LIKOVNA PODRU^JA LIKOVNA UMETNOST

34

Crtawe, slikawe, skulptura, grafika, dizajn i vizuelne komunikacije su pet likovna podru~ja kroz kojih se ira`ava likovna umetnost. Kroz sva ova likovna podru~ja likovni umetnik kreativno izra|uje umetni~ka dela, koji se razlikuju me|usobno prema upotrebi materijala i tehnika, a i prema na~inu likovnog izra`avawa.

Crtawe

Slikawe

Crte`om po~iwe svako umetni~ko delo. Ideja o slici, grafici, skulpturi, o dizajnerskom re{ewu ili samostalnom crte`u, po~iwe crte`om, koji se, zatim, razvija u zavr{nu tvorevinu. Crte` se prete`no izra`ava raznovrsno{}u linije, teksture i sa tonskim vrednostima. ^esto se crte` oboga}uje sa obojenim formama ili kola`om aplicirane forme.

Slikarstvo je najzastupqeno likovno podru~je u umetnosti. Slikarstvo se izra`ava kroz boju, liniju, teksturu i obojenim povr{inama. U ovom podru~ju postoje najraznovrsniji materijali i tehnike slikawa, kao i podloge na kojima se nanosi boja. Od vrste tehnika zavisi i karakter gotove likovne tvorevine, odnosno slike.

CRTE@

CRTE@

SLIKA

SLIKA

CRTE@

SKULPTURA SLIKA

DIZAJN

CRTE@

SLIKA


04

LIKOVNA PODRU^JA LIKOVNA UMETNOST Grafika Jedino podru~je u likovnoj umetnosti u kome likovno delo nastaje putem od{tampavawa, je grafika. U ovoj tehnici, likovni umetnik izra|uje delo prvo na nekoj podlozi, koja mu slu`i kao matrica za od{tampavawe, odnosno umno`avawe grafike u vi{e primeraka. U zavisnosti od procesa rada i od upotrebqene vrste podloge za matricu, razlikujemo vi{e vrsta grafi~kih tehnika, kao {to su: visoka, duboka, ravna i kombinovana {tampa.

Skulptura Skulptura je specifi~no likovno podru~je u kome se izra|uju trodimenzionalna likovna dela, odnosno ova dela imaju volumen koji zauzima deo prostora. Kroz najraznovrsnije postupke, kao {to su: dodavawe, oduzimawe, gra|ewe, modelirawe, konstruisawe, aplicirawe itd., umetnik raznim materijalima stvara umetni~ko delo u skulpturi.

Dizajn i vizuelne komunikacije Dizajn je likovna umetnost koja stvara izgled predmeta koje ~ovek koristi u svakodnevnom `ivotu. Umetnici iz ovog podru~ja, nazvani dizajneri, izra|uju spoqa{ni izgled automobila, igra~aka, predmeta, name{taja, ode}e, plakata, bilborda, pakovawa i izgled proizvoda koji se prodaju i mnogo drugih stvari koji su potrebni u svakodnevnom `ivotu.

SKULPTURA PLAKAT

GRAFIKA

INDUSTRIJSKI DIZAJN REQEF

GRAFIKA

MOBIL

KOSTIMI

35


05

CRTAWE LIKOVNO PODRU^JE

36

Crtawe je jedno od osnovnih likovnih podru~ja u umetnosti. Kada crtamo, likovna tvorevina je crte` kroz koji se umetnik izra`ava. Svi likovni umetnici rade samostalne crte`e ili skice preko kojih zapisuju svoje ideje o budu}im slikama, skulpturama, grafikama ili dizajnerskim re{ewima.

Skica je brzi crte` na kome, u osnovnim crtama, se zapisuje ideja o tome kako da izgleda budu}e umetni~ko delo. Za jednu ideju mogu se uraditi i vi{e varijante skica od kojih se zatim izbire najboqa. Posle skice, umetnik izra|uje crte` u kome se defini{u vi{e detaqa koji predstavqaju realizovawe likovnog dela.

Crte` je samostalno i originalno umetni~ko delo. Crte` se izra|uje sa materijalima koji na odre|enoj podlozi ostavqaju tragove u vidu linija ili povr{ina. Naj~e{}e se crta olovkom, ugqenom, sa raznim vrstama kreda, pastelom, tu{om i bajcom. Mo`e se crtati i sa tehnikama akvarel, gva{ i tempera ili da se ovim tehnikama oboji ve} gotovi crte`.

Bizon, praistorijski crte`

Skica za vitra`

Ritualna igra: Pe}ina u Palermu, crte` na steni

Crte` sa olovkom

Ordan Petleski: Crne brazde III, tu{, pero

De~ji crte`, 10 god., tu{


05

CRTAWE LIKOVNO PODRU^JE Crte` izra|en sa odre|enom tehnikom mo`e se kombinovati i sa obojenom kola`-hartijom, ~ime se dobija kola`iran crte`. U skulpturi, tako|e, crte` je prisutan kao trodimenzionalni izraz, nazvan crte`-objekat. Ovaj crte` se izvodi sa materijalima koji sugeriraju liniju u prostoru.

Na skulptorska dela umetnik ~esto puta ure`e crte` kao linije i povr{ine. Linijom dobija se tekstura koja se kombinira sa volumenom i formom. Crte`, kao i svaka likovna tvorevina mo`e predstavqati neki prepoznatqiv sadr`aj, odnosno na crte`u mo`e biti motiv kao {to je: portret, mrtva priroda, pejza`, figura, akt i sl. Ovaj crte`, ka`emo da je realisti~an. Ako na crte`u ne mo`emo da prepoznamo motiv, ka`emo da je crte` apstraktan.

Vrlo ~esto umetnici, kada crtaju portret, figuru, akt ili ne{to sli~no, slu`e se vizirawem. Uz pomo} vizirawa, mnogo lak{e mogu se odrediti proporcije unutra{wih delova u jednoj celini i mo`e se uspe{nije nacrtati portret, akt ili figura.

De~ji crte`, tu{

Amadeo Modiqani: Portret Pola Aleksandra,ugqen na papiru

R. Difi: Svira~, tu{, pero

Brat preminulog, reqef, Egipat

Pablo Pikaso: Studija o zavesi, olovka

De~ji crte`, tu{, pero

37


05

CRTAWE LIKOVNO PODRU^JE

38

TON

LINIJA Linija je osnovno izra`ajno sredstvo u crtawu. Poznato je da postoje dve vrste linija: krive i prave, ali linije mogu biti i: debele, tanke, duge, kratke, konturne i teksturne. Lepota crte`a je u upotrebi raznovrsnih kombinacija linija. Crta se sa sli~nim i kontrasnim linijama, naneseni u razli~itoj gustini i pravcima, gu{}e i re|e. Linijama mo`e se dobiti i {rafirawe. [rafura je kada se linije nanose u istom pravcu, jedna do druge ili se ukr{tavaju u suprotnom pravcu.

