Issuu on Google+


motor trim

Sadržaj: 4 ZANIMLJIVOSTI Minijaturni pogon BMW hibrid Svet dizela

6 MANIFESTACIJE Izbor za motor godine 2003.

S TEHNIKA Arhitektura novog doba

ll RADIONICA

SREĆNI BOŽIĆNI I v NOVOGODISNJI PRAZNICI!

C ubi Napredak

12 SERVIS Ugradnja klipnih prstenova

14 SERVIS Metalizacija ležajeva

Cubi informator za servisere motora, broj 3. Direkror: Jožef Buhmiler Glavni i odgovorni urednik: dipl. ing. Predrag Đukić Prelom i dizajn: Igor Pejović Tehnički urednik: Karlo Buhmiler Saradnici: dipl. ing. Dragan Ružić, dipl. ing. Robert Buhmiler, Stevan Kišgeci · Štampa: ALFAGRAI' , Petrovaradin e-mail: motortritn@neobee.net


motor trim

Poštovane kolege,

U

trenurku kada sc još jedna radna godina bliži kraju, Motor trim vam donosi savetc, vesti i zanimljivosti iz dinamičnog sveta motoristikc.

Prilozi o ugradnji klipnih prstenova, tc metalizaciji kolenastih vratila i pesnica trebali bi da ukažu na mogućnosti koje stoje na raspolaganju i prikažu pravilne postupke reparacije.

klipnjača

U ovom broju imaćete priliku da se upoznate i sa koncepcijom automobila XXI veka koja samo što nije zaživela i van razvojnih laboratorija. Nov koncept gradnje vozila ozbiljno pretendujc da potisne klasičnu arhitekturu nudeći brojne prednosti i. osetno veći komfor. Ovakav razvoj stvari opet je pokrenut prodorima na polju motora. Pogon sa gorivnim ćelijama širom je otvorio vrata modularne gradnje, a u njenim blagodetima ljudski rod će uživati već krajem decenije. Od novih tehnologija očekuje se da iz korena promene prilaz pri projetkovanju, što direktno znači i različit pristup održavanju i remontu. Zato, budite uz Motor trim i pripremite se za novo doba koje je već počelo ... dipl. ing. maš. Predrag Đukić

Klipan

započinje

svoj pohod na svet!

Cubijev Klipan nalazi mes to na vozilima širom sveta. Fotografija prikazuje njegovo prisustvo u Egiptu gde su remontovani motori podvrgnuti ekstremnim uslovima eksplo, atacije. Dokazivanje operativne izdržljivosti pri visokim tcmpe, raturama, u velikom prisustvu prašine i peska, na lošim putevima i pod komandom nimalo nežnih vozača vrhunski je izazov!


zanimljivosti

Minijaturni pogon Upravo gledate najmanji benzinski moror na svetu. Zvuči neverovatno ali on je kraći od !O mm, a na pun naprstak lakog goriva je u 5tanju da radi čitavih godinu dana! Istraživači sa un iverziteta u Birmingemu koji su razvili ovaj minijaturni koncept veruju da će njihova kreacija istisnuti bate dje u brojni m uređajima, poput mobilnih telefona i laptop računara već krajem ove decenije . Nudeći be:malo 700 pura više energije u ovom mororu od sta ndardnih akumulatora istih dimenzija, oni proširenje primcnc vide i na polje ,.oJSke. Po njihovim rečima, jedna od primena biće i pogon minijaturnih robota ...

..jiiii:i2;::

Hibrid, i to kakav! Zamislite da vam tl svakom trenu vožnje na raspolaganju stoji čitavih l 000 Nm, " uz to va..~ automobil troši 15% manje gori11a nego standardne verzije! To isto sanjali su i u BMW-u, a gru{Ja bavarsl<ih stmČr\iaka potrudila se da taj san pretoči 11 swamost. Odmah na početku da razjasnimo: cifre su u redu, a odnose sc na eksperimentalni pogon (pod Mzivom Efficient Oyn<Jmics) koji je ugr<Jđen u karoseriju modela X5. Suštinski, to je standardni 4.4 Y8 motor minhenskog proi:vodača pojačan za elektromotor čije je poreklo deklarisano kao "mala inžcnjerska kompanija" (pretposcavljate, to je najviše što sc za sada može saznati). No, vratimo se matematici: VS agregat sam po sebi sposoban je da generiše vrh obrtnog momcnm od 388 Nm. Elektromotor daje svoj doprmos sa dodatnih 660 Nm i tako stižemo do pomenute. magične cifre od 1000 Nm. Štaviše, obrtni moment ovog iznosa dostup<~ n je već od 1000 o/min što je pravi uzor low-end filozofije koja kaže da najveću vučnu silu rreba ponuditi kada je ona najpotrebnija... Igra brojevima deluje impresivno, ali kako to izgleda na d rumu, i kada s lične pogone možemo očekivati pod hm•bama serijskih modela 1 Krenimo redom. Opisani pogon na pritisak papučice gasa odgovara momentalno. On doslovce katapultira iz mirovanja poteži X5 i u vratolonmom maniru sa lakoćom ga

Ćista rotacija Kao naredni evolutivni korak Vankel n1otora, Mazda razvija jedinice koje r11de na vodonik. Nakon ŠLO je svojom najnovijom inkarnacijom rotacionog motora, po imenu Renesis, dokazao da ovaj koncept ne mora nužno biti prljav, ovaj japanski proizvođač želi da pokaže da Vankcl motor može hiti i da leko čistiji od svoje klipne konkurencije. Na taj bi način, još jedno uporište konzervativaca bilo razbijeno, pa bi manje toga ~tajalo na putu široko j ekspanziji kompr~ kcn.ih 12ogonskih jedinica sa rotirajućim diskovima. Cetiri duge decenije istrajavanja na razvoju bi se mogle pokazati i kao isplativ porez... opterećenjima ili prili kom krstarenja kon-

V6-3 :--.l11jnovije dostignu će i-VTEC tehnologije moze sc naći u trolitarskoj formi ispod haube mode la Inspire. Ov;1j Hondin poslednji V6 motor radi sa VCM (Variable Cylinder Managmem) sistemom koji upošljava w ih 6 cilindara u toku ubrzav;1 nja, ali samo 3 na malim ubrzava do stotke za t:.tn.tastičnih 5 sekundi. R11zvoj snage toliko je buran da za jedan SUV deluje zastrašujuće neukrotivo. To možda objašnjava činjenicu da su srecijaliztwani novinari po pravilu izlazili sa neobično širokim osmcsima iz test vozila. Odgovor na drugo pitanje je teže dati. Za sazrevanje prikazane tehnologije potrebafl. period je nekih pet godina, što bi u idealnom slučaju bio i perioJ do ulaska ovog pogona u salone, jer je njegovo "pakovanj e" mali problem. Ipak, kulrura rada prikazanog prototipa da leko je od onog ~to bi čelnici gradova vole li na svojim ulicama jer bi nedovoljno

stantnom brzinom. Zr~hvalj uj ući ovakvoj koncepciji, potrošnj a goriva koja je postignuta na test ciklusima sa ovim agrega tom usporediva je sa ko nkurcnt~kitn motorima zapreminc 2.4 litara. Ko zna, možda će se ovakvi sistemi odomaći ti i u ostalim serijskim motorima ... iskusni vozači zasigurno pokvarili pokaza telje o sigurnosti u saobraćaju. Zato, prezentaciju koju je napravio minhenski BMW rrcba shvatiti kao demonstraciju potencijala koji leži u hibridnoj koncepciji i toga što BMW već chmas moze da prikaže. Ono što je realno očekivati u narednim godinama jesu, pre sveg<~, mekši hibridi sa ciljem podiz<~nja komfora vožnje i smanjenja potrošnje, i tek po neki hibridni pogon koji kao svrhu svog postojanja ima podizanje performansi. Stoga, BMW nikako nije slučajno izabrao pripadnika SUV klase kao promotera ovog koncepta ...


