Issuu on Google+

MO] ZDRAVLJA


Naslov originala: Health Power by Dr Hans Diehl and Dr Aileen Ludington Copyright: Metaphysica Prvo izdanje: 2007. Izdava~: Metaphysica, Beograd Prevod: Jovan Pavlovi} Tehni~ko ure|enje: Metaphysica Tira`: 1000 [tampa: Finegraf, Beograd Distribucija: Metaphysica, Beograd, tel. 011/292-0062

Dr Hans Dil Dr Elen Ludington

Mo} zdravlja - Usporite proces starenja - Pove}ajte izdr`ljivost - Povratite energiju svoje mladosti - Pobedite dijabetes - Smanjite holesterol - Jedite vi{e i mr{avite - Oslobodite se koronarne bolesti

Metaphysica


TBESABK J{hmfej!{b!{esbwmkf!v!opwpn!wflv - O medicini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 - Ishrana na zapadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 - Savremena ishrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 - Deca izlo`ena riziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 - Starenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Cpmftuj!qpwf{bof!tb!ob•jopn!ajwpub - Koronarna bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 - Ateroskleroza je izle~iva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 - Povi{eni krvi pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 - Mo`dani udar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 - Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 - [e}erna bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 - Osteoporoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 - Artritis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 - Gojaznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 - Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 - Duvan i bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 - Zavisnost od kofeina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 - Legalizovana zloupotreba lekova . . . . . . . . . . . . . . . 96 Sb{vnfwbokf!jtisbof - Varenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 - Skrob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 - [e}er . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 - Hleb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 - Belan~evine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 - Mleko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 - Meso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 - Masno}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 - Holesterol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 - Vlakna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 - So . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

- Vitamini, minerali i za~insko bilje . . . . . . . . . . . . . . 159 - Fitohemikalije i antioksidansi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Lpouspmb!ufajof - Reklame i pomodarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 - Dijete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 - Gazirana pi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 - Slatki{i i grickalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 - Izgaranje masno}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 - Kalorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 - Deca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 - Idealna telesna te`ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 - Doru~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 - Sigurnosna formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Qsjspeoj!mflpwj - Ishrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 - Ve`banje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 - Voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 - Sun~evo svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 - Umerenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 - Vazduh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 - Odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 - Pouzdanje u bo`ansku silu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Qpwf{boptu!vnb!j!ufmb - Snaga uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 - Depresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 - Stres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 - Endorfini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 - Stvaranje navika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 - Opra{tanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 - Ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 [bws|fubl - Jedite tako da budete zdravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 - @ivite tako da budete zdravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 - Sa`etak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292


Predgovor Svesno ili nesvesno, ve}ina ljudi kad-tad u svom `ivotu ne{to `rtvuje. Na`alost, oni se ~esto odri~u zdravlja, porodice, vere ili drugih dragocenosti kako bi u`ivali u prolaznim zadovoljstvima - bogatstvu, mo}i, polo`aju i ~asti. Zamislite `ivot poput igre cirkusnog zabavlja~a koji u vazduhu odjednom vrti pet loptica - rad, porodica, zdravlje, prijatelje i veru nastoje}i da mu nijedna od njih ne ispadne iz ruku. Ubrzo zaklju~uje kako je loptica koja prikazuje rad gumena. Ako je ispusti, ona }e odsko~iti s poda i vratiti se u vazduh. Ali ostale ~etiri loptice - porodica, zdravlje, prijatelji i duhovni `ivot - mnogo su krhkije. Ako ispusti bilo koju od njih, na njoj }e nastati ogrebotina, o{te}enje, udubljenje ili }e se u potpunosti razbiti. Nikada vi{e ona ne}e biti kao pre pada. ^ovek to mora razumeti i nastojati da uravnote`i sve delove svog `ivota. Ova }e vam knjiga pomo}i da shvatite kako tim najvrednijim elementima `ivota vi uglavnom sami upravljate. - Nau~ite kako mo`ete spre~iti razvoj ili obrnuti tok mnogih savremenih smrtonosnih bolesti. - Nau~ite proceniti koje su zdravstvene informacije zaista nau~ne i merodavne, i za{to dana{nji nau~ni zaklju~ci ponekad sutradan izazivaju neprilike. - Nau~ite kako oja~ati svoje dru{tvene i porodi~ne odnose i kako bolje osmisliti duhovni `ivot. Ova }e vam knjiga pomo}i da otkrivate - iz dana u dan, korak po korak - ne samo bolji, ve} najbolji `ivot.

6

J{hmfej!{b!{esbwmkf v!opwpn!wflv - O medicini - Ishrana na zapadu - Savremena ishrana - Deca izlo`ena riziku - Starenje

Sa saznanjima koja danas posedujemo trebali bismo biti zdravi i sre}ni stotinu godina.

7


U godinama koje su pred nama, medicinskoj tehnologiji se ne vidi kraj. Uz ~injenicu da nau~nici nastoje da od vlastitih ljudskih }elija kloniraju rezervne delove tela, na{a budu}a ograni~enja mogu se vrlo brzo svesti na ona finansijske prirode.

P!NFEJDJOJ Mitovi i ~uda Nauka, medicina i javno zdravstvo su u dvadesetom veku postigli velika dostignu}a. U tom razdoblju je pru`anje medicinske nege i usluga do`ivelo nevi|eni napredak. Twf! up! j{hmfeb! oftiwbumkjwp! blp! jnbnp! v! wjev! •jokfojdv! eb! tv njlspcj!pulsjwfoj!qsf!plp!tup!qfeftfu!hpejob/ Od trenutka Pasterovog otkri}a mikroba do mesta na kojem se danas nalazimo do`iveli smo neverovatan skok. Zahvaljuju}i njegovom pronalasku, otvorena su vrata antisepti~noj hirurgiji, pobolj{ani su sanitarni uslovi, imamo ~i{}u vodu, sigurniju hranu i mnoge vakcine. Sve je ovo delovalo na zarazne bolesti kao {to su tifus, kolera, poliomijelitis i male boginje. Nekada vode}i uzrok smrti u razvijenim zemljama, zarazne bolesti, danas su zamenile nezarazne degenerativne bolesti koje sve ~e{}e nazivamo bolestima Zapada ili bolestima uzrokovanim na~inom `ivota. \ub!tnbusbuf!nfejdjotljn!vtqftjnb!ewbeftfuph!wflb@ Mnogo ih je. Za po~etak su to pobolj{ane tehnike u hirurgiji, bolja anestezija i sigurnija transfuzija krvi. Antibiotici su spasili `ivot milionima ljudi, iako njihova prekomerna upotreba zadaje zastra{uju}i protivudarac - otporne sojeve bakterija koji ~esto ne reaguju na sada{nje le~enje. Zapanjuju}i je napredak u dijagnosti~koj tehnologiji. Danas imamo mogu}nost gledanja, merenja i prou~avanja rada razli~itih unutra{njih organa. Mogu}e je ~ak pratiti misli i emocije dok putuju kroz mozak. Molekularna biologija i genetika otvaraju vrata u nove svetove. Danas je mogu}e unapred otkriti mnoge uro|ene mane, a neke od njih mo`emo ispravljati jo{ u materici pre ro|enja. Geneti~ari sve detaljnije shvataju kako se preko DNK mo`e otkriti ne~ija sklonost prema nekoj bolesti i u isto vreme nastoje prona}i na~in kako da uti~u na krajnji ishod. 8

Ojkf!•vep!|up!mkvej!ebobt!ajwf!nophp!evaf!ofhp!oflbeb" Ovakvo verovanje je samo mit. Godinama se mislilo da su isklju~ivo ~uda savremene medicine odgovorna za produ`etak ljudskog `ivota za oko dvadeset sedam godina u upore|enju sa ljudima ro|enim pre sto godina. ^injenice, me|utim, ukazuju na to da je na po~etku dvadesetog veka svako {esto dete u Americi umiralo pre nego {to bi navr{ilo godinu dana `ivota, i to uglavnom zbog zaraznih bolesti. Ove bolesti su, dakle, uveliko skra}ivale prose~an `ivotni vek u dru{tvu onog vremena. Sli~no stanje vladalo je i u ostalim zemljama. Me|utim, danas osoba sa {ezdeset pet godina mo`e o~ekivati da }e do`iveti gotovo isti `ivotni vek kao i osoba koja je u pro{losti pre`ivela kriti~nu prvu godinu `ivota, mo`da uz prose~no produ`enje `ivota od najvi{e pet-{est godina (pogledajte grafikon dole). P•fljwbop!usbkbokf!ajwpub!v!TBE Tubsptu

91

v!tubsptuj!pe!76!hpejob

71 qsj!sp}fokv

51 31

P•fljwbop!usbkbokf!ajwpub

29:1!!!!!!!!!!!2:41!!!!!!!!!!!!2:81 Cspk!tnsuj ob!2111!cfcb

211

61 Tupqb!tnsuoptuj!epkfo•bej

Qsptf•op p•fljwbop!usb. kbokf!ajwpub!qsj sp}fokv!sbtuf/ Nf}vujn-!pop tf!{b!ptpcf!tb 76!hpejob-!v qsp|mji!tup hpejob-!wsmp nbmp!qpwf~bmp/

29:1!!!!!!!!!!!2:41!!!!!!!!!!!!2:81 9


#Cf{!{esbwmkb!ajwpu!ojkf!ajwpu<!up!kf!tbnp!tubokf!qpuj|ufoptuj!j! qbuokf!.!qsbwb!tmjlb!tnsuj/#!)Sbcfmbjt*

Qsfcbdjwbokf!mpqujdf VLASTI - [ta one rade: Federalne vlasti u SAD-u odvajaju samo dva miliona dolara za zdravstvene preventivne programe - za po koju preporuku ili kampanju javne slu`be. MEDICINSKI STRU^NJACI - [ta oni rade: Gotovo ni{ta. Prema Galupovom istra`ivanju gotovo polovina ispitanika rekla je da im njihovi lekari nisu nikada spominjali rekreaciju ili zdrav na~in `ivota. INDUSTRIJA ZDRAVLJA - [ta ona radi: Reklamira brza re{enja (“Smanjenje obima bokova za trideset dana”), ve`be koje su bolne umesto da budu zabavne (“Hodajte da sagorite kalorije...”) i seksi izgled umesto zdravlja.

Tufsfpujq!qptmpwoph!•pwflb Kao iscrpljene osobe s prekomernom telesnom te`inom, koje `ive od cigareta i tri obroka martinija na dan, oni izlaze iz mode. U dana{njem poslovnom svetu status je povezan sa znojem, a uspeh zavisi od spoljnog izgleda. Savremeni rukovodioci sve vi{e nastoje da odr`avaju savr{enu kondiciju; ni oni ni njihove kompanije ne mogu dopustiti manje od toga. #Obqsfebl!nfejdjof!t!wjtplp!sb{wjkfopn!ufiopmphjkpn!ojkf! qspnfojp!obqsfepwbokf!tnsupoptoji!cpmftuj/#

“Pre nego {to sam oti{ao na medicinski fakultet, znao sam ~ime se `elim baviti u `ivotu - pomaganjem ljudima da budu zdravi. Ali umesto da postanem stru~njak za zdravlje, postao sam stru~njak za bolesti.”

#[bwjtoptu!pe!tlvqji!nfejdjotlji!vtubopwb!t!obqsfeopn ufiopmphjkpn!j!pqsfnpn!ojkf!sf|fokf!{b!tbwsfnfof! {esbwtuwfof!qspcmfnf/# 10

[b|up!tnp!poeb!twfepdj!upmjlji!#efhfofsbujwoji!cpmftuj#@!Eb!mj!kf up!{bup!|up!kf!wf~job!ob|ji!qsfeblb!vnsmb!epl!tv!kp|!cjmj!qsfwj|f nmbej!eb!cj!pcpmfmj!pe!tubsb•lji!cpmftuj@ Izraz “degenerativne bolesti” u su{tini je pogre{an. Godinama su ljudi fatalisti~ki prihvatali misao da su bolesti povezane s aterosklerozom kao {to su infarkt srca i mo`dani udar, zatim rak, {e}erna bolest, divertikuloza i sli~no, bile bolesti koje neizbe`no i o~ekivano dolaze sa starenjem. To je verovanje, me|utim, vrlo daleko od prave istine, jer pre sto godina na Zapadu: - Bolesti prouzrokovane aterosklerozom bile su gotovo nepoznate. Prvi opis bolesti koronarnih arterija i “sr~anog napada” pojavio se u medicinskoj literaturi 1910. godine. Danas su one odgovorne za gotovo svaku drugu smrt. - Rak dojke, debelog creva, prostate i plu}a bili su tako|e potpuno nepoznati. Ove vrste raka danas oduzimaju `ivot gotovo svakom ~etvrtom stanovniku u razvijenom svetu. - Sli~no tome, u ono vreme je bilo poznato jako malo dijabeti~ara. Ali danas se stopa {e}erne bolesti pove}ava zastra{uju}om brzinom. (Vidi dijagram na strani 60.) [e}erna bolest i njene komplikacije su jedan od naj~e{}ih uzroka smrti savremenog ~oveka. Pwp! kf! tuwbsop! {bqbokvkv~f! t! pc{jspn! ob! obqsfebl! nfejdjotlf obvlf/!Of!cj!mj!tf!qptupubl!pcpmfmji!pe!pwji!cpmftuj!usfcbp!tnbokj!. wbuj@! Va`no je da razumemo kako ove bolesti zapravo nisu “degenerativne” - one ne moraju biti posledica starenja. To zastarelo shvatanje pobija ~injenica da od njih pati sve ve}i broj mla|ih ljudi i da se one {ire do gotovo epidemijskih razmera uprkos svemu {to medicinska nauka ~ini. Savremena epidemiologija (prou~avanje razlike u pojavama bolesti me|u razli~itim populacijama sveta) otkriva tajnu da je ve}ina ovih savremenih ubojitih bolesti povezana s na~inom `ivota. One su u su{tini bolesti izobilja - u kojem ~ovek previ{e jede, pije i pu{i, a premalo se bavi telesnim aktivnostima. Medicinska nauka le~i simptome tih bolesti, ali do{lo je vreme da se pozabavimo uzrocima. Tnbusbuf! mj! eb! tv! mkvej! tbnj! lsjwj! {b! twpkf! cpmftuj@! Wbmkeb! up! of njtmjuf!p{cjmkop@ Mislimo najozbiljnije. Re{enje za ve}inu zdravstvenih problema dana{njice ne zavisi o lekarima, tehnolo{kom napretku ili kvaliteta na{ih bolnica. Na{e zdravlje u najve}oj meri odre|uje izbor na{eg na~ina `ivota, na{e fiziolo{ko nasle|e i okolina u kojoj `ivimo. Dobro zdravlje u dana{njem svetu zavisi uglavnom od onoga {to smo voljni 11


u~initi za sebe - za kakve se navike odlu~ujemo u svom `ivotu, posebno o tome kako jedemo, pijemo, ve`bamo, i pu{imo li ili ne. Pwp! kf! qsjmj•op! {btusb|vkv~f/! Bmj! epcsp! kf! {obuj! eb! jnb! ob•job lblp!nphv!qpcpmk|buj!tpqtuwfop!{esbwmkf/ To je su{tina svega {to smo do sada rekli. Ljudi postaju sve svesniji ~injenice da moraju preuzeti odgovornost za svoje zdravlje. Ova knjiga govori upravo o tome kako to u~initi, kako `iveti kvalitetnim `ivotom i kako izbe}i najpoznatije uzroke preranih pojava bolesti, invalidnosti, patnje i smrti. Kada bismo se koristili danas postoje}im znanjem, ve}ina od nas mogla bi u dobrom zdravlju do`iveti sto godina!

Qsjnfob “Najva`nije otkri}e medicine dvadesetog veka jeste da su bolesti Zapada povezane s na~inom `ivota i da se zahvaljuju}i tome mo`e spre~iti njihov nastanak i podstaknuti povla~enje u slu~aju da su se ve} razvile.” (Dr. Denis Burkitt, Engleska. Otkrio Burkitov limfom)

JTISBOB!OB! [BQBEV Od prirodnog zrna do gotovih jela u prodavnicama U dana{nje vreme sve ve}i broj doma}ica pribegava upotrebi gotovih jela. Na{a je hrana rafinisana, pro~i{}ena, koncentrisana, zasla|ena, zasoljena i hemijski obra|ena kako bi izazvala ja~e nadra`aje ukusa. U isto vreme je bogatija kalorijama, ali siroma{nija hranljivim vrednostima. Stoka koja se uz pomo} antibiotika i hormona rasta uzgaja u tovili{tima, nema mogu}nost kretanja. Samim tim `ivotinje su ve}e i od njih se dobijaju so~nije {nicle koje sadr`e gotovo dvostruko vi{e masno}a od mesa stoke uzgajane na pa{njacima. Me|utim, ovaj napredak skupo pla}amo. I mada se hranimo da bismo `iveli, ono {to jedemo ubija nas. Afmjuf!mj!sf~j!eb!isbob!npaf!qspv{splpwbj!cpmftu@ Statistike su prili~no uverljive. Po~etkom pro{log veka svega je oko 10 do 15% Amerikanaca umiralo od bolesti srca i krvnih sudova (s tim da je najve}i deo tog postotka otpadao na reumatsku bolest srca). Danas, me|utim, od kardiovaskularnih bolesti umire preko 45% stanovni{tva ne samo Amerike, nego i gotovo svih razvijenih zemalja, a radi se uglavnom o posledicama ateroskleroze poput infarkta srca i mo`danog udara. U ono vreme je manje od 6% ljudi umiralo od raka, dok ta brojka danas prema{uje 25%. A to nije prirodno! Nije potrebno da umiremo u tolikom broju od sr~anih napada, mo`danih udara, dijabetesa i raka plu}a, dojki, prostate i debelog creva. Zna~ajno je zapaziti i podatke koji nam ka`u da su se kardiovaskularne bolesti po~ele javljati nakon Prvog svetskog rata, a naglo su se pro{irile nakon Drugog svetskog rata. Tada su ljudi mogli ve} priu{titi jelovnik bogat mesnim proizvodima i prehrambena industrija je po~ela da proizvodi jako rafinisanu hranu pretrpanu kalorijama i li{enu va`nih hranjivih sastojaka.

12

13


#_JTUJ! LVLVSV[/! Qsp|mf! hpejof! Bnfsjlbodj! tv! qspj{wfmj hpupwp!411!njmjpob!upob!lvlvsv{b!.!bmj!nbokf!pe!kfebo!qptup pwji! vtfwb! cjp! kf! tmbulj! lvlvsv{! lpkj! kfefnp! lbp! qpws~f/ Ptububl! kf! jtlpsj|~fo! {b! tup•ov! isbov-! hb{jsbob! qj~b! )v tjsvqjnb*-!bejujwf!npupsojn!hpsjwjnb!j!qspj{wpeokv!qbqjsb/#

Usfoepwj!tnsuoptuj!pe!lbsejp.wbtlvmbsoji!cpmftuj!)LWC* j!sblb!)TBE-!2::1.3111* Vlvqop!&!tnsuj

211 3:& 86 37&

61 Npaeb!kf!ubk!qpsbtu!tmv•bkbo@ Ne verujem. Naime, ovaj problem je jedinstven u zapadnom svetu. Kod seoskog stanovni{tva u Kini i jugoisto~noj Aziji kome nije dostupna bogata hrana ima malo slu~ajeva sr~anih napada. Isto tako ve}ina stanovni{tva u seoskim delovima Afrike, Ju`ne i Srednje Amerike ne mora da se boji dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. U isto vreme u Severnoj Americi, Australiji, Novom Zelandu i sve vi{e u bogatijim zemljama Evrope i Azije, u kojima je uobi~ajena ishrana bogata masno}ama i holesterolom, te su bolesti postale prava epidemija. Krivci za takvo stanje jesu masovna upotreba namirnica siroma{nih vlaknima, a prebogatih masno}ama i holesterolom, koja ubire danak time {to optere}uje vitalno va`ne krvne `ile i remeti zna~ajne metaboli~ke funkcije u organizmu. Zbog zadebljalih, su`enih `ila, svakog dana 4.000 Amerikanaca ima sr~ane udare, svaka tre}a odrasla osoba ima povi{eni krvni pritisak, i hiljade njih postaju bogalji zbog {loga. Zbog poreme}enog metabolizma uzrokovanog neuravnote`enim na~inom `ivota, problem gojaznosti zahvata sve {ire razmere, a na svakih 50 sekundi se dijagnostikuje jedan novi dijabeti~ar. Lblp!kf!ep|mp!ep!pwji!qspnfob!v!jtisboj@ Ukoliko razmislimo o navikama u ishrani na{ih baba i deda, slo`i}emo se da su se one uglavnom sastojale od hrane proizvedene u vlastitom vrtu i na obli`njim poljima, uz poneku namirnicu nabavljenu u maloj trgovini. Meso, koje se jelo naj~e{}e samo za praznike, dobijali su od `ivotinja koje su uzgajali u dvori{tu i od stoke s pa{njaka. Na{i stari nisu birali izme|u vi{e hiljada prekrasno upakovanih i dobro reklamiranih namirnica koje se nama nude na policama Qp•fulpn!ewbeftfuph!wflb!mkvej!tv!81&!cfmbo•fwjob! voftfoji!v!pshboj{bn!epcjkbmj!j{!obnjsojdb!cjmkoph!qpsflmb/ Ebobt!jtuv!lpmj•Jov!cfmbo•fwjob!epcjkbnp!pe!qspj{wpeb! ajwpujoktlph!qpsflmb!lpkj!tv!jtuwpwsfnfop!qsfcphbuj nbtop~bnb!j!ipmftufspmpn/ 14

36

56&

2:11!!!!!!!2:31!!!!!!!2:51!!!!!!!2:71!!!!!!!2:91!!!!!!!3111 LWC

Sbl

Twj!esvhj!v{spdj!{bkfeop

Lbsejpwbtlvmbsof!cpmftuj!)LWC*!j!sbl!)lbp!qptupdj!twji!v{splb!tnsuj*!hpejobnb!tv!v qpsbtuv/!Epl!tv!LWC!lsbkfn!wflb!cjmf!v{spl!21!ep!26&!tnsuoji!tmv•bkfwb-!tbeb!tv pehpwpsof!hpupwp!{b!twblj!esvhj!tnsuoj!tmv•bk/!Tmj•op!qpwf~bokf!wjemkjwp!kf!j!lpe!sblb j!pop!tf!sbtubwmkb!vqslpt!obemkvetljn!obqpsjnb!v!mf•fokv!cpmftuj/!)TBE-!2:11.3111* Usfoe!qspnfob!voptb!isbomkjwji!tbtupkblb (u % ukupnih kalorija) 12%

37%

24%

25%

3111/ 12%

35%

37%

16%

2:36/ 12%

32%

43%

13%

2:21/ 12%

25%

53%

10%

2971/ Cfmbo•fwjof

Nbtop~f

Tlspc!)tmpafoj*

\f~fs!)kfeoptubwoj*

Tuboebseob! bnfsj•lb! jtisbob! wsfnfopn! tf! nfokbmb! |up! kf! epwfmp! ep! esbnbuj•oji qspnfob!j!v!okfopn!tbtubwv/!Ebobt!wj|f!lbmpsjkb!voptjnp!qsflp!|f~fsb!)kfeoptubwoji vhmkfoji!ijesbub*!ofhp!qsflp!tlspcb!)tmpafoji!vhmkfoji!ijesbub*/!Wj|f!pe!kfeof!usf~jof lbmpsjkb!voptjnp!v!pcmjlv!nbtop~b/!)TBE-!2971.3111* 15


supermarketa. Specijalizovani restorani brzih gotovih jela i drugi proizvo|a~i “brze hrane” nisu ih izazivali sa skoro svakog uli~nog ugla. Okosnica njihove ishrane bile su `itarice poput p{enice, je~ma, zobi i ra`i koje su rasle u izobilju. Porodice su jele za svojim stolom sve`e skuvanu hranu i debele kri{ke doma}eg pe~enog hleba. U`ivali su u vru}oj `itnoj ka{i, kukuruznom hlebu i poga~icama. Hranili su se pirin~em, testeninom i kukuruzom, zatim pasuljem, krompirom, povr}em i vo}em. Posredstvom ovih zdravih namirnica bogatih vlaknima na{i stari su unosili preko 50% potrebnih kalorija svakog dana. Ali vremena i ukusi dramati~no su se promenili, i to ne samo u na{oj zemlji, ve} u celom razvijenom svetu. @itna ka{a skuvana od celog zrna zamenjena je hladnim, prezasla|enim pahuljicama. Dana{nji uobi~ajeni ru~ak sastoji se od hamburgera, bogato za~injene salate i gaziranog napitka. Takva se jela ~esto kupuju na nekom {tandu brze hrane ili u smrznutom obliku u kartonskoj kutiji iz hladnja~e trgova~kog centra. Izme|u obroka piju se gazirani sokovi, jedu se pr`eni krompiri}i, grickalice i slatki{i. Kalorije iz hranjivih namirnica s mnogo vlakana ne sa~injavaju vi{e ni ~etvrtinu dnevnog unosa, dok smo uno{enje masno}a i {e}era pove}ali u nekim slu~ajevima i do 250%. Up!kf!{btusb|vkv~f"!\ub!tf!uv!npaf!v•jojuj@ Klju~no re{enje le`i u edukaciji. Kada ljudi shvate kako namirnice rafinisanjem gube veliki postotak svojih hranjivih sastojaka i vlakana, i da one preradom postaju bogatije kalorijama i nezdravije zbog prisutnosti dodanih hemijskih aditiva, veoma su ~esto spremni da izvr{e promene u svojim navikama. Savremeni ~ovek sve je svesniji ~injenice da meso i mle~ne proizvode treba konzumirati oprezno i {tedljivo. Iako te namirnice imaju zna~ajnu hranljivu vrednost, ve}ina ih je prebogata masno}ama, holesterolom, belan~evinama i kalorijama; prepuna je hormona i pesticida i vrlo siroma{na dragocenim vlaknima. Zbog toga se u novije vreme sve vi{e napu{ta pre|a{nja zaokupljenost proizvodima `ivotinjskog porekla i prera|enom hranom. Umesto toga ljudi se hrane slo`enim ugljenim hidratima iz integralnih, nerafinisanih biljnih namirnica koje su bogate biljnim vlaknima. Od 1970. godine u nekim razvijenim zemljama (poput Finske i Norve{ke) planski je smanjena potro{nja mesa, punomasnog mleka i jaja, a samim tim smanjio se i broj sr~anih napada i mo`danih udara. Pojedinci su sve svesniji takve stvarnosti, a nauka je svestrano potvr|uje. Put ka boljem zdravlju i du`em `ivotu zaobilazi {tandove brze hrane, tovili{ta i trgovine pune prera|ene, osiroma{ene hrane. Umesto toga, vodi nas natrag ka vrtovima i obradivim povr{inama ka sve`em vo}u, hrskavom povr}u i zrnevlju zlatnog `ita. 16

ISBOB-! qspj{wfefob! qsjspeojn! qvufn! kf! vsbwopufafof isbomkjwf!wsfeoptuj/!Nfevujn-!sbgjojtbokf!kpk!pev{jnb!hpupwp twb! wmblob! j! wfmjlj! efp! isbokjwji! tbtupkblb/! Qspdftjnb qsfsb}jwbokb!obnjsojdf!tf!pcphb~vkv!epebuojn!lbmpsjkbnb!j pqufsf~vkv!nop|uwpn!wf|ub•lji!ifnjktlji!bejujwb-!epl!jn!tf v!jtup!wsfnf!pev{jnb!isbomkjwb!wsfeoptu/

Qsjnfob Pemvlb!kf!ob!wbnb Pre sto godina jako je malo osoba patilo od koronarne bolesti, mo`danog udara i raka. Danas su ove bolesti, uzrokovane na~inom `ivota, odgovorne za najve}i postotak smrtnih slu~ajeva u razvijenom svetu. Ali vi ne morate postati deo ove statistike! Prihvatanjem kvalitetnije ishrane i mudrijih navika u na~inu `ivota, mo`ete `iveti du`e i u`ivati u zdravijem, produktivnijem `ivotu. Wj!up!npafuf" Jednostavnom promenom navika u ishrani i ve`banjem vi mo`ete u`ivati u `ivotu bez sr~anih bolesti, mo`danog udara, {e}erne bolesti i raka, poput va{ih predaka. To je i u va{em slu~aju u potpunosti ostvarljivo. Potrebne su vam samo tri stvari. Usj!lmkv•of!tuwbsj @elja: Da biste promenili naviku, morate zaista `eleti tu promenu. Stare navike su ukorenjene i sna`ne. Da biste slomili njihovu snagu, potrebna vam je jaka `elja koja }e vas oja~ati u borbi protiv njih. Znanje: Sama `elja, me|utim, ne mo`e promeniti ukorenjeni na~in `ivota. Morate shvatiti i saznati {ta treba menjati u sopstvenim navikama. Na primer, iako ve}ina ljudi `eli izbe}i za~epljene krvne `ile, to je nemogu}e bez saznanja o {tetnim posledicama prevelikog unosa holesterola i masno}a ishranom. Ume}e: Ali ni najsavr{enije znanje o onome {ta treba menjati nije dovoljno. Vi morate znati kako }ete to u~initi i onda uporno ustrajavati na novoj navici i ve`bati sve dok ne postane automatsko. Ume}a koja unapre|uju zdravlje uklju~uju pripremu jela bez holesterola, usvajanje redovnog programa ve`banja, naviku ~itanja podataka na etiketama prehrambenih artikala (kako bi se izbegla upotreba nezdravih i za~injenih proizvoda) itd. 17


Ve} danas po~nite sa slede}im jednostavnim eksperimentom. Pojedite tokom slede}e tri sedmice svako jutro jedan ili dva ploda sve`eg, {to raznovrsnijeg vo}a.

TBWSFNFOB JTISBOB Sedam pogre{nih navika Savremeni ~ovek u razvijenom svetu ~esto se hvali kako se hrani bogatije i profinjenije od mnogih siroma{nih ljudi danas, i u pro{losti. Me|utim, za ovu svoju prednost pla}a visoku cenu - u nepotrebnim bolestima, invalidnosti i preranoj smrti. V!â&#x20AC;˘fnv!hsf|jnp@ Mi danas jedemo previ{e - previ{e {e}era, previ{e masno}a, previ{e nepotrebnog holesterola i prevelike koli~ine soli. Unosimo prekomernu koli~inu kalorija i jedemo pre~esto. Takvo je obilje doprinelo postavljanju temelja za mnoge bolesti: koronarne bolesti, mo`danog udara, visokog krvnog pritisaka, artritisa, {e}erne bolesti odraslih, gojaznosti i mnogih vrsta raka. Ove su bolesti krive za tri ~etvrtine smrtnih slu~ajeva u razvijenim zemljama. One su povezane sa `ivotnim navikama, a posebno s na~inom ishrane. Jtisbob!lbp!v{spl!cpmftuj@!Uv!twblblp!njtmjuf!ob!qftujdjef!j lpo{fswbotf" To mo`da zvu~i neverovatno, ali pesticidi i konzervansi se ne nalaze na listi najgorih prestupnika! U nastavku izla`emo popis mnogo ozbiljnijih krivaca: 1. [E]ER. Nacionalni istra`iva~ki savet SAD-a izve{tava da mnogi ljudi uzimaju do 20% dnevnog unosa kalorija iz prera|enih {e}era i zasla|iva~a. Takvi {e}eri su prazne, gole kalorije, budu}i da su li{eni vlakana i hranjivih materija. Zbog svoje velike kalori~nosti oni su vrlo pogodni za podsticanje gojaznosti.

Nophj!nf}v!obnb!opafn!j!wjmkv|lpn!lpqbkv! tpqtuwfoj!hspc/ 18

19


2. RAFINISANE NAMIRNICE. Nekad se smatralo da su rafinisane namirnice dobre jer su iz njih uklonjeni nepotrebni grubi sastojci. Danas u~imo kako su vlakna i te kako dragocena i potrebna jer nas ~uvaju od nekih vrsta raka, stabilizuju {e}er i holesterol u krvi, poma`u nam pri odr`avanju normalne telesne te`ine i smanjuju pojavu smetnji u sistemu za varenje poput `u~nih kamenaca, hemoroida, divertikulitisa i zatvora. 3. SO. Ve}ina stanovnika zapadnih zemalja uzima 10 do 20 grama (dve do ~etiri ~ajne ka{i~ice) soli dnevno. To je mnogo vi{e od stvarne potrebe tela i ta koli~ina soli uveliko optere}uje organizam doprinose}i razvoju visokog krvnog pritisaka, raznih sr~anih problema kao i nekih bubre`nih bolesti. 4. MASNO]E. Ve}ina ljudi nije svesna da svakodnevno preko masno}a unosi prose~no 37% kalorija. To je mnogo vi{e nego {to organizam mo`e rutinski da preradi. Zbog toga dolazi do {tetnih posledica kao {to su za~epljenje krvnih `ila, impotencija, o{te}enje srca i mozga. Ishrana zasi}ena masno}ama tako|e doprinosi prekomernoj telesnoj te`ini, pojavi {e}erne bolesti tipa II i odre|enih vrsta raka. 5. BELAN^EVINE. Jelovnik bogat mesom i drugim proizvodima `ivotinjskog porekla nudi vi{e belan~evina, masno}a i holesterola nego {to ih organizam mo`e iskoristiti. Ljudi u zapadnim zemljama uzimaju dva do tri puta ve}u koli~inu belan~evina od preporu~enih vrednosti. Nau~nici danas znaju da je to {tetno i da bi smanjenje unosa belan~evina kao i masno}a bitno pobolj{alo zdravlje i podstaklo dugove~nost. 6. NAPITCI. Deca i odrasli ljudi retko piju vodu. Umesto toga, svakog se dana popiju nebrojene litre gaziranih pi}a, piva, vina, crne kafe, crnih ~ajeva i sokova. Budu}i da ve}ina ovih pi}a obiluje kalorijama (iz {e}era i alkohola), ona mogu nepovoljno delovati na nivo {e}era u krvi i obezvrediti napore ulo`ene u kontroli telesne te`ine. Kofein, fosfati i druge hemikalije iz razli~itih napitaka dodatna su opasnost po zdravlje. 7. GRICKALICE. Prava, prirodna i zdrava hrana zamenjena je namirnicama ve{ta~kih ukusa koje nadra`uju i zadovoljavaju izopa~eni ukus. Osobe svih uzrasta te`e za nezdravim grickalicama koje se nude u~enicima, studentima, radnicima, a ponekad ~ak i bolesnicima. Tokom radnog vremena, pauza za kafu, bombona ili ~okoladica uobi~ajena je navika, a i kod ku}e se stalno ne{to gricka. Dobro i kvalitetno pripremljeni porodi~ni obroci danas su pravi izuzetak. Takvo jedenje izme|u obroka remeti varenje, preoptere}uje `eludac i ~esti je uzrok oteknutosti i lo{eg varenja. 20

Pop!|up!of!{obuf!p!jtisboj!npaf!wbn!ob|lpejuj/

Qptupkj!mj!vpq|uf!of|up!tjhvsop!{b!kfmp@ Naravno! Setite se vo}a; stotine razli~itih plodova zadivljuju}ih boja, raznovrsnog sastava i obilja ukusa. Poslu`ite se povr}em, salatama, krompirom. Uklju~ite u svoj jelovnik mahunarke - sve vrste mahunarki, so~ivo, bob, soju - mno{tvo oblika, boja i ukusa. Ne zaboravite na `itarice - osnovnu namirnicu pravilne ishrane i zlatni rudnik ukusne i zdrave hrane. Ishrana s raznolikim biljnim namirnicama pru`i}e organizmu svu potrebnu masno}u, belan~evine, biljna vlakna, ugljene hidrate i druge potrebne hranljive sastojke. Ona je, ekolo{ki gledaju}i, prikladna i najprihvatljivija, a ukoliko se dobro isplanira, mo`e smanjiti materijalne tro{kove i izdatke za hranu ponekad i za polovinu. Ali ono {to je najbolje jeste njeno svojstvo da usporava i ~esto spre~ava pojavu ve}ine smrtonosnih bolesti savremenog sveta. Upotrebom namirnica biljnog porekla bogatih vlaknima mo`ete jesti ve}e koli~ine hrane bez bojazni od talo`enja nepotrebnih kilograma i u`ivati u dobrom zdravlju i vitalnosti.

Qsjnfob Previ{e svega! Previ{e {e}era, rafinisane hrane, soli, masno}a, belan~evina, napitaka i slatki{a! Smrtonosna me{avina! Kada bismo samo unosili manje ovih namirnica, a ve}i naglasak stavili na prirodnu biljnu hranu, mogli bismo u`ivati u mnogo boljem zdravlju i snazi. Jnb!mj!qsfwj|f!isbof!ob!ob|fn!ubokjsv@ Volite li masno? Savremeni ~ovek jede previ{e masno}a i to pla}a sr~anim napadima, mo`danim udarima, gojazno{}u i drugim bolestima. Pazite ~ime za~injete salatu ^etiri ka{i~ice parmezana, majoneza ili nekih za~inskih preliva oboga}uju salatu ponekad i sa 500 dodatnih kalorija. One su u potpunosti suvi{ne i nepotrebne! Poku{ajte ove sedmice za~initi salatu limunom ili me{avinom prema slede}em receptu: Za~in za salatu 1/4 {olje vode, 1/4 ka{i~ice za~inskih trava po ukusu (ma`uran, origano, bosiljak), 1/4 ka{i~ice belog luka u prahu, 1/4 {olje limunova soka, 1/4 ka{i~ice crnog luka u prahu, 1/4 ka{i~ice soli (po `elji) 1 ka{i~ica samlevenih suncokretovih semenki (po `elji). 21


Pome{ajte sve sastojke i dobro protresite. Pustite da se slegnu. [to vi{e odstoje, to bolje.

UFTU Na crtice upi{ite slovo koje se nalazi ispred odgovaraju}eg opisa. [e}er ___ Sol ___ Grickalice ___ Belan~evine ___ Masno}e ___ Napitci ___ Rafinisana hrana ___ A. Konzumiramo ih umesto vode. Ve}ina njih prepuna je kalorija i hemikalija. B. Iz ovih namirnica su uklonjena vlakna koja nas {tite od nekih vrsta raka, stabilizuju {e}er i holesterol u krvi i poma`u u kontroli te`ine. C. Neke je osobe unose i do 20 puta vi{e nego {to je potrebno. Doprinosi visokom krvnom pritisaku, bolestima srca i bubrega. D. Mnogi preko njih unose blizu 40% dnevnih kalorija. One za~epljuju krvne `ile i doprinose razvoju prekomerne telesne te`ine i dijabetesa odraslih (tip II). E. lako su ~esto izvor ~ak do 20% dnevnog unosa kalorija, u su{tini ne sadr`e nikakve vredne hranjive materije. F. Unosimo ih u dva do tri puta ve}oj koli~ini od preporu~ene. Nau~nici danas priznaju da u prevelikoj koli~ini mogu biti {tetne. G. ^esta su zamena za pravu, prirodnu hranu. Male su hranljive vrednosti, skupe su i mogu poremetiti varenje.

EFDB!J[MPAFOB SJ[JLV Kako podizati zdravu decu? Novija istra`ivanja ne donose dobre vesti. “Sr~ane bolesti zapo~inju jo{ u detinjstvu”, izve{tava ameri~ki Nacionalni institut za zdravlje. Nedavno ispitivanje izvr{eno na 360 nasumice izabrane dece od 7 do 12 godina pokazalo je da 98% njih ve} ima tri ili vi{e rizi~nih uzro~nika za obolevanje od tih bolesti! Bmj!nj!tubmop!tmv|bnp!p!upnf!lblp!mkvej!qptubkv!twf!{esbwjkj" Individualno gledaju}i, to je ponekad i ta~no. Naime, ima pojedinaca koji se bave ve`banjem, gube na te`ini i prestaju da pu{e, ali su to uglavnom odrasle osobe. Kod dece se susre}emo s druga~ijim ~injenicama. “Od ranih 1960-ih godina op{te zdravlje adolescenata se pogor{ava”, ka`e Ameri~ka pedijatrijska akademija. “Dana{nja su deca mlitava. Nemaju odgovaraju}i kardiovaskularni tonus. Ona nisu u dobroj telesnoj kondiciji.” Qsfwj|f!hmfebokb!ufmfwj{jkf@ Ta navika nesumnjivo ostavlja duboke tragove. Sedenje pred televizorom oduzima vreme za telesne aktivnosti poput vo`nje biciklom, klizanja, ko{arke ili penjanja uz stepenice, koje su preko potrebne za zdrav rast i razvoj organizma i pravilno sagorevanje unesenih kalorija. Na taj se na~in stvaraju idealni uslovi za nakupljanje prekomerne telesne te`ine, koja je sama po sebi rizi~ni faktor za povi{enje holesterola u krvi i razvoj sr~anih bolesti. Profesori fiziologije ve`banja upozoravaju da }e dete koje se danas zavalilo na kau~, sutra biti kandidat za gojaznu osobu. [bs!•btpwj!gj{j•lf!lvmuvsf!v!|lpmj!of!qpnbav@ Naj~e{}e je sat-dva fizi~ke kulture sedmi~no prekratko vreme za stvaranje zdrave navike i spre~avanje spomenutih negativnih posledica telesne neaktivnosti.

22

23


Tf~buf!mj!tf!kfeoptubwoji!ef•kji!{bepwpmktubwb" \ub!sf~j!p!ef•kjn!obwjlbnb!jtisbof@ S obzirom na to da 9 od 10 reklama prehrambenih namirnica na televizijskim programima veli~a rafinisane proizvode bogate {e}erom, masno}ama i solju, televizija zna~ajno uti~e na negativni izbor hrane kod dece od najranijih dana. U velikom broju na{ih domova, uz u`urbani moderan na~in `ivota i prezaposlenu majku, danas su doma}a kuhinja i zajedni~ki porodi~ni obroci pravi izuzetak. Oni su zamenjeni brzo spravljenom, gotovom hranom i prera|enim namirnicama. Osim toga, ve}ina srednjo{kolaca svoju potrebu za u`inom zadovoljava proizvodima u obliku slatki{a, pica ili sendvi~a kupljenih na kioscima. [bs!kf!cb|!twf!ublp!dsop@ Ne, nipo{to! U celoj ovoj pri~i postoji svetla ta~ka. Naime, deca su vrlo pou~ljiva stvorenja. I {to pre zapo~nemo s pou~avanjem, to bolje. Evo nekoliko saveta za pravovremenu izgradnju dobrih zdravstvenih navika kod dece: - Neka dete svakodnevno najmanje sat vremena u~estvuje u nekoj igri koja zahteva telesnu aktivnost i neka to po mogu}nosti bude izvan ku}e, na sve`em vazduhu. - Nau~ite dete na tri dnevna obroka koje }e jesti svakoga dana u isto vreme i koji }e obilovati `itaricama, mahunarkama, vo}em i povr}em. Obeshrabrite naviku posezanja za slatki{ima pa }e imati bolji apetit za zdravu hranu u vreme obroka. Ako je potreban me|uobrok, ponudite mu sve`i plod vo}a. - Neka se nau~i da pije obilje ~iste vode. Gazirana pi}a maksimalno izbegavajte. - Kontroli{ite gledanje televizije. Sati koje dete provodi gledaju}i televiziju direktno su povezani s porastom telesne te`ine, kao i podizanjem nivoa holesterola u krvi. - Osigurajte detetu dovoljno odmora. Mnoga deca su hroni~no umorna - {to nije ni ~udo ako se prisetimo da tinejd`eri najbolje funkci{u nakon 9 sati no}nog sna, a da je mla|ima potreban i du`i odmor. Stavite decu dovoljno rano u krevet kako bi se spontano probudila na vreme za zdrav doru~ak. - Negujte ~itavu lepezu razli~itih zanimljivih aktivnosti, od poseta biblioteci, ~asova muzi~kog obrazovanja, pou~avanja iz likovne umetnosti ili ru~nog rada, do razli~itih hobija, sportskih treninga i porodi~nih izleta. Deca koja provode vreme sa svojim roditeljima i razviju 24

duboke duhovne korene, do`ivljavaju manje stresa i boljeg su mentalnog zdravlja. - Budite deci dobar primer. @ivotne odluke koje donosite iz dana u dan najja~e su odrednice pona{anja va{e dece u budu}nosti. Wsfej!mj!usveb@ “Ve`banje mo`e biti zabavno”, re}i }e vam svaki sportista. “Dr`ite se podalje od beskorisne hrane, ustanite s kau~a, isklju~ite kompjutersku igru, ugasite televizor, iza|ite i budite fizi~ki aktivni. Lblp!wbtqjubuj!EPCSV!efdv@ - Budite im dobri roditelji, budite pravi primer. - Odr`avajte doslednu sveobuhvatnu disciplinu. - Jasno im objasnite granice i o~ekivanja. - U~ite ih rano odgovornosti. - Neka rade za novac. - Negujte dobar odnos sa svojom decom. - Razmi{ljajte s njima pozitivno. - Pou~avajte ih duhovnim vrednostima. - Zabavljajte se zajedno. - Nau~ite da ih saslu{ate. - Volite ih bezuslovno, to im poka`ite.

Qsjnfob Vreme provedeno sa decom izgraduje ve}e me|usobno poverenje i bolju komunikaciju. Pou~avanje i prikazivanje duhovnih vrednosti vlastitim primerom u~vr{}uje njihove duhovne korene. Deci su oni preko potrebni za uspe{no savladavanje stresa odrastanja i za sazrevanje u uravnote`ene, umno zdrave osobe.

25


Jtujob!kf!eb!nophf!tuwbsj!t!hpejobnb!qptubkv!cpmkf/

TUBSFOKF Starije mo`e biti bolje Niko ne voli da stari. Svi bismo `eleli da ostanemo zauvek mladi, ili bar u srednjem dobu. S obzirom na to da se u razvijenom svetu pove}ava udeo stanovni{tva sa 65 godina starosti i vi{e, kakva budu}nost o~ekuje ljude u poznim godinama? Danas sve vi{e procenjujemo osobe prema njihovim intelektualnim i dru{tvenim sposobnostima, a ne prema starosnoj dobi. Obi~no zdravlje, a ne godine, odre|uje ne~iji status. Starost nastupa kad bolest i nesposobnost ograni~e obavljanje svakida{njih du`nosti. Neki su ljudi stari iako su po godinama srazmerno mladi. To su obi~no hroni~ni bolesnici, invalidi ili `rtve neke ve}e tragedije koji su naj~e{}e digle ruke od svega i pro`ivljavaju ostatak svojih tmurnih dana u izolaciji i osami. Drugi pak ostaju mladoliki, vitalni, `ivahni i aktivni duboko u poznim godinama. Lbaf!tf;!|up!tubsjkf-!up!cpmkf/!Npaf!mj!tf!up!peoptjuj!j!ob!mkvef@ Zavisi od toga kako gledate na stvari. Ako mislite na telesnu snagu, energiju i u~estalost obolevanja, svakako je bolja mladost. Ali za dublje uzajamno poverenje, sposobnost prosu|ivanja i uvide, manje briga i vi{e slobode, starost mo`e biti bolja. A tome doprinosi i `ivotno iskustvo. Ve}ina roditelja, lekara i pisaca, na primer, {to su stariji, to su bolji. [bs!wf~job!mkvej!v!usf~pk!ajwpuopk!epcj!of!qbuj!pe!ispoj•oji cpmftuj@ U bogatom zapadnom dru{tvu oko 80% osoba sa 65 i vi{e godina starosti ima neki zdravstveni problem kao {to su visoki krvni pri-

Jtusbajwbokb!vlb{vkv!ob!up!eb!{esbw!ob•jo!ajwpub!npaf!{bvt. ubwjuj!qspdft!tubsfokb!{b!•bl!usjeftfu!hpejob. 26

tisak, artritis, {e}erna bolest, depresija ili sr~ane bolesti. Ali ve}ina ovih bolesti ne onesposobljavaju ~oveka za samostalan `ivot. Naime, oko 95% starijih osoba `ivi u svojim dru{tvenim zajednicama, naj~e{}e u vlastitom doma}instvu. Prerano starenje i invalidnost vrlo su ~esto posledica faktora vezanih uz na~in `ivljenja kao {to su pu{enje, preterana upotreba alkohola i kofeina, i zloupotreba droga. Prekomerna telesna te`ina ubrzava fizi~ko starenje i slabljenje polnih funkcija. Ishrana bogata rafinisanom hranom i nedostatak redovnih ve`bi mo`e ljude pre vremena u~initi starijima. Ojkf!mj!{bcpsbwoptu!mp|!{obl@ Zna~enje zaboravnosti kod starijih osoba se preuveli~ava. Stresovi, zabrinutost, brzo smenjivanje doga|aja, umna preoptere}enost i nezainteresovanost mogu prouzrokovati zaboravnost u svakom dobu. Depresija, kojoj su izlo`eni mnogi stari ljudi, ~esto se pogre{no dijagnostikuje kao senilnost. Me|utim, srazmerno malo ljudi oboleva od Alchajmerove bolesti ili drugih pravih senilnih oblika bolesti. Ve}ina njih dugo zadr`ava odli~no pam}enje, posebno ako ostaju aktivni i odr`avaju telo u dobrom telesnom stanju. Mfq|f!usf~f!ajwpuop!epcb Danas je mnogo lep{e `iveti nego pre. Stvarala~ke dru{tvene aktivnosti usporavaju proces starenja. To ~ini i ve`ba, bolje razumevanje uloge ishrane, pravovremeno posve}ivanje pa`nje zdravstvenim problemima i napredak savremene tehnologije. Ljudi danas ~esto ostaju fizi~ki i umno zdravi do svoje 80-te i 90-te godine. Mnogi uspevaju da sa~uvaju i polnu aktivnost. I to nije sve. Nau~nici svakim danom sve dublje shvataju kako optimisti~ni, pozitivni stavovi u `ivotu pobolj{avaju rad imunolo{kog sistema. Sve je jasnija klju~na uloga tog slo`enog obrambenog sistema u o~uvanju dobrog zdravlja. Vrlo davno mudri Solomun je izjavio: “Srce veselo poma`e kao lek.” (Pri~e Solomunove 17,23)

Ejwob! pnmbejob! kf! qsjspeob! qpkbwb/! Qsfejwoj! tubsj! mkvej! tv vnfuoj•lb!efmb/ 27


CPC!BOEFSTFO!kf!bvupn!pemb{jp!qp!qjtnb!ep!qp|ubotlph tboev•j~b!vebmkfoph!61!nfubsb!pe!vmb{oji!wsbub!twpkf!lv~f/ Ewf! hpejof! lbtojkf-! pwbk! 79.phpej|okbl! kf! twpkjn! cjdjlmpn qspqvupwbp!dfmv!Lbobev!{b!twfhb!71!ebob"!“Esvhp!efujok!tuwp kf!oftvnokjwp!cpmkf!pe!qswph-!kfs!ofnb!ojlphb!eb!wbn!hpwp!. sj!|ub!of!tnfuf”-!lbaf!po/

Qsjnfob Ishrana bogata masno}ama i rafinisanim namirnicama, kao i nedostatak ve`be mogu u vama potaknuti prevremeno starenje. A zdrav na~in `ivota i ishrane, vredni `ivotni ciljevi i pozitivne misli mogu produ`iti kvalitet i lepotu `ivljenja duboko u starost. Tvqfs!tfojpsj" U dobi od 66 godina Hulda Crooks odlu~ila se na novi izazov planinarenje. Tokom slede}ih 25 godina popela se na neke od najvi{ih vrhova u Severnoj Americi, kao i na Fud`i - najvi{u planinu u Japanu. Lblwb!kf!wb|b!cvev~optu@ Zamislite za trenutak sebe na svoj 90-ti ro|endan. Stojite li na vrhu neke pilanine? Proslavljate li `ivot sa svojom porodicom i prijateljima? Ili ste bolesni i usamljeni? Pozitivan stav i pogled na stvari vrlo je va`an za telesno zdravlje i sre}u. Bez `ivotnih planova, bez ciljeva i stvarala~kih dru{tvenih aktivnosti, mi brzo starimo. Imate li svoje planove i ciljeve koji }e vas provesti kroz `ivot?

28

Cpmftuj!qpwf{bof tb!ob•jopn!ajwpub - Koronarna bolest - Ateroskleroza je izle~iva - Povi{eni krvi pritisak - Mo`dani udar - Rak - [e}erna bolest - Osteoporoza - Artritis - Gojaznost - Alkohol - Duvan i bolest - Zavisnost od kofeina - Legalizovana zloupotreba lekova

29


LPSPOBSOB CPMFTU Ubica u jelovniku Stotine hiljada ljudi umire svake godine od infarkta srca; pa ipak, ne mo`e se ~uti nijedan znak protesta u tom smislu od strane javnosti, {tampe ili vladinih agencija. Istovremeno, tog naj`e{}eg masovnog ubicu gotovo svako od nas mo`e prona}i u svom vlastitom tanjiru! Ip~fuf!mj!sf~j!eb!pop!|up!kfefnp!v{splvkf!ts•bof!obqbef@ Ne ba{ sve. Glavni krivci su svakako prevelika koli~ina masno}a i holesterol. A problem koji u na{em telu nastaje velikim delom zahvaljuju}i njima jeste su`avanje, otvrdnjivanje i ponekad ~ak i za~epljenje vitalnih arterija koje srce opskrbljuju kiseonikom i hranom. Ovaj proces je poznat kao ateroskleroza. Ljudi se ra|aju s ~istim, elasti~nim krvnim `ilama. One bi u takvom stanju trebale da ostanu ~itavog `ivota. Me|utim, kod mnogih ljudi arterije se polako za~epljuju holesterolom, masno}ama i kalcijumom - a to je me{avina koja postepeno otvrdnjuje i na kraju onemogu}uje preko potrebno i po `ivot va`no proticanje krvi. Tokom i nakon Drugog svetskog rata ve}ina Evropljana je bila prisiljena da promeni ishranu koja se pre sastojala od mesa, jaja i mle~nih proizvoda. Morali su pre}i na “siroma{niju” ishranu krompirom, `itaricama, pasuljem, korenastim i drugim povr}em. Znate li koja je bila posledica takve promene? Dramati~no smanjenje bolesti povezanih s aterosklerozom kao {to su infarkt srca, mo`dani udar, {e}erna bolest, `u~ni kamenci, neke vrste raka i artritis. Zna~ajan pad smrtnih slu~ajeva od ovih bolesti ose}ao se ~ak 20 godina nakon Drugog svetskog rata. “Vlpmjlp!epcjkfnp!ts•boj!jogbslu!qsf!91.uf-!tbnj!tnp!lsjwj<!up ojkf!cjmb!Cpakb!hsf|lb!jmj!jhsb!tvecjof/”!)Es/!Qbvm!Evemfz!Xijuf*

30

Od tada je u svetu prikupljeno mno{tvo podataka iz razli~itih istra`ivanja sprovedenih na `ivotinjama i ljudima. Rezultati su u su{tini isti: ishrana bogata mastima i holesterolom dovodi do povi{enog nivoa holesterola u krvi i do kardiovaskularne bolesti. Ishrana siroma{na mastima i holesterolom smanjuje nivo holesterola u krvi, a samim tim i procenat sr~anih bolesti. [tavi{e, takva ishrana pogoduje nestajanju ateroskleroti~nih naslaga, tzv. plakova kod osoba koje ve} imaju razvijenu bolest! Lblp!nphv!{obuj!eb!mj!cpmvkfn!pe!bufsptlmfsp{f@ Na`alost, ova bolest ne odaje nikakve znake svog postojanja sve dok se krvne `ile ozbiljno ne suze ili iznenada za~epe otkinutim komadi}em plaka. Neke osobe s tako su`enim sr~anim krvnim `ilama mogu prilikom napora ose}ati bol u srcu, nazvanu angina pektoris. Za mnoge je, me|utim, tek sr~ani infarkt prvi znak nevolje. Otprilike tre}ina sr~anih napada zavr{ava iznenadnom smr}u. Lp!kf!j{mpafo!sj{jlv!pe!ts•boph!obqbebkb@ Analiza rizi~nih faktora dobar je na~in odre|ivanja verovatno}e oboljevanja od ove sr~ane bolesti: - Prema dana{njim shvatanjima najozbiljniji rizi~ni faktor za sr~ani infarkt jeste povi{eni holesterol u krvi. Verovatno}a da se kod mu{karaca nakon 50. godine, s nivoom holesterola od 7,6 mmol/l, razvije ateroskleroza, deset puta je ve}a nego kod mu{karaca iste dobi kojima je nivo ispod 5,1 mmol/l. Smanjenje nivoa holesterola od 20% u krvi smanjuje rizik od sr~anog udara za 50%. - Pu{a~i u dobi od 60 godina imaju deset puta ve}e izglede da umru od koronarne bolesti srca od svojih vr{njaka nepu{a~a. Oko 30% smrtnih slu~ajeva od sr~anog infarkta mo`e se direktno povezati s posledicama pu{enja. - U Americi svaka tre}a odrasla osoba ima visoki krvni pritisak. Ovaj rizi~ni faktor utrostru~uje mogu}nost umiranja od sr~ane bolesti u pore|enju s osobom normalnog krvnog pritisaka. - Kod gojaznih mu{karaca pet puta je ve}a verovatno}a da }e do 60. godine umreti od sr~anog infarkta u pore|enju s mu{karcima normalne te`ine. - Ostali klasi~ni rizi~ni faktori jesu {e}erna bolest, povi{eni trigliceridi u krvi, “sedela~ki” na~in `ivota, stres i pove}an nivo homocisteina u krvi. Sre}om, svi dosad spomenuti rizi~ni faktori zavise od na~ina `ivota i ishrane i mogu}e je na njih uticati i kontrolisati ih. Tbnp!v!TBE!•fujsj!ijmkbef!ptpcb!eofwop!epajwj!ts•boj!jogbslu" 31


Sj{j•oj!gblupsj!{b!lpspobsov!cpmftu!tsdb

Ishrana: - Dijabetes - Gojaznost - LDL holesterol - Visoki krvni pritisak - Trigliceridi

Na~in `ivota: - Pu{enje - Neaktivnost - Stres Van na{e kontrole: - Starost - Nasle|e - Pol

Na pet od osam spomenutih faktora vezanih za na~in `ivota velikim se delom mo`e uticati na~inom ishrane.

