Page 1

ПРОГРАМ РАЗВОЈА СРБИЈЕ у условима економске кризе 2009 – 2012

............................................................. 1

.............................................................


УВОД

............................................................

К

ри­за ко­ја по­тре­са цео свет је по­че­ла као фи­нан­сиј­ска, а до да­нас је по­ста­ла ду­бо­ка еко­ном­ска кри­за. Сва­ким да­ном про­ду­бљу­је се и у еко­но­ми­ји Ср­би­је, те је по­треб­но фор­му­ли­са­ти аде­кват­не и ефи­ка­сне од­го­во­ре на све иза­зо­ве ко­је кри­за по­пут ове на­ме­ће, по­себ­но што се сми­ри­ва­ње не мо­же оче­ки­ва­ти пре 2011. го­ди­не. Ме­ђу­тим, пред­ви­ђа­ња у ве­зи са тра­ја­њем кри­зе не да­ју за пра­во кре­а­то­ри­ма еко­ном­ске по­ли­ти­ке у Ср­би­ји да окле­ва­ју са де­фи­ни­са­њем и при­ме­ном про­гра­ма ње­ног пре­ва­зи­ла­ же­ња, што ак­ту­ел­на власт упор­но чи­ни, по­чев од тре­нут­ка из­но­ше­ња про­јек­ци­ја да нас ова еко­ном­ска кри­за не­ће за­ хва­ти­ти, до фор­му­ли­са­ња ме­ра ко­је не­ма­ју и не­ће има­ти по­ зи­ти­ван ефе­кат на до­ма­ћу при­вре­ду и стан­дард гра­ђа­на. У са­да­шњим усло­ви­ма је нео­п­ход­но раз­ви­ти и при­ме­ни­ти све­об ­ у­хват­ну стра­те­ги­ју раз­во­ја Ср­би­је у усло­ви­ма кри­ зе и ре­де­фи­ни­са­ти ци­ље­ве и раз­вој­не при­о­ри­те­те зе­мље у скла­ду са но­вим окол­но­сти­ма. По­што Вла­да ни­је ура­ди­ла про­грам, ми смо као од­го­вор­на опо­зи­ци­ја то учи­ни­ли и по­ну­ди­ли на увид јав­но­сти.

............................................................. 3

.............................................................


Све­о­бу­хва­тан Про­грам раз­во­ја Ср­би­је у усло­ви­ма еко­ном­ске кри­зе 2009- 2012 го­ди­не има три кључ­на ци­ља: 1. Очување домаће привреде 2. Очување радних места 3. Очу­ва­ње стан­дар­да гра­ђа­на


1 Обез­бе­ђе­ње ли­квид­но­сти при­вре­де ............................................................

Kључне ме­ре Про­гра­ма раз­во­ја Ср­би­је у усло­ви­ма еко­ном­ске кри­зе 1. Обез­бе­ђе­ње ли­квид­но­сти при­вре­де 2. Шест ми­ли­јар­ди евра за ин­ве­сти­ци­је у до­ма­ћу при­вре­ду, на осно­ву са­рад­ње са Ру­ском фе­де­ра­ци­јом у 2009. и 2010. го­ди­ни 3. Под­сти­ца­ње при­вред­не ак­тив­но­сти и по­тро­шње 4. По­ве­ћа­ње суб­вен­ци­ја по­љо­при­вре­ди за нај­ма­ње 100%, га­ран­то­ва­ње от­ку­па и за­штит­них це­на по­љо­при­ вред­них про­из­во­да 5. Суб­вен­ци­о­ни­са­ње 50% ка­ма­та за раз­вој­не и из­во­зне про­јек­те пред­у­зе­ћа 6. Ста­бил­ност кур­са ди­на­ра у функ­ци­ји до­ма­ће при­вре­де 7. Сма­ње­ње ко­руп­ци­је и си­ве еко­но­ми­је 8. По­ве­ћа­ње пре­фе­рен­ци­ја­ла за до­ма­ће про­из­во­ђа­че у по­ступ­ци­ма јав­них на­бав­ки са 20% на 25% 9. Кон­це­си­је и ЈПП уме­сто за­ду­жи­ва­ња 10. Сма­ње­ње ра­спо­на пен­зи­ја са 10:1 на 7:1 и обез­бе­ђе­ње со­ци­јал­не за­шти­те гра­ђа­на 11. Мо­ра­то­ри­јум на од­лу­ку о јед­но­стра­ној при­ме­ни ССП и ре­де­фи­ни­са­ње уго­во­ра са Фи­ја­том

