Issuu on Google+

AРГУМЕНТ ЕКОНОМСКИ

Е кономски

с а в е т

Д емок р а т ске

ekonomskisavet@dss.rs број 10 | 5. АПРИЛ 2009

с т р а нке

с р б и ј е

тема броја

АНАЛИЗА

лични став

У Ужицу представљен Програм развоја Србије...

Кри­за га­си ми­ли­о­не рад­них ме­ста

Суб­вен­ци­је за са­мо че­твр­ти­ну по­љо­при­вред­ни­ка

страна 2

кључни аргумент

Др Војислав Коштуница председник ДСС

АРАНЖМАН СА ММФ ДОКАЗ НЕСПОСОБНОСТИ ВЛАДЕ Сви гра­ђа­ни Ср­би­је ће скупо пла­ ти­ти ла­жна обе­ћа­ња и прева­ре ове не­спо­соб­не Вла­де. Но­ви аран­жман са ММФ је до­каз да је по­сто­је­ћа Вла­да Ср­би­је уме­сто во­ђе­ња ре­ал­ не еко­ном­ске по­ли­ти­ке нај­гру­бље об­ма­њи­ва­ла гра­ђа­не Ср­би­је и да су пре­ва­ре ко­ји­ма се слу­жи­ла ова Вла­да и ње­на пот­пу­на не­спо­соб­ност зе­мљу до­ве­ле до иви­це пот­пу­ног ко­ лап­са. Ка­да се упо­ре­де пред­из­бор­ на обе­ћа­ња и про­грам Вла­де ко­ји је из­ло­жио пре­ми­јер Цвет­ко­вић са но­ вим аран­жма­ном ко­ји је скло­пљен са ММФ, ја­сно се ви­ди да ће сви гра­ђа­ни Ср­би­је ску­по пла­ти­ти ла­жна обе­ћа­ња и пре­ва­ре ове не­спо­соб­не Вла­де. По­што Вла­да не­ма би­ло ка­ кву еко­ном­ску по­ли­ти­ку и не­ма би­ ло ка­кву еко­ном­ску стра­те­ги­ју, већ ту­ма­ра од да­нас до су­тра, до­шао је ММФ и на­мет­нуо сво­ју стра­те­ги­ју и свој аран­жман ко­ји је, на­рав­но до­ бар и у ин­те­ре­су ММФ, али ће за­то би­ти но­ви и те­жак уда­рац за срп­ску при­вре­ду и за еле­мен­тар­ни стан­ дард свих гра­ђа­на Ср­би­је ко­ји жи­ве од свог ра­да и од сво­јих пен­зи­ја. Но­ ва пре­ва­ра Вла­де зо­ве се со­ли­дар­ни по­рез ко­ји ће би­ти не­под­но­шљив на­мет гра­ђа­ни­ма Ср­би­је. То ни­је со­ ли­дар­ност у овој ве­ли­кој кри­зи, ка­ко Вла­да по­но­во по­ку­ша­ва да об­ма­не гра­ђа­не, већ је то од­у­зи­ма­ње па­ра од оси­ро­ма­ше­ног на­ро­да.

страна 3

страна 4

СМАЊИТИ, А НЕ ПОВЕЋАВАТИ ОПТЕРЕЋЕЊА А

на­л и­з и­р а­ј у­ћ и ме­р е дру­г их др­ж а­в а ко­ј и­м а се бо­р е про­т ив еко­н ом­с ке кри­зе мо­же се за­кљу­чи­ти са су углав­ном усме­ре­не на сма­њи­ва­ње оп­те­ре­ће­ња за при­вре­ду и гра­ђа­не. Та­ко­ђе, све ове ме­ ре су фор­му­ли­са­не има­ју­ћи у ви­ду два основ­на ци­ља, а то су по­ве­ћа­ње тра­жње и по­ве­ћа­ње ин­ве­сти­ци­ја. Због ових ци­ ље­ва др­жа­ве сма­њу­ју по­ре­зе, да­ју олак­ ши­ц е на кре­д и­т е сви­м а ко­ј и ула­ж у у при­вре­ду, па и у до­ ма­ћ ин­с тви­м а. Ка­к о из­гле­да­ју ме­ре сма­ њи­ва­ња оп­те­ре­ће­ња мо­же­мо илу­стро­ва­ ти при­ме­ри­ма по­пут С А Д где је усво­јен сти­му­ла­тив­ни па­кет вре­дан 787 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, од то­га 286 ми­ли­јар­ди по­ре­ских олак­ши­ца. Та­ ко­ђе, у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји при­вре­ме­но је сма­њен ПДВ са 17,5 на 15 од­сто, што је нај­ни­жи ни­во ко­ји до­зво­ља­ва Европ­ска уни­ја.Као још јед­на ме­ра за бор­бу про­ тив кри­з е, у Бри­т а­н и­ј и је ре­ф е­р ент­н а ка­мат­на сто­па је сма­ње­на на 1,5%, што је нај­ни­же у 300 го­ди­на ду­гој исто­ри­ји њи­хо­ве цен­трал­не бан­ке. Не­мач­ка је, по­ пут две на­ве­де­не зе­мље, уве­ла олак­ши­ це за при­ват­на до­ма­ћин­ства и гра­ђа­не, што прет­п о­с та­в ља сни­ж а­в а­њ е по­р е­з а на до­хо­дак са 15% на 14%, сни­жа­ва­ње до­при­но­са за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње са