Faktori koji nisu pod na{om kontrolom jesu nasle|e, starost i pol, ali oni najmanje doprinose razvoju bolesti. B!|ub!kf!t!mflpwjnb!j!ijsvs|ljn!{biwbujnb@ Kod osoba sa opasno povi{enim nivoom holesterola u krvi koja se ne sni`ava ni nakon odgovaraju}ih promena u ishrani, lekovi su nezaobilazni. Me|utim, lekovi su skupi. Nadalje, ve}ina njih ima ne ba{ bezazlene nuspojave. Uzimanje lekova zahteva ~este laboratorijske kontrole i lekarske preglede. Jo{ su razvikaniji hirur{ki zahvati: operacije premosnica (by-pass), ~i{}enje naslaga pomo}u aparata i pro{irivanje krvnih `ila pomo}u balona. Neki rezultati tih zahvata su izvanredni. Ali kako vreme prolazi i gomilaju se statisti~ki podaci, sve je jasnije da ve}ina ovih operacija ne produ`ava `ivot u znatnijoj meri niti ga obavezno pobolj{ava. Najbolju kratkoro~nu pomo} mo`ete ~oveku pru`iti pomo}u terapije sa lekovima. Me|utim, jedino dugoro~no re{enje jeste ozbiljna promena na~ina `ivota. \ub!cj!poeb!cjmp!obkcpmkf!v•jojuj@ Uvek je bilo kakav “kvar” bolje spre~iti nego le~iti. Ali ako analiza va{ih rizi~nih faktora i dijagnosti~ki nalazi ukazuju na to da se u vama Obqsfepwbokf!bufsptlmfsp{f!v!ts•bojn!bsufsjkbnb

Starost 32

10

20

40

60

“Tubopwojdj! Gsbnjohibnb! t! ojwppn! ipmftufspmb! jtqpe! 4-9 nnpm0m! vpq|uf! of! epajwmkbwbkv! ts•boj! jogbslu/” )Es/! Xjmmjbn Dbtufmmj!v!qp{obupk!Gsbnjohibntlpk!tuvejkj!p!sj{j•ojn!gblupsj. nb!{b!lbsejpwbtlvmbsof!cpmftuj/*

ateroskleroza ve} razvila, jo{ uvek nije kasno u~initi promene u na~inu `ivota. Vi doslovno mo`ete o~istiti svoje arterije, smanjiti opasnost umiranja od ateroskleroze i produ`iti svoje aktivne, stvarala~ke godine. Sami mo`ete zna~ajno promeniti svoje rizi~ne faktore bez obzira na starost, a pozitivni rezultati su ~esto vidljivi ve} nakon svega nekoliko sedmica pravilnog na~ina `ivota i ishrane. Zapo~nite da se hranite zdravom, doma}om hranom s malo masno}a i holesterola, i puno nerafinisanih slo`enih ugljenih hidrata i vlakana! Takva ishrana mo`e sniziti nivoe holesterola za 20 do 30% i obrnuti smer razvoja {e}erne bolesti u mnogim slu~ajevima za manje od ~etiri sedmice (vidi str. 58). Kada je kombinujemo sa smanjenim unosom soli, ovakva ishrana doprine}e i normalizaciji krvnog pritisaka i regulisanju telesne te`ine (vidi str. 40 i 75). Qsjiwbujuf!blujwoj!eofwoj!qsphsbn!wfacbokb" Kada bismo kao dru{tvo uspeli spustiti nivoe holesterola ispod 4,6 mmol/l, krvni pritisak ispod 125 mm Hg i kad bismo prestali da pu{imo, procenjuje se da bismo time mogli spre~iti 82% svih sr~anih infarkta koji poga|aju osobe mla|e od 65 godina. Ovakve jednostavne promene u na~inu `ivota doprinele bi pobolj{anju zdravlja na{eg naroda vi{e nego sve bolnice, hirur{ki zahvati i lekovi zajedno.

Qpwfspwb~v!ufl!lbeb!wjejn!tpqtuwfojn!p•jnb/// Uftu! {b! jtqjujwbokf! tubokb! wb|ji! lswoji! ajmb! j! tsdb! ob! tmfef~pk tusbojdj!qpnp~j~f!wbn!eb!qsfqp{obuf!j!sb{vnfuf!wmbtujuf!sj{j•of gblupsf/!Ptjn!uphb-!okjnf!wbn!afmjnp!qpnp~j!eb!tbhmfebuf!twpk qsjcmjaoj! sj{jl! j! vqp{obuf! qpesv•kb! v! lpkjnb! npafuf! qpsbejuj! ob qpcpmk|bokv!twpk!tubokb/!V!uftuv!tf!pcsb}vkf!ptbn!sb{mj•juji!sj{j•!. oji!gblupsb-!b!{b!twblj!npafuf!pe!2!ep!9!cpepwb/ Uvnb•fokf!cpepwb 0-6 IDEALNO - Za razvoj sr~ane bolesti ili mo`danog udara gotovo ne postoji verovatno}a, posebno ako vam je nivo holesterola ispod 4,1.

70 33


7-14 POVE]AN RIZIK - Mogu}nost razvoja sr~ane bolesti ili mo`danog udara iznosi oko tre}inu prose~nog rizika savremenog ~oveka, ali rizik je ipak triput ve}i od idealnog stanja. 15-22 VELIKI RIZIK - Ovo je prose~no stanje savremenog ~oveka. Ne smete dopustiti ovakav rezultat, jer je va{ rizik 10 puta ve}i nego kod idealne grupe. 23-30 VRLO VELIKI RIZIK - Mogu}nost razvoja sr~ane bolesti ili mo`danog udara oko triput je ve}a od proseka savremenog ~oveka ili 30 puta ve}a od proseka idealne grupe. Morate ne{to preduzeti! Za ~etiri do osam sedmica mo`ete svoj rezultat smanjiti za 4 boda ukoliko promenom ishrane smanjite nivoe holesterola i krvni pritisak. 31-38 VRLO OPASNO - Verovatno}a da dobijete sr~ani infarkt ili mo`dani udar oko ~etiri do {est puta je ve}a od proseka i oko 50 puta od proseka idealne grupe. Bez odga|anja postavite ciljeve i krenite u akciju!

Qsjnfob Uftu!j{mpafoptuj!sj{jlv!pe!ts•boph!jogbslub!j!npaeboph!vebsb Ojwp!sj{jlb!j!cpepwj Sj{j•oj!gblups!!!!!!!!!!!!!!!!!1!!!!!!!!2!!!!!!!!!3!!!!!!!!!4!!!!!!!!5!!!!!!!!!6!!!!!!!!7!!!!!!8!! 9 2/!Ipmftufspm+!!!!!!!!!!!!!jtqpe!!!!!5-3.!!!!!5-8.!!!!!6-3.!!!!!6-8.!!!!!7-3.!!!7-8.!!8-3!!!8-8! )nnpm0m*!!!!!!!!!!!!!!!!!!!5-2!!!!!!5-7!!!!!!6-2!!!!! 6-7!!!!!!7-2!!!!!!7-7!!!!8-2!! .8-7!!j!wj|f 3/!Lswoj!qsjujtbl+! jtqpe!!!!!221.!!!!231.!!!!241. 251. 271! .!hpsokj!)nn!Ih*!!!!!!221!!!!!!!22:!!!!!23:!!!!!24:!!!!!26:!!!!j!wj|f 4/!Qv|fokf! ojkfeob!!!!ep!6!!!!!6.:!!!!21.2:!!31.3:!!!!!41! )djhbsfub!eofwop* j!wj|f 5/!Qsflpnfsob! 1.5&!!!!6.:&!!!!21.!!!!!26. 31.!!!!!41&! ufajob++!)v!&* 25&!!!2:&!!!!3:&!!!!j!wj|f 6/!Usjhmjdfsjej+ jtqpe 2-23.!!!!2-8.!!!!3-9.!!!!4-:4! )nnpm0m*!!!!!!!!!!!!!!!!!!!2-22 2-7:!!!!3-8:!!!4-:3!!!!j!wj|f 7/!Ejkbcfuft!!!!!!!!!!!!!!!ofnb! jtqpe!6!!6.21!!!21!j! )usbkbokf* hpejob!!hpe/!!!!wj|f 8/!Qvmt!v!njspwbokv jtqpe!!!!!67.!!!!!74.!!! 81.!!!!!!91! )pulvdbkb!v!njo*!!!!!!!!67!!!!!!!73!!!!!!7:!!!!!!!91!!!!!j!wj|f 9/!Tusft!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!sfulp!!!obqfu!!obqfu! obqfu!!ob!ubc.! obqfu!!!!4!y!!!! 3.4!y!!j!vavs.!mfubnb tfenj•/ eofw/!!!cbo!!!{b!tnjs/

34

* Da biste saznali kolike su vrednosti va{eg holesterola, triglicerida i krvnog pritisaka, posetite svog lekara. Pregled krvi je jednostavan i jeftin. Ono {to }ete saznati iz tih rezultata mo`e vam spasiti `ivot. Ako uzimate tablete za smanjenje krvnog pritisaka, dodajte ~etiri boda bez obzira na vrednost svog krvnog pritiska. ** Da biste dobili postotak svoje prekomerne te`ine, o~itajte iz donje tabele svoju srednju idealnu telesnu te`inu s obzirom na visinu i pol, pa od svoje stvarne te`ine oduzmite tu vrednost. Dobijenu razliku podelite sa svojom idealnom te`inom i pomno`ite sa 100. Sj{j•oj!gblups

Cspk!cpepwb

1. Holesterol

__________

2. Krvni pritisak

__________

3. Pu{enje

__________

4. Prekomerna te`ina

__________

5. Trigliceridi

__________

6. Dijabetes

__________

7. Puls

__________

8. Stres

__________

Ubcfmb!tsfeokji!wsfeoptuj!jefbmof!ufmftof!ufajof!{b!ptpcf j{obe!31!hpejob!tubsptuj Mu{karci Srednja Visina (cm) idealna te`ina (kg) 160 165 168 170 173 175 178 183 185 190

61 64 65 66 67 69 70 72 74 77

@ene Srednja Visina (cm) idealna te`ina (kg) 147 150 155 160 162 165 168 170 173 175

52 53 54 58 59 61 62 63 65 66

35


BUFSPTLMFSP[B KF!J[MF_JWB

Uprkos nehumanim uslovima pre`ivljavanja, bednoj ishrani i te{kom mu~enju, kod pre`ivelih `rtava holokausta do{lo je do iznena|uju}ih promena stanja krvnih `ila - iz njih je nestao svaki trag dotad prisutne ateroskleroze. Bio je to prvi nagove{taj, koji je posle potvr|en angiografskim pregledima ameri~kih ratnih zarobljenika iz Vijetnama, da je proces ateroskleroze reverzibilan. Osobe koje su najdu`e zadr`ane u zarobljeni{tvu, imale su naj~i{}e arterije.

Ishranom do ~istih krvnih `ila Sportski svet SAD veoma se obradovao kada je biv{i predsednik Univerziteta Yale, Bart Giamotti, postao glavni poverenik za bejzbol te zemlje. Samo nekoliko meseci posle, zaprepa{tena nacija plakala je nad ovim po{tovanim ~ovekom koji je u pedeset prvoj godini `ivota iznenada podlegao te{kom sr~anom infarktu. Ovakvi se primeri ponavljaju na hiljade puta svakog dana {irom razvijenog sveta, pa tako i kod nas. Sr~ane bolesti danas zadaju smrtonosni udarac najmanje ~etvorici od deset stanovnika SAD. Npsb!mj!cjuj!ublp@![bs!of!qptupkj!oflp!sf|fokf@ Dokle god budemo jeli bogatu, masnu hranu, statistike se ne}e promeniti. Mi godinama znamo da je ishrana zasi}ena masno}ama i holesterolom nezaobilazni i vrlo va`an uzrok koronarne bolesti. Postoji samo jedno zadovoljavaju}e re{enje u tom smislu: potrebno je 'srezati' upotrebu namirnica prebogatih masno}ama. U onoj meri u kojoj smo to spremni da u~inimo, mi mo`emo spre~iti razvoj ateroskleroze i podstaknuti njeno povla~enje ukoliko je ve} uznapredovala. Afmjuf!mj!sf~j!eb!kf!ub!tsâ&#x20AC;˘bob!cpmftu!j{mfâ&#x20AC;˘jwb@ Takav se zaklju~ak smatra sve razumnijim i prihvatljivijim. Prva realna nada u tom smislu za`ivela je kada je jedan mladi kardiolog, dr. Dean Ornish, 1990. godine u medicinskom ~asopisu Lancet objavio izve{taj koji je uzdrmao celu medicinsku javnost. Dr. Ornish je godinu dana prou~avao pedeset mu{karaca s koronarnom bole{}u. Mnogi me|u njima bili su kandidati za ugra|ivanje bajpasa. Dr. Ornish je nasumce podelio ljude u dve grupe. Od obe grupe je tra`io da prestanu da pu{e i da svakodnevno pe{a~e. Osim toga, prva grupa bolesnika je podu~avana tehnikama osloba|anja od stresa i strogo se pridr`avala vegetarijanske ishrane pri ~emu je kalorijski 36

udeo dobijen iz masno}a iznosio manje od 10%, a koli~ina unesenog holesterola bila je jednaka nuli. Drugoj je grupi ponu|ena standardna, takozvana 'Obazriva dijeta' (Prudent Diet) sr~anih bolesnika propisana od strane Ameri~kog udru`enja za srce (AHA). Ova dijeta je dopu{tala da 30% kalorija bude uneseno u organizam u obliku masno}a i da te osobe unesu do 300 miligrama holesterola dnevno. Nakon godinu dana takvog na~ina `ivota i ishrane spomenute dve grupe ispitanika, njihovi rezultati su prikazani na nau~nom zasedanju Ameri~kog udru`enja za srce u VVashingtonu i odmah potom objavljeni na naslovnim stranicama svih ameri~kih novina. Dr. Ornish je izvestio da je kod onih bolesnika koji su bili na vegetarijanskoj ishrani s vrlo malo masno}a, nivo opasnog LDL holesterola opao za 37% i da se 82% njihovih su`enih, naslaga-

Lmkvâ&#x20AC;˘fwj!{b!ptmpcb}bokf!pe!lpspobsof!cpmftuj Ateroskleroza je vode}i uzrok smrti i u na{oj zemlji; ali ona ne mora naru{iti i va{e zdravlje! Vi se nje, zapravo, mo`ete osloboditi! 1. Smanjite nivo holesterola u krvi na manje od 4,1 mmol/l pomo}u vegetarijanske ishrane jako siroma{ne masno}ama, a bogate vlaknima i, ako je potrebno, i lekovima za sni`avanje holesterola. 2. Smanjite telesnu te`inu time {to }ete u svoj jelovnik uvrstiti vi{e prirodnih namirnica, a manje rafinisane hrane i proizvoda `ivotinjskog porekla. 3. Snizite svoj povi{eni krvni pritisak tako {to }ete smanjiti unos soli na manje od pet grama dnevno. Nastojte da svakodnevno ve`bate. 4. Prestanite da pu{ite i smanjite unos alkohola. To su otrovi za srce koje se ionako bori za opstanak. 37


[esbw!ob•jo!ajwpub!vnbokvkf!sj{jl!pe!lpspobsof!cpmftuj tojabwbokfn!ipnpdjtufjob Studija koju je sproveo ameri~ki Lifestvle Center pokazala je da se promenom ishrane i ve`banjem nivo homocisteina u krvi mo`e spustiti ~ak i za 20% u samo 14 dana.

ma oblo`enih krvnih `ila pro{irilo omogu}avaju}i ve}i dotok krvi i kiseonika u sr~ani mi{i}. Ateroskleroza sr~anih krvnih `ila po~ela je, dakle, da nazaduje i da se povla~i. Kod starijih ljudi s najte`om klini~kom slikom rezultati su bili najbolji! S druge strane, grupa koja je bila na 'Obazrivoj dijeti' nije do`ivela nikakvo pobolj{anje vrednosti holesterola, a u ve}ini slu~ajeva njihove koronarne krvne `ile su pokazale napredovanje su`enja. Jednostavno re~eno, sr~ana bolest se kod tih ljudi u su{tini pogor{ala. Afmjuf!mj!sf~j!eb!ejkfub!lpkv!kf!qspqjtbmp!Bnfsj•lp!vesvafokf!{b tsdf!vpq|uf!ojkf!qpnphmb@ Izgleda da njihova Obazriva dijeta smi{ljena s ciljem spre~avanja i le~enja ateroskleroze nije delotvorna. Dr. Ornish je na konferenciji za novinare zaklju~io: “Preporuke Ameri~kog udru`enja za srce o potrebnoj umerenosti u ishrani nisu dovoljno stroge da bi mogle delotvorno uticati na zaustavljanje razvoja koronarne bolesti. Bolesnici kojima je klini~ki potvr|ena bolest trebaju pribe}i stro`im dijetalnim preporukama od klasi~nih.” Ve} godinama znamo da se razvoj koronarne bolesti mo`e spre~iti. Ali, jo{ je uzbudljivije saznanje da je tu bolest, u odgovaraju}im uslovima, zapravo mogu}e, u pravom smislu re~i, i izle~iti! Ova revolucionarna studija dokazuje kako pravilnom ishranom mo`emo o~istiti na{e aterosklerozom za~epljene arterije! JEDETE NA SOPSTVENU ODGOVORNOST! Osim opasnosti kojima su zaposlenici izlo`eni na radnom mestu, najve}a pretnja zdravlju je njihov vlastiti na~in `ivota. Studije su uverljivo pokazale da nezdrava ishrana, telesna neaktivnost, pijenje alkohola i pu{enje u velikoj meri uti~u na razvoj koronarne bolesti, mo`danog udara, ciroze jetre, i raka plu}a, dojke, debelog creva i prostate. 38

Qsjnfob Rodeni smo s ~istim, elasti~nim krvnim `ilama, ali ih ishrana s prekomernim unosom masno}a i holesterola su`ava i postepeno za~epljuje. Krajnja posledica mo`e biti prekid snabdevanja vitalnih organa kiseonikom. Studija dr. Ornisha dokazala je da se plakom oblo`ene krvne `ile po~inju ~istiti ukoliko pacijent pre|e na vegetarijansku ishranu s vrlo malim postotkom masno}a. To omogu}uje ponovni slobodan dotok krvi bogate kiseonikom i hranljivim materijama ka srcu kao i drugim vitalnim organima. Vcjdb!ob!tmpcpej Sr~ani infarkt jedan je od vode}ih uzroka smrti u Americi - a preveliki unos masno}a je glavni rizi~ni faktor za razvoj te bolesti. Vi{ak masno}a smatra se jednim od naj{tetnijih elemenata u ishrani savremenog ~oveka. Nije li zato do{ao trenutak da i vi smanjite koli~inu masno}a u ishrani? J{cbdjuf!nbtop~f Evo nekoliko jednostavnih saveta koji vam u tome mogu pomo}i. Zamenite: Umesto punomasnog koristite obrano mleko ili, jo{ bolje, biljne zamene za mle~ne proizvode poput sojinog, pirin~nog ili bademovog mleka, tofu sira itd. Za desert poslu`ite ~iniju sve`eg vo}a umesto sladoleda. Prona|ite zdrave zamene za namirnice bogate masno}ama kao {to su sirevi, meso, prelivi za salate i ulja. Smanjite: Umesto da se va{ ru~ak svede na veliku, masnu {niclu, pripremite manji obrok mesa uz testeninu ili vegetarijanske lazanje. Nemojte posezati za ~itavim komadom pite, ve} se zadovoljite jednom kri{kom. Ako jedete manje obroke svoje omiljene hrane bogate masno}ama, mo`ete i dalje u`ivati u nezdravim zalogajima, ali barem smanjiti koli~inu masno}a u svojoj ishrani. Izbacite: Izbacite iz ishrane {to je vi{e mogu}e nezdravih isku{enja. Ako takve artikle ne kupite i ne donesete ku}i, ne}ete ih ni pojesti. Izbacivanje namirnica previ{e bogatih masno}ama mo`e u~initi ~udo. U poznatoj studiji dr. Ornisha pacenti kod kojih se proces su`avanja krvnih `ila zaustavio i krenuo u suprotnom smeru, potpuno su iz ishrane izbacili meso i mle~ne proizvode bogate masno}ama. Pripremite sami: Prera|ena i gotova hrana pretrpana je dodanim masno}ama. Ako `elite da znate {ta unosite u organizam, kuvajte sami. Nabavite dobar kuvar sa vegetarijanskim receptima i nau~ite pripremati nova ukusna jela. To je najsigurniji na~in da se za{titite od smrtonosnih posledica uno{enja prevelikih koli~ina masno}a. 39


Lpmjlpn!tuf!sj{jlv!j{mpafoj@

QPWJ\FOJ!LSWOJ QSJUJTBL

Visoki krvni pritisak (ve}i rizik oboljenja)

Iznad 140 ili iznad 90

Povi{eni krvni pritisak (ne{to pove}an rizik oboljenja)

130-139 ili 85-89 (gornji nivo normalnog) 120-129 ili 80-84 (normalan)

Tihi ubica Optimalni krvni pritisak Svaki tre}i odrasli stanovnik Amerike ima povi{eni krvni pritisak. Te osobe s hipertenzijom imaju triput ve}u mogu}nost da do`ive sr~ani infarkt od osoba s normalnim krvnim pritisakom, pet puta ve}u mogu}nost da do|e do sr~anog zatajenja i osam puta ve}u mogu}nost da dozive mo`dani udar. Lblp!nphv!{obuj!eb!mj!kf!j!npk!lswoj!qsjujtbl!qpwj|fo@ Hipertenziju defi{emo kao stalno povi{enu vrednost sistolnog (gornjeg) krvnog pritisaka iznad 140 mm Hg, i/ili stalno povi{en donji, dijastolni pritisak iznad 90 mm Hg. Optimalni pritisak za sve uzraste i polove iznosi do 120/80. Iako se hipertenzija naj~e{}e ne ose}a, zbog ~ega je i prozvana tihim ubicom, ona mo`e podsticati progresivne promene u krvnim `ilama sve dok se ne pojavi prvi, dramati~ni znak takvog procesa: naj~e{}e mo`dani udar ili sr~ani infarkt. \ub!v{splvkf!qpwj|fokf!lswoph!qsjujtblb@ Hipertenzija mo`e retko biti posledica nekog tumora, hormonalne ili bubre`ne bolesti. U preko 90% slu~ajeva te bolesti nije mogu}e odrediti organske uzroke. Zbog toga se ova najra{irenija vrsta povi{enog krvnog pritiska naziva esencijalnom hipertenzijom. Esencijalnoj hipertenziji doprinose slede}i faktori: - Unos velike koli~ine soli. Mo`da zvu~i neverovatno, ali oko 80% svetskog stanovni{tva kod kojeg je unos soli putem hrane nizak ne zna {ta je to povi{eni krvni pritisak. Kod drugih naroda koji vole slaniju hranu, kao na primer kod Japanaca, bolest je epidemi~na i od nje pati gotovo polovina odraslog stanovni{tva. Amerikanci tro{e prose~no 10 do 12 grama soli dnevno. To su dve do ~etiri ~ajne ka{i~ice, ili deset do dvadeset puta vi{e nego {to je organizmu potrebno. I u drugim razvijenim je stanje vrlo sli~no.

40

Ispod 120 i ispod 80

Brojke se odnose na odrasle osobe koje ne uzimaju lekove za sni`avanje krvnog pritisaka. Ako se va{ sistolni i dijastolni pritisak ne nalaze u istoj kategoriji, o~itajte rizik iz vi{e kategorije.

- Gojaznost. Kod gotovo svake osobe s izra`enom prekomernom telesnom te`inom kad-tad }e se razviti hipertenzija. U pitanju je samo vreme. - Naslage na zidovima krvnih `ila. Su`ene i za~epljene krvne `ile primoravaju organizam da pove}a krvni pritisak kako bi krv ipak mogla sti}i do svih }elija tela koje trebaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija za normalan rad. - Nedostatak ve`banja. - Pu{enje. - Estrogen. Ovaj hormon, koji se nalazi u tabletama za spre~avanje za~e}a, a koristi se i za ubla`avanje simptoma menopauze, zadr`ava so u telu. Samim tim i on mo`e uzrokovati povi{eni, krvni priti-

Iako je natrijum (sastavni deo soli) bitan za metabolizam organizma, prevelika koli~ina tog elementa mo`e izazvati ozbiljne probleme. Vi{ak natrijuma katkad zaostane u telesnom tkivu i na sebe ve`e ve}u koli~inu vode. To izaziva oticanje, {to povisuje krvni pritisak, koji onda dodatno optere}uje srce. Prema na{im saznanjima oko 30 miliona Amerikanaca s blagom hipertenzijom moglo bi normalizovati krvni pritisak jednostavnim smanjenjem unosa soli na jednu ~ajnu ka{i~icu dnevno. 41


Mi koristimo 10 do 20 puta vi{e soli nego {to nam je potrebno. To pla}amo pov{enim krvnim pritiskom, zatajivanjem srca i drugim problemima nastalim zbog nepotrebnog zadr`avanja te~nosti u telu.

sak i pove}anje telesne te`ine zbog zadr`avanja suvi{ne te~nosti u organizmu. - Alkohol. Nau~ne studije su pokazale kako je ~ak i umerena potro{nja alkohola odgovorna za 5 do 15% svih slu~ajeva hipertenzije. [b|up!mkvej!kfev!upmjlp!tpmj@ U dana{njem na~inu `ivota se te{ko mo`emo u potpunosti osloboditi soli. Oko 75% soli koju unosimo u organizam nalazi se u prera|enim namirnicama i gotovim jelima. Vrlo je lako razviti `elju za solju, a obilje slanih grickalica i namirnica koje nam se nude podsti~u takav ukus. \ub!kf!tb!mflpwjnb!{b!qpwj|foj!lswoj!qsjujtbl@ Krajem 20. veka proizvedena je prava poplava novih anti-hipertenziva - lekova koji delotvorno sni`avaju krvni pritisak. Neki me|u njima doslovno spa{avaju mnoge `ivote. Ali, najve}i deo njih donosi trenutne rezultate, odnosno brza re{enja kojima smo mi, ljudi 21. veka, toliko skloni. Ali ako ih bolje prou~imo, uo~i}emo i neke razo~aravaju}e ~injenice: oni, zapravo, ne le~e hipertenziju. U nekim slu~ajevima se antihipertenzivi moraju uzimati celog `ivota. Njihove neugodne popratne pojave mogu biti umor, depresija, nedostatak polne `elje i impotencija. Dok nam takvi lekovi poma`u da se sa~uvamo od mo`danog udara, oni nas ne {tite od koronarne ateroskleroze (za~epljenja sr~anih krvnih `ila). [tavi{e, neke grupe anti-hipertenzivnih lekova mogu podsticati aterosklerozu time {to povisuju holesterol u krvi, i pove}ati rizik od razvoja {e}erne bolesti i gihta.

^oveku je potrebno manje od pola grama soli dnevno â&#x20AC;&#x201C; a ta koli~ina prakti~no iznosi oko petine ~ajne ka{i~ice soli. Natrijum je prirodni sastojak mnogih namirnica koje vi{e nego dovoljno podmiruju na{e svakodnevne potrebe za tim elementom. Prose~nim dnevnim unosom hrane ~ovek i bez dodatka soli pojede preko ~etiri grama natrijuma! 42

SNIZITE SVOJ KRVNI PRITISAK! - Jedite mnogo sve`eg, sirovog vo}a i povr}a. Njemu ne treba da dodajete so. Ono pove}ava zalihu kaliumja u va{em organizmu koji sam po sebi poma`e sni`avanju krvnog pritisaka. - Ako ve} ne mo`ete bez grickalica, potra`ite nezasoljene. Povr}e kuvajte tako da ostane hrskavo. Ono }e u tom obliku zahtevati manje soli. - Nau~ite da za~injavate hranu limunovim sokom, per{unom, belim lukom ili lukom umesto solju.

Qptupkj!mj!oflp!esvhp!sf|fokf@ Niz velikih nau~nih studija pokazao je da jednostavna ishrana i promena u na~inu `ivota mo`e bez lekova, za samo nekoliko sedmica, re{iti najve}i broj slu~ajeva esencijalne hipertenzije. - Veliki postotak ljudi osetljiv je na so i imao bi koristi od njenog smanjenja u ishrani. - Kada smanjite telesnu te`inu, obi~no opadne i krvni pritisak. Mr{avljenje je vrlo ~esto jedina potrebna mera za re{avanje povi{enog krvnog pritisaka. - Ishrana bogata vlaknima i s malom koli~inom masno}a sni`ava krvni pritisak oko 10% ~ak i bez gubitka telesne te`ine ili smanjenja unosa soli. Razre|ivanje krvi, {to je posledica manjeg unosa masno}a, verovatno dovodi do ovih povoljnih promena. - Izbacivanje alkohola iz ishrane tako|e }e sniziti krvni pritisak i u isto vreme blagotvorno delovati na organizam u razli~itim drugim podru~jima. - Ve`banje sni`ava krvni pritisak smanjivanjem otpora u perifernim `ilama. Osim toga, redovno bavljenje telesnom aktivno{}u doprinosi op{tem zdravlju i ose}aju zadovoljstva. Ljudi koji uzimaju lekove zbog hipertenzije ne bi se smeli igrati lekara i na svoju ruku menjati doze ili prestajati da uzimaju terapiju. Ali onima koji su voljni da sprovedu zdrave promene u na~inu `ivota, njihov }e im lekar rado pomo}i da se ishranom i ve`banjem oslobode povi{enog krvnog pritisaka i lekova kojima su ga dotad kako-tako dr`ali pod kontrolom.

43


Qsjnfob Svaki tre}i stanovnik Amerike ima povi{eni krvni pritisak. Te se osobe izla`u pove}anom riziku od zatajivanja srca, mo`danog udara i drugih te{kih bolesti. Gojaznost, su`ene krvne `ile, pu{enje i nedostatak fizi~ke aktivnosti, hormon estrogen, alkohol i pove}ani unos soli doprinose ovom problemu. Sre}om, ve}ina slu~ajeva hipertenzije mo`e se u nekoliko sedmica re{iti jednostavnim promenama u ishrani i na~inu `ivota. DNEVNE POTREBE SOLI ODRASLE OSOBE IZNOSE MANJE OD 2400 MILIGRAMA. J{cbdjuf!tp Prvi korak koji mo`ete preduzeti u tom smislu jeste ukidanje navike dosoljavanja za vreme obroka. Ali, na`alost, iz slanika dobijamo svega 25% ukupnog dnevnog unosa soli. Preostali, ve}i deo skriven je u mnogim prera|enim i gotovim namirnicama. Evo samo nekoliko primera: Oflf!qsfsb}fof!obnjsojdf!)211!h*!!!!!!!!!Tp!)nh* Pecivo ^ips Kokice Ke~ap Margarin Krekeri sa sirom Feta sir Topljeni sir Dimljena {unka Pr`ena slanina Riblja pa{teta

553 594 884 950 994 995 1100 1260 1440 1600 6246

NPAEBOJ!VEBS Istra`imo podmukli uzrok koji osaka}uje Na hiljade osoba u na{oj zemlji le`i paralizovano nakon pro`ivljenog mo`danog udara. Uz sidu i rak, mo`dani udar je bolest koja verovatno izaziva najvi{e straha, a i naj~e{}i je uzrok invalidnosti u zapadnoj civilizaciji. Lpmjlb!kf!wfspwbuop~b!eb!•pwfl!epajwj!npaeboj!vebs@ Oko 730.000 Amerikanaca do`ivi mo`dani udar svake godine, a 160.000 umire od njega. Kao {to je slu~aj sa sr~anim infarktom, i do ovih ozbiljnih stanja, ponekad ~ak i sa smrtonosnim ishodom, dolazi naj~e{}e bez upozorenja. Oko ~etvrtine `rtava mla|ih od 70 godina starosti umire od prvog udara. Nakon 70. godine ta se brojka udvostru~uje. Od onih koji pre`ive, njih 40% treba u odre|enoj meri stalnu tu|u njegu, a 10% zahteva do`ivotni sme{taj u specijalizovanoj ustanovi. Preostalih 60% sre}nika ~ini lep{u stranu medalje. Neki me|u njima se u potpunosti oporave; gotovo svi su sposobni da se i dalje brinu sami za sebe, a ve}ina se vra}a svojim uobi~ajenim poslovima. \ub!v{splvkf!npaeboj!vebs@ Mo`dani udar je naj~e{}e povezan s aterosklerozom - zadebljanjem, su`avanjem i otvrdnjavanjem krvnih `ila koje opskrbljuju mozak krvlju bogatom kiseonikom i hranljivim materijima. Takav aterosklero-

OF!TBNP!\UP!NPAFUF!QSFAJWFUJ!PWP!OFNJMP!TUBOKFWF^!J!TQSF_JUJ!OKFHPW!OBTUBOBL/ “Nakon pedesete ~ovek se po~inje bojati sr~anog infarkta, a nakon {ezdesete mo`danog udara.” Dr. Don Smith, Neurolo{ki institut u Koloradu 44

45


Npaeboj!vebs!kf!wpef~j!v{spl!jowbmjeoptuj!pesbtmji!ptpcb/

ti~ni proces mo`e se razviti u krvnim `ilama samog mozga ili u arterijama koje dovode krv u mozak. Ogrubele, neravne unutra{nje povr{ine o{te}enih krvnih `ila postaju mogu}a nakupljali{ta masnih naslaga i stvaraju uslove za nastanak krvnih ugru{aka. Kada se krvna `ila na mestu takvog o{te}enja u potpunosti za~epi, ka`emo da je nastala tromboza. Ponekad se deli}i naslaga ili krvni ugru{ci otkinu s mesta svoga nastanka i krvotokom doputuju do manjih mo`danih krvnih `ila te ih za~epe. Na taj na~in nastaje takozvana embolija. Oko 80% slu~ajeva mo`danih udara posledica su bilo tromboti~ne, bilo emboli~ne blokade mo`danih arterija. Preostalih 20% udara nastaje krvarenjem ili prskanjem samih zidova mo`danih krvnih `ila. Ve}ina takvih incidenata je povezana s nekontrolisano visokim krvnim pritisakom koji istiskuje krv kroz pukotine otvrdnulih zidova mo`danih arterija. Re|a su pucanja prouzrokovana aneurizmima, tj. od ranije bolesno pro{irenim podru~jima na nekim krvnim `ilama. Aneurizmi mogu puknuti poput prenaduvanog balona. U svakom slu~aju kao posledica nastaje krvarenje i izliv krvi u mo`dano tkivo. Najve}i problem koji uzrokuje mo`dani udar, bez obzira na na~in njegovog nastanka, jeste nemogu}nost dotoka sve`e krvi do mo`danih

Npaebof!bsufsjkf

Wsbuof!bsufsjkf

Mo`dane i vratne arterije naj~e{}a su mesta na kojima se stvaraju ateroskleroti~ne naslage koje su uzro~nik mo`danog udara. 46

[obdj!lpkj!vqp{psbwbkv!ob!nphv~j!npaeboj!vebs Ako kod sebe ili svojih bli`njih prepoznate bilo koji od slede}ih znakova, nazovite odmah hitnu pomo} - 94. Mo`da se radi o mo`danom udaru! Ukoliko se na vreme primene lekovi koji otapaju ugru{ke, mogu se spre~iti mnoge {tetne posledice tog stanja. - Iznenadna zamu}enost ili gubitak vida, posebno ako je zahva}eno samo jedno oko. - Potpuna nemogu}nost govora ili pote{ko}e u govoru. - Nerazumevanje govora. - Iznenadna slabost ili paraliza lica, ruke ili noge na jednoj strani tela. - Neobja{njiva vrtoglavica, nesigurnost u hodu ili iznenadni pad, posebno ukoliko se to dogodi uz bilo koji od gore navedenih simptoma.

}elija koje se nalaze iza obolelog podru~ja. One, zbog nedostatka kiseonika, vrlo brzo odumiru i tako nastaju razli~ita o{te}enja. Ako je zahva}ena velika povr{ina mozga, udar }e imati smrtni ishod. U`a podru~ja o{te}enja mozga prouzrokova}e manje kobne posledice koje mogu biti razli~itog karaktera, zavisno od zahva}enog dela mozga. Lpnf!qsfuj!sj{jl!pe!npaeboph!vebsb@ Ve}ina mo`danih udara direktno je povezana s visokim krvnim pritiskom. Ljudi s hipertenzijom imaju osam puta ve}u verovatno}u da Tnbokfokf!sj{jlb - Saznajte vrednost svog krvnog pritisaka. Ukoliko ste navr{ili ~etrdesetu, proveravajte ga najmanje dvaput godi{nje. Ako je povi{en, promenite `ivotne navike, uz poseban osvrt na na~in ishrane koja mora biti oskudna solju i masno}ama. - Normalizujte svoju telesnu te`inu. - Prestanite da pu{ite. - Proverite imate li fibrilaciju atrija (neredovne otkucaje srca). - Proverite da li vam je povi{en holesterol u krvi; po potrebi preduzmite odgovaraju}e mere. - Svakodnevno se bavite ve`banjem. Qsfnb! opwjn! tnfsojdbnb-! ptpcf! tb! vnfsfop! qpwf~bopn ufmftopn!ufajopn!obmb{f!tf!v!sj{jâ&#x20AC;˘opk!hsvqj!{b!npaeboj!vebs/ 47


do`ive mo`dani udar od osoba kojima je krvni pritisak normalan. Osim toga, fibrilacija atrija (stanje koje dovodi do neravnomernih otkucaja srca) {est puta pove}ava rizik od mo`danog udara. Ponekad se kao prvo upozorenje mogu}eg budu}eg udara javljaju povremene neobja{njive nesvestice, nazvane tranzitorni ishemi~ni napadi (TIA - Transient Ischemic Attacs). To su vrlo mali mo`dani udari koji zapo~inju iznenada, ali se svi njihovi simptomi povla~e unutar 24 sata. Ve}ina takvih napada potraje samo nekoliko sekundi, a oporavak je potpun. Me|utim, kao {to u~estali napad angine pektoris pove}avaju mogu}nost sr~anog infarkta, tako i niz TIA napada pove}ava mogu}nost nastanka pravog mo`danog udara. Ostali rizi~ni faktori za mo`dani udar jesu povi{eni holesterol i trigliceridi u krvi, pu{enje, {e}erna bolest, gojaznost, kao i sede}i, telesno neaktivan na~in `ivota. Svi oni doprinose razvoju ateroskleroze. Rizi~ni faktori za mo`dani udar gotovo su identi~ni onima za koronarnu bolest, budu}i da su oba stanja prouzrokovana o{te}enjem vitalno va`nih krvnih `ila koje dopremaju kiseonik i hranljive materije tim vitalnim organima. Npaf!mj!tf!npaeboj!vebs!tqsfâ&#x20AC;˘juj@ Da, ve}ina njih se mo`e spre~iti. Mo`dani udari, kao i neke druge bolesti prouzrokovane na~inom `ivota, mogli bi gotovo nestati sa lica ove planete u samo jednom nara{taju kad bismo svi zajedno, u ranoj `ivotnoj dobi, po~eli prihvatati navike za koje danas pouzdano znamo da su klju~ne u celoj ovoj pri~i. Evo nekih saveta: - Nemojte pu{iti. Jedan od {est smrtnih slu~ajeva prouzrokovanih mo`danim udarom direktno je povezan s upotrebom duvana. - Redovno proveravajte krvni pritisak. Hipertenzija je uglavnom bolest bez simptoma i mo`e se neprimetno uvu}i u va{ `ivot. - Nau~ite u`ivati u manje slanoj hrani. U podru~jima sveta u kojima je unos soli mali, hipertenzija je prakti~ki nepoznata. U zemljama poput Japana, gde se koristi mnogo soli, mo`dani udar je prvi na lestvici uzro~nika smrti. - Normalizujte svoju telesnu te`inu. Gojaznost dovodi do ateroskleroze, hipertenzije i {e}erne bolesti. - Hranite se namirnicama siroma{nim masno}ama i holesterolom, a bogatim biljnim vlaknima. Istra`ivanja su pokazala da unosom masno}a koji ne prelazi 15% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, i gotovo 0% holesterola, {titite unutra{njost svojih krvnih `ila od ateroskleroze. - Ve`bajte aktivno i redovno. Ve`banje pobolj{ava cirkulaciju i poma`e u regulisanju te`ine i visokog krvnog pritiska.

48

\ub!kf!tb!pojnb!lpkj!tv!wf~!epajwfmj!npaeboj!vebs@!Npaf!mj!tf!j okjnb!qpnp~j@ Naravno! Na~in `ivota koji doprinosi spre~avanju mo`danog udara ubrza}e i oporavak kod ve} nastalog stanja i pomo}i u spre~avanju ponovnih napada. Akutni mo`dani udar zahteva dobru negu i energi~nu rehabilitaciju. U nekim slu~ajevima potrebni su ~ak i hirur{ki zahvati poput endarterektomije (~i{}enja unutra{njosti arterija). Dokazano je da male doze acetil-salicilne kiseline (Aspirina ili Andola) poma`u u nekim slu~ajevima pri spre~avanju nastanka rizi~nog mo`danog udara, posebno kod osoba s fibrilacijom atrija. Ali, ne zaboravite da ti lekovi mogu izazvati krvarenje (hemoragi~ni mo`dani udar) i pogor{ati stanje ~ira na `elucu. Najbolja vest koju vam sada mo`emo re}i jeste spoznaja da se za~epljene krvne `ile mogu o~istiti i bez operacija! Zadebljale, su`ene arterije ponovno se polako otvaraju i oporavljaju ako dosledno jedemo jako nemasnu, vegetarijansku hranu, uz druge, ranije spomenute, zdrave `ivotne navike. Iako su dosada{nja nau~na istra`ivanja u tom smislu bila usmerena na sr~ane arterije, sli~ne rezultate treba o~ekivati i u mo`danim krvnim `ilama, budu}i da je problem u osnovi isti. Svaki ~ovek se ra|a s mekanim, savitljivim i elasti~nim zidovima krvnih `ila. Mnogi stanovnici {irom sveta uspevaju ~itavog `ivota da sa~uvaju zdrave krvne `ile i nizak krvni pritisak. I mi to mo`emo posti}i ukoliko budemo ozbiljno nastojali `iveti zdravo pre nego {to se dogodi nepopravljiva {teta â&#x20AC;&#x201C; mo`dani udar.

Qsjnfob Mo`dani udar je jedna od bolesti koje izazivaju najvi{e bojazni u zapadnoj civilizaciji. Ona ostavlja za sobom najve}i postotak invalidnosti, ali sre}om ne napada nasumice. Mnogim stanovnicima {irom planete mo`dani udar je prakti~no nepoznat. I vi mo`ete smanjiti rizik obolevanja od te bolesti prihvatanjem na~ina `ivota koji podsti~e zdravlje krvnih `ila i normalan krvni pritisak. [bnfojuf!mp|f!obwjlf!epcsjn Izbacite so. Svi mi moramo smanjiti koli~inu soli koju pojedemo. Ne bojte se da }e va{em telu nedostajati natrijuma. Ukoliko se hranite kao prose~an stanovnik, tada uzimate mo`da i do 20 puta vi{e soli nego {to vam je stvarno potrebno. Tri najodgovornije stvari za takvo prekora~enje jesu: Slanik. Re{ite ga se! Ionako ve} iz hrane koju jedete dobijate preveliku i {tetnu koli~inu soli. Nemojte uve}avati ovaj problem sipaju}i 49


so povrh jela. Hrana }e vam se nekoliko sedmica ~initi bljutavom, ali }e se va{i ukusni pupoljci ubrzo prilagoditi novoponu|enoj hrani i po~e}ete u`ivati u bla`im ukusima. Uskoro }e osvanuti dan kada }e vam hrana koju sada smatrate ukusnom biti presoljena. Slane grickalice. Obroci kao {to su pr`eni krompiri}i, perece i slani kikiriki toliko su opasni da bi na njima trebalo stajati upozorenje: “Oprez: grickalice su povezane s hipertenzijom, mo`danim udarom i sr~anim bolestima. Jedete ih na vlastitu odgovornost.” Ako ve} morate da grickate, zamenite ih {tapi}ima od {argarepe ili kri{kama jabuka. Brza, gotova hrana. Kad bismo unos soli smanjili na pet grama dnevno (jedna ~ajna ka{i~ica), hipertenzije bi u najve}em postotku nestalo. Me|utim, mi nikad ne}emo ostvariti ovaj cilj ukoliko ne slomimo naviku jedenja brzo spravljene hrane. Samo jedan MekDonaldsov ~isburger sadr`i dva grama soli - gotovo polovinu dnevno preporu~ene koli~ine. Promenite se! Krenite u potpuno novom smeru. Zamenite so razli~itim za~inima i dodacima za hranu koji u sebi ne sadr`e natrijum.

SBL Bolest “sam svoj majstor” Sve smo svesniji ~injenice da su mnoge vrste raka zapravo bolesti za ~iji je nastanak ~ovek 'sam svoj majstor'. Mi podsti~emo njihov razvoj stalnim izlaganjem odre|enim faktorima iz na{eg okru`enja. Ono {to jedemo i pijemo, gde `ivimo i {ta radimo, kao i {ta udi{emo, mo`e odrediti ho}emo li postati deo statisti~kih podataka o raku. Afmjuf!mj!sf~j!eb!tnp!tbnj!lsjwj!{b!qpkbwv!sblb@ Medicina velikim koracima kora~a prema sve ranijem otkrivanju i sve uspe{nijem le~enju mnogih vrsta raka. Me|utim, gotovo sva sredstva i napori koji se ula`u u tom pogledu bave se osobama kod kojih je bolest ve} nastala. I bez obzira na taj veliki trud medicinske nauke, smrtnost od mnogih vrsta raka je, na`alost, jo{ uvek u stalnom porastu. Od te bolesti danas umire svaki ~etvrti stanovnik Amerike. Ali ovaj bi se trend mogao uveliko promeniti! Kad bismo preduzeli sve mere opreza u smislu prevencije raka koje su nam danas ve} dobro poznate, mogli bismo spre~iti razvoj te bolesti u 70 do 80% slu~ajeva. [bs!mkvej!of!cj!v•jojmj!twf!|up!kf!v!okjipwpk!np~j!eb!j{cfhov!pwv {btusb|vkv~v!cpmftu@ Da, gotovo sve - osim promene `ivotnih navika. Uzmimo kao primer rak plu}a, koji ubija vi{e mu{karaca i `ena u Americi od bilo kojeg drugog raka. Jo{ od davne 1964. potpuno nam je jasno da je rak plu}a direktno povezan s pu{enjem. Od tada su milioni ljudi {irom sveta prestali da pu{e, a ipak je danas skoro svaka ~etvrta odrasla osoba u Americi jo{ uvek pu{a~. Kada bismo svi zajedno prestali da pu{imo duvan, mogli bismo spre~iti gotovo 90% slu~ajeva raka na plu}ima, usnama, u ustima, na jeziku, grlu i jednjaku. Osim toga, oboljevanje od raka na mokra}nom mehuru smanjilo bi se na polovinu.

50

51


GODI[NJI BROJ SMRTNIH SLU^AJEVA ZBOG PU[ENJA U SAD Rak na plu}ima Ostale vrste raka Kardiovaskularne bolesti Respiratorne bolesti U po`arima izazvanima pu{enjem Novoro|en~ad zbog pu{enja majki Pasivno pu{enje

128.000 33.000 181.000 91.000 1.500 2.000 4.200

Vlvqop!tnsuoji!tmv•bkfwb!pe!qv|fokb

440.700

Sj{jl!tnsuoptuj!pe!sblb!lpe!kbqbotlji!jnjhsbobub! )vtfmkfojlb!v!TBE* Vrsta raka

Japanci u Japanu na Havajima

Dojke Debelog creva Prostate Rektuma Plu}a

1x 1x 1x 1x 1x

Belci na Havajima

4x 5x 11x 3x 2x

6x 5x 3x 2x 4x

TREND PORASTA RAKA DOJKE U SAD-u 1960. = 1 od 20

1980. = 1 od 11

2000. = 1 od 7

Eb!mj!tv!oflf!wstuf!sblb!qpwf{bof!tb!jtisbopn@ Osim raka plu}a, mu{karci ~esto oboljevaju od raka `eluca, prostate i debelog creva. Kod `ena je rak dojke na prvome mestu, a slede rak materice i debelog creva. Mnogi nau~ni dokazi povezuju gotovo 50% ovih vrsta raka s preobilnom ishranom - unosimo previ{e masno}a i imamo preveliku telesnu te`inu. Up!{wv•j!tuwbsop!ofpcj•op/![bs!of!cjtnp!sbejkf!{b!ubk!v•jobl usfcbmj!eb!plsjwjnp!nophpcspkof!ifnjlbmjkf!lpkf!tf!obmb{f!v isboj@ Karcinogeni (hemikalije koje uzrokuju rak) nas zaista zabrinjavaju naro~ito kada postanemo svesni ~itave lepeze aditiva, konzervansa, pobolj{iva~a ukusa, pesticida i drugih hemijskih materija kojima se 'pobolj{avaju svojstva' namirnica. Me|utim, samo 2% svih slu~ajeva raka mo`e se verodostojno povezati sa ovim sastojcima. Sa druge strane, svakog se dana umno`avaju dokazi o povezanosti raka i prehrambenih faktora poput nedostatka biljnih vlakana i preteranog unosa masno}a. U upore|enju sa uobi~ajenom ishranom na po~etku dvadesetog veka, prose~ni Amerikanac danas pojede tre}inu masno}a vi{e i tre}inu vlakana manje nego tada. U podru~jima sveta u kojima se u organizam jo{ uvek unosi malo masno}a i puno biljnih vlakana, slu~ajevi raka debelog creva, raka dojke i prostate su zanemarljivi. U zemljama kao {to su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave, Kanada i Novi Zeland, u kojima se u ishrani koristi malo biljnih vlakana, a puno masno}a, postotak oboljevanja od ovih vrsta raka daleko je ve}i. 52

Of!cj!mj!fuoj•lf!qptfcoptuj-!b!of!jtisbob-!nphmf!cjuj!pehpwpsof {b!pwf!sb{mjlf@ Nau~nici su postavili to isto pitanje i prona{li uverljive odgovore. Ustanovili su, na primer, da Japanci koji `ive u svojoj domovini vrlo retko oboljevaju od gore spomenutih vrsta raka. Tamo je klasi~na ishrana bogata vlaknima, a siroma{na masno}ama (svega 15% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa). Me|utim, kada ti isti Japanci emigriraju na primer na Havaje (SAD) i prihvate prehrambene navike i na~in `ivota tamo{njeg savremenog Amerikanca, postotak oboljeBROJ UMRLIH OD RAKA U SAD

50.000

40.000

30.000

20.000

RAK DOJKE RAK PLU]A

10.000

1950

1960

1970

1980

1990

2000 53


V!wf~joj!tmvâ&#x20AC;˘bkfwb!sbl!tf!npaf!tqsfâ&#x20AC;˘juj

Postotak uzro~ne povezanosti upotrebe alkohola sa slede}im smrtonosnim vrstama raka: Jednjak Usta Grkljan Jetra

vanja od tih vrsta raka dramati~no se pove}ava i ubrzo izjedna~ava sa statistikama koje vrede za ostale Amerikance. Lblp!nphv!wmblob!j!nbtop~f!vujdbuj!ob!qpkbwv!sblb@ Nemamo jo{ sve odgovore na to pitanje, ali znamo da na razvoj raka uti~u karcionogeni - hemijski nadra`iva~i koji s vremenom mogu izazvati bolesne, karcinogene promene u telu. Uzmimo kao primer `u~ne kiseline. Koli~ina `u~i koju }e organizam proizvesti zavisi od koli~ine masno}a koju u organizam unesemo hranom. U sistemu za varenje neki sastojci `u~i mogu stvoriti nadra`uju}e karcinogene materije. [to se du`e ovi sastojci zadr`avaju u debelom crevu, to se vi{e njegov zid nadra`uje. Zato su biljna vlakna vrlo va`na. Naime, kod ishrane siroma{ne vlaknima, progutana hrana sporo prolazi kroz creva; ~esto joj je potrebno tri do pet dana da se u potpunosti svari i dovr{i svoje putovanje kroz sistem za varenje. Ve}ina vlakana, s druge strane, upija vodu poput sun|era. To poma`e br`em punjenju creva i podsti~e ih RIZICI OBOLJEVANJA OD RAKA Duvan. Pu{enje uzrokuje svaku tre}u smrt od raka u Severnoj Americi. Crveno meso. Redovni konzumenti mesa izlo`eni su triput ve}em riziku od razvoja raka u debelom crevu u pore|enju sa onima koji ga jedu povremeno. 'Junk food' - Bezvredna hrana. Oni koji se nasla|uju krofnama, gaziranim pi}ima i grickalicama, ne unose u sebe vredne sastojke koji se nalaze u vo}u i povr}u i koji deluju antikarcinogeno, dakle spre~avaju razvoj raka. Neaktivnost. Oni koji najmanje ~etiri sata sedmi~no ve`baju, na bilo koji na~in, smanjuju rizik oboljevanja od raka dojke i debelog creva za vi{e od 30%. Prejedanje. Me|u `enama pove}ana telesna te`ina zna~ajno pove}ava opasnost od raka dojke, debelog creva i raka sluzoko`e materice. Gojazni mu{karci se, pak, poigravaju s rizikom od raka prostate i raka debelog creva. Alkohol. U`ivanje alkohola zasigurno je povezano sa rakom jetre, grla i jednjaka. Kod `ena ~ak i dnevno uzimanje samo jedne ~a{e vina ili piva pove}ava rizik od raka dojke. 54

75% 50% 50% 30%

na poja~anu aktivnost. Kada se ~ovek hrani zdravim namirnicama sa mnogo vlakana, njihovo varenje traje svega 24 do 36 sati. Time dobijamo dvostruko pozitivan u~inak. Skra}uje se vreme izlaganja sluzoko`e creva nadra`uju}im materijima, a istovremeno se, zahvaljuju}i sposobnosti vlakana da ve`u vodu i njihovom svojstvu izolovanja, razre|uje koncentracija tih {tetnih materija u crevima. Lblwf!wf{f!jnb!jtisbob!t!sblpn!epklf!j!qsptubuf@ Unos velikih koli~ina masno}a smanjuje aktivnost va`nih }elija imunolo{kog sistema organizma, ~ime rak nesmetano buja. Ovaj u~inak je temeljito ispitan kod raka dojke, ali mo`e biti uzrok razvoja i drugih vrsta raka. Kftv!mj!j!esvhf!ajwpuof!obwjlf!qpwf{bof!tb!sblpn@ Obilata upotreba alkohola pove}ava rizik od raka jednjaka i gu{tera~e, a taj se negativan u~inak jo{ vi{e poja~ava pu{enjem. Prekomerna telesna te`ina pove}ava rizik od raka dojke, debelog creva i prostate. Tako|e je vrlo {tetno izlaganje azbestu, otrovnim hemikalijama i pasivnom pu{enju. Zapravo, kad bismo vodili ra~una o samo pet rizi~nih faktora povezanih sa na~inom `ivota i prihvatili nepu{enje, apstinenciju od alkohola, ve`banje, vegetarijansku ishranu siroma{nu masno}ama, a bogatu vlaknima, kao i odr`avanje idealne telesne te`ine, mogli bismo spre~iti, po nekim procenama, i do 80% slu~ajeva raka koji danas haraju na{om zemljom. Umesto da svaka ~etvrta osoba me|u nama umire od raka, taj bi se rizik mogao svesti na svega svaku dvadesetu osobu. A to nije neostvariv san.

Qsjnfob Faktori povezani s na~inom `ivota poput pu{enja, gojaznosti, u`ivanja alkohola, telesne neaktivnosti i ishrane bogate proizvodima `ivotinjskog porekla i masno}ama smatraju se odgovornima za nastanak i do 8O% svih slu~ajeva raka. 55


_vepuwpsoj!mfl@ Zamislite najavu tablete koja bi ljude u~inila otpornim na rak! Bila bi to vest decenije. Ljudi bi hrlili lekarima da je dobiju na recept, a pronalaza~i bi se basnoslovno obogatili. Ali takav lek, na`alost, ne postoji. Me|utim, mi ipak mo`emo mnogo toga da u~inimo kako bismo spre~ili razvoj raka u ve}ini slu~ajeva, naro~ito kod odraslih osoba. Za po~etak bi bilo dobro uzeti u obzir promene u na{oj ishrani. Krenimo od upotrebe namirnica siroma{nih masno}ama i holesterolom. Mnoge studije su potvrdile kako takva ishrana smanjuje rizik od sr~anog infarkta, {e}erne bolesti, mo`danog udara i mnogih vrsta raka. Ali, svakako je mnogo lak{e progutati tabletu nego izvr{iti promene u na~inu `ivota. To uklju~uje stvaranje novih navika i ve{tina. Na primer, smanjiti masno}u i holesterol u ishrani zna~i nau~iti pripremati bezmesne obroke. Jedan od razumnih na~ina razvijanja ove sposobnosti jeste da svake sedmice odredite jedan ili dva obroka koje }ete pripremiti na vegetarijanski na~in. To vam pru`a priliku da eksperimenti{ete sa zdravim na~inom kuvanja dok novi jelovnik postupno ne pro{irite sa novootkrivenim omiljenim receptima. Epcsb!jtisbob!{bqpâ&#x20AC;˘jokf!tb!epcsjn!sfdfqujnb Dobar priru~nik sa vegetarijanskim receptima je ulaganje koje se mnogostruko isplati. Nema boljeg pomo}nika pri prelasku na nove prehrambene navike. PROVERE KOJE MOGU SPASITI @IVOT Pobedite rak tako {to }ete ga otkriti u ranoj fazi razvoja. Ukoliko se rak debelog creva dijagnostikuje pre nego {to se pro{irio, devet od deset bolesnika u potpunosti se izle~i. Me|utim, ako se njegov razvoj otkrije tek u poodmaklim fazama, samo }e svaki ~etrnaesti bolesnik ozdraviti od te bolesti. [tavi{e, 97% `ena kojima je dijagnostikovan lokalizovani rak dojke pre`ivi prvih pet godina nakon terapije, {to smatramo izle~enjem, za razliku od samo 20% onih `ena kod kojih je ustanovljen ve} metastazirani rak dojke.