По­треб­но је фор­ми­ра­ти Ин­тер­вент­ни фонд за пред­у­зе­ћа ди­ рект­но по­го­ђе­на еко­ном­ском кри­зом, ко­ји ће би­ти на­ме­њен за са­на­ци­о­не и раз­вој­не про­гра­ме при­вре­де, као и за кре­ди­ти­ ра­ње до­ма­ће про­из­вод­ње. Ди­стри­бу­ци­ја ових сред­ста­ва би­ће по­ве­ре­на Фон­ду за раз­вој, уз од­ла­га­ње по­чет­ка по­вра­ћа­ја сред­ ста­ва од нај­ма­ње јед­ну до две го­ди­не.

2 Шест ми­ли­јар­ди евра за ин­ве­сти­ци­је у до­ма­ћу при­вре­ду, на осно­ву са­рад­ње са Ру­ском фе­де­ра­ци­јом у 2009. и 2010. го­ди­ни ............................................................ По­сто­ји ве­ли­ки ин­те­рес ру­ске др­жа­ве и ру­ских ком­па­ни­ја да на осно­ву ула­га­ња у ин­фра­струк­тур­не про­јек­те, про­цес при­ва­ти­ за­ци­је, до­ка­пи­та­ли­за­ци­ју, мо­дер­ни­за­ци­ју и тех­нич­ко опре­ма­ње на­ших ме­тал­ских, енер­гет­ских, пе­тро­хе­миј­ских, по­љо­при­вред­ них, елек­тро-енер­гет­ских и хе­миј­ских пред­у­зе­ћа обез­бе­де бо­ љу по­ну­ду срп­ских про­из­во­да на тр­жи­шту Ру­си­је, зе­ма­ља чла­ ни­ца CEF­TA и ЕУ. Та­ко­ђе, по­сто­ји ин­те­рес да се по­ве­ћа пла­сман ру­ских про­из­во­да, а не са­мо енер­ге­на­та, на тр­жи­шту Ср­би­је. На осно­ву пре­го­во­ра о др­жав­ној при­вред­ној са­рад­њи и по­ну­ ди по­вољ­них усло­ва за ин­ве­сти­ра­ње, на­ци­о­нал­но од­го­вор­на и еко­ном­ски спо­соб­на Вла­да би обез­бе­ди­ла 6 ми­ли­јар­ди евра у са­рад­њи са Ру­ском фе­де­ра­ци­јом за ре­а­ли­за­ци­ју раз­вој­них про­ јек­та срп­ских при­вред­них су­бје­ка­та у 2009. и 2010 го­ди­ни. На осно­ву овог аран­жма­на на­ша пред­у­зе­ћа би има­ла аде­кват­ни­ји на­ступ на тр­жи­шту Ру­ске фе­де­ра­ци­је и ЕУ.

............................................................. 7

.............................................................


3П  од­сти­ца­ње при­вред­не ак­тив­но­сти и по­тро­шње ............................................................ Ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је у кључ­не при­вред­не гра­не: • гра­ђе­ви­нар­ство • по­љо­при­вре­да, • ин­фра­струк­ту­ра • енер­ге­ти­ка Ове гра­не обез­бе­ђу­ју нај­ве­ћи број рад­них ме­ста и при­хо­да при­ вре­де, а ин­ве­сти­ци­је ће обез­бе­ди­ти лан­ча­ни ефе­кат по­ра­ста тра­жње и за про­из­во­ди­ма дру­гих гра­на. Раст тра­жње ће би­ти оства­рен на осно­ву сма­ње­ња це­на, као и на осно­ву по­тро­шње гра­ђа­на, чи­ји ће се при­хо­ди оси­гу­ра­ти и по­ве­ћа­ти због по­кре­ та­ња ин­ве­сти­ци­он ­ ог ци­клу­са у на­ве­де­ним гра­на­ма.