Pablo Pikaso: Slikar sa modelom koji plete, bakrorez

Crtawem mogu se dobiti svetlije i tamnije tonske vrednosti. Gu{}e ili re|e nanesenim linijama na plohi mo`emo da dobijemo iluziju na svetlije i tamnije povr{ine. Sa svetlijim i tamnijim povr{inama mo`emo da dobijemo iluziju na prostor.

Engr Luis Bertin, crte` sa olovkom

@or` Sera: Crta~, ugqen Emilio Greko: Volto, tu{, pero

Studija o rukama, tu{, pero

@or` Sera: Figura, crte` sa ugqenom


05

CRTAWE LIKOVNO PODRU^JE PROSTOR Realni prostor je prostor koji nas okru`ava. Umetnici u svoja dela na razli~ite na~ine predstavqaju iluziju prostora. Iluzija prostora preko crte`a mo`e se dobiti preklapawem forma. Ako postavimo formu, jedna ispred ili iza druge, dobija se ose}aj blizine i daqine. Na ovakav na~in radi se scena za pozori{nu predstavu. Ako u likovnoj tvorevini nacrtamo mawe ili ve}e forme, dobijamo iluziju prostora. Mawe forme, kao i u prirodi, izgledaju kao da su daqe, a ve}e kao da su bli`e do nas. Primer: ako nacrtamo dve qudske figure, jednu malu, a drugu veliku, mi imamo utisak da je mala daleko, a velika blizu. Tako je i kod svake mawe ili ve}e forme. U prirodi bli`a mesta su sa tamnijim bojama, a daleka su sa svetlijom bojom zbog daqine i gustine vazduha. Prikazivawe prostora na ovakav na~in, naziva se vazdu{na perspektiva. U likovnoj umetnosti, iluzija prostora sa vazdu{nom perspektivom dobija se svetlijim i tamnijim tonovima ili boja. Najta~nije predstavqivawe prostora u jednoj likovnoj tvorevini dobija se

linearnom perspektivom. Linearnom perspektivom, povezivawem odre|enih ta~aka, dobija se predstava o qudima i objektima blizu i daleko. Na ovakav na~in, ono {ta je daqe postaje sve mawe i mawe i gubi se kao ta~ka u nedogled. Perspektiva se izu~ava kao deo matemati~ke nauke, a najvi{e su je koristili qudi iz renesanse.

Vazdu{na perspektiva, fotografija

Iluzija prostora sa preklapawem

39

Sezan: Planina Sv. Pobeda, uqe na platnu

Vasko Ta{kovski: Pla`a dinosaurusa, uqe na platnu (prostor veliko-malo)

Piter Brojgel: Kula iz Vavilona, uqe na platnu (gradacija prostora)

Vinsent van Gog: Brodovi, tu{, pero


05

CRTAWE LIKOVNO PODRU^JE

40

FLOMASTER

OLOVKA Da se podsetimo da je olovka osnovno sredstvo za crtawe. Olovkom mogu se dobiti raznovrsne linije, a istovremeno da se dobiju blagi, svetli i meki, ali i tamni i jaki tonovi. Olovkom odre|ene povr{ine i forme mo`emo da sen~imo, ~ime dobijemo iluziju volumena i dubine. Najboqe je da radimo sa olovkom koja je ozna~ena sa B, jer je to oznaka za meko}u olovke, koja u sebi sadr`i vi{e grafita. [to je ve}i broj iza slova B toliko je olovka mek{a i ostavqa tamnije linije, kao na primer: B1, B2, B4 itd. Za crtawe olovkom najodgovaraju}a podloga je poluhrapav ili mazni crta~ki papir na kome se olovka tro{i i ostavqa likovni trag.

Mikelan|elo: Studija o jednoj od Simbilita na tavanu Sistinske kapele, olovka

Katerina Kavaseti: Drvo, olovka u boji

Tvorevina sa olovkom

Engr: Porodica Stamati, olovka

Flomaster se danas vrlo ~esto upotrebqava za svakodnevnu upotrebu, te i za crtawe. Flomasterom se crta jednostavno, ne razmazuje se, lako i brzo se su{i, a ostavqa jasan i ~isti trag. Za razliku od ostalih tehnika, kod flomastera imamo ograni~eni broj boja za rad: {est, dvanaest, a retko i vi{e. Boje se ne mogu mehani~ki me{ati da bi se dobila nova boja, a u isto vreme i linija koju ostavqa flomaster je jednoli~na, tvrda i hladna, bez mogu}nosti za raznovrsnost. Podloga za rad sa flomasterom mora biti mazna, a najboqe je da se upotrebqava hamer-hartija. Umetnici, skoro i da ne crtaju sa flomasterom zato {to je ova tehnika vremenski nepostojana, odnosno ako je crte` sa flomasterom izlo`en u prostor, posle odre|enog vremena izbledi i wegova se boja gubi.

De~ja tvorevina, flomaster


05

CRTAWE LIKOVNO PODRU^JE TU[ Tu{ je sredstvo koje vrlo ~esto upotrebqavamo za crtawe. Tu{ je te~an materijal koji za crtawe koristi metalno pero sa o{trim vrhom, za{iqeno drvce ili meku ~etku sa vrhom. Kada se radi sa metalnim perom dobijaju se ~iste, precizne, jasne linije, a kada se koristi ~etka, crta se sa nerazre|enim razre|enim tu{om sa vodom da bi se dobio veliki broj tonskih vrednosti. Podloga na kojoj se crta tu{om, potrebno je da bude mazna crta~ka hartija, a jo{ boqe je hamer. Hamer se prepora~uje zbog wegove osobine da linija ostane ~ista, jasna i precizna. Postoji i lavirani crte`. Lavirawe upotrebqavamo kada slikamo na crte`u koji je izra|en prete`no sa linijama da bi mu dodadali naslikane povr{ine. Lavirawe se radi ili samo sa tu{om, kojeg razre|ujemo sa vodom i u razli~itim tonovima prekrivamo gotovi crte`, a mo`e da se uradi i sa slikarskim tehnikama: gva{, akvarel ili tempera, ~ime dobijamo takozvani obojeni crte`.

Crte` sa tu{om, pero

BAJC Sredstvo koje upotrebqavamo da uradimo crte`, a koje se danas re|e primewuje je bajc. Bajc prema svim osobinama je sli~an kao i tu{, a wegova karakteristika je wegova specifi~na braonokerasta boja, koja crte`u daje posebnu likovnu lepotu. Van Gog: Most sa ko~ijom, lavirani tu{

Henri Matiz: @ena u bluzi koja sawa, tu{, pero

Tvorevina sa laviranim bajcom

KOMPJUTER Pomo}u kompjutera, danas mo`emo da stvorimo raznovrsne crte`e koji su specifi~ni za ovu tehniku.