MATERICA @ene nakon 18. godine (a i mla|e, ukoliko su polno aktivne) trebaju jednom godi{nje da izvr{e ginekolo{ki pregled i papa-test. Nakon tri uzastopna normalna nalaza, neki lekari preporu~uju re|e testiranje. KO@A Vr{ite samopregled ko`e svaki mesec. Pripazite na neobi~ne izbo~ine poput bisera ili crvenih Ijuskastih povr{ina. Tako|e proverite jesu li va{e bradavice ili made`i promenili veli~inu ili boju, i da li vla`e ili lako krvare. DEBELO CREVO Test stolice na okultno krvarenje dobro je izvr{iti jednom godi{nje nakon 50. godine. Digitalni pregled rektuma vr{i se jednom godi{nje kao deo standardnog lekarskog pregleda nakon 40. godine. Sigmoidoskopiju, rektalni pregled pomo}u savitljive cevi sa svetlom, dobro bi bilo obaviti svakih tri do pet godina nakon 50. godine `ivota. PROSTATA PSA-test ili test krvi na specifi~ni antigen dobro je vr{iti jednom godi{nje nakon 50. godine. Digitalni pregled rektuma, kao deo standardnog lekarskog pregleda, vr{i se jednom godi{nje nakon 40. godine. Ufajuf!obk{esbwjkpk-!jefbmopk!jtisboj Jedite integralni hleb i `itarice. Bogati su vitaminima, mineralima i vlaknima koji nedostaju proizvodima od rafinisanog bra{na. U`ivajte svakoga dana u razli~itom sve`em vo}u. Jedite razli~ito povr}e. Tamnozeleno lisnato povr}e bitno je za stroge vegetarijance. (Jedna {oljica od 2,4 decilitra takvog povr}a sadr`i vi{e kalcijuma od iste koli~ine mleka.) @uto povr}e je bogato vitaminom A. Ora{aste plodove konzumirajte svakodnevno, ali u umerenim koli~inama. Oni su bogati mineralima i vitaminima, ali sadr`e i mnogo masno}a. Koristite raznolike mahunarke poput pasulja, gra{ka, soje... One vas oboga}uju belan~evinama i vlaknima, a siroma{ne su masnim kiselinama.

DOJKA Nakon navr{ene 20. godine `ivota vr{ite samopregled dojki svaki mesec. S lekarom se savetujte ako se pojavi bilo kakav novi ili sumnjivi ~vori}. Izme|u 20. i 39. godine `ivota odlazite svake tre}e godine na pregled dojki kod stru~ne osobe. Nakon 40. pove}ajte u~estalost na jednom godi{nje. 56

57


Ipebokfn!qspujw!ejkbcfuftb

\F^FSOB!CPMFTU Razoru`ajmo dijabetes Nakon Drugog svetskog rata {e}erna bolest bezobzirno napreduje u razvijenim zemljama gde je poznata kao jedan od vode}ih uzroka smrti. Ako se ovakva tendencija {irenja nastavi, svako peto dana{nje novoro|en~e kad-tad }e se tokom svog `ivota razboleti od dijabetesa. Re{enje za tu bolest donedavno nije bilo poznato. Me|utim, danas vi{e nije tako! Mnogi ljudi pobe|uju dijabetes. Oni uspevaju da normalizuju nivo {e}era u krvi i skidaju se sa insulina zahvaljuju}i zdravim promenama u na~inu `ivota. \ub!kf!{bqsbwp!|f~fsob!cpmftu@ [e}erna bolest se javlja kad organizam vi{e nije sposoban na pravilan na~in da upravlja glukozom ({e}erom), zbog ~ega ona dosti`e opasno visok nivo u krvi. Dijabetes se obi~no dijagnostikuje kada se pregledom krvi nakon osmosatnog posta najmanje dvaput doka`e povi{en nivo glukoze iznad 7,0 mmol/l. Prema istom testu dobijena vrednost od 6,1 - 6,9 mmol/l smatra se grani~nom i ozna~ava nepravilnu toleranciju glukoze. To je stanje koje obi~no prethodi pravom dijabetesu. Postoje dve vrste dijabetesa. Od tipa I oboleva oko pet posto dijabeti~ara. Oni su obi~no mr{avi i retko kad je njihova telesna te`ina iznad normale. Ovaj tip dijabetesa naj~e{}e zapo~inje u detinjstvu i zato ga popularno zovemo juvenilnim dijabetesom. Budu}i da takvi dijabeti~ari ne mogu pre`iveti bez insulina, danas je njegovo slu`beno ime diabetes mellitus zavisan o insulinu (IDDM). Dijabetes tipa II u mnogo~emu je druga~iji. Nazivamo ga adultnim dijabetesom (dijabetesom odraslih) ili diabetes mellitus nezavisan o insulinu (NIDDM). Ta vrsta {e}erne bolesti je vrlo dobro poznata i od

V!Bnfsjdj!tf!twblji!61!tflvoej!pulsjkf!opwj!ejkbcfujâ&#x20AC;˘bs/ 58

nje oboljeva vi{e od 90% dijabeti~ara. Obi~no se javlja izme|u 50. i 55. godine `ivota, kada su ljudi stariji i deblji. Nasuprot juvenilnom dijabetesu, ve}ina dijabeti~ara tipa II u trenutku postavljanja dijagnoze ima obilje insulina u svom organizmu. Ali, postoji odre|eni razlog zbog ~ega se u njima blokira taj insulin da ne vr{i pravilno svoju uobi~ajenu funkciju. Lpkj!{obdj!vqp{psbwbkv!ob!ejkbcfuft@ Klasi~ni simptomi te bolesti jesu polidipsija (preterana `e|), polifagija (preterana glad) i poliurija (preterano mokrenje). Me|utim, na samom po~etku bolesti ti simptomi nisu toliko izra`eni - mo`da se pojavi samo ne{to ve}a u~estalost mokrenja i pove}ana `e|. Procenjuje se da u Americi, uz 16 miliona registrovanih bolesnika, postoji jo{ 7 miliona osoba koje imaju povi{en nivo {e}era u krvi, ali nisu svesne toga. Ali kako se bolest razvija, posledice postaju katastrofalne, jer ona deluje na sve telesne organe i postupno ih razara. Poku{ajte da sagledate veli~inu rizika od neotkrivenog i slabo kontrolisanog dijabetesa u slede}im podacima: - Osam od deset dijabeti~ara ima probleme s vidom. U razvijenim zemljama {e}erna bolest je vode}i uzrok nepriro|enog slepila. - Dijabeti~ari imaju 18 puta ve}u mogu}nost da do`ive ozbiljno o{te}enje bubrega od osoba koje nisu dijabeti~ari. Oko 25% dijaliziranih pacijenata boluje od {e}erne bolesti. - Dijabetes sna`no pospe{uje aterosklerozu (za~epljenje arterija). Posledica je udvostru~enje rizika od sr~anog infarkta i mo`danog udara. Taj proces mo`e dovesti i do impotencije, slabljenja sluha, intermitentne klaudikacije (gr~eva u nogama) i gangrene (dijabetes je uzrok polovine svih amputacija stopala i nogu kod odraslih). \ub!v{splvkf!qpkbwv!ejkbcfuftb!ujqb!JJ@ Studije pokazuju da postoji velika povezanost izme|u nastanka te bolesti i masno}a - onih iz hrane kao i onih u telu. [e}erna bolest je vrlo retka u krajevima sveta gde ljudi unose malo masno}a u organizam i gde je gojaznost gotovo nepoznata. Normalno je da insulin, jedan od hormona gu{tera~e, osposobljava telesne }elije za iskori{tavanje glukoze i da upravlja nivoom {e}era u krvi. Ali naj~e{}i problem kod adultnog dijabetesa ne le`i u gu{tera~i koja ne proizvodi dovoljno insulina, ve} u nedostatku osetljivosti na insulin. Takav otpor i neosetljivost }elija prema delo59


vanju insulina izgleda da je direktno povezana sa gojazno{}u i prekomernim unosom masno}a ishranom, a mo`da i sa stanjem jetre. [bs!ojkf!tbn!|f~fs!lsjwbd!{b!|f~fsov!cpmftu@ Dr. James Anderson, profesor medicine i klini~ke ishrane na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kentuckyju i vrlo poznati stru~njak za dijabetes, prou~avao je delovanje hrane na nivou {e}era u krvi. Kao {to su to u~inili i drugi nau~nici pre njega, dr. Anderson je uspeo kod zdravih mladih ljudi da izazove blagi dijabetes tokom svega dve sedmice posebne ishrane prezasi}ene masno}ama. Te je TENDENCIJA RAZVOJA DIJABETESA PO STAROSNIM GRUPAMA % dijabeti~ara 13

Podaci Nacionalnog udru`enja dijabeti~ara (NIH)

11

65-74 god.

9 55-64 god. 7 45-54 god.

5

3

1 1950

1960

1970

1970

1990

2000

Postotak dijabeti~ara u prikazanim starosnim grupama u stalnom je porastu. Npr. postotak dijabetesa kod osoba izme|u 45 i 54 godina porastao je od 1950. do 2000. godine sa 1 na 9%, {to iznosi pove}anje od 900%. 60

ljude, naime, hranio tako da su 65% svojih dnevnih energetskih potreba zadovoljavali iz masno}a. Druga grupa mladih ljudi istih karakteristika dobijala je hranu koja je sadr`avala jako malo masno}a (svega 10% dnevnih kalorijskih potreba) uz pola kilograma {e}era dnevno. Ali, ~ak ni nakon jedanaest sedmica takve ishrane u toj se grupi nije mogao dokazati ni jedan jedini dijabeti~ar. Time je istra`ivanje zaklju~eno. Lblp!poeb!ob!obkcpmkj!obâ&#x20AC;˘jo!qsjtuvqjuj!mfâ&#x20AC;˘fokv!pwf!cpmftuj@ Nekoliko centara u SAD-u radi s dijabeti~arima preko seminara i prakti~nih te~ajeva zdravog na~ina `ivota i pravilne ishrane. Rezultati takvog rada pokazali su da ve}ina dijabeti~ara tipa II mo`e normalizovati svoj nivo {e}era u krvi uz prihvatanje jednostavne ishrane (vrlo siroma{ne masno}ama, a bogate vlaknima) i programa redovnog ve`banja. ^esto su rezultati vidljivi ve} nakon samo nekoliko sedmica prakti~ne primene. Smanjenje koli~ine masti i ulja u ishrani ima presudnu ulogu. Kad ograni~imo unos tih sastojaka u organizam, manje masno}a dopire u krvotok i jetru. Time zapo~inje vrlo slo`en proces koji postepeno obnavlja osetljivost }elija na insulin. Zahvaljuju}i tome, taj hormon onda mo`e regulisati ulaz {e}era iz krvotoka u }elije organizma. U~inci su vrlo ~esto dramati~ni. Kod velike ve}ine dijabeti~ara tipa II koji smanje unos masno}a na oko 10% ukupnih kalorija, za manje od osam sedmica normalizuju se laboratorijski nalazi. Mnogi se me|u njima na kraju mogu potpuno osloboditi terapije - bilo tableta, bilo injekcija. Kori{tenje prirodnih namirnica bogatih vlaknima igra va`nu ulogu pri stabilizaciji nivoa {e}era u krvi. Kad osoba koristi rafinisane proizvode iz kojih su odstranjena biljna vlakna, nivo {e}era u krvi bele`i nagle poraste. U normalnim prilikama gu{tera~a brzo reaguje i izlu~uje insulin, pa glukoza naglo pada. Zato se, kod osoba koje konzumiraju takvu rafinisanu hranu, pi}a i grickalice, ~itavog dana menjaju trenuci naglih porasta i padova nivoa {e}era u krvi. S druge strane, upotrebom namirnica bogatih vlaknima uveliko se ubla`avaju takva kolebanja, ~ime se stabilizuje i produ`ava ose}aj sitosti i snage. Aktivno telesno ve`banje deluje sli~no insulinu tako {to mnogo br`e sagoreva suvi{no gorivo ({e}er u krvi i masne kiseline). Me|utim, najpreporu~ljivija promena na~ina `ivota za dijabeti~ara jeste skidanje prekomerne telesne te`ine. Gojaznost je najuobi~ajenija negenetska komponenta koja doprinosi razvoju {e}erne bolesti. Vrlo se ~esto samim mr{avljenjem {e}er u krvi vrati na potpuno normalne vrednosti. A opet, gore spomenuta ishrana siroma{na masno}ama, a bogata vlaknima, kao i redovno ve`banje, uveliko poma`u pri ostvarenju ovog cilja. 61


\ub!kf!tb!ejkbcfuftpn!ujqb!J@ Dijabeti~ari koji boluju od juvenilnog (mladala~kog) dijabetesa zavisnog od insulina, mo`da }e morati spolja uzimati taj hormon tokom ~itavog `ivota, odnosno sve dok ne bude usavr{eno i svima dostupno presa|ivanje gu{tera~e. Ipak, ishrana bogata vlaknima, a siroma{na masno}ama pomo}i }e i tim bolesnicima. Naime, ukoliko se tako budu hranili, kod njih }e se smanjiti koli~ina insulina potrebnog za odr`avanje stabilnog nivoa {e}era u krvi, kao i uvek prisutna pretnja od vaskularnih komplikacija, a mogu}e je i potpuno izle~enje i odbacivanje injekcija. U kravljem mleku je prona|ena belan~evina koja mo`e pove}ati rizik kod male dece da obole od {e}erne bolesti. Ameri~ka pedijatrijska akademija preporu~uje da se deci najmanje do godine dana starosti NE daje kravlje mleko. Samim tim, deca koja su dojena imaju odre|enu za{titu od te vrste dijabetesa. J{hmfej [to se {e}erna bolest otkrije ranije, to }e promena na~ina `ivota biti delotvornija. Stoga rano otkrivanje umanjuje potrebu za lekovima i injekcijama insulina. To je vrlo po`eljno budu}i da obe vrste terapije prate i odre|ene ne`eljene posledice. Ne zaboravimo da su mere u na~inu `ivota koje pobe|uju i normalizuju mnoge slu~ajeve dijabetesa tipa II istovremeno i preventivne. Ukoliko izgubite ~ak i samo pet kilograma vi{ka i nekoliko puta sedmi~no planirano `ustro hodate, mo`ete zaustaviti razvoj ove bolesti. Zato, zapo~nite odmah. Savladajte {e}ernu bolest pre nego {to se u vama razvije.

Qsjnfob Iako svaki ~etvrti stanovnik Amerike svesno ili nesvesno boluje od {e}erne bolesti, njen nastanak se mo`e spre~iti. Ponekad se ve} nastala bolest mo`e u potpunosti izle~iti. Tajna le`i u pravilnom na~inu `ivota i ishrane ili, jednostavnije re~eno, u maloj koli~ini masno}a u ishrani kao i u organizmu.

- Kuvajte luk, zelenu papriku i drugo povr}e u gustoj supi umesto da je pr`ite na ulju. - Stavljajte manje ulja, maslaca ili masti nego {to vam recept propisuje. - Ne stavljajte nimalo maslaca na povr}e. - Maksimalno smanjujte premazivanje posu|a masno}ama. - Izbegavajte pr`enje. - Pripremajte samo jako nemasno meso (ili jo{ bolje, uop{te ne jedite meso). - Pripremajte povr}e na pari ili u mikrotalasnoj pe}nici umesto da ga dinstate na maslacu ili ulju. Lblp!tbwmbebuj!ejkbcfuft@ Dijabetes je vode}i uzrok neuro|enog slepila, amputacije stopala i nogu, kao i slabljenja sluha. Najgore je to {to mnogi ljudi nepotrebno pate. Evo formule koja vam mo`e pomo}i da savladate ovu bolest. 1. Jedite vi{e prirodnih namirnica bogatih vlaknima, jednostavno pripremljenih, siroma{nih masno}ama i {e}erom. Obilno koristite integralne proizvode od punog zrna, gomolje i mahunarke, salate i povr}e. Svakodnevno dobro doru~kujte - vru}e pahuljice od raznih `itarica satima }e zadovoljiti va{u potrebu za jelom i stabilisati {e}er u krvi. 2. Jedite cele sve`e vo}ne plodove, ali ne vi{e od triput dnevno (ako imate dijabetes). 3. Izbegavajte rafinisanu i prera|enu hranu. Ona je obi~no bogata masno}ama i {e}erom, a siroma{na vlaknima. 4. Zna~ajno smanjite upotrebu masti, ulja i `ivotinjskih masno}a. Ako jedete namirnice `ivotinjskog porekla, upotrebite ih u {to nemasnijem obliku i vrlo {tedljivo, poput za~ina. Izbegavajte masne i kremaste prelive i sosove. 5. Ubrzano pe{a~ite svakoga dana. Dve svakodnevne 30-ominutne brze {etnje idealne su za sagorevanje vi{ka {e}era u krvi. 6. Sara|ujte sa lekarom koji ima iskustva u dijetalnoj terapiji kako bi pratio va{u potrebu za insulinom i prilagodio je novonastalom pobolj{anju.

Vqvutuwb!{b!tnbokfokf!nbtop~b Glavni krivac za pojavu adultnog dijabetesa jeste velika koli~ina masno}a u ishrani. Jedan od zna~ajnih na~ina re{avanja tog {tetnog masnog izobilja jeste smanjenje upotrebe masti, maslaca i ulja pri samom kuvanju. Koje od slede}ih mera vi primenjujete? - Koristite se teflonskim posu|em kako biste smanjili koli~inu ulja koje vam je potrebno da hrana ne zagori. 62

63


PTUFPQPSP[B

KORISTITE IH ILI ]ETE IH IZGUBITI Kada su kosti izlo`ene optere}enju, telo delotvorno skladi{ti minerale. Ve`banje ja~a ko{tanu strukturu proizvode}i mala elektri~na pra`njenja koja privla~e i zadr`avaju kalcijum i druge minerale. â&#x20AC;&#x153;Koristite ili }ete izgubitiâ&#x20AC;? poznata je ameri~ka izreka koja se svakako odnosi i na odr`avanje ~vrstih kostiju.

Izgradimo ~vrste kosti Da li se obi~ni, svakodnevni kalcijum pretvorio u galantnog gladijatora koji mo`e da izbavi lepu devojku od krhkih kostiju, slomljenog kuka i deformisane ki~me? Proizvo|a~i kalcijuma i mle~na industrija `ele da nas u to uvere. Me|utim, osteoporoza je u svojoj su{tini mnogo slo`enija pojava. \ub!kf!ptufpqpsp{b@ Osteoporoza (doslovno porozna kost) neprimetno i bezbolno razara kosti miliona mu{karaca i `ena {irom razvijenog sveta. U Americi od te bolesti pati 25 miliona ljudi. lako su kosti tih osoba nekad bile ~vrste i sna`ne, one postepeno postaju sve tanje i krhkije, dok njihova unutra{njost biva sve mek{a i {upljikava. Takve promene direktno uti~u na njihovu poja~anu lomljivost zbog ~ega se u praksi ustalio izraz lomljive kosti kojim se ozna~ava to stanje. Osteoporoza uzrokuje brojne lomove kostiju, a godi{nji bilans u Americi je 1,3 miliona lomova. Slomljeni kukovi mogu onesposobiti osobu za samostalan `ivot i ~esto zavr{avaju smr}u. Sitni lomovi unutar ki~me su, sa druge strane, ponekad i bezbolni, ali mogu smanjiti visinu ~oveka za preko deset centimetra. Zakrivljenost ki~me koja nastaje kao posledica, mo`e dovesti do pogrbljenosti. Lblp!tf!ptufpqpsp{b!sb{wjkb@ Normalne, zdrave kosti sve do trideset pete godine `ivota pove}avaju ~vrsto}u i opseg. Tada proces polako po~inje da se kre}e u suprotnom smeru, pa kosti svake godine pomalo gube na masi. Ovaj gubitak se ubrzava kod `ena nakon menopauze i mo`e potrajati jo{ sedam do petnaest godina. Ako su prisutni i drugi rizi~ni faktori, slabljenje kostiju je sve br`e i razvija se pravo bolesno stanje. Iako se osteoporoza obi~no smatra bole{}u starijih `ena, 20% `rtava su mu{karci. 64

Lblp!nphv!eb!{obn!eb!mj!jnbn!ptufpqpsp{v@ Ne mo`ete to saznati bez stru~ne pomo}i - bar ne dotle dok ne slomite neku kost ili vam se visina ne po~ne smanjivati, a tada je bolest ve} dosta napredovala. Najbolje je mnogo pre potra`iti pravu dijagnozu kod lekara u za to specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Ako ste srednje ili starije `ivotne dobi i imate dva ili vi{e od slede}ih rizi~nih faktora, trebali biste oti}i na pregled: - sedela~ki na~in `ivota - rana menopauza - hroni~na upotreba kortikosteroida - u`ivanje cigareta, kofeina ili alkohola - uobi~ajeni na~in ishrane bogat `ivotinjskim belan~evinama, solju i fosforom. Mr{avi belci i Azijati koji `ive zapadnja~kim na~inom `ivota osetljiviji su od drugih rasa, verovatno zato {to su im kosti i ina~e manje i tanje. Lblp!tf!pwb!cpmftu!npaf!mfâ&#x20AC;˘juj@ Postoji nekoliko vrsta terapija: Terapija estrogenom. Ona usporava slabljenje kostiju, ali pove}ava rizik od raka materice i dojke, tromboflebitisa (krvnih ugru{aka) i bolesti `u~nog mehura. Estrogen tako|e mo`e pogor{ati dijabetes i hipertenziju. Tokom godina neke od gore spomenutih ne`eljenih posledica upotrebe estrogena poku{avale su se ubla`iti dodavanjem progesterona. Najnovije studije, me|utim, pokazuju da su se time negativne posledice ~ak i pogor{ale, pa je takva hormonalna terapija ponovno napu{tena. Danas se jo{ uvek suo~avamo s mnogo nesigurnosti i nejasno}a po tom pitanju i zato se estrogen vi{e ne koristi u svrhu Belan~evine su bitni sastojci zdrave ishrane. Ali mi ih unosimo u prevelikoj koli~ini, naro~ito belan~evine `ivotinjskog porekla. A to mo`e biti {tetno. 65


VRLO JE LAKO POJESTI PREVI[E BELAN^EVINA Doru~ak Belan~evine (u gramima) Omlet od tri jajeta sa slaninom i sirom 46 Sok od narand`e 1 Kafa sa mlekom 1 Ru~ak Big Mac 26 Pomfrit 3 Mle~ni napitak ({ejk) 11 Ve~era Obrok pe~ene piletine 55 Gra{ak 5 Me{ana salata sa prelivom 4 Pe~eni krompir s kiselom pavlakom 9 Mleko (2 %), jedna ~a{a 9 Ukupno: 170 grama Preporu~eno: 50 grama spre~avanja osteoporoze (ukoliko ne postoje i neki drugi razlozi za njegovu primenu). Vitamin D. Da bi telo moglo pravilno iskoristiti kalcijum, potreban je vitamin D. Ali, ve}ina Amerikanaca, kao i stanovnika drugih ekonomski razvijenih zemalja, dobija ga vi{e od stvarnih potreba organizma; dodaci se, generalno gledaju}i, nisu pokazali posebno korisnim. Kalcijum. Razli~ita stru~na tela {irom sveta preporu~uju dnevni unos kalcijuma u koli~ini od 800 do 1500 mg. Me|utim, Svetska zdravstvena organizacija preporu~uje samo 500 mg dnevno zbog toga {to nigde u svetu nikad nije dokumenovan slu~aj pravog nedostatka kalcijuma, ~ak niti kod osoba koje su uzimale samo 300 mg dnevno. Lekovi. Poslednjih se godina proizvode i posebni lekovi kojima se ja~aju kosti kod ve} nastale osteoporoze, ~ime se smanjuje rizik od preloma. Ve`banje. Kosti ne}e odebljati niti oja~ati bez redovne ve`be uz odre|eno optere}enje. Da bi u sebi zadr`ale minerale, kosti treba pritiskati, gurati, vu}i i uvrtati protiv sile te`e. Uticaj sile te`e dobro se o~itovao na prvim astronautima. Iako su za vreme boravka u svemirskim prostranstvima marljivo ve`bali mi{i}e, njihove su kosti nakon povratka na Zemlju pokazale zaprepa{}uju}e osteoporoti~ne promene. Naime, iako su gotovo sve vrste ae66

robnih ve`bi korisne za telo, kostima je potrebno da ih svakodnevno dobro â&#x20AC;&#x153;protresemoâ&#x20AC;?, odnosno podvrgnemo optere}enju. - Ako pu{ite, prestanite! U~ini}ete veliku uslugu svojim kostima. - Smanjite koli~inu belan~evina `ivotinjskog porekla, soli i kofeina u ishrani. Izgleda da je osteoporoza bolest izobilja i preterivanja, a ne oskudice. To je, bez sumnje, vrlo slo`ena bolest koja je u velikoj meri povezana s na{im prehrambenim navikama. Na{a standardna ishrana, bogata `ivotinjskim belan~evinama, solju, fosforom (meso, neka gazirana pi}a) i kofeinom, dovodi do ispiranja kalcijuma iz kostiju i njegovog izbacivanja iz tela preko mokra}e. ^ini se da ovakvi gubici uzrokovani na~inom `ivota nadma{uju svu koli~inu kalcijuma uzetog preko hrane ili tableta. Jnbuf!mj!eplb{b!{b!ublwv!uwseokv@ Ishrana Eskima vrlo je bogata belan~evinama (250 do 400 grama dnevno) i kalcijumom (1500 do 2500 miligrama dnevno). Uprkos visokom unosu kalcijuma i fizi~ki vrlo aktivnom na~inu `ivota, njihova stopa oboljevanja od osteoporoze je me|u najvi{im na svetu. S druge strane, pripadnici plemena Bantu u Africi dnevno konzumiraju prose~no 47 grama belan~evina i manje od 400 miligrama kalcijuma koji dobijaju prete`ito iz biljnih namirnica. Pa ipak, uprkos tome, i ~injenici da `ene tog plemena u proseku donesu na svet desetero dece, ~ime ozbiljno tro{e svoje koli~ine kalcijuma, oni ne oboljevaju od osteoporoze. Me|utim, pripadnici istog plemena koji su se uselili u SAD i prihvatili ameri~ki na~in ishrane imaju stopu osteoporoze sli~nu stopi ameri~kog stanovni{tva. \ub!sf~j!p!qsfwfodjkj@ Pripadnici mnogih naroda {irom planete unose prose~no 400 miligrama kalcijuma dnevno u svoj organizam i kod njih se ne prime}uju nikakvi znakovi osteoporoze. Neobi~no je i paradoksalno {to je osteoporoza postala epidemija ba{ u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, gde je konzumacija mle~nih proizvoda bogatih kalcijumem i tableta kalcijuma najvi{a u svetu. Istovremeno, stanovnici te zemlje svakodnevno pojedu dva do tri puta vi{e belan~evina nego {to im je potrebno. Smanjenje uzimanja belan~evina na preporu~enu dnevnu koli~inu (RDA) od 50 do 60 grama dnevno, uz svakodnevno aktivno ve`banje i zdravu ishranu siroma{nu solju, fosforom i kofeinom, najvi{e obe}ava u bitci protiv krhkih i lomljivih kostiju.

67


VEGETARIJANCI SU U PREDNOSTI po tome {to im je ishrana vi{e alkalna. To je vrlo povoljno za gustinu kostiju. Naime, kada organizam do|e u kontakt sa “kiselim namirnicama” (kao {to je vi{ak aminokiselina iz `ivotinjskih belan~evina), on, izme|u ostalog, podsti~e razgradnju kalcijuma iz kostiju.

Qsjnfob Osteoporoza ima razmere epidemije u Severnoj Americi, iako je u toj zemlji konzumacija mle~nih proizvoda bogatih kalcijumom i tableta kalcijuma najvi{a na svetu. Smanjenjem unosa belan~evina `ivotinjskog porekla, soli i kofeina, kao i prihvatanjem programa svakodnevnog ve`banja, bitka protiv ove bolesti koja osaka}uje mo`e se preokrenuti u na{u korist. Tmv•bk!ofvtqf|of!|ufeokf Ana i Ivan imali su problema sa {tednjom novca. Kada bi popla}ali sve ra~une, kao da im nikad ni{ta nije ostajalo. Nakon ozbiljnih razgovora Ana je odlu~ila da prona|e posao sa skra}enim radnim vremenom, a Ivan je od poslodavca zatra`io dozvolu za prekovremeni rad. Kakva razlika! Slede}i mesec njihova je zarada bila ve}a nego ikad. Ali nakon {to su platili sve ra~une, opet nije bilo novca. Ana i Ivan su pove}ali potro{nju srazmerno visini svojih novih prihoda. Usp|fokf!lbmdjkvnb Ne{to sli~no doga|a se kada se ~ovek hrani namirnicama prebogatima belan~evinama i solima. Telo tro{i kalcijum dok prera|uje belan~evine `ivotinjskog porekla, so i kofein. Ako ta osoba nije ishranom unela dovoljno kalcijuma, organizam ga “pozajmljuje” iz drugog izvora - od kostiju. Zapadnja~ka ishrana svakodnevno sadr`i koli~inu belan~evina koja je dva do tri puta ve}a od preporu~ene. Istovremeno se preko nje unosi deset do dvadeset puta vi{e soli nego {to je telu potrebno. Na taj na~in je gotovo nemogu}e dobiti dovoljno kalcijuma koji bi nadomestio sve gubitke. Tokom godina kosti polako postaju sve krhkije i slabije. Re{enje nije u tome da ~ovek uzima vi{e kalcijuma, ve} u tome da smanji unos belan~evina, soli i kofeina. Time omogu}uje telu da sa~uva kalcijum koji je ve} uskladi{ten u kostima. 68

Obnjsojdf!cphbuf!lbmdjkvnpn!j!cfmbo•fwjobnb Tabela 1 prikazuje uobi~ajene izvore kalcijuma. Primetite kako su oni istovremeno bogati belan~evinama. Sa ovim namirnicama }ete dobiti zna~ajnu koli~inu kalcijuma, ali }ete ga jo{ mnogo vi{e izgubiti kada telo bude moralo da re{i problem prevelike koli~ine unesenih belan~evina `ivotinjskog porekla. Obnjsojdf!cphbuf!lbmdjkvnpn-!b!tjspnb|of!cfmbo•fwjobnb Tabela 2 nabraja dobre izvore kalcijuma. U njima mo`emo zapaziti umerene koli~ine belan~evina. Ove namirnice tako|e sadr`e veoma malo masno}a i nemaju ni grama holesterola. V|ufejuf!wj|f!ofhp!|up!qpusp|juf Svima nam je jasno da je nemogu}e u{tedeti novac uz potro{nju koja prema{uje zaradu. Isto na~elo va`i i za kalcijum: ne mo`ete o~uvati kosti ~vrstim ako iz njih stalno razgra|ujete kalcijum hranom bogatom belan~evinama `ivotinjskog porekla, solju i fosforom. Lpmjlp!tv!wb|f!lptuj!•wstuf@ Poku{ajte da smanjite upotrebu mesa i mle~nih proizvoda koji vam zbog velike koli~ine belan~evina oduzimaju kalcijum iz tela. Umesto toga, okrenite se izvorima kalcijuma koji su siroma{ni belan~evinama. To su integralne `itarice, tamno lisnato povr}e i mahunarke. Tabela 1. Kalcijum u namirnicama sa visokim sadr`ajem belan~evina Koli~ina Kalcijum (u mg) Belan~evine (u g) Govedina, piletina 140 g 15 34-45 Masni sir 4 kri{ke 900 35 Punomasno mleko 3 ~a{e 875 27 Tabela 2. Kalcijum u namirnicama sa niskim sadr`ajem belan~evina Koli~ina Kalcijum (u mg) Belan~evine (u g) Kelj 1 {oljica (2,4 dl) 360 5 Spana}, brokule 1 {oljica 175 5 Hleb 2 kri{ke 50-90 5

69


Lblp!wbt!{hmpc!vqp{psbwb!eb!of!epcjkb!epwpmkop!lswj@

BSUSJUJT Bolest sa hiljadu “terapija” Artritis je hroni~na bolest koja se ni uz dobre medicinske tretmane ne mo`e izle~iti. Zato je izumljeno na stotine narodnih lekova koji “re{avaju” taj problem. U novije su vreme sve brojnije nepotvr|ene i skupe, ~esto nadrilekarske terapije koje beskrupulozni trgovci nude nesre}nim patnicima od artritisa. Oni }e, pak, potro{iti svoju u{te|evinu i isprobati sve {to se nudi da bi olak{ali svoje tegobe. Lblp!cjtuf!efgjojtbmj!bsusjujt@ Artritis je op{ti pojam koji ozna~ava mnoge bolesti ili patolo{ke procese koji napadaju zglobove. Prema jednoj proceni oko 40 miliona Amerikanaca pati od nekog oblika artritisa. Na{i zglobovi, tetive i mi{i}i upotrebom se tro{e i treba ih stalno obnavljati, a taj se proces obi~no odvija tokom spavanja. Da bi se bilo koji deo tela obnovio, potreban mu je nesmetani pristup kiseonika i hranljivih materija. Kada je krvna cirkulacija u podru~ju zglobova neadekvatna, tetive slabe, koli~ina te~nosti u zglobovima se smanjuje, a hrskavica se tro{i. Lpkj!kf!obkvpcj•bkfojkj!pcmjl!bsusjujtb@ Naj~e{}i oblik artritisa je osteoartritis koji je u odre|enoj meri gotovo sveop{te prisutan kod starije populacije. On se, me|utim, mo`e pojaviti i nezavisno od `ivotne dobi nakon povreda ili zbog preteranog tro{enja zglobova, {to se ~esto doga|a u fudbalu. Artritis koji je posledica povreda poznat je pod imenom traumatski artritis. Do osteoartritisa obi~no dolazi kada dotok krvi u zglob nije dovoljan za nesmetano obavljanje njegovih funkcija. Kao {to }e srce oslabiti i na kraju stati kada ateroskleroti~na naslaga i ugru{ak za~epe koronarne arterije, tako i zglobovi propadaju kada se krvne `ile koje ih opskrbljuju suze ili za~epe. Zbog toga osteoartritis u ve}ini slu~ajeva reaguje na pobolj{anje krvotoka koje se javlja kao posledi70

Pcj•op!qp•of!eb!cpmj/

ca smanjenja koli~ine holesterola u krvi, redovnog ve`banja i hidroterapije (tretmani vodom). Osteoartritis zglobova koji su ina~e pod optere}enjem telesne te`ine kao {to su oni u ki~mi, kolenima i kukovima, obi~no se pogor{ava sa gojazno{}u. Kao {to svaki most ima ograni~enje tereta koji mo`e podneti, tako je i sa zglobovima. Najuobi~ajeniji simptomi osteoartritisa jesu bol i uko~enost koji se smanje kada se zglobovi zagreju aktivno{}u. Eb!mj!kf!bsusjujt!v{sp•ojl!cpmb!v!mf}jnb@ Bol u le|ima poga|a vi{e oko 5 miliona Amerikanaca - ~etvoro od pet odraslih osoba pati}e kad-tad od njega u svom `ivotu. Problemi sa le|ima zauzimaju va`no mesto jer su zna~ajan uzrok invalidnosti, propu{tenih radnih dana i mnogih sudskih tu`bi. Iznena|uju}a je ~injenica da su gotovo 80% onih koji pate od bolova u le|ima `rtve previ{e napetih ili nedovoljno kori{tenih mi{i}a. Prenapregnut mi{i} mo`e se iznenada stegnuti ili zgr~iti, zbog ~ega nastaje tvrda ~vornovata masa koja o{trim bolom upozorava na novonastali problem. Deset posto slu~ajeva bolova u le|ima prouzrokovano je osteoartritisom ili problemima sa diskom. Zapravo je jako malo ljudi koji pate od bolova u le|ima zbog neke ozbiljne povrede. Kada se pojavi bol u le|ima, va`no je da ~ovek isklju~i ozbiljniju povredu pre nego bilo {ta preduzme. Ukoliko se ne radi o te`oj ozledi, najva`nije je ne u~initi ono {to biste najradije u~inili - le}i na mekan le`aj. Odmarajte se dan, najvi{e dva nakon povrede ili pojave bola. U toj fazi mogu pomo}i oblozi od leda i lekovi za opu{tanje mi{i}a, kao i nesteroidni protivupalni lekovi koje }e vam prepisati lekar. Nakon toga dolazi trenutak kada trebate stati na noge i zapo~eti sa hodanjem. Hodajte uprkos bolovima. Specijalisti za le|ne bolesti ka`u da bi du`e vreme odmaranja donelo vi{e {tete nego koristi, jer mirovanje naglo oslabljuje le|ne mi{i}e. Tokom produ`enog odmora ~ovek gubi kondiciju, a nakon du`eg mirovanja ~ak i slabija aktivnost mo`e o{tetiti ili oslabiti mi{i}e koji tada jedva da mogu nositi vlastitu te`inu.

71


J{ofob}vkv~j!pehpwps!ob!bsusjuj•oj!cpm;!WFACBOKF" Budu}i da se hrskavica (“jastu~i}” u zglobu izme|u kostiju) ne opskrbljuje krvlju, ona svoje hranljive sastojke dobija direktno od okolnih zglobnih struktura, a to se doga|a jedino dok je zglob u pokretu. Sre}om, u ve}ini slu~ajeva bol u le|ima nestaje sam po sebi u roku od ~etiri do dvanaest sedmica. Evo nekoliko saveta koji }e vam pomo}i u spre~avanju nastanka ili povratka bolova u le|ima: - Nemojte dopustiti pove}anje telesne te`ine - to je najve}a usluga koju mo`ete u~initi svojim le|ima. - Izbjegavajte cipele sa visokim potpeticama (iznad 2,5 centimetra). One naginju karlicu i remete uravnote`enost ki~me. - Oja~ajte le|ne i trbu{ne mi{i}e posebnim ve`bama. Hodajte, plivajte ili tr~ite najmanje pet puta sedmi~no po dvadeset minuta. - Hranite se namirnicama siroma{nim masno}ama, a bogatim vlaknima da biste pobolj{ali cirkulaciju. Na taj na~in krv bogata kiseonikom i hranljivim sastojcima mo`e dopreti do problemati~nih podru~ja. - Popijte svakodnevno dovoljne koli~ine ~iste vode. Ove su mere va`ne za prevenciju svih vrsta artritisa kao i bola u lu|ima. \ub!kf!tb!cpmojn-!obuf•fojn!opaojn!qbmdfn@ Naj~e{}e je to znak bolesti koja se zove giht i koja je od starine asocirala na `ivot u izobilju uz prebogate obroke, a premalo telesne aktivnosti. Jo{ uvek u starim istorijskim knjigama mo`ete prona}i slike kraljeva koji, s nogom podignutom na klupici, {tite svoj bolni no`ni palac. Ponekad bi obolela osoba kraljevskog porekla bila poslana da `ivi i radi sa seljacima. Ta je mera ~esto bivala vrlo delotvorna budu}i da bi jednostavna ishrana i aktivniji `ivot pripomogli povla~enju bolesti. Danas znamo da neki metaboli~ki problemi mogu da podstaknu razvoj gihta. Me|utim, tako|e nam je jako dobro poznato kako se ta bolest mo`e dr`ati pod kontrolom pojednostavljenjem ishrane i eliminacijom {tetnih purina (nastalih uglavnom raspadom belan~evina `ivotinjskog porekla), kao i normalizacijom telesne te`ine.

{enom temperaturom, a nemaju veze sa povredama, trenjem ili tro{enjem. Reumatoidni artritis je autoimuna bolest kod koje se akutni napadi javljaju tokom niza godina uzrokuju}i nastanak ~vori}a koji postupno ko~e i izobli~avaju zglobove, posebno one na ru~nim zglobovima i prstima. Ta je bolest srodna sa astmom, polenskom groznicom, ekcemom i drugim alergijskim bolestima. Za reumatoidni artritis je odavno poznato kako je usko povezan sa telesnim imunolo{kim (odbrambenim) sistemom. Naime, takozvani imuni kompleksi belan~evinaste gra|e kod te bolesti talo`e se u zglobovima i imaju klju~nu ulogu u zna~ajnom uni{tavanju hrskavice. Danas znamo da se ovi belan~evinasti antigeni (izaziva~i alergija) mogu upiti iz hrane kroz sluzoko`u tankog creva u kompletnom stanju, bez prethodne razgradnje. Kao takvi oni uzrokuju pomenute probleme. Smatra se da su u celoj ovoj pri~i va`ne prehrambene navike budu}i da epidemiolo{ka istra`ivanja ukazuju na to da seosko stanovni{tvo u nerazvijenim zemljama vrlo retko oboljeva od reumatoidnog artritisa, za razliku od mnogo u~estalije pojave te bolesti me|u njihovim urbanim sunarodnjacima. Druge studije su pokazale da se kod bolesnika smanjuje uko~enost i bol u zglobovima kada se hrane namirnicama koje ina~e ne izazivaju alergijske reakcije. Osim spomenutih ~injenica, va`ne su i promene u na~inu `ivota koje ina~e poti~u pobolj{anje cirkulacije. Najbolji dugoro~ni rezultati vi|eni su kod pacijenata koji su bili voljni da prihvate vrlo strogu vegetarijansku ishranu (bez upotrebe bilo koje namirnice `ivotinjskog porekla). To ne iznena|uje ako znamo da je mleko naj~e{}i uzrok alergija na hranu, iza kojeg odmah slede jaja. Studije su, na primer, pokazale da samo tokom varenja kravljeg mleka mo`e u telu nastati vi{e od stotinu razli~itih antigena (izaziva~a alergija). Borite se za svoje zdravlje. Budite uvek telesno aktivni. Osobe koje u `ivotu napreduju jesu one koje aktivno nastoje da izvr{e pozitivne, trajne promene u svom na~inu `ivota. “”#Lbeb!jnbuf!9:!hpejob-!qsfejwop!kf!vkvusp!vtubuj-!b!eb!wbt ojhef!oj|ub!of!cpmj/#”!)Nbwjt!Mjoehsffo-!nbsbupolb*

\ub!kf!tb!dswfojn!obuf•fojn!{hmpcpwjnb@ Verovatno se radi o reumatoidnom artritisu. Ova se vrsta artritisa razlikuje od osteoartritisa po tome {to je uzrokuju upalni procesi u zglobovima koji su popra}eni crvenilom, oteklinama, bolovima i povi72

73


Qsjnfob Isceljuju}i pokreti za bolne zglobove Npafuf!mj!vlsbulp!obwftuj!oflf!qsbluj•of!tnfsojdf!{b tqsf•bwbokf!sb{wpkb!ispoj•oph!bsusjujtb!jmj!vcmbabwbokf!okfhpwji v•joblb@ Uprkos nizu razli~itih oblika artritisa, evo nekoliko op{tih na~ela koja }e se u ve}ini slu~ajeva pokazati delotvornim: 1. Verovatno najva`nije {to mo`ete u~initi jeste normalizacija telesne te`ine. Svaki nepotrebni kilogram pove}ava optere}enje glavnih nosivih zglobova - kukova, kolena i ki~me. 2. Jednostavna ishrana, siroma{na masno}ama, a bogata vlaknima, pobolj{ava cirkulaciju u zglobovima. S vremenom ona mo`e pomo}i da se neke su`ene krvne `ile otvore. Izbacite tri sedmice iz svoje ishrane sve mle~ne proizvode i pratite reakciju. 3. Redovno aktivno ve`bajte najmanje pet puta sedmi~no da biste odr`ali snagu mi{i}a. Oslabeli mi{i}i nedovoljno {tite zglobove. Kada su zglobovi bolni, idealno je plivanje i ve`banje u vodi. 4. Optere}ujte napadnute zglobove samo onoliko koliko to dopu{ta njihov dotok krvi. U spre~avanju hroni~ne invalidnosti vrlo je va`no odmaranje za vreme akutnog napada, ali i brzo vra}anje u aktivno stanje nakon toga. 5. Lekovi kao {to su analgetici, relaksansi za mi{i}e i nesteroidni protivupalni lekovi mogu pomo}i, posebno za vreme akutne faze. Steroidna terapija tako|e mo`e pru`iti dramati~no pobolj{anje, ali se ona ne sme koristiti na duge staze jer tada obi~no ~ini vi{e {tete nego koristi. 6. Ako je degeneracija zgloba uznapredovala, ponekad se pribegava zahvatima imobilizacije ili ugradnje ve{ta~kog zgloba. Postoje i hirur{ki zahvati kojima se mogu ispraviti deformiteti i popraviti o{te}enja.

HPKB[OPTU Masno}a koja se neprimetno talo`i Amerikanci su najdeblji ljudi na svetu. Me|utim, gojaznost postaje veliki zdravstveni problem i u drugim zemljama. Bolest je toliko uzela maha da je 36 miliona ljudi u Americi izlo`eno ozbiljnom zdravstvenom riziku. Up!kf!{btusb|vkv~f/!Ojkf!oj!•vep!|up!tv!ejkfuf!{b!ns|bwmkfokf!ublp qpqvmbsof/ Da, i previ{e ljudi postaju `rtve pomodarstva i dijeta koje nude brze rezultate. Poput uslovljenog refleksa, vi{ak kilograma za ve}inu zna~i potrebu za dijetom. Jedno novije istra`ivanje otkrilo je da je 40 do 50% Amerikanaca izme|u 35. i 59. godine `ivota ve} isprobalo neku vrstu dijete. @alosno je da su njihovi napori uglavnom uzaludni ukoliko ne izvr{e trajne promene u svom na~inu `ivota i redovno i dosledno ne biraju zdravu hranu. Oko 90% onih koji su smr{ali pomo}u dijete, vrate izgubljenu te`inu u roku od godinu dana. I {to je jo{ gore, obi~no je ta te`ina jo{ ve}a nego pre dijete. Konstantno gubljenje i dobijanje na te`ini obeshrabruju}e je i demoralizuju}e pa donosi ve}u {tetu nego korist.

TE@INA KOD RAZLI^ITIH NARODA Prose~na te`ina mu{karaca i `ena u kg, uz pretpostavljenu visinu od 163 cm. Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave Evropa Ju`na i Srednja Amerika Afrika Azija 74

74,5 68 64,5 62 56 75


Wj|bl!ufmftof!ufajof!qptubwmkb!ufnfmk!{b!hpupwp!twf!efhfof!. sb!ujwof!cpmftuj!ptjn!ptufpqpsp{f/

Of!cj!mj!cjmp!cpmkf!kfeoptubwop!ptubuj!efcfp@ Za mnoge bi ljude bilo manje {tetno trajno ostajanje na prekomernoj telesnoj te`ini od beskona~nog skakanja u kila`i. Me|utim, pre nego {to podignete belu zastavu, pa`ljivo razmotrite kom zdravstvenom riziku se izla`ete time {to imate prekomernu telesnu te`inu. (Gojaznost je prema definiciji stanje u kojem osoba ima telesnu te`inu dvadeset i vi{e posto iznad idealne. Za one koji imaju te`inu od 10 do 19% iznad idealne, obi~no ka`emo da imaju prekomernu telesnu te`inu.) U upore|enju sa ljudima normalne te`ine, gojazni ljudi imaju: - triput ve}u mogu}nost da obole od sr~ane bolesti; - ~etiri puta ve}u mogu}nost da dobiju visoki krvni pritisak; - pet puta ve}u mogu}nost da obole od dijabetesa i povi{enog holesterola u krvi; - ve}i rizik da obole od raka debelog creva, rektuma, prostate, dojke, grli}a materice, tela materice i jajnika; - ve}u mogu}nost pojave osteoartritisa i bolova u le|ima. Osobe s prekomernom te`inom su poput tempiranih bombi koje ~ekaju da jedna ili vi{e bolesti naglo eksplodira u njihovom `ivotu. Osim toga, dodatna te`ina jako uti~e na sliku o sebi. U dana{njem dru{tvu u kojem je izgled jako va`an, ona mo`e biti veliki psiholo{ki teret.

21!ptopwoji!obwjlb!lpkjnb!npafuf!usbkop!sfhvmjtbuj! twpkv!ufajov 1. Uzimajte ve}inu hrane u najprirodnijem mogu}em obliku. To su namirnice sa slo`enim ugljenim hidratima, bogate vlaknima i drugim hranljivim materijima, ali siroma{ne kalorijama, bez holesterola i srazmerno jeftine. 2. Nikad ne propustite doru~ak. Odli~ne su vru}e `itne pahuljice sa vo}em. 3. Jedite dva ili tri obroka dnevno uvek u isto vreme. 4. Jedite polako. U`ivajte u hrani. 5. Zavr{ite obrok vo}em. Slo`enije deserte sa~uvajte za posebne prilike. 6. Presko~ite me|uobroke i grickalice (ili pojedite komad sve`eg vo}a ili povr}a). 7. Pijte vodu umesto sokova i gaziranih pi}a. 8. Svakodnevno aktivno ve`bajte (30-60 min). 9. Ne unosite u organizam {tetne materije (alkohol, duvan, kofein, droge i sli~no). 10. Bavite se hobijima – muzikom, sportom, ~itajte knjige i sli~no. Gubitak telesne te`ine od 10% kod mu{karaca izme|u 35 i 55 godina donosi 20% smanjenja oboljevanja od koronarne bolesti. S druge strane, 10% pove}anja telesne te`ine donosi 30% povi{enja oboljevanja od iste bolesti. Ovo je samo jedan primer u nizu sli~nih odnosa. Svaki je kilogram vrlo zna~ajan, bilo na jednu bilo na drugu stranu.

\ub!kf!v{spl!hpkb{optuj@ Kod gojaznosti su klju~ni problem kalorije, zapravo prekomerne kalorije. Do porasta telesne te`ine dolazi kad ~ovek unosi vi{e kalorija nego {to ih organizam mo`e upotrebiti. I bez obzira na to da li one poti~u od masno}a, belan~evina, {e}era ili skroba, njihov se vi{ak uvek pretvara u masno}u. Jedan deo te masno}e pluta naokolo putem krvi, obla`e zidove vitalnih krvnih `ila i posetepno ih za~epljuje. Drugi deo zavr{ava u sredi{njoj telesnoj banci sme{tenoj oko pojasa. Neprijatne “podru`nice” ove banke nenadano ni~u i u drugim delovima tela. Sa svakim vi{kom od 3500 kalorija koje telo primi, na ra~unu se pove}ava polog za oko pola kilograma masti.

Qptupkf!mj!qp{jujwoj!ob•joj!sf|bwbokb!hpkb{optuj@! Naravno! Strategija za uspe{nu kontrolu telesne te`ine je trostruka: - Jedite vi{e prirodne hrane, jednostavno pripremljene, bez svega tog dodatog {e}era, masno}a i soli. - Ubrzajte sagorevanje kalorija pove}anom fizi~kom aktivno{}u i pove}anjem mi{i}ne mase. - Dva upravo navedena pravila prihvatite kao trajni sastavni deo va{eg `ivota.

Jnb!mj!jlblwf!lpsjtuj!pe!hvcjulb!twfhb!oflpmjlp!ljmphsbnb@ Odgovor je, naravno, pozitivan. Vi{ak masti u telu toliko je direktno povezan sa zdravstvenim stanjem da ~ak i mala promena puno zna~i.

Wj|bl!ufajof!tlsb~vkf!ajwpu" Pola kilograma vi{ka skra}uje vam `ivot za oko mesec dana. Drugim re~ima, 27 kilograma vi{ka ko{ta vas pet godina `ivota.

76

77


RAZMI[LJAJTE DUGORO^NO Dugoro~no gledaju}i, `elja za trajnim pobolj{anjem zdravlja i pove}anjem snage mnogo je uspe{niji pokreta~ od `elje da smr{ajte za neko ven~anje ili godi{njicu mature. Poku{ajte sebe da sagledate kroz rizike koji se kriju iza prekomerne telesne te`ine. Obratite pa`nju na svoj krvni pritisak, holesterol u krvi i istoriju bolesti va{e porodice. Gubitak od samo 10% telesne te`ine mo`e zna~ajno da pobolj{a va{e zdravlje. Zapo~nite sa ve}om upotrebom namirnica bogatih vlaknima kao {to su integralne `itarice, povr}e, vo}e i mahunarke. [to je mogu}e vi{e izbegavajte unos masno}a i {e}era preko hrane. Smanjite upotrebu rafinisanih i prera|enih namirnica i grickalica. One smi{ljeno uti~u na na{a ~ula, ali su pretrpane kalorijama i li{ene su mnogih vrednih hranljivih materija. Vrlo {tedljivo uzimajte `ivotinjske proizvode kao {to su meso, jaja, sladoled i sir. Oni nemaju vlakna, a pretovareni su masno}om. Zaista vam masno}a nije potrebna u tolikoj koli~ini! Ovakav na~in ishrane, uz svakodnevnu brzu {etnju, pomo}i }e vam da sedmi~no izgubite od pola do jedan kilogram, a takav je postepeni gubitak telesne te`ine najpreporu~ljiviji! Vi se zaista mo`ete osloboditi masno}e koja se u vama neprimetno i podmuklo natalo`ila, mo`ete pove}ati svoju energiju, pobolj{ati varenje i svakoga se dana odli~no ose}ati. Zapo~nite odmah!

Qsjnfob Prekomerna telesna te`ina {teti va{oj slici o sebi i pola`e temelj za mnoge bolesti. Tajna trajnog gubitka te`ine zapo~inje ve}im uzimanjem namirnica bogatih vlaknima i istovremenim ograni~enjem unosa proizvoda `ivotinjskog porekla i rafinisane hrane. Ova na~ela kombinujte sa svakodnevnom brzom {etnjom i bez problema }ete izgubiti nepotrebne kilograme zdravom brzinom od pola do jednog kilograma sedmi~no.

Cf{!pc{jsb!ob!up!hef!tf!obmb{j-!nbtop~b!v{splvkf!cspkof {esbwtuwof!qspcmfnf/

78

Esvhbâ&#x20AC;˘jkj!qspcmfn-!jtup!sf|fokf I na ovom mestu ponovno mo`ete pro~itati isti savet: Promenite svoj na~in `ivota da biste spre~ili koronarnu bolest, mo`dani udar, visoki krvni pritisak, {e}ernu bolest i mno{tvo drugih bolesti koje skra}uju `ivot. Za{to svi ovi problemi imaju isto re{enje? Zato {to ishrana integralnim namirnicama, jako siroma{na masno}ama, solju i holesterolom nije trik ili modni hir - to je ishrana za koju je va{e telo stvoreno. Zbog toga vas ne treba iznenaditi ~injenica da ista ishrana koja odr`ava va{e krvne `ile ~istima i smanjuje rizik od raka, tako|e poma`e smanjenju telesne te`ine - i ti se izvanredni rezultati trajno zadr`avaju. Nbtop~f!qpetujâ&#x20AC;˘v!hpkb{optu Bogatom ishranom savremeni ~ovek talo`i kilogram po kilogram. I to se doga|a zbog prevelikog unosa kalorija, posebno preko masno}a. Naime, jedan gram masno}a sadr`i vi{e od dvostruke koli~ine kalorija u odnosu na jednaku koli~inu belan~evina ili ugljenih hidrata. J{sbâ&#x20AC;˘vobkuf!tmfef~f!lbmpsjkf Koja od slede}ih namirnica sadr`i najvi{e kalorija? Izra~unajte koliko kalorija ima u svakoj od njih:

U 100 grama: Suvog gro`|a

Sezamovih {tapi}a

^okoladnih bombona

Ugljenih hidrata Belan~evina Masti

66 g 3 g 0,5 g

61 g 11 g 21 g

38 g 16 g 41 g

Kalorija

_____

_____

_____

KALORIJA PO GRAMU Masti Alkohol Ugljeni hidrati Belan~evine

9 7 4 4

79


Kfejuf!wj|f-!ufajuf!nbokf Ako ste izra~unali da su to ~okoladne bombone, u pravu ste. Iako je te`ina sva tri proizvoda jednaka, ~okoladne bombone sadr`e najve}i odnos masno}a. 100 grama ~okoladnih bombona sadr`i 585 kalorija u odnosu na 477 kalorija koje mo`ete uneti preko 100 grama sezamovih {tapi}a ili 280,5 kalorija iz iste koli~ine suvog gro`|a. Imajte to na umu dok birate namirnice. Vi ne morate obavezno jesti manju koli~inu hrane da biste smanjili unos kalorija. Ako izaberete namirnice koje su bogate nerafinisanim slo`enim ugljenim hidratima, a siroma{ne masno}ama, mo}i }ete jesti vi{e nego ikada, a i dalje gubiti na te`ini. To je radosna vest za one koji misle da je gladovanje jedini na~in mr{avljenja. Wb|!qswj!j{b{pw; Jo{ u prodavnici proverite na etiketama razli~itih namirnica koje kupujete koliko sadr`e masno}a, ugljenih hidrata i belan~evina. Izaberite one koje su najbogatije ugljenim hidratima, a najsiroma{nije masno}ama, odnosno kalorijama. Zapamtite, ako jedete proizvode u kojima najve}i deo te`ine otpada na masno}e, i vi }ete uskoro u svom telu imati istu situaciju!