SVET DIZELA U svom pohodu, nove generacije dizel motora

osvojile su Evmpu, trenu mo far~iraju }aJ)lln, a za očekivati je da ovaj vin1s zahvati i sevemoarnerič/w automobilske cantt'O. Zvuči neverovaLno ali i pored toga što je u SAD benzin jeftiniji od fla.liranc vode, ovaj preokret u l,rlobalnom trendu preti da uzdrma i američku apatiju za dizel motore. Kao razlog tu ~~~ J>re svega jJOtTebe klase lwrjlulentnih SUV vozila koja svoju mišićavost mere brojkama L~pred oznake Nm. Sa dru[{e strane, t·egulative koje ograničavaju emisiju štetnih gasova i na američkom tlu sve uže stežr.t svoje okvire, Jla potrošnja 11ije više isldjučivo el<onomski faktor. Ovai<Va predvidanja is/>OSta·vi<:e se netačnim samo ako američki fJroizvodači usjJeju da svom ttiištu fJonucle t>rivlačne alternative u obliku J)()gona sa gorirmim ćelijama ili, pak, hibridne i<oncepcije. No, u narednim godinama to će biLi ~<·eoma reško, pogotovo u pomenuwj jJrestižnoj SUV kl(lsi ... Pogledajmo, stoga, aktuelna dešavanja u svetu dizel motora: Dizel za mačku Grupacija PSA i Ford su ujedi nili napore sa ciljem da Jaguar-u podare Jizel energanu. Agregat sa 24 ventila i 2, 7 litara zapremine u Y6 rasporedu, 2004. godine staviće modelu S-Type na ra~polaganjc 215 KS i 440 Nm. Sistem ubrizgavanja, pretpostavljate, nosi oznaku C'-ommon Rail. Dizel za trozubac !talijani ozbiljno razmišljaju o upošljavanju mišićavog V lO T Di agreg:mt (grupacija V\Yl) u Mascrari-je vom modelu Q uattroportc sedan. U nedostatku dovoljno moćnih ra;wojnih fondova i nemogu ćnos ti za angažovanjem Fiat-ovih motora (jer nisu dovoljno izdašni snagom za ovu klasu) , ova je ku ća u potrazi z::-t ;Jdekv<nnirn agregatom koji bi

-

vozilu podario prestižnu autonomiju ...

vučnu ~ilu

Biotrol umesto nafte DaimlerChrysler je najavio proi~vodnju prvog si n tetičkog d izela za široku upotrebu. Njegovu o~novu čini biomasa dobijena iz osraraka drveta. Po objavljenim podacima, emisija co! koja se javlja sagorevanjem ovog goriva tako je niska da bi zemljina vegetacija sa lakoćom mogla da je neutrališe, odnosno, doslovce pojede. Moćni koncem namerava da ovaj energent proizvodi u saradnji sa ncimenovanim partnerom i ponudi ga tržištu pod imenom Biotrol. Već danas, Biotrol je moguće dodati postojećem dizelu bez negativnih efekata (po motor ili okolinu), što je i demonstrirano na određenom broju vozila.

i visoku

Dizel za Hondu Ekspanzija dizel motora odvija se i u Japan u. Tako, od skoro, Honda više nije isključivi specijalista za benzinske motore. U razvojn im laboratorijama ovog japanskog proizvodača realizovan je projekat dizel motora za pogon putničkih vozila. Iz 2,2 litara zapremine koja je podeljena na 4 cilindra, ovaj agregat izvl ači odlične 144 konjske snage (na 4000 o/min) i razvija maksimalni obrtni moment od 340 Nm (pri 2000 o/min). Ovo je prvi takav projekat uraden unutar kuće (Civic 1.7 lansiran 2001. godine imao je dizel motor kod kog je najveći deo posla ipak madio Isuzu) , a k<1ko stvari stoje to svakako neće biti i poslednji. Agregat će, pod marketinškim nazivom familije i-CTDi, biti najpre ugradcn u l lund u Accord i to već s poče tkom 2004. godine. Intrigantno je pitanje hoće li d uh l Ionde biti dostupan i na pritisak papučice gasa dizel motora? Ako je sudi li po brojkama koje performanse znače, onda hoće ...

Naredna generacija U razvojnim laboratorijama Siemens-a, treća generacija Common Rail (Komon rejl) sistema napajanja za dizel motore spremna je za svoj start koji je najavljen za 2006. godinu. Nove sisteme krase brizgaljke visoke brzine reagovanja, što omogućava još preciznije doziranje goriva i oblikovanje manira ubrizgavanja oJ po~tojeći h sistema. Pod konrrolom motornog računara, ekstrenma dinamičnost primenjenih brizgaljki upregnuta je u pravcu postizanja veće ekonomičnosti i ekologično~tt rada motora. Svoju agilnost ovi uređaji duguju piezo tehnici koja po brzini višestruko prevazil~zi elekrromagnctnc pandame koji su dan as u širokoj upotrebi. Takođe, u fun kciji boljeg raspršivanja i putpunijeg sagorevanja goriva, maksimalni pritisak ubrizgavanja je puvcćan na 1800 bar. Slične aktivnosti odvijaju sc i u taboru benzinskih motora sa direktnim ubrizgavanjem. Novi sistemi za oto motore donose značajnu smanjenje potrošnje goriva (deklarisano je čitavih 20%) u odnosu na konvencionalne MPI morore ...

Dizel za Mazdu Mazdini razvoj ni centri rade punom parom. Poslednjih meseci na programu ~u završna testiranja novog dizel motora koji u odnosu na referentne ima smnnjenu emisiju azotovih oksida do 25%, i čestica za čitavih 75%. Naravno ova dvolitarska jedinica ro postiže zahvaljujuć i preciznom di.rektn om ubrizgavanju izvedenom pomoću Common Rail tehnologije i efikasnog ((]tera čestica . U izdanju linijskog četvorocilindraša, mazdin dizel agregat će svoj debi doživeti najpre u okviru modela Bongo (malog dostavnog vena) ...

.

.

.

. ·. . .

.

. .....

.

~

. ·,

..,

.'

'

.. ..


manile stacije

IZBOR ZA MOTOR GODINE Pm put održan 1999.godine, izbor xa najbolji motor u organizaciji stručnog mag~ Engine Tedmolcgy International i,zrastJJO je u značajan događaj u moumkoj industriji.

Široko korišten u reklamnim kampanjama nosilaca titula (najtrofejnijih BMW-a i Honde), OtJaj swjet~rsni Oskar u svetu motori.stike postJJO je znak garancije lwaliteta pogona koji uliva poverenje kupcima širom planete. Sve brojniji žiri, sastavljen od eminemnih ličnosti sveta motorist:ike, ulinio je da rezultati realno oslikavaju mišljenje strnlnjaka iz celcg sveta. Propozicije Izbor ima l J kval ifikadon.i h kategorija. 8 od njih su zapreminski razredi, dok s•• prcosLalc tri: za nove mOLore, motore u klasi štcd ljivih i za motor(' " kla$i pcrfomantnih. Pobednici navedenih kategorij~ ujed no Sl l i finalisti koji ulaze ll najuži izbor za motor godine, borbu z~ n:1jvišc priznnnjc ove mnnifcsracijc. Svaki sudija ruspolaže sa 25 poena za svaku kategoriju. Njegov zadatak je da taj iznos raspodcli na 5 morora liZimajllći ll obzir njihovu ekonomičnost, bučnost, kllltuno rada, isporuku obrtnog momenta i snage ... Najveći broj poena koji može dodeliri jednom motoru je l S. a nnjm;mji l. Ukupan rezultat Jobijen je nakon prehrojavanja svih glasova, te verno repre-.:entuje ouJ >tručnjaka motorizovanog sveta.