Rembrant: Akt sa momkom, tu{, ~etka

Kompjuterski crte`

41


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE

42

Slikarstvo je {iroko i bogato likovno podru~je sa veoma raznovrsnim likovnim izrazima i specifi~nosti. Slikarstvo se prete`no izra`ava bojom i tonom, obojenim povr{inama, formama i linijama, ali i primenom svih ostalih likovnih elemenata i principa, kao {to su: tekstura, prostor, veli~ina, proporcija, ritam, harmonija, kontrast, jedinstvo, ravnote`a, gradacija, kompozicija i smer.

Slika se izra|uje sa raznovrsnim bojama, koje se nanose na podlozi uz pomo} raznovrsnih alatki, prete`no ~etke i slikarske {pahtle. Podloga za sliku mo`e biti: platno, hartija, karton, staklo, metal, zidna povr{ina ili drvo. U zavisnosti od toga na kakvoj se podlozi slika, izabiru se i vrsta boje i sredstava za slikawe. Prema upotrebqenom tehnikom slikawa, likovne tvorevine nazivamo kao tapiserija, mozaik, vitra`, freska i ostale likovne tehnike.

Pribor za slikawe

Sredwovekovna ikona: Jevangelista Mateja, ikona

Gotska katedrala u ^artresu, vitra`

Kao najnovije sredstvo za izradu slikarske tvorevine je i kompjuter. Uz pomo} odre|enih kompjuterskih programa i alatka mo`emo da stvorimo raznovrsne forme, povr{ine, na kojima mo`emo naneti linije, boje, tonove i teksturu.

Dim~e Koco: Velikodostojanstvenik, tapiserija

Petar Mazev: Deo mozaika spomenika oslobo|ewa Velesa,


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE

43

BOJA Boja, pored ostalih likovnih elementa, je osnovni izraz u slikarstvu. Da se podsetimo da postoje primarne i sekundarne boje, hromatske i ahromatske, da razlikujemo hladne i tople, tamne i svetle boje. Primarne boje su `uta, plava i crvena, a sekundarne boje su qubi~asta, zelena i naranxasta.

Ikona Hristosa svedr`iteqa, ikona, Ohrid Albert Gleizes, Simfonija u qubi~asto, uqe na platnu

Obojeni krug

Detaq iz makedonske narodne no{we

Edgar Dega: Estela Muson, uqe na platnu

Rubens Korubin: Sve~ena mrtva priroda, akrilik na platnu

Primarne i sekundarne boje

Episkopska bazilika, Stobi, mozaik

F. Kova~evi}: Zimski pejza`, uqe na platnu (harmonija sa ahromatskim bojama)


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE

44

Primarne i sekundarne boje imenuju se kao hromatske, a crna, bela i wihovi sivi tonovi kao ahromatske. Boje koje deluju toplo na ~oveka su: `uta, `uto-naranxasta, naranxasta i crvena, dok hladne boje su: zelena, zeleno-plava, plava, plavo-qubi~asta i qubi~asta. Se}amo se da je kod boja najzna~ajniji komplementarni kontrast, koji uve}ava intenzitet obe komplementarne boje. Komplementarni parovi su: zelena i crvena, qubi~asta i `uta i naranxasta i plava.

Komplementarni kontrast

Parovi komplementarnog kontrasta

Endi Varhold: Xems Din,

Vinsent van Gog: Seoski sokak u Aversu, uqe na platnu (komplementarni kontrast)

Henri Matiz: Madam Matis, uqe na platnu (tople i hladne boi)


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE TON Znamo da je ton likovni elemenat koji ozna~ava koli~inu svetlosti u jednoj boji, odnosno jedna ista boje mo`e imati vi{e tonova. Ton se dobija kada se na jednoj boji dodaje svetlo i tamno, odnosno osvetqava se belom, a zatamwuje se crnom bojom. Na primer, ako na crvenoj boji dodamo belu, mo`emo dobijati sve svetliju i svetliju crvenu boju , a ako joj dodamo pomalo crne, dobi}emo sve tamniju i tamniju crvenu boju. Hromatski tonovi su svi tonovi koji se dobijaju kada se

hromatska boja osvetqava ili zatamwuje sa belom ili crnom bojom. Ahromatski tonovi su svi tonovi koji se dobijaju kada se me|usobno me{aju crna i bela boja. Ako napravimo vi{e tonova koji se polako mewaju prema svetlo ili tamno, dobijamo tonsko stepenovawe. Tonskim stepenovawem mo`emo dobiti ahromatsku i hromatsku tonsku skalu. Upotrebom tona, umetnici modeliraju dvodimenzionalne forme u slici, ~ime se dobija iluzija volumena. Ako u likovnoj tvorevini kombiniramo svetlije i tamnije tonove, dobijamo dinamiku slike.

45

Ton u realnosti, prostor, fotografija

Hromatski tonovi Rembrant: Apostol, uqe na platnu (harmoni~ni tonovi) Ahromatski tonovi

Huskovi}: Pejza`, akrilik

Pablo Pikaso: @ivot, uqe na platnu

Dragan Najdenovski: Predeo, uqe na platnu (ton)


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE

46

PROSTOR Prostor je likovni elemenat. Realni prostor je onoj {to nas okru`ava, u kome `ivimo, u kome se kre}emo, u~imo, spavamo, u kome letaju ptice i avioni, teku reke, rastu {ume i cve}a. Na umetni~kim slikama gledamo prostor, ali on nije stvaran, wega nazivamo iluzija na prostor. Umetnici dobijaju iluziju na prostor na razli~ite na~ine, sa tonovima, sa svetlotamnim bojama, sa velikim i malim formama, preklapawem forma jedna iza druge i sa hladnim i toplim bojama.

U na{oj okolini, u prirodi, planine, na nebu, u {umama, u vodi, mo`emo da primetimo bogatstvo tonova od jedne boje. Umetnici u svojim delima upotrebqavaju raznovrsne svetlije i tamnije tonove da bi prikazali iluziju prostora i volumena. Iluzija prostora dobija se i sa veli~inom. Mawe forme ili predmeti izgledaju daqe od onih koji su naslikani ve}i. Ako, ipak, jedan predmet preklopimo iza drugog, taj predmet izgleda kao da je daqe od prvog. Prikazivawe prostora u likovnim delima posti`e se i upotrebom perspektive. Umetnici, upotrebom per-

spektive, postigli su najboqe rezultate u prikazivawu spoqa{neg i unutra{weg prostora.

Z. Mili}: Dolina, uqe na platnu

De~ji crte`, prostor sa perspektivom i tonom

Kamij Pisaro: Bulevar Mon Martr uve~e, uqe na platnu (iluzija prostora)

Perspektiva


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE

47

RAVNOTE@A Upotreba ravnote`e u slikarstvu je ciq svakog likovnog umetnika. Najjednostavnije, ravnote`a se dobija primenom simetrije, kada su identi~ne i leva i desna strana tvorevine. Asimetri~na ravnote`a je kada je postignuta ravnote`a, ali sa razlikama na obe polovine. Na primer: ako upotrebimo ve}u povr{inu sa svetlijim tonom na jednoj strani, a na drugoj strani posti`emo ravnote`u sa mawom povr{inom tamnog tona. Kakve }e biti veli~ine tamnog ili svetlog tona, umetnik ih postavqa prema tome kako on ose}a ravnote`u. Svaki umetnik posebno razvija svoje gledawe ravnote`e, koje proizlazi iz wegovog karaktera, ose}aja i iskustva u stvarala{tvu.