BMLPIPM Umerenost u svemu, ali ne i u alkoholu Mnogi ljudi, upitani o svom vi|enju zdravog na~ina `ivota, odgovori}e vam: “Budi umeren u svemu i ne}e{ pogre{iti!” Ali ova tvrdnja nije ispravna. Da bi ona zaista mogla biti najmudrije pravilo zdravog na~ina `ivota, trebali bismo je obogatiti s jo{ nekoliko re~i: “Budi umeren u svemu {to je dobro, a sve {tetne stvari u potpunosti odbaci i ne}e{ pogre{iti!” Ip~fuf!mj!sf~j!eb!bmlpipm!tqbeb!v!“|ufuof!tuwbsj”@ Svakako! Alkohol, ili bolje re~eno etanol, je hemijski spoj koji se nalazi u mnogim pi}ima u razli~itim postocima. Dok `estoka pi}a sadr`e ponekad ~ak i do 90% alkohola, pivo je pi}e s niskim odnosom alkohola - od 3 do 7%. Vina pak u sebi sadr`e od 6 do 14% etanola. Ali, nije toliko va`no u kojem ga obliku unosite, ve} kolika je sveukupna koli~ina unesenog alkohola. Njegovi u~inci u organizmu i negativne posledice su gotovo uvek isti. Za razliku od hrane, alkohol se ne vari i ne razgra|uje. On mo`e u}i direktno u krvotok. Ve} desetak minuta nakon popijenoga pi}a alkohol dospeva do mozga, na koji pre svega deluje psihoaktivno. Slede brojne kratkoro~ne i dugoro~ne {tetne posledice njegove upotrebe.

Alkohol je tesno povezan s gotovo svim negativnim pojavama u dru{tvu: samoubistvima, nasilnim zlo~inima, defektno ro|enom decom, nesre}ama na poslu, porodi~nim i seksualnim zlostavljanjima, bolestima, besku}ni{tvom i smr}u. To je najrasprostranjenija droga kojoj podle`u ljudi svih slojeva i zanimanja. Alkohol ne poznaje rasne, etni~ke, dru{tvene ni ekonomske granice. Ameri~ki savet za zavisnost od alkohola i droge 80

81


_jokfojdf!p!bmlpipmv - Svaka dva ~oveka od tri u Americi pije alkohol. - Alkohol je uzrok za skoro 50% svih ubistava, samoubistava i saobra}ajnih i drugih smrtnih slu~ajeva povezanih sa nesre}ama u Americi. - Ekonomska {teta u ameri~kom dru{tvu zbog alkoholizma procenjuje se na oko 117 milijardi dolara godi{nje - uklju~uju}i 18 milijardi dolara zbog prevremene smrti, 66 milijardi dolara zbog smanjene radne sposobnosti i 13 miljardi dolara za le~enje.

Qptmfejdf-!obabmptu-!ojtv!phsboj•fof!ob!lpo{vnfouf Velika ve}ina konzumenata veruje da alkohol u`ivaju unutar granica normalne i umerene potro{nje i da nikada ne}e oti}i predaleko. Istovremeno alkoholi~ari smatraju da jo{ uvek vladaju sobom i da se taj pojam “alkoholi~ara” odnosi na nekoga drugog. A svi su oni zapo~eli zaista “umereno” - s jednom prvom ~a{om! Alkoholizam je razlog raspada oko tre}ine brakova. Gotovo sva ubistva, kao i veliki deo zlo~ina s ozbiljnim posledicama, povezani su s alkoholizmom. Alkohol je uzrok dve tre}ine slu~ajeva polnog nasilja me|u mladima. Svaki tre}i petnaestogodi{njak i svaka ~etvrta devoj~ica tog uzrasta priznaje da je u poslednjih mesec dana ispijala ve}e koli~ine alkoholnih pi}a u dru{tvu. Alkohol je prvo sredstvo zavisnosti s kojim deca dolaze u dodir. Naj~e{}e se to doga|a u vlastitom domu na nagovor roditelja, prijatelja ili rodbine. Mladi po~inju sporadi~no da piju oko 13. godine `ivota, a do 15. se ve} 62% de~aka i 44% devoj~ica barem jedanput napilo. Qsfuj!mj!pwpk!efdj!pqbtoptu!eb!qptubov!bmlpipmj•bsj@ Osobe koje su po~ele da piju pre 15. godine `ivota imaju ~etiri puta ve}e izglede da }e se tokom `ivota propiti u odnosu na osobe koje su po~ele u`ivati alkoholna pi}a nakon navr{ene 20. godine. Kad se radi o alkoholu, ljudi svoje navike prenose u zrelo doba. Oko 10% mladih ljudi koji piju alkoholna pi}a kad-tad }e postati pravi alkoholi~ari. O~ekivano trajanje `ivota kod tih osoba kra}e je za 10 do 12 godina nego kod ostalih ljudi. Gotovo polovina svih automobilskih nesre}a sa smrtnim ishodom povezana je s alkoholom. Ako ne pomognemo na{im tinejd`erima, stvari ne}e krenuti nabolje. 82

Alkohol ima visoku cenu po li~no zdravlje. On podsti~e visoki krvni pritisak i deluje toksi~no direktno na sr~ani mi{i}. Pove}ava rizik od mo`danog udara, iznenadne smrti od sr~ane aritmije i bolesti sr~anog mi{i}a, kongestivnog zatajenja srca, ciroze jetre i raka. On tako|e pove}ava smrtnost i broj hospitalizacija, i smanjuje godine korisnog `ivota konzumenta. Osim toga, uveliko upropa{}uje `ivot ~lanovima porodica, a ~esto i prijateljima. Ali mo`da su najtu`niji oni statisti~ki podaci koji govore o porastu broja novoro|en~adi s trajnim o{te}enjem mozga kao posledicom u`ivanja alkohola od strane roditelja. Lblp!cjtnp!obkcpmkf!nphmj!{b|ujujuj!efdv@ Danas vi{e nego ikada trebamo da za{titimo na{e tinejd`ere od droge i alkohola. Oni }e se upravo tokom svojih ranih tinejd`erskih godina suo~iti s kriti~nom odlukom kako da se postave prema ovom problemu. Iz dana u dan veliki plakati, ~asopisi, reklame, kao i brojni filmovi, govore na{oj deci da je pijenje alkohola sinonim za prihva}enost u dru{tvu i dobru zabavu. Pritisak vr{njaka je veliki. Ali bez obzira na to, dana{nja omladima mo`e biti vrlo razumna. Ve}ina njih gaji sna`ne ideale o onomu {ta je pravo i po{teno, ali im je svakako potrebna pomo} i potpora pri dono{enju ispravnih odluka. - Njihova je neposredna potreba edukacija - po{teno, pouzdano i verodostojno informisanje. Da bi bila delotvorna, takva edukacija mora zapo~eti jako rano, jo{ u osnovnoj {koli. - Omladini je potrebna potpora i ohrabrenje - od strane roditelja, dedova i baka, nastavnika, crkve, mentora i drugih osoba koje pru`aju pozitivni primer. Ova potpora mora biti pra}ena pozitivnim aktivnostima kojima }e mladi mo}i da ispune svoje slobodno vreme. To mogu biti razli~iti sportovi, hobiji, ru~ni radovi, odlasci u biblioteku, aktivnost u klubovima kao {to je, na primer, izvi|a~ki. Mladima tako|e treba pru`iti priliku da kao dobrovoljci u~estvuju u korisnim dru{tvenim akcijama. - Ali najva`niji je od svega dobar roditeljski primer. Nema ni~ega {to deluje tako sna`no! Mladi koji odrastaju u porodicaima u kojima

PQSF[" Nedavno su i do nas stigli alkoholni napitci namenjeni posebno za mlade. Naj~e{}e se prodaju pod imenom Bacardi Breezer ili Smirnoff Ice. Izgledaju poput vo}nih sokova i sli~nog su ukusa. Sadr`e zna~ajnu koli~inu alkohola (najmanje 5%) i vi{e kalorija od gaziranih pi}a! 83


Lblp!bmlpipm!vuj•f!ob!wb|!pshboj{bn@ MOZAK - Alkohol ~ak i u malim koli~inama nepopravljivo o{te}uje mo`dane }elije; neke odumiru, a druge bivaju o{te}ene. SRCE - Alkohol pove}ava rizik od o{te}enja sr~anog mi{i}a, visokog krvnog pritisaka i mo`danog udara. PLU]A - Alkohol slabi disajne funkcije. REPRODUKTIVNI SISTEM - Kod mu{karaca alkohol mo`e o{tetiti }elije testisa ~ime nastaje impotencija, sterilitet i pove}anje grudi. Kod `ena mo`e prouzrokovati neredovni mese~ni ciklus i poreme}aj rada jajnika. Alkohol je tako|e povezan s uro|enim manama novoro|en~adi i fetalnim alkoholnim sindromom. JETRA - Budu}i da se u jetri razgra|uje do 98% unesenog alkohola, on tom organu {teti vi{e nego ijednom drugom: - Vi{ak kalorija iz alkohola skladi{ti se u jetri u obliku masti. - Zdrave }elije jetre odumiru zbog trovanja alkoholom. - Odumrle }elije nadome{taju o`iljci, {to dovodi do ciroze. IMUNOLO[KI SISTEM - Alkohol slabi obrambenu mo} tela protiv infekcije i mnogih vrsta raka.

se ne piju alkoholna pi}a mnogo su manje skloni problemima te vrste u zrelom dobu.

Qsjnfob

Bmlpipm!j!jtisbob U ovoj knjizi smo vas vi{e puta pozivali da izbegavate rafinisane proizvode bogate kalorijama, a siroma{ne prehrambenom vrednosti. U tu kategoriju svakako spada i alkohol. Dve limenke piva, na primer, sadr`e 300 kalorija; dve ~a{ice viskija 250 kalorija, a dve ~a{e vina 280 kalorija. Sve su to prazne kalorije, bez ikakvih korisnih hranljivih sastojaka. Pa ipak, prose~no svaki stanovnik u savremenom svetu dnevno unese oko 2% kalorija preko alkoholnih pi}a. Ukoliko u ovu statistiku uklju~imo i neprijavljenu potro{nju alkohola (pi}a vlastite proizvodnje), smatra se da bi ta brojka mogla biti vi{e nego dvostruko ve}a! A kada bismo iz proseka izuzeli malu decu i sve osobe koje ne piju takva pi}a, ovaj bi se postotak jo{ mnogostruko uve}ao. \ub!npafuf!v•jojuj@ Proglasite svoj dom ve} slede}e sedmice “slobodnim od alkohola”. Trebali biste bez posebnih problema izdr`ati sedam dana. Ako to ne mo`ete, ozbiljno razmislite o tome ko gospodari va{im `ivotom: vi ili alkohol. A ako ste tu sedmicu pro`iveli bez ikakvih problema, za{to ne biste zauvek prestali da pijete? To }e vam uveliko pomo}i da odr`ite telesnu te`inu pod kontrolom, da pobolj{ate svoju ishranu i date dobar primer omladini. Upmjlf!j{hvcmkfof!hpejof “Kad ste u tinejd`erskim godinama, te{ko je zamisliti da }ete ikada imati premalo vremena; te{ko je shvatiti koliko je vreme velika dragocenost.”

Osobe koje u`ivaju alkoholna pi}a pla}aju visoku cenu o{te}uju}i vlastito zdravlje. To se odnosi jednako na tinejd`ere kao i na odrasle osobe. Omladina koja odrasta u porodicaima gde nema alkohola, ima}e manje problema s njim kada odrastu. Primer roditelja je ~esto presudan. Esphb!lpkb!tf!obkwj|f!{mpvqpusfcmkbwb!v!twfuv Alkohol nije problem koji se odnosi samo na omladinu; to je opasno opojno sredstvo i najve}i je problem zavisnosti za sve uzraste {irom sveta. On se s pravom smatra barem jednako toliko opasnim kao i ilegalne droge. Uprkos ovim opasnostima, svaka osoba u na{em dru{tvu dolazi u kontakt s alkoholnim pi}ima. Ako ni{ta drugo, svi smo izlo`eni televizijskim reklamama koje hvale jedno alkoholno pi}e za drugim.

84

85


Ujofkeafsj!qsfetubwmkbkv!:1&!twji!opwji!qv|b•b/

EVWBO!J!CPMFTU Najsmrtonosnija droga Pu{enje je {tetno ne samo po va{e zdravlje - ono mo`e ugroziti i mogu}nost va{eg zaposlenja. Me|u nezaposlenima je, naime, bar u SAD-u, dvaput vi{e pu{a~a nego nepu{a~a. Iako }e malo njih to priznati, ve}ina poslodavaca odbacuje pu{a~a koji se kandiduje za posao s jednako kvalifikovanim nepu{a~em. Sli~ni stavovi prema pu{enju polako preplavljuju i druge zemlje. Of!tnbusbuf!mj!eb!kf!pqbtoptu!pe!qv|fokb!qsfvwfmj•bob@ Nipo{to! Statistike u firmi Dow Chemical, na primer, razotkrile su da pu{a~i, u pore|enju sa nepu{a~ima, {est dana godi{nje vi{e izostaju s posla, koriste u proseku osam dana bolovanja vi{e i dvanaest posto vi{e oboljevaju. To firmu godi{nje ko{ta 4760 dolara dodatnog tro{ka po pu{a~u. Gole ~injenice uporno ukazuju na to da je duvan najsmrtonosnija droga na svetu. Pro{le je godine pobio skoro 450.000 Amerikanaca - {to je vi{e od svih osoba koje su umrle od side, uli~nih droga, po`ara, sudara automobila i ubistava zajedno. On tako|e ubija na hiljade nepu{a~a - osoba koje su prisiljene unutar svojih porodica ili na radnom mestu da udi{u dim iz druge ruke, kao takozvani pasivni pu{a~i. Lblp!qv|fokf!v{splvkf!sbl!ob!qmv~jnb@ Cev~ice kroz koje u va{a plu}a prolazi vazduh s unutra{nje strane prekrivene su milionima sitnih dla~ica ili cilija. Te cilije slu`e poput metlice koja {titi unutra{njost plu}a od ne~isto}e. One metu pra{inu,

“Pu{enje je pojedina~ni uzrok smrti u Americi koji se najlak{e mo`e spre~iti.” Ameri~ka op{ta hirurgija 86

Twblb!qpqv|fob!djhbsfub!tlsb~vkf!ajwpu!{b!24!njovub/ Djhbsfub!vcjkb!kfeoph!pe!ewpkjdf!qv|b•b/ Fngj{fn!vcjkb!82/111!Bnfsjlbobdb!hpej|okf!qpmbhbojn hv|fokfn/

katran i druge strane materije iz vazduha lelujaju}i se prema gore. Tako sva ne~isto}a, kao na pokretnim stepenicama, odlazi prema ustima iz kojih se mo`e ispljunuti. Me|utim, svaki put kada cilije pogodi oblak duvanskog dima, one usporavaju svoj rad i ubrzo u potpunosti prestanu da se kre}u. Zbog toga se neizba~eni katran od duvanskog dima po~inje ukopavati u }elije disajnih puteva. Tokom vremena, zbog talo`enja i stalnog nadra`ivanja, neke od njih pretvaraju se u bolesne }elije raka. Ovaj preobra`aj traje godinama. Ali kada jednom nastane, rak se sve vi{e {iri po plu}ima. Kad se bolest dijagnostikuje, obi~no je prekasno za potpuno izle~enje. Eb!mj!kf!sbl!qmv~b!wpef~j!v{spl!tnsuj!lpe!qv|b•b@ Nije. Duvan prouzrokuje 128.000 smrtnih slu~ajeva od raka plu}a u Americi. Nasuprot tome, on je bio odgovoran za 181.000 svih sr~anih infarkta i mo`danih udara. Sli~ni odnosi va`e i u drugim zemljama. Dakle, cigareta vi{e ubija preko kardiovaskularne bolesti nego preko raka plu}a. Nikotin i ugljen-monoksid glavni su sastojci duvanskog dima koji podsti~u bolesne promene na krvnim `ilama. Nikotin ste`e male arterije i tako srcu, mozgu, plu}ima i drugim va`nim organima uskra}uje po `ivot potreban kiseonik. Taj spoj istovremeno izaziva ose}aj opu{tenosti i zadovoljstva - zbog ~ega pu{a~e u najve}oj meri i privla~i cigareta. Ali, upravo nikotin stvara i zavisnost od cigarete. Ugljen-monoksid direktno ometa sposobnost crvenih krvnih zrnaca da prenose kiseonik. To izaziva ote`ano disanje, umor, nedostatak izdr`ljivosti i ubrzavanje procesa ateroskleroze (su`avanja i otvrdnjivanja krvnih `ila). Up!tv!qsjmj•op!ofvhpeof!•jokfojdf/!Kf!mj!up!twf@ Na nesre}u, ima toga jo{ mnogo vi{e. 87


- Pu{a~i oboljevaju od raka u ustima, na grkljanu, jednjaku, gu{tera~i, mokra}nom mehuru, bubrezima i grli}u materice vi{e od nepu{a~a. - Emfizem je bolest koja postupno razara plu}no tkivo, {to dovodi do smrti polaganim gu{enjem. U Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama svake godine 71.000 osoba umire tom groznom smr}u koja je direktna posledica pu{enja. - ^ir na `elucu i dvanaestopala~nom crevu 60% je u~estaliji kod pu{a~a. - Pu{enje podsti~e izlu~ivanje kalcijuma iz kostiju, ~ime ubrzava proces osteoporoze. - Tokom trudno}e pu{enje {tetno deluje na razvoj fetusa i pove}ava rizik od smrtnosti novoro|en~eta i do 35%. Blp!kf!oflp!evhp!wsfnfob!cjp!uf|lj!qv|bâ&#x20AC;˘-!eb!mj!nv!tf!jtqmbuj eb!qsftubof!eb!qv|j@ Naravno. Oko 85% raka plu}a i 50% raka mokra}nog mehura moglo bi se spre~iti kada bi ljudi jednostavno prestali da pu{e. Kod pu{a~a koji prekinu s tom navikom, gotovo odmah zapo~inje proces ozdravljenja. Kako se nikotin i ugljen-monoksid osloba|aju iz organizma, dramati~no se smanjuje opasnost od sr~anih bolesti ~iji se razvoj ina~e podsti~e pu{enjem. Iako rizik od raka opada sporije, opasnost se ipak zna~ajno umanjuje kako prolaze sedmice i meseci bez duvanskog dima. Postoje i druge dobrobiti prestanka pu{enja: ~oveka obuzima ose}aj pobede i pove}ano samopo{tovanje, ugodniji mu je dah iz usta, hrana mu je ukusnija, pove}ava mu se izdr`ljivost i snaga, pobolj{ava zdravlje, i on se ose}a slobodnim od te opasne, nepopularne i skupe navike. Mi smo ljudi ~esto skloni preterivanju u strahovima od najbezna~ajnijih opasnosti, dok zanemarujemo mnogo realnije opasnosti po svoje zdravlje i sigurnost. Dugogodi{njim pu{a~ima, na primer, prose~no se skra}uje preko osam godina od normalnog o~ekivanog `ivotnog veka ili po trinaest minuta za svaku popu{enu cigaretu. Ipak, mnogi me|u nama ozbiljnije reaguju na rizik koji je gotovo neznatan u upore|enju s onim od pu{enja, da svaka milionita osoba oboli od raka zbog toksi~nih hemikalija u pitkoj vodi! Vreme je da svoj `ivot ponovno vratite u prave okvire. Najve}u uslugu koju mo`ete u~initi svom telu jeste da odbacite ovu smrtonosnu naviku i da slobodni ponovo udi{ete ~isti, sve`i vazduh.

88

Eb!mj!tuf!{obmj/// Da pu{enje dnevno ubija 1200 Amerikanaca i ko{ta SAD milijardu dolara sedmi~no za posebne tro{kove nege i osiguranja, dok ameri~ka vlada u porezima na duvan ubire svega 12 milijardi dolara godi{nje? Lblp!qv|fokf!vcjkb@ Upotreba duvana prvenstveno ubija, sakati i stvara invalide oboljevanjem od vaskularnih bolesti (bolesti krvnih `ila) i razli~itih vrsta raka. Vaskularne bolesti - Sr~ani infarkt - pu{enje je godi{nje odgovorno za oko 25% smrtnih slu~ajeva od koronarne bolesti. - Mo`dani udar - godi{nje je pu{enje odgovorno za 25% mo`danih udara. - Periferne vaskularne bolesti - oko 90% za~epljenja krvnih `ila u nogama i bedrima doga|a se kod pu{a~a. Razne vrste raka - Rak na plu}ima i bronhijama - za 90-95% smrtnosti od tih bolesti odgovorno je pu{enje. - Rak mokra}nog mehura i bubrega - triput je ~e{}i kod pu{a~a. - 30% smrtnih slu~ajeva od svih zlo}udnih bolesti izazvano je pu{enjem.

Qsjnfob Duvan je najsmrtonosnija droga na svetu. Samo u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama godi{nje ubija skoro 45O.OOO ljudi. Najve}u uslugu koju ljudi mogu sebi u~initi jeste savladavanje navike pu{enja. Wj!up!npafuf" Odviknite se Prvi korak u slamanju bilo koje navike jeste odluka da }ete se promeniti. Nije dovoljno samo `eleti promenu ili zami{ljati kako }ete to jednom u budu}nosti u~initi. Pobe|ivanje zavisnosti od duvana zahteva stalnu predanost u nastojanjima da to i ostvarite. Razlozi da prestanete da pu{ite Evo nekoliko razloga koji su uverili hiljade pu{a~a da tokom pro{le godine prestanu da pu{e: 1. Prestanak pu{enja najva`nija je stvar koju mo`ete u~initi za svoje zdravlje i dugove~nost.

89


2. Time smanjujete rizik od sr~anih bolesti, mo`danog udara i raka plu}a, usta, grla, gu{tera~e, mokra}nog mehura, bubrega i grli}a materice. 3. Smanjujete i rizik od emfizema i osteoporoze. 4. Uklanjate opasnost za va{u porodica od dima iz druge ruke. 5. Manji su izgledi da }e pu{iti va{a deca i unuci. 6. Ugodniji }e vam biti dah iz usta, zubi }e biti belji, a ko`a manje naborana. 7. Manje }ete vremena bolovati i bi}ete fizi~ki izdr`ljiviji. Ovim se popis ne zavr{ava. On se svake godine produ`uje novim spoznajama o {tetnim posledicama duvana. Odbacivanjem ove navike dobijate puno - du`i `ivot, bolje zdravlje, ve}u vitalnost, manje lekarskih tro{kova... ///j! wb{evi! kf! twfajkj-! isbob! vlvtojkb-! opw•bojl! efcmkj-! ajwpu evaf!usbkf!j!qvop!kf!mfq|j"

[BWJTOPTU PE!LPGFJOB Jeste li napeti i razdra`ljivi? Devet od deset ljudi u Americi svakodnevno uzima barem jednu psihotropnu drogu (tvar koja menja rad ljudskog uma). Stanje i u drugim zemljama je vrlo sli~no. Nemogu}e, re}i }ete. Na koji na~in? Preko uobi~ajenog, svakodnevneg uno{enja kofeina. P!•fnv!tf!sbej@!Qpkbtojuf!nbmp/ Znate li nekoga ko ne popije bar jednu {oljicu kafe dnevno? Ili {oljicu ~aja s teinom? Mo`da neki u~estalo uzimaju lekove protiv bolova? Ili piju kola pi}a (koka-kola, pepsi-kola, i sl.)? Iako postoje i gazirana pi}a bez kofeina, njih uglavnom piju deca i starije osobe koje imaju zdravstvene probleme povezane s tim hemijskih spojem. Bmj!nfoj!kf!uv!j!ubnp!qpusfcbo!nbmj!qpetujdbk!{b!sbe/!B!lpgfjo!of •joj!•pwflb!{bwjtojn-!{bs!of@ Supstance koje stvaraju zavisnost proizvode vidljive, merljive fizi~ke i mentalne posledice u trenutku kad se ukine njihova upotreba. U tom }e smislu ~ak i male doze, kofeina, uzimane redovno tokom du`eg vremenskog razdoblja, naj~e{}e stvoriti odre|eni stepen zavisnosti. Vrlo dobar na~in da kod samih sebe preispitate zavisnost od kofeina jeste da nekoliko dana prestanete da uzimate tu materiju u bilo kojem obliku. Najuobi~ajeniji fizi~ki simptom odvikavanja od kofeina jeste glavobolja, koja mo`e varirati od umerene do sna`ne. Ponekad se pri ukidanju unosa kofeina javlja prava migrena. Ostali simptomi koji se mogu pojaviti jesu ose}aj iscrpljenosti, nedostatak apetita, mu~nina i povra}anje. Simptomi traju od jednog do pet dana.

Ufsb!mj!wbt!lpgfjo!eb!ajwjuf!twf!csajn!ufnqpn@ 90

91


Svi mi `elimo dokaze da je kafa za nas korisna, ali budimo realni. Mi volimo njenu posebnu aromu i ukus, kao i vru}i napitak u jutarnjim satima. Ali nemojmo se zavaravati - ono {to nas stvarno privla~i jesu zadovoljstvo, podsticaj i energija koji nastaju delovanjem kofeina. Psiholo{ko odvikavanje ponekad mo`e biti jo{ te`e od fizi~kog i osoba mo`e pri tome upasti u pravo depresivno stanje. ^ovek koji u`iva kofein naviknut je da vi{e puta tokom dana pose`e za ne~im {to }e ga 'podignuti'. Taj nagon mo`emo uporediti sa `eljom za cigaretom - i gotovo je jednako te{ko da mu se odupre. P|uf~vkf!mj!lpgfjo!pshboj{bn@ - Najo~itija promena u telu je prevelika stimulacija nervnog sistema koja se o~ituje kao drhtavica, nervoza, zabrinutost i problemi sa spavanjem. S vremenom ti simptomi ustupaju mesto hroni~nom umoru, iscrpljenosti i upornoj nesanici. - Napitci s kofeinom mogu prouzrokovati nadra`ivanje `eluca. Za taj su u~inak prvenstveno odgovorni aditivi iz tih napitaka. Sam kofein pak deluje na krvne `ile sistema za varenje tako {to podsti~e njihovo stezanje. To ometa normalno varenje. - Napitci s kofeinom teraju `eludac da izlu~uje preveliku koli~inu `eluda~ne kiseline. To mo`e pogor{ati stanje kod osoba s ~irom u sistemu za varenje. - Ustanovljeno je da kofein ometa apsorpciju kalcijuma i gvo`|a iz hrane {to podsti~e razvoj osteoporoze i anemije. - Kofein pove}ava trenutni ose}aj energije tako {to podsti~e porast nivoa {e}era u krvi. Zbog toga se, me|utim, naglo izlu~uje odre|ena koli~ina insulina iz gu{tera~e. Posledica njegovog delovanja je potpuno suprotna: ~ovek brzo ostaje bez snage i ose}a iscrpljenost. Tada se logi~no javlja potreba da se posegne za jo{ jednim napitkom s kofeinom, pa jo{ jednim i jo{ jednim. To je, zapravo, takozvani jojo sindrom. - Kofein tako|e nadra`uje bubrege i deluje poput diuretika (pove}ava izlu~ivanje mokra}e).

Lpgfjo!npaf!epwftuj!ep; - povi{enja nivoa {e}era u krvi - povi{enja krvnog pritisaka - povi{enja nivoa triglicerida u krvi - ja~anja PMS simptoma (predmenstrualni sindrom) - drhtavice, razdra`ljivosti i nervoze - pojave bezrazlo`ne teskobe i napada panike - pove}anog izlu~ivanja `eluda~ne kiseline - gubitka kalcijuma i magnezijuma putem mokra}e - nesanice - nepravilnih i neredovitih otkucaja srca - pove}anog nadra`aja - centralnog nervnog sistema i zanemarivanja potrebe za odmorom

Qptupkf!mj!oflf!{esbwf!{bnfof!{b!qpetujdbk!lpkj!ebkf!lpgfjo@ Kad ujutro ustanete, nakon tu{iranja vru}om vodom polijte se s nekoliko mlazova hladne vode, pa se energi~no istrljajte pe{kirom. Na poslu svakih sat vremena ustanite, protegnite se i nekoliko puta duboko udahnite sve`i vazduh. Po|ite do prozora i po mogu}nosti odmarajte o~i na zelenilu ili udaljenom krajoliku. Tokom pauze ili u`ine prope{a~ite petnaestak minuta `ustrim hodom. Dr`ite urednim radno okru`enje. Sve te dobre navike pomo}i }e vam da se bolje osje}ate. Smislite i druge kreativne na~ine da se oslobodite poti{tenosti koja mo`e nastati u prvim danima odvikavanja od kofeina. Lpmjlp!cj!nj!|lpejmp!eb!v!usfovdjnb!lsj{f!jqbl!v{nfn!nbmp lpgfjob@ Jo{ uvek nije pouzdano dokazano da povremeno uzimanje malih doza kofeina mo`e posebno {tetno delovati. Nevolja je, me|utim, u tome {to je gotovo svima nama te{ko odrediti kada prestati s upotrebom. ^ovek se navikava na kofein i stvara se zavisnost.

Qsjnfob _pwfl!npaf!qptubuj!{bwjtojlpn!j!pe!tsb{nfsop!nbmf!lpmjâ&#x20AC;˘jof lpgfjob!blp!hb!sfepwop!v{jnb/ 92

Kofein mo`e biti prava droga. Redovna upotreba kroz du`e vremensko razdoblje, naime, stvara pravu zavisnost koja dovodi do fizi~kih i mentalnih simptoma pri apstinenciji. Povremene male doze kofeina verovatno nemaju neke posebne posledice po zdravlje odrasle 93


Hef!jnb!lpgfjob@ Probudite se i osetite miris kofeina: va{a najdra`a droga ne nalazi se samo u {oljici jutarnje kafe: Lbgb0•bk (u proseku) [oljica filter kafe [oljica turske kafe [oljica instant kafe [oljica dekofeinizirane kafe [oljica espressa [oljica indijskog (ruskog) ~aja ^a{a ledenog ~aja

65 mg 70 mg

Vpcj•bkfob!tsfetuwb!qspujw hmbwpcpmkf!)2!ubcmfub* Panadol extra 65 mg Fenalgin 60 mg Kofan 50 mg Saridon 50 mg Caffetin 50 mg Plivadon 25 mg Andol, Aspirin obi~ni 0 mg Panadon, Lupocet 0 mg

_plpmbeb 30 g mle~ne ~okolade 6 mg 30 g ~okolade za kuvanje (nezasla|ene) 25 mg 2,5 dl ~okoladnog napitka (kakao) 10 mg

Hb{jsboj!obqjudj (2,5 dl) Red bull 80 mg Coca-cola 38 mg Coca-cola light 38 mg Pepsi light 30 mg Pepsi 28 mg Cockta 0 mg

145 mg 115 mg 85 mg 3 mg 100 mg

osobe, ali u~estala upotreba mo`e biti povezana sa zdravstvenim problemima. Lbgb!.!isbob!jmj!esphb@ Zamislite da po|ete u trgovinu s namerom da kupite kafu, a police s kafom vi{e nema. “[ta se doga|a?” pitate trgovca. “Gde je kafa?” “Zar niste ~uli? Progla{ena je drogom. Sada se prodaje u apotekama.” Odmahujete glavom u neverici i prelazite preko ulice do apoteke u kojoj apotekar dr`i lekove i - pi}a s kofeinom. Apotekar vam se znala~ki osmehuje. “Tra`ite kafu, zar ne? Vidim to po va{em izrazu lica.” Vi klimate glavom i ka`ete koju vrstu `elite. “Odli~no”, ka`e apotekar. “Nije potreban recept - samo da na nalepnicu napi{em upozorenje.” “Upozorenje?” 94

“Da. Pogledajte. Tu sve pi{e: Upozorenje: Ovaj napitak sadr`i kofein. Mogu}e nuspojave su zavisnost, drhtavica, nervoza, zabrinutost, nesanica, hroni~ni umor, nedostatak energije, nadra`ivanje `eluca, povra}anje, ometanje apsorpcije kalcijuma i gvo`|a, kao i pogor{anje ~ira na `elucu i dvanaestopala~nom crevu.” Apotekar vam pru`a kafu, a vi odbijate. “Ne, hvala”, ka`ete. “Predomislio sam se.” Eb!mj!tuf!{bwjtojl@ Vi ste mo`da zavisnik od kofeina, a da to i ne znate. Jedan od na~ina na koji }ete to ustanoviti jeste da tokom jedne sedmice prestanete da uzimate kofein u bilo kakvom obliku. Ako jeste zavisnik, oseti}ete simptome glavobolje, lo{eg apetita i mu~nine koji mogu potrajati do pet dana. Psiholo{ki se mo`ete ose}ati klonulo i bezvoljno. I, naravno, pojavi}e se jaka potreba za va{im omiljenim napitkom. Tls|juf!obwjlv Ako ustanovite da ste strastveni ljubitelj kofeina, evo {ta mo`ete u~initi da olak{ate odvikavanje: 1. Postupno smanjujte koli~inu kofeina koju unosite u sebe. 2. Nadomestite kofein pijenjem ve}ih koli~ina vode. 3. Usporite svoje svakodnevne aktivnosti. 4. Ve`bajte na sve`em vazduhu. 5. Prona|ite potporu u va{im ro|acima i prijateljima. 6. Nagradite sebe za to {to ste u~inili ovaj pozitivan korak. Wb|!j{b{pw; Smanjite upotrebu pi}a s kofeinom kao {to su ~aj, kafa i kola pi}a ili ih u potpunosti prestanite u`ivati. Posmatrajte kako }e va{ organizam reagovati. Nakon sedam dana pre|ite ovo {tivo ispo~etka i ozbiljno razmislite o tome da svoje telo potpuno i zauvek oslobodite od kofeina. Kftuf!mj!v!qpuqvoptuj!tmpcpeoj!pe!esphb@

95


MFHBMJ[PWBOB [MPVQPUSFCB MFLPWB Pauci i kova~ki ~eki} Na~in na koji neki ljudi tro{e lekove ima jednako toliko smisla koliko se kova~kim ~eki}em isplati ubijati paukove. Ali nije problem samo u lekovima koji se propisuju na recept. Uobi~ajeni lekovi koji se mogu kupiti i bez recepta mogu imati neugodne - ~ak i opasne nuspojave. Tjhvsop!qsfufsvkfuf/ Volio bih da je tako. Uzmimo kao primer najobi~niji Aspirin ili Andol. Mnogi ga ljudi gutaju na najmanji znak glavobolje, prehlade ili temperature. ^injenica je da Amerikanci svaka dvadeset ~etiri sata konzumiraju 45 tona ovog leka. Ali, svake godine 10.000 Amerikanaca ozbiljno }e se otrovati Aspirinom ili drugim proizvodom istog sastava. [tavi{e, poznato je da Aspirin podsti~e pojavu ~ira na `elucu. Reveov sindrom, bolest de~je dobi koja je neretko ~ak i smrtonosna, tako|e se povezuje sa upotrebom Aspirina kod dece. Kod starijih osoba taj tako uobi~ajen lek mo`e podstaknuti hemoragi~ni mo`dani udar. Paracetamol i ibuprofen tako|e se vrlo ~esto koriste protiv bolova, ali i oni mogu dovesti do ne ba{ tako bezazlenih posledica - do Mnogi ljudi misle da su lekovi koji se mogu kupiti bez recepta sigurni za upotrebu i da ih ne prate nikakve nuspojave. NIJEDAN LEK NIJE POTPUNO BEZOPASAN. Na primer, istra`ivanja su otkrila da paracetamol (Panadon, Lupocet) i ibuprofen, ako se uzimaju redovno du`e vreme, mogu udvostru~iti rizik od raka bubrega i utrostru~iti rizik od o{te}enja bubrega. 96

Nophj! tfebujwj! j! tsfetuwb! {b! vnjsfokf! nphv! evapn! vqpusf. cpn!tuwpsjuj!{bwjtoptu/ promena na ko`i, a u krajnjim slu~ajevima i do o{te}enja jetre ili bubrega. Bmj!{bs!mflpwj!lpkf!epcjkbnp!ob!sfdfqu!ojtv!cf{pqbtoj!lbe!tf esajnp!qsjmpafoji!vqvtubwb@ U svetu medicine gotovo se svakodnevno otkrivaju novi i delotvorniji lekovi i stavljaju u prodaju, dok se stari pobolj{avaju i oplemenjuju. Ali jo{ uvek nismo uspeli da stvorimo savr{eni lek - onaj koji bi obavio svoj posao bez ikakvih {tetnih nuspojava. Uzmimo kao primer lekove za sni`avanje krvnog pritisaka. Oni spadaju me|u najprodavanije lekove koji se daju na recept i vrlo su delotvorni. Na`alost, njihova je upotreba popra}ena brojnim nuspojavama kao {to su slabost, umor, pospanost, glavobolja, mentalna depresija, vrtoglavica, nadutost, znojenje, lo{e varenje, nestabilna emocionalna stanja, nejasan govor, povi{enje nivoa holesterola u krvi i mogu}a impotencija. Ljudi kojima su ovi lekovi potrebni ~esto moraju isprobati vi{e razli~itih vrsta antihipertenziva pre nego {to ustanove koju dobro podnose. Time `elim da ka`em da nijedan lek nije potpuno bezopasan. ^ak i antibiotici koji spa{avaju `ivote donose potencijalne probleme kao {to su mu~nina, povra}anje, proliv i alergi~ne reakcije. [b|up!poeb!mkvej!upmjlp!qpaveop!qjkv!mflpwf@ Iako ve}ina najrasprostranjenijih bolesti dana{njice vrlo dobro reaguje na mere povezane s promenom na~ina `ivota (kao {to su zdravija ishrana i redovno ve`banje), lekari koji savetuju svojim pacijentima primenu ovih na~ela ~esto ustanove kako veslaju protiv struje. Naime, ljudi `ele brza, a ne prava re{enja. Ako njihov lekar ne prepi{e `eljeni recept, pacijenti }e ~esto prona}i drugog lekara koji }e im to u~initi. Jednostavno re~eno, ljudi danas uglavnom `ele da veruju da za njihov problem postoji ~udotvoran lek ili magi~ni napitak. Sa gotovo detinjom verom gutaju lekove od kojih o~ekuju da }e im dati ve}i polet,

â&#x20AC;&#x153;Izgubio bih tre}inu svojih pacenata kad im ne bih prepisivao Apaurin ili sli~ne lekove.â&#x20AC;? Frustrirani lekar 97


da }e ih smiriti, regulisati im telesnu te`inu i da }e ih odbraniti od gotovo svake bolesti. Jtqmbuj!mj!tf!poeb!j{mpajuj!sj{jlv!v{jnbokfn!mflpwb@ Kada prepisuju recepte, lekari uvek nastoje da izvagaju rizike u odnosu na dobrobiti koje pacijent mo`e dobiti upotrebom doti~nog leka. Na primer, kod ozbiljne bakterijske infekcije rizik koji prati uzimanje antibiotika obi~no je puno manji nego da ne popijete taj lek. Sa druge strane, ako imate obi~nu glavobolju, verovatno }e vam biti puno bolje da pro{etate `ustrim korakom ili da malo odspavate umesto da odmah popijete Andol. Lpkf!tv!qsfqpsvlf!{b!sb{vnov!vqpusfcv!mflpwb@ Osnovno je pravilo da ~ovek koristi lekove samo u posebnim, odre|enim stanjima i bolestima za koje se zna da druge, 'lak{e' mere ne bi dovele do istih `eljenih rezultata. [teta je, na primer, za le~enje prehlade koristiti topove kao {to su antibiotici, kad je se mo`ete re{iti upotrebom blagih sredstava poput lopatice za ubijanje muva. Isto tako, ako vam san ne dolazi na o~i, topla kupka ili {oljica kamilice bolji su pomo}nici od tableta za spavanje. A ukoliko ne `elite da spavate, dok vam se o~i sklapaju, istu{irajte se hladnom vodom ili pro{etajte ubrzanim korakom po sve`em vazduhu. Te su mere mnogo zdravije od razli~itih pilula ili {oljice kafe koja }e vas odr`ati budnim. Kad uzimate neki lek, nastojte ta~no znati kako bi on trebao delovati na vas. Upoznajte se sa njegovim rizicima i nuspojavama. Pro~itajte kako i kada ga trebate uzimati i koji su znakovi predoziranja. Nemojte istovremeno koristiti vi{e razli~itih lekova koji bi se mogli uzajamno ometati u radu i nemojte se izlagati opasnosti da postanete psihi~ki ili fizi~ki zavisni od njih tako {to }ete ih koristiti du`e nego {to je potrebno. Ako imate vi{e od jednog lekara, nastojte onog glavnog upoznati sa svim lekovima koje uzimate. Ukratko, odajte lekovima du`no po{tovanje koje zaslu`uju. Sa~uvajte njihovu upotrebu za trenutke kad }e vam stvarno biti potrebni. Vreme je da prestanete udarati paukove kova~kim ~eki}em.

LEGALIZOVANA SMRT Cigareta spada medu najprofitabilnije droge na svetu. To je istovremeno jedina legalna droga koja, ako se uzima â&#x20AC;&#x153;prema uputstvimaâ&#x20AC;?, pretvara ve}inu svojih potro{a~a u zavisnike i ubija svakog drugog pu{a~a. 98

Vlpmjlp!of!qptubwjuf!qjubokb-!ojlbeb!of~fuf!tb{obuj!pehpwpsf/ Pwp!tv!qjubokb!lpkb!cjtuf!usfcbmj!qptubwjuj;! - Koje je puno ime i delovanje leka? - Kako }e mi taj lek pomo}i? - Koji su rizici? - Koje nuspojave mogu o~ekivati? - Kako, kada i koliko dugo ga trebam uzimati? - [ta treba da u~inim ako propustim jednu dozu? - Postoji li pisana informacija o leku i mogu li je dobiti? - Postoji li za moj problem neko drugo re{enje? Pwp!tv!jogpsnbdjkf!lpkf!cjtuf!wj!usfcbmj!tbpq|ujuj!twpn!mflbsv; - Podaci o svim drugim lekovima koje uzimate, uklju~uju}i i lekove koje ste nabavili bez recepta kao {to su Aspirin, vitamini ili tablete protiv prehlade/alergije. - Naznaka o bilo kakvoj alergiji ili drugom zdravstvenom problemu, i da li ste i kako le~ili ta stanja.

Qsjnfob Mnogi ljudi imaju gotovo detinju veru u lekove. Uzimaju ih pri svakom, pa ~ak i najlak{em zdravstvenom problemu. Ali upotreba topovske municije za probleme koji se mogu re{iti lopaticom za ubijanje muva ili promenom `ivotnih navika, mo`e vas nepotrebno uvesti u iscrpljeno i depresivno stanje. Uzimajte zato lekove {tedljivo i oprezno. Cpm!kf!vqp{psfokf Preveliki broj ljudi se odmah hvata lekova ako oseti i najmanji bol. Mi ne shvatamo da je taj bol naj~e{}e znak upozorenja kojim nam na{e telo `eli re}i da ne{to nije u redu. Mo`da previ{e jedemo, previ{e pijemo, previ{e pu{imo ili preuzimamo obaveze koje nadilaze na{e snage. Kada bol u}utkavamo lekovima, mi zanemarujemo same uzroke takvog stanja umesto da

SAVREMENA MEDICINA je poput trono{ca. Dve noge su lekovi i hirur{ki zahvati, dok je tre}a ono {to sam ~ovek mo`e u~initi za sebe. To su: - Zdrave promene u na~inu `ivota - Redovno ve`banje - Interesovanje za duhovne ciljeve 99


promenimo pona{anje koje je dovelo do njega. Takav nemar postavlja temelj za mnogo ozbiljnije bolesti. Ewf!lbufhpsjkf!mflpwb Neki lekovi nastoje da uklone sam uzrok problema, dok drugi samo olak{avaju simptome. Ako uzimate bilo kakve lekove, napi{ite njihove nazive na listu papira. Pored onih koji le~e sam uzrok problema napi{ite slovo “U”. Uz one koji jednostavno poma`u u olak{avanju simptoma stavite slovo “S”. PODSTICAJNE STVARI Kofein Duvan Neke dijetalne tablete Amfetamini

UMIRUJU]E STVARI Tablete za smirenje Sedativi Alkohol Duvan

Pozitivne strane Prijatan ose}aj Smanjivanje umora Izo{travanje misli

Pozitivne strane Opu{tanje Osloba|anje od zabrinutosti Varljiv osje}aj smirenosti

Negativne strane Privremeno delovanje Iscrpljenje zaliha energije Prerano starenje Depresija

Negativne strane Privremeno delovanje Ne re{avaju probleme Izazivaju depresiju

Wb|!{bebubl; Nemojte tr~ati do ormari}a sa lekovima svaki put kada vas ne{to zaboli. Tableta mo`e biti gora od samog problema. Ako morate uzeti neki lek, nastojte prvo saznati odgovore na sva va{a pitanja o njemu.

100

Sb{vnfwbokf jtisbof - Varenje - Skrob - [e}er - Hleb - Belan~evine - Mleko - Meso - Masno}e - Holesterol - Vlakna - So - Vitamini, minerali i za~insko bilje - Fitohemikalije i antioksidansi

101


WBSFOKF [ta se doga|a nakon gutanja? Glavni sastojci hrane su belan~evine, masti i ugljeni hidrati. Oni organizmu donose energiju. Telo planski, razli~itom brzinom i po ta~no odre|enom redosledu i pravilima vari te sastojke. Jednostavni ugljeni hidrati ({e}eri) vare se vrlo brzo, dok je za masti potrebno mnogo du`e vreme. Belan~evine i slo`eni ugljeni hidrati (skrob) vare se sporije od jednostavnih {e}era, a br`e od masno}a. Eb!mj!kf!{cph!uphb!qpusfcop!kftuj-!ob!qsjnfs-!tlspcov!isbov!{b kfebo!pcspl-!b!isbov!cphbuv!cfmboâ&#x20AC;˘fwjobnb!v!oflp!esvhp wsfnf@ Ovakav na~in razmi{ljanja nije opravdan. Sve biljne, a i neke `ivotinjske namirnice kombinacija su ugljenih hidrata, belan~evina i masti. Na primer, pasulj i gra{ak imaju u sebi, uz ostalo, i dosta belan~evina, dok kukuruz sadr`i ve}u koncentraciju masti. Ako biste `eleli da imate obrok od samih ugljeni hidrata, morali biste koristiti beli {e}er ili skrobni ostatak koji se dobija nakon {to se iz belog bra{na ukloni gluten. Obrok gotovo ~istih belan~evina mogli biste dobiti u belancu jajeta ili u kajmaku. Za obrok samih masno}a bilo bi dovoljno progutati nekoliko ka{i~ica maslaca ili ulja. Me|utim, ~ista se hrana u tom smislu ne pojavljuje u prirodi. Ona se samo ve{ta~ki mo`e proizvesti. Lblp!afmvebd!wbsj!twf!pwf!sb{mjâ&#x20AC;˘juf!tbtupklf!isbof@ Varenje je proces kojim organizam rastavlja hranu na njene sastavne delove tako da se {e}eri, skrob i ostali ugljeni hidrati razla`u sve do jednostavne glukoze, masti postaju masne kiseline, a belan~evine aminokiseline. Krv mo`e ove najsitnije materije preuzeti iz creva. Samo se deo varenja odvija u `elucu. Ostatak se odvija u ustima i crevima. Na neverovatno mudro isplaniran na~in varenje ugljenih hidrata zapo~inje u ustima pod uticajem pljuva~ke i nastavlja se u 102

PROGUTATI NE[TO IZGLEDA VRLO JEDNOSTAVNO, ali gutanje je u su{tini jako slo`en fiziolo{ki proces. Ono zahteva preciznu koordinaciju rada vi{e od tridesetak razli~itih mi{i}a i grupa mi{i}a a kada taj proces jednom zapo~ne, ne mo`ete ga vi{e svojevoljno zaustaviti. Jedna od najgorih navika nezdrave ishrane odnosi se na VREME uno{enja hrane. Nije, dakle, re~ samo o onome [TA jedemo, ve} je vrlo va`no i KADA to ~inimo. Sistem za varenje najbolje radi ukoliko mu damo dovoljno vremena da zavr{i sa varenjem prethodnog obroka pre nego {to }emo ga opteretiti slede}im.

`elucu. Varenje belan~evina zapo~inje u `elucu, a zavr{ava se u crevima. Masti se obi~no vare samo u crevima. Vujâ&#x20AC;˘f!mj!ob!pwbk!qspdft!ljtfmptu!jmj!bmlbmoptu!obnjsojdb@ @eludac ima tri osnovne funkcije: - Delovanjem svojih mi{i}a usitnjava hranu. - Dodavanjem ili oduzimanjem te~nosti dovodi masu hrane u stanje potrebne gustine. - Lu~enjem kiselih sokova varenja stvara potreban stepen kiselosti. Tu se onda odvijaju faze varenja koje zahtevaju kiselu sredinu. Kad sadr`aj iz `eluca pre|e u creva, on postaje alkalan jer se pome{a sa sokovima iz gu{tera~e. Proces varenja se nastavlja u takvom okru`enju i zavr{ava u crevima. Of!vtqpsbwb!mj!oflb!isbob!pwbk!tmpafoj!qspdft@ Da, hrana bogata masno}ama ima takav nepo`eljni u~inak. Naime, organizam ne mo`e svariti masti sve dok se u crevima ne pome{aju s alkalnim sokovima varenja i pretvore u emulziju (kao {to masno}u sa ruke ne mo`ete ukloniti sve dok ne upotrebite alkalni sapun i vru}u vodu). Telo ima u sebi ugra|ene za{titne mehanizme koji Pijenje te~nosti za vreme obroka razre|uje sokove varenja - i usporava varenje. Najbolje je piti vodu oko dva sata nakon, i do petnaest minuta pre obroka. Ukus hrane imamo zahvaljuju}i ukusnim pupoljcima. Gotovo 9000 pupoljaka sme{teno je na jeziku. Svaki ukusni pupoljak povezan je sa pedesetak razli~itih nervnih vlakana. 103


Wpeb!pnphv~bwb!wb|fn!ufmv!vovusb|okf!uv|jsbokf/ omogu}avaju da se samo odre|ene koli~ine masti odjednom ispu{taju iz `eluca u creva da ne bi do{lo do preoptere}ivanja prilikom stvaranja emulzije. Ukoliko osoba preko obroka unosi ograni~enu koli~inu masno}a, one gotovo uop{te ne}e uticati na du`inu varenja. Me|utim, nakon uobi~ajenog, masno}ama bogatog obroka Zapadnjaka, ponekad mo`e biti potrebno ~ak i ~etiri do pet sati da hrana pro|e kroz `eludac. Qptupkj!mj!jefbmop!vsbwopufafob!jtisbob@ Organizam mo`e preraditi tri do ~etiri vrste biljnih namirnica odjednom uz najmanje optere}enje i maksimalnu delotvornost. Slo`eniji obroci zahtevaju du`e varenje i ve}i utro{ak energije. Navika jedenja izme|u obroka ometa procese varenja i zamara `eludac. Ukoliko jedemo jednostavne obroke, dopu{tamo `elucu da ih na miru svari, i ako ga nakon toga odre|eno vreme ne punimo novom hranom, retko }emo imati pote{ko}a s varenjem. Idealno bi bilo unositi obroke u vremenskom razmaku od najmanje ~etiri do pet sati. Tnbusbuf!mj!eb!j{nf}v!pcsplb!of!cjtnp!usfcbmj!oj|ub!kftuj@ Popijte po koju ~a{u vode. Ona ne zahteva varenje, samo prolazi kroz organe za varenje i dobro ih ispire. Ako ba{ morate ne{to pojesti, uzmite sve`i plod vo}a ili sirovog povr}a.

Qsjnfob Kako olak{ati tegobe? Ve}ina ljudi }e vam re}i: Pa, novcem. Svake godine se tro{e velike svote novca na tablete i napitke kojima se poku{avaju smiriti o{te}eni `eluci. Medutim, ose}ali bismo se mnogo bolje kad bismo prestali pretovarivati svoj `eludac i dali mu vreme za potreban odmor. Lblp!qpnp~j!phpsâ&#x20AC;˘fopn!afmvdv@ Koliko ~esto va{ `eludac negoduje? (a) Nikada, (b) Nekoliko puta godi{nje, (c) Nekoliko puta mese~no, (d) Svake sedmice, (e) Svakodnevno. Ako ~esto imate problema sa lo{om varenjem ili uznemirenim `elucem, i ako je va{ lekar isklju~io ozbiljnije probleme, najverovatnije su te nevolje uzrokovale va{e prehrambene navike. 104

Pehpwpsjuf!ob!tmfef~b!qjubokb!tb!EB!jmj!OF/ 1. Imate li redovno vreme za obroke? Za va{ je organizam vrlo po`eljna redovnost, i to ne samo u obrocima, ve} i u drugim aktivnostima poput odlaska na spavanje i bu|enja, ve`banja i rada. 2. Jedete li ~esto izme|u obroka? Kada se `eludac koji ve} radi optere}uje novom hranom, varenje se mora usporiti sve dok se ne iza|e na kraj s novoprido{lom hranom. Zamislite ma{inu za pranje ve{a u kojoj se nalazi odre|ena koli~ina prljavog rublja. Ako joj prilazite svakih desetak minuta stavljaju}i u nju novo rublje i vra}aju}i program na po~etak, ona nikad ne}e zavr{iti svoj posao. Ma{ina za pranje rublja, kao i va{ `eludac, treba vreme da na miru dovr{i svoj ciklus rada. 3. Uzimate li obroke u razmaku od ~etiri do pet sati? Uzimanjem obroka u razmaku od nekoliko sati dopu{tate `elucu da odradi svoj posao brzinom kojom on to mo`e. Tako se hrana iz jednog obroka potpuno svari pre nego {to uzmete slede}i. 4. Pijete li crnu kafu? Crna kafa, ~ak i ona bez kofeina, sadr`i materije koje nadra`uju zidove `eluca. Prisutnost tih materija mo`e izazvati `eluda~ne smetnje. 5. Jedete li neposredno pre odlaska u krevet? @eludac, kao i celi organizam, treba svoje vreme za odmor. Kasni obrok ili navika grickanja neposredno pre spavanja prisiljava ga na prekovremeni no}ni rad. Qspcmfnj!t!obevwbwbokfn Mnoge osobe koje se privikavaju na ishranu bogatu vlaknima imaju problema s naduvavanjem. To se posebno doga|a kad su na jelovniku mahunarke. Evo nekoliko saveta koji vam u tome mogu pomo}i: - Kada osetite naduvavanje, popijte malo medicinskog uglja. On ve`e na sebe gasove i dovodi do delimi~nog olak{anja. Mo`ete ga nabaviti u apotekama bez recepta u obliku praha ili tableta. - Da biste smanjili stvaranje neprijatnih gasova nakon jedenja kuvanog pasulja, poku{ajte da ga namo~ite preko no}i; bacite vodu u kojoj se namakao i skuvajte ga u sve`oj vodi. Wb|!{bebubl; Omogu}ite svom `elucu potrebnu pauzu tako {to }ete pove}ati vremenski razmak izme|u obroka. Ako ne budete ometali proces varenja grickalicama, u~ini}ete veliku uslugu svom preoptere}enom `elucu.