Zapreminski razred do l litar

POREDAK Zapremimki razred do l lirar

lxx!on

I !onda l !itar IMA (Insight) Smart 698 cc (City Coupe, Roadster) Toyota l litar (Yaris, Echo, Vitz) Smarr dizel 799 cc (City Coupe) Nissan l !itar (Micra, March) OpeiJ\lauxhall l lit~ r (Agila, Corsa)

318 173 162 11 2

77 71

POREDAK Zapremim.ki razn' d od l do l ,4

prošlom broju prikaza ni su pobednici u klasama: "novi motori", "štedljivi motori" i "performantni moto ri". U ovom broju prelazimo n a zaprcminskc razrede u kojima snage odmeravaju automobilske e ncrgane razvrs tane po zap reminama iz kojih crpe snagu. Konkurencija je i ovde žestoka, a modele potpisuju pretežno stručnjaci iz Jarana i Evrope.

U

l it~ra

Honda 1.3 litur<l IMA (Civic Hybrid)

bodovi

248

PSA Peogeot-CitroeniFord dize l 1.4 (Peugeot 307; Citroen C3, Xsara; Ford fiesta, fu~ion; Mazdil 2, Demio)

133

VW 1,4 !imra FSI (Audi A2; VW Lup<>, Polo)

116

Toyota dizel 1,4 litara (Yaris, Echo, Vitz)

107 107

Honda 1.4 litara (l ,3 litara) (Jazz, Fit) VW 1,21itara TDi (Audi A2; VW Lupo 3L)

64

POREDAK Zapremimki razred od 1,4 do J,Slimra

MINI Supercharged 1,6 litara (Cooper S) 1oyola l, 5 litara (Pri us) Toyota l,8litara VVTL-i 190 (Celica, Corrola) Ford 1,8litara TDCi (Focus) RMW l ,8 Lit·Hr~ \f}'l lvel·ron ic O16 ti)

bodovi

168 14.3 94

87 86

Mercedes-Benz l,8 litara COl su percharged

(CLK)

84

Hondin hibrid od l litra, kojim se oprema model lnsight, krasi lepa tradicija dobijanja priznanja n a izboru za motor godine. 2000-te godine, ovaj je motor krunisan litulom motora godine, a poslednje 3 godine nosilac je pobcdničkih lenti u kategoriji šted ljivih motom, k ;10

Honda Insight

i u zapreminskom razredu do l litra. l 2003. godine njegova riznica je obogaćena: ponovo l. mesto u konkurenciji ispod jednog liua ukupne zapremine. Ovom pobedom, Hondin IMA ll postao je najuspešniji motor u istoriji ovog izbora sa impresivnim skorom od 8 zlatnih trofeja. Pored roga šro se u pogonu pokazao bolje od direktne konkurencije, ovaj 995 cmJ velik trocilindraš je i trošio najmanje goriva. Razlog superiornosti svakako leži u primcnjenoj bibriclnoj tehnologiji. Kad god se zn to ukaže potreba, ultratanki elektromotor (od 10 kW) dodaje snagu na pogonsko vratilo, crpeć i energiju iz Nikl metal hidrid baterija teških 20 kg. Ovaj električni turbo podiže snagu pogona sa 52 kW (71 KS) na 58,5 kW (79,5 KS), a iznos maksimalnog obrtnog momenta sa 90 na 113 Nm, što je posebno dnbrrxlošlo na niskim obrrajima. Nar11vno, pri manje intenzivnim kočenjima deo kinetike energije vozila preuzima elekcrosisrem za popunu svojih akumulatorskih baterija ... Krajnji rezultat udruženog dejstva motora SUS i elektromotora jeste skromna potrošnja od 3 l/l OO km i odličnih 80 g o~>lobodcnog ugljendioksida po km EU kombinovanog ciklusa. Solidno ubrzanje od 12 s do 100 km/h i maksimalna brzina od čitavih 180 kmth konkretno govore da se putnici zbog ekologije i štedljivosti pogona ne moraju nužno odreći i komfora vožnje. IMA malolitražni motor još uvek predstavlja referentni agregat u svent hibridnog pogona. Od svog predstavljanja 2000-te, ovaj je motor prerplaćen na zlatna odličija.


manifestacije Zapreminski razred od l do l ,4 litra

sar<Jdnji sa Chrysler-om a proizvodi se u Brazilu, u osnovi je st~mcbrdna varijant<J kojoj je umešno naclograclen Eaton-ov mehanički punjač. Rezultat je potencijal za razvoj snage od preko 125 k\1(1 ( 170 KS) pri 6000 o/min. Ipak, pravi uspeh leži u obliku krive obrtnog momenta koju motor razvija u radu. Svojih maksimalnih 210 Nm, ovaj agregat generiše pri 4000 o/min ali je njegov najveći deo, čak 80%, dostupan u širokoj zoni već od 2000, pa sve do 6500 o/min! Ovakva isporuka vučne sile zaslužna je za naklonost žirija, posebno njegovog dela sa severnoamcričkog kontinenta - uprkos svojoj ljubavi za maksi vozilima, oni su izabrali svog favorita u mini obličiju. Privlačna magija moći dobrim delom leži u efikasnom prehranjivanju sa natpritiskom od 0,8 bar. Da bi izbegli pojavu deronantnog sagorevanja u žestoko pritisnutoj smeši, stepen sabijanja je morao biti smanjen sa 10,6 na 8,3. Motor ima če­ lični blok i glavu od legure aluminijuma, lanac za promenu faze bregastog vratila i 4 ven tila po cilindru. Cooper S, u skladu sa svojim sportskim asp i racij ama istaknutim u nazivu, od nule do 100 km/h stiže za 7,4 s, a sa 80 na 120 km/h u 4. ste-

Šampion klase ekonomičnih je ujedno i pobcdnik u 2. zapreminskom razredu. Ništa čudno, jer je IMA 1.31 delo najtrofejnijih majstora u ovoj kategoriji. Hondini struč­ njaci nisu ispustili titulu rnalolitražnog razreda ni jedne godine od početka održavanja izbora. Koristeći sve prednosti IMA hibridne tehnologije, koja je razvijena i dokazana u podlitarskom razredu, novi motor 1.3 l takode koristi beneficije VTEC sistema varijabilnog upravljanja radom ventila. U Hondinim laboratorijama VTEC se usavršava još od 80-ih godina prošlog veka, a svi napori u~mereni su ka povećanju efikasnosti pogona. Ovo, naravno, izuzetno prija hibrid noj koncepciji, a težište je pomereno još više ka podizanju ekonomičnosti, pa je VTEC u stanju da u toku svog rada usisne i izduvne ventile drži permanentno zatvo-. renim na tri od četiri cilindra motora! Ovaj mehanizam tokom usporavanja isključuje klackalice i tada ventili ostaju čvr~to na svojim sedištima hermetički zatvarajući komore cilindara. Druga generacija IMA tehnologije primenjena u ovom sedanu sa četvoro vrata nudi bolje performanse i primetno veći komJor u poređenju sa modelom lnsight. Civic moze da primi tri putnika više, a baterije i komponente hibridnog pogona (koje se nalaze pozadi), ostavljaju dovoljno mesta za prdjag. Uprkos svojoj naglašenoj ekonomičnosti (4,9 1/100 km na EU kombinovanom ciklusu), Civic IMA je u stanju da postigne 171 km/h zahvaljujući pogonu maksimalne snage 66 kW (90 KS) pri 5700 o/min i najvećeg obrtnog momenta od 119 Nm pri 3300 o/min. Glasovi koji su ovaj motor podigli na pobedničko postolje došli su sa domaćeg terena i iz Severne Amerike, dok je drugoplasirani agregat koalicije PSA-Ford bio favorizovan u Evropi.