Vladimir Georgievski: Svetlo raspe}e, uqe na platnu (asimetrija)

Jan Arp: Planina sto sidara, uqe na kartonu (asimetrija)

Dimitar Kondovski: Bez naslova, uqe na drvenoj podlozi (asimetrija)

Rada Popova Malki}: Bez naslova, tapiserija (simetrija)

Edvard Munk: Ples `ivota, uqe na platnu (asimetrija)

Pablo Pikaso: Mandolina i gitara, uqe na platnu (asimetrija)


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE

48

AKVAREL Da se podsetimo da je akvarel slikarska tehnika u kojoj se boja razre|uje sa vodom. Slika se na hrapavu stranu hartije i sa ovom tehnikom mogu se dobiti ne`ni tonovi boje, laki i providni tonovi i ne mo`e se slikati boja na boju.

Akvarelne tvorevine izgledaju sve`e, te lako i vrlo ~esto autori sa ovom tehnikom slikaju prirodu, planine, pejza`e, poqa, reke, cve}e i {iroke vodne povr{ine. Prostor sa akvarelnom tehnikom dobija se nano{ewem svetlih i tamnih tonova, kao i sa hladnim i toplim bojama za daleko i blizu.

Albreht Direr: Ulica u Vinzvurgu, akvarel

De~ja tvorevina, akvarel, (u~enik, 9 godina)

Vladimir Georgievski: Hristos na sofri, akvarel

Studentska tvorevina, akvarel

TEMPERA I sa ovom tehnikom sre}emo se u {koli. Znamo da je tempera najstarija tehnika sa kojom su bile slikane freske i ikone u crkvama i manastirima. U staro vreme umetnici su sami pripremali boju. Temperom se slika na hrapavu stranu hartije, a mogu se dobiti jake i intenzivne boje, da se dobiju razli~iti tonovi me{awem sa belom i crnom ili da se prona|u druge boje me|usobnim me{awem po `eqi. Upotrebom jakih i intenzivnih boja na tvorevini, dobijaju se bogate koloristi~ke kompozicije. Sa temperom imamo mogu}nost za slikawe motiva iz prirode i predmete predstavqaju}i iluziju prostora i volumena.

Minijatura iz Dobrej{inovog evan|elija, tempera


06

SLIKAWE LIKOVNO PODRU^JE

49

GVA[

Anxeliko: Sv. Katerina, detaq na kompoziciji, tempera

Gva{ je tako|e tehnika u kojoj se boja razre|uje sa vodom. Slika se akvarelnim bojama i belom temperom u tubi. Ovakvom kombinacijom mo`emo dobiti lake i ne`ne tonove kao {to je akvarel, a kada me{amo boju sa belom temperom, mo`emo slikati i bojom na boju. Gva{ je kombinacija uz ~iju pomo} mo`emo da se izrazimo sa mogu}nostima i akvarela i tempere. Slika se na hrapavu stranu hartije sa ~etkama koji imaju meke dlake sa vrhom. Sve {to mo`eme da postignemo sa akvarelom i temperom, mo`emo i tehnikom gva{.

Tvorevina gva{om

Tvorevina gva{om

Tvorevina temperom

Eleni Xanioti: Gradovi, tempera

Tvorevina gva{om

Tvorevina gva{om


07

GRAFIKA LIKOVNO PODRU^JE

50

Ve} smo se upoznali da je grafika posebno likovno podru~je u kome se likovna tvorevina dobija iskqu~ivo {tampawem. Prema tome u kakvoj tehnici {tampamo grafiku, mo`emo je podeliti na duboku, visoku, ravnu, propustqivu i kombinovanu {tampu. U najnovije vreme, pojavom kompjutera, imamo i kompjutersku {tampu.

Da bi mogli da {tampamo grafiku, prvo moramo imati podlogu, kao: linoleum, karton, drvo, kamen ili metalna plo~a. Plo~a na kojoj realiziramo ideju i sa kojom {tampamo grafiku, zove se matrica. Matrica se obra|uje posebnim alatkama sa kojima dubimo ili re`emo, ili je obra|ujemo sa posebnim hemiskim postupcima. Kada je matrica spremna za {tampawe, potrebno je imati vaqak za nano{ewe grafi~ke boje, specijalnu hartiju na kojoj se {tampa i {tamparsku ma{inu, koja pod pritiskom realizuje grafiku kao umetni~ko delo. U {kolama u~enici izvode grafiku jednostavnijim

sredstvima, sa temperom umesto {tamparske boje i bez ma{ine za {tampawe, ve} sa obi~nim pritiskom dlana ili nekog okruglog predmeta. Visoka {tampa je kada se matrica dubi, ali boja, vaqakom, nanosi se na visoke, ispup~ene povr{ine i delove, a udubqeni delovi ostaju beli. Vrste tehnike sa visokom {tampom su: karton{tampa, drvorez i linorez. Duboka {tampa je kada se matrica re`e i crta, a boja se utisnuje u urezana ulegnu}a, pa odatle prenosi se na od{tampanog lista. Vrste tehnike u dubokoj {tampi su: bakrorez, bakropis, suva igla i akvatinta.

Stara ma{ina za {tampawe

F. M. Janzen: Golo drve}e, bakropis

Raznovrsni grafi~ki efekti u bakropisu

Matrica za {tampawe iz linoleuma

Otisak sa matrice


07

GRAFIKA LIKOVNO PODRU^JE Ravna {tampa je kada se matrica za {tampawe obra|uje hemiskim postupcima, a ne fizi~kim dubqewem i rezawem. Vrste tehnike u ravnoj {tampi su: monotipija i litografija. Propustqiva {tampa je kada se kao matrica upotrebqava specijalna svilena mre`asta tkanina koja propu{ta boju u toku od{tampavawa. Mre`asta matrica obra|uje se hemiskim postupcima. Poznata tehnika je sito{tampa Kombinovana {tampa je kada se jedna grafika realizira putem kombinacije sa

dve ili vi{e prethodnih tehnika Danas, u svetu, kompjuterska grafika zauzima svoje mesto izme|u ostalih klasi~nih tehnika. Kompjuter ima neograni~ene mogu}nosti da bi realizovao jednu savremenu grafiku i zadovoqava autore kao sredstvo za umetni~ko stvarala{tvo. Upotrebom kompjuterskih programa o kreativnom izra`avawu, autor mo`e da kombinira i da upotrebi likovne elemente i principe u jednoj celini, da upotrebi raznovrsne linije, forme, boju, ton, teksturu i sve ono {to grafiku pravi umetni~ko delo. U toku izrade ove grafike, autor ispred sebe, na monitoru, ima zavr{ni izgled

grafike i mo`e ga od{tampati kada je zadovoqan sa svojom tvorevinom. [tampawe u ovom mediumu je dosta jednostavno, vr{i se {tampawem i nema potrebe od izrade klasi~ne matrice, od alatki za rezawe i dubqewe, {tamparske boje i vaqka, kao i od grafi~ke ma{ine, odnosno {tamparske prese.