105


TLSPC Najbolje gorivo za va{e telo Upotreba namirnica bogatih skrobom dugo vremena se izbegavala jer se smatralo da one debljaju. Me|utim, danas su te namirnice superzvezde u galaksiji prehrambene ponude. Najnovija vest u svetu ishrane glasi: put ka boljem zdravlju poplo~an je krompirom, testeninom, pirin~om, pasuljom i hlebom. Bmj!|ub!kf!tb!cfmboâ&#x20AC;˘fwjobnb@!Ojtv!mj!pof!twblpnf!qpusfcof@ Jesu, ali ne u prevelikim koli~inama. Dugo smo vremena smatrali da moramo da unosimo velike koli~ine belan~evina da bismo bili sna`ni zato {to su mi{i}i prete`no gra|eni od njih. Ali telo je u tom pogledu poput automobila. Kada jednom gotov proizvod iza|e iz fabrike, potrebno je vrlo malo dodatnih, rezervnih delova za njegovo odr`avanje. Sli~no tome, odraslom ~oveku je za svakodnevno odr`avanje telesne gra|e dovoljno srazmerno malo belan~evina - svega oko 45 do 60 grama dnevno. Ali, ono {to je automobilu redovno potrebno za rad jeste kvalitetno, ~isto gorivo. Isto tako su i na{em telu potrebni ugljeni hidrati kao telesni benzin i to onaj najkvalitetniji, visokooktanski, koji omogu}uje ujedna~en i najdelotvorniji rad. Ojtv!mj!j!nbtop~f!ufmftop!hpsjwp@ Masno}e su, uglavnom, uskladi{teno gorivo na{eg tela koje nosimo sa sobom poput prtljaga. One predstavljaju rezervno skladi{te. Kada organizam potro{i gorivo ugljenih hidrata, on pose`e za skladi{tem. Ali masno}e ne sagorevaju tako ~isto kao ugljeni hidrati i kao izvor energije nisu toliko korisne. \ub!tv!vhmkfoj!ijesbuj@ Ugljeni hidrati su {e}eri i skrob iz hrane koju jedemo. Mnogi ljudi ne razumeju odnos izme|u {e}era i skroba, a njihovoj zbunjenosti doprinose i izrazi jednostavni ugljeni hidrati i slo`eni ugljeni hidrati koji 106

se ~esto koriste. Uop{teno re~eno, jednostavni ugljeni hidrati su {e}eri, a skrob je vrsta slo`enih ugljenih hidrata. Svi se oni razla`u u sistemu za varenje, a kao krajnji proizvod varenja svih tih ugljenih hidrata nastaje glukoza. Krv upija glukozu iz creva i odnosi je svim }elijama koje je koriste kao izvor energije, tj. kao gorivo. Slo`ene ugljene hidrate nalazimo gotovo isklju~ivo u biljnim namirnicama - u `itaricama, krompiru, pasulju i povr}u, kao i u proizvodima od njih kao {to su hleb i testenina. [e}eri - jednostavni ugljeni hidrati - ukoliko nisu zapakovani vlaknima unutar hrane, jako se brzo vare. Oni ulaze u krvotok ve} nekoliko minuta nakon unosa obroka. To izaziva nagli porast {e}era u krvi koji je popra}en ose}ajem pove}anja energije. Ali takva poplava {e}era vrlo ~esto podstakne gu{tera~u na preveliku protivreakciju. Taj organ u takvim situacijama ispu{ta preveliki mlaz insulina u krvotok. Ovaj insulin ne samo {to vra}a nivu {e}era (glukoze) u krvi na normalu, nego ga ponekad ~ak i previ{e spusti. Kao posledica, ose}a se nagli gubitak energije, u nekim slu~ajevima popra}en drhtanjem i ose}ajem nesvestice. Uobi~ajeno je da ~ovek u tom stanju brzo pose`e za prvom grickalicom, bombonom, kockicom ~okolade ili gaziranim pi}em kojim nastoji da ukloni slabost. Up!qpnbaf-!{bs!of@ Postoje i bolja, trajnija re{enja. Jedno od njih je, na primer, pojesti jabuku. Ona u svom prirodnom obliku, kao i gotovo sve druge namirnice bogate ugljenim hidratima, sadr`i obilne koli~ine razli~itih vlakana. Neke vrste vlakana telo ne mo`e svariti. Ta vlakna unutar sistema za varenje upijaju te~nost i stvaraju mekanu masu koja usporava upijanje {e}era u krvnu cirkulaciju. Drugo, jo{ bolje re{enje bilo bi ishrana bogatija slo`enim ugljenim hidratima ili skrobom pa se ~ovek ne bi ni doveo u gore opisano stanje. Molekuli skroba su jako slo`eni. Budu}i da su mnogo ve}i od molekula jednostavnog {e}era, potrebno im je i vi{e vremena za varenje. Zbog toga skrob ne podi`e tako brzo nivo {e}era u krvi, iako je krajnji proizvod njegove razgradnje opet samo glukoza. Osim toga,

Qpspejâ&#x20AC;˘op!tubcmp!vhmkfoji!ijesbub UGLJENI HIDRATI Jednostavni ugljeni hidrati ({e}eri)

Slo`eni ugljeni hidrati (skrob) 107


ve}ina nerafinisanih biljnih namirnica koje sadr`e skrob istovremeno obiluju vlaknima koja dodatno poma`u pri ujedna~avanju brzine varenja i apsorpcije hranljivih materija. [bs!obnjsojdf!cphbuf!tlspcpn!of!efcmkbkv!wj|f!pe!esvhji obnjsojdb@ Najvi{e debljaju masno}e. Jedan gram masno}a u sebi sadr`i devet kalorija energije, dok ista koli~ina ugljenih hidrata donosi telu samo ~etiri kalorije. Najve}i deo masti koje pojedemo odlazi direktno u telesna skladi{ta za masno}u. Ali postoje i problemi sa samim ugljenim hidratima do kojih dolazi zbog procesa rafinisanja i prera|ivanja hrane. Rafinisane namirnice imaju manju zapreminu od integralnih, a istovremeno im je pove}ana kalorijska koncentracija. I upravo je u tome problem. Zbog toga, naime, ~ovek mo`e tako lako u sebe da unese preveliku koli~inu kalorija. Sa druge strane, kada su u na{im obrocima od integralnih namirnica ugljeni hidrati pome{ani sa vlaknima, mi mo`emo pojesti ve}u koli~inu hrane i uneti manje kalorija. \up!kf!poeb!obkcpmkf!kftuj@ Krompir, testenina, pasulj, gra{ak, je~am i pirina~ pune `eludac, ali nas ne pretovaruju kalorijama. Nadodajte tom jelovniku razli~ito vo}e i povr}e u sve`em obliku i bi}e vam gotovo nemogu}e pojesti dovoljnu koli~inu tih namirnica da biste pove}ali svoju telesnu te`inu. Ali ako ovu zdravu hranu obogatite maslacem, masnim umacima, kiselom pavlakom ili sirom, onda se i te hranljive namirnice, ina~e siroma{ne kalorijama, pretvaraju u kalori~nu katastrofu. Unos slo`enih ugljenih hidrata u obliku u kakvom ih mo`ete prona}i samo u prirodnim namirnicama bogatim vlaknima i to bez gore navedenih masnih dodataka omogu}i}e vam da konzumirate ve}e koli~ine hrane, a da ipak gubite na te`ini. Istovremeno }e vas takav na~in ishrane nagraditi pove}anom energijom i izdr`ljivo{}u, sa~uva}e va{e krvne `ile ~istima i smanjiti va{e tro{kove za hranu. Gde biste mogli prona}i bolju ra~unicu?

Lsbmk!lspnqjs Krompir je kralj me|u povr}em koje sadr`i skrob. On podsti~e ose}aj sitosti, hranljiv je i ukusan. Ako imate mikrotalasnu pe}nicu, potrebno je samo nekoliko minuta da pripremite kompletan obrok od ovog fantasti~nog gomolja. Efcmkb!mj!lspnqjs@ Krompir koji te`i 140 grama sadr`i samo 80 kalorija. Glas namirnice koja deblja, krompir je dobio zbog na~ina na koji se obi~no priprema - u obliku pomfrita ili zape~en, oboga}en debelim premazom maslaca ili kisele pavlake. Upravo je ta pridodana masno}a, a ne sam krompir, ono {to deblja. Jefkf!{b!qsfmjwf!j!obefwf So~ivo: Skuvajte lonac so~iva sa belim i crnim lukom. Stavite tako pripremljeno so~ivo na vru}i, pe~eni krompir. Poslu`ite to jelo uz zelenu salatu i doma}i p{eni~ni hleb. Takav }e obrok zadovoljiti i najja~i apetit. Postoje mnogi dobri recepti za bezmesne supe i variva koja mogu poslu`iti i kao odli~ni prelivi krompiru. Budite kreativni i prona|ite najukusnije kombinacije. Wb|!{bebubl; Poku{ajte u svojoj ishrani da koristite vi{e ugljenih hidrata. U`ivajte u jelima od celih `itarica i krompira. Slo`eni ugljeni hidrati da}e vam ose}aj sitosti, a pritom mo`ete gubiti na te`ini.

Qsjnfob Nasuprot onome {to mnogi veruju, nama je u ishrani potrebno manje belan~evina, a vi{e skroba. Slo`eni ugljeni hidrati koje nalazimo u vo}u, povr}u i `itaricama osiguravaju izvore energije koji ~isto sagorevaju i pove}avaju izdr`ljivost organizma. Ukoliko zasnivate svoju ishranu na ovim namirnicama, va{e }e krvne `ile biti ~i{}e, ra~un za hranu ni`i, a telo zdravije. 108

109


\F^FS Od {e}erne poletnosti do {e}erne poti{tenosti Svaki mu{karac, `ena i dete u Americi konzumira u proseku 68 kilograma {e}era i zasla|iva~a godi{nje. To je vi{e od tri ~etvrtine {oljice dnevno. Sli~no je stanje i u drugim razvijenim zemljama. Kb!of!lvqvkfn!upmjlp!|f~fsb-!sf~j!~fuf Najve}i postotak {e}era koji konzumiramo u su{tini je skriveni {e}er. Evo nekoliko na~ina na koje {e}er ulazi u na{u ishranu: - Gazirana pi}a. Amerikanci popiju godi{nje prose~no 200 litara gaziranih pi}a po osobi. To je otprilike dva pi}a dnevno. A jedna boca od 3,5 decilitra takvog pi}a mo`e sadr`avati i do dvanaest ~ajnih ka{i~ica {e}era. - Deserti. Komad ~okoladne torte, na primer, sadr`i 15 ka{i~ica {e}era, dok {oljica smrznutog vo}nog jogurta ima 12 ka{i~ica. - Instant pahuljice. Neke su `itne pahuljice za doru~ak izvanredne. Ali u drugima, pak, ~ak 48 do 64% kalorija poti~e od {e}era. To nisu `itne pahuljice, to su pravi slatki{i! Skriveni {e}er mo`ete prona}i i u konzervisanim supama, smesama za gotova jela i mnogim vrstama maslaca od kikirikija. Usfcb!mj!eb!ob!fujlfubnb!qspwfsbwbnp!qsjtvuoptu!|f~fsb!v obnjsojdbnb@ To bi bilo jako dobro, ali morate znati da {e}er u prehrambenim proizvodima mo`e biti zamaskiran i deklarisan pod razli~itim imenima. Na primer saharoza, dekstroza, fruktoza i maltoza su tako|e {e}eri. [e}er su i sirupi, med i melase. Postoji vi{e od stotinu razli~itih materija koje su u su{tini {e}er. [bs!|f~fs!ojkf!cs{j!j{wps!fofshjkf@ Rafinisani i koncentrisani {e}eri vrlo brzo ulaze u krvotok ~ime se naglo podi`e nivo glukoze u krvi. Zbog toga ~ovek odmah oseti pove}anu energiju, odnosno {e}ernu poletnost. 110

VU^ETE LI SE NAOKOLO BEZ SNAGE? Istresate li se na decu? Ose}ate li se uzdrmano i zabrinuto? Mo`da je tome kriv preniski nivo {e}era u krvi - poti{tenost uzrokovana {e}erom. Kada opadne koli~ina {e}era u krvi, vi ostajete bez energije. Kod osoba koje se hrane jednostavnim, rafinisanim {e}erima, neizbe`no se izmenjuju razdoblja poletnog i poti{tenog raspolo`enja.

Ali ta poletnost je samo privremena budu}i da pokre}e reakciju gu{tera~e i navalu insulina u krvotok. On spu{ta nivo {e}era u krvi, a s obzirom na to da nema uravnote`avaju}eg delovanja vlakana, ponekad je njegov u~inak prebrz i ide predaleko. Pad nivoa glukoze u krvi ~esto prate simptomi hipoglikemije: ose}aj slabosti, gladi, umora i iscrpljenosti. Nastaje '{e}erna poti{tenost'. Uobi~ajena reakcija osobe u tom stanju jeste posezanje za slede}im slatki{em, pa jo{ jednim i jo{ jednim... Sve to izgleda poput neke vrste celodnevne ispa{e. Poku{ajte umesto slatki{a da pojedete jabuku, bananu ili ~iniju sme|eg pirin~a. Vlakna iz tih namirnica usporavaju apsorpciju {e}era u krvotok. Nivo glukoze u krvi ne}e tako jako sko~iti, va{a }e energija biti konstantnija i trajnija, i du`e }ete se ose}ati sitim. Eb!mj!kf!jtujob!eb!pshboj{bn!npaf!qspj{wftuj!|f~fs!hpupwp!j{ twfhb!|up!qpkfefnp@ Iz svega, osim iz masno}a. Dugo su vremena ljudi mislili da nije va`no {to pojedu jer telo ionako mo`e sve preraditi u materije koje su mu potrebne. Danas znamo da se na~in na koji telo prera|uje hranu, od trenutka kad smo je pojeli dok ne dospe u krvotok, jako razlikuje. Glukoza je 'gorivo' koje najvi{e odgovara na{em telu, a ona se uglavnom stvara od {e}era i skroba (ugljenih hidrata). lako je sve`e vo}e bogato jednostavnim prirodnim {e}erima, ono ne}e posebno optere}ivati telesne mehanizme regulacije {e}era u krvi budu}i da su ti jednostavni ugljeni hidrati pome{ani s biljnim vlaknima u plodu. Hrana bogata skrobom poseduje druga~iji mehanizam za{tite. Skrob se, naime, razla`e sporije od {e}era i potrebno je mnogo du`e vreme da nastane glukoza. Ukoliko uz namirnice koje sadr`e jednostavne {e}ere unosimo i namirnice bogate skrobom, dakle nerafinisanu biljnu hranu, pomo}i }emo svom telu da bolje stabilizuje nivo {e}era u krvi kroz du`e vremensko razdoblje. Usponi i padovi krive 111


Obkwf~j!j{wps!sbgjojtboph!|f~fsb!v!jtisboj!Bnfsjlbobdb obmb{j!tf!v!hb{jsbojn!qj~jnb/!Qjkfuf!mj!j!wj!uf!obqjulf@ KOLI^INA [E]ERA U RAZLI^ITIM NAMIRNICAMA

Namirnica

Koli~ina

Gazirano pi}e D`em Pita od jabuka, vi{anja ^okoladna bombona Tvrde bombone Gro`dani sok Vo}ni koktel Krofna An|eoski kola~ ^okoladna torta Sladoled Kornet za sladoled, prazan

3,4 dl 2 ka{i~ice 1 komad 4 komada 110g 2,4 dl 2,4 dl 1 1 (170 a) 1 (225 g) 2,4 dl 1

Ka{i~ica {e}era 8-12 10 10 8 20 7 10 6 9 15 6-8 3

nivoa {e}era u krvi na taj na~in postaju bla`i, a umanjuje se i reakcija gu{tera~e, ako do nje uop{te i do|e. Lpkf!tv!tnfsojdf!{b!kfefokf!tmbulf!isbof@ Tajna le`i u edukaciji i umerenosti. Sklonost ka slatkome mo`e se promeniti u~enjem i ve`banjem. Na primer, vo}e je slatko, prijatnog je ukusa i prepuno vo}nog {e}era. U~ite svoj organizam da `elju za slatkim zadovolji tako {to }ete umesto za krofnom posegnuti za hladnim grozdom. Ve`bajte se u tome i istrajte. Umesto da `itne pahuljice zasla|ujete {e}erom, stavite u njih komadi}e jagoda i banana. Vremenom }e se va{ ukus promeniti i posta}e vam dra`i manje koncentrisani slatki{i. Ali to ne zna~i da se morate potpuno odre}i svojih omiljenih slatki{a. Umerenost je druga, vrlo va`na smernica. Zapo~nite sa smanjivanjem u~estalosti uno{enja slatki{a. Pre|ite od “nekoliko puta dnevno” na “triput sedmi~no”. Kad na jelovniku deP•jtujuf! tfebn! ljmphsbnb! |f~fsof! sfqf! pe! okfoji! wmblbobisbo!mkjwji!nbufsjkb!j!ptubmf!(bncbmbaf(-!j!epcj~fuf!kfebo!ljmp. hsbn!“•jt!uph”!cfmph!|f~fsb/ 112

serti budu re|i, vi i va{a porodica o~ekiva}ete ih s ve}im veseljem i u njima }ete vi{e u`ivati. Drugi vid umerenosti odnosi se na veli~inu obroka. Nau~ite biti zadovoljni s manjim koli~inama. Veliki obroci i repete samo su posledica lo{ih navika. U jednom komadi}u ~okolade mo`ete u`ivati kao i u ~itavoj kutiji. A kad sebe ograni~ite, ose}a}ete se bolje! Polovina normalne kri{ke kola~a ili torte, ukoliko je jedete polako i sa u`ivanjem, mo`e pru`iti ve}e zadovoljstvo od velikog komada koji smo na brzinu progutali. Smanjenje koli~ine rafinisanih i koncentrisanih {e}era u ishrani i upotreba ve}ih koli~ina namirnica bogatih vlaknima kao {to su `itarice, mahunarke, povr}e i vo}e, rezultira}e pravom poletno{}u. Zahvaljuju}i tome bi}ete celi dan puni energije i zadovoljstva.

Qsjnfob Ve}ina Amerikanaca dnevno unosi 21% kalorija u obliku rafinisanih {e}era. Oni, dakle, prose~no unose vi{e od 30 ~ajnih ka{i~ica {e}era dnevno. Ve}i deo te koli~ine {e}era dobro je skriven u hrani i pi}ima. Da biste smanjili njegov unos, po~nite slatki{e da zamenjujete prirodno slatkim namirnicama. Tnbokjuf!vopt!|f~fsb [e}er u sebi ne sadr`i ni hranljive materije ni korisna vlakna. Bogat je samo kalorijama i mo`e u vama podstaknuti ose}aj sitosti pre nego {to pojedete za telo preko potrebne hranljive sastojke. Ako ne mo`ete bez {e}era, evo tri jednostavna saveta koji }e vam pomo}i da smanjite tu svoju zavisnost bez potpunog odricanja od u`itka. 1. Smanjite u~estalost njegove upotrebe Koliko ~esto jedete poslastice ili slatki{e? (1) 1 - 4 puta sedmi~no (2) 1 - 2 puta dnevno (3) 3 - 4 puta dnevno (4) vi{e od 4 puta dnevno Ako jedete vi{e od jedanput dnevno, bilo bi za vas vrlo dobro da poslastice odvojite samo za posebne trenutke. 2. Uzimajte manje koli~ine Kad jedete slatki{e i poslastice, nau~ite se u`ivati u manjim koli~inama. Jedite polako i nastojte da u`itak {to du`e potraje. Mo`ete se uve`bati da budete zadovoljni i sa manjom koli~inom. 3. Birajte proizvode sa {to manje {e}era Pri kupovini birajte namirnice sa malim postotkom {e}era. Nije uvek lako re}i koliko {e}era neki proizvod sadr`i jer on mo`e biti preru{en u fruktozu, saharozu, sirup ili neki drugi sastojak. Me|utim, 113


ukoliko je to mogu}e, kupujte proizvode za koje znate da sadr`e malo {e}era. Wb|!{bebubl; Probajte vo}nu poslasticu iz dole prilo`enog recepta. Osim toga, vodite mali dnevnik unosa razli~itih poslastica. Kad postanete svesni koli~ine unesenih slatki{a, svedite njihovu upotrebu na zdraviji nivo.

Prevaspitajte svoju ljubav prema slatkom Ljubav prema slatki{ima mo`e se “prevaspitati” tako da osoba po~inje u`ivati u manje zasla|enim poslasticama. Vo}e i deserti koji su zasla|eni vo}em dobra su alternativa. Probajte slede}i recept: Vo}na poslastica - 2 smrznute, zrele banane - 3 ili 4 mekane urme - 1 {oljica soka od ananasa - 2 {oljice smrznutog vo}a (jagoda, bresaka, soka od narand`e, borovnica, iseckanog ananasa, sve`ih kupina) Mikserom dobro izme{ajte urme i sok od ananasa, sve dok smesa ne postane potpuno glatka. Dodajte banane i smrznuto vo}e i me{ajte dok ne dobijete izgled mekanog sladoleda. Ova je poslastica izvanredno ukusna! Mo`ete je upotrebiti i kao premaz za oblatne od integralnog bra{na ili kao fil za pala~inke.

IMFC Istina o hlebu “Surogat hleba - hrpa la`i” - tako jedan autor poznatog bestselera naziva dana{nji beli hleb. “To je bizarna kombinacija najmanje hranljivih delova p{eni~nog zrna sa nizom ve{ta~kih hemikalija koje mogu biti ~ak i {tetne.” \ub!kf!mp|f!v!cfmpn!imfcv@ Problem je u onome {to se sa p{enicom doga|a tokom procesa prerade. P{eni~no zrno sastoji se od spoljnog omota~a (mekinja), embriona (p{eni~ne klice) i endosperma. Mekinje sadr`e najvi{e vlakana, obilje vitamina i minerala i ne{to belan~evina. Klica je bogat izvor vitamina B grupe i vitamina E, kao i nekolicine minerala i vlakana. Endosperm, na koji otpada oko ~etiri petine celog zrna, sadr`i uglavnom samo skrob. A to je jedini deo koji se koristi za proizvodnju belog bra{na. Najve}a je ironija u tome {to se hranljive mekinje i p{eni~ne klice, koje se uklanjaju mlevenjem, prodaju kao hrana za stoku. Prehrambena industrija, osim toga, pove}ava probleme sa pitanjem hranljivosti belog hleba time {to u njegovoj proizvodnji koristi nekoliko ve{ta~kih hemikalija, poput: - propilen glikola (ina~e antifriz) koji odr`ava belu boju hleba; - diacetil-vinske kiseline (emulgator) da bi se u{tedelo na masno}i; - kalcijumovog sulfata (gips) da bi se olak{alo me{anje velikih komada testa.

V! Bnfsjdj! 86&! tubopwoj|uwb! kfef! cfmj! imfc! jmj! qfdjwp-! epl tbnp! 36&! kfef! q|foj•oj! jmj! sbafoj! imfc! pe! joufhsbmoph csb|ob/ 114

115


LJUSKA Bogata: vlaknima vitaminima mineralima

Qptupubl!hvcjulb!isbomkjwji!nbufsjkb!qsj!qsfsbej!q|fojdf ENDOSPERM Unutra{nji sloj sastavljen od skroba i ne{to malo belan~evina.

KLICA Bogata: vlaknima vitaminima mineralima

P[ENI^NO ZRNO

Usfcb!mj!eb!j{cfhbwbnp!vqpusfcv!cfmph!imfcb@ Nijedan hleb nije u potpunosti lo{. Ova bela, mekana namirnica je ~ak bogata skrobom i siroma{na masno}ama. Stvar je u tome {to su neke vrste hleba mnogo kvalitetnije i bolje od drugih. Razmislimo, na primer, o vlaknima. Kri{ka belog hleba sadr`i oko pola grama vlakana, dok se u istoj koli~ini integralnog hleba nalazi najmanje dva grama vlakana. Neke vrste integralnog hleba mogu sadr`avati ~ak i do ~etiri grama vlakana po kri{ki. To, u su{tini, zna~i da treba da pojedete osam kri{ki belog hleba da biste dobili jednaku koli~inu vlakana koja se nalazi u jednoj kri{ki integralnog hleba. Ne obra}ajte pa`nju na reklame, budu}i da nijedna vrsta hleba nije u potpunosti lo{a. Njegovi proizvo|a~i zara|uju i na najnekvalitetnijim vrstama. Etikete smelo tvrde da je to “Bakin hleb”, “Selja~ki hleb”, “Prirodni hleb” ili “Hleb sa mekinjama”. To su razli~ita imena koja treba da nas uvere da se radi o bogatim namirnicama. Ali, one naj~e{}e “obiluju” samo belim bra{nom kojem je nadodan mali postotak crnog bra{na od celog p{eni~nog zrna ili zrna neke druge `itarice. 116

Tiamin (B1) Riboflavin (B2) Niacin (B3) Gvo`|e Mangan Folna kiselina Hrom

86% 70% 80% 84% 71% 70% 87%

Kalcijum Fosfor Bakar Magnezijum Biotin Cink Vlakna

50% 78% 75% 72% 90% 71% 68%

\ub!kf!tb!pcphb~fojn!csb|opn!j!pcphb~fojn!imfcpn@ Tokom obrade p{enice, iz bra{na se uklanjaju 24 poznata minerala i vitamina. Kada se shvatilo da su se, kao posledica komercijalne proizvodnje, po~ele javljati bolesti povezane sa nedostatkom tih hranljivih materija, na tr`i{tu su se pojavile i posebne smese oboga}enog bra{na. U mnogim zemljama pekare jo{ uvek nisu obavezne da koriste takva bra{na niti da prilo`e specifikaciju. Me|utim, ~ak i kada se koriste takva oboga}ena bra{na, u njima nisu nadome{teni svi nedostaci. Naime, dodaje se svega nekoliko izgubljenih sastojaka kao {to su tiamin, riboflavin, niacin i gvo`|e. Ali nijedan oboga}eni beli hleb nikada se ne mo`e svojom vredno{}u upore|ivati sa integralnim hlebom. Lblbw!kf!imfc!obk{esbwjkj@ Istinski zdrav hleb sadr`i u sebi sve delove p{eni~nog zrna: mekinje, klice i endosperm. Takav hleb ima dvostruku, trostruku, a u nekim slu~ajevima ~ak i ~etvorostruku prehrambenu vrednost u upore|enju sa svojim rafinisanim imenjacima. Ukoliko takav hleb jedemo uz sve`e vo}e, povr}e, krompir ili mahunarke, dobi}emo bogat i hranljiv obrok koji }e u~initi da se ose}amo sitim, i koji doprinosi odr`avanju stalnog nivoa energije kroz du`e vremensko razdoblje. Kupujte ~vrst hleb koji nije naduvan vazduhom. Koristite integralno i graham bra{no. Odli~an je i hleb od p{eni~nih klica. Prona|ite pouzdanu pekaru. Ili, jo{ bolje, sami pecite hleb. Cfmp!csb|op-!cjmp!j{!qfsfdf!jmj!ljgmf-!tf!cs{p!wbsj!qb!wbt!wsmp cs{p! npaf! ptubwjuj! tb! hpupwp! jtujn! nboklpn! fofshjkf! lbp! j •plpmbeb/! Joufhsbmoj! dsoj! imfc! qsvab! ufmv! hpsjwp! lpkf! npaf qpusbkbuj! tbujnb-! |up! {ob•j! eb! ~fuf! nophp! evaf! ptf~buj! eb jnbuf!fofshjkv/ 117


J{hmfeb!eb!joufhsbmop!csb|op!qsjwmb•j!aj|lf" Integralno bra{no ima u sebi zdrav i uravnote`en odnos skroba, belan~evina, prirodnih masno}a i vlakana, a bogato je i vitaminima i mineralima. Izgleda da insekti to jako dobro znaju. Sa druge strane, belo bra{no je tako male prehrambene vrednosti da su insekti previ{e pametni da bi se oko njega previ{e trudili. Skladi{tite integralno bra{no u fri`ider ili zamrziva~. Ili kupujte p{enicu koju }ete samleti neposredno pre upotrebe. [bs!imfc-!qb!j!pobk!pe!•jubwph!{sob-!of!hpkj@ Ne, ne goji sam hleb, ve} ono {to sa njime radimo. Kri{ka integralnog hleba sadr`i 70 kalorija - ne vi{e od jedne jabuke. Ali ako je prema`emo debelim slojem maslaca od kikirikija i d`ema, ona mo`e sadr`avati blizu 300 kalorija. Nije problem u osnovnoj sirovini, ve} u njenim dodacima koji tu niskokalori~nu, hranljivu, zdravu kri{ku dobrog hleba pretvaraju u kalori~nu katastrofu. Hleb je tradicionalno, tokom vekova, bio osnovna namirnica ljudske ishrane. Ukoliko vratimo hlebu po~asno mesto koje mu pripada, u~ini}emo veliki korak prema dobrom zdravlju. Kada slede}i put kupujete hleb, potra`ite onaj koji }e stvarno mo}i biti osnova va{eg jelovnika i temelj va{eg zdravlja.

sac, so, kukuruzno bra{no, surutka, sojino bra{no, kukuruzni skrob, obrano mleko, gljivi~ni enzimi, amonijum hlorid, kalcijum-sulfat, kalijev bromat, mono- i digliceridi. KOJI BISTE HLEB ODABRALI? Kftuf!mj!v•jojmj!obkcpmkj!j{cps@ Hleb 1: Ovaj hleb nije tako lo{. Prvi sastojak je zdrobljeno celo p{eni~no zrno. Me|utim, njegov drugi sastojak je oboga}eno p{eni~no bra{no - belo bra{no. Njemu nedostaje ve}ina vitamina, minerala i vlakana integralnog bra{na. Hleb 2: Ovo je najbolji izbor. Prvi sastojak je bra{no od celog p{eni~nog zrna. Drugi sastojak je smesa od sedam razli~itih `itarica koja hlebu daje veliku prehrambenu vrednost. Ovaj hleb je te`i i gu{}i od ostalih. Hleb 3: Ovo je sun|erasti beli hleb. Nedostaju mu vitamini i vlakna. To nije najbolji izbor za kupca koji misli na svoje zdravlje. \ub!npafuf!v•jojuj@ Potra`ite u prodavnici hleb od integralnih `itarica. Ukoliko je pakovan, pa`ljivo pro~itajte deklaraciju i ne dajte da vas zavede ambala`a koja mo`e prikrivati gotovo bezvrednu namirnicu.

Qsjnfob Mlevenjem i prosejavanjem p{enica gubi veliki postotak hranljivih sastojaka i vlakana. Zbog toga je va`no kupovati hleb od integralnog p{eni~nog bra{na. On je mnogo hranljiviji od belog hleba. Qphmfebknp!tuwbsj!nbmp!qpcmjaf U nastavku navodimo popis sastojaka tri razli~ita hleba. Koji biste izabrali kao najhranljiviji? Hleb 1: Integralna drobljena p{enica, oboga}eno p{eni~no bra{no (p{eni~no neizbeljeno bra{no, je~meno bra{no, je~meni slad, male koli~ine gvo`|a, niacina, tiamina, mononitrata, riboflavina), voda, med, sirup od suvog gro`|a, so, maslac, mleveno suvo gro`|e, neprera|ene mekinje, delimi~no hidrogenizovano sojino ulje, kvasac, p{eni~ni gluten, p{eni~ne klice i lecitin. Hleb 2: Bra{no od integralne p{enice, bra{no razli~itih celih `itarica (zdrobljena zob, ra`, kukuruzno bra{no, semenke suncokreta i lana, p{eni~ne klice, sojino bra{no), med, ulje kanole, kvasac i morska so. Hleb 3: Oboga}eno izbeljeno bra{no (je~meni slad, gvo`|e, niacin, tiamin mononitrat, riboflavin), voda, kukuruzni sirup, sojino ulje, kva118

119


SVE AMINOKISELINE PRIMARNO NASTAJU U BILJKAMA

CFMBO_FWJOF Da li postoji mogu}nost prevelikog unosa belan~evina? Ako upitate bilo kog 14-ogodi{njaka da li bi radije br`e narastao ili du`e `iveo, on }e verovatno izabrati ono prvo. Eb!mj!kf!up!jtqsbwop!qjubokf@ Jeste. Naime, prou~avanja na laboratorijskim `ivotinjama jo{ su 1930-ih pokazala da ishrana bogata belan~evinama ubrzava rast i sazrevanje, ali skra}uje `ivotni vek. Epcsp-!lpe!ajwpujokb!kf!up!npaeb!ublp/!Bmj!twj!nj!{obnp!eb!kf mkvejnb!qpusfcop!nophp!cfmbo•fwjob/ 80-tih godina 19. veka nema~ki nau~nik dr. Justus von Liebig prvi je shvatio da su mi{i}i na~injeni od belan~evina. Njegov saradnik, dr. Karl Voit je, posmatraju}i rudare, izra~unao da ovi sna`ni, mi{i}avi ljudi pojedu oko 120 grama belan~evina dnevno. Na osnovi toga zaklju~io je da bi to trebala da bude idealna dnevna koli~ina unesenih belan~evina za odraslog ~oveka. Od tada se opsednutost za uzimanjem dovoljnih koli~ina belan~evina zadr`ala do dana{njeg dana. Lpmjlp!obn!kf!cfmbo•fwjob!tuwbsop!qpusfcop@ Savremena nau~na istra`ivanja ukazuju na to da je odraslima zapravo potrebno samo 30 grama belan~evina dnevno. Ljudski organizam jako delotvorno prikuplja i reciklira vlastite belan~evine. Jedini stvarni gubici koje treba stalno nadokna|ivati jesu belan~evine koje telo ne mo`e ponovno iskori{tavati jer su ugra|ene u kosu, nokte i ko`u. [ob•j-!eofwop!obn!kf!qpusfcop!tbnp!41!hsbnb!cfmbo•fwjob@ Ameri~ka nacionalna akademija nauke odredila je preporu~ene dnevno potrebne koli~ine (RDA) razli~itih vitamina, minerala i drugih sastojaka. [to se ti~e belan~evina, postavljeno je pravilo da je odraslom ~oveku potrebno 0,77 grama te materije po kilogramu teles120

ne te`ine. Budu}i da je uzeto u obzir i sigurnosno skladi{tenje, preporuka daleko nadma{uje stvarnu potrebu od minimalnih 30 grama. Tako je mu{karcu od 77 kilograma preporu~eno oko 60 grama, a `enama koje te`e 66 kilograma oko 45 grama belan~evina dnevno. Ali uprkos tome, prose~ni stanovnik Zapada nastavlja da uzima izme|u 100 i 130 grama belan~evina dnevno. Eb!mj!kf!up!qspcmfn@ - Ve}ina belan~evina koje ljudi na Zapadu pojedu poti~e od namirnica `ivotinjskog porekla koje su prepune holesterola i masno}a. Budu}i da su te masno}e u njima dobro prikrivene, mnogi ljudi nisu svesni da im meso i mle~ni proizvodi donose prose~no 50 do 85% kalorija u obliku masno}a. Ta velika koli~ina masno}a i holesterola, posebno zasi}enih masnih kiselina koje se hranom unose u organizam, podsti~e nastanak ateroskleroti~nih naslaga i su`enje i otvrdnjavanje vitalnih krvnih `ila. Ovaj proces ubrzava starenje i skra}uje `ivot. - Ishrana bogata belan~evinama smanjuje izdr`ljivost. Danas se vrhunski atleti~ari hrane najve}im delom slo`enim ugljenim hidratima. Vi{ak belan~evina dodatno je optere}enje za bubrege. U zemljama zapadne kulture bubre`ne bolesti su sve u~estalije. Ishrana bogata `ivotinjskim belan~evinama povezana je i sa osteoporozom. Prerada vi{ka belan~evina zahteva kalcijum koji se najve}im delom izlu~uje iz kostiju. Od 1850. do 1995. prose~na dob polnog sazrevanja devojaka pala je sa 16,3 na 11,9 godina. Ta promena je uveliko povezana sa ishranom u kojoj va`nu ulogu igra upotreba mesa. - Visoki postotak uno{enja `ivotinjskih belan~evina podsti~e rast nekoliko vrsta raka. [bs!efdj!ojtv!qpusfcof!epebuof!cfmbo•fwjof@ Da, deci su one potrebne, posebno tokom razdoblja ubrzanog rasta. Ali za dete koje te`i 23 kilograma preporu~en je dnevni unos od 0,77 grama belan~evina po kilogramu telesne te`ine, {to zna~i da bi takvo dete trebalo da unese oko 17 grama belan~evina dnevno. Budu}i da se deca u zapadnoj kulturi hrane gotovo isto kao i odrasli, kod njih ni teoretski ne mo`e do}i do nedovoljnog unosa belan~evina. Problem je zapravo sasvim suprotan. Nau~ni podaci upozoravaju da se deca, ~ija je ishrana bogata masno}ama i belan~evinama, br`e razvijaju i rastu. Pla}aju li to skra}enim `ivotnim vekom? Da. 121


\ub!npafuf!sf~j!p!bshvnfo!ujnb!wf{bojn!{b!bnjopljtf!mjof@ Belan~evine su sastavljene od dvadesetak razli~itih aminokiselina. Iako telo mo`e samo proizvesti dvanaest vrsta takvih “gra|evinskih blokova”, odrastao ~ovek mora hranom unositi preostalih osam vrsta aminokiselina. Mi smo, uglavnom, navikli da verujemo da moramo

TBTUBW!OBNJSOJDB )v!qptupdjnb!lbmpsjkb*

Belan~evine

Masno}e

Ugljeni hidrati

MESO [nicla, prose~na Svinjetina Pile, pe~eno

32% 25 25 45

68% 75 75 55

0% 0 0 0

MLE^NI PROIZVODI Mleko, punomasno Mleko, obrano Sir, tvrdi

29% 21 40 25

41 % 48 3 73

30% 31 57 2

ORA[ASTI PLODOVI Bademi Pekan (hikori) orasi Orasi

9% 12 5 9

87% 82 93 88

4% 6 2 3

MAHUNARKE Soja Pasulj So~ivo

29% 33 26 29

12% 30 3 3

59% 37 71 68

@ITARICE Pirina~, sme|i Zobeno bra{no P{enica, celo zrno

13% 8 14 16

8% 4 16 5

9% 88 70 79

POVR]E Kupus [argarepa Krompir

14% 22 10 11

4% 7 4 1

82% 71 86 88

VO]E Banane Breskve Narand`e

6% 5 6 8

3% 2 2 4

91% 93 92 88

122

Uplpn!qsfsbef!cfmbo•fwjob!kfusb!qspj{wpej!VSFV-!tqpk!lpkjvlpmjlp! kf! qsjtvubo! v! ufmv! v! wf~joj! lpmj•jobnb-! efmvkf! qpqvu ejvsfujlb/! [bup! wfmjlj! vopt! cfmbo•fwjob! isbopn! qpoflbe {biufwb! j! ep! tfebn! qvub! wf~v! lpmj•jov! wpef! {b! jtqjsbokf puqbeoji!nbufsjkb!lsp{!cvcsfhf/ jesti meso i mle~ne proizvode kako bismo dobili sve te “esencijalne” aminokiseline. Godinama se zanemarivala ~injenica da su, sa druge strane, te namirnice prebogate masno}ama i holesterolom i da im nedostaju dragocena vlakna zbog ~ega imaju negativno delovanje na zdravlje. Danas znamo da su sve aminokiseline vrlo lako dostupne preko raznovrsnog izbora biljnih namirnica. To nam dokazuju, izme|u ostaloga, i prehrambeni obi~aji razli~itih naroda {irom sveta. Osnovne namirnice stanovnika karipskih zemalja jesu crni pasulj i pirina~. Pirina~ je siroma{an odre|enim vrstama aminokiselina, a pasulj obiluje upravo njima i kompenzuje taj nedostatak pirin~a. Do sli~nog nadopunjavanja dolazi kombinovanjem kukuruznih tortilja i {arenog pasulja SADR@AJ BELAN^EVINA U NAMIRNICAMA

Bnfsj•lb!jtisbob!!! hsbnb!!!!Jefbmob!jtisbob hsbnb Pnmfu!tb!4!kbkfub-!tmbojopn!j!tjspn!!57!!!!Lvwbof!ajuof!qbivmkjdf/// : Qsafoj!lspnqjs 4!!!!///tb!nmflpn!j!203!cbobof!!!!!!!!!!!!!22 Uptu!)3!l/*tb!nbtmbdfn!j!eafnpn 6!!!!Uptu!)lpn/*!tb!203!cbobof 5 Tpl!pe!obsboeaf 2!!! Obsboeab 2 Epsv•bl!vlvqop 66!!!!Epsv•bl!vlvqop 36 Cjh!Nbd Qpngsju Nmf•oj!tifkl Sv•bl!vlvqop

Qphb•b!tb!qbsbebk{pn37!!!!lmjdbnb!j!lsbtubwdjnb 4!!!! Tbmbub!pe!usj!wstuf!qbtvmkb 22!!! Tvqb!pe!hsb|lb!tb!kf•npn!!!!!!!!! 51!!!!Sv•bl!vlvqop

Qf•fop!qjmf!)pcspl* Nf|bob!tbmbub-!{b•jokfob Qf•foj!lspnqjs!tb!qbwmblpn Hsb|bl Nmflp Wf•fsb!vlvqop Vlvqop!cfmbo•fwjob

59!!! \qbhfuf!tb!tptpn!pe!qbsbebk{b!!!21 5!!!!!Tbmbub-!{b•jokfob 5 :!!!!!Csplpmf 6 6!!!!!Imfc!)3*!tb!qsfnb{/!pe!tmbovulb!!!21 :!!!!!Qf•fob!kbcvlb!tb!psbtjnb 2 86!!!!!Wf•fsb!vlvqop 41 281!!!!Vlvqop!cfmbo•fwjob 281

9 21 23 41

123


u ishrani Meksikanaca ili pirin~a i soje u svakodnevnoj ishrani Kineza. I zapadni svet danas sve ozbiljnije razmi{lja o biljnoj ishrani. Ona se sastoji od namirnica koje su siroma{ne masno}ama, bogate vlaknima, bez holesterola i imaju dovoljno, ali ne i previ{e, belan~evina. Naime, sadr`aj belan~evina kod nekih vrsta povr}a prema{uje 20% ukupne koli~ine kalorija, celo zrno `itarica donosi oko 12% kalorija iz belan~evina, a kod ve}ine mahunarki taj prosek iznosi oko 30%. Nau~no usmereni nutricionisti savetuju da se 10-15% dnevne koli~ine kalorija uzima preko belan~evina. ^ak i kod potpuno vegetarijanske ishrane nije nikakav problem dobiti tu koli~inu belan~evina. Zapravo, ako iz razli~itih nerafinisanih biljnih namirnica ~ovek unosi dovoljno kalorija, nemogu}e je da do|e do pomanjkanja unosa belan~evina. Vreme je da zakopamo stare, dugogodi{nje mitove i po~nemo da razmi{ljamo i `ivimo u korak sa vremenom i savremenim saznanjima. Ukoliko u svoj organizam unosimo previ{e belan~evina, koje su ina~e vrlo korisne, to postaje lo{a navika. Kao i u svemu ostalom u `ivotu, kad ~ovek preteruje i u dobrim stvarima, javljaju se nepo`eljne posledice.

masno}ama. Sa druge strane, biljne namirnice sadr`e prili~no oskudne koli~ine masno}a. Ukoliko se hranite raznim `itaricama, mahunarkama i povr}em, nikad vam ne}e nedostajati belan~evine potrebne za optimalno funkcionisanje va{eg tela i za dobro zdravlje.

Qsjnfob Ve}ina stanovnika savremenih zemalja jede dva do tri puta ve}u koli~inu belan~evina od preporu~ene. Takva navika dovodi se u vezu sa bubre`nim bolestima, gihtom i osteoporozom. Ljudima nisu potrebne velike koli~ine mesa i mle~nih proizvoda – biljne namirnice imaju sve potrebne aminokiseline za na{ organizam i idealni su izvor hranljivih materija. Nju!p!cfmbo•fwjobnb Na koju vas namirnicu podse}a re~ belan~evina? Na jagnjetinu? Jaja? Mleko? Sir? Svake godine se tro{e basnoslovne svote novca na reklame koje vas `ele uveriti da su ove namirnice preko potrebne za dobro zdravlje. A istina je potpuno druga~ija – `ivotinjski proizvodi nisu preko potrebni u ljudskoj ishrani. Svaki pojedinac bira na~in svoje ishrane prema vlastitom ukusu, navikama ili obi~ajima, ali neka niko ne misli da mora da jede meso i mle~ne proizvode da bi dobio dovoljno belan~evina ili drugih hranljivih materija. Cjmkof!cfmbo•fwjof Iz namirnica biljnog porekla mo`ete dobiti sve potrebne belan~evine. Tradicionalna hrana bogata belan~evinama prezasi}ena je 124

125


Twblp!{ob!eb!kf!nbkâ&#x20AC;˘jop!nmflp!{b!cfcf/!Qb!{bs!tf!pesbtmj of!cj!usfcbmj!pecjuj!pe!epklf@

NMFLP Kome je ono potrebno? Mleko je savr{ena hrana za dojen~ad. Da ne bi bilo zabune: dojenje je zaista najbolja ishrana za svaku od 4300 vrsta sisara na Zemlji zato {to je mleko svih njih posebno stvoreno i prilago|eno specifi~nim potrebama njihovih mladunaca. Kravlje mleko je najbolja hrana - za telad! Eb!mj!afmjuf!sf~j!eb!lsbwmkf!nmflp!of!cjtnp!usfcbmj!ebwbuj!twpkjn cfcbnb@ Ta~no. Ameri~ki pedijatrijski koled` ozbiljno upozorava da se kravlje mleko ne daje deci dok ne navr{e najmanje godinu dana `ivota. Za to postoje mnogi dobri razlozi. Evo nekoliko njih: - U Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama alergije i astma dosegle su epidemijske razmere. Dojen~ad koja nisu pila kravlje mleko boluju daleko manje od alergija; kod njih je tako|e mnogo manje slu~ajeva gr~eva u trbuhu, ekcema, kao i nosnih i bronhijalnih smetnji. - Novoro|enim bebama su potrebna antitela koja se nalaze u maj~inom mleku radi za{tite od zaraznih bolesti. Nau~nici su u maj~inom mleku otkrili vi{e od 90 sastojaka koji se svojim koncentracijama dinami~no prilago|avaju potrebama deteta u razvoju. - Maj~ino mleko je sterilno, dok je kravlje naj~e{}e kontaminirano. - Sumnja se da jedna belan~evina iz kravljeg mleka mo`e podstaknuti razvoj {e}erne bolesti juvenilnog tipa (tip I). - Uprkos antibioticima, ve{ta~ko i kravlje mleko pru`aju 70% ve}u mogu}nost za pojavu proliva i infekcije uva od maj~inog mleka. [bs!ojkf!lbtojkf!v!ajwpuv!nmflp!{esbwb!isbob@ Ba{ i nije. Godinama su nas uveravali da je mleko preko potrebno za dobro zdravlje. Me|utim, prose~ni stanovnik Zapada jede previ{e masno}a, previ{e holesterola i previ{e belan~evina, a nedovoljno vlakana. Analizom punomasnog mleka dolazimo do zaklju~ka da oko 50% kalorija koje iz njega dobijamo otpada na masno}e (od kojih je 126

ve}i deo zasi}en), a 20% kalorija na belan~evine. Ono sadr`i zna~ajnu koli~inu holesterola i nema prehrambenih vlakana. Ukoliko pijete mleko, dodatno i nepotrebno optere}ujete svoj metaboli~ki sistem. \ub!lbafuf!ob!nmflp!tb!tnbokfopn!nbtop~pn@!Of!sf|bwb!mj pop!wf~jov!qspcmf!nb@ Mleko sa smanjenom masno}om bolje je od punomasnog, ali ni ono nije tako dobro kao {to na prvi pogled izgleda. Postoci masno}a u mleku ra~unaju se po te`ini, a ne po izvoru kalorija. Tako se mleko sa 2% masno}e sastoji od oko 87% vode, a 2% njegove te`ine otpada na masno}e. Me|utim, kalorijski gledaju}i, to je jo{ uvek namirnica koja 30% svojih kalorija nudi iz masno}a. Za one koji vole da piju mleko najbolje je nemasno (obrano). Nema mnogo masno}e, gotovo uop{te nema holesterola, a sa~uvalo je druge hranljive sastojke. \ub!kf!tb!lbmdjkvnpn@!Ojkf!mj!nmflp!qpusfcop!{cph!lbmdjkvnb!eb cjtnp!tqsfâ&#x20AC;˘jmj!ptufpqpsp{v@ Istina je da je mleko bogato kalcijumom, ali to nije cela pri~a. Mle~na industrija ra~una na zabrinutost javnosti zbog osteoporoze i bezrazlo`no name}e ljudima svoje proizvode. Na primer: - Me|unarodne studije su pokazale da visoki unos kalcijuma ne zna~i istovremeno i potpunu sigurnost i za{titu od osteoporoze. Eskimi tradicionalno dnevno uzimaju ~ak i do 2000 mg kalcijuma, ali je, bez obzira na to, me|u njima osteoporozora jako rasprostranjena. - Uop{teno govore}i, kulture sa najvi{om potro{njom mleka imaju i najvi{e postotke oboljevanja od osteoporoze. To je pak bolest na SADR@AJ MASTI U PUNOMASNOM MLEKU Punomasno mleko (2 ~a{e) = 3,7 % masti po te`ini Ukupno kalorija 300 Grama masti 16,8 Kalorija iz masti (16,8 g masti x 9 kal/g) 150 Od 300 kalorija 150 dolazi iz masno}a.

Kalorijski gledano, punomasno mleko = 50 % masti 127


Mkvej!tv!kfejoj!tjtbsj!lpkj!qjkv!nmflp!j!oblpo!qfsjpeb!epkfokb/ koju }emo retko nai}i u zemljama u kojima se mleko ne pije. Osim {to sadr`i obilje kalcijuma, mleko je srazmerno bogato i belan~evinama koje, ako se konzumiraju uz veliku koli~inu aminokiselina u mesu i ribi, tokom metaboliziranja izlu~uju kalcijum iz kostiju (vidi str. 6469). - Ljudski organizam apsorbuje samo 25 do 30% kalcijuma iz mleka. Kftv!mj!up!hmbwoj!qspcmfnj!lpkj!nphv!obtubuj!qsj!vqpusfcj!nmflb@ Na`alost, to nije sve. - Postotak koronarne bolesti daleko je ve}i u zemljama u kojima se konzumiraju mle~ni proizvodi. Punomasno mleko sa zasi}enim mastima i holesterolom uveliko doprinosi pojavi sr~anih bolesti. Prema najnovijim saznanjima za taj je u~inak posebno odgovorna miristi~na kiselina iz mle~nih masno}a. - Generalno gledaju}i, odre|ene vrste belan~evina podi`u nivo holesterola u krvi, a najgora od svih u tom pogledu je dobro poznata mle~na belan~evina kazein. - Mleko svih `ivotinja je takvog sastava da odgovara brzini rasta mladun~adi te odre|ene vrste. Ljudi se razvijaju jako polako u odnosu na druge sisare, a sastav ljudskog mleka prati tu razliku. @ivotinjsko mleko mo`e doprineti pojavi ranijeg telesnog i polnog sazrevanja dece, {to je danas vrlo ~esta pojava. - Nakon “odbijanja od dojke” veliki postotak dece i odraslih vi{e ne podnosi laktozu i ne mogu pravilno da vare taj mle~ni {e}er. Do takve netolerancije dolazi zbog prestanka proizvodnje enzima koji ina~e imaju ulogu razgradnje laktoze u sistemu za varenje dojen~adi. Pri upotrebi mle~nih proizvoda takvi ljudi imaju problema sa naduvavanjem, dobijaju gr~eve i proliv. Oko 75% svetskog stanovni{tva ne podnosi laktozu! - Mleko je naj~e{}i uzrok alergija na hranu. Prilikom normalnog varenja kravljeg mleka osloba|a se stotinjak antigena (izaziva~a

Nbk•jop!nmflp Simptomi gr~eva dojenja nestali su kod tre}ine dojen~adi hranjene preko dojke kada su njihove majke prestale da piju kravlje mleko. 128

alergija). Mnogim ljudima koji boluju od astme, reumati~nog artritisa, polenske groznice i smetnji sa varenjem pobolj{alo bi se stanje kada bi prestali da konzumiraju mleko. - Vi{e studija upu}uje na zaklju~ak da upotreba mleka i drugih mle~nih proizvoda verovatno doprinosi razvoju raka dojke. Kod mu{karaca koji redovno piju vi{e od dve ~a{e mleka dnevno, rizik od raka prostate raste za 400% (vidi str. 51-57). - Preko mleka, sladoleda i sireva vrlo delotvorno se prenose zarazne klice. U njima ~esto mogu biti prisutni i hormoni, ostaci antibiotika, virusi, pesticidi, industrijske hemikalije i drugi nepo`eljni sastojci. - Kao {to neke bakterije mogu da pre`ive pasterizaciju, tu sposobnost imaju i mnogi virusi uklju~uju}i i neke koji izazivaju leukemiju i sarkom. Druga ~injenica koja sve vi{e zabrinjava javnost jesu prioni koji poti~u od stoke obolele od kravljeg ludila. lako se zasad smatra da se bolest ne prenosi mlekom, to jo{ uvek nije sto posto isklju~eno. Ono {to zasigurno znamo jeste da kuvanje ne mo`e uni{titi ove vrlo otporne klice. Afmjuf!mj!pwjn!sf~j!eb!pesbtmjnb!of!usfcb!nmflp@ Mnogi ljudi pro`ive ceo `ivot u dobrom zdravlju, a da ne koriste mleko i mle~ne proizvode. Ako ve} `elimo da konzumiramo te namirnice, trebamo da ih uzimamo u nemasnom obliku i u malim koli~inama. Oni kojima je zaista stalo do zdravlja biraju druge izvore kalcijuma kao {to su `itarice, mahunarke i zeleno povr}e, i po potrebi, na savet lekara, uzimaju farmakolo{ke dodatke tog minerala. Osim toga, danas nam je na tr`i{tu dostupno obilje prikladnih biljnih zamena za `ivotinjsko mleko. Veliki broj trgovina prehrambenim namirnicama nudi razli~ite vrste proizvoda od sojinog i pirin~nog mleka, a postoje i jednostavni na~ini da ih sami pripremimo kod ku}e. Sve hranljive sastojke koji su nam potrebni za najbolje zdravlje mo`emo dobiti i bez pribegavanja mle~nim proizvodima. Ako se na to odlu~imo, dobi}emo i dodatni bonus: izbe}i }emo mno{tvo gore navedenih “problema” koje te namirnice mogu da uzrokuju. I ne zaboravite – mleko svakog sisara je zaista zdrava hrana – ali samo za njegovo potomstvo.

Qsjnfob Mleko je namirnica u kojoj se nalaze koncentrisane belan~evine i masno}e. Ako ga koristimo, budimo u tome vrlo umereni i {tedljivi. Okrenimo se obranom mleku. Danas su tako|e gotovo svima dos129


Prema propisima Ameri~kog javnog serisa zdravlja (U. S. Public Health Service) mleko nakon pasterizacije ne sme sadr`avati vi{e od 20.000 bakterija i ne vi{e od 10 enterobakterija po mililitru mleka (oko 1/4 ~ajne ka{i~ice). To zna~i da je u ~a{i mleka dopu{teno 5 miliona bakterija i da je na 2,5 dl mleka dopu{teno oko 2.500 enterobakterija. tupne mnoge vrste sojinog mleka i tofu sireva. Oni su izvanredne zamene za mleko.

VQPSF]FOKF!NMFLB!SB[OJI!WSTUB!TJTBSB Mleko Srednja vrednost Vreme potrebno za sadr`aja udvostru~enje te`ine belan~evina mladun~adi 180 dana @ENE 1,2% 60 dana KOBILE 2,4% 47 dana KRAVE 3,3% 19 dana KOZE 4,1% 8 dana KUJE 7,1% 7 dana MA^KE 9,5%

Pqujnbmob!jtisbob Istra`ivanja na podru~ju ishrane jasno su izbacila jedinstveno prehrambeno na~elo u re{avanju problema na{ih zapadnja~kih smrtonosnih bolesti. Ne postoji jedna dijeta za sr~ane bolesti, druga za prekomernu te`inu, a tre}a za visoki krvni pritisak i {e}ernu bolest. Umesto toga, optimalna ishrana za sve spomenute slu~ajeve sastoji se od velike raznolikosti biljnih namirnica u najprirodnijem obliku, pripremljenih uz {tedljivu upotrebu masno}a, ulja, {e}era i soli. Takva ishrana je gotovo potpuno li{ena rafinisane ili prera|ene hrane. Ako jedete proizvode `ivotinjskog porekla, trebate da ih koristite kao dodatak, a ne kao glavno jelo. Pogledajte u donjoj tabeli upore|enje na{e prose~ne, uobi~ajene ishrane sa optimalnom ishranom. \ub!npafuf!vâ&#x20AC;˘jojuj; Probajte neke biljne zamene za mleko i poku{ajte da stvorite nove prehrambene navike bez mle~nih proizvoda. Pratite delovanje tih navika na svoje zdravlje. VQPSF]FOKF

Masno}e i ulja Slo`eni ugljeni hidrati Rafinisani {e}er Holesterol So Vlakna Voda (te~nost) 130

Dnevna uobi~ajena ishrana 36-40% kalorija 22% 21% 400 mg 10-20 g 10-15 g minimalno

Dnevna optimalna ishrana manje od 15% ukupnih kalorija 60-70 % minimalno ispod 50 mg ispod 5 g do 40g 8 ~a{a 131


NFTP Potra`imo pravu hranu Prava hrana! Prava hrana za prave ljude! Kakva privla~na misao! [ta li sve ne obe}ava! Qsbwb!isbob@![b|up!djujsbuf!uf!tubsf!tmphbof@ Mo`da takva razmi{ljanja i spadaju u pro{lost, ali danas nam jo{ uvek ide voda na usta od ukusnog pe~enja. Ispada da je prava hrana dobar komad teletine ili svinjetine. Ko bi samo `eleo da se odrekne tako so~nog zalogaja! Autoritativni glas informi{e nas da u 100 grama tele}e {nicle nema vi{e holesterola nego u 100 grama piletine. Ono {to se, me|utim, ~esto pre}utkuje jeste ~injenica da ~ak i nemasna junetina, iako se po holesterolu mo`e uporediti sa piletinom, sadr`i tri do {est puta vi{e opasnih zasi}enih masno}a koje podi`u nivo holesterola u krvi. Osim toga, ko jede obrok od 100 grama? Prose~ni hamburger ima oko 150 grama mesa, a prose~na {nicla 170 grama.

Lpo{vnjsbokfn! wf~fh! ibncvshfsb-! pcsplb! qpngsjub! j nmf•oph! |fklb-! v! ufmp! tf! voptj! 26! •bkoji! lb|j•jdb! nbtop~b lpkf!{b•fqmkvkv!lswof!ajmf/!Twf!obn!tf!wj|f!ovef!pcspdj!lpkj j{b{jwbkv!qp!ajwpu!pqbtof!cpmftuj" liko ukazuju na to da je ishrana bogata masno}ama jedan od glavnih krivaca za dana{nje bolesti na Zapadu. Ona se sastoji od upotrebe proizvoda `ivotinjskog porekla kao {to su meso, jaja i mle~ni proizvodi. Nevolja pri upotrebi tih proizvoda nastaje kad ljudskom telu, iako je u stanju da se hrani `ivotinjskom hranom, zafali za{tita protiv velikih koli~ina masno}a i holesterola. ^ovek, naime, za razliku od `ivotinja mesojeda, ne poseduje enzime koji mogu da vare holesterol. U njegovom krvotoku se skuplja suvi{na masno}a i holesterol koji se talo`e na zidove krvnih `ila. Tokom vremena one odebljaju i suze se, stvore se naslage i nastaje ateroskleroza. Zbog toga dolazi do smanjenja ili potpunog prestanka dotoka krvi u vitalne organe. Na taj na~in se udara temelj mnogim dana{njim smrtonosnim bolestima kao {to su koronarna bolest, visoki krvni pritisak, mo`dani udar, {e}erna bolest i vi{e vrsta raka.