Zapreminski razred od l ,4 do l ,8 litra Probudivši nostalgične emocije u savremenom eonu, BM\Xf-ov novi Mini je stekao širok krug simpatizera i obozavalaca od svoje pojave 2001. godine. Ovaj automobil, koji je proglašen na severnoame ričkom kontinentu za auto godine 2003., u Štutgartu je nagrađen i za svoj motor u prehranjivanoj verziji 1.6 Cooper S. Dotična pogonska jedinica, koja je razvijena u

~

.

..

'

-

.

.,

.

~

'

' ••

:.

.,

:' •

'

"

l' •

!

...

.. •

.

.

~

.

' '

Ekskluzivno iz Štutgarca dipl.ing. Predrag Đukić

<

.

.

.

. "

penu prenosa ubrzava za 6,9 s. U 5. stepenu isto čini za 8,7 s, a skazaljka se zaustavlja na 216 km/s. Zilčudo, ovakav temperament ne podrazumeva i veliku žec1 agregata. On se zadovoljio sa 8,5 l bezolovnog benzina za 100 km EU kombinovanog ciklusa vožnje, kojom prilikom je prosečno oslobađao 202 g COz/km.

.,.

·~

.

..

.


tehnika

ARHITEKTURA NOVOG DOBA U vreme kada su se prvi automobili pojavili, njihov izgled neodoljivo je /)Odsećao na kočije. Naočigled zbunjeni/t prolaznika, ova vozila su se pokretala sama, bez konja, l<.ao da su prste uplele kakve nečiste sile. Ako tome dodamo i buku koja je pratila ovakve pojave, nije ni čudo što su mnogi bili protiv proklarnovanog napretka. apravo, razvoj pogonskih jedinica nije bio adekvatno propraćen, pa je došlo do izraženog raskoraka izmedu novootvorenih tehničkih mogućnosti i raz mišljanja tadašnjih konstruktora. Iako je tehnika nači­ nila ozbiljan skok, shvatanja ljudi još su neko vreme ostala ista. No, iz modela u mode l, konstrukcije automobila poprimalc su oblike sve manje opterećene navikama, a sve v iše prilagodene novom pogonu. Gabariti i položaj motora u mnogome su diktira li oblik vozila, kako spolja, tako i iznutra. Sa druge strane i mehanički sistemi upr11vlj11nja, re prenosa snage, imali su specifične prostorne zahteve kojima sc moralo izaći u susre[. Na primer, u slučaju zadnje vuče i motora smeštenog napred, prenos ~nage mehaničkim putem oduzimao je prosror kabine u obliku uzdu=nog grebena i time smanjivao komfor pumicima... Zapravo, projekranri su najpre morali potpuno da re~e mehanizam za kretanje i tek potom da pristupe oblikovanju kabine.

Z

Savremen pogon Poslednjih godina stasale su nove tehnologije koje projekrante stavljaju u sli čnu poziciju kao njihove kolege sa početka prošlog veka. Pogonski agregar.i mt bflzi gorivnih ćel ij a sve češće svoje mesto O<llnze u koncept studi.jama, pa je sva prilika da će uskoro ući i u serijsku proizvodnju. Metl utim, nove pogonske jedinice ovog tipa imaju posve različite kon-

strukcione zahteve od prckaljcnih motora ćelije se spajaju u pakele čija prostorna orjentacija nije bitna, pa sc mogu različito oblikovati. Pored toga, one energij u isporučuju u obliku električne struje koja sc lako prenosi do pogonskog motora strujnim provodnicima. Ovakav transport energije neuporedivo je skromnijih prostornih za brcva od mehaničkog, te projektant irna pruža daleko veću slobodu ...

SUS. Gorivne

Savremeno upravljanje Elektronski sistemi upravljanja se takode razlikuju od hidromehaničkih izvedbi i u svom segmentu otvaraju potpuno nove mogućnosti . Za njih je gotovo svejedno da li se upravljanje vozilom obavlja sa vozačkog mesta, suvozačkog ili pak sa zadnje klupe. U krajnjem slučaju, upr,wljanje je moguće i sa pozicija van vozila, pod uslovom da je omogućena daljinska ve:<a izmedu upravljačkog modula i izvršnih uređaja ... Primena novih tehnologija neminovno dovodi do promena pristupa u projektovanju. Po svemu sudeći, došlo je vreme da se kreatori vozila odreknu svojih ustaljenih rezona i potraže nove u svetlu proširenih

nameće svoju logiku: projektovanje i proizvodnja vozila na zajedničkim platformama pokazuje prednosti u smanjenju troškova i vremena razvoja, bržem lansiranju većeg broja modela, masovnijoj proizvodnji delova, višoj pouzdanosti vozila, kao i u mnogim drugim segmentima. Isto tako, ovo omogućava brži prodor nO\'ih tehnologija i nizu ccnu po jedinici vozila. U rom poretku stvari svi su z<~dovo ljni, od proizvodača do potrošača. Znači, imperativ bi bila konstrukcija koja bi lako mogla uzimati obrise poslovnog scdana, pntktičnog monovolumena, porodičnog beč­ beka (harch back) ili pak dostavnog vozila. To već miriše na modularnu gradnju koja se ' sastoji od dva osnovna dela.

Pogonski modul Po svojoj prilici jedan od njih bi morao biti pogonski modul, koji sadrži sve neophodne clemente za ostvarivanje samostalnog kretanja. l'a njemu, kao osnovi, mogli bi se montirati karoserijski (kabinski) m.oduli različitih

mogućnosti.

Optimalna konstrukcija Analizirajmo kako hi izgleda!::\ idea lna konstrukcija automobila iz današnje perspektive. Već zahuktali proces globaliz11cije

Uprnvljanje pravcem kretanja izvodi se pomcr:tnjcm ručica na način koji je sličan zakreranjn volana. Kada se jedna ručica kreće na gore, druga sc pomera nadoJe, pa iako ništa ne rotira osećaj je ugodno poznat. Vozilo ubrzava kada se ručica zalm-će, a sistem kočenja se aktivira stiskanjem dela ručice - sve podseća na vožnju motobicikla. oblika i osobina. To bi bili prostori formirani da pruže maksimalnu udobnost putnicima, da omoguće funkcionalan prevoz stvari ili da pruže zadovoljstvo sportske vožnje... Izbor izmedu većeg broja različitih karoserijskih modula tada bi postao moguć i srednjim slojevima limitirane platežne moći. Stvari donekle nalikuju izboru maski za mobilni telefon. Skupa elektronika je univerzal na, a jeftina p l astična maska dostupna u svim bojama i deze nima čini da svako u ruci ima per


sonalizovan aparat koji zrači poscbnošću ... Kako se čini, nije daleko dan kada će se proizvodači karoscrijskih modula takmičiti medu sobom nudeći velik broj različi tih modela. Logično je očckivari i osnivanje novih marki, unuta r postojećih, koje će nuditi d rugačiji vizuelni indentitet od matične kuće. Broj proizvođača pogon~kih modula, upravo obrnuto, mogao bi sc svcsri na svega nekoliko. No, vratimo se samoj konstrukciji i nastavi mo da na vozilo gleda mo očima projektanta. Stigli smo do tačke pri kojoj treba da sc od lučimo za najbolje reše nj e spoja između karoscrijskog i pogonskog modu la. O ptimalni slučaj njihovog sastava bilf"! bi prava ravan zbog jednostavnosti izrade i lakog uklapanja. Pored toga, poželjno je i da vozilo ima rava1"\ pod, koji istovremeno zn ači i maksimalni prostor na raspolaganju putnicima i njihovom prtljagu. Na ovakvim zaključci ma izrasla je studija koju odlikuje pločasta ili, popularno nazvana, skejtbord (skatcboard) šasija.