Huskovi}: Susret u samici

Ri~ard Ejber: Bez naslova, monotipija

Daniel Ozmo: Autoportret, linorez

Burhan Ameti: Spirit way, kompjuterska grafika

Tuluz Lotrek: plakat, 1893.

51


07

GRAFIKA LIKOVNO PODRU^JE

52

LINIJA Grafika, kao i svaka likovna tvorevina, upotrebqava sve likovne elemente i principe likovnog jezika, ali kao specifi~no podru~je, linija, boja, ton, tekstura i forma su glavna sredstva za grafi~ko izra`avawe. Linija u svim vrstama {tampawa, pa i u kompjuterskoj grafici, ostaje kao osnovni elemenat izra`avawa. U zavisnosti od vrste tehnike, lepote i bogatstvo linije i crte`a su temeq grafi~kog izra`avawa. Grafi~ki umetnik kombinira pravu i krivu, debelu i

tanku, kratku i dugu liniju u raznim kombinacijama. Linijom dobija se {rafura, koja je bila najupotrebqivana od starih grafi~kih majstora. Crte`om dobija se iluzija prostora i dubine, kao i odvajawe odre|enih povr{ina sa teksturom.

TEKSTURA Tekstura je jedno od glavnih izra`ajnih sredstava u toku obrade grafike. Dubqewem, rezawem, a najvi{e hemiskim postupcima u bakropisu, akvatinti, suvoj igli i litografiji, umetnik dobija raznovrsne teksture, karakteristi~ne za grafiku.

De~ja tvorevina, linorez V. Radovani: Talas, litografija Ilija Ko~ovski: Lepotica i zver, drvorez

Drvorez, nepoznati autor

Ordan Petleski: Arhai~ne konstrukcije, drvorez

Burhan Ahmeti: Obojeni put, digitalna grafika


07

GRAFIKA LIKOVNO PODRA^JE TON

BOJA

Ton je izme|u prvih likovnih vrednosti grafike u odre|enim tehnikama. Najkarakteristi~nije i najve}e bogatstvo i raznovrsnost tonova dobijaju se u duboku {tampu, najvi{e u tehnici akvatinta, ali i u bakropisu gde, sa fizi~kim i hemiskim procesima, grafi~ar mo`e da dobije neograni~eni broj tonova.

Boja je sve vi{e prisutna u grafici. U klasi~nim tehnikama broj boja zavisi od broj matrica. Ako ho}emo da od{tampamo grafiku u dve ili vi{e boja, treba da izradimo dve ili vi{e matrica, za svaku boju pravi se posebna matrica i svaka boja se posebno {tampa, jedna za drugom.

Portret devojke, litografija

Dan~o Ordev: Alfa 90/2, sito{tampa u boji

Rembrant: Tri krsta, bakropis

Rembrant: Marijina smrt, bakropis

Endru Gedes: Portret majke, bakropis

Dim~e Nikolov: Predeo XXI, bakropis

S. [emov: Dete pokazuje prstom na zvezde, sito{tampa

53


07

GRAFIKA LIKOVNO PODRU^JE

54

FORMA Kao i u svakoj likovnoj tvorevini, forma je bitan elemenat za vrednost grafike. Nezavisno dali pravimo realisti~nu grafiku sa nekim motivom ili apstraktnu kompoziciju, forma igra bitnu ulogu jer sajediwuje liniju, ton, teksturu i boju u jednoj celini.

MONOTIPIJA Znamo da je monotipija tehnika koja se razlikuje od ostalih tehnika po tome {to mo`emo da od{tampamo samo jedan isti otisak. Na staklenoj, metalnoj ili plasti~noj plo~i nanosi se boja, jedna ili vi{e, na plo~i bojom stavqa se list hartije i pritiskawem dlanom ili sa nekim okruglim predmetom vr{i se {tampawe na hartiji. Ovom tehnikom mo`emo eksperimentisati sa jednom ili vi{e boja, crtati, grepsti, utisnuti razli~ite prirodne ili ve{ta~ke teksture, i uvek mo`emo dobiti nove i interesantne otiske.

Pablo Pikaso: Velika sova, litografija

Proces {tampawa monotipijom

De~ja tvorevina, monotipija

Sen Frensis: Bez naslova, monotipija

Edgar Dega: Pejza`, monotipija

Hans Balding Grien: Za~arani kowu{ar, bakrorez

Xejk Bertot: Bez naslova, monotipija


07

GRAFIKA LIKOVNO PODRU^JE BAKROPIS Bakropis je grafi~ka tehnika duboke {tampe. Otisak se dobija od bakarne (cinkove) plo~e kada se na wu nanese `eqeni crte`. Bakropis se realizira na slede}i na~in: - Na metalnoj plo~i nanosi se asfaltni lak i ostavqa se da se osu{i. Zatim, o{trom iglom iscrtava se ideja, a pri tome re`e se lak sa mesta gde treba da bude linija. - Slede}e je stavqawe plo~e u posudi sa kiselinom (sulfurna ili delezen oksid). Kiselina razjeda plo~u na mesta gde je lak odstrawen, odnosno na mestu crte`a. - Odstrawuje se za{titni lak, a na plo~i se utiskava {tamparska boja, koja treba da u|e u svim izdubqenim linijama. - Povr{ina plo~e ne`no se bri{e od vi{ka boja i pazi se da boja ostane u linijama. - [tampa se presom za duboku {tampu:na plo~u sa bojom stavqa se vla`na hartija koja ulazi u udubqewa na plo~i i izvla~i boju sa sobom, odnosno na hartiji. Bakropis omogu}ava realizaciju tankih, ne`nih, suptilnih, ali i jakih, ~vrstih i preciznih linija. Ovom tehnikom dobijaju se povr{ine samo uz pomo} teksture/gravure od linija u razli~itim smerovima. Omogu}ava i realizaciju u vi{e boja, ali za svaku boju treba da se

izradi druga matrica. Sve matrice jedna za drugom {tampaju se na isti list hartije.