Bmj!{bs!nftp!ojkf!wbabo!j{wps!cfmbo•fwjob@ Meso je po svojoj prehrambenoj vrednosti zaista izvor obilnih koli~ina belan~evina, ali ono sa sobom donosi i niz drugih problema. Pre svega, ve}ina ljudi precenjuje svoju potrebu za belan~evinama. Preporu~ena dnevna koli~ina (RDA) belan~evina iznosi 45-60 grama. Ali prose~ni stanovnik na{e zemlje pojede dva do tri puta ve}u koli~inu. Takav prekomerni unos belan~evina stvara probleme bubrezima, podsti~e razvoj gihta i dovodi do izlu~ivanja kalcijuma iz kostiju. Kod mesa je jo{ ve}i problem u tome {to ono sadr`i veliku koli~inu masno}a (ve}inom zasi}enih) i holesterola. Nau~na istra`ivanja uve-

Bmj!•pwfl!pevwfl!kfef!nftp/!Peblmf!pekfeopn!twj!uj!qspcmfnj@ - Vratimo se u mislima malo u pro{lost, na po~etak 20. veka. Tada nije bilo toliko bolesti vezanih uz aterosklerozu jer ljudi nisu jeli meso dva ili tri puta dnevno kao danas. Oko 70% belan~evina oni su unosili preko biljne hrane. Danas, me|utim, prose~an ~ovek u razvijenim zemljama dobija 70% belan~evina iz `ivotinjskih proizvoda zasi}enih masno}ama i holesterolom. - U ono vreme su se doma}e `ivotinje uzgajale na veoma druga~iji na~in. Koko{ke su tr~ale po dvori{tu, a svinje se valjale u blatu. Me|utim, te idili~ne farme su danas velikim delom zamenjene tovili{tima. Na najmanjem mogu}em prostoru i po najmanju mogu}u cenu uzgaja se najve}i mogu}i broj `ivotinja. Ve}ina `ivotinja koje danas jedemo uzgajaju se u tovili{tima ili su zatvorene u kavezima, prakti~no bez ikakve mogu}nosti kretanja. Meso tih `ivotinja mo`e sadr`avati dva puta vi{e masno}a od mesa doma}ih `ivotinja koje se slobodno kre}u.

Uplpn!ajwpub-!{cph!qsptf•of!ptpcf!lpkb!tf!isboj!nftpn-! {blpmkf!tf!3591!qjmj~b-!:9!~vsbob-!43!twjokf!j!pwdf-!j!23!kvoj. db/

“Qpuqvop!wfhfubsjkbotlb!jtisbob!npaf!eb!tqsf•j!obtubobl! jogbslub!tsdb!ep!:8&!tmv•bkfwb/” Journal of the American Medical Association

132

133


Tuvejkf!Bnfsjâ&#x20AC;˘lph!vesvafokb!{b!jtisbov!qplb{vkv!eb!kf!wj|f pe! kfeof! usf~jof! qjmj~b! {bhb}fop! cblufsjkbnb! lpkf! v{splvkv cpmftuj/ - @ivotinje unose i skladi{te u svom telu ve{ta~ko |ubrivo i pesticide koji se koriste pri proizvodnji njihove hrane. I biljna hrana je danas zaga|ena; me|utim, koncentracija svih tih otrovnih materija mnogostruko se umno`ava talo`enjem u masnom tkivu `ivotinja. @ivotinjama koje se uzgajaju u sku~enom prostoru rutinski se daju hormoni, antibiotici i druge hemikalije kako bi se neutralizovao u~inak stresa pod kojim one `ive, spre~io nastanak bolesti i ubrzao rast. Ostaci tih zaga|iva~a ulaze u prehrambeni lanac, na ~ijem je vrhu ~ovek! Onima koji su voljni da se suo~e sa ~injenicama, mno{tvo nau~ne literature jasno dokazuje da je takva ishrana jedan od glavnih krivaca za dana{nje zdravstvene probleme. Me|utim, vest se ipak polako {iri i danas je sve vi{e ljudi koji su svesni te stvarnosti i zato jedu mnogo manje mesa, jaja, punomasnog mleka i maslaca nego pre desetak godina. Afmjuf!mj!ujnf!sf~j!eb!kf!cpmkf!j{ptubwjuj!nftp!j{!jtisbof@ Milijarde ljudi na ovoj planeti sasvim dobro `ive hrane}i se samo biljnim belan~evinama. Evo nekih prednosti takve ishrane: ZDRAVSTVENE PREDNOSTI Ljudi koji ne jedu namirnice `ivotinjskog porekla: - du`e `ive; - manje oboljevaju od sr~anih napada i mo`danih udara; - imaju manje problema sa te`inom; - imaju ni`i nivo holesterola; - imaju ni`i krvni pritisak; - manje oboljevaju od {e}erne bolesti; - manje oboljevaju od hemoroida i divertikuloze, i imaju redovniju stolicu; - manje oboljevaju od raka dojke, prostate i debelog creva; - imaju ja~e kosti, a manje osteoporoze; - manje oboljevaju od bubre`nih i `u~nih kamenaca; - manje oboljevaju od bubre`nih bolesti i gihta. Osim toga, takva ishrana je ukusna i finansijski isplativa. ZA[TITA OKOLINE Sto~arstvo je, sa ekolo{ke strane, jedna od najrazornijih industrija na svetu. Prelaz na bezmesnu hranu bi: 134

Oflbeb|okj!gbobujdj!{b!nftopn!isbopn!ebobt!tv!qspnpufsj {esbwji!usfoepwb/!Cjmp!eb!tf!sbej!p!nfobeafsjnb-!qsbwojdjnbufojtljn! qswbdjnb! jmj! epnb~jdbnb-! ebobt! tv! wfhfubsjkbodj qp|upwboj!mkvej/!Qsfmb{!ob!cjmkov!jtisbov!twf!tf!wj|f!tnbusb nvespn-!{esbwpn-!qbnfuopn!j!pehpwpsopn!pemvlpn/ - sa~uvao velike koli~ine vode: Za proizvodnju jednog kilograma p{enice potrebno je oko 300 litara vode, dok je za proizvodnju jednog kilograma junetine potrebno 3.000 litara vode, dakle deset puta vi{e. - za{titio ki{ne {ume: Proizvodnja pola kilograma mesa za hamburgere zahteva uni{tenje 5 m2 ki{ne pra{ume za uzgoj potrebne `ivotinjske hrane. - sa~uvao plodno tlo: Svake godine se samo u SAD-u zbog preterane ispa{e stoke i neodr`ivih metoda uzgoja `ivotinjske hrane izgubi vi{e od pet milijardi tona povr{inskog plodnog tla. - za{titio mnoga stabla: Brojne {ume se uni{tavaju da bi se mogli proizvesti usevi za `ivotinjsku hranu. Svaka osoba koja prestane da jede meso spa{ava 0,4 hektara stabala godi{nje. - sa~uvao ~istu vodu: Svake godine samo ameri~ka tovili{ta proizvedu vi{e od milijarde tona sto~nog |ubreta - {to je zna~ajan izvor zaga|enja vode. POVE]ANJE ZALIHA HRANE U SVETU Oko 85% `itarica proizvedenih u Americi odlazi za sto~nu hranu. Kad bi se samo u SAD-u upola smanjila potro{nja mesa, sa sa~uvanom zemljom i u{te|enom vodom, kao i sa `itaricama i sojinim zrnom mogle bi se ishraniti sve zemlje u razvoju. Up!kf!{bjtub!jnqsftjwop" ^injenice koje ukazuju na potrebu prestanka upotrebe mesa i drugih proizvoda `ivotinjskog porekla svakog dana su sve brojnije. Nutricionisti~ka istra`ivanja potvr|uju da je ishrana zasnovana na integralnim biljnim namirnicama ne samo adekvatna, ve} i najbolja. Zdravi ljudi nemaju ugra|eni instinkt ubijanja. Pre }e nam pote}i voda na usta kada vidimo plod sve`e breskve, nego komad sirovog mesa. Va`no je znati da je ishrana vo}em, povr}em, mahunarkama i `itaricama savr{eno prilago|ena na{im potrebama â&#x20AC;&#x201C; anatomski, fiziolo{ki i instinktivno. Me|utim, nije lako analizirati ustaljene prehrambene navike i priznati da one nisu ba{ najbolje. Ali najmudriji me|u nama to }e svakako u~initi. Oni }e shvatiti da ne mogu pravu hranu dobiti iz

135


klaonica ili fabrika, ve} }e je potra`iti u vrtovima i na poljoprivrednim imanjima. TBAFUBL - Za uzgoj `ivotinja radi dobijanja mesa nepotrebno se tro{i biljna hrana kojom bismo mogli ishraniti sve gladne u svetu. Taj proces drasti~no iscrpljuje neobnovljive izvore za proizvodnju hrane kao {to su plodni sloj zemlje i dubinski izvori vode. - Uzgoj `ivotinja za hranu uni{tava {ume i druga stani{ta `ivotinjskog sveta i u Severnoj Americi predstavlja uzrok odlaganja ve}e koli~ine zaga|iva~a u jezera i reke nego sve druge ljudske aktivnosti zajedno. - Uzgoj `ivotinja za hranu na dana{njim industrijskim farmama podrazumeva zatvaranje, tovljenje, li{avanje slobode, saka}enje, druge vrste zlostavljanja i klanje gotovo devet milijardi nevinih, bespomo}nih `ivotinja. - Konzumiranje `ivotinjskih masno}a i mesa svakako je povezano sa velikim porastom sr~anih bolesti, mo`danog udara, raka i drugih hroni~nih bolesti na koje otpada preko 75% uzroka smrti u na{oj zemlji.

Qsjnfob Sve je vi{e nau~nih podataka koji dokazuju da je ishrana biljnom hranom mnogo bolja od mesne ishrane. Meso je bogato masno}ama i holesterolom. Nedostaju mu vlakna iz biljne hrane. U svetskoj populaciji vegetarijanci imaju bolje zdravlje, mr{aviji su i du`e `ive. Ptmpcpejuf!tf!obwjlf!kfefokb!nftb Mnogi ljudi koji imaju ustaljenu naviku konzumiranja mesnih i mle~nih proizvoda za gotovo svaki obrok, ose}aju se nesigurnim pri poku{aju uvo|enja biljnih namirnica u ishranu. Izgleda im kao da su obroci bez mesa nepotpuni. Ali mogu}e je zadovoljiti vlastiti apetit i bezmesnom hranom. Mo`da je za prilago|enje potrebno odre|eno vreme, ali biljni }e vam obroci postajati sve prihvatljiviji i privla~niji. Evo primera jednog jelovnika kojim biste mogli zapo~eti ukusne bezmesne obroke: Qsfemph!kfmpwojlb Doru~ak - Kuvane ili hladne `itne pahuljice sa sojinim mlekom i dodatkom pola banane ili drugog narezanog vo}a. - Narand`a ili grejpfrut â&#x20AC;&#x201C; ogulite i pojedite celi plod. 136

- Tri kri{ke dvopeka od integralnog bra{na sa vo}nim poslasticama (vidi stranu 138); mo`ete dekorisati prstenom ananasa ili kri{kom kivija. - Vo}ni ~aj. Ru~ak - Supa od mladog gra{ka sa knedlama od je~ma ili pirin~a. - Dve poga~ice od integralnog bra{na. - Salata pripremljena od iseckanih krastavaca, paprike, paradajza, radi}a i tofu sira; preliv od sojine pavlake. - Sve`e vo}e: breskva, jabuka ili jagode. Ve~era - [pagete od integralnog bra{na i sos od paradajza. - Me{ana salata sa za~inima i niskokalori~nim prelivom. - Kri{ka hleba od integralnog bra{na. - Desert: pe~ena jabuka (u mikrotalasnoj pe}nici) sa urmom i orahom. J{cps!isbof Na~inite svoj jednodnevni jelovnik. Poslu`ite se navedenim smernicama. Lepo se zabavite! Wb|!{bebubl; Pri planiranju prirodnijeg programa ishrane pripremajte obroke imaju}i u vidu dole navedene kategorije namirnica. PREDLOZI Optimalne namirnice Vo}e: svo sve`e vo}e (avokado i masline umereno) Povr}e: sve vrste povr}a, od zelenog lisnatog do {argarepe, tikvica i bundeve. Mahunarke: sve vrste pasulja, gra{ak, so~ivo, lebleblije, soja, bob. Gomolje: Krompir, slatki krompir. @itarice: sve integralne `itarice, hleb, testenina. Ora{asti plodovi: orah, badem, le{nik, kesten, kikiriki (jedine ih svakodnevno, ali u umerenim koli~inama) Eventualne namirnice (ako smatrate da bez njih ne mo`ete): Mle~ni proizvodi: nemasno mleko, obi~an jogurt, sirevi od obranog mleka i obi~ni sve`i sir (umereno). Jaja: samo belance Meso: male koli~ine, ako ba{ morate - meso peradi bez ko`ice, riblji fileti, nemasna junetina.

137


NBTOP^F Oprezno sa njima! Na na{oj planeti deluje zlikovac koji svake godine neometano onesposobljava i ubija vi{e stanovnika razvijenih zemalja nego svi ratovi u pro{lom veku zajedno. To je masno}a u na{oj krvi. Afmjuf!mj!sf~j!eb!obt!lpo{vnjsbokf!nbtop~b!npaf!vcjuj@ Vi{ak masno}a progla{en je naj{tetnijim sastojkom ishrane na Zapadu. Ubojiti duet â&#x20AC;&#x201C; obilje masno}a i manjak vlakana â&#x20AC;&#x201C; danas je povezan sa vrlo razli~itim problemima kao {to su koronarna bolest, gojaznost, `u~ni kamenci, upala slepog creva, rak debelog creva, dojke i prostate, mo`dani udar, opstipacija (zatvor stolice), divertikulitis... [bs!obn!nbtop~f!ojtv!qpusfcof!{b!{esbwmkf@ Da, masno}e su zaista vitalni sastojak gra|e svake `ive }elije. One tako|e skladi{te rezervno gorivo za organizam. Bez masno}a u ishrani ne bismo mogli biti zdravi.

Crvena krvna zrnca su tako gra|ena da imaju maksimalnu spoljnu povr{inu uz najmanju mogu}u zapreminu. Njihova najva`nija uloga je prenos kiseonika koji se ve`e na njihovu povr{inu. Ona se uveliko smanjuje kada se ta zrnca slepe zbog ishrane bogate masno}ama. 138

Ptmpcpejuf!tf!tlmpoptuj!qsfnb!nbtopk!isboj" Mi jedemo dva do tri puta vi{e masno}a od preporu~enih vrednosti. Prose~na na{a ishrana sadr`i 36 do 40% kalorija u masno}ama, dok istra`ivanja pokazuju da bi idealan unos preko masno}a trebao da bude oko 15%. Problem je, me|utim, u tome {to ih ve}ina ljudi jede u prevelikim koli~inama i u najte`e svarljivim oblicima. Nama je potpuno jasno da automobil najbolje mo`e funkcionisati sa gorivom koje je predvi|eno upravo za njega. Mogli bismo ga voziti i na petrolej, ali to bi bilo katastrofalno za motor. Neprikladno gorivo o{te}uje i telesni motor, premda se to ne mo`e odmah videti. Naime, zdravo ljudsko telo ima velike rezerve. Gotovo 80% jetre i bubrega mo`e biti uni{teno pre nego {to ovi organi otka`u. U trenutku kad osetimo prvi znak anginalne boli ili sr~ani napad, pre~nik koronarnih arterija mo`e ponekad biti su`en ve} i do 80%. Lblp!nbtop~f!|ufuf!pshboj{nv@ Prevelika koli~ina masno}a u ishrani podsti~e razvoj ateroskleroze - procesa otvrdnjavanja i su`avanja vitalnih krvnih `ila koje sve }elije organizma opskrbljuju hranom i kiseonikom. Vi{ak masno}a ~ini krv gustom i lepljivom, usporava krvotok i navodi crvena krvna zrnca da se lepe u grozdove. Ovako slepljene formacije crvenih krvnih }elija ne mogu poneti potpuni teret kiseonika niti se kretati kroz tanke kapilare. Zbog toga su mnoge telesne }elije li{ene kiseonika i hranljivih materije pa postaju osetljive na ozlede, bolest i smrt. Ve}ina namirnica bogatih masno}ama prepune su holesterola koji o{te}uje zidove krvnih `ila. Takva se o{te}enja popunjavaju novim }elijama. Zbog prisutnosti prevelike koli~ine masno}a i holesterola, na unutra{njoj povr{ini krvnih `ila se talo`e slojevi novih }elija, lepi se jedna zakrpa na drugu sve dok ne nastane prava naslaga. Ona s vremenom naraste toliko da zna~ajno suzi sr~ane krvne `ile. Kada nastane potpuno za~epljenje dolazi do sr~anog infarkta. Kad se to dogodi u krvnim `ilama koje hrane mozak, nastaje mo`dani udar. Osim toga, izgleda da neki od nusproizvoda metabolizma masno}a u~estvuju u nastanku odre|enih vrsta raka. Ove materije ~esto nadra`uju sluzoko`u creva i podsti~u njenu upalu. S vremenom one postaju zna~ajan uzrok za razvoj kolitisa i raka debelog creva. Me|utim, ukoliko osoba unese hranom dovoljnu koli~inu vlakana, one podsti~u smesu u crevima da se mnogo br`e kre}e i time skra}uju vreme za delovanje otrovnih karcinogena na zidove creva. 139


_VWBKUF!TF" Mesa i sireva: To su vrlo kalori~ne namirnice (goje) i ne sadr`e vlakna. Prera|enih trans-masno}a: One nastaju kad se ulja delimi~no hidrogenizuju kako bi postala maziva (kao margarin i namazi). Ove masno}e podi`u nivo holesterola u krvi sli~no kao i zasi}ene masno}e. Zasi}enih masno}a: One podi`u nivo holesterola u krvi, pove}avaju rizik od sr~anih bolesti i raka debelog creva i prostate. Nalaze se u mesu, sirevima, pici, sladoledima, punomasnom mleku, maslacu, kola~ima i pa{tetama. Namirnica oslobo|enih masno}a: Mnogi smatraju da nije {tetno jesti velike koli~ine takvih namirnica, ali one tako|e mogu biti bogate kalorijama, naro~ito {e}erom. Sa druge strane, prekomerna masno}a u krvi jedan je od faktora koji potiskuje proizvodnju imunih }elija. Danas se tako|e zna da ishrana bogata masno}ama umanjuje delotvornost telesnog mehanizma za proizvodnju insulina, {to mo`e izazvati {e}ernu bolest. Koli~ina zasi}enih masno}a u ishrani sna`no deluje na nivo holesterola u krvi. Npafnp!mj!tf!oflblp!{b|ujujuj@ Vrlo je va`no smanjiti unos masno}a. Maslac, margarini, razni namazi, masti i ulja po svom sastavu su gotovo stopostotne masno}e. Meso, sirevi, jaja i punomasno mleko donose u proseku 50 do 80% kalorija iz masno}a. Osim toga, trebali bi da unosimo mnogo vi{e vlakana. Vo}e, povr}e, integralne `itarice i mahunarke postaju sve popularnije. Budu}i da su ove biljne namirnice bogate vlaknima, a siroma{ne mastima i bez holesterola su, idealne su za upotrebu. Moderni na~in ishrane, prezasi}en masno}ama, polagano nas ubija. Danas znamo da se ta situacija mo`e promeniti ako najve}i deo Wj|f!pe!41!qptup!tmv•bkfwb!pcpmkfwbokb!pe!sblb!v!{bqbeojn {fnmkbnb! ejsfluop! kf! qpwf{bop! tb! qsfcphbupn! jtisbopnqptfcop!voptpn!wfmjlji!lpmj•job!nbtop~b/!Eb!cj!tf!tnbokjp sj{jl!pcpmkfwbokb!pe!sblb-!ts•boji!cpmftuj!j!np!aeboph!vebsbusfcbmp!cj!kftuj!wj|f!wp~b!j!qpws~b!lpkj!qsvabkv!wfmjlv!{b|ujuv!v upn!tnjtmv-!b!tbesaf!nophp!nbokf!nbtop~b/ 140

Namirnice

HEF!TWF!JNB!NBTOP^B@ Postotak Ukupno kalorija “masnih” kalorija po {olji (2,4 dl)

Vidljive masno}e - Maslac, margarin, namazi, salo Nevidljive masno}e - Puter od kikirikija - Ora{asti plodovi - Svinjetina, govedina - Burger King - Punomasno mleko - Sladoled - Fermentirani, tvrdi sir - Sir za mazanje

100

1900

80 75-92 65-80 60 50 70-80 60-85 90

1500 800 500-800 970 160 350 450 850

masnih kalorija koje unosimo zamenimo nerafiniranim biljnim namirnicama. Takav uravnote`en na~in ishrane spre~i}e razvoj mnogih savremenih hroni~nih bolesti, podstaknuti povla~enje uzroka koronarne bolesti kao i simptoma {e}erne bolesti tipa II u ve}ini slu~ajeva. I to nije sve! Takvom ishranom mo`ete u`ivati u boljem zdravlju, imati vi{e energije i izdr`ljivosti i uz ve}u koli~inu unesene hrane gubiti na te`ini!

Qsjnfob Prevelika koli~ina masno}a verovatno je naj{tetniji sastojak zapadnja~ke ishrane. Jako je va`no smanjiti njihov unos. Moramo ograni~iti upotrebu maslaca, margarina, ulja, mesa, sireva, jaja i punomasnog mleka. _fujsj!tubsf!hsvqf!obnjsojdb Se}ate li se ~etiri stare grupe namirnica i modela pravilne ishrane koji se koristio pre par decenija? Od tada smo mnogo toga otkrili o ishrani. Izme|u ostalog nau~ili smo da je isticanjem mesa i mle~nih proizvoda kao zasebnih i preko potrebnih grupa namirnica prose~na ishrana postala prebogata masno}ama, belan~evinama i holesterolom, a presiroma{na vlaknima. Studija za studijom povezuje takvu ishranu sa pove}anim postotkom oboljevanja od raka, sr~anih bolesti, gojaznosti i {e}erne bolesti. Nema sumnje da je potrebna velika promena u razumevanju pravilne ishrane. 141


_fujsj!opwf!hsvqf!obnjsojdb Preporuka Odbora lekara za odgovornu medicinu

Grupa hrane Integralne `itarice

Obroka dnevno pet ili vi{e

Povr}e

tri ili vi{e

Mahunarke

dva do tri

Vo}e

tri ili vi{e

Veli~ina obroka 1/2 {oljice (1,2 dl) vru}ih `itnih pahuljica; 30 g suvih `itnih pahuljica; jedna kri{ka hleba 1 {oljica (2,4 dl) sirovog povr}a; 1/2 {oljice kuvanog povr}a 1/2 {oljice kuvanih mahunarki, 120 g tofu sira jedan ili dva ploda srednje veli~ine; 1/2 {oljice osrednjih komadi}a vo}a ili 1/4 {oljice su{enog vo}a

Kada slede}i put budete pripremali ru~ak, za~inite salatu sa {to manje masno}a. Obogatite njen ukus limunom ili prirodnim za~inskim travama. To su dobre, niskokalori~ne i nemasne zamene. Tmbcjkf!{b•jokfof!tbmbuf Jedan od najboljih primera kako mo`ete smanjiti unos masno}a jeste salata. Mnogi ljudi pretvaraju obrok od izvanredno hranljivog zelenja u no}nu moru zbog dodatih masno}a u obliku gustih i uljem bogatih preliva. Naj~e{}e se koristi ne malo za~ina uz salatu, ve} malo salate uz za~ine.

IPMFTUFSPM Potreban vam je, ali... [ta mo`e normalnu, potrebnu, zdravu stvar pretvoriti u opasnog ubicu? Kako ne{to {to poma`e pri stvaranju polnih hormona, izgradnji sna`nih kostiju i uravnote`ivanju reakcije organizma na stres ujedno onemogu}uje dotok kiseonika i o{te}uje vitalne organe i tkiva? Holesterol je s jedne strane dobrotvor, a s druge veliki zlikovac. Iako bez njega ne mo`emo `iveti, on nas u velikim koli~inama ubija. Nivo holesterola u krvi jedan je od najva`nijih faktora u odre|ivanju rizika oboljevanja od sr~anih bolesti. Osoba s nivoom holesterola u krvi od 6,8 mmol/l ima ~etiri puta ve}u mogu}nost sr~anog napada sa smrtnim ishodom od osobe ~iji je holesterol ni`i od 5,6 mmol/l. A 5,6 je daleko od idealnog! Svakih 10% povi{enja nivoa holesterola u krvi prati pove}anje rizika od sr~anog napada za 30%. [bs!ojwp!ipmftufspmb!v!lswj!ojkf!obtmfeob@ Retke su osobe sa genetskim poreme}ajima vezanima za holesterol. Naj~e{}e nivo holesterola u krvi odre|uju faktori vezani za ishranu. Zavisno od onoga {ta jedemo, nivo holesterola se zna~ajno podi`e ili spu{ta, a te promene mogu potrajati i sedmicama. Lpmjlp!wjtpl!ojwp!ipmftufspmb!v{splvkf!ts•bof!obqbef@ Holesterol postepeno za~epljuje vitalne krvne `ile koje hrane srce, a taj se proces naziva ateroskleroza. Ve}ina sr~anih napada povezana je sa naslagama koje su naj~e{}e sastavljene od holesterola i masno}a. One su sli~ne zakrpama na automobilskoj gumi, a stvaraju se kao reakcija organizma na o{te}enja zidova krvnih `ila uzrokovanih slobodnim radikalima, posebno onima koje nalazimo u oksidisanom holesterolu. Telo reaguje na takve podra`aje dodavanjem sve brojnijih “zakrpa” u `elji da za{titi to podru~je, pa se naslage polako pove}avaju. Time se smanjuje mogu}nost protoka krvi i krvna `ila se mo`e s vremenom potpuno za~epiti.

142

143


Qspj{wpej! ajwpujoktlph! qpsflmb! tv! obkwf~j! j{wps! nbtop~b! v mkvetlpk!jtisboj!j!kfejoj!j{wps!ipmftufspmb/ Kada je nivo holesterola ispod 3,8 mmol/l, mogu}a o{te}enja na krvnim `ilama brzo zarastaju i stvar se obi~no zavr{ava malim o`iljkom. Ali kada se njegov nivo popne iznad 4,6 mmol/l, LDL holesterol se po~inje hvatati za zidove arterija i izaziva aterosklerozu (zadebljanje, ukru}enost i su`avanje `ila, i stvaranje naslaga). Brojna istra`ivanja me|u razli~itim narodima {irom planete obelodanila su ~injenicu da je nivo holesterola u krvi najpouzdaniji pretskaziva~ za~epljenja krvnih `ila i ateroskleroze. Prou~avanja brojnih grupa ljudi koje migriraju potvr|uju da je za razvoj tog procesa na~in `ivljenja mnogo va`niji od nasle|enih osobina pojedinca. Kad ljudi iz siroma{nijih krajeva, koji su jednostavnom ishranom bili za{ti}eni od ateroskleroze, pre|u u zapadnja~ku kulturu i zapo~nu sa preterivanjima u ishrani, njihov nivo holesterola u krvi se podi`e i ubrzo se po~inju razvijati iste bolesti krvnih `ila kao i kod ostalih stanovnika Zapada. [bs!ipmftufspm!ojkf!qsflp!qpusfcbo!ufmv@ Naravno da jeste, ali ga mi ne moramo unositi od spolja. Jetra proizvede onoliko molekula holesterola koliko je telu potrebno. Me|utim, prose~ni stanovnik Zapada unese hranom dodatnih 400 miligrama nepotrebnog holesterola dnevno. Upravo je ovaj vi{ak prehrambenog holesterola uzrok velikog dela ~itavog problema. Lpkf!obnjsojdf!tbesaf!ipmftufspm@ Holesterol se nalazi samo u namirnicama `ivotinjskog porekla. Namirnice biljnog porekla ne sadr`e ni miligram holesterola. Eto, to je zaista jednostavno. Lpkb!kf!qpafmkob!lpmj•job!ipmftufspmb!v!lswj@ Mnogi nau~nici koji prou~avaju krvni sistem tvrde da }e nivo holesterola ispod 3,8 mmol/l sa~uvati ljude od ateroskleroze. [bs!v!lswj!ofnb!wj|f!wstub!ipmftufspmb@ Holesterol nikada ne putuje krvlju sam – on ima razne “nosa~e”. Te`i nosa~ je HDL (lipoprotein visoke gustine), poznat kao “zdravi” holesterol. HDL ima za{titnu funkciju jer uklanja holesterol iz krvnih `ila i prenosi ga u jetru koja ga ugra|uje u `u~. [to je HDL u krvi vi{i, to je za{tita bolja. Mu{karci sa HDL-om iznad 1,9 mmol/l za{ti}eni su od sr~anih napadaja. 144

RIZIK Ne postoji Povi{en Velik Vrlo velik Opasno velik

NIVO U KRVI (mmol/l) Holesterol LDL holesterol do 4,1 ispod 2,3 4,2 - 4,6 2,31 - 2,82 4,61 - 5,64 2,83 - 3,84 5,65 - 6,66 3,85 - 4,87 iznad 6,67 iznad 4,88

Jednostavan na~in procene rizika od sr~anog infarkta jeste da podelimo ukupni holesterol sa HDL-om. Idealno bi taj rezultat trebao da bude manji od 4,0. Lak{i nosa~ holesterola, LDL (lipoprotein niske gustine) jeste “lo{ i smrtonosan” holesterol. On u osnovi odre|uje brzinu kojom }e se te ~estice talo`iti na zidove krvnih `ila. Da bismo bili za{ti}eni od tog procesa, vrednost LDL holesterola treba biti ispod 2,3 mmol/l. Iako ima jo{ nekoliko drugih vrsta nosa~a holesterola, ova dva, HDL i LDL, najva`niji su me|u njima. Lblp!cjtuf!pckbtojmj!j{sb{!“pltjejtboj”!ipmftufspm@ Kad je holesterol izlo`en vazduhu, dolazi do njegove oksidacije, reakcije sa kiseonikom. ^ak i mala koli~ina tako izmenjenog holesterola mo`e biti jako toksi~na i o{te}uje zidove na{ih krvnih `ila. Na tim se o{te}enjima razvija ateroskleroza. Poznati izvori tog naj{tetnijeg holesterola jesu pala~inke, krempite i sladoledi pripremljeni iz gotovih smesa, kao i parmezan i mast. Upotreba hrane bogate antioksidansima (biljne namirnice) doprinosi neutralizovanju ove vrste opasnih slobodnih radikala. Lpkj!tv!qsbluj•oj!ob•joj!tojabwbokb!ipmftufspmb@ Nivo holesterola u krvi u velikoj meri odre|uje ono {to jedemo. Ako vam je ozbiljno stalo do toga da snizite svoj holesterol, dr`ite se ovih smernica: - Jedite manje holesterola. Smanjite uobi~ajeni dnevni unos holesterola od 400 miligrama na manje od 50 miligrama ili, jo{ bolje, nemojte ga uop{te unositi u svoj organizam. To }ete posti}i tako {to }ete zna~ajno smanjiti upotrebu mesa, posebno iznutrica i kobasica, `umanca i ve}ine mle~nih proizvoda. Idealno bi bilo te namirnice u potpunosti izostaviti iz ishrane. - Unosite mnogo manje masno}a. Zasi}ene masno}e i prera|ene trans-masno}e podsti~u jetru na neumornu, pove}anu proizvodnju 145


TBESABK!IPMFTUFSPMB!V!ISBOJ Mleko, obrano 1 {oljica (2,4 dl) Sve`i sir 1/2 {oljice Sladoled 1 {oljica Punomasni sir 2 kri{ke Riba 150 g Govedina/svinjetina/piletina 150g [kampi 130g @umance 1 Jetra 85 g

5 mg 24 54 56 85 135 172 220 1370

HOLESTEROL SE NALAZI SAMO U NAMIRNICAMA @IVOTINJSKOG POREKLA. holesterola. Ove masno}e su opasnije za podizanje nivoa holesterola u krvi nego holesterol koji uzimamo u hrani. Zasi}ene masno}e su na sobnoj temperaturi ~vrste (maslac, mast) i nalaze se u velikom postotku u `ivotinjskim proizvodima. Prera|ene (hidrogenizovane) trans-masno}e nastaju kada se ulja delimi~no hidrogenizuju kako bi postala â&#x20AC;&#x153;mazivijaâ&#x20AC;?. Nalazimo ih u margarinima, ve}ini maslaca od kikirikija i mnogim drugim prera|enim namirnicama. Vi{estruko nezasi}ene (te~ne) masno}e ne podi`u direktno nivo holesterola u krvi, ali su povezane sa nekim vrstama raka kod odraslih ljudi i prekomernom telesnom te`inom. - Jedite manje `ivotinjskih belan~evina. Nivo homocisteina di`e se nakon obroka bogatog `ivotinjskim belan~evinama. To povi{enje je povezano sa porastom holesterola u krvi i sa pove}anjem rizika oboljevanja od koronarne bolesti. - Jedite vi{e hrane bogate vlaknima. Rastvorljiva vlakna, koja izobilno nalazimo u zobi, pasulju i vo}u, vezuju holesterol i `u~ne kiseline u crevima i spre~avaju njihov ulazak u krvotok. Konzumiranje ve}ih koli~ina ovih namirnica bogatih vlaknima mo`e sniziti nivo holesterola u krvi za vi{e od 10%. - Lekovi. Iako }e optimalna ishrana smanjiti koli~inu holesterola u krvi jednako dobro kao i medikamentozna terapija, u proseku od 15 do 30% tokom ~etiri do osam sedmica, mo`da }e za nekolicinu koja ne reaguje na te mere biti potrebni lekovi za sni`avanje holesterola. O tome svakako treba porazgovarati sa lekarom.

146

Ip~f!mj!pwf!nfsf!qpnp~j!v!qpwf~bokv!IEM.b-!epcsph ipmftufspmb@ One }e sniziti odnos ukupnog holesterola i HDL-a, koji }e zatim smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Evo nekoliko na~ina za pove}anje HDL-a: - Ako pu{ite, odmah prestanite! - Po potrebi smanjite telesnu te`inu. Smanjivanje upotrebe visokorafinisanih namirnica prepunih praznih kalorija kao {to su vidljive masno}e i ulja, {e}er i alkohol, u tome uveliko poma`e. - Svakodnevno se bavite fizi~kom aktivno{}u. Aktivna fizi~ka aktivnost na sve`em vazduhu poput brzog hodanja nezaobilazna je ukoliko `elite da pove}ate HDL. - Jedite namirnice bogate antioksidansima i jako siroma{ne zasi}enim masnim kiselinama (biljnu hranu) i prera|enim trans-masno}ama. Beli i crni luk mogu tako|e povisiti nivo HDL-a. Zapamtite, holesterol u krvi je direktno pod uticajem onoga {to pojedete. Ishrana jako siroma{na masno}ama (ispod 15% kalorija), a bogata vlaknima, sni`ava nivo povi{enog holesterola u krvi za 20 do 30% u roku od 30 dana u ve}ini slu~ajeva. Ako ne znate kakve su vam vrednosti holesterola u krvi, nemojte hodati, odmah potr~ite do najbli`eg mernog mesta. Ako je va{ nalaz iznad 4,1 mmol/l, vreme je da se uozbiljite i poduzmete odgovaraju}e mere!

Qsjnfob Nivo holesterola u krvi jedan je od najva`nijih faktora u odredivanju rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Ishrana bogata masno}ama i proizvodima `ivotinjskog porekla podi`e nivoe holesterola. To se mo`e izraziti i na suprotan na~in. Ishrana s malo masno}a i holesterola, a bogata vlaknima, sni`ava nivo holesterola u krvi 2O do 30% u roku od 30 dana. Ojwp!ipmftufspmb!v!lswj Pre~esto je prvi znak koronarne bolesti iznenadna smrt. Najbolji na~in za procenu rizika od sr~anih bolesti jeste analiza nivoa holesterola u krvi. To je gotovo najva`niji pretskaziva~ sr~anih bolesti. Znate li kolika je vrednost va{eg holesterola u krvi? Ako je odgovor negativan, zatra`ite od svog lekara da vas uputi na va|enje krvi. Postupak je jednostavan, a ono {to }ete saznati, mo`da }e vam spasiti `ivot. Koliki je nivo holesterola u va{oj krvi?_________ 147


Sbojkf!tf!ojkfebo!mkvcjufmk!isbof!lpkj!kf!jnbp!jnbmp!tbnpqp|!. upwbokb!ojkf!afmfp!{bnb!sbuj!hsbnjnb!nbtop~b!jmj!qjsbnjepn jtisbof/!Ebobt!wj|f!ojkf!ublp/!Tbeb!qsbwj!hvsnboj!qsjnfspn qplb{vkv!lblp!vlvtob!isbob!jtupwsfnfop!npaf!cjuj!j!{esbwb/

Qsfev{njuf!p{cjmkof!nfsf Ako ustanovite da se va{e vrednosti ne nalaze unutar preporu~enih vrednosti, ispod 4,1 mmol/l, ne o~ajavajte. Vreme je da preduzmete ozbiljnije mere. Mo`ete sniziti nivo svog holesterola ako izvr{ite va`ne promene u na~inu `ivota. \ftu!ob•job!{b!tnbokfokf!ojwpb!ipmftufspmb Evo {est mera koje }e vam pomo}i pri sni`avanju nivoa holesterola. Ozna~ite one koje ve} primenjujete, pa ispod svake napi{ite kako biste mogli ostvariti taj cilj. Kada sve ispunite, ponovno pregledajte ovo poglavlje i proverite ispravnost svojih odgovora. - Jesti manje holesterola. - Unositi manje masno}a. - Smanjiti prekomernu te`inu. - Jesti vi{e hrane bogate vlaknima. - Vi{e ve`bati. - Upotreba lekova (ako je potrebno). Wb|!{bebubl; Potra`ite u gornjem popisu {ta vi mo`ete u~initi da smanjite nivo holesterola u krvi i po~nite s tim {to pre.

148

WMBLOB Nejestiva, nesvarljiva, a tako bitna Ima sastojaka u namirnicama koje samo prolaze kroz organizam i zavr{avaju pravo u toaletu, a da ne budu upotrebljeni. Kako `alosno, re}i }ete! Kakav gubitak, zar ne? Ako tako mislite, niste u pravu. Tako su razmi{ljali i mnogi nau~nici sve do po~etka 70-ih godina pro{log veka. Danas znamo da su biljna vlakna poput generala u vojsci – ona upravljaju mnogim procesima u organizmu. \ub!tv!{bqsbwp!cjmkob!wmblob@ Ona ~ine kostur biljaka. Zbog toga {to prolaze kroz organizam, a da ih krv ne apsorbuje, dugo su smatrana bezvrednim - otpadom u namirnicama. Me|utim, njihovim uklanjanjem razli~itim preradama, pove}ava se kalori~na gustina hrane, kao i delotvornost i brzina kojom se ona upija u krvotok. Odstranjivanje vlakana iz hrane tako|e produ`ava trajnost namirnica. Sve vrste vlakana mogu se podeliti u dve osnovne grupe – na topljiva koja se rastvaraju u vodi i na netopljiva koja nemaju to svojstvo. Vlakna su uklju~ena u mnoge procese varenja i metaboli~ke procese organizma. Spomenimo samo neke: - Netopljiva vlakna upijaju vodu i zadr`avaju je u sebi. Na taj na~in se njihova vlastita zapremina pove}ava ~etiri do {est puta i stvara se mekana, sun|erasta masa u `elucu, tankom i debelom crevu. Koji je u~inak takve mase? Ose}aj sitosti i puno}e javlja se mnogo ranije nego kod namirnica sa malo vlakana, ~ime je osigurana za{tita od prejedanja kao i zna~ajna pomo} pri regulisaju telesne te`ine. Ta masa bogata vlaknima potpunije ispunjava creva i pokre}e ih na `ivlju aktivnost. Umesto da se hrana nekoliko dana zadr`ava u sistemu za varenje u obliku kompaktnih grudvi, {to se doga|a kad unosimo malo vlakana, sun|erasta vlaknasta masa prolazi mnogo br`e kroz telo i nesvarljivi ostatak se izbacuje u roku od 24 do 36 sati. 149


Ovakav u~inak le~i ve}inu problema sa zatvorom (tvrdom stolicom) i zna~ajno olak{ava probleme sa hemoroidima i bolestima divertikuluma. Zbog ubrzanog varenja i kra}eg vremena boravka hrane u crevima dolazi do manjeg truljenja (raspadanja organskog materijala) nego kod ishrane sa malo vlakana. Manje je i vremena u kojem karcinogeni i drugi {tetni nusproizvodi varenja mogu nadra`ivati zidove creva. Vlakna tako|e deluju poput izolatora sluzoko`e od {tetnih ostataka hrane. Ovakvim u~incima tih dragocenih tvari obja{njava se ni`i postotak raka debelog creva me|u onima koji uzimaju hranu sa vi{e vlakana. - Vlakna smanjuju brzinu ulaska hranljivih sastojaka u krvotok. To poma`e u odr`avanju izjedna~enog nivoa {e}era u krvi tokom vremena i omogu}uje trajniji ose}aj snage i energije. Tako stabilizovani {e}er u krvi spre~ava hipoglikemiju (niski nivo {e}era u krvi) u ve}ini slu~ajeva i doprinosi kontroli {e}erne bolesti (visok nivo {e}era u krvi). - Topljiva vlakna, sa druge strane, deluju na nivo holesterola u krvi. Ona upijaju holesterol i druge nusproizvode metabolizma masno}a i odvode ih iz tela. Bez delovanja tih topljivih vlakana, ve}ina preostalog holesterola ponovno bi se apsorbovala u krv pove}avaju}i njegov ve} ionako previsok nivo koji nalazimo kod ve}ine stanovnika zapadnih zemalja. Topljiva vlakna posebno su obilato zastupljena u vo}u, pasulju i zobi. Hekf!kp|!obmb{jnp!pwf!•vepuwpsdf@ Vlaknima su izuzetno bogate sve nerafinisane biljne namirnice. Konzumiranjem raznog vo}a, integralnih `itarica, povr}a i mahunarki (pasulja, so~iva, gra{ka) unosi se obilje razli~itih vrsta vlakana preko potrebnih organizmu. Ve}ina ljudi se iznenadi kada prvi put ~uje podatak da `ivotinjska hrana uop{te nema vlakana. Savremena ishrana na Zapadu donosi organizmu do 30% svih kalorija preko mesa, ribe, jaja i mle~nih proizvoda, a veliki deo preostalih kalorija otpada na visoko rafinisane namirnice. Zbog toga oni koji se tako hrane unose manje od jedne tre}ine dnevno potrebnih vlakana. \ub!lbafuf!p!tplpwojdjnb@!J{hmfeb!eb!kf!up!epcbs!bqbsbu!lpkj pnphv~vkf!qpwf~bop!lpo{vnjsbokf!wp~b!j!qpws~b/ Reklame su zaista uspe{no obavile svoj posao. Gomila plodova sve`eg izgleda trpa se u mali aparat i, gle, nastaje predivan sok!

_vwbkuf!tf!nftb!j!tjsfwb/!Poj!of!tbesaf!oj!usbh!pe!wmblbob/” 150

Tplpwj!j{!tplpwojlb!tv!{bqsbwp!qmpepwj!wp~b!j!qpws~b!mj|foj esbhpdfoji!wmblbob/ Mnogi zaposleni ljudi, navikli na tehnolo{ka ~uda i odlu~ni da pobolj{aju svoje zdravlje, sa dobrodo{licom su do~ekali jo{ jednu uzbudljivu pre~icu ka dobrom `ivotu: sokovnike za vo}e i povr}e. Eb!mj!tv!uwseokf!p!okfhpwpk!epcspcjuj!ub•of@ I da i ne. Da, jer proizvode hranljive napitke. Ali i ne, jer ve}ina ne odgovara zdravstvenim tvrdnjama koje im se pre~esto pripisuju. Dok se u sokovnicima proizvode napici prili~no bogati hranljivim sastojcima, to se uglavnom ~ini na ra~un vrednih prehrambenih vlakana. Pet kilograma sve`ih plodova mo`e dati i do dve i po litre ukusnog soka. Ali gotovo sva dragocena vlakna, tako potrebna organizmu, nalaze se u onih dva do tri kilograma ostaka koji obi~no zavr{ava u otpadu. Ovaj postupak podse}a na proces rafinisanja `itarica koji je zapo~eo pre stotinjak godina pri ~emu se od zrna odvaja ljuska i klica (vlakna i hranljive materije), a ostaju delovi siroma{ni vlaknima i hranljivim sastojcima da bi se dobilo belo bra{no i beli pirina~. Na`alost, ove namirnice su jo{ uvek glavna hrana za ve}inu stanovni{tva dana{njeg razvijenog sveta. Za one kojima je te{ko da `va}u sve`e namirnice, dostupni su sokovnici koji ne odbacuju vlakna. Smesa koja se dobija gusta je poput pudinga, ali se mo`e i razrediti, ~ime se dobija sok. [bs!of!cj!cjmp!epcsp!twpkpk!jtisboj!obepebwbuj!q|foj•of{pcfof-!qjsjo•of!j!esvhf!nfljokf@ Se}ate li se ludovanja za zobenim mekinjama pre nekoliko godina? Zobene mekinje su bile progla{ene brzim lekom za sni`avanje upornog, visokog nivoa holesterola u krvi. Proizvo|a~i hrane odmah su iskoristili neo~ekivanu priliku. Izbila je jagma za zobenim bra{nom i proizvodi sa zobenim mekinjama su poskupeli. Tada su nau~nici pokrenuli novi talas istra`ivanja koji je bacio sumnju na prethodne tvrdnje. Osim toga, ljudi su se umorili od zobenih ka{a i ~ajnih koluti}a. Najnovije studije ne opovrgavaju vrednost zobenih mekinja u sni`avaOf!npafuf!qptjqbuj!wmbl!ob!qp!|ojdmj!jmj!kbkjnb!j!sf~j!eb!kfefuf {esbw!pcspl/ 151


WMBLOB!V!OBNJSOJDBNB

Namirnica @itne pahuljice bogate mekinjama Slanutak Jabuka Brokula, kuvana Pasulj i gra{ak, kuvani Hleb od integralnog bra{na @itarice i `itne pahuljice Bobi~asto vo}e [nicla Pile Riba Sir

Obrok 1 {oljica (2,4 dl) 1 {oljica velika 1 stabljika 1 {oljica 3 kri{ke 1 {oljica 1/2 {oljice 150 g 150 g 150 g 30 g

Vlakna (g) 20 16 9 9 8 8 5 5 0 0 0 0

Osobe koje jedu mnogo biljnih namirnica dobi}e sva potrebna vlakna, topljiva i netopljiva, i bez takvih posebnih dodataka. P{eni~ne mekinje mogu biti korisne za osobe koje mnogo sede i koje su na ograni~enoj dijeti. Ali ve}ini nisu potrebne tablete sa vlaknima, ekstrakti mekinja i drugi sli~ni, skupi dodaci. Da biste dobili koli~inu vlakana koja je sadr`ana u porciji integralnih `itnih pahuljica sa jagodama, trebali biste da popijete ~itavu bo~icu tableta sa vlaknima. Njih ne mo`ete jednostavno posipati po {nicli ili jajima i re}i da sada jedete zdrav obrok. Ishrana siroma{na vlaknima {tetna je po zdravlje. Nemojte se zavaravati trikovima koji remete ravnote`u unosa namirnica u prirodnom obliku. Usredsredite se na upotrebu integralnih `itnih pahuljica i hleba, sve`eg vo}a i povr}a, kao i obilja pasulja i drugih mahunarki. To je najzdraviji, najsigurniji, najjeftiniji i najbolji na~in da dobijete potrebna vlakna.

Qsjnfob nju holesterola. Ali one isti~u ~injenicu da obilan obrok bilo kojih integralnih, `itnih pahuljica za doru~ak mo`e smanjiti unos prili~ne koli~ine slanine, jaja, kobasica, peciva sa maslacem i drugih namirnica koje podsti~u jetru na proizvodnju holesterola. Vlakna zobenih mekinja nemaju neke velike prednosti nad topljivim vlaknima drugih namirnica kao {to su pasulj, so~ivo i vo}e. Sledi zaista logi~an zaklju~ak. Svaka promena na~ina ishrane u kojoj se `ivotinjske namirnice bogate masno}ama i holesterolom zamenjuju biljnim namirnicama bogatim skrobom, siroma{nim masno}ama i bez holesterola, pokazala se delotvornom u sni`avanju nivoa holesterola. [cvokvkfuf!nf/!Afmjuf!mj!sf~j!eb!of!usfcb!eb!kfefnp!uf!nfljokf@ Ne, ne `elim to da ka`em. Ali ljudi trebaju da shvate da same mekinje nisu ~arobni napitci koji se mogu progutati i onda o~ekivati od njih da }e pro{iriti krvne `ile, dok se oni i dalje nezdravo hrane.

Jtisbob!qspujw!sblb!epklf Razvoj raka dojke naj~e{}e podsti~u hormoni, a estrogen je 'gorivo' potrebno za rast takvog raka. Kada suvi{na koli~ina tog hormona dospe do receptora u telu, rizik od razvoja raka se pove}ava. Ishrana protiv raka dojke sadr`i 30 do 50 grama vlakana dnevno i ona ometaju mnoge korake delovanja estrogena. 152

Vlakna imaju presudnu ulogu u regulisanju varenja, telesne te`ine i {e}erne bolesti. Ona tako|e poma`u u za{titi od raka debelog creva. Konzumiranjem raznovrsnih nerafinisanih namirnica na najbolji na~in svom organizmu osiguravate potrebna vlakna. Jtisbob!v!{bqbeojn!{fnmkbnb Ako poku{amo da analiziramo koli~inu vlakana u ishrani stanovnika Zapada, ona }e biti prepuna minusa. Kao prvo, ta se ishrana velikim delom temelji na namirnicama `ivotinjskog porekla koje ne sadr`e ni trunke vlakana. A kao drugo, veliki preostali deo kalorija koje se njome unose jesu takozvane prazne kalorije iz vrlo prera|enih namirnica. Takvi su proizvodi li{eni svih vitamina, minerala i vlakana. Qsb{of!lbmpsjkf!lbp!qptupubl!vlvqoji!lbmpsjkb!v!{bqbeokbâ&#x20AC;˘lpk jtisboj [e}er .......................................................................... 21% Vidljive masno}e i ulja ................................................. 20% Alkohol........................................................................... 9% Ukupno praznih kalorija...................................................50%

153


TMBOF!“CPNCF”

TP So napada! Mi jedemo 10 do 20 puta vi{e soli nego {to nam je potrebno. A to pla}amo povi{enim krvnim pritiskom, sr~anim bolestima i drugim problemima vezanim uz zadr`avanje te~nosti u telu. [bs!obn!tp!ojkf!qpusfcob@ So se sastoji od dva minerala: natrijuma i hlora. Natrijum je vrlo va`an. Svaka }elija ga sadr`i i prisutan je u svim telesnim te~nostima. Bez njega ne bismo mogli da `ivimo. Ali, iako je potreban na{em telu, i on mo`e da stvara nevolje. Lblp!tp!qpejaf!lswoj!qsjujtbl@ Vi{ak soli mo`e zaostati u telesnim tkivima i na sebe vezati molekule vode. To dovodi do naticanja {to podi`e krvni pritisak, a ovaj opet stresno deluje na srce. Svaki tre}i odrasli stanovnik Amerike ima povi{eni krvni pritisak. Prose~ni unos soli u Japanu jo{ je vi{i - zato je i oboljevanje od hipertenzije ~e{}e u toj zemlji. Mo`dani udar, neretka kobna posledica visokog krvnog pritisaka, vode}i je uzrok smrti u Japanu. U drugim sredinama, kao, na primer, u seoskim podru~jima Ugande ili u pore~ju Amazona, gde se unosi vrlo malo soli, hipertenzija je nepoznata ~ak i u poodmakloj `ivotnoj dobi. Dr. Lot Page, poznati istra`iva~, kategori~ki tvrdi: “Bez izuzetaka, u zemljama sa niskim krvnim pritisakom mala je upotreba soli. I suprotno, masovnu hipertenziju prati masovno konzumiranje natrijum-hlorida (soli).”

Cf{!okfhb!of!npafnp!eb!ajwjnp-—!bmj!obn!v!wf~jn!lpmj•jobnb epoptj!nop|uwp!ofwpmkb/

154

Za~in Ke~ap Sojin sos Beli luk u prahu sa solju So

Koli~ina 3 ~ajne 1 ~ajna 1 ~ajna 1 ~ajna

ka{i~ice ka{i~ica ka{i~ica ka{i~ica

So (mg) 1100 2500 4500 5000

Wbaj!mj!up!{b!twblphb@ Nismo svi jednako osetljivi na so. Neki je mogu jesti koliko god `ele bez ikakvih lo{ih posledica. Me|utim, ve}ina nas ipak je osetljiva na njega, a ne postoji zadovoljavaju}i test koji bi to mogao otkriti. Ljudi osetljivi na so zadr`avaju je u svom telu, {to uzrokuje edeme (naticanje). Takve osobe nose dva do tri kilograma vode vi{ka zbog prevelike koli~ine soli u organizmu. Smanjenje unosa soli omogu}uje telu izlu~ivanje vi{ka vode. Mnoge osobe sa blagom, esencijalnom hipertenzijom mogle bi normalizovati svoj krvni pritisak kad bi unos soli smanjile na jednu ~ajnu ka{i~icu (5 grama) dnevno. Osim regulisanja telesne te`ine i krvnog pritisaka, ishrana siroma{na solju povoljno uti~e na PMS (predmenstrualni sindrom), neke vrste glavobolja i neke vrste depresija. Njome se smanjuje i zadr`avanje vode kod hroni~nih sr~anih bolesti. \ub!njtmjuf!p!ejvsfujdjnb@ Ti lekovi uspe{no sni`avaju krvni pritisak uklanjanjem soli i vi{ka vode iz organizma. Ali, najnovija istra`ivanja pokazuju da neki diuretiQSFSB]FOF!OBNJSOJDF!TBESAF!TLSJWFOV!TP NAMIRNICA Prirodna (mg) Jabuka (1 sve`a) Pasulj (1 {olja) Krompir (1 kom.) Paradajz (1 kom.) Paradajz (1 kom.) Govedina (80 g) Mleko (1 {olja) Pile (220 g)

SO 5 12 20 35 35 140 300 300

NAMIRNICA Komercijalna, prera|ena Pita od jabuka (1 kom.) Sos sa pasuljom ^ips (150 g, vre}ica) Paradajz sos (1/2 {olje) Paradajz supa (1 {olja) Govedina u konzervi Sir, tvrdi (2 kri{ke) Pe~ena piletina

SO (mg) 500 3000 3500 1950 2200 2360 2050 5600 155


ci mogu pridoneti sr~anim bolestima pove}anjem nivoa holesterola u krvi za 5-10%. S vremenom ovi lekovi mogu o{tetiti bubrege, podstaknuti pojavu gihta i ubrzati {e}ernu bolest. Ukoliko je mogu}e, mnogo je bolje uklanjanje vi{ka vode na prirodan na~in. Ojtv!mj!ejvsfujdj!epajwpuob!ufsbqjkb!{b!ptpcf!t!wjtpljn!lswojn qsjujtlpn@ To je ta~no ako ni{ta drugo ne preduzmu. U novije vreme je, naime, shva}eno da se 80% obolelih od visokog krvnog pritisaka mogu osloboditi tableta ako pre|u na ishranu siroma{nu solima i masno}ama, smanje prekomernu telesnu te`inu i svakodnevno brzo hodaju. Bmj!kb!of!qpeoptjn!oftmbov!isbov" Sklonost prema soli nije uro|ena. To je ste~ena navika. Ukoliko jedete slane namirnice, time podsti~ete `elju za jo{ ve}om upotrebom soli. So maskira prirodni okus. Oslobodite se te navike tako {to }ete hranu za~initi za~inskim biljem i miro|ijama. Ra~unajte da }e vam trebati tri sedmice za prilago|enje. Nakon toga }e vam i normalna hrana biti preslana. Ako se ni tada ne budete mogli priviknuti na manje slana jela, pribegnite biljnim zamenama za so. Lpkf!obnjsojdf!qsfcphbuf!tpmkv!usfcb!j{cfhbwbuj@ ^uvajte se namirnica koje sadr`e natrijev glutaminat – slanih grickalica i svog ukiseljenog povr}a. Jedite manje prera|ene hrane, pe~enih namirnica, mesa, mle~nih proizvoda i nekih prezasla|enih `itnih pahuljica kojima je tako|e dodata so. Posebno izbegavajte konzervisano povr}e, ukoliko na omotu ne pi{e “bez dodatka soli”. Jedna ~ajna ka{i~ica konzervisanog gra{ka sadr`i soli kao dva kilograma sve`eg gra{ka. Lpmjlp!tf!tpmj!npaf!vofuj!cf{!ofhbujwoji!qptmfejdb@ Ve}ina se ljudi iznenadi kada shvati koliko je malo soli potrebno organizmu – u proseku oko pola grama ili desetina ~ajne ka{i~ice dnevno. Ne{to se soli, naime, ve} nalazi u samim namirnicama. Me|utim, to bi za mnoge bila previ{e drasti~na promena. Ali ga ipak nastojte unositi u smanjenoj koli~ini. Umesto 2 do 4 ~ajne ka{i~ice soli dnevno ili 10 do 20 grama, ograni~ite njegov unos na jednu ~ajnu ka{i~icu ili 5 grama. Ovo je razumna sigurnosna granica za ve}inu. Evo nekoliko ideja koje }e vam pomo}i u tome: - Jedite mnogo sve`e, sirove hrane, vo}a i povr}a. Njoj nije potrebno dodavati so. Ona tako|e pove}ava zalihu kalijuma koji poma`e u sni`avanju krvnog pritisaka. 156

- Ako ne mo`ete bez grickalica, kupujte neslane. - Smanjite vreme kuvanja povr}a i jedite ga hrskavog. U takvom obliku ono tra`i manje soli. - Prepecite hleb i `itne pahuljice da biste dobili bolju aromu. - Nau~ite za~injavati hranu limunovim sokom, sve`im biljem, per{unom, belim i crnim lukom umesto solju. Ograni~ite unos soli i u~ini}ete veliki korak napred prema boljem zdravlju.