S naga u dasci Skejtbord šasija je zapravo modul koji sadrži kompletan pogon od sistema za proizvodnju energije, do ročkova koji realizuju kretanje. U svom ploča~tom telu, pored muskulature koja obezbeđuje mobilnost, ovaj modul sadrži i mozak koji upravlja pokreračkom snagom. Neophodne su još samo zelje vozača i ova stva r je sposobna da ih samostalno realizuje u potpunosti. Upravljač u ruci Tako stižemo do drugog problema - kako želje vozača preneti pogonskom modulu? Klasično rešenje je mehanizmima, odnosno, sistemima S<tjli, poluga i vratila, koji angažuju i ruke i noge. Neupo redivo komfornije rešenje upošljavalo bi smno ruke, po mogućstvu samo jednu. Mada zvuči futuristički, ov;,kav koncept je već rešen i ima pristojno dugu evoluciju. Sa sličnim problemom susreli su se, pre par decenija, i [Vorci kompjlllerskih igara kada su trebali da reše upravljanje svojim sajber (cyber) protagonistima. U tu svrhu ra:vijen je džojstik Qoysrick • palica za igru) koji je do dana~ doživeo svoja najrazličitija izdanja. Mercedes Benz u svojim ~tudijama sa elektronskim upravljanjem razvija sistem od dva džojstika klasičnog oblika palice. Ovako koncipiran sistem iziskivao je dugo vreme privikavanja vozača, pa reakcije šire javnosti nisu bile u tonu oduševljenja. Pouka koja sc iz ovoga moze izv u ći upućuje na izradu upravljača srodnijeg obli ka volanu ili komandama motocikala koji su opšte prihvaćeni.

Rezultat Na kraju, sproveden u analizu trebalo bi krunisati opisom vozila bud~•ćnosti. Da je

paket gorivnih će lija priključak

za punjenje

vod on ikom rezervoar komprimovanog vodonika kontrole elektro sistema

upravljački

sistem za vazduh jedinica za grejanje kabine uni ve rzalni električni priključak

ovaj tekst objav ljen pre par godina, sve što bi nam u rom poslu pomoglo bile bi naše moždane vijuge u sektoru za vizue li zac ij u. Danas takva vozila već postoje, a stručnjaci velikog GM-a su se potruditi da retkim srećnicima omoguće i probne vožnje u koncept vozil u nazvanom Hy-wire. U njihovim rukama našla sc X-drive upravljačka jedinica razvijena u laborarorijama SKF-a smešrenim u Nemačkoj i Italiji. Primcnjcno rešenje potpuno ispunj::wa postavljene ergonomske zah teve. Ručke upravljača moguće je pokretati tako da oponašaju pokrete volana, dok se davanje gasa i kočenje obavljaju pokretima slič.nim onim kod motocibla. Sistem je jednostavan, lak za privikavanje i objedinjuje sve upravljačke funkcije, što uklanj a po trebu za angažovanjem nogu. Uz to, on se može pomcrati po nosaču i sa lakoćom poclcš~va ti ili čf! k premestiti na suvozačko mesto. Ovakvim pri sr.upom izbegnuta je po treba izrade kokpita sa

priključak

kabinskog modula vozačkim mestom na desnoj strani, pa je platforma spremna za osvajanje svih svetskih rržišta.

Globalna saradnja Na razvoju i realizaciji koncepta Hy-wire radili su elitni timovi širom sveta. Pojedinačni zadaci povereni su specijalizovanim laboratorijam~ koje su najdalje odmakle u osvajanju novih tehnologija, bez obzira na njihovu lokaciju. Tako je agregat gorivnih ćelija S(voren u Ne mačkoj, kawserija dobila svoj konačan oblik u Italiji, šasija projektovana i izractcna u SAD ...


centimetara debeloj ploči pogonskog modula, težište je veoma blisko tlu, što gara nruje odličnu stabilnost u krivina ma. Pdmenjene su i električne kočnice koje reaguju pet puta brže od hidrauličnih, što uz ABS, EBD i BAS sisteme garantuje izuzetnu aktivnu sigurnost. Uz sve to, zamena karoserijskih modula je lako izvodljiva. Svega lO priključnih mesta omogućavaju brzu demontažu i montažu, a upravljačka jedinica ima samo jedno mesta konekcije sa pogonskim modulom. Priključivanje upravljača na samostalni pogonski skejtbord pružilo bi odvaznima priliku za surf po afvaltu. Pri tom, pogonskom modulu je posve svejedno u kom ~meru ide - podjednako je brz unazad kao i unapred.

ubrzava nj e purem žice

Rezime Hy-wire predstavlja skup sjajnih ideja koji sa sobom donosi i niz nepoznanica. Iako GM izl~zi sa veoma optimističkim izjavama o bezbednosti ovog koncepta, pitanja se uglavnom odnose na sposobnost skejtbord kon st rukc ije na savladivanje prostorn ih sila. Rezultati cras h testova trebali bi da donesu odgovor na ovo ozbiljno pitanje. Drugo, neugodna pitanja se postavljaju i o ergonomiji k<'lbinskog prostora, posebno u zoni zadnjih sedišta - izraz klizna sedišta lepo zvuči ali ima li dosta mesta za noge koje moraju biti tek blago savijene u kolenima? U svakom slučaju period otklanjanja dečijih bolesti još uvek traje. Predstoji i rad na smanjivanju cene i podizanju performansi. U tom pravcu treba očekivati povećanje efikasnosti pogona (energetske gustine pakovanja), dalje smanjenje bučnosri i težine. Osvajanjem novih tehnoloških postupaka i materijala, bez sumnje, uči1lićc proizvodnju ekonomičnijom. Ozbiljni proble1ni očigledno postoje i oko izgradnje mreže za distribuciju energenata. Ipak, neko će morati prvi da zakorači ka serijskoj proizvodnji i probije lcd. To će biti veoma zahtevno i sv11kako rizično, ali ta kvi poduhvati ispisuju stranice istorije čovečanstva.

upravljanje putem žice

dipl. ing Predrag Đukić

Svi timovi blisko su sar<'ldiva li i bili u stalnoj komunikaciji preko satelitske veze. GM-ov telekomunik<'lcioni sistem za prenos rrodi menzionalne slike i tona, pwžio je mogućnost zajedničkog rada prostorno veoma udaljenih timova na ovom. projektu. Na kraju su američki s tručnjaci integrisani sisteme u celinu i vozilo je bilo sprem no da demonstrira sutrašnjicu. Rezultat udruženih napora je impresivan. Hy-wire je voz ilo izvanredne prostornosti i preglednosti. Kako je najveći deo njegove mase od l ,9 tona smešten u 28

