avada kedavra & nymphe Paladio je čuo pojanje kako se oblikuje u reč. Reč je odjekivala preko vode, ali uši su mu bile zapušene starošću. „Šta kažu?“, upitao je. „Redentore”, rekao je doktor. „Sada tako zovu crkvu. Samo Redentore. Spasitelj.“ Lekar se nasmešio svojoj koleginici, kao da ta reč za njih ima posebno značenje. „Zahvaljuju se Bogu jer ih je spasao od kuge. Odlučili su da ovo rade svake godine.“ „Svake godine? Koliko dugo?“ „Zauvek!“ Paladio je osetio da mu se od pune suzama. * Njih troje iskrcalo se pred velikim stepenicama i pridružilo se procesiji. Popeli su se uz petnaest stepenica zajedno, Paladio je bio u sredini, poduprt lekarima koji su ga pridržavali i vodili. Arhitektu masa nije primetila. Niti su gledali radoznalo dvoje lekara, uprkos tome što su nosili turbane. Pošto je kuga prošla, lekari su ostavili kljunove i počeli da nose birete, platno obavijeno oko glave. I nekim čudnim ćefom mode, od sukoba s Turcima otomanska nošnja postala je prilično omiljena među Venecijancima. Lekari na pragu stadoše i Paladio se zbunjeno okrenuo prema njima. „Zar vi nećete ući?“, upitao je. Fejra se nasmešila. „Jednom je bilo dovoljno.“ I Anibale je odmahnuo glavom. „Ovo je vaša crkva, a ne naša.“ Paladio podiže obrve. Anibale skloni ogrtač. Nosio je na privesku muslimanski polumesec. A i Fejra je nosila isti takav. Paladio ih zagleda. Kada je malo bolje pogledao, primetio je da su privesci zapravo polovine prstena, kristalnog prstena s nekakvim ukrasima. Anibale je nosio istočni polukrug, a Fejra zapadni. Paladio pogleda Anibalea. „Preobratio si se?“
294