55

F. M. Janzeng: Golo drve}e, bakropis

Edvard Dega: Autoportret, bakropis

Pablo Pikaso: U kafani, bakropis

Dim~e Nikolov: Predeo, bakropis

Petar Haxi Bo{kov: Grafika X, litografija

Pol Kle: Dvoje mu{karaca, bakropis


08

SKULPTURA LIKOVNO PODRU^JE

56

Likovna dela iz skulpture su karakteristi~na po tome {to imaju trodimenzionalnu formu, odnosno zauzimaju deo prostora sa svojim volumenom. Skulptura mo`e biti realizovana kao stabilna i kao mobilna skulptura. U stabilnoj skulpturi razlikujemo punu plastiku i reqef, a u mobilnoj skulpturi, delo imenujemo kako mobil.

Puna plastika je najprisutnije likovno delo u skulpturi. Ona je samostalna trodimenzionalna tvorevina koja stoji u odre|eni unutra{wi ili spoqa{ni prostor, na otvoreno ili zatvoreno. Punu plastiku mo`emo da gledamo i da u`ivamo u woj sa svih strana, {to, ujedno, nam omogu}ava raznovrsno do`ivqavawe forma i volumena.

Razli~ito od pune plastike, koja je stati~na, mobilna plastika je delo koje je u pokretu. Mobil je skulptura koja je u pokretu, tako da je gledalac svedok mewawa skulpture. Kretawe skulpture zavisi od ideje umetnika, dali }e se kretati uz pomo} mehanizma ili prirodnim putem.

Aleksadnar Kalder: Mobil u mirovawu i pokretu

Tvorevina od hartije

Mobil u prostoru Ogist Roden: Balzak, gips

Isto~na skulptura

Portret Gudeja, kamen

Aleksandar Kalder: Crveni listovi, mobil


08

SKULPTURA LIKOVNO PODRU^JE Umetnici, svoja dela grade kombinacijom raznovrsnosti volumena u jednoj celini. Ako je skulptura sa volumenom koji izgleda ispuweno, silno, puno i kao da je sa~iwen od jednog dela, ka`emo da je monolitna u masi. Ako, opet, je skulptura sastavqena od volumena koji ima kombinaciju linija i izdu`ene forme koje ulaze u prostor skulpture, ka`emo da je ona linearno skulptorsko re{ewe. Skulptura se izvodi od razli~itih materijala, kao

{to su: kamen, drvo, terakota, keramika, metal, gips, bronza, ali i od drugih materijala, kao {to su: plastika, staklo, hartija i otpadni materijali. U zavisnosti od materijala od kojeg se radi skulptura, ona se realizuje na vi{e na~ina. Kada se radi sa glinom, vajar radi modelirawem, odnosno oduzimawem i dodavawem. Kada se radi u kamenu i u drvetu, radi se samo oduzimawem, dok, kada se radi delo u metalu, radi se livawem, konstruisawem, aplicirawem i sl.

U skulpturu delo se modelira, gradi, konstruira, apliciraju se forme ili se rede se vi{e formi u jednoj celini. U toku relizacije skulpture, upotrebqavaju se razli~ite alatke od specijalnih dleta za rali~ite vrste materijala (drvo, kamen) do savremenih pomagala za zavarivawe i ma{ine za oduzimawe i obradu materijala.

Pikaso: Ma~ka, kombinovana tehnika

Vencislav Rihter: X-1, aluminijum

Tvorevina od hartije

Tome Serafimovski: Kiril Pej~inovi}, bronza

Pablo Pikaso: Gitara, hartija

Mobilna skulptura

57


08

SKULPTURA LIKOVNO PODRU^JE

58

FORMA - VOLUMEN Forma, odnosno volumen je osnovni likovni elemenat koji stvara skulpturu. Delo se stvara sa bogatom kombinacijom volumena, koji mo`e biti jednostavan i slo`en, uglast i okrugao, otvoren i zatvoren, pun i prazan, ispup~en i udubqen, pun i perforiran. Kada volumen obuhvata odre|eni prostor i nije ispuwen materijalom, on ima samo volumen, a ako je forma ispuwena celovito sa materijalom, ka`emo da imamo masu. Na primer: lopta ima odre|eni volumen, ali nije ispuwen vazduhom, dok kamen obuhvata isti volumen i masu.

VELI^INA

Vasil Vasilev: Asocijativni portret I, drvo

Skulptura naj~e{}e je realne veli~ine, ali mo`e biti i vrlo mala, a i vrlo velika. Sasvim mala dela, nazivamo minijature, a velika monumentalna dela - skulpture. Naro~ito, skulptura koja je natprirodne veli~ine i predstavqa odre|eni istorijski nastan ili li~nost, nazivamo je monument.

Ogist Roden: Poqubac, kamen

Portret Rimqanina, Rim, mermer

Du{an Xamowa: Metalna skulptura 83, metal

Kip kraqa Gudeja, Mesopotamija, kamen


08

SKULPTURA LIKOVNO PODRU^JE

59

RAVNOTE@A Kao i u svim likovnim delima, i u skulpturi ciq je da se postigne ravnote`a. Ravnote`a, i ovde, posti`e se uz pomo} simetrije i asimetrije. Simetri~na ravnote`a primewuje se veoma malo, dok asimetri~na je vi{e zastupqena zbog toga {to ima ve}u likovnu vrednost.

Porodica, skulptura (asimetrija)

Imperator August, Rim, bronza

Tome Serafimovski: Sv. ]irilo i Metodije, bronza

Dim~e Todorovski: Jama, bronza

Ogist Roden: Tri slike, bronza (asimetrija)


08

SKULPTURA LIKOVNO PODRU^JE

60

RITAM U svakoj skulpturi mo`emo da primetimo odre|eno kretawe, odnosno dinamiku volumena. Uglavnom, umetnik u skulpturi unosi slobodni ritam, koji proizlazi iz wegove kreativnosti i zamisao.

LINIJA Linija kao likovni elemenat u skulpturi kombinira se sa plohom volumena ili sa samom idejom skulpture. Ako je delo izgra|eno istan~anim formama, koji asociraju na liniju, ka`emo da imamo skulpturu plo{no istan~anim i linijskim oblikom. Linija se upotrebqava i za dobijawe teksture povr{ina, ~ime se oboga}uje likovna vrednost dela.

A. Kalder: Porodi~no stablo, `ica

De~ja tvorevina, `ica Gruner: Stolica, `ica

Vencislav Rihter: Reqefometar II, metal (ritam)

Du{an Xamowa: Skulptura, metal (slobodi ritam sa formom)

Jan Tingveli: Metamehanika, `ica

Petar Haxi Bo{kov: Vertikala, bronza


08

SKULPTURA LIKOVNO PODRU^JE

BOJA Boja je vrlo ~esto prisutna i kombini{e se sa volumenom u skulpturi. Boja se sre}e i na skulpturama starih civilizacija i danas u modernoj skulpturi. U modernoj skulpturi boja zauzima skoro isto zna~ewe kao i forma.

PROPORCIJA Proporcija kao princip u kome se me|usebno kombiniraju razne veli~ine u jednoj celini, prisutna je od ranih civilizacija do danas. Ciq svake skulpture je prona}i idealni suodnos forma, {to }e dovesti do idealne lepote. Ovo je naro~ito prisutno kod autora koji prikazuju qudsko telo.