15,5% на 14,9%, пот­пу­но осло­бо­ђе­ње од по­ре­за за ку­пље­но но­во во­зи­ло у пр­вој го­ди­ни ко­ри­шће­ња. У Ру­му­ни­ји је уве­де­ на по­ре­ска олак­ши­ца за стра­не ком­па­ни­ је ко­је ре­ин­ве­сти­ра­ју про­фит, сма­њен је број ру­ко­во­ди­ла­ца у др­жав­ним ин­сти­ту­ ци­ја­ма, а нај­ве­ће пла­те у јав­ном сек­то­ру сма­ње­ње су пет пу­та.За раз­ли­ку од на­ве­ де­них др­жа­ва, Вла­да у Ср­би­ји се од­лу­чи­ ла за упра­во су­про­тан ко­рак и уме­сто да сти­м у­л и­ш е до­м а­ћ у при­в ре­д у и гра­ђ а­ не, ка­к о би се што пре по­к ре­н уо при­ вред­н и ци­к лус, од зва­нич­ни­ка се мо­гу чу­ти са­мо пред­ло­зи ве­за­ни за по­ве­ћа­ње по­ре­за на пла­те, по­ве­ћа­ње ПДВ, уво­ђе­ње по­ре­за со­ли­дар­но­сти, по­ве­ћа­ње ак­ци­за. Вла­да још увек ни­је ура­ди­ла про­грам за бор­бу про­тив кри­зе и не­ма ја­сно де­фи­ ни­са­не ци­ље­ве ко­је же­ли да оства­ри, па је пот­пу­но ја­сно за­што су све ме­ре ко­је је до са­да раз­ма­тра­ла и пред­ло­жи­ла, да­ ле­ко од би­ло ка­кве еко­ном­ске ло­ги­ке. Уме­сто да по­кре­не до­ма­ћу при­вре­ду и за­ш ти­т и рад­н а ме­ста, Вла­да са не­под­ но­ш љи­в ом ла­к о­ћ ом и не­в е­р о­в ат­н ом нео­збиљ­но­шћу по­вла­чи по­те­зе због ко­ јих ће еко­но­ми­ја Ср­би­је и пре не­го што је за­пљу­сне нај­ве­ћи та­лас свет­ске кри­зе би­ти уни­ште­на.

Мере које Влада предлаже далеко су од било какве економске логике

ДСС: ВЛА­ДА ПРЕ­БА­ЦУ­ЈЕ ТЕ­РЕТ КРИ­ЗЕ НА ГРА­ЂА­НЕ И ПРИ­ВРЕ­ДУ СР­БИ­ЈЕ До­но­ше­њем од­лу­ке о по­ве­ћа­њу по­ре­ за на пла­те вла­да би сав те­рет еко­ном­ске кри­зе пре­ба­ци­ла на иона­ко си­ро­ма­шне гра­ђа­не и при­вре­ду Ср­би­је. Ме­ра по­ве­ћа­ња по­ре­за на пла­те не би зна­чај­но ути­ца­ла на по­ве­ћа­ње при­ли­ва нов­ца у бу­џет, јер би пр­вен­стве­но на­те­ ра­ла по­сло­дав­це и за­по­сле­не да по­но­во

поч­ну да ра­де „на цр­но“ и да из­бе­га­ва­ју пла­ћа­ње по­ре­за др­жа­ви. Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је по­зи­ва Вла­ ду да од­у­ста­не од ове ме­ре и да уме­сто њи­хо­вог по­ве­ћа­ња, сма­њи по­ре­зе, јер је­ди­но та­ква од­лу­ка мо­же да до­при­не­се раз­во­ју до­ма­ће при­вре­де и очу­ва­њу рад­ них ме­ста.