- kočenje

pu tem žice


radionica

CUBINAPREDAK Novi član familije Cubi iz Bačke Palanke nalazi se na stazi oporavka. Nakada veliko ime na naim prostorima, na putu je da skine patinu sa sebe i ponovo zasija starim sjajem. avne 195 1. godine, u vremenu poletne obnove i dinamičnog razvoja Jugoslavije osnovano je Dru~ rvcn o Preduzeće Napredak za remont poljoprivredne mehani zacije, drumskih vozila i rmkmra. Zajedno sa porastom obima mchunizaclje rastao je i Napredak š i reći svoje kapacitete i stručna znanja. 1970. godine ovaj kolektiv broji 85 zaposlenih i to pretežno visokokvalifikovanih autome haniča ra i mašinac<t. Visoka operativnos t i sposobnost zapo~lenih zaslužni su što je Napredak dobio poverenje o zas tupanju tadaš njih giganata kao što ~ll lMT Beograd, IMR Rakovica ili PROGRES 13eogmd, a sa INTERSERVIS-om iz l\:ovog Sada potpisan je ugovor o :astupanju poljoprivredne mehanizacije i traktora ruske proizvodnje, kao i :a ostala ruska teretna, teren~ka i putnička vozila. 197 1. godine, rukovodstvo Napretka povlači smeo potez i potpisuje ugovore o zastupstvu i serviSiranju viljušk:ua firmi LITOSTROJ i J:\J DOS iz Ljubljane. lako je program viljuškara predstavljao ozbiljno proširenje uslužne delatnosti, o dos tignutom kvalitcru rada svedoči činje nica da je DP Napredak 1982. godin e, u oštroj konkurenciji od 20 servisni h ce ntara u SFRJ, proglaše n za najbolji servisno-remon tni ccnmr viljuškara IN DOS. No, kriza koja je krajem oscmdcsctih i tokom devedesetih godina prošlog veka harala našim privrednim sisLemom nije zaobišla ni DP Napredak, tah i da Preduzeće 2003 . ulazi u vlasničku transform aciju. l om prilikom ugledni novosadski privatn i pred uzerni ci na

sprovedene u Bačkoj Palanci ... Danas sc AD Cubi Napredak nala:i na puru svog oporavka i vraćanja na pripadajuću po:iciju na tržištu mašinskih usluga. l\ a spisku zndovoljnih korisnika usluga nalaze sc tako: ELEKTRODISTRIBUCIJA , SINTELOl\, BFC LAFARG E, RAFINERIJA NAFTE PANĆEVO. kao i mnogi drugi. ..

D

čelu

sa gospodinom jozefom Buhmilerom na aukcijskoj prodaji dolaze u posed većinskog paketa akcija, sada već bivšeg OP Napredak, te se osniva AD Cu bi Napredak. Od tog časa, Preduzeće iz Bač ke Palanke nalazi se u poslovnom sistemu .Cubi i posluje kao deo lanca koji se sasroji još iz .nwšinske obrade, metalizacije, zava rivanja i trgovine . O krilje ovako zaokruženog sistema omogućilo je ose tno niže cene u odnosu na konkrenrske firme, kao i izdavanje viših garancija na sprovedene r::~dove i ugradene de love pri remontu radnih mašina i vozila. Znak gara ncije Cubi kvali teta od sko ro prati i radove

'Ii:enutno, u okviru svog poslovanja ovaj kolektiv nudi sledeće usluge:

1. Popravka viljuškara: - INDOS ; elektdčnih i dizel, - POBEDA , di.zcl,

- BALKANCAR- električnih i dize l; - LLTOSTROJ - dizel...

2. Popravke traktora: - IMT - svih tipova, - IMR- svih tipova, -TORPEDO itd.; 3. Mašinske obrade: - kolcnastih vratila (radilica), - glava, blokova i ventila morora ..

4. Generalna opravka svih motora;

5. Popravka putničkog i teretnog programa ZASTAVA;

6. Tehnički pregled i osiguranje vozila; 7. Proizvodnja i prodaja rezervnih delova :z:a viljuškare INDOS i POBEDA; 8. Prevoz sredstava za remont od

korisnika do radionice i natrag... Garancija :z:a izvršene radove je 6 meseci


servis

UGRADNJA KLIPNIH PRSTENOVA Motoru je pala snaga, osetno se l)Ovećala potrošnja ulja, a i l)roduvavanje kartersl<ih gasova je intenzivno. Podešenost motora, ventili i vođice eliminisane su kao moguć uzrok neispravnosti. Problem, dakle, leži u zaptivanju cilindara, odnosno u klipno-cilindarskom sklopu.

D

asklapanjem klipno-cilindarskog sklo-

.1~'a usranovljeno je da klipovi i cilindri ne pokazuju znake pohabanosti i oštećenja. Iskusan mehan ičar zna na čega treba obratiti pažnju pri vizuelnom pregledu klipova i cilindara. Među t:im , u svakom slučaju, da bi se potpuno uve rili da će zamena klipnih prstenova biti intervencija koja je dovoljna ela povraLi izgubljene pe rformanse motora, pre poručjivo je delove doneti u specijalizovanu radionicu za mašinsku obradu CUBT. Tu će se izvršiti detaljan pregled kao i pravilno i tačno merenje klipova i cilindara. Nakon toga, utvrduje se da h će biti dovoljno samo zameniti klipne prstenove, Ja li je potrebno honovanje postojećih cilindara, ili je neophodna ugradnja klipova remontne prekomere uz odgovarajuće razbušivanje i honovanje cilindam. Izbor klipnih prstenova za remontovani motor Većina proizvodača klipnih prstenova pravi garniture kako za prvu ugradnju tako i za primenu u rcmonrovanim motorima, i u nekim slučajevima takve garniture se za isti tip motora mogu razlikovati u pojedinim detaljima. Prstenovi namenjeni za originalni motor konstru isani su rako da oscvare maksin<aln u izdržljivost i brzo uhodavanje u kon taktu sa površinom zida cilindra fabričkog kvali teta. Sa druge strane, ga rnicura klipnih prste nova koja je u prodaji kao rezervni deo namenjena je ugradnji u cilindre nepoznatog kvaliteta. 'lakvi khpni prstenovi moraju biti u stanju da

OSNOVNI POJMOVI A. Prcčmk - spoljašnji prečnik khpnog pr.tcna kad sc sabije na srvamu men1 otvora cilindra • nazivni prcčnik; B. Razrez prste na u sloboduotn stanju - razm~k krajeva pmcnn kad je prsten u ncugradenom stanju;

C. Razre: sabijenog prstcna - razmak krajeva prsten:l bd je prs~cn postavljen u cilindar;

D. Radijalna debljina pr&rena; E. Čelo pmena - deo prstena koji dodiruJ<! zid

se prilagode površinama cilindra koje u nekoj meri odscupaj u od fabričkih. U svakom slučaju , CU131 trgovina snabdevena je odgovarajućim kompletima klipnih prstenova za gotovo cco program evropskih proizvođača motora. Na raspolaganju su klipni prstenovi renomiranih svetskih proizvodača , kao što su Kolbcnschmidt, Mahle, GoelZe i Tarabusi. -

je klipnog prstena. Od izuzetnog značaja za rad i ve k motora je da svaki prsten u pripadajuć~.:m žle bu bude ugrađen pravilno okrenu t prema čelu klipa.

Postavljanje klipnih prstenov a, .