PROSTOR Skulptura obuhvata prostor, postavqa se i `ivi u prostoru, ulep{ava ga i deo je tog prostora. Forma i prostor su u interakciji, odnosno deluju jedan na drugog. Vrlo ~esto, skulptura se izra|uje za odre|eni prostor, ~ime se prostor artikuli{e kao jedna celina.

Stanko Pavleski: Linija prema suncu, inoks

Egipatski sarkofag, drvo Hermes, Praksitel, Gr~ka

Umetnik iz Hopeha: Statua Arhota, obojena keramika

Portret, glina

Skulptura u prostoru

61


09

DIZAJN I VIZUELNE KOMUNIKACIJE

LIKOVNO PODRU^JE 62

Dizajn se bavi spoqa{nim oblikovawem svega onoga {to upotrebqavamo i kupujemo za na{e svakodnevne potrebe i svega onoga {to vidimo sa ciqem da nas informi{e ili da nas uputi na ne{to. U ovo likovno podru~je rade likovni umetnici, nazvani dizajneri. U vizuelnim komunikacijama imenujemo ih posebno kao grafi~ki dizajneri, a ostali su dizajneri tekstila, name{taja, ambala`e, stakla, keramike, dok one koji dizajniraju ode}u, nazivamo modnim kreatorima, a umetnici koji dizajniraju kostime za pozori{te i film - kostimografi.

Plakat

De~ja ode}a

Plakat

De~ja kolica

Dizajn stolice

De~ja ode}a

Pribor za jelo


09

DIZAJN I VIZUELNE KOMUNIKACIJE

LIKOVNO PODRU^JE

Industrija proizvodi milione i milione razli~ite proizvode svakog minuta za potrebe ~oveka. Svaki proizvod privla~i kupca sa svojim estetskim izgledom, kao {to je, na primer: automobil, igra~ke, nakit, name{taj, predmeti za doma}instvo itd. Ova vrsta estetskog oblikovawa, naziva se industrijski dizajn.

63

Komplet tawira za jelo

Automobil

Vokmen

Obu}a za fudbal

Automobil

Parfem

Motocikl

Stolica


09

DIZAJN I VIZUELNE KOMUNIKACIJE

LIKOVNO PODRU^JE 64

U vizuelnim komunikacijama, kao {to su: plakat, kwige, novine, ~asopisi, bilbordi, flajeri, reklame i sve ono {to se {tampa, rade grafi~ki dizajneri.

Za{titni znak

Plakat

Omot za CD

Naslovna stranica ~asopisa

Filmski plakat


09

DIZAJN I VIZUELNE KOMUNIKACIJE

LIKOVNO PODRU^JE

Kostimografija, odnosno dizajn tekstila i modno kreirawe su oblasti koje imaju veliki zna~aj u `ivotu savremenog ~oveka. Ove tri oblasti su tesno povezani i spajaju svoje funkcije sa ciqom da se qudi moderno obla~e.

Istorijski kostim

Kostimografija, posebno, je u funkciji da dizajnira kostime i ode}u za pozori{nu predstavu ili film, tako {to }e nam predstaviti i vreme kada se radwa doga|a. Kostimografi morju poznavati istoriju i kakva se je ode}a nosila u odre|enim periodima istorije, a u isto vreme kakve su bile posebno ode}e qudi iz razli~itih profesija, obi~nih qudi, bogatih, vladara, sve{tenika, vojske i sl. Postoji i posebna nauka koja izu~ava istoriju kostima i koja koristi informacije iz pisanih dokumenata i iz dela starih likovnih umetnika i sa zidnih slika i freska koji su poznati u umetnosti.

65

Filmski kostim

Istorijski kostim Pozori{ni kostim

Istoriski kostim

Kostim

Filmski kostim

Filmski kostim


10

GALERIJA MAKEDONSKI UMETNICI

66

Jordan Grabulovski: Prostorni belezi, beli cemenat

Rodoqub Anastasov: ^ovek i prostor CXI, uqe na platnu

Tome Serafimovski: Kiril Pej~inovi}, bronza

Stefan Manevski: Slobodni ritam, metal Vlado Georgievski: Sveto jagwe, uqe na platnu

Adem Kastrati: @etva, uqe na platnu

Tanas Lulovski Tane: Autoportret, akrilik na platnu


10

GALERIJA MAKEDONSKI UMETNICI

67

Vasko Ta{kovski: Pla`a dinosaurusa, uqe na platnu

Du{an Per~inkov: [uma i oblak, uqe na platnu

Dan~o Ordev: Pejza`, uqe na platnu

Simon [emov: iz ciklusa @ena, svojeru~no izra|ena hartija Ana Temkova: Sv. Joakim Osogovski, uqe na platnu

Kostadin Tan~evDinka: iz ciklusa [ta prikazuje baba Gina, sito {tampa u boji

Gligor ^emerski: Luda Greta, uqe na platnu


12 68

RE^NIK POJMOVA A Amater - qubitel umetnosti koji ima drugu svoju profesiju, a bavi se likovnim stvarala{tvom iz qubovi, a ne profesionalno. Animalista - likovni umetnik koji se bavi prikazivawem, odnosno crtawem ili vajawem `ivotiwa. Antika - naziv starih kultura, naro~ito rimske i gr~ke. Apstraktna umetnost pravac u modernoj umetnosti koji napu{ta prikazivawe realnog sveta i stvara sa slobodnim formama. Arabeska - ornament u arapskom stilu koji se sastoji od stiliziranih geometrijskih i biqnih elemenata. Ateqe - radionica, radna prostorija likovnog umetnika ili licu za kreativne profesije. Ambala`a - likovno dizajnirawe materijala u kome se pakuje i prodaje proizvod. B Bareqef - vrlo nizak, plitki reqef u skulpturi. Bienale - izlo`ba koja se odr`ava svake druge godine. Bista - prikazivawe glave i gorweg dela qudskog tela u vajarstvu.

V Valer saobrazna francuska re~ za ton. Viweta - mali crte` ili slika koji slu`i kao ukras nekog teksta. Vitra` - prozor ili staklena povr{ina, izra|ena ili ukra{ena delovima raznobojnog stakla. G Galerija - prostor izgra|en sa namenom da se izla`u umetni~ki dela. Gva{ - tehnika crtawa vodenim bojama i belom temperom. Grafi~ki list - od{tampana grafi~ka likovna tvorevina. Galerijska skulptura skulptura koja prema svojoj veli~ini mo`e se izlagati u galeriji (realna i minijaturna veli~ina). D Dekoracija - ukra{enost, odnosno ukra{avawe prostora, kao i pojedina~ne forme ukra{avawa. Dizajn - crte` namewen za oblikovawe proizvoda za industrijsku proizvodwu. Dizajner - umetnik, specijalista za estetsko oblikovawe predmeta ili povr{ina za industrijsku proizvodwu.