| Демократска странке србије | Економски савет |

У УЖИ­ЦУ ПРЕД­СТА­ВЉЕН ПРО­ГРАМ РАЗ­ВО­ЈА СР­БИ­ЈЕ У УСЛО­ВИ­МА ЕКО­НОМСКЕ КРИ­ЗЕ

Уводник

Др Ненад Поповић председник Економског савета ДСС

ФИ­ЈАТ ОПА­СНА ПО­РУ­КА ЗА ДРУ­ГЕ СТРА­НЕ ИН­ВЕ­СТИ­ТО­РЕ Од­лу­ком да ита­ли­јан­ском Фи­ја­ту то­ле­ри­ ше кр­ше­ње Уго­во­ра о за­јед­нич­ком ула­га­њу са Вла­дом Ср­би­је, вла­да Мир­ка Цвет­ко­ви­ ћа по­сла­ла је опа­сну по­ру­ку по­тен­ци­јал­ним стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма - да у Ср­би­ји не ва­ же исти кри­те­ри­ју­ми за све. Уго­во­ром о за­ јед­нич­ком ула­га­њу Фи­ја­та и др­жа­ве Ср­би­је у За­ста­ву пред­ви­ђе­но је да ита­ли­јан­ски про­из­ во­ђач ауто­мо­би­ла свој део осни­вач­ког уло­га, вре­дан 200 ми­ли­он ­ а евра, упла­ти до 31. мар­ та. Тај рок је ис­те­као, а ита­ли­јан­ски парт­нер ни­је ис­пу­нио сво­је оба­ве­зе. Вла­да, ме­ђу­тим, ни на ко­ји на­чин ни­је ре­а­го­ва­ла на не­ис­пу­ња­ ва­ње пре­у­зе­тих оба­ве­за ита­ли­јан­ског парт­ не­ра, иако је пре са­мо два ме­се­ца, због то­га што ни­су на вре­ме ис­пу­ни­ли оба­ве­зе из уго­ во­ра о при­ва­ти­за­ци­ји Бо­ра ак­ти­ви­ра­ла бан­ кар­ске га­ран­ци­је аустриј­ској ком­па­ни­ји Атек и ру­мун­ском Ку­пру­му, а у ја­ну­а­ру рас­ки­ну­ла уго­вор са аустриј­ско-шпансим кон­зор­ци­ју­ мом Ал­пи­на Пор јер ни­су у ро­ку обез­бе­ди­ли бан­кар­ске га­ран­ци­је за из­град­њу ауто­пу­та Хор­гош - По­же­га. По­сле ова­ко очи­глед­не при­ ме­не дво­стру­ких ар­ши­на, ло­гич­но је да гра­ ђа­ни по­ста­ве пи­та­ње: да ли вла­да омо­гу­ћа­ва по­вла­шће­ни тер­мин са­мо ком­па­ни­ја­ма ко­је су би­ле део ње­них пред­из­бор­них обе­ћа­ња, као што је то био Фи­јат, или ће исти трет­ман до­би­ти и по­тен­ци­јал­ни ин­ве­сти­ти­о­ри у ЈАТ, Пр­ву пе­то­лет­ку, 14. ок­то­бар и дру­га срп­ска пред­у­зе­ћа ко­ја се на­ла­зе у јед­на­ко те­шком по­ло­жа­ју као и За­ста­ва? Иако Вла­да у јав­но­ сти ши­ри илу­зи­ју да се си­ту­ац ­ и­ја у За­ста­ви по­пра­ви­ла, рад­ни­ци из да­на у дан по­ка­зу­ју све ве­ће не­за­до­вољ­ство. На скла­па­њу Фи­ја­ то­вих во­зи­ла у За­ста­ви за­по­сле­но је са­мо 500 рад­ни­ка, док је оста­лих 2.500 рад­ни­ка, као и 20.000 ко­о­пе­ра­на­та – оста­ло без по­сла. Вла­ да Ср­би­је по­ка­зу­је све ве­ћу дез­о­ри­јен­ти­са­ ност у по­ку­ша­ји­ма да од­го­во­ри на те­шку еко­ ном­ску си­ту­ац ­ и­ју у зе­мљи. Ово је по­след­њи тре­ну­так за Вла­ду да се уозби­љи и да поч­не од­го­вор­но да се по­на­ша пре­ма сво­јим гра­ђа­ ни­ма и при­вре­ди. Уко­ли­ко за то ни­је спо­соб­ на, што из да­на у дан по­ста­је све очи­глед­ни­је, Вла­да би мо­ра­ла да под­не­се остав­ку и та­ко за­шти­ти зе­мљу од по­сле­ди­ца све ве­ћег бро­ја сво­јих по­гре­шних од­лу­ка. | 2 | 5. АПРИЛ 2009 |