Komplet klipnih prstenova obično sadrži informacije u vezi pravilne ugradnje. Od nekih snabdevača se čak mogu dobiti i informacije o obnavlj anju cilinda ra i klipova, kao i saveti za uhodavanje. Thčka , rupica, oznaka TOP ili logo proizvodača klipnih prstenova nalazi se uvek n a gornjoj strani klipnog prstena, odnosno n<~ strani koja gleda prema komori za sagorevanje. Oznake nema ukoliko ~e položaj moze zaključili iz same konsrrukcicilindra; F. Bokovi prstena - gornJa t d~mja površina prsrena. G. Visina prstena; H. Bočni z;Jz<)r • zazor između bokova klipnog prstena i žleba u klipu. I. Radijalni zazor - pro~tor izm~du unutrabnje str~me prstena i dn:1 žleha u klipu kad je prsten sabijen na prečnik cilindra; J. Tačka, rupica, m:nak:1 TOP ili logo pcoizvoctača klipnih prstenova .

max. 50% Dm~voljcnc granice bočnog

Pre pomwljanj a prste nova na klip, poželjno je proveriti razreze svih prstenova (i segmenata ulj nog prstc na, ako je višede lni) u cilindru. To se radi tako što sc sam prsLen umeLne u cilindar i poravna čelom klipa u oblasti u kojoj je prečnik cilindra najmanji, odnosno u nepohabanom delu. Ra:re; sc proverava li$natim merilom i uporedujc sa preporučeni m vrednostima koje navodi proizvođač.

Zbog pr&tc nova koji su ugradeni u pogreŠc1n žleb ili su ugradeni naopako, može doći do pumpanja ulja u komoru sagore vanja, prekomernog produvavanja i, u nekim slučaj evima, do potpunog sušenja zida cilindra. l"edovoljan razrez može izazvati spajanje krajeva klipnog prstena kada :.e motor zagreje na radnu temperaturu - rezultat je grubo ribanje prstenova i cilindra. To su propusti za koje je isključivo odgovorno lice zaduženo za sklapanje motora! Važno je poštovati sledeća pravila: - Iz žlebova n11 klip11 neophodno je potpuno odstraniti ugljcnične naslage. To se može uraditi mtmcnskim alarom ili, ako se takav ne

. .

~

·.

'p ,••"

zazora (H) novog

prstena u !lehu korišć~;:nog klipa (izvC>r: Goctze)

.. .

. ...

'


servis može doći i do loma prstena, pri montaži ili, što je još nepovoljnije., u radu motora. Osim toga, pri nepažljivom postavljanju moze doći i do paranja površine klipa krajem prstena. - Proveriti radijalni zazor prstenova u žlebu (čelo prstena ne sme viriti iz žleba kada sc prsten porisne na dno žleba) . - Pwveriti da li su svi prstenovi slobodno okretni u zlebovima - provera bočnog zazora. - Nauljiti sve prstenove motornim uljem.

Preporuke Z<~ veličinu razreza (C) novih kompresionih klipnih prstenova (izvor: SAE)

o cilindra u mm

razrez ll mm

25- 60 60- 75 75- 90 90- 11 0 110- 130 130- 150 150-175 175-230 230- 280

__ 0,1.5- 6;36 0,20- 0,41

·0,25 - 0,51 . 0,31 - 0,56 0,36-0,66 0,41-0,76 0,51- 0,89 0,71- 1,04

-

o.74- tzo

poseduje, oštrom ivicom polomi jenog klipnog prstcna. Nečistoća zaostala u žlebu može sprečiti pravilno naleganje prsten a u žlebu. - Postavljanje klipnih prstenova na klip, u slučaju motora putničkog automobila, poči­ nje ugradnjom uljnog prstena . - Za kompresione prstenove po mogućnosti upotrebiti odgovarajući alat za ugradnju klešta za širenje prstena, jer su klipni prstenovi savremenih motora ose tljivi delovi. Ako takav alat nije na raspolaganju, prsten pažljivo otvoriti palcima ll razrezu i pridržavati ga prstima, držeći ga apsolutno ravno. - Postaviti prsten normalno u odgova raj ući žleb (prethodno očišćen od ugljeničnih naslaga, u sl učaj u korišćenog klipa) i pažljivo popuštati pritisak na krajeve prstena. Kompresioni prstenovi se nikad ne smeju namotavati na klip! Pri nepravilnom postavljanju prstenova na klip doći će do promene oblika prstena u aksijalnom i/ili radijalnom pravcu. U nekim slučaj evima

Način ugradnje klipnih prstenova i ostali detalji mogu se razlikovati od tipa do tipa, kako prstenova tako i klipova, pa je u svakom slučaju neophodno konsultovati se sa fabdčkom dokumentacijom za konkretan motor i odgovarajući komplet klipnih prstenova.

dipl. ing. Dragan

Ružić

Ugradnja klipa u cilindar

l. Proveriti da li su prsrenovi korekmo ugrađeni na klipove u skladu sa preporuka ma proizvođača prstenova; 2. Podmazati prstenove, osovinicc i gornje polovine ležaja klipnjače motornim uljem; 3. Razrezc prstenova namestiti tako da budu pomereni jedan u odnosu na drugog za 120 stepeni; 4. Klip sa prstenovima stisnuti kvalitetnom obujmicom za ugradnju klipa u cilindar; 5. Gurnuti klip kroz obujmicu i provcriti da li je njena do nja ivica čvr­ sto pritisnuta na blok, pa lako kuckati čelo klipa. Pratiti svako povećanje otpora koje može ukazati na to da je prsten zakačio ivicu cilindra. Ako do toga dođe, početi ponovo; 6. Upocrebom plastične ili gumene cevčice na vijcima velike pesnice klipnjače sprečiće se da vijci oštete površimt kolenastog vratila u to ku sklapanja.

Posledice nepravilnog postavljanja klipnih prstenova na klip. Prsten.ovi dcformisani kao na slikama neće biti u stanju da normalno obavljaju svoj zadatak. Osobine motora sa ov()kv'im prstenovima biće osetno ria rušene. r:~dij~lno

de(onnisani krajevi prstena (oblik šestice)

aksijalno deformisani krajevi prstena (kao spiralna opruga)

Direktne posledice: - povećai\O produvavanje gasova iz cilindra u karter (smanjenje k01npresije, gubitak snage) i - brza degradacija i povećana potrošnja ulja. Re~\lltat:

ponovno. raskla-

panje motora~

Obujmica za klipne prstenove, sa kojom je rizik od oštećenja klipnih prstenova pri uL)aeivanju-\1 cilindar sveden na najmariju meru,


servis

METALIZACIJA LEZAJEVA v

Razvoj tehnologije te1malnih obloga (metalizacije) nudi interesantna rešenja, ne samo za rukavce lw lenastog vmtila, već i za klipnjače .

uboko svesni činjenice da sc komponente mo tora p ri radu troše i oštećuj u, inženjeri su pri projc ktova nju motora, u cilju produže nja rad nog vebi, predviddi odrede n broj stepeni njegove dorade. Radi se o fiksnim vrednosLima. Svaka revizija rukavaca kole nasLog vraLila znač i skidanje 0,25 mm materij ala . Naj češće je predviđeno 3 sLepena do rade: 0,25 mm, 0,5 mm i 0,75 mm. Za ove me re posLOje odgovarajući umeci ležajeva i sa njima je moguće rcparirati motor. l tu je kraj, bar šw sc tiče proizvođača i njihovih kata loga delova koj i :a druge dimenzije ne nude odgovarajuće umetke ležajeva. Dakle, nužno je novo kolenasto vratilo. A li šta ako njega nema? Ili je izuzetno skupo? Odavno serviseri motora isprobavaju različita rešenja. Navarivanje i h romiranje su dva uobičajena poslupka da se kolenasto vratilo prip remi za d rugi živo t. Oba funkcionišu, ali i skrivaj u opasnosLi. Kod nava rivanja, na rukavce se nanosi materijal istovetan ma te rij ::~ l u kole nasrog vratila. Med utim, da bi sc stva rno dobio homogeni materija l, potrebno je veliko iskustvo. )cr, navarivanjc enormno zagrcva kolenasto vratilo, a unutrašnj i te rmič ki