@ @anr - prikazivawe slika iz svakodnevnog `ivota kroz likovnu tvorevinu. I Ilustracija - slika ili crte` povezan sa radwom iz pisanog teksta. Istorija umetnosti nauka o pojavi i razvoju umetni~kih pravca, wihova vrednost i istorijski zna~aj. Iluzija - iluzija u slikarstvu je predstavqawe prostora, tona, perspektive itd. Industrijski dizajn likovno oblikovawe predmeta za svakodnevnu upotrebu koji se proizvode industrijski. K Katalog - publikacija u kojoj su upisana sva izlo`ena dela muzeja, galerije, izlo`be ili stvarala{tva umetnika. Ki~ - neumetni~ka zanatlijska ili umetni~ka produkcija. Ki~ je delo koje nastaje zbog jeftine `eqe za dopadawe, zna~i dopadqiva naknada za umetnost, a pojavquje se kao rezultat nerazvijene umetni~ke sredine. Kolorit - obojenost, svojstvo, izraz, efekt umetni~kog dela postignut sa bojom. Kroki - brzi i laki crte` sa jednostavnim linijama i malo detaqa.


L Lazurna boja - providno nano{ewe boje kroz koje mo`e da se vidi podloga. Likovna umetnost - zajedni~ki imeniteq za arhitekturu, slikarstvo, vajarstvo i grafiku, tvorevine koje ih ~ovek kreativno stvara. Linearno - karakteristika slikarskog, skulptorskog ili grafi~kog dela, ~ije glavno izra`ajno sredstvo je linija. M Marina - umetni~ko prikazivawe morskog pejza`a. Minijatura - slika ili skulptura u izrazito malom formatu. Mozaik - umetni~ka tvorevina koja se izra|uje sastavqawem raznobojnih kockica od stakla, kamen i sl. Monografija - kwiga u kojoj su iscrpno prikazani `ivot i stvarala{tvo nekog umetnika. Monohromija - slikarsko delo izra|eno samo u jednu boju. N Naturalizam - nastojivawe umetnosti, pojave i predmete da prika`e istinitije i realnije. O Omot - likovno oblikovawe, dizajnirawe korica za

kwigu ili za drugi reklamni materijal. Ornament - geometrijske, biqne ili zoomorfne stilizirane forme sa kojima je ukra{ena neka povr{ina, koji se mogu ponavqati ili variraju. P Paleta - povr{ina na kojoj slikar me{a boje pre nego ih nanese na delo. Panorama - prikazivawe prirode sa {irokim i dalekim vidicima. Pejza` - slika na kojoj se prikazuje priroda. Primewena umetnost naziv umetni~ko oblikovanih predmeta za upotrebqivu namenu. Profil - izgled lika ili predmeta gledani sa strane. R Ravna {tampa - grafi~ka tehnika bez dubqewe podloge (sito{tampa, monotipija, litografija). Reproduktivna grafika kopija ili dela koji nisu ru~no {tampani, ve} sa ofset-industrijskom {tampom.

Skica - provizorna, nabacana i nedoterana slika, skulptura ili gra|a. Stilizacija - upro{}avawe; svo|ewe forma iz prirode na jednostavne i osnovne oblike. T Tapiserija - op{ti naziv umetni~kog dela izra|eno od tekstilnog materijala. Terakota - op{ti naziv za glinene proizvode, koji su u~vr{}eni pe~ewem. Triptih - likovno delo sastavqeno od tri dela. F Faktura - povr{ina umetni~kog dela u slikarstvu kojom se dobijaju neke osobenosti povr{ine. Figurativnost - karakteristika likovnog dela kada se na wemu mo`e prepoznati konkretni lik, sadr`aj ili motiv. C Crte` - likovno delo povr{ine, ostvareno linijama kao glavno izra`ajno sredstvo. [ [tafelaj - slikarski stalak - nosa~, nogare na kojima umetnik postavqa sliku.

12

RE^NIK POJMOVA

69


TEST 1 70

IME I PREZIME__________________________________________________________ 1. Navedi koje boje su primarne: 1. ____________________

2. Navedi koje boje su sekundarne: 1. ____________________

2.____________________

2.____________________

3.____________________

3.____________________

3. Navedi likovne elemente iz likovnog jezika: 1. ____________________

4. Navedi likovne principe iz likovnog jezik: 1. ____________________

2.____________________

2.____________________

3.____________________

3.____________________

4.____________________

4.____________________

5.____________________

5.____________________

6.____________________

6.____________________

7.____________________

7.____________________

8.____________________

8.____________________

5. Navedi tri slikarske tehnike: 1. ____________________

6. Navedi tri grafi~ke tehnike: 1. ____________________

2.____________________

2.____________________

3.____________________

3.____________________

7. U koje likovno podru~je spada reqef?_______________________________ 8. Nacrtaj maznu i hrapavu teksturu u kvadratima!


TEST 1 9. Uradi tvorevinu sa kola`om sa studenim bojama!

10. Uradi tvorevinu sa kola`om sa toplim bojama!

11. Nacrtaj hromatsku tonsku skalu!

12. Nacrtaj ahromatsku tonsku skalu!

13. Predstavi prostor preklapawem!

14. Nacrtaj predmete konturnom linijom!

15. Nacrtaj tvorevine sa simetrijom!

16. Navedi troje makedonskih likovnih umetnika! 1. _______________________________ 2.________________________________ 3.________________________________

71


TEST 2 72

IME I PREZIME__________________________________________________________ 1. Izaberi koja od ovih slika ti se vi{e dopada?

K. Ivanovi}: Gro`|e, uqe na platnu

Pablo Pikaso: Bokal i sud za vo}e, uqe na platnu

2. Transformiraj ovu tonsku sliku u koloristi~ku!

3. Uradi alternativni ritam!

4. Predstavi gradaciju veli~inama!

5. Dodaj komplementarne boje!


TEST 2 6. Predstavi ritam kontrastnim linijama!

7. Predstavi ritam formom!

8. Nacrtaj mrtvu prirodu!

9. Navedi tri grafi~ke tehnike! 1._____________________________ 2._____________________________ 3._____________________________

10. Navedi jednog autora i jedno wegovo poznato delo!

11. Navedi tri materijala u skulpturi!

avtor_________________________

1._____________________________ 2._____________________________ 3._____________________________

delo__________________________ 12. Navedi tri tehnike u slikarstvu!

13. Tonom predstavi iluziju volumena na predmetima!

1._____________________________ 2._____________________________ 3._____________________________ 14. Nabroj troje svetskih likovnih umetnika: 1.__________________________________________________________ 2.__________________________________________________________ 3.__________________________________________________________

73


PRIMEDBE 74


PRIMEDBE 75


Likovno_7_srb  

LIKOVNO BRAZOVAWE ZA RAZRED OSMOGODI[WE OSNOVNO OBRAZOVAWE

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you