Е

ко­н ом­с ки са­в ет Де­м о­к рат­с ке стран­ке Ср­би­је пред­ста­вио је чла­ но­ви­ма стран­ке, ло­кал­ним при­вред­ни­ ци­ма и гра­ђа­ни­ма у Ужи­цу Еко­ном­ски про­грам ДСС у усло­ви­ма кри­зе. „Нај­ ви­ши при­о­ри­те­ти за др­жа­ву у бор­би про­тив еко­ном­ске кри­зе мо­ра­ју да бу­ ду раз­вој до­ма­ће при­вре­де и очу­ва­ње рад­них ме­ста”, из­ја­вио је на три­би­ни у Ужи­цу др Не­над По­по­вић, пред­сед­ ник Еко­ном­ског са­ве­та Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је до­дав­ши да је „раз­ви­ је­на до­ма­ћа при­вре­да основ за еко­ ном­ску ста­бил­ност зе­мље“. „Др­жа­ва ни­је до­не­ла си­стем­ске ме­ре за за­шти­ ту при­вре­де од по­сле­ди­ца кри­зе што је до­при­не­ло па­ду ин­ду­стриј­ске про­ из­вод­ње и оп­штој не­ли­квид­но­сти и

пре­за­ду­же­но­сти срп­ских пред­у­зе­ћа” ре­као је По­по­вић и до­дао да „еко­ном­ ска ста­бил­ност мо­ра би­ти за­сно­ва­на на ја­сном, ду­го­роч­ном и ре­ал­ном про­ гра­му раз­во­ја ка­кав је у Ср­би­ји до са­да из­ра­��и­ла је­ди­но Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је“. „Гра­ђа­ни Ужи­ца жи­ве те­шко и на на­ма је, као од­го­вор­ној опо­зи­ци­ји, да по­ну­ди­мо ре­ше­ња за њи­хо­ве про­ бле­ме“ ис­та­као је Ти­хо­мир Пет­ко­вић, пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра ДСС Ужи­ це и до­дао да је „је­дан од при­о­ри­те­та Еко­ном­ског про­гра­ма ДСС у усло­ви­ ма кри­зе на­ста­вак из­град­ње ауто­пу­та Хор­гош – По­же­га ко­ји пред­ста­вља про­ је­кат од ви­тал­ног зна­ча­ја за еко­ном­ ски раз­вој зла­ти­бор­ског кра­ја“ за­кљу­ чио је Пет­ко­вић. За­ни­мљи­во је би­ло


| Демократска странке србије | Економски савет |

Пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра о „Ју­жном то­ку“ кра­јем апри­ла

Пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра о ре­а­ли­за­ци­ји про­јек­та га­со­во­да „Ју­жни ток“ би­ће оба­вље­но у бу­гар­ском гра­ду Плов­ди­ву кра­јем апри­ла у при­су­ству ше­фо­ва др­жа­ва свих зе­ма­ља кроз ко­је про­ла­зи тај га­со­вод. На овом са­стан­ку би­ће пред­ста­вље­на ко­нач­на тра­ са га­со­во­да „Ју­жног то­ка“, као и ин­фор­ма­ци­ја о по­ве­ћа­њу ка­па­ци­те­та га­со­во­да ко­ји је пр­во­бит­но пла­ни­ран на око 30 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са го­ди­шње, због све ве­ћих по­тре­ба Евро­пља­на за тим енер­ген­том. Овим је још јед­ном по­твр­ђе­на по­све­ ће­ност ру­ске стра­не ре­а­ли­за­ци­ји про­јек­та „Ју­жни ток“ ко­ји би тре­бао да обез­бе­ди ду­го­роч­но и ста­бил­но снаб­де­ва­ња Ср­би­је и ре­ги­о­на при­род­ним га­сом. Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је је од по­чет­ка по­ка­за­ла пу­ну опре­де­ље­ност за ре­а­ли­за­ци­ју овог про­ јек­та јер сма­тра­мо да ће овај спо­ра­зум до­при­не­ти да сва гра­ђа­ни и до­ма­ћа при­вре­да има­ју си­гур­ну енер­гет­ску бу­дућ­ност.