D

naponi, koji nastaju n a taj način, mogu sc vrlo teško izbeći. Pored toga, lako može doći i do pojave sitnih pukotina koje mogu izflzvati velike probleme u toku eksploatacije. Sa druge stra ne, problemi kod hromiranja leže vrlo često u različit im debljinama nanetog mate rija la. Uz to, bruše nje hroma je dugotrajan proces. U toku brušenja, prisuLna je i opasnost da sc veoma ta nki sloj broma prilikom obrade probije, a tada je neophodno ponovo započeti skup i dugotrajan proces hromiranja . I ovde, kao i kod nava riva nja, moze doći d o pucanja i formiranja fi nih pukoti na . Kao alternat iva za oba postupka nudi sc metalizacija kod koje se vreo metal pod pritisko m na nosi na zagrejane, roti rajuće rukavce. Pri tome, nov materijal se nanosi ravnomcrnije i sigu rnije nego kod nava rivanja ili hromiranja. Štaviše, metalizacijom se mogu obraditi preko 70 različitih maLerijala. Specijalna mešavina od nikla, h roma i molibdena je, na primer, odgova rajuća za rukavce kolenastog vratila. Postupak termalnih obloga (mcta lizacije) je naročito interesantan za delove u motoru koji su na mestima ležajeva izloženi in te nzivnom habanju kao što su kl ipnj HČe. Umesto da se kod podmera materijal nanosi

na leteći rukavac kolenastog vratila, beli metal sc prska na veliku pesnicu. Postupak funkcioniše odl ično, obećava serviser motora Uli Egctcmajr iz Vablingena u blizini Štutgarta koji ovu metodu radi već 2 godine: "~ama do sada n isu poznati bilo kakvi problemi ali zato kod ležajeva klipnjače možemo r::~čunati na n ajmanje dve nadmere više". Prema njegovim rečima, on može naneLi beli metal u debljini od 4 milmctara. Čak i jako pohaban ležaj klipnj ače sc može spasili na ovaj n ačin. Postojeća dimenzija letećeg rukavca kolenastog vratila pri tome nema neku veću ulogu, jer Egetemajr može novi prečnik otvora ležajeva klipnjače na odgovarajući način da prilagodi - ako kolenasto vratilo ima dovoljno rezervi, na rukavcu kolenas tog vratila je moguća i četvrta ili peta podmera! Za ležajeve klipnjače Egetemajr ne koristi umeLke ležajeva: beli metal oda vno pruža izv rsne osobine kreta nja. Serv iser na površinama ležajeva izradujc ulj ne džepove, tačno defi nisa na plitka ud ubljenja, koja uvek sakupljaju nešto ulja i time trajno poboljšavaju podmazivanje kliznih površina ležajeva. Iz toga proizlazi još jedna pred nost metalizacije, koja može biti naročito interesantna za vlasnike oldtaj mera: metalizirani ležajevi mogu biLi dobra zamena za ležajeve od centrifugalnog liva koji su vrlo komplikovani za proizvodnju. Prerada na zastarele umetke ležajeva je time manje atraktivna. Osim roga, moguće je spasiti, skoro bez rizika, veoma istrošene mo torne delove . UZ SLIKE N A SLEDEĆOJ STRANI Problemi sa dvostrukim pogonima doveli su U lija Egete majera na ideju da bi dalji razvoj ovog postupaka me talizacijc bilo rešenje za njegove pro bleme kod osposoblja va nja mo tora . Njegova firma EGU iz Vajblingena ( telef(m 07151/561818, faks 5 52 13, www. egu-mo torcn.com) daje garanciju jednu godinu ako kupac isporuči kompleta n blok i Egetm ajcr može u svojoj radion ici montirati kolcnasto vratilo i klipnjače.

EGU prerađuje defektnu klipnjaču od 290 cvra, dok mašinska obrada (brušenje) letećeg ruk avca kolenastog vratila košta 58 evra. Cena s~ nacije i. završne obrade kolen as tog vratila zavisi od broja glavnih leiajtva: sedam ležajeva koštaju, na primer, o kruglo l 750 cvra. Autor: Tomas \X!irt, Fo tograf: Gec fon šternentcls Izvor: Motor Klassik


servis

Kod kolenasto<J vratila koje je na poslednjoj podmeri nude sc različite metode nanošenja materijala. Mcralizacija je in teresan· rann a lr.e rnmiv11 navarivanju ili hromira nju: nano· šenje materijala je ravnomemije, trajni_ic je, a i dejM~·o coploce je značajno manje.

Ovaj mali zubrukni radijus je izuzetno važan: n;1lazi se na pre lazu ruk::wca prema ramenu ko lenastog vratila. Ako ovaj radi· jus nedoswje, sa tačno propisanom merom, vrati· lo tu poseduje moguće mesto loma.

I\rusilica za ko le •1asta vmrila p re uzima obradu rukav;Jca. Oni sc obraduju sa velikom brusnom pločom u nekoliko kornka. Obrada letećih rukavaca koji nisu u osi kolenastog vratila ta kode je moguća.

Istrošeni ležaj k li pnjllČC. Na površin;lm;:J ležajeva klipnjače vide se duboke pu ko tine. Međutim, još jedna podmcra je isklju· čena, jer više ne po:,toje odgovarajući umeci ležajeva. Nano~enj e materijala je jedi no rešenje da ova klipnjača ponovo postane upotrebljiva.

Svaki rukavac se n;1kon obrade n\ora izmeriti mik· rometrom. List sa merama dokume ntuje rezulta te za kupca. Vratilo koje se ne (lkrcćc ravnomerno, o~eti loe na mašini za bruknjc kolcnastog vratila. Fino uravnoteženje radi sc ka·

Ležaj klipnjače izgleda kao da je prekriven injem n<~ kon me talizacijc. Zato šro se nanosi rocirajući u slojevima, obloga se rav nomcrno nanos i i formir<~ čvrsto spoj sa klipnjačom. Poklopac ležaja je pri tome pričvršćen sa malom distai1Com.

~nije.

l'anešen mera! je zatvo· rio i uljne kanale. Brusni kamen ih ponovo oslo· b::Jda i ismvremeno ohara ivice. Na raj način ulje može bolje d11 dolazi do ležišta · lMlli posao sa ve likim poslcdicama nko se :z<memari.

Al<~t

od drve ta koj i je velikoj krckalici Zil owhc, glača obradene ru · kavcc. Pri tome, bn•sna traka sa granulacijom 400 lomi oštrinu površine. Ovom operacijom prečnik sc više ne me nja . Moderne ma~ ine za to poseduj u nutornatiku.

$ ličan

Sloj belog Jlletal., može biti debljine izmedu jedan i četiri milimetra. Ležaj klipnjačc sc fino obraduje nakon na nošenja n<J speci· jalnim mošina ma. Tako sc prečnik lež<lj <J klipnjačc može doves ti na zna tnu podmeru letećeg rukavca kolcnastog vratila.

Klipnj ača spremna na ugrad nju poseduje M svojoj lcžajnoj povr~ini dv;1 uljna džepa koji se brinu o optima lnom podmazivanju ležajev;l. Pri tome je od velike važnosti pritlrzavanjc propisanih toleranc ij a . Uko liko se ukaže pmreba, bez problema ' je moguća još jedna obrada.


Srd11i boiićHI i

J10V0god/l11jf f'e:ag_Hft:f

. Novi Sad r -'

•CUBI 2• Temerinska 59 tel: 021/443-679 fax: 021/443-326 ,


Motortrim04