тра­жње и це­на по­је­ди­них про­из­во­да, чи­ме ће се обез­бе­ди­ти ста­ бил­ност ра­ста у чи­та­вом ре­про­дук­тив­ном лан­цу по­љо­при­вре­де. Др­жа­ва мо­ра, у сва­ком тре­нут­ку, да во­ди та­кву по­ли­ти­ку роб­них ре­зер­ви ко­ја ће омо­гу­ћи­ти ефи­ка­сну ин­тер­вен­ци­ју у слу­ча­ју па­да тра­жње или це­на ис­под ни­воа еко­ном­ске ис­пла­ти­во­сти за по­љо­ при­вред­ни­ке. По­ма­жу­ћи по­љо­при­вре­ди по­ма­же­мо и на­по­ре за очу­ва­ње рад­них ме­ста јер она обез­бе­ђу­је по­сао и еко­ном­ску ста­ бил­ност за пре­ко 500.000 гра­ђа­на Ср­би­је.

4 По­ве­ћа­ње суб­вен­ци­ја по­љо­при­вре­ди за нај­ ма­ње 100%, га­ран­то­ва­ње от­ку­па и за­штит­них це­на по­љо­при­вред­них про­из­во­да ............................................................

5 Суб­вен­ци­о­ни­са­ње 50% ка­ма­та за раз­вој­не и из­во­зне про­јек­те пред­у­зе­ћа

По­љо­при­вре­да је нај­кон­ку­рет­ни­ја гра­на срп­ске при­вре­де и нај­ ве­ћа из­во­зна шан­са Ср­би­је. Др­жа­ва мо­ра да на­ста­ви да раз­ви­ја тај по­тен­ци­јал, а не да га огра­ни­ча­ва. Си­сте­мом суб­вен­ци­ја се мо­ ра по­ди­ћи кон­ку­рент­ност свих но­си­ла­ца по­љо­при­вред­не про­из­ вод­ње, по­што је то је­ди­ни на­чин да се од­го­во­ри ве­ом ­ а озбиљ­ној кон­ку­рен­ци­ји из ЕУ. Осим до­дат­них под­сти­ца­ја пу­тем суб­вен­ци­ја, нео­п­ход­но је по­љо­при­вред­ни­ке за­шти­ти­ти од на­глих про­ме­на

Др­жа­ва мо­ра да пре­у­зме оба­ве­зу от­пла­те по­ло­ви­не го­ди­шње ка­ма­те кре­ди­та ко­је су до­ма­ће ком­па­ни­је узе­ле од ба­на­ка да би ре­а­ли­зо­ва­ле раз­вој­не и из­во­зне про­јек­те. На при­мер, ако не­ко пред­у­зе­ће има го­ди­шњу ка­ма­ту код бан­ке 12%, др­жа­ва пре­у­зи­ ма оба­ве­зу от­пла­те 6% ка­ма­те. При­ор ­ и­тет у суб­вен­ци­о­ни­са­њу тре­ба да­ти из­во­зни­ци­ма, ка­ко би има­ли бо­љу кон­ту­рент­ску по­ зи­ци­ју на ино­стра­ним тр­жи­шти­ма.

.............................................................

.............................................................

ПРОГРАМ РАЗВОЈА СРБИЈЕ у условима економске кризе 2009 – 2012

.............................................................

.............................................................

............................................................

9


6 Ста­бил­ност кур­са ди­на­ра у функ­ци­ји до­ма­ће при­вре­де ............................................................ Курс ди­на­ра тре­ба да се за­сни­ва на мо­де­лу пли­ва­ју­ћег кур­са, али увек у функ­ци­ји раз­во­ја до­ма­ће при­вре­де и ра­ста про­из­вод­ње. По­треб­но је под­сти­ца­ти штед­њу у ди­на­ри­ма, сма­њи­ти ре­фе­рент­ ну ка­мат­ну сто­пу На­род­не бан­ке Ср­би­је, ка­ко би се ство­ри­ли по­ вољ­ни усло­ви за фи­нан­си­ра­ње при­вре­де.