ГО­ДИ­НА ИЗ­НЕ­ВЕ­РЕ­НИХ ОБЕ­ЋА­ЊА

Т

о­ком по­се­те Економског савета и председника ИО ДСС Јована Па­ла­ ли­ћа зла­ти­бор­ском кра­ју, у Ужи­цу је одр­жан са­ста­нак са пред­став­ни­ци­ма окру­жног од­бо­ра на ко­јем је би­ло ре­ чи о по­сле­ди­ца­ма еко­ном­ске кри­зе у овом кра­ју, као и о да­љим ко­ра­ци­ма у ра­ду стран­ке на ло­кал­ном ни­воу. На са­стан­ку је до­нет за­кљу­чак да ак­ту­ел­на власт по­ка­зу­је све ве­ћу дез­о­ри­јен­ти­са­ ност у по­ку­ша­ји­ма да од­го­во­ри на те­ шку еко­ном­ску си­ту­а­ци­ју у зе­мљи и да би, уко­ли­ко ни­је спо­соб­на да обез­бе­ди по­треб­ну ста­бил­ност, тре­ба­ло хит­но да под­не­се остав­ку.

Пред­сед­ник Еко­ном­ског са­ве­та ДСС др Не­над По­по­вић про­мо­ви­сао је но­ву књи­гу „Еко­ном­ски за­пи­си 2008.” Књи­га са­др­жи аутор­ске члан­ке др По­по­ви­ћа ко­је је то­ком про­шле го­ди­не пи­сао за не­ко­ли­ко бе­о­град­ских днев­них но­ви­на и не­дељ­ни­ка, као и ње­го­ве го­во­ре из На­род­не скуп­шти­не у ко­ји­ма је из­но­сио кри­тич­ке ста­во­ве пре­ма еко­ном­ској по­ли­ти­ци ко­ју спро­во­ди ак­ту­ел­на вла­да.По­по­вић је про­шлу го­ди­ну на­ звао „го­ди­ном из­не­ве­ре­них обе­ћа­ња” ре­кав­ши да је „ак­ту­ел­на власт по­бе­ди­ла на из­ бо­ри­ма за­хва­љу­ћи обе­ћа­њи­ма о бес­плат­ној по­де­ли ак­ци­ја, та­ко­зва­ном по­слу ве­ка са Фи­ја­том и убр­за­ним ЕУ ин­те­гра­ци­ја­ма, а да ни­шта од то­га ни­је ис­пу­ње­но“. Све­ча­ној про­мо­ци­ји ко­ја је одр­жа­на у Хо­те­лу Мо­сква у Бе­о­гра­ду при­су­ство­ва­ли су др Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца, пред­сед­ник Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је, Ње­го­ва Ек­се­лен­ци­ја Алек­сан­ дар Ко­ну­зин, ам­ба­са­дор Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у Ср­би­ји, ви­со­ки функ­ци­о­не­ри и чла­но­ви по­сла­нич­ке гру­пе Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је, као и мно­ге дру­ге јав­не лич­но­сти.

из­ла­га­ње Дра­га­на Су­бо­ти­ћа, ге­не­рал­ ног ди­рек­то­ра Ва­ља­о­ни­це ба­кра Се­вој­ но, ко­ји је из­ра­зио за­до­вољ­ство што је Еко­ном­ски про­грам ДСС окре­нут по­тре­ ба­ма при­вре­де и том при­ли­ком по­себ­но ис­та­као нео­п­ход­ност ула­га­ња др­жа­ве у ре­ал­ни сек­тор. „Др­жа­ва мо­ра да пру­ жи по­др­шку ре­ал­ном сек­то­ру у вре­ме кри­зе, јер је­ди­но на тај на­чин мо­же да спре­чи за­у­ста­вља­ње про­из­вод­ње и от­ пу­шта­ња рад­ни­ка“, на­вео је Су­бо­тић. На три­би­ни је уче­ство­вао и Јо­ван Па­ла­лић, пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра ДСС. АНАЛИЗА

Кри­за га­си ми­ли­о­не рад­них ме­ста Нај­но­ви­је про­це­не Ме­ђу­на­род­не ор­га­ ни­за­ци­је ра­да (МОР) и Европ­ске ко­ми­си­ је из ја­ну­а­ра ове го­ди­не по­ка­зу­ју да ће се на тр­жи­шту ра­да у на­ред­них пар го­ди­на зна­чај­но по­гор­ша­ти кључ­ни ин­ди­ка­то­ри. Пред­ви­ђа се да ће у ЕУ то­ку 2009 го­ди­не би­ти за­бе­ле­зен пад за­по­сле­но­сти од чак 1,6 %, од­но­сно да ће не­ста­ти 3,5 ми­ли­о­на рад­них ме­ста. Оче­ку­је се да ће и то­ком 2010 го­ди­не би­ти на­ста­вљен тренд гу­бит­ ка рад­них ме­ста, исти­на не­што бла­жи не­ го у овој го­ди­ни, али се пред­ви­ђа да ће и то­ком 2010 го­ди­не без по­сла оста­ти ви­ше од мили­он рад­ни­ка у европ­ским др­жа­ва­