Qsjnfob Mi uzimamo 10 do 20 puta vi{e soli nego {to nam je potrebno. Medu `alosnim posledicama takve navike nalaze se visoki krvni pritisak, sr~ane bolesti i mo`dani udar. Ukoliko izbegavamo prezasoljena jela i nau~imo u`ivati u obrocima sa malo ili nimalo soli, mi ~inimo veliki korak napred prema boljem zdravlju. \ub!twf!npafuf!j{hvcjuj@ Izgubi}ete suvi{nu vodu iz organizma, sniziti krvni pritisak, za{tititi se od mo`danog udara i sr~anih bolesti - i to sve obi~nim smanjenjem soli u svojoj ishrani. To je mudar potez. Jeste li spremni na njega? Lvwbuj!cf{!tpmj Potrebno vam je tri sedmice da se ukus prilagodi hrani siroma{noj solju. Tokom tog vremena hrana mo`e stvarno biti bljutava. Budite, me|utim, uporni i bi}ete nagra|eni kad se iz potaje pojave ukusni, prirodni ukusi hrane. Cjmkoj!{b•joj!vnftup!tpmj Za~injanje hrane biljnim za~inima va`no je ume}e, naro~ito za kuvare koji cene vlastito i tu|e zdravlje. Evo nekoliko predloga: 1. Nemojte koristiti vi{e od jedne ~etvrtine ~ajne ka{i~ice su{enog biljnog za~ina ili jedne tre}ine sve`eg za~inskog bilja za jelo predvi|eno za ~etiri osobe. 2. Supama i varivima koja se dugo kuvaju dodajte biljne za~ine u poslednjih 15 minuta kuvanja. 3. Kad kuvate povr}e ili pravite sosove i prelive, kuvajte biljne za~ine zajedno sa njima. 4. Hladnim jelima kao {to su sok od paradajza, sosovi za salatu i sve`i sir dodajte biljne za~ine nekoliko sati pre poslu`ivanja. Ako ove namirnice sa za~inima ostavite da odstoje tri do ~etiri sata u fri`ideru, bi}e pro`ete mirisom i ukusom za~ina. 157


5. Ne zaboravite: ispravna je ona kombinacija biljnih za~ina i miro|ija koja najvi{e odgovara va{em ukusu. 6. Nemojte dodavati prevelike koli~ine za~ina, jer povr}e samo po sebi ima odli~an ukus. Lblp!{bâ&#x20AC;˘jojuj!qpws~f Povr}e igra glavnu ulogu u optimalnoj ishrani. Nudimo vam popis povr}a sa predlozima za za~ine. Wb|!{bebubl; Upotrebite za~insko bilje umesto soli pri kuvanju. Eksperimenti{ite sa novim ukusima. Ova zamena obogati}e aromu va{e hrane i smanjiti rizik od visokog krvnog pritisaka i mo`danog udara. Qsfemp{j!{bâ&#x20AC;˘job!{b!qpws~f Brokula: limunov sok, kopar, origano. Bundeva: pecite s narezanom jabukom i limunovim sokom. Celer: dinstajte u sojinom sosu sa malo soli, semenkama sezama i paradajzom. Cvekla: limunov sok ili limunova kora. Karfiol: bosiljak, origano, paprika, semenke sezama. Pasulj, su{eni: lovorov list, beli luk, ma`uran, crni luk, origano. Pasulj, zeleni: bosiljak, seme kopra, maj~ina du{ica, luk. Krompir: per{un, iseckana zelena paprika, luk. Kukuruz: paprika, cimet, paradajz. Kupus: paradajz, zelena paprika, beli i crni luk. [argarepa: per{un, metvica, kopar, limunova kora, semenke sezama. Paradajz: pospite mlevenim karijem; kuvajte sa zelenom paprikom i lukom. Asparagus: limunov sok, maj~ina du{ica. Spana}: limunov sok, ruzmarin.

158

WJUBNJOJNJOFSBMJ!J [B_JOTLP!CJMKF Trebaju li nam mega-doze? Hiljade ljudi, u nastojanju da budu zdraviji, pune svoj organizam velikim koli~inama vitaminskih i mineralnih dodataka koji mogu biti opasni. Ojlbe!ojtbn!â&#x20AC;˘vp!{b!up/!Qptupkj!mj!hpsokb!tjhvsoptob!hsbojdb@ U tome i jeste problem. Godinama se govori o minimalnim potrebama organizma i preporu~enim dnevnim koli~inama (RDA) unosa ve}ine vitamina i nekolicine minerala. Ali gornje sigurnosne granice doziranja uglavnom nisu bile odre|ivane. Do toga je do{lo zato {to su u pro{losti problemi uglavnom nastajali zbog nedostatka tih tvari kao i zato {to su dosad vitamini i minerali bili klasifikovani kao hrana, a ne kao lekovi. Hrana se ne podvrgava temeljitim ispitivanjima predvi|enim za lekove. Lblwv!|ufuv!npaf!obofuj!qsfufsbop!v{jnbokf!wjubnjob!j njofsbmb@ Jedna od velikih, nenau~nih zabluda jeste misao da velike doze vitamina ili minerala mogu spre~iti razvoj ozbiljnih bolesti kao {to su rak, sr~ane bolesti i osteoporoza. To, na`alost, nije istina. Naprotiv, velike dodatne doze tih tvari mogu omesti apsorpciju drugih hranljivih sastojaka. Na primer, velike koli~ine gvo`|a smanjuju apsorpciju cinka, dok velike doze cinka ometaju apsorpciju bakra. Nekoliko vitamina je topljivo samo u masno}ama. Njihovi vi{kovi se ne mogu izlu~iti mokra}om iz tela, ve} se oni skladi{te u jetri. Toksi~ne doze vitamina A (20 puta ve}a koli~ina od preporu~ene) mogu izazvati sna`nu glavobolju, suvu ko`u i sluzoko`u (raspucane usne), bol u zglobovima i gubitak kose. Kod trudnica koje uzimaju megadoze vitamina A postoji velika opasnost od o{te}enja ploda. 159


Ojlbe!sbojkf!ojkf!of|up!•fhb!obn!kf!ublp!nbmp!qpusfcop-!cjmp ublp!tlvqp!qspebwbop" Ostali vitamini topljivi u masno}i, uz vitamin A, jesu vitamin D, E i K. Velike doze (tri do pet puta ve}e od normalne) vitamina D o{te}uju zidove krvnih `ila i verovatno pospe{uju stvaranje ateroskleroti~nih naslaga. Postoje i vitamini topljivi u vodi (B-kompleks i C). Dugo se smatralo da oni ne mogu naneti nikakvu {tetu jer telo sav vi{ak izlu~uje preko mokra}e. Ali, to na~elo je odba~eno 1983. godine kada je shva}eno da megadoze vitamina B6 izazivaju poreme}aje u nervnom sistemu i da prevelike doze vitamina topljivih u vodi navode organizam na njihovo preveliko izlu~ivanje. Osim toga, megadoze vitamina C su kod nekih ljudi stvorile bubre`ne kamence. Jo{ jedna bojazan i uzrok zabrinutosti le`i u tome {to su nam, zasad, nepoznate dugoro~ne posledice uzimanja megadoza razli~itih tvari. Izla`emo se velikim rizicima! Njihovo nepromi{ljeno uno{enje mo`e dovesti mo`da i do prave zavisnosti od tih supstanci koje se mogu kupiti bez recepta. Lpkj!kf!obktjhvsojkj!ob•jo!epcjkbokb!wjubnjob!j!njof!sbmb@ Idealno bi bilo dobijati ih iz hrane. Prirodne namirnice prepune su vitamina i minerala u koli~inama i oblicima koji dopu{taju organizmu da odabere i sebi uzme ono {to mu je potrebno. Kada te sastojke odvojimo iz hrane i koncentri{emo ih, izla`emo se opasnosti od poreme}aja prirodne ravnote`e prehrambenog lanca. \ub!kf!tb!ptpcbnb!lpkf!ofnb!kv!epwpmkop!isbof!jmj!tb!pojnb!lpkf of!pcsb~bkv!qsfwfmjlv!qbaokv!ob!twpkv!jtisbov@ Nau~nici nisu jako zabrinuti za ljude koji svakodnevno uzimaju po tabletu multivitaminskih supstanci sa dnevno preporu~enim koli~inama nekolicine vitamina i minerala. Dodaci u razumnim koli~inama mogu pru`iti sigurnost u grani~nim situacijama. Strogim veganima (vegetarijancima koji ne konzumiraju nikakve proizvode `ivotinjskog porekla) mo`e biti potreban dodatak vitamina B12. Postoje vegetarijanski proizvodi, kao {to su neke `itne pahuljice

WJUBNJO! E;! Twblpeofwop! eftfupnjovuop! j{mbhbokf! mjdb! jmj svlv!tvo•fwpn!twfumv!ptjhvsb~f!wbn!qpusfcov!lpmj•jov!uph wjubnjob/ 160

WJ\F!P!WJUBNJOJNB Opse`ne studije su otkrile iznena|uju}e, protivre~ne rezultate. Naime, nekad vitaminski dodatak deluje, dok u drugim slu~ajevima njegov u~inak izostaje. Izgleda da se mnogi vitamini u prirodnom okru`enju (hrani) zapravo biolo{ki u potpunosti aktiviraju tek kada su podstaknuti drugim faktorima koji ih okru`uju. Kada se ekstrakcijom (izvla~enjem) vitamina ovi posebni “pokreta~i” uklone ili se vitamini proizvode u laboratoriji, njihovo je delovanje u telu, u takvom neaktiviranom stanju, pod znakom pitanja. i sojino mleko, oboga}eni tim vitaminom. Ali, da bi bili u potpunosti sigurni da su uneli potrebnu dozu tog vitamina, neki vegani uzimaju tablete B12 (potrebne su vrlo male doze, svega nekoliko mikro-grama dnevno). [bs!epebubl!wjubnjob!of!qpnbaf!lpe!tusftb!j!qpwf~b!of!qpusp|okf fofshjkf@ Te{ko je prona}i dokumentovane nau~ne podatke koji bi potvrdili da dodaci vitamina i minerala daju ljudima vi{e energije ili ve}u sposobnost savladavanja stresa. Ti mikronutrijenti nisu ~arobni po svom delovanju. Ako ih uzmete i u jako velikoj koli~ini, to ne}e ubrzati biolo{ke reakcije organizma kao {to ni vi{ak benzina u rezervoaru automobila ne mo`e ubrzati rad motora preko njegovih mogu}nosti. Energiju za sve telesne aktivnosti mi dobijamo iz hranljivih materija koje su za to predvi|ene (u prvom redu iz ugljenih hidrata). Vitamini i minerali nisu izvor energije na{eg organizma. Iako su ovi mikronutrijenti potrebni za zdrav `ivot i pravilno funkcionisanje mnogih fiziolo{kih procesa na{eg tela, dovoljan je njihov unos u vrlo malim koli~inama. \ub!lbafuf!{b!cjmkof!{b•jof@!Jnbkv!mj!poj!wsfe!optu!lpkb!jn!tf qsjqjtvkf@ Spretno izabran prstohvat za~inskog bilja mo`e uveliko pobolj{ati ukus i izgled obroka i pomo}i pri odvikavanju od prevelikog unosa soli. Peblmf!poeb!upmjlj!oftqpsb{vnj!plp!vqpusfcf!sb{oph!cjmkb@ Nesporazumi nastaju kada se ono koristi kao lek. U potrazi za sigurnijim na~inima le~enja, ljudi danas ~esto pose`u za lekovitim biljem. Iako najve}i deo tih ~ajeva i preparata izgleda sasvim bezopasno, postoje stvari kojih moramo biti svesni. 161


Lblp!jtqsbwop!pemv•juj@ S obzirom na to da se zdravstvene novosti toliko izvr}u u skladu sa razli~itim interesima, kome mo`emo verovati? Jedan od odgovora na to pitanje jeste da se oslonimo na zdrav razum. Kada ~itate o rezultatima studija ili ~ujete tvrdnje iz neke reklame, postavite sebi slede}a pitanja: 1. Ko tvrdi da preparat ima odre|ene dobrobiti? Budite sumnji~avi ako to tvrdi sam proizvo|a~. 2. Kakve koristi imaju oni koji objavljuju te informacije? Koji je njihov motiv? 3. Sla`u li se i druge studije sa tim tvrdnjama ili je to izuzetak, mo`da “novi” pronalazak koji su samo mediji prihvatili? Mediji ina~e vole senzacionalisti~ke pri~e. Zbog toga ~esto objavljuju rezultate nepotpunih ili pristrasnih studija. 4. Zvu~i li tvrdnja ~arobno? Ako vam sve to izgleda previ{e lepo da bi bilo istinito, velika je verovatno}a da se radi o la`i. 5. Da li se lek ili hrana nametljivo reklamira kao sredstvo koje hroni~no stanje, izazvano dugotrajnim pogre{nim na~inom `ivota, brzo vra}a u po~etno stanje? ^uvajte se onoga {to tako naglo re{ava problem. 6. Protivi li se tvrdnja na~elu uravnote`enosti i zdravom razumu?

Ono {to je najva`nije jeste ~injenica da lekovito bilje ne prolazi stroga testiranja kojima se podvrgavaju farmaceutski proizvodi. To zna~i da za ve}inu takvog bilja nije odre|ena gornja sigurnosna granica doziranja niti su na nau~ni na~in prou~ene njihove nus-pojave, toksi~nost, sigurnost dugoro~ne upotrebe i delotvornost. To tako|e zna~i da niko ne proverava koje sastojke taj proizvod stvarno sadr`i i odgovara li uop{te njegov sastav onome {to je deklarisano na kutiji ili bo~ici. A upravo je lekovito bilje, koje ima dosta jako farmakolo{ko delovanje, zapravo i najopasnije. Biolo{ka aktivnost je dvosekli ma~. Evo za{to: Koli~ina aktivne tvari u preparatu ~esto izuzetno jako varira zbog: - Neispravne pripreme - Izbora dela biljke koji se koristi - Varijacija me|u samim biljkama - Prevare Biljni preparat mo`da i ne sadr`i potrebni sastojak za le~enje bolesti. 162

Biljni preparat mo`e {tetno delovati u kombinaciji sa lekovima koji se uzimaju ili mo`e sam po sebi biti {tetan. Preparat mo`e imati vi{e aktivnih sastojaka, a njegov hemijski sastav i koli~ina mogu varirati od proizvoda do proizvoda. J{hmfeb!eb!dfmb!pwb!qsj•b!ojkf!cb|!cf{b{mfob" Zapamtite samo jedno: budite vrlo oprezni u tim stvarima. Pogre{no je pretpostaviti da je ne{to bezopasno i dobro samo zato {to je prirodno. Sa druge strane, toksi~ne reakcije na biljke su srazmerno retke, dok su ozbiljne reakcije i komplikacije na uobi~ajene lekove mnogo ~e{}e. Tek kada se organizovano i zakonski budu proveravali razli~iti preparati i biljni dodaci, bi}emo sigurni pri njihovoj upotrebi.

Qsjnfob Zaokupljenost novim otkri}ima i “brzim re{enjima” odvla~i pa`nju od potrebe za zdravim na~inom `ivota i dobro uravnote`enom ishranom. Najbolji i siguran na~in dobijanja vitamina i minerala jesu sve`e, cele namirnice. One su prepune svega {to je va{em telu potrebno za dobro zdravlje. Preparati sa megadozama mogu biti toksi~ni. Nemojte remetiti prirodnu ravnote`u svog organizma uzimanjem prevelikih koli~ina ~ak ni ina~e dobrih stvari. [esbwmkf!of!epmb{j!v!cpdj Nema takvog napitka ili tableta koje mogu popraviti zdravlje koje je celog `ivota bilo zanemarivano. Uproks tvrdnjama mnogih reklama, iza kojih stoje pojedinci `eljni velike zarade prodajom skupih preparata, megadoze vitamina i minerala nisu ~udotvorni lekovi. Jnb!mj!up!tnjtmb@ Ljudi u zapadnim zemljama tro{e milijarde dolara na prera|enu i fabri~ki pakovanu hranu iz koje su uklonjeni mnogi hranljivi sastojci. Istovremeno se okre}u razli~itim zamenama i kupuju ih po fantasti~no visokim cenama. Ne bi li bilo razumnije jesti izvornu hranu, prirodno bogatu svim hranljivim sastojcima?

[cph! tlmpoptuj! v{jnbokv! qsfqbsbub! wjubnjob! D-! Bnfsjlbodj jnbkv!obktlvq!mkv!nplsb~v!ob!twfuv/!Ufmp!npaf!eofwop!jtlp. sjtujuj!tupujokbl!njmjhsbnb!uph!wjubnjob/!Twf!ptubmp!tf!jtqjsf!j nplsb~pn!peoptj!j{!pshboj{nb/ 163


Ne mo`ete jesti cele namirnice, a da pritom ne dobijete potrebnu koli~inu vitamina i minerala. Na primer, krompir od 160 grama sadr`i oko 40% preporu~ene dnevne koli~ine vitamina C, uz vlakna, niacin i kalijum. To je prirodni multivitamin. Pqvtujuf!tf!j!vajwbkuf Svo sve`e vo}e, integralne `itarice i povr}e osiguravaju obilje hranljivih tvari. Ako svaki dan jedete vi{e vrsta ovih namirnica, va{a potreba za vitaminima, mineralima i vlaknima bi}e podmirena na jednostavan na~in. Wb|!{bebubl; Uvrstite brokulu u dnevni popis namirnica koje trebate kupiti. Jedna {oljica tog lisnatog zelenog povr}a u kuvanom obliku ima 165% preporu~ene koli~ine vitamina C, 50% vitamina A i 20% kalcijuma uz ne{to gvo`|a, vitamina B grupe, kalijuma i drugih minerala. DOBRI IZVORI NAJVA@NIJIH VITAMINA I MINERALA Vitamin A - Tamnozeleno lisnato, `uto i narand`asto vo}e i povr}e. Vitamin B1 - Integralne `itarice, gra{ak, pasulj, p{eni~ne klice, krompir, lisnato povr}e. Vitamin B2 - Zeleno lisnato povr}e, integralne `itarice, suve {ljive. Vitamin B3 - Integralne `itarice, mahunarke, krompir, zeleno povr}e. Vitamin B12 - Mle~ni proizvodi (nemasni!), oboga}ene `itne pahuljice i biljne zamene za mleko. Vitamin C - Dinja, limun, grejpfrut, narand`a, jagode, kupus, paprika, paradajz, krompir. Vitamin D - Sun~evi zraci. Vitamin E - Integralne `itarice, lisnato povr}e, semenke suncokreta. Gvo`|e - Mahunarke, integralne `itarice, suvo vo}e, zeleno lisnato povr}e. Kalcijum - Kelj, kupus, brokule, integralne `itarice.

GJUPIFNJLBMJKF!J BOUJPLTJEBOTJ Prirodni borci protiv raka I nutricionisti i na{e majke godinama nam govore kako vitaminske tablete nisu zamena za povr}e. Danas nau~nici shvataju za{to je to tako. Ispostavilo se, naime, da su plodovi vo}a i povr}a prepuni sastojaka koji dokazano smanjuju rizik od raka. To su fitohemikalije i antioksidansi. Kftv!mj!uf!gjupifnjlbmjkf!v!tspetuwv!tb!wjubnjojnb@ Ne, fitohemikalije nisu ni vitamini ni minerali. One ~ak nisu niti hranljive materije u pravom smislu re~i. “Fito” je latinska re~ za biljku. To su prirodne hemikalije koje nalazimo samo u biljkama. Njih nije mogu}e dobiti iz namirnica `ivotinjskog porekla. Ono {to ove materije ~ini tako zanimljivim jesu njihovi mnogobrojni i razli~iti mehanizmi delovanja u odbrani od raka. Lista tih mehanizama svakim se danom pove}ava zahvaljuju}i novim otkri}ima. Lpmjlp!kf!ublwji!ifnjlbmjkb!eptbe!pulsjwfop@ Kad vam ka`emo da svaka {argarepa i paradajz sadr`e na stotine tih sastojaka, ima}ete pribli`nu predstavu o slo`enosti ovih otkri}a. Ona nam otvaraju potpuno novo podru~je u razumevanju ishrane. Lpmjlp!nbokj!sj{jl!pe!sblb!npaf!p•fljwbuj!•pwfl!lpkj!kfef!wj|f wp~b!j!qpws~b@ Zna~ajno. Vi{e od dve stotine velikih nau~nih studija u proteklih 25 godina potvr|uju kako oni koji jedu biljnu hranu imaju upola manju verovatno}u oboljevanja od raka od onih koji retko koriste te namirnice. Takav se pozitivan u~inak odra`ava i na razvoj sr~anih bolesti, {e}erne bolesti tipa 2 i nekih drugih bolesti vezanih uz na~in `ivota. Eb!mj!kf!qp{obup!lblp!gjuplfnjlbmjkf!|ujuf!pe!sblb@ Istra`iva~i tvrde da fitokemikalije obi~no deluju poput blokatora ili supresora.

164

165


Gjuplfnjlbmjkf! j! boujpltjebotj! jhsbkv! wbaov! vmphv! v! twblpn lpsblv! qspdftb! lpkj! epwpej! ep! qpkbwf! sblb! vtqpsbwbkv~j{bvtubwmkbkv~j!jmj!nfokbkv~j!tnfs!sfbldjkf/ - Blokiraju}e tvari deluju na karcinogene (sastojke koji izazivaju rak). One spre~avaju njihovo delovanje na }elije tela. Na primer: -- Indoli iz krsta{ica (kupus, kelj, karfiol, brokula) onemogu}avaju delovanje nekih karcinogena time {to poja~avaju rad enzima debelog creva koji ih deaktiviraju. -- Druge fitokemikalije blokiraju sposobnost bakterija da se pri~vrste za povr{inu }elije. - Supresorske tvari, ili tvari koje ko~e, deluju na }elije tela tako {to se bore protiv malignih promena u njima koje izazivaju slobodni radikali ili karcinogeni. -- One mogu usporiti rast tumora umanjivanjem sposobnosti }elija raka za reprodukciju. -- Mogu zako~iti rad odre|enih enzima koji su }elijama raka potrebni za rast. Jnb!mj!qmpepwb!lpkj!tbesaf!wf~v!lpmj•jov!uji!tobaoji!cpsbdb qspujw!sblb@ Da, izgleda da ima, iako je taj zaklju~ak najverovatnije povr{an. Naime, on je samo odraz ~injenice da su neke namirnice temeljitije prou~avane od ostalih. - Za prevenciju raka debelog creva najkorisnije su krsta{ice (biljke iz grupe kupusa). - Veliki unos vo}a i {argarepe ~ini se da zna~ajno smanjuje rizik od raka plu}a. - Ustanovljeno je da su osobe koje svakodnevno konzumiraju luk upola manje izlo`ene riziku da obole od raka `eluca od onih koje nikad ne jedu taj plod. - Soja, koja odnedavno blista poput zvezde na prehrambenom nebu, zaista je zlatni rudnik fitokemikalija koje {tite od raka. Studije pokazuju da sojini proizvodi smanjuju rizik od raka na mnogim organima, uklju~uju}i dojku, debelo crevo, rektum, plu}a i `eludac. Uprkos ovim nalazima, ve}ina nau~nika smatra da je smanjenje rizika od raka u su{tini povezano sa uzimanjem velike lepeze razli~itog Wb|f! ufmp! jnb! tqptpcoptu! tqsf•bwbokb! sb{wpkb! nophji! cp!. mftuj///!tbnp!blp!hb!tobcefuf!wjtplp!isbomkjwjn!obnjsojdbnb/ 166

Kfev!mj!Bnfsjlbodj!isbov!lpkb!tqsf•bwb!cpmftuj@ - 80% ne jede vo}e ili povr}e bogato karotenoidima. - 82% ne jede krsta{ice. - 41% ne jede nikakvo vo}e. - 72% ne jede vo}e ili povr}e bogato vitaminom C. - 84% ne jede hranu od `itarica bogatih biljnim vlaknima kao {to su hleb ili `itne pahuljice. Jedete li vi te dragocene plodove?

vo}a i povr}a, a ne konzumiranjem samo odre|enih odabranih plodova. Lpmjlp!wp~b!j!qpws~b!usfcb!eofwop!eb!lpo{vnjsbnp!eb!cjtnp!cjmj j{mpafoj!ublwpn!v•jolv@ Ve}ina istra`iva~a sla`e se da je to koli~ina od 400 do 600 grama vo}a i povr}a na dan. To je dosta velika koli~ina s obzirom na to da se u nekim delovima na{e zemlje ti plodovi gotovo uop{te i ne koriste. B!|up!tv!up!boujpltjebotj@!V!•fnv!tf!poj!sb{mjlvkv!pe gjuplfnjlbmjkb@ Kao i fitohemikalije, antioksidansi su tako|e hemijski sastojci koje nalazimo u hrani, ali za razliku od prvih, oni nisu ograni~eni samo na biljne namirnice. Sam izraz antioksidans opisuje posebnu funkciju koju obavljaju – oni poma`u telu da se oslobodi slobodnih radikala, molekula koji mogu o{tetiti gene normalnih }elija i time podstaknuti proces razvoja raka. Sva je materija, uklju~uju}i i sve }elije na{eg organizma, sastavljena od molekula. Sastavni delovi molekula su, pak, atomi, u ~ijim orbitama oko jezgara kru`e elektroni. Molekul je stabilan ako je broj njegovih elektrona paran. Neki molekuli, me|utim, imaju neparan broj elektrona i zbog toga su jako nestabilni. Njih nazivamo slobodnim radikalima. Elektroni iz tih molekula koji nemaju svoj par imaju sna`nu potrebu za pronala`enjem “partnera”. Slobodni radikali }e iskoristiti elektron iz susednog stabilnog molekula koji time postaje oksidisan. Nastaje novi, oksidisani spoj ili slobodni radikal, koji tra`i novu `rtvu za otmicu elektrona. Posledi~na lan~ana reakcija, u kojoj se oksidacija, i samim time mnoge {tete, {iri s jednog molekula na drugi, traje sve dok ne{to ne zaustavi taj proces. Materije koje imaju sposobnost zaustavljanja takvih lan~anih reakcija zovemo antioksidansima. 167


Npafnp!mj!of|up!v•jojuj!eb!v!twpn!pshboj{nv!tqsf•jnp tuwbsbokf!tmp!cpeoji!sbejlbmb@ Nisu svi slobodni radikali lo{i. Na primer, telo, izme|u ostalog, uni{tava otrove pomo}u sistema koji se koristi reakcijama oksidacije i slobodnim radikalima. Slobodni radikali su bitni i za delotvorno uni{tavanje mikroba pomo}u belih krvnih zrnaca u telu. Me|utim, slobodni radikali mogu biti i izuzetno opasni kada su u telu prisutni mimo ovih sistema. Ustanovljena je njihova uloga u nastajanju najmanje pedesetak razli~itih bolesti. Prime}eno je kako oni o{te}uju DNK i podsti~u razvoj raka. Budu}i da svi `ivi organizmi proizvode slobodne radikale, ni mi ne mo`emo izbe}i njihovu prisutnost u svom organizmu. Zbog toga je vrlo va`no da oja~amo odbranu svog tela unosom antioksidansa. Qvop!tf!hpwpsj!p!wjubnjojnb!B-!D!j!F!lbp!boujpltjebotj!nb/ Qptupkf!mj!j!esvhj@ Da, oni su mnogo brojniji od tih nekoliko navedenih vitamina. Na primer, prirodni telesni hormon melatonin vrlo je delotvoran antioksidans. Mnoge fitohemikalije istovremeno su i antioksidansi. Me|utim, kada ve} govorimo o antioksidansima, trebamo imati na umu slede}e ~injenice: - Prevelika doza jednog antioksidansa mo`e umanjiti delovanje drugoga. Na primer, velike doze beta-karotina u tabletama mogu iscrpiti zalihu potrebnog vitamina E u telu. - Kad ih unosimo u izolovanom obliku (u tableti, a ne u plodovima) u velikim dozama, neki antioksidansi mogu postati slobodni radikali. - Vitamin A je u velikim dozama otrovan za telo, zato se u plodovima on nalazi u obliku provitamina A (beta-karotina i drugih karotinoida) koje onda sam organizam po potrebi pretvara u vitamin A. - Tablete ne mogu pru`iti jednako dobru za{titu kao i jedenje hrane. Na primer, tablete beta-karotina ne sadr`e mnoge druge karotinoide koji su telu potrebni. Hemijski oblik u kojem se vitamin E obi~no nalazi u tabletama neupotrebljiv je za odre|ene potrebe organizma. - Korisnost antioksidansa naj~e{}e se istra`uje na delovanju hrane, a ne tableta. - ^esto merodavna tela za kontrolu lekova nemaju dozvolu za ispitivanje tableta jer se one smatraju prehrambenim artiklom. Stoga katkad ne znamo sa sigurno{}u toksi~nu granicu, nuspojave, delotvornost ili ta~an sastav odre|enog preparata.

168

Afmjuf!mj!sf~j!eb!of!usfcb!eb!v{jnbnp!ubcmfuf@ Ne moramo biti tako isklju~ivi, ali ipak budimo vrlo oprezni pri njihovoj upotrebi. Ako ih ve} uzimamo, ~inimo to u vrlo skromnim dozama. Velika koli~ina dobrog ~esto postaje lo{e. Osim toga, s obzirom na ponudu tolikih vrsta preparata razli~itog delovanja, pove}ano uzimanje jednih na ra~un drugih mo`e poremetiti ravnote`u rada organizma ili ~ak onemogu}iti delotvornost jo{ neotkrivenih i neimenovanih va`nih sastojaka. Mo`da }emo jednog dana shvatiti kako je gutanje tableta na ra~un uzimanja prirodnih plodova ~ista ludost koja mo`da polagano vodi ~ak i u samoubistvo. Ali dokle god u ~oveku postoji nestvarna nada da }e se jednog dana na tr`i{tu pojaviti ~arobna tableta ili napitak koji }e re{avati sve mogu}e probleme, mi }emo i dalje biti bombardovani bezbrojnim novim “otkri}ima” razli~itih preparata. Ovo podru~je “nutricionizma” je srazmerno novo i pru`a naizgled beskrajne mogu}nosti. Me|utim, tek }e nam budu}nost otkriti mnoge nove istine o ovim ~udesnim tvarima ~iju va`nost tek naziremo.

Qsjnfob Ustanovljeno je da nerafinisane namirnice sadr`e tvari koje {tite telo od raka i drugih bolesti. Najbolji na~in iskori{tavanja prednosti ove za{tite jeste upotreba {to raznovrsnijih plodova vo}a, povr}a i `itarica. Biljne namirnice sadr`e umerene koli~ine belan~evina i masno}a i u njima nema holesterola. S obzirom na sve ve}e razumevanje fiziologije metabolizma belan~evina, danas se zna da je ishrana zasnovana na biljnoj hrani optimalna za one koji `ele kvalitetan `ivot i dugove~nost. Navodimo popis vo}a i povr}a poznatog po izuzetnom bogatstvu fitohemikalija i antioksidansa: Vo}e: dinja, jagode, {ljive, narand`e, crveno gro`|e, kivi, grejpfrut, belo gro`|e, banane, jabuke, paradajz Povr}e: soja, beli luk, kelj, spana}, brokula, cvekla, crvena paprika, luk, kukuruz. ZLATNO PRAVILO: Jedite svakog dana najmanje tri ploda vo}a i povr}a razli~itih boja.

169


Lpouspmb!ufajof Ujqj•ob!bnfsj•lb!jtisbob!tbesaj!hpej|okf vlvqop!381/111!lbmpsjkb!nbtuj/!Jtisbob!{bt. opwbob!ob!tlspcv!eb~f!tbnp!84/111 lbmpsjkb/![cph!uphb!npafuf!kftuj!wj|f-!b!eb qsjupn!of!epcjkbuf!ob!ufajoj/!Wf~!tv!ewb!ep •fujsj!ljmphsbnb!wj|lb!ufajof!qpwf{bob!t wj|jn!qptuplpn!tnsuoptuj/!Twblb qsflpnfsob!ufajob!jnb!|ufuof!qptmfejdf!qp {esbwmkf!j!evhpwf•optu/

170

- Reklame i pomodarstvo - Dijete - Gazirana pi}a - Slatki{i i grickalice - Izgaranje masno}a - Kalorije - Deca - Idealna telesna te`ina

171


SFLMBNF!J QPNPEBSTUWP Kad je uspeh iluzija Reklama je neodoljiva. “IZGUBITE 5 KILOGRAMA ZA DESET DANA - s novom nau~no potvr|enom formulom!” Osobe koje se trude, koje su obeshrabrene i imaju prekomernu te`inu, hvataju se za jo{ jednu slamku. Moraju verovati. Eb!mj!kf!wbaop!lblp!tf!hvcj!ob!ufajoj@ Ve}ina onih koji gube na te`ini veruju da gube masno}e, a uglavnom gube vodu, mi{i}e i druga vitalna tkiva. Ljudi te`e za sigurnom dijetnom pilulom, ali dosad je ovaj put bio sve drugo nego siguran. Rezultati su nedosledni i u ve}ini slu~ajeva razo~aravaju}i. Neke dijetne pilule mogu trajno o{tetiti zdravlje, a neke su se ~ak pokazale smrtonosnim. Mnoge dijete uklju~uju diuretike (pilule za izlu~ivanje te~nosti). Budu}i da se telo sastoji od 70% vode, takve pilule srazmerno lako uklone nekoliko kilograma vode. Na vagi to izgleda dobro – za nekoliko dana. Ali telo postupno uspostavlja ravnote`u nadome{tanjem vode i vi{e nema gubljenja te`ine. Prekomerna doza belan~evina u su{tini }e posti}i istu stvar. Jetra pretvara vi{ak belan~evina u ureu u krvi koja prisiljava bubrege da iz organizma izbace vodu. Potrebno je mnogo vi{e vode da se izlu~e produkti preteranog metabolizma belan~evina nego za rastvaranje produkata bilo ugljenog hidrata bilo masno}a. Neke dijete za brzo mr{avljenje zasnivaju se na ~injenici da unos velike koli~ine belan~evina za vrlo krako vreme dovodi do spektakularnog gubitka kilograma. Me|utim, to je opasno. Zbog toga takve Hvcjubl!ob!ufajoj/// ... mo`e biti spasonosan, posebno za one koji boluju od {e}erne bolesti, visokog krvnog pritisaka i koronarne bolesti. 172

Ewbeftfu! hpejob! obdjpobmof! cpscf! qspujw! hpkb{optuj epajwfmp!kf!ofvtqfi!v!Bnfsjdj/!Vqslpt!•jubwpn!oj{v!qsphsb. nb!{b!ns|bwmkfokf-!wj|f!pe!:1&!ptpcb!v!splv!pe!hpejof!ebob wsb~b!ufajov!lpkv!kf!j{hvcjmb/ dijete obi~no nadzire lekar i ograni~ene su na kratka razdoblja, obi~no oko dve sedmice. Vaga pokazuje ni`e brojke, ali ve}ina izgubljene te`ine vra}a se za kratko vreme, kad organizam nadomesti izgubljenu vodu. Lpkf!esvhf!qspcmfnf!nphv!v{splpwbuj!ublwf!ejkfuf@ Mnoge brze dijete smanjuju unos od 1800 do 2500 kalorija na manje od 500 kalorija dnevno. Neke od ovih dijeta izgladnjivanja mogu se spustiti ~ak do 300 kalorija dnevnog unosa. Telo ovaj dramati~ni pad u kalorijama pogre{no ~ita kao akutno izgladnjivanje pa u nastojanju da za{titi va`nija tkiva zapravo po~inje variti svoje vlastite belan~evine (obi~no u obliku mi{i}a). Pomna ispitivanja su pokazala da kod ovih dijeta do mr{avljenja mo`e do}i zbog gubitka ne samo masnog tkiva, nego i mi{i}nog. Zato pazite! Kad, na primer, mislite da gubite 6 kilograma masno}e, vi zapravo mo`ete izgubiti 2 kilograma masno}e, pola kilograma proteinskog tkiva (mi{i}a) i 3,5 litre vode. Ako smatrate da morate nastaviti sa dijetom, nastojte uzeti dovoljno kalorija iz belan~evina i ugljenih hidrata da spre~ite gubitak mi{i}nog tkiva. Za prose~nu osobu ovo zna~i najmanje 200 kalorija belan~evina i najmanje 600 kalorija ugljenih hidrata dnevno. Npafnp!mj!ublwpn!qptuvq!opn!ejkfupn!tuwbsop!hvcjuj!ob!ufajoj@ Osobe osrednje prekomerne te`ine obi~no gube pola do jednog kilograma sedmi~no kod dobro uravnote`ene dijete. Ozbiljno gojazne osobe mogu izgubiti i ne{to vi{e. Spori, stalni gubitak na te`ini ima mnoge prednosti u odnosu na radikalne dijete: on ne dovodi organizam u stanje gladovanja; re|a su i razdoblja popu{tanja i neuspeha; lak{e se izlazi na kraj sa gla|u; imamo dobre izglede da }emo smr{ati zbog gubitka masno}a. Ali mo`da je najva`nija korist od sporijeg mr{avljenja {to daje vremena za uspostavljanje novih i zdravijih navika u ishrani. Osoba mora razviti bolji, zdraviji na~in `ivota kako bi gubitak na te`ini bio trajne prirode.

173


MR[AVI PODACI O CELULITIMA - Kreme za bedra ne daju trajne rezultate. - Nema ~udotvornih pilula. Mr{avi samo va{ nov~anik. - Liposukcija je skupa. Odlazi mast, ali ne i naborana ko`a. - Masa`e, zavoji i sli~no – radije sa~uvajte novac! - Ishranom siroma{nom masno}ama i smanjenim unosom kalorija izgubi}ete pola do jednog kilograma sedmi~no i re{iti se celulita. - Najbolji savet: ishrana siroma{na masno}ama plus redovno aktivno ve`banje. Tjmop!afmjn!eb!tns|bn<!ofnbn!tusqmkfokb!{b!tqpsf!ejkfuf/![bs!of cj!cs{j!hvcjubl!ob!ufajoj!cjp!cpmkj!pe!ojlblwph@ Stalno gubljenje i dobijanje na te`ini jedna je od naj{tetnijih usluga koju mo`ete u~initi svom telu. ^injenica je da bi ostajanje na prekomernoj te`ini bilo manje {tetno po zdravlje od ovog jo-jo efekta. Ponavljano gubljenje na te`ini putem brzih dijeta, nakon ~ega sledi povratak te`ine, postupno iscrpljuje mi{i}no tkivo, a nastaje masno. A budu}i da masno}a sagoreva u mi{i}nom tkivu, vama }e biti sve te`e gubiti na te`ini. Jo{ su ve}i problem psihi~ke posledice. Godinama do`ivljavati neuspehe i poni`enja stvara emocionalne o`iljke koji ~esto ostaju za ~itav `ivot. Ljudi koje zavodi ~arolija brzog gubitka te`ine isprva gube kilograme, ali na kraju gotovo uvek zavr{avaju s ve}om te`inom nego pre. To ne umanjuje ~injenicu da su osobe sa prekomernom te`inom izlo`ene ve}em riziku po zdravlje. ^e{}e oboljevaju od sr~anih bolesti, visokog krvnog pritiska, {e}erne bolesti, bolesti `u~nog mehura i raka od ljudi normalne te`ine. I pre umiru. Nemojte postati rob vage svakodnevno proveravaju}i neposredne rezultate za probleme koji su se godinama razvijali. Po~nite sa zdravstvenim programom. I budite strpljivi. Upornost se isplati. Iluzija }e izbledeti, ali }e nagrada biti solidna i trajna.

Primena Sumnjive su dijete koje obe}avaju brzo mr{avljenje. Uveravaju vas da }ete izgubiti na te`ini, ali one ~esto nemaju trajnih rezultata. Ljudi sa prekomernom te`inom mogu obi~no izgubiti pola do jedan kilogram sedmi~no ako po{tuju uravnote`eni program zdrave ishrane i ve`banja. To je mudar na~in za smanjenje (i odr`avanje) te`ine. 174

Qphsf|bo!ob•jo!ns|bwmkfokb U ovom poglavlju se navode tri pogre{na na~ina mr{avljenja. Pogledajte ih: 1. Diuretici (pilule za izlu~ivanje te~nosti) 2. Pove}ani unos belan~evina 3. Dijete izgladnjivanja Qsbwjmbo!ob•jo!ns|bwmkfokb Prelaskom na optimalnu ishranu uz redovno hodanje, mo`ete izgubiti pola do jednog kilograma sedmi~no. Mo`da time ne}ete smr{ati pre leta, ali je to razuman i zdrav pristup dugoro~nom re{avanju suvi{nih kilograma. Nastavite da ~itate narednih nekoliko poglavlja; bi}ete iznena|eni! Lblp!qpnbav!cjmkob!wmblob Jedna od brojnih vrlina vlakana jeste {to deluju kao sigurnosni mehanizam protiv prejedanja. Ona vam poma`u da osetite sitost pre nego {to }ete uzeti previ{e kalorija. Hrani bez vlakana nedostaje ovaj automatski zatvara~. Kad osetite da ste siti, ve} ste pojeli kalorija za petoro~lanu porodicu. Snaga volje je jedina prepreka koja stoji izme|u vas i gojaznosti - a svi znamo koliko je to delotvorno. Isbob!tjspnb|ob!wmblojnb Svim namirnicama `ivotinjskog porekla nedostaju vlakna. Tu ubrajamo meso, mleko, jaja i sir. Osim toga, proizvo|a~i hrane mlevenjem odstranjuju vlakna iz mnogih namirnica koje ih ina~e imaju. U ovu kategoriju spadaju {e}er, belo bra{no, ulja i ve}ina pakovane hrane. Dobar primer je kukuruzno ulje. Za jednu ~ajnu ka{i~icu ulja potrebno je 14 klipova kukuruza. Zamislite da poku{ate odjednom pojesti 14 klipova kukuruza. Nemogu}e! Ali, lako je sesti i pojesti nekoliko ~ajnih ka{i~ica ulja u za~injenoj salati i pr`enoj hrani. \ub!npafuf!v•jojuj@ Vo}e, povr}e, integralne `itarice i mahunarke bogate su vlaknima. Jedite ih izobilno. Bi}ete siti davno pre nego {to biste se mogli udebljati. Vnftup!eb!qjkfuf!tpl-!kfejuf!•jubwp!wp~f!tb!twjn!wmblojnb"

175


EJKFUF Zamka brzih re{enja Svake godine tro{e se milijarde dolara na dijete i razne druge preparate za mr{avljenje, ali su rezultati razo~aravaju}i. Za mnoge je trajno regulisanje te`ine mnogo te`e od pobede nad drogom, duvanom ili alkoholom. Of!cj!mj!cjmp!cpmkf!qsftubuj!tb!qplv|bkjnb@!Kfeoptubwop!ptubuj efcfp/ Da, bilo bi bolje ostati debeo nego prelaziti sa jedne dijete na drugu, sad izgubiti koji kilogram, a posle ga opet dobiti. Istra`ivanja pokazuju da ovaj jo-jo efekat postupno iscrpljuje va`na telesna tkiva kao {to su mi{i}i i kosti. Na kraju organizam tako oslabi da postaje sve osetljiviji na bolesti i manje sposoban da izlu~i masno}e. B!ojkf!mj!pqbtop!ptubuj!tb!qsflpnfsopn!ufajopn@ Biti debeo nije zdravo. Prekomerna te`ina {teti zdravlju i skra}uje `ivot. Samo 4 do 7 kilograma vi{ka stvara merljive promene koje mogu postaviti temelj degenerativnoj bolesti. Za svaka ~etiri kilograma vi{ka `ivotni vek se mo`e skratiti za ~itavu godinu. Lblp!poeb!hmbtj!pehpwps@ Ljudi sa prekomernom te`inom moraju izvr{iti veliku promenu u razmi{ljanju i pona{anju. Scenario koji se odigrava kod miliona ljudi ide po prilici ovako: nekoliko sedmica najnovije ~udesne dijete; flaster preko usta; uzimanje serije injekcija ili pilula; za{iven `eludac; premo{}avanje creva. I kilogrami nestaju. Proslava! Nova ode}a!

Jtusbajwbokb! qplb{vkv! eb! kf! 51! ep! 61&! Bnfsjlbobdb! v! epcj j{nf}v! 46! j! 6:! hpejob! tubsptuj! v! twblpn! usfovulv! ob! oflpk ejkfuj/ 176

Qp•ojuf!lpe!twpkf!efdf!sbop!j{hsb}jwbuj!{esbw!peopt!qsfnb isboj/! Of! tmvajuf! tf! pnjmkfopn! isbopn! {b! qpenj~jwbokf! jmj vtlsb~jwb!okfn! lbp! lb{opn/! Lbe! isbov! qpwf{vkfnp! tb qpob|bokfn-! pob! v! efuf!upwpn! ajwpuv! epcjkb! nophp! wf~f {ob•fokf!ofhp!|up!kf!qpusfcop/ Ali nakon nekoliko dana ovi ljudi se vra}aju svojim prija{njim prehrambenim navikama i na~inu `ivota. Za nekoliko sedmica izgubljeni kilogrami se vra}aju, ~esto sa kamatama. Programi za mr{avljenje ~esto su neuspe{ni zbog toga {to kratkoro~no nastoje da re{e dugoro~ne probleme. Vreme je da shvatimo stvarnost: gojaznost mo`e biti ozbiljno, i po `ivot opasno stanje. V!sfev-!vwfsjmj!tuf!nf/!\ub!npsbn!eb!v•jojn@ Kontrola telesne te`ine ne posti`e se samo ishranom. Kao {e}erna bolest, visoki krvni pritisak, alkoholizam ili pu{enje, i gojaznost zahteva sveobuhvatnu promenu na~ina `ivota. Prvo, morate se dugoro~no opredeliti za bolje zdravlje, a to opredeljenje ne}ete menjati kada do|e do nekontrolisanog popu{tanja i drugih gre{aka. Sa takvim opredeljenjem mo`ete ustati kad padnete, po~eti iznova i istrajati. Drugo, morate ustanoviti koje va{e navike uzrokuju gojaznost i promeniti ih. To mo`e jednostavno biti izbacivanje gaziranih pi}a ili smanjenje unosa masno}a i ulja. A mo`da }e zahtevati potpunu promenu ishrane i na~ina `ivota. Promena ustaljenih `ivotnih navika ~oveku pada najte`e. Za mnoge ovaj proces mo`e izgledati prete}e. Redovni sastanci sa grupom za podr{ku uveliko pove}avaju izglede za uspeh. Ova vrsta timskog napora gotovo je bezuslovna za one koji imaju vi{e od 13 kilograma vi{ka telesne te`ine ili su sa njom imali problema vi{e godina. Tre}e, pona{anje ~esto zahteva radikalne rezove. Pritom je vrlo va`na spremnost da se promenite, ~itajte knjige, idite na seminare, pridru`ite se grupama za ve`banje i sprijateljite se sa zdravstveno osve{tenim ljudima. Kontrola te`ine nije pitanje ta{tine. Usmerite svoje napore na pobolj{anje zdravlja i te`ina }e se pobrinuti sama za sebe.

Wbnb! ojkf! qpusfcob! opwb! “ejkfub”-! wf~! opwf! qsfisbn!cfof obwjlf/ 177


Qsbwf!afof!of!tqspwpef!ejkfuv/ Na kraju, napravite plan kontrole te`ine u sklopu trajnog odr`avanja dobrog zdravlja. On }e obuhvatiti ishranu siroma{nu masno}ama, a bogatu vlaknima, redovno ve`banje i fizi~ki, mentalni i psihi~ki stav koji odgovara va{im potrebama. Kontrola te`ine treba biti samo deo celovitog i ispunjenog `ivota, a ne njegova glavna preokupacija. Takav delotvoran plan je mogu}. Mnogi su uspeli. Odu{evite se za njega i nemojte posustati. [b!wb|f!epcsp!{esbwmkf San mnogih ljudi je ~udotvorna pilula koja bi, uzeta pre obroka, uklonila sve kalorije. U odsutnosti takve pilule mi isku{avamo desetine dijeta, tro{imo mnogo novca na sprave za ve`banje i ~lanstvo u zdravstvenim klubovima; ~ak unajmljujemo trenere koji }e do}i k nama i raditi sa nama kod ku}e. Toliko ~itamo o onome {ta je za nas dobro a {to lo{e, da slika postaje zamagljena. Dana{nje reklame su toliko lukavo smi{ljene da ~esto vi{e ne znamo {to bismo uop{te verovali. Da vam pomognemo, evo nekoliko ~vrstih ~injenica na koje se mo`ete osloniti da biste na zdrav na~in smr{ali: - Uvek doru~kujte. @uri vam se? Pojedite integralno pecivo, dvopek ili suve `itne pahuljice. - Ponesite ru~ak da biste izbegli brzu hranu. Klonite se automata za prodaju namirnica. - Tokom pauze za ru~ak iza|ite na brzu {etnju. Pridru`ite se nekom zdravstvenom klubu. - Za ve~eru pripremite jelo siroma{no masno}ama koje se lako sprema. - Jedite pre nego {to }ete oti}i na neki prijem ili proslavu gde }ete biti izlo`eni isku{enjima. - Na|ite nekoga ko }e vam pomo}i i sa kojim }ete sara|ivati u ostvarivanju ciljeva za smanjivanje te`ine i radi ve`banja. EFTFU!OB_FMB![B!NS\BWMKFOKF 1. Razmi{ljajte dugoro~no. Pre~ice i planovi za brzo ostvarenje uspeha nikada ne donose trajno re{enje. 2. Uradite to za sebe. Pobolj{ati svoje zdravlje i pove}ati energiju bolja je motivacija od odlaska na proslavu godi{njice razreda.

178

3. Pripremite put. Ne `urite sa dijetom dok ne budete spremni za dugoro~ne promene. Vo|enje prehrambenog dnevnika pomo}i }e vam da postanete svesniji onoga {to jedete i za{to jedete. 4. Opredelite se za vo}e, `itarice, mahunarke i povr}e. U standardnoj ameri~koj ishrani vi{e od 50% kalorija poti~e od masti, {e}era i alkohola. 5. Kontroli{ite koli~inu obroka. Uzmite manji tanjir. Stavite manju koli~inu jela, a preostalo sklonite pre nego {to po~nete jesti. 6. Jedite tri obrokate dnevno. Jedenje u redovnim razmacima ne}e va{ organizam dovesti u stanje izgladnjivanja, zbog ~ega biste vi{e pojeli. 7. Dr`ite se svog programa. Oni koji su uspe{ni u mr{avljenju, svesni su da nisu na privremenoj dijeti â&#x20AC;&#x201C; oni po~inju novi na~in `ivota trajno. 8. Ve`bajte. Ve`banje je prijatno i odr`ava va{u telesnu spremnost. Aktivnost je klju~ za uspe{nu kontrolu te`ine, posebno u srednjoj dobi. 9. Ne preterujte. Ne prisiljavajte se da ostvarite vrhunski rezultat. Brzi jednosatni hod dnevno odli~no je sredstvo za stalnu, zdravu kontrolu te`ine. 10. Neka va{e aktivnosti budu takve da vas zabavljaju. Raditi u vrtu i dvori{tu, obavljati ku}ne poslove, baviti se nekim sportom, voziti bicikl i igrati se sa decom produktivne su aktivnosti. Kako ve`baju deca? Igraju se! I vi se mo`ete tako igrati.

Qsjnfob Dijete su zamke za brzo mr{avljenje koje ne daju trajni rezultat. Mnogi ljudi prelaze sa jedne dijete na drugu gube}i na te`ini trenutno, ali se ona brzo vrati. Ovaj ciklus je obeshrabruju}i, pora`avaju}i i ~esto opasan. Do`ivotno opredeljenje za zdrave navike jedini je siguran put do trajne kontrole te`ine. Qmbojsbkuf!ob!evhf!tub{f U su{tini je nemogu}e smr{ati i odr`ati takvo stanje ako ne promenite svoj na~in `ivljenja. Dijete su krakoro~na re{enja dugoro~nog

QSBWB!PQBTOPTU!kbwmkb!tf!lbe!mkvej!tnbokf!vopt!nbtop~bb!{bnfof!ji!tmbulj|jnb!j!esvhpn!sbgjojtbopn!isbopn!j!hsjd!. lbmjdbnb!vnftup!eb!kfev!wj|f!qsbwf!isbof!lbp!|up!tv!lspn. qjs-!qjsjobâ&#x20AC;˘-!wp~f!j!qpws~f/ 179


problema. Zato ve}ina onih koji su bili na dijeti ponovno vra}aju te`inu u roku od godinu dana. Neka jedenje zdrave hrane postane trajni deo va{eg svakodnevneg `ivota. To je re{enje za kontrolu te`ine. Mo`ete se re{iti suvi{nih oblina i `iveti sre}nijim, zdravijim `ivotom. Evo kako: Ptopwof!tnfsojdf!{b!epcsv!jtisbov Potra`ite sa`etak na strani 292. I vi mo`ete u`ivati. Pa`ljivo pro~itajte svaki odsek i razmislite kako ga mo`ete ugraditi u svoj na~in `ivota. Kftuf!mj!tf!pqsfefmjmj@ Razmislite za trenutak. Mo`ete li se dugoro~no opredeliti za ovakav na~in ishrane? Jeste li voljni okrenuti le|a zavodljivim ponudama dijeta koje tvrde da “otapaju kilograme”, a usmeriti se na dobro zdravlje? Razmislite o ovome nekoliko minuta. Zatim sebi postavite slede}e pitanje: “Kako bi bilo da trajno pre|em na ovakav na~in ishrane?” Budite iskreni prema sebi. Dajte onom delu sebe koji `eli jesti samo ~okoladu isto pravo glasa kao i delu koji obe}ava da nikad vi{e ne}e jesti ni{ta “lo{e”. Shvatite da je svaki glas krajnost koja postoji u svima nama. Trajne promene de{avaju se negde u sredini i ne doga|aju se preko no}i. To je proces rastenja u kojem novo pona{anje i vrednosti postupno zamenjuju stare.

HB[JSBOB!QJ^B Nara{taj zasi}en ugljenom kiselinom Upotreba gaziranih bezalkoholnih pi}a u na{oj zemlji je naglo porasla u poslednjih nekoliko godina. To je navika koja doprinosi gojaznosti, kvarenju zuba i gubitku ko{tane mase. Celi razvijeni svet preplavljen je koka-kolom, fantom i sprajtom. Danas samo u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama svaki mu{karac, `ena i dete dnevno prose~no popije dve limenke gaziranih pi}a. Ojkf!mj!ub!obwjlb!epcbs!ob•jo!eb!mkvej!qpqjkv!wj|f!uf•optuj@ Uzmite ~a{u vode, dodajte joj 8 do 12 ka{i~ica {e}era, ume{ajte dozu hemikalija – i dobi}ete omiljeno gazirano pi}e. Samo nepotreban dodatni unos {e}era putem tih pi}a stvara najmanje pet nepo`eljnih nuspojava: 1. Neuravnote`ena ishrana. Neka gazirana pi}a sadr`e 120 do 180 kalorija iz ~istog {e}era bez hranljivih sastojaka. Prose~noj `eni koja sedi na poslu potrebno je svega oko 1200 do 1600 kalorija dnevno da bi zadr`ala optimalnu telesnu te`inu i dobro zdravlje. Dva ili tri gazirana pi}a mogu prili~no smanjiti potrebnu dnevnu koli~inu hrane jer sadr`e veliki deo tih kalorija. Samim tim dolazi do nedovoljnog unosa mnogih potrebnih hranljivih sastojaka {to s vremenom mo`e dovesti do pravih deficitarnih stanja. Isto vredi i za mu{karce sli~nih zanimanja kojima je dovoljno oko 1800 do 2400 kalorija dnevno.

Cf{bmlpipmob!qj~b!tqbebkv!nf}v!obkwf~f!j{wpsf!sbgjojtboph |f~fsb! v! sb{wjkfopn! twfuv/! Nophj! qsflp! okji! epcjkbkv! j! ep kfeof! usf~jof! eofwoph! voptb! |f~fsb/! Ujofkeafsj! v! TBE.v voptf! 55&! eofwof! lpmj•jof! |f~fsb! j{! cf{bmlpipm!oji! obqjub. lb-!epl!ujofkeafslf!ujn!qvufn!voptf!51&!|f~fsb/ 180

181


WF^F!ep{f!qpetuj•v!qpusp|okv/!Uplpn!2:61.ji!hpejob!lplb. lpmb!tf!qspebwbmb!v!cp•jdj!pe!2-9!em/!Wsfnfopn!tv!uf!nbmf cpdf! {bnfokfof! mjnfolpn! pe! 4-4! em-! b! okji! tv! vtlpsp obenb|jmf!cpdf!pe!1-6!m/!Ebobt!qp!tupkf!j!cpdf!pe!2!j!3!mjusbt!ujn!eb!twblji!qpmb!mjusf!epoptj!311!opwji!lbmpsjkb"

2. Skladi{tenje vi{ka masno}a. Kad se kalorije iz gaziranih i ostalih bezalkoholnih pi}a pridodaju kalorijama koje se dobiju iz hrane, ~esto nastaje vi{ak koji se skladi{ti u obliku masnog tkiva. 3. Neravnomeran nivo {e}era u krvi. Kalorije dobijene iz jednostavnih {e}era li{ene su biljnih vlakana i zato brzo ulaze u krvotok, podi`u nivo glukoze u krvi i pru`aju privremen ose}aj snage. Gu{tera~a trenutno reaguje lu~enjem insulina koji spu{ta nivo {e}era, zbog ~ega pada i nivo energije. To podsti~e osobu da posegne za slede}im zasla|enim pi}em ili slatki{em, ~ime se krug zatvara i kre}e ispo~etka. 4. Produ`en proces varenja. Kada zasla|eno pi}e stigne u `eludac koji ve} vari ranije dospelu hranu, taj se proces usporava i preusmerava na razgradnju novoprido{lih sastojaka. Ukoliko na taj na~in samo retko i povremeno ometate rad svog `eluca, verovatno se ni{ta stra{no ne}e dogoditi. Me|utim, ako to u~estalo ~inite, mo`ete zna~ajno produ`iti proces varenja i izlo`iti svoj `eludac stresu. 5. Obilje kiseline. Ve}ina pi}a, uklju~uju}i i gazirane bezalkoholne napitke, pove}ava lu~enje `eluda~ne kiseline. ^esto ta kiselina zaostane u `elucu i nakon {to popijena te~nost pro|e u daljnje delove sistema za varenje. Blp! kf! |f~fs! ublp! |ufubo-! ojkf! oj! •vep! eb! tv! ejkfubmoj! obqjudj qptubmj!ublp!qpqv!mbsoj/!Ojkf!mj!up!epcsp!sf|fokf@ Dijetalni napitci re{avaju gore spomenute probleme, ali su te ~injenice o {e}eru samo po~etak pri~e. Ve}ina gaziranih napitaka, naime, sadr`i uz {e}er brojne konzervanse, poja~iva~e ukusa, boje i mnoge druge hemikalije. Neke od njih telo mora neutralizovati i eliminisati, drugi pak mogu nadra`iti osetljivu `elu~anu sluzoko`u.