7 Сма­ње­ње ко­руп­ци­је и си­ве еко­но­ми­је ............................................................

8 По­ве­ћа­ње пре­фе­рен­ци­ја­ла за до­ма­ће про­из­во­ђа­че у по­ступ­ци­ма јав­них на­бав­ки са 20% на 25% ............................................................ У вре­ме еко­ном­ске кри­зе, за­шти­та до­ма­ће при­вре­де ни­је са­мо пи­та­ње еко­ном­ског па­три­о­ти­зма, већ је­ди­ни на­чин да се у су­ро­ вој тр­жи­шној утак­ми­ци са­чу­ва до­ма­ћа при­вре­да, као што то ра­де све европ­ске зе­мље. По­ну­ђа­чи на тен­де­ри­ма јав­них пред­у­зе­ћа и др­жа­ве уче­ству­ју ну­де­ћи стра­не про­из­во­де, по­не­кад пот­пу­но сум­њи­вог ква­ли­те­та, че­сто са дам­пин­шким це­на­ма и ти­ме угро­ жа­ва­ју до­ма­ћу при­вре­ду. По­треб­но је да се пре­ци­зно де­фи­ни­ше шта је то до­ма­ћи про­из­вод и да се ње­го­вом про­из­во­ђа­чу да­ју пре­фе­рен­ци­ја­ли у ви­си­ни од 25% у од­но­су на стра­не про­из­во­ де. Пред­у­зе­ће ко­је на осно­ву ове ме­ре очу­ва рад­на ме­ста сво­јих за­по­сле­них, уло­жи­ће одо­бре­ни пре­фе­рен­ци­јал у пла­те рад­ни­ ка, раз­вој по­сло­ва­ња, пла­ћа­ње по­ре­за и до­при­но­са, те се ве­ћа це­на про­из­во­да до­ма­ћег про­из­во­ђа­ча ви­ше­стру­ко ис­пла­ти.

За­ла­га­ње за прав­ну др­жа­ву, у еко­ном­ском сми­слу, до­во­ди до сма­ње­ња ко­руп­ци­је, што за по­сле­ди­цу има и сма­ње­ње си­ве еко­но­ми­је. У Ср­би­ји се ви­ше од 30% про­ме­та, чак и ме­ђу­на­ род­не тр­го­ви­не оба­вља кроз ка­на­ле си­ве еко­но­ми­је, а ви­ше од 650.000 љу­ди ра­ди на цр­но или пла­те при­ма „у ко­вер­та­ма“. Све­стра­ним, ко­ор­ди­ни­ра­ним и бес­ком­про­ми­сним де­ло­ва­њем др­жав­них ор­га­на, за крат­ко вре­ме, се мо­же по­сти­ћи сма­ње­ње ових по­ја­ва. Бу­џет Ср­би­је би, сма­ње­њем ко­руп­ци­је и си­ве еко­ но­ми­је, при­хо­до­вао за ви­ше од две ми­ли­јар­де евра.

.............................................................

.............................................................

ПРОГРАМ РАЗВОЈА СРБИЈЕ у условима економске кризе 2009 – 2012

.............................................................

.............................................................

11


9 Кон­це­си­је и ЈПП уме­сто за­ду­жи­ва­ња ............................................................ Мо­де­ли кон­це­си­је и ЈПП (Јав­но-при­ват­на парт­нер­ства) обез­ бе­ђу­ју ре­а­ли­за­ци­ју раз­вој­них ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та без оп­те­ре­ће­ња бу­џе­та, што је од кључ­ног зна­ча­ја у усло­ви­ ма кри­зе, као и до­дат­но за­по­шља­ва­ње срп­ских пред­у­зе­ћа. Кон­це­си­о­ни уго­во­ри су вре­мен­ски огра­ни­че­ни, а имо­ви­на оста­је у вла­сни­штву Ср­би­је. За све по­сло­ве по­треб­но је зах­ те­ва­ти бан­кар­ске га­ран­ци­је за рок и ква­ли­тет. При­о­ри­тет­ни про­јек­ти су Ауто­пут Хор­гош-По­же­га, Ко­ри­дор 10, из­град­ња бе­о­град­ског ме­троа у са­рад­њи са Ру­си­јом или Ки­ном, раз­вој при­ста­ни­шта и са­о­бра­ћа­ја на Ду­на­ву, из­град­ња Тер­мо­е­лек­ тра­на Ко­лу­ба­ра Б и Ни­ко­ла Те­сла.