ма. Пре­ма нај­оп­ти­ми­стич­ни­јем сце­на­ри­ју про­ме­на на тр­жи­шту ра­да ко­ји је ура­ди­ла Ме­ђу­на­род­на ор­га­ни­за­ци­ја ра­да, не­за­по­ сле­ност у све­ту ће у 2009 го­ди­ни по­ра­сти са 190 ми­ли­о­на на 198 ми­ли­о­на, а по пе­си­ ми­стич­ким про­це­на­ма на чак 230 ми­ли­о­ на. Уко­ли­ко на­сту­пи овај ло­ши­ји сце­на­рио, то зна­чи да ће у 2009 го­ди­ни без по­сла оста­ти око 40 ми­ли­о­на љу­ди. Про­це­не по­ ка­зу­ју да ће овим про­ме­на­ма на тр­жи­шту ра­да нај­ви­ше би­ти по­го­ђе­не нај­ра­зви­је­ни­ је при­вре­де и ЕУ, где се оче­ку­је раст не­за­ по­сле­но­сти од 2,2%. За­тим сле­де зе­мље ис­точ­не Ази­је са по­ве­ћа­њем не­за­по­сле­но­

сти од 1,9% и зе­мље ју­го­и­сточ­не Евро­пе и бив­шег СССР, са ра­стом не­за­по­сле­но­сти од 1,3%. Вла­де др­жа­ва у све­ту, све­сне про­бле­ ма ве­за­них за гу­бит­ке рад­них ме­ста, са­чи­ ни­ле су стра­те­ги­је за бор­бу про­тив не­за­по­ сле­но­сти и на­пра­ви­ле за­о­крет ка ре­фор­ми це­ло­куп­ног си­сте­ма по­ре­за и до­при­но­са, ка­ко би се пред­у­зе­ћи­ма сма­њи­ли то­шко­ви ра­да и она учи­ни­ла кон­ку­рент­ни­јим. Вла­да у Ср­би­ји, чи­ни се ни­је ни све­сна про­бле­ма ко­је ће усло­ви­ти про­ме­не на тр­жи­шту ра­да и чак не­ма ни на­го­ве­шта­ја би­ло ка­квих ме­ ра ко­ји­ма ће се амор­ти­зо­ва­ти пад за­по­сле­ но­сти у овој и на­ред­ним го­ди­на­ма.

| 3 | 5. АПРИЛ 2009 |


| Демократска странке србије | Економски савет |

Ко­за и рог – Ко ла­же...

Рекао, па порекао Мир­ко Цвет­ко­вић, пре­ми­јер Пред­лог о до­дат­ном опо­ре­зи­ва­њу пла­та и пен­зи­ја из­над 12.000 ди­на­ра сту­пи­ће на сна­гу ка­да се до­не­су од­го­ва­ра­ју­ћи про­пи­си, али уко­ ли­ко се на­ђу по­вољ­ни­ја ре­ше­ња он­да ће ти про­п и­с и би­т и од­л о­ж е­н и, из­ј а­в ио је пре­ми­јер Ср­би­је Мир­ко Цвет­ко­вић. Он је до­дао да је по­ме­ну­то опо­ре­зи­ва­ње од шест од­сто за из­но­се пре­ко 12.000 ди­на­ ра пред­ви­ђе­но да се при­ме­њу­је на­кон ре­ ба­лан­са бу­џе­та, а у скла­ду са до­го­во­ром из­ме­ђу Вла­де и ММФ. став стручњака

Вла­да Са­мо дан ка­сни­је ИЗ­ВО­РИ из Вла­де са­оп­шти­ли су ме­ди­ји­ма, да Вла­да при­пре­ма но­ви пред­лог за аран­ жман са Ме­ђу­на­род­ним мо­не­тар­ним фон­ дом у ко­ме би се од­у­ста­ло од со­ли­дар­ног опо­ре­зи­ва­ња свих гра­ђа­на. Иде­ја је да се уме­сто до­дат­ног по­ре­за од 6% за из­но­се пре­ко 12.000 ди­на­ра, ко­ји је иза­звао ве­ ли­ко не­за­до­вољ­ство, уве­де по­рез са­мо за за­по­сле­не у др­жав­ној ад­ми­ни­стра­ци­ји и јав­ним пред­у­зе­ћи­ма чи­је пла­те пре­ла­зе ре­пу­блич­ки про­сек од 31.121 ди­нар.