Oflf! lpnqbojkf! sflmbnjsbkv! twpkb! hb{jsbob! j! ofhb{jsbob cf{bmlpipmob! qj~b! ublp! |up! twpk! mphp! vtuvqbkv! qspj{wp!. }b•jnb! cp•jdb! {b! epkfo•be! qsf!qpsv•vkv~j! vqpusfcv! twpkji obqjublb!lpe!jtisbof!epkfo•bej/ 182

Lpmjlp!lbmpsjkb!qpqjkfuf!eofwop@

Napitak Kafa sa pavlakom i {e}erom Sok od narand`e Gazirano pi}e Dijetalno gazirano pi}e Obrano mleko Punomasno mleko Mle~ni {ejk Pivo Koktel Mineralna voda

Veli~ina 1 {oljica 1 {oljica 3,4 dl 3,4 dl 1 ~a{a 1 ~a{a 3,4 dl 3,4 dl 1 3,4 dl

Kalorija 75 110 140 0 90 160 425 150 150 0

Mnogi bezalkoholni napitci, bilo da su dijetalni ili ne, sadr`e fosfornu kiselinu. To je jaka hemikalija koja se ina~e koristi za graviranje u staklu. Ukoliko se hranimo namirnicama `ivotinjskog porekla, mi ve} ionako konzumiramo previ{e fosfora koji telo mora ukloniti preko bubrega vezuju}i ga uz kalcijum. S obzirom na dana{nju rasprostranjenost osteoporoze, upotreba gaziranih pi}a zna~ajan je izvor rizika u tom smislu. ^injenica je, naime, da svaki napitak koji sadr`i fosfor vezuje i izlu~uje odre|ene koli~ine kalcijuma iz kostiju. Lpkj! kf-! poeb-! obktjhvsojkj! ob•jo! {bepwp!mkbwbokb! qpusfcf! ufmb! {b uf•optupn@ Voda je savr{eno pi}e. Nema kalorija, ne vari se, ne nadra`uje sluzoko`u i telu donosi upravo ono {to mu je potrebno za `ivotne procese. Koliko bismo je trebali piti? Toliko da nam mokra}a bude svetla – oko {est do osam ~a{a vode na dan.

KFTUF!MJ!VNPSOJ@!Qjkuf!wj|f!wpef Ljudi uglavnom znaju da bi trebali popiti osam ~a{a vode dnevno, a mnogi i dobijaju toliko te~nosti preko vode, mleka i sokova. Ali prema istra`ivanju Kornelovog medicinskog instituta, prose~na osoba uz to popije dnevno oko pet ~a{a (od 2,4 decilitra) kofeinskog ili alkoholnog pi}a. Oba izlu~uju vodu iz tela i tako izazivaju umor, suvu ko`u, lo{e varenje i glavobolju. Koje je re{enje? Ukoliko se nikako ne `elite odre}i tih navika, nakon svakog alkoholnog pi}a i svake {oljice kafe i kola pi}a, popijte ~a{u vode. 183


TPL! PE! OBSBOEAF! mo`e biti hranljiv, ali nikada nije tako dobar kao prirodni plod narand`e. To je, zapravo, narand`a li{ena vlakana. U upore|enju sa sokom, plod zahteva manje insulina za asimilaciju, delotvornije sni`ava holesterol, omogu}uje lak{e varenje, du`i je ose}aj sitosti i sadr`i manje kalorija.

Qsjnfob U proseku popijemo vi{e razli~itih napitaka nego vode. To zna~i da dobijamo puno kalorija bez hranljivih materija. Upotreba pi}a punih kalorija siguran je recept za debljanje. Pre|ite na vodu â&#x20AC;&#x201C; to je pi}e vitkih osoba.

Wb|!{bebubl; Smanjite unos kalorija tako {to }ete piti vi{e vode, a manje kalori~nih napitaka. Ako ne volite ukus ~iste vode, dodajte joj koju kap limunovog soka ili kupujte fla{iranu vodu. [to vi{e vode budete pili, to }ete manje posezati za drugim napitcima. Ve} }e ta navika smanjiti unos kalorija i stabilizovati va{u telesnu te`inu. Ofnbuf!tobhf@ Mo`da ste dehidrirani. Va{em je telu potrebno {est do osam ~a{a vode uz ostale napitke. Ta~nije, budu}i da kofein iz va{eg organizma ispire vodu, svaki put kada popijete neki napitak sa kofeinom treba da uzmete i dodatnu koli~inu vode. Nastojte svom telu osigurati dovoljno vode i ono }e se pobrinuti da ose}aj umora nestane.

Jowfoubs [ta vi pijete? Katkad se ~ovek iznenadi kada shvati {to pije. Na prethodnoj strani nabrojani su neki poznati napitci. Koliko ih obi~no popijete dnevno? Upi{ite to na papir i pomno`ite tu brojku sa kalorijama koje takvo pi}e donosi. Saberite i o~itajte ukupnu koli~inu dnevno popijenih kalorija. Nbtop~f!epcjkbuf!{biwbmkvkv~j!qj~v Potrebno vam je 3500 kalorija vi{ka da biste se udebljali za pola kilograma. Uz pretpostavku da preko hrane uzimate onoliko kalorija koliko vam je potrebno za odr`avanje telesne te`ine, koliko bi dana bilo potrebno da pijenjem dobijete tih 500 grama na te`ini? To mo`ete izra~unati ako 3500 podelite sa brojem kalorija koje dobijete iz pi}a svakoga dana. Na primer, ako ste popili jedno pivo i dve kafe, ra~unica bi bila: Ukupna koli~ina kalorija iz piva i dve kafe = 300. Ako 3500 podelite sa 300, dobi}ete 11,6 dana. Drugim re~ima, dovoljno je ne{to manje od 12 dana da se udebljate za pola kilograma. Tim tempom mo`ete za godinu dana dobiti ne{to vi{e od 13 kilograma samo od pi}a. Wb|f!qj~f!usfcb!eb!cvef!wpeb Ako ozbiljno mislite da reguli{ete svoju te`inu, izbacite te podmukle te~ne kalorije. Prestanite da pijete gazirana pi}a, vo}ne sokove, likere, pivo i vino. Va{em je telu potrebna ~ista voda i ono ~ezne za njom.

184

185


TMBULJ\J!J HSJDLBMJDF Narod koji stalno ne{to gricka Mi tro{imo velike svote novca na slane grickalice kao {to su ~ips, smoki, {tapi}i, kokice i sli~no. Najmanje jednako toliko potro{imo i na slatki{e. Bmj!nf}vpcspdj!tv!obn!qpusfcoj-!{bs!of@!Ofhef!tbn!•jubp!eb •pwfl!uf|lp!npaf!epcjuj!twf!isbomkjwf!nbufsjkf!cf{!okji/ Ovakva je misao ro|ena nakon jedne studije izvr{ene na deci. Ali ona se odnosi samo na onu decu koja ina~e ne dobijaju hranljive, dobro uravnote`ene obroke ili na onu koja za vreme obroka nemaju dovoljno apetita. Ve}ina nas, me|utim, nema pravog pojma {to to zna~i biti stvarno gladan. Decu od ro|enja gotovo stalno hranimo i ta se navika prenosi iz godine u godinu sve do odrasle dobi. Mi smo postali narod koji stalno ne{to gricka. Tnbusb!tf!eb!kf!ublwp!“qsfajwbokf”!epcbs!ob•jo!ns|bwmkfokb/ Kfefuf!qpnbmp!uplpn!•jubwph!ebob/![cph!uphb!ojtuf!ojlbeb hmbeoj!qb!tf!of!qsfkfebuf/ Koli~ina kalorija koju dobijamo od slanih i slatkih grickalica i napitaka mo`e na kraju biti tolika da ne bismo trebali ni{ta drugo pojesti ~itav dan. Pretpostavimo, na primer, da za u`inu pojedete krofnu sa marmeladom i popijete zasla|enu kafu sa pavlakom. Nakon ru~ka popijete

bezalkoholni napitak i pojedete kockicu ~okolade, a kasnije poslepodne popijete jo{ jednu zasla|enu kaficu sa pavlakom uz tri keksa. Uve~e, pak, uzmete tipi~ni televizijski obrok: gazirani napitak, ne{to ~ipsa i pet krekera sa sirom. Ako vam ove navike zvu~e poznato, bilo bi jako dobro da ozbiljno pripazite jer sve ove grickalice zajedno daju oko 1500 kalorija. Stara ameri~ka poslovica glasi: [to vi{e grickalica, to {ire pantalone. ^injenice svedo~e da su mnogi uspeli regulisati svoju telesnu te`inu jednostavnim izbacivanjem grickalica. Bmj!nophj!mkvej!of!nphv!qsfajwfuj!ebo!cf{!hsjdlbmjdb/ To je zato {to jedu obroke od rafinisanih namirnica, siroma{nih biljnim vlaknima, a bogatih {e}erom bez dovoljno slo`enih ugljenih hidrata (skroba). Doru~ak od zasla|enih `itnih pahuljica i soka od narand`e brzo se svari, kao i krofna sa kafom. Jednostavni {e}eri jurnu u krvotok, povise nivo glukoze u krvi i naglo daju privremeni ose}aj snage. Ali to ne traje dugo jer nivo {e}era u krvi opadne pod uticajem insulina i dolazi do ose}aja slabosti i klonulosti kojeg se mo`emo osloboditi samo nekim napitkom ili grickalicom. Doru~ak od kuvanih integralnih pahuljica, crnog hleba i nekoliko ~itavih plodova vo}a pru`a}e, s druge strane, organizmu dovoljno stabilne energije koja mo`e potrajati tokom ~itavog prepodneva. Afmjuf!mj!sf~j!eb!of!usfcb!eb!lpo{vnjsbnp!hsjdlbmjdf@ Upotreba grickalica je navika koja se mo`e pobediti. Uz redovne kvalitetne obroke ose}a}ete manju potrebu za njima.

LBMPSJKF!J[!HSJDLBMJDB!J!OBQJUBLB U`ina Nakon ru~ka Kasno poslepodne

Sflmbnf! obt! vwfsbwbkv! eb! obn! kf! j{nf}v! pcsplb! qpusfcob pcopwb! fofshjkf/! Bmj! wf~job! uji! hsjdlbmjdb! v! tv|ujoj! tv cf{wsfeob! isbob;! lbgb-! lpmb! obqjudj-! tjs-! hb{jsbob! qj~blpljdf-! lpmb•j-! tbmbnf-! nmf•ob! •plpmbeb-! obqpmjubolf-! •jqtlsflfsj-!v|ujqdj-!cpncpof!jue/ 186

Uve~e uz televizor

Zasla|ena kafa sa pavlakom Krofna sa marmeladom Bezalkoholno pi}e Kockica ~okolade Zasla|ena kafa sa pavlakom Keks (3 kom.) Gazirani napitak ^ips (10) Krekeri sa sirom (5)

Vlvqop!lbmpsjkb!j{!hsjdlbmjdb!j!obqjublb!

75 255 140 295 75 350 140 125 90 2656 187


Tuvejkb!p!hsjdlbmjdbnb Na jednom velikom Univerzitetu grupa studenata dobila je za doru~ak `itne pahuljice, dvopek, vo}e i jedno jaje. Nakon ~etiri sata `eludac im je bio prazan. Nekoliko dana posle ti su studenti dobili isti doru~ak, ali su dva sata kasnije dobili sendvi~ sa maslacem od kikirikija ili komad pite od bundeve sa ~a{om mleka. Nakon {est do devet sati deo doru~ka jo{ se uvek nalazio u `elucu. Jedna osoba je dobila komadi} ~okolade dvaput pre podne i dvaput tokom poslepodneva. Oko 13 sati nakon doru~ka, vi{e od polovine hrane jo{ uvek se nalazilo u `elucu.

Osim toga, osobe ~iji se obroci ve}inom sastoje od biljne hrane bogate vlaknima i koje svom `elucu omogu}uju odmor izme|u obroka, imaju manje problema sa varenjem. Idealan bi bio razmak od ~etiri do pet sati me|u obrocima. Ako imate problema sa lo{om varenjem, `garavicom, razdra`ljivo{}u, nesanicom, koncentracijom, gasovima ili dobijanjem na te`ini, uzrok tome mo`e biti i navika jedenja izme|u obroka. Tri obroka dnevno, bez me|uobro~nog grickanja, mogli bi re{iti mnogo toga. \ub!v•jojuj!lbe!ptf~bn!eb!of|up!npsbn!qpkftuj@ To je idealan trenutak da popijete veliku ~a{u vode. Ona nema kalorija i ne vari se. Jednostavno prolazi kroz organizam i sve temeljito ispire. Ako ve} morate pojesti ne{to tvrdo, uzmite komad sve`eg vo}a ili sirovog povr}a. Me|utim, najbolji na~in da odbijete napada `elje za grickanjem jeste da se setite kako }e kalorije koje u{tedite izbegavanjem ovih grickalica postepeno rastopiti ne`eljene obline va{eg tela. Iako uzre~ica “Jednom u ustima, zauvek na bokovima” ne mora uvek biti ta~na, ne treba sumnjati u ~injenicu da }e vam biti potrebne {ire pantalone {to vi{e grickalica pojedete.

Qsjnfob Konzumiranjem grickalica dobijate toliko kalorija kao da ste pojeli dodatni veliki obrok! Mnogi mogu regulisati svoju telesnu te`inu jednostavnim ukidanjem navike jedenja izmedu obroka. I vi to mo`ete posti}i tako {to }ete jesti odgovaraju}e obroke bogate slo`enim 188

ugljenih hidratima i vlaknima. Oni }e vam osigurati dovoljno stalne energije koja vam je potrebna da izdr`ite do slede}eg obroka. Vqp{psfokf;!Nf}vpcspdj!nphv!cjuj!pqbtoj Zastanite za trenutak i pomislite na hranu koju jedete izme|u obroka. Pose`ete li za so~nom jabukom ili odmotavate komadi} slatki{a? Grickate li sirovo povr}e ili kopate po vre}ici sa ~ipsom? Ve}ina se opredeljuje za namirnice bogate {e}erom, masno}ama i solju da bi pre`ivela od jednog do drugog obroka. Vi{ak kilograma koji te osobe nose svedo~i o njihovoj odanosti toj nezdravoj navici. Ako `elite smr{ati, morate se re{iti navike grickanja izme|u obroka. Evo nekoliko saveta koji }e vam pomo}i da izvr{ite tu promenu: Ofnpkuf!hsjdlbuj!j{!qphsf|oji!sb{mphb Ljudi jedu izme|u obroka iz mnogih razloga, a ne samo zbog gladi. Nekima je to na~in osloba|anja od stresa. Drugi se ose}aju krivim ako uzmu kratak predah. Za njih je grickanje na~in kojim opravdavaju potreban odmor. Tre}i, pak, to ~ine iz dosade. Jedete li izme|u obroka samo kad ste gladni ili grickalicama zadovoljavate druge potrebe? [BQBNUJUF" Svakih dodatnih 900 grama telesne te`ine umanjuje va{ `ivotni vek za dva meseca. Jedanaest kilograma vi{ka mogu vas stajati i do dve godine `ivota. [bqp•ojuf!tb!epcsjn!epsv•lpn Ukoliko se `elite odupreti navici jedenja izme|u obroka, po~nite sa obilnim doru~kom. On treba da vam pru`i obilje slo`enih ugljenih hidrata za trajnu energiju. Neka integralne `itarice, bogate slo`enim ugljenih hidratima, budu glavnina tog obroka. Qb{juf!ob!tqpmkof!qpetujdbkf Mnoge navike, uklju~uju}i i jedenje izme|u obroka, povezane su sa signalima iz va{e okoline. Na primer, u trenutku kada prolazite pokraj automata za hranu, u vama se mo`e javiti `elja za slatki{em. Neke televizijske reklame mogu tako|e izazvati `elju da otvorite vre}icu ~ipsa. [ta podsti~e va{u `elju za grickanjem? Qspnfojuf!qpob|bokf Kako se boriti protiv `elje da ne{to pojedete izme|u obroka? Tako {to }ete, kada se ona javi, imati spremnu neku drugu aktivnost kojom }ete zameniti uobi~ajenu naviku i popuniti nastalu prazninu. Ako ste jako optere}eni poslom pa vam je potrebno olak{anje, po|ite u kratku brzu {etnju do ugla i natrag. Popijte ~a{u vode umesto uobi~ajenog 189


VTWPKJUF!OBWJLV!PCJMOPH!EPSV_LB @itne pahuljice - kuvane pahuljice od raznovrsnih integralnih `itarica sa bananom, breskvama, bobi~astim i drugim vo}em. Sve`e vo}e - sve vrste, posebno ju`no vo}e i dinja Hleb - od inetegralnog bra{na Belan~evine - tofu sir (sir od soje), namazi od mahunarki ili malo maslaca od ora{astih plodova

J[HBSBOKF NBTOP^B Oslobodite se gojaznosti

gaziranog pi}a. Ako ne{to morate pojesti, uzmite plod vo}a ili sirovog povr}a. Wb|!{bebubl; Nemojte uve~e jesti i zapo~nite jutro obilnim doru~kom, pa presko~ite prepodnevne u`ine. Ove dve navike pomo}i }e vam da dobro izgledate i da se bolje ose}ate.

Danas je ve`banje sve modernije. Obujte patike. Obucite trenirku. Dobro se oznojte. Ve}ina se na`alost ose}a nedorasla tom zadatku. U na{oj zemlji se samo 17% odraslih mu{karaca i 4% odraslih `ena bavi nekom telesnom aktivno{}u triput sedmi~no po pola sata ili vi{e. _vp!tbn!eb!cji!usfcbp!eb!qsfusâ&#x20AC;˘jn!27!ljmpnfubsb!lblp!cji!tf ptmpcpejp!lbmpsjkb!epcjkfoji!j{!wp~oph!tmbepmfeb/ Postoje i druge mogu}nosti sagorevanja kalorija. To mo`ete u~initi spavaju}i petnaest sati ili gledaju}i televiziju dvanaest sati. Naravno, problem je u tome {to u danu nemamo dovoljan broj sati da bismo se spavanjem mogli re{iti kalorija iz tog sladoleda uz sve kalorije iz ostalih obroka. Zato je ve`banje tako va`no. Ono va{em organizmu poma`e da br`e potro{i kalorije. Telo je poput motora koji neprestano radi. Brzina kojom telesni motor radi u praznom hodu naziva se bazi~nom metaboli~kom brzinom (BMR). [to motor br`e radi, to vi{e goriva tro{i. Me|utim, kada prekinemo dovod goriva i ne uzimamo dovoljno kalorija, unutra{nji mehanizam tela smanjuje rad motora u praznom hodu. Dostupno gorivo sada sagoreva sporije. Ova funkcija spa{ava `ivot u slu~aju gladi, ali deluje pora`avaju}e na osobu koja poku{ava da izgubi na te`ini.

Wj|f!of!npafnp!cjuj!sbwopev|oj!qsfnb!fqjefnjkj!hpkb{optuj v!sb{wjkfopn!twfuv/!Qsflpnfsob!ufmftob!ufajob!vcjkb!qswfo. tuwfop! qpetuj!dbokfn! lpspobsof! cpmftuj-! npaeboph! vebsb! j nophji! wstub! sblb/! Hpkb{optu! eftfu! qvub! qpwf~bwb! sj{jl! pe |f~fsof! cpmftuj! lpe! pesbtmji! j! tobaop! qsjepoptj! ispojâ&#x20AC;˘ojn cpmftuj!nb!j!jowbmjeoptuj/! Ovstft(!Ifbmui!Tuvez-!Vojwfs{jufu!Ibswbse 190

191


NFOPQBV[B@ Blujwof!afof!tv!nbokf!tlmpof!tjnqupnjnb!nfopqbv{f!lbp |up!tv!obwbmb!wsv~jof-!{bcsjovuptu-!efqsftjkb!j!oftbojdb/

Eb!mj!kf!nphv~f!tqsf•juj!ublwp!tnbokfokf!cb{bmoph!nfubcp!mj{nb@ Aktivnost ubrzava telesni metabolizam pa tokom ve`banja sagoreva vi{e kalorija. Ista posledica traje nekoliko sati nakon zavr{etka aktivnosti. Zbog toga se mnogi ljudi ose}aju energi~nijim za vreme i neposredno nakon ve`banja. Taj ose}aj odra`ava stanje bazalnog metabolizma. Redovni program ve`banja omogu}ava mr{avljenje podsticanjem metabolizma na br`e sagorevanje kalorija. Lpmjlp!nj!kf!eofwop!qpusfc!op!lbmpsjkb@ Mno`enjem svoje idealne te`ine (vidi tabelu na strani 205) sa 22 dobi}ete pribli`ni broj kalorija koje biste trebali dnevno unositi da biste zadr`ali status kvo uz fizi~ku neaktivnost – to je va{ BMR. Ve}ina ljudi tro{i jo{ dodatnih 30% kalorija svog BMR-a na telesne aktivnosti. Ukoliko saberete te dve vrednosti, zna}ete koliko kalorija treba svakog dana da unesete da biste zadr`ali svoju telesnu te`inu. Ako, na primer, dosta sedite, a idealna telesna te`ina vam je 68 kilograma, va{e }e BMR potrebe biti oko 1500 kalorija. Trideset posto od te vrednosti je 450 kalorija, koje su potrebne za sve va{e aktivnosti. Zbir tih dveju vrednosti iznosi 1950 kalorija. Ako `elite smr{ati, morate smanjiti broj ovih unesenih kalorija (jesti manje) ili pove}ati njihovu potro{nju (vi{e ve`bati). Negativnom ravnote`om energije vi prisiljavate telo da tro{i svoje vlastite rezerve – masno}e. [bs!tf!nj|j~op!uljwp!of!qsfu!wbsb!v!nbtop~v!lbe!ptpcb!tubsj@ Ne, mi{i}no se tkivo ne pretvara u masno}u. To se fiziolo{ki ne mo`e dogoditi. Me|utim, kada ljudi postanu manje aktivni, njihovi mi{i}i se smanjuju, a njihov se BMR polako usporava.

EFDB!TB!QSFLPNFSOPN!UFAJOPN Nophb! efcfmb! efdb! wf~! jnbkv! wj|j! lswoj! qsjujtbl-! wj|j! ojwp jotvmjob-! nbtop~b! j! “mp|fh! ipmftufspmb”! v! lswj! |up! ji! •joj ptfumkjwjkjn! ob! cpmftuj/! Efmjnj•op! kf! up! qpwf{bop! j! tb! ofep. wpmkojn!wfacbokfn/!Oflbeb!tv!efdb!j|mb!qf|jdf!v!|lpmv-!epl tf! ebobt! wfmjlj! cspk! okji! wp{j! ep! |lpmf! sb{mj•jujn! qsfwp{ojn tsfetuwjnb/ 192

Nj|j~j! tv! qsbwb! ufmftob! qf~! .—! v! okjnb! tbhpsf!wbkv! nbtop~f/ Wfspwbuop!kf!wf~b!nj|j~ob!nbtb!lpe!nv|lbsbdb!sb{mph!{cph lpkfh! poj! nphv! kftuj! wj|f! pe! afob-! b! eb! jqbl! csaf! hvcf! ob ufajoj/

Prehrambene navike ~esto nisu prilago|ene ovoj smanjenoj aktivnosti pa se vi{ak kalorija nakuplja, a telo skladi{ti masno}e na brojnim mestima uklju~uju}i prostor oko mi{i}nih vlakana. Va`no je shvatiti da u mi{i}ima sagorevaju masno}e. Kad postoji vi{e mi{i}nog tkiva, masno}e }e br`e i delotvornije sagorevati. Sa druge strane, nedostatak ve`banja i “re`im mr{avljenja gladovanjem” prouzrokova}e gubitak mi{i}a. Ako takva situacija du`e potraje, daljnji gubitak na te`ini mo`e postati gotovo nemogu} zato {to kalorije vi{e nemaju gde da sagorevaju. Eb!mj!kf!usjeftfu!njovub!wfacbokb!usjqvu!tfenj•op!epwpmkop@ Najbolji program ve`banja za ljude koji `ele zadr`ati kondiciju jeste 30 minuta aktivnosti dnevno uz izmenjivanje ve`bi izdr`ljivosti (hodanje, tr~anje, vo`nja biciklom...) i ve`bi snage (dizanje tegova, gimnastika). Ali oni koji `ele izgubiti na te`ini, moraju ulo`iti vi{e truda i ve`bati jedan sat na dan. Lpkf!kf!obkcpmkf!wsfnf!{b!wfacbokf@ Dobro je ve`bati u bilo koje doba dana, kad god prona|ete vremena za to. Jo{ je bolje ako unapred isplanirate ve`banje i odredite njeno mesto u dnevnom rasporedu aktivnosti. Neki vole ve`bati odmah ujutru i odraditi tu svoju obavezu. Nakon toga ose}aju snagu za suo~avanje sa novim danom i skloniji su konzumiranju manjih koli~ina hrane, dok je istovremeno organizam podstaknut na sagorevanje ve}ih koli~ina kalorija.

Ipebokf!jnb!oflpmjlp!wbaoji!qsfeoptuj!qsfe!wf~jopn!ptubmji gj{j•lji!blujwoptuj; .!nbokb!kf!nphv~optu!qpwsfeb< .!of!{biufwb!qptfcov!“pqsfnv”!.!kbtuv•j~f!{b!embopwf!j!lpmfobobp•bsf-!lbdjhf-!svlbwjdf!jmj!|ubqpwf< .! flpopnj•ojkf! kf! .! qpusfcbo! wbn! kf! tbnp! opwbd! {b! qbs epcsji!djqfmb/ 193


Lpkj!kf!obkcpmkj!obâ&#x20AC;˘jo!cbwmkfokb!ufmftopn!blujwop|~v@ Najsigurnije i najbolje je brzo pe{a~enje, a plivanje je odmah na drugom mestu. Ljudi koji imaju bolju telesnu kondiciju mogu izabrati te`e na~ine ve`banja. Zapo~nite polako sa onom aktivno{}u koja je primerena vama. Nije toliko va`no koliko }ete brzo ve`bati. Pri potro{nji kalorija ra~una se ukupno pre|ena udaljenost i trajanje neke aktivnosti. Neki ljudi moraju po~eti sa samo pet minuta aktivnosti nekoliko puta na dan. Osoba koja hoda pet minuta, a nosi 30 kilograma vi{ka, sagore}e vi{e kalorija od one koja nosi samo 10 kilograma vi{ka ukoliko pre|u jednaku udaljenost. Ako `elite ste}i kondiciju, navucite patike i krenite putem kojim }ete se osloboditi gojaznosti... i nastavite tako hodati kroz celi `ivot.

Qsjnfob Redovni program ve`banja poma`e vam da mr{ate tako {to podsti~e va{ metabolizam i ja~a mi{i}e. Osim toga, ve`banje tako|e pove}ava va{u energiju i izdr`ljivost i podi`e duh. Ve`banje je investicija koja se vi{estruko isplati. Wbaof!jogpsnbdjkf Pro~itajte jo{ jednom pa`ljivo ovo poglavlje i odgovorite na slede}a pitanja: 1. Koliko puta dnevno treba ve`bati osoba sa prekomernom te`inom? 2. Koji je najsigurniji i najbolji na~in ve`banja? Odgovori na ova dva pitanja va`ni su zato {to zajedno ~ine opis drugog elementa delotvornog programa mr{avljenja: ve`banja. Sre}om, ono ne mora biti posebno iscrpljuju}e ili naporno. Vi ne morate raditi na spravama ili tr~ati maraton. Jednostavno nabavite udobne cipele za hodanje i izi|ite napolje. Ofnbuf!wsfnfob!{b!wfacbokf U na{e vreme svi `ive u velikoj u`urbanosti. ^ak i deca i penzioneri imaju prenatrpane dnevne rasporede. Prona}i pola sata za svakodnevno ve`banje zvu~i poput neostvarivog sna. Mnogi zaposleni ljudi re{avaju taj problem tako {to ustaju ne{to ranije. Neki hodaju za vreme polusatne pauze na radnom mestu. Drugi se vole opu{tati u ve~ernjim {etnjama. Budite kreativni i ustanovi}ete da }ete uvek imati vremena za prioritetne aktivnosti u svom `ivotu. Neka ve`banje postane jedna od njih.

194

Mkvej! lpkj! sfepwop! ipebkv! ewb! ep! qfu! ljmp!nfubsb! eofwop nbokf!pcpmkfwbkv!pe!tsâ&#x20AC;˘boji!cpmftuj-!sblb!j!|f~fsof!cpmftujnbokf!tv!hpkb{oj!j!sf}f!tf!qsfimbef/

Cj~f!j!ebob!lbe/// Naravno, bi}e dana kad ne}ete uspeti odraditi ono {to ste `eleli. Kada se to dogodi, jednostavno po|ite u kra}u {etnju. Izlet do kraja ulice ili krug oko ku}e ili zgrade bolji su od neaktivnosti. Nemojte te`iti za savr{enstvom i onda prestati sa aktivno{}u ako ste je jedanput izostavili. Kod izgradnje zdravog na~ina `ivota istrajnost je mnogo vrednija od savr{enstva. Blp!tf!epcsp!of!p{opkjn-!oj|ub!of~v!qptuj~j Mo`da ste ve} ~uli kako treneri i sportisti ka`u da ni{ta ne}ete posti}i ako se dobro ne oznojite. Zaboravite tu tvrdnju. Obi~no pe{a~enje je dovoljno da odr`i va{u kondiciju i podstakne poja~anu aktivnost va{eg metabolizma. Da bi bilo korisno, ve`banje ne mora boleti. V!esv|uwv!kf!cpmkf Jedna od najboljih strana pe{a~enja jeste da to ne morate ~initi sami. Hodanje u dru{tvu podsti~e na komunikaciju. Mnogi bra~ni parovi ustanovili su da su takvom aktivno{}u u~vrstili svoj odnos. Brojni prijatelji u`ivaju u me|usobnom dru`enju pa kilometri brzo prolaze. Wb|!{bebubl; Pe{a~ite svakodnevno. Ukoliko nemate kondicije, po~nite sa svega desetak minuta na dan, pa postupno pove}avajte vreme. Ako hodanje kombinujete sa pravilnom ishranom, ono }e postati delotvoran na~in da svoju te`inu dr`ite pod kontrolom. Mo`ete se u~laniti i u neko gimnasti~ko dru{tvo u kojem }e vam planirani programi pomo}i da steknete dodatnu snagu i elasti~nost.

195


Tlmpoptu! pesf}fojn! obnjsojdbnb! ojkf! vsp}fob/! Nj! kf! vtwb. kbnp!j!ofhvkfnp/

LBMPSJKF Pravljenje kalori~nih bombi ^ovek uzima zdrave, hranljive namirnice i pretvara ih u kalori~ne bombe. To je sa tehni~ke strane lako u~initi, ali se u su{tini radi o opasnom poslu. Me|utim, mi to ~esto ~inimo bez razmi{ljanja. Uzmimo kao primer jabuku. Ona ima mnogo vitamina, minerala i vlakana, ali samo 70 kalorija po plodu. Ako jedemo jabuke u takvom izvornom obliku, donose nam samo dobro. Ali ako ih zasladimo ili pravimo od njih jabukovu ka{u – mi udvostru~ujemo njihove kalorije. Iz soka je uklonjen najve}i deo biljnih vlakana, a kalorije su koncentrisane. Za mnoge ljude najpopularnija je pita od jabuka i ponekad je to jedini na~in na koji oni konzumiraju taj plod. A ta je poslastica nutricionisti~ka katastrofa – jedna kri{ka mo`e, naime, lako sadr`avati i do 500 kalorija. Vnftup!uphb!nphmj!cjtnp!qpkftuj!nophp!kbcvlb!v{!jtuv!lpmj•jov lbmpsjkb" U tome i jeste stvar. Trebali biste pojesti najmanje {est jabuka da dostignete ovu kalori~nu vrednost. A dobro znate da to ne mo`ete u~initi odjednom. Ve} nakon drugog ili tre}eg ploda ose}ate se sitim. Ili uzmimo krompir kao primer. Sam po sebi ovaj je prezreni gomolj predivna hranljiva namirnica. Pre nekoliko godina jedan se nau~nik odlu~io na eksperiment ({to svakako nije preporu~ljivo). Celu godinu nije jeo ni{ta drugo osim krompira. Na svoje iznena|enje ostao je dobrog zdravlja i snage.

Ali kako danas jedemo taj plod? Krompir te`ine oko 200 grama sam po sebi ima oko 120 kalorija. Ali, ko jede krompir u tako jednostavnom obliku? Pogledajte na dnu strane neke na~ine na koje obi~no poslu`ujemo tu namirnicu, kao i paralelni porast kalorija. A to je samo vrh ledenog brega. Sve`e salate prelivamo masnim umacima. Ve}inu vo}a pretvaramo u sok i pite, ili ga konzervi{emo u gustom sirupu. ^ak i kad kuvamo sve`e povr}e, obi~no mu dodamo maslac ili neki sos ~ime mo`emo udvostru~iti i utrostru~iti njegovu kalorijsku vrednost. Nije zato ni ~udo {to ljudi imaju problema sa te`inom. \ub!npafnp!v•jojuj!lblp!cjtnp!qspnfojmj!pwbk!usfoe@ Re{enja su srazmerno jednostavna. Uostalom, sklonost prema odre|enim namirnicama nije uro|ena. Ona se usvaja i neguje. Zamenimo lo{e navike dobrima, a to }emo posti}i uporno{}u i odlu~no{}u. Mo`emo zapo~eti sa upotrebom ve}ih koli~ina jednostavno pripremljenih prirodnih namirnica. U to ubrajamo proizvode od integralnih `itarica kad {to su crni hleb, `itne pahuljice od ~itavog zrna, integralni pirina~ i testenina. Uklju~imo u svoju ishranu i raznovrsno povr}e. Odli~an izbor su krompir i mahunarke kao {to su pasulj, gra{ak, so~ivo, soja, bob i sli~no. U`ivajte i u vo}u. Kad god je mogu}e jedite sve`e, cele plodove bez dodatka {e}era. Ako ogulite i pojedete narand`u, dobili ste mnogo ve}u hranljivu vrednost i mnogo manje kalorija nego da ste popili sok od narand`e. Kada jedemo povr}e u izvornom obliku, ono sadr`i puno biljnih vlakana i jako je siroma{no kalorijama. Odri~u}i se u ve}ini obroka kalori~nih bombi, vi }ete mo}i jesti ve}u koli~inu hrane, ose}a}ete se punima i sitima, a ipak gubiti na te`ini.

LBMPSJKF!TF!SBGJOJTBOKFN!LPODFOUSJ\V V! sb{wjkfojn-! joevtusjkbmj{pwbojn! {fnmkbnb! v! lpkjnb! mkvej nphv! tfcj! qsjv|ujuj! pcj!mkf! lbmpsjktlji! cpncj-! b! up! {ob•j jtisbov!cphbuv!nftpn-!sjcpn!j!kbkjnb-!lbp!j!obnjsojdf!qsf. qvof!|f~fsb-!nbtop~b!j!tpmj-!wmbeb!fqjefnjkb!ts•boji!cpmftujsblb-!wjtplph!lswoph!qsjujtblb-!hpkb{optuj!j!|f~fsof!cpmftuj/ 196

Kbcvlb!)91!lbmpsjkb*! Lspnqjs!)231!lbmpsjkb*!

Lpmb•!pe!kbcvlf!)591!lbmpsjkb* Lspnqjs!tb!qbwmblpn!j! nbtmbdfn!)4:1*-!Qsafoj! lspnqjs!)561*-!Qpngsju!)571*-! _jqt!)2111* 197


Da bismo se odrekli onoga {to nam je ukusno i na {to smo navikli, potrebna je velika odlu~nost i upornost. Vreme je da se odlu~imo za ono {to je najzdravije! VI MO@ETE JESTI OVO ili OVO Kalorija je pribli`no jednako, ali je zapremina bitno razli~ita! 1,3 kg jabuka 110 g ~okolade 5 pe~enih krompira 140 g mesa 5 klipova kukuruza 3 dl mle~nog {ejka 25 srednjih {argarepa mali ~okoladni kola~ ^okolada koju poklanjamo nosi u sebi nere{ivu tajnu: Kako mo`e 500 grama ~okolade uve}ati va{e obline za 1 kilogram?

Qsjnfob Mi nemamo uro|ene sklonosti prema odre|enim namirnicama; navike se u~e i razvijaju. Ako se trudimo da izbegavamo “kalori~ne bombe” i u`ivamo u prirodnoj hrani siroma{noj masno}ama, mo}i }emo pojesti ve}u koli~inu hrane, ose}ati se sitima i jo{ uvek gubiti na te`ini. Lpmjlp!wbn!kf!lbmpsjkb!eofwop!qpusfcop@ Koliko kalorija smete pojesti, a da vam telo ne po~ne skladi{titi vi{ak u obliku masnog tkiva? Da biste to ustanovili, izra~unajte koliko je va{em organizmu potrebno kalorija da se odr`i u `ivotu u razdoblju od 24 sata. Va{a bazalna metaboli~ka brzina (BMR) jeste brzina kojom }e telo sagoreti kalorije kad biste celi dan le`ali u krevetu. Izra~unajte svoju bazalnu metaboli~ku brzinu tako {to }ete svoju idealnu telesnu te`inu izra`enu u kilogramima (tabela na str. 205) pomno`iti sa 22. BMR kalorija dnevno Idealna te`ina _____ x 22 = _____ kalorija Ako se ne bavite nekim posebnim programom ve`banja ili ne obavljate te{ki fizi~ki rad, toj vrednosti trebate dodati jo{ 30% BMR kalorija da biste zadovoljili potrebe tela nastale umerenom aktivno{}u. Na primer, ako je rezultat BMR kalorija 1500, treba}e vam jo{ dodatnih 450 kalorija. Izra~unajte koliko vam je kalorija potrebno za aktivnosti mno`enjem svojih BMR kalorija sa 0,3. Kalorije za dnevne aktivnosti BMR kalorije _____ x 0,3 = _____ kalorija 198

Poslednji korak u tom izra~unavanju jesta sabiranje BMR kalorija i kalorija potrebnih za aktivnosti. Rezultat koji }ete dobiti ozna~ava koli~inu kalorija koje mo`ete sagoreti tokom jednog dana. Ako pojedete vi{e od te koli~ine, va{e }e telo vi{ak kalorija uskladi{titi kao masno}u. Ako jedete manje od toga, ono }e tro{iti uskladi{tenu masno}u i vi }ete gubiti na te`ini. Dnevno sagorevanje kalorija BMR ____ + aktivnost ____ = ____ kalorija Lbubtuspgbmbo!vujdbk!lbmpsj•oji!cpncj Ukoliko biste se hranili optimalnom ishranom, bilo bi jako te{ko uneti prekomernu koli~inu kalorija jer je integralna hrana bogata vlaknima i siroma{na masno}ama. Me|utim, kad jelima po~nete dodavati masno}u, budite vrlo oprezni! Pogledajte {ta se doga|a sa slede}im namirnicama:

Hrana Kal. Dodana masno}a Kal. Zelena salata i paradajz 40 + preliv sa sirom 160 Hleb od crnog bra{na 65 + maslac 70 Brokula (1/2 {oljice) 35 + sos sa sirom 130 Sojino jelo ili kuvana riba (180 g) 220 + tartar sos 100 Pe~eni krompir sa salsom 135 + maslac i pavlaka 180 Obrano mleko 90 punomasno mleko Pe~ena jabuka sa urmama i orasima 100 pita od jabuka Ukupno kalorija

658

Ukupno kalorija

Ukupno kal. 200 135 165 320 315 160 480

1775

Wb|!{bebubl; Izbegavajte “kalori~ne bombe”. Nastojte da smanjite upotrebu ulja, maslaca, preliva i sosova kojima “oboga}ujete” hranu. Vreme je da kazaljka na vagi krene u smeru koji ide vama u prilog!

199


EFDB Kako se najbr`e udebljati Deca se u razvijenom svetu sve br`e debljaju. Od gojaznosti danas {irom sveta pati oko 22 miliona dece u dobi do 5 godina. Broj veoma gojazne dece se pove}ao tri puta za zadnjih 25 godina. Up!kf!uf|lp!qpwfspwbuj/![bs!ebobt!ojtnp!twftojkj!wbaoptuj {esbwmkb!ofhp!jlbeb!qsf@ Svesnost o va`nosti na~ina `ivota za dobro zdravlje sve je ra{irenija me|u odraslima, ali ne i me|u decom. Sve vi{e odraslih osoba poku{ava da se bavi nekom telesnom aktivno{}u i zdravije da se hrani. ^ak i stariji ljudi ~itaju ~asopise o zdravlju i pose}uju predavanja sa tom tematikom. lako se u {kolama u~e neke ~injenice o ljudskom organizmu i zdravlju, a postoji i predmet telesna i zdravstvena kultura, to je jo{ uvek nedovoljno. Osve{}ivanje na{ih mladih u pogledu preventivnih mera i zdravog na~ina `ivota uveliko zaostaje za brojnim reklamama i medijskim uzorima koji svedo~e o sasvim druk~ijim `ivotnim vrednostima. Ojkf!mj!hpkb{optu!lpe!efdf!obk•f|~f!obtmfeob@ Geni imaju odre|enu ulogu u odre|ivanju ne~ije telesne te`ine, ali to nije jedini uzrok. Presudnu ulogu ima vaspitanje i okolina u kojoj dete odrasta – {to se vidi i iz ~injenice da se u proteklih pedesetak godina postotak gojazne dece naglo pove}ao. Ljudski geni se ne mogu tako brzo menjati.

Lpe!efdf!tf!twf!wj|f!qpkbwmkvkf!|f~fsob!cpmftu!ujqb!JJ!)cpmftu pe!sbtmji*-!b!{esbwtuwfoj!tusv•okbdj!tusbivkv!pe!wfmjlph!qpsbt. ub! {esbwtuwfoji! qspcmfnb/! Twf! eptbeb|okf! tuvejkf! vlb{vkv ob!hpkb{optu!lbp!kfebo!pe!wbaoji!gblupsb!uph!qpsbtub/ 200

Danas su razvijena dru{tva stvorila uslove koji omogu}uju razvoj gojaznosti. Nekada su deca tr~ala ku}i iz {kole da se presvuku i izi|u u dvori{te na igru. Penjala su se po stablima, vozila biciklom, klizala, igrala razne igre i driblala ko{arka{kom loptom. Danas ona u proseku dnevno gledaju pet do osam sati televizijskog programa. ^itava dana{nja kultura zasniva se na manje telesne aktivnosti, a vi{e jedenja. Lpmjlb!kf!wfspwbuop~b!eb!efcfmp!efuf!cvef!efcfmp!j!lbp!pesbtmb ptpcb@ Oko 80% tinejd`era sa prekomernom te`inom osta}e takvi i kad odrastu. Zna~ajno pove}anje adolescentne gojaznosti ima}e ozbiljne posledice u budu}nosti. Prelaz na razli~ite dijete izgladnjivanjem ne pru`a zadovoljavaju}i odgovor na taj problem. V{splvkf!mj!hpkb{optu!cpmftuj!wf~!v!efujoktuwv@ Povi{ena telesna te`ina u detinjstvu stvara preduslove za sr~ane bolesti, `u~ne kamence, {e}ernu bolest tipa II, visoki krvni pritisak, rak i ozbiljnu gojaznost posle u `ivotu. Osim toga, gojazna deca imaju ve} u mladosti vi{e ortopedskih problema i vi{e bolesti gornjih disajnih puteva. A to je samo jedna strana medalje. ^esto takva deca pate od velikih dru{tvenih i psihi~kih problema. Zastra{uje nagli porast

Usfoepwj!ufajof!lpe!ujofkeafsb!jev!v!qphsf|opn!tnfsv" U SAD-u 22% dece ispod 12 godina ima prekomernu te`inu, ali se ta brojka penje i do 57% kod tinejd`era izmedu 13 i 17 godina. Mnogi roditelji nisu svesni tog problema i vi{e od 80% njih veruje da su njihova deca fizi~ki u vrlo dobrom stanju. Na hiljade {kolske dece ima ozbiljnih problema sa te`inom koja negativno uti~e na njihovo zdravlje i aktivnosti, kao i na prihvatanje od strane vr{njaka. Za ovu decu i njihove porodice gojaznost je pravo prokletstvo. Ukoliko se za njih ni{ta ne u~ini, ona }e najverovatnije biti osu|ena na do`ivotnu dru{tvenu bedu, odbacivanje i zna~ajno povi{en rizik od ranog razvoja ve}ih zdravstvenih problema. Pratite emocionalni `ivot svog deteta. Neka deca jedu kad su nervozna ili nesre}na; druga kad su sama ili zanemarena. Problemi u tom smislu mogu zapo~eti tokom razvoda roditelja ili drugih problemati~nih situacija i {okova u detetovom `ivotu. Poku{ajte zadovoljiti emocionalne potrebe svog deteta. Ali IZNAD SVEGA nastojte da se va{a deca ose}aju bezuslovno voljena. 201


ozbiljne depresije, poreme}aja u ishrani, upotrebe droga, samoubistava i nasilja me|u tinejd`erima. \ub!npafnp!v•jojuj!v!wf{j!tb!pwjn!twf!wf~jn!qspcmfnpn@ Glavni uzroci debljine kod dece isti su kao i kod odraslih - mnogo vremena provode u sedenju i gledanju televizije, jedu slatki{e izme|u obroka, piju gazirana pi}a bogata bespotrebnim kalorijama, prera|ene i koncentrisrane namirnice svima su dostupne i vrlo omiljene. Pravilna ishrana i `ivotne navike moraju biti briga cele porodice jer je detetu posebno potrebna potpora roditelja i bliskih osoba. ^ak i ako ostali ~lanovi porodice nemaju prekomernu te`inu, svi }e imati koristi od zdravijeg na~ina `ivota. Tfebn!ubkoj!lpkjnb!npafuf!tqsf•juj!efcmkbokf!twph!efufub Klini~ki psiholozi i pedijatri smatraju da bi se gojaznost kod dece mogla gotovo potpuno spre~iti kada bismo od malih nogu u~ili decu da se dr`e slede}ih razumnih navika, pre nego {to samostalno po~nu birati hranu i postanu zavisnici od televizije: - Dajte deci tri obroka na dan, uvek u isto vreme, i neka se sastoje od mnogo `itarica, mahunarki, sve`eg vo}a i povr}a. - Pregledajte ostavu i ormare pa uklonite sva isku{enja u obliku nezdrave hrane. Za me|uobroke ponudite vo}e i sve`e povr}e. - Neka se dete nau~i piti mnogo vode. Ograni~ite upotrebu gaziranih pi}a i drugih sokova i napitaka. - Omogu}ite detetu najmanje jedan sat aktivnog ve`banja na dan, po mogu}nosti napolju, na sve`em vazduhu. - Sate provedene u gledanju televizije treba nadomestiti redovnim vremenom za u~enje i ~itanje, ili igrom. - Detetu je potrebno mnogo sna. Mnoga su deca hroni~no umorna. Stavite ih u krevet dovoljno rano da se probude na vreme za obilan doru~ak. - Obogatite detetov `ivot raznovrsnim sadr`ajima - posete biblioteci, u~enje sviranja nekog instrumenta, ru~ni rad, porodi~ni izlasci i sli~no. Mudri Solomon je rekao: “U~i dete prema pravom putu, pa i kad ostari, ne}e odstupiti od njega.” (Pri~e 22,6) EB!MJ!KF!WB\F!EFUF!V!LSJ[J@ Tqb|bwbokfn!efufub!npafuf!tqbtjuj!dfmv!qpspejdv

202

Qsjnfob Sati provedeni pred televizorom, u kompjuterskim igricama i na internetu, kao i dostupnost visokokalori~nih grickalica, stvaraju nara{taj super debele dece. Njihova gojaznost predodre|uje ih za niz bolesti povezanih sa na~inom `ivota, a stvara im i ozbiljne psihi~ke probleme. Porodica mo`e pomo}i ovakvoj deci usvajanjem ispravne ishrane i `ivotnih navika. Dobro zdravlje deteta u su{tini je porodi~na stvar. Of!ublp!nbmj!ef•b•f Jedanaestogodi{nji de~ak ima prekomernu telesnu te`inu. Budu}i da je najdeblji u razredu, ostala deca ga ~esto zadirkuju. Sebe smatra sporim i nespretnim pa odbija da u~estvuje na ~asovima fizi~ke i zdravstvene kulture i u van{kolskim sportskim programima. Umesto toga provodi poslepodne kod ku}e gledaju}i televiziju, igra video igrice, ispija gazirane napitke, jede ~ips i druge slatki{e. Njegovi roditelji u~e kako na~in `ivota uti~e na zdravlje i zadovoljstvo. Nastoje promeniti na~in `ivota, a u tome `ele pomo}i i svom sinu. Nakon savetovanja sa stru~nom osobom, doneli su slede}i plan: 1. Svojim primerom trebaju podstaknuti promene u domu Budu}i da deca u~e preko onoga {to gledaju i slu{aju, roditelji su shvatili da moraju biti bolji primer svom sinu. Odlu~ili su da }e redovno ve`bati i da ne}e jesti izme|u obroka. Mo`ete li i vi biti bolji primer svojoj deci i drugima u porodici? [ta mo`ete u~initi? 2. Kao roditelji, trebaju stvoriti okru`enje potpore unutar porodice. Da bi pomogli svom sinu u suzdr`avanju od jedenja izme|u obroka, prestali su kupovati gazirana pi}a, ~ips i keks. Ove visokokalori~ne napasti zamenili su dobrom starom navikom jedenja vo}a i povr}a. Tako|e su ograni~ili svoje vreme gledanja televizijskog programa i zabave pomo}u kompjuterskih igara. 3. Va`no je uklju~iti i ostale ~lanove porodice De~ak nije ba{ }utke prihvatio promene u svom `ivotu, ali su se njegovi glasni protesti sti{ali kad se u proces uklju~ila cela porodica. Roditelji su mu objasnili razloge za promene. Tako|e su pa`ljivo saslu{ali njegove primedbe. Zajedno su odlu~ivali koje }e nove recepte isprobati. Uve~e bi se de~ak odlu~io na vo`nju biciklom dok su njegovi roditelji pe{a~ili. Promene su najpre te{ko podnosili, ali su ih nakon nekog vremena usvojili i postale su zabavne. Ljudi su skloni da se odupiru promenama kod najbli`ih. Ali ako im objasnite za{to vr{ite te promene i zatra`ite njihovu pomo}, otpor se mo`e preokrenuti u potporu.

203


JEFBMOB UFMFTOB!UFAJOB Rasprava o pravilnoj te`ini “Ja nisam debeo”, ka`e jedan komi~ar. “Samo sam prenizak za svoju te`inu!” Ali bilo da su niski ili visoki, malo je ljudi zadovoljno svojom te`inom. Lblp!nphv!{obuj!kftbn!mj!qsfefcfp@ Te`ina je veoma individualna stvar, ali postoje i ta~no odre|ene smernice u tom pogledu. Prema definiciji, gojazna je ona osoba ~ija je te`ina 20 ili vi{e posto iznad idealne. Osoba sa idealnom te`inom od 55 kilograma bila bi gojazna sa stvarnom te`inom od 66 kilograma ili vi{e. Sa druge strane, prekomerna telesna te`ina je pove}anje od 10 do 19% iznad idealne te`ine. Na{a zami{ljena osoba sa idealnom te`inom od 55 kilograma bila bi prekomerne telesne te`ine sa 60,5 do 65 kilograma. Lblp!pesf}vkfnp!“jefbmov”!ufajov@ Idealnu te`inu mo`emo izra~unati na vi{e na~ina. Jedan od njih je da o~itamo tu vrednost iz gotovih tabela. Do{lo se, naime, do zaklju~ka da od idealnog odnosa izme|u telesne visine i te`ine zavisi i o~ekivana, optimalna du`ina `ivota. U ovom poglavlju prikazujemo tabelu sastavljenu na osnovu podataka koje je prikupilo osiguravaju}e dru{tvo Metropolitan Life. Vrednosti su razli~ite zavisno od pola i debljine (ja~ine) kostiju. Lblp!tf!qspdfokvkf!efcmkjob!lptujkv@ Iako ve}ina ljudi prili~no dobro zna kolika im je visina i te`ina, malo im je te`e odrediti debljinu kostiju. U tu svrhu postoje razli~ita merenja. Najjednostavnije pouzdane rezultate mo`ete dobiti merenjem obima ru~nog zgloba (a nekada no`nog ~lanka). Generalno, `enski ru~ni zglob sa opsegom od 13,3 centimetara ili manje pokazuje da se radi o ne`nim kostima, izme|u 13,4 i 15,1 cm o srednje jakim kostima, a sve iznad toga smatramo jakim kostima. Kod mu{karaca 204

Hpkb{optu! tlsb~vkf! p•fljwboj! ajwpuoj! wfl! j! j{mbaf! •pwflb qpwf~bopn! sj{jlv! pe! tjoespnb! cpmof! qfuf-! mpnb! lbsmj•oji lptujkv-! lbp! j! ptufpbsusjujtb! lvlpwb! j! lpmfob/! Twj! npsbnp kfeoph! ebob! eb! {bws|jnp! ajwpu-! bmj! of! npsbnp! ofj{cfaop {bws|juj!ajwpu!lbp!cphbmkj/![bup!tns|bkuf!|up!qsf"

su sve kosti ispod 15,1 centimetar tanke, a iznad 17,8 centimetara jake. Nophj!bumfuj•bsj!cj!ob!ublwpn!uftujsbokv!jtqbmj!qsfefcfmj" Da, to je ta~no. A evo o ~emu se zapravo radi. Fudbaleri, na primer, imaju ve}u mi{i}nu masu od prose~nog ~oveka. Istovremeno, njihov je organizam snabdeven veoma malom koli~inom masno}e. Kod njih bi bilo veoma va`no razlu~iti koliki postotak telesne te`ine otpada na masno}e, a koliki na ostala tkiva uklju~uju}i mi{i}e. To se mo`e najbolje izra~unati putem hidrostati~kog (podvodnog) vaganja. Masno}a pluta i pod vodom te`i manje nego na vazduhu. Razlika tih dveju te`ina omogu}ava izra~unavanje postotka masnog tkiva u ne~ijem telu. Te`ina jednog fudbalera uvek je iznosila vi{e od dopu{tenog maksimuma. Jednostavno nije mogao smr{ati. Kada je kona~no bio poslan u specijalizovanu ustanovu gde je izmeren pod vodom, ustanovljeno je da su masno}e u njegovom telu iznosile samo 5% te`ine (kod Ubcfmb!jefbmof!ufajof!pesbtmji!mkvej!{bwjtop!pe!efcmkjof!lptujkv Osiguravaju}e dru{tvo Metropolitan Life Te`ine uklju~uju pola kilograma lagane ku}ne odje}e

MU[KARCI

@ENE

Visina bez Tanke Srednje Jake cipela kosti kosti kosti (cm) (kg) (kg) (kg) 157,5 162,5 167,5 172,5 177,5 182,5 187,5 192,5

52-55 54-58 58-62 61-65 65-69 68-73 72-77 76-81

54-60 57-63 60-66 64-70 67-74 71-79 75-83 80-88

58-65 61-68 64-72 68-76 72-80 76-85 80-89 84-94

Visina bez Tanke Srednje Jake cipela kosti kosti kosti (cm) (kg) (kg) (kg) 152,5 157,5 162,5 167,5 172,5 177,5

46-50 49-52 52-55 55-59 58-63 62-67

48-54 51-57 54-61 58-64 61-68 65-72

52-59 54-62 58-66 62-69 65-73 69-78

205


Pqjt!ptpcf!tb!qsflpnfsopn!ufajopn; - Preska~e doru~ak - Uzima velike zalogaje; jede prebrzo - Ne pije dovoljno vode - Malo ili uop{te ne ve`ba - Veoma soli hranu - Voli pi}a sa kofeinom - Stalno ne{to gricka - Jede uglavno rafinisanu hranu – beli hleb, beli pirina~, sokove, slatki{e, sladoled i drugo.

mu{karaca na masno}e otpada oko 10 do 15% ukupne idealne te`ine, a kod `ena 15 do 20%). Gotovo sva njegova “prekomerna” te`ina odnosila se na mi{i}e! Qptupkf!mj!j!oflj!esvhj!ob•joj!j{sb•vobwbokb!qptupulb!ufajof!lpkj puqbeb!ob!nbtop~f@ Merenje podvodne te`ine prili~no je neprikladan i slo`en postupak. Za to je potrebna specijalizovana oprema i bazen. Sre}om, postoje jednostavniji i prakti~niji testovi. Jedan od njih je merenje nabora masno}a na telu. Stru