10Сма­ње­ње ра­спо­на пен­зи­ја са 10:1 на 7:1 и обез­бе­ђе­ње со­ци­јал­не за­шти­те гра­ђа­на ............................................................

11 Мо­ра­то­ри­јум на од­лу­ку о јед­но­стра­ној при­ме­ни ССП и ре­де­фи­ни­са­ње уго­во­ра са Фи­ја­том ............................................................ 400 ми­ли­о­на евра ко­ли­ко ће­мо из­г у­би­ти јед­но­с тра­ном при­ ме­ном ССП тре­ба уло­жи­ти у до­ма­ћу при­вре­ду и про­из­вод­ њу јер је то нај­бо­љи на­чин да гра­ђа­ни са­чу­ва­ју сво­ја рад­на ме­с та; Фи­јат је увек до­бро­до­шао у Ср­би­ју, али да ре­а­ли­зу­је грин­филд ин­ве­с ти­ци­ју или при­ва­ти­зу­је За­с та­ву као што је то ра­дио у дру­гим европ­ским др­жа­ва­ма. Вла­да Ср­би­је не тре­ ба да се ба­ви пред­у­зет­ни­штвом и ула­же 300 ми­ли­о­на евра у по­сао без би­ло ка­квог би­знис пла­на и ана­ли­зе по­вра­ђа­ја ин­ве­с ти­ци­је и то у вре­ме нај­те­же си­т у­а­ци­је у ауто­мо­бил­ској ин­ду­с три­ји у све­т у. За јед­но рад­но ме­с то у За­с та­ви, Вла­да Ср­ би­је је пла­ти­ла 105 хи­ља­да евра, што је три пу­та ви­ше не­го нај­ве­ћи под­с ти­цај дат ауто­мо­бил­ској ин­ду­с три­ји у дру­гим европ­ским др­жа­ва­ма. Овим је уве­ден мо­дел фа­во­ри­зо­ва­ња са­мо јед­ног ин­ве­с ти­то­ра, за­то што је био део пред­из­бор­них обе­ћа­ња. По­с ле овог слу­ча­ја, сви ин­ве­с ти­то­ри ће са пра­вом тра­жи­ти иден­тич­не под­с ти­ца­је, а то ни јед­на европ­ска др­жа­ ва не мо­же ис­пу­ни­ти, па са­мим тим ни Ср­би­ја.

Ра­спон од 10:1 из­ме­ђу нај­ви­ше и нај­ни­же пен­зи­је тре­ба сма­ њи­ти на нај­ви­ше 7:1. Ко­е­фи­ци­јент ра­с та ни­жих пен­зи­ја тре­ ба­ло би да бу­де ве­ћи од ко­е­фи­ци­јен­та ра­с та ви­ших. Др­ж а­ва у усло­ви­ма кри­зе мо­ра да кон­тро­ли­ше це­не основ­них жи­вот­ них на­мир­ни­ца, це­не ко­му­нал­них услу­га и енер­ге­на­та, ка­ко би обез­бе­ди­ла со­ци­јал­на си­г ур­ност и за нај­си­ро­ма­шни­је сло­је­ве ста­нов­ни­штва.

.............................................................

.............................................................

ПРОГРАМ РАЗВОЈА СРБИЈЕ у условима економске кризе 2009 – 2012

.............................................................

.............................................................

13


ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ у условима економске кризе 2009 – 2012

Програм развојa Србије 2010 – 2015. година - џепно издање  

Програм развојa Србије 2010 – 2015. година