ПРИ­ВРЕ­ДА НА НИ­ВОУ КАО ПО­СЛЕ БОМ­БАР­ДО­ВА­ЊА Ин­сти­тут за тр­жи­шна ис­тра­жи­ва­ња

Н

е­ли­квид­ност пред­у­зе­ћа се ши­ри, бу­ џет гу­би при­хо­де од при­вре­де, а др­ жа­ва по­ку­ша­ва да их на­док­на­ди по­ску­ пље­њем услу­га под сво­јом кон­тро­лом. Јав­на пред­у­зе­ћа су од де­цем­бра по­ди­гла це­не за 10 %, а раз­не так­се су по­ве­ћа­не за тре­ћи­ну. Исто­вре­ме­но, ре­ал­на вред­ност пла­та опа­ла је за 18 % и то за са­мо ме­сец да­на. Пред­у­зе­ћа то­ну у не­ли­квид­ност јер не мо­гу да на­пла­те ста­ра по­тра­жи­ва­ња, а др­жа­ва зах­те­ва аван­сно пла­ћа­ње ПДВ за но­ву ро­бу. По­сле­ди­ца- про­из­вод­ња ста­ је. Ра­де­ћи ан­ке­ту у ја­ну­а­ру, на узор­ку од 200 ин­ду­стриј­ских пред­у­зе­ћа, утвр­ђе­но је да је у 51% до­шло до ап­со­лут­ног па­ да про­из­вод­ње, што до­ка­зу­је да је на­ша лични став

при­вре­да у ду­бо­кој ре­це­си­ји. Су­де­ћи по број­ка­ма, при­вре­да се на­ла­зи на ни­воу ко­је је има­ла по­сле НА­ТО бом­бар­до­ва­ња 1999 го­ди­не. Лан­ча­на не­ли­квид­ност ди­ же кри­зу на ви­ши ни­во јер је спољ­ни дуг зе­мље у 2000 го­ди­ни био 10, 82 ми­ли­јар­ ди до­ла­ра, а са­да је већ 30 ми­ли­јар­ди. Од ове су­ме 70% су ду­го­ви ба­на­ка, од­но­сно пред­у­зе­ћа и гра­ђа­на ко­ји су узе­ли кре­ ди­те. Не­ли­квид­на при­вре­да се га­си без сред­ста­ва за но­ви про­из­вод­ни ци­клус, а по­тра­жња за ро­бом и услу­га­ма је све ма­ ња јер опа­да­ју при­хо­ди и ку­пов­на моћ. За­то нас че­ка но­ви про­блем- бан­ке не­ће мо­ћи да на­пла­те кре­ди­те, а из сво­јих цен­ тра­ла у ино­стран­ству не мо­гу да оче­ку­

ју по­моћ. На­про­тив, бан­ке из­но­се де­ви­зе из Ср­би­је ��а­ко би одр­жа­ле ли­квид­ност сво­јих ма­тич­них ба­на­ка. Са дру­ге стра­не, срп­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја има до­вољ­но чи­ нов­ни­ка за три пу­та ве­ћу и раз­ви­је­ни­ју др­жа­ву не­го што је на­ша. Гло­ма­зна, не­е­ фи­ка­сна и ску­па др­жав­на упра­ва, узро­ко­ ва­ла би кри­зу у Ср­би­ји, чак и да ни­је би­ло свет­ског фи­нан­сиј­ског сло­ма. Док раз­ви­је­ не зе­мље сма­њу­ју тро­шко­ве и рас­те­ре­ћу­ју при­вре­ду, ми се до­дат­но за­ду­жуј­мо и на­ ста­вља­мо са оп­те­ре­ће­њем при­вре­де. По­ треб­на нам је ри­го­ро­зна штед­ња и озбиљ­ но сма­ње­ње др­жав­не упра­ве. Но­вац мо­ра да се усме­ри у про­из­вод­њу, ко­ја мо­же да нам по­мог­не да иза­ђе­мо из кри­зе.

Суб­вен­ци­је за са­мо че­твр­ти­ну по­љо­при­вред­ни­ка

Данило Голубовић члан Економског савета

| 4 | 5. АПРИЛ 2009 |

Ми­ни­стар Са­ша Дра­гин, на­ја­вио је да пра­во на суб­ вен­ци­је из аграр­ног бу­џе­та у 2009 го­ди­ни, не­ће има­ти ни­јед­но по­љо­при­вред­но пред­у­зе­ће ни­ти зе­мљо­рад­нич­ ка за­дру­га, ни око 365.000 не­ре­ги­стро­ва­них по­ро­дич­них га­здин­ста­ва, па чак ни око 215.000 РПГ (ре­ги­стро­ва­них по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва) чи­ји вла­сни­ци има­ју ре­ гу­ли­са­но пен­зиј­ско и ин­ва­лид­ско оси­гу­ра­ње по осно­ву ра­да ван соп­стве­ног га­здин­ства - што чи­ни око 75% укуп­ ног бро­ја су­бје­ка­та у по­љо­при­вре­ди Ср­би­је. На ова­кав на­чин се под­сти­цај­не ме­ре аграр­не по­ли­ти­ке ре­ду­ку­ју на око 200.000 РПГ, чи­ји су вла­сни­ци тзв. чи­сти се­ља­ ци или па­о­ри, ко­ји, с об­зи­ром на про­сеч­ну ве­ли­чи­ну об­ра­ди­вог зе­мљи­шта по зе­мљо­рад­нич­ком га­здин­ству, рас­по­ла­жу са око 15% укуп­не об­ра­ди­ве по­вр­ши­не у Ср­ би­ји. Узрок за про­ме­ну по­ли­ти­ке ле­жи у дра­стич­ном сма­ње­њу аграр­ног бу­џе­та у но­ми­нал­ном из­но­су од 25%, али ре­ал­ном за око 50% јер по­сто­је не­из­ми­ре­не оба­ве­зе из 2008 го­ди­не, ко­је су пре­не­те у 2009, као и оче­ки­ва­ на ин­фла­ци­ја, ко­ја ће до­дат­но обез­вре­ди­ти пред­ви­ђе­на сред­ства за суб­вен­ци­је у по­љо­при­вре­ди. На осно­ву из­ ја­ве ми­ни­стра и пред­ви­ђе­них бу­џет­ских сред­ства, мо­же се за­кљу­чи­ти да је аграр­на по­ли­ти­ка у Ср­би­ји на­пра­ви­ла за­о­крет од по­др­шке раз­во­ју по­љо­при­вре­де као де­лат­но­ сти и рав­но­прав­них усло­ва за све ко­ји од ње жи­ве, ка

по­де­ли на по­доб­не и не­по­доб­не да оства­ре суб­вен­ци­је. Ти­ме ће ве­ли­ка ве­ћи­на до­ма­ћин­ста­ва, са­мо што је­дан од ње­них чла­но­ва ра­ди или што ни­су сте­кли пра­во на пен­ зиј­ско оси­гу­ра­ње због ста­ро­сти или што не­ма­ју до­вољ­но нов­ца да га са­да упла­ћу­ју, оста­ти без би­ло ка­квих шан­си да оп­ста­ну у усло­ви­ма тр­жи­шта на ко­ме су дру­ги суб­вен­ ци­о­ни­са­ни. Да ли је иде­ја ми­ни­стар­ства да но­вом по­ли­ ти­ком суб­вен­ци­ја по­ве­ћа при­ти­сак на, већ оси­ро­ма­ше­не се­ља­ке, или да раз­ви­ја по­љо­при­вре­ду? Суб­вен­ци­је ни­су со­ци­јал­на, већ раз­вој­на ка­та­го­ри­ја, те је због то­га за­о­ крет у по­ли­ти­ци суб­вен­ци­ја не­схва­тљив и ду­го­роч­но вр­ ло опа­сан за ве­ћи­ну љу­ди ко­ји да­нас жи­ве од по­љо­при­ вре­де. Пра­вил­но де­фи­ни­са­ним си­сте­мом суб­вен­ци­ја се мо­ра по­ди­ћи кон­ку­рент­ност но­си­ла­ца по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње, без об­зи­ра да ли су пи­та­њу РГП, за­дру­ге или по­љо­при­вред­на пред­у­зе­ћа, по­што је то је­ди­ни на­ чин да се од­го­во­ри ве­о­ма озбиљ­ној кон­ку­рен­ци­ји из ЕУ. Сва­ко да­ље ко­ри­шће­ње по­љо­при­вре­де и по­љо­при­ вред­ни­ка ис­кљу­чи­во у по­ли­тич­ко-про­па­ганд­не свр­хе, без ствар­ног са­гле­да­ва­ња ње­них по­тен­ци­ја­ла, али и не­ до­ста­та­ка, ко­је си­стем­ском по­ли­ти­ком тре­ба уклoнити, до­ве­шће ову ве­о­ма ва­жну при­вред­ну гра­ну на иви­цу ко­ лап­са. По­след­њи је мо­ме­нат да се до­зо­ве­мо па­ме­ти јер смо вре­ме за еск­пе­ри­мен­ти­са­ње дав­но по­тро­ши­ли.


Економски аргумент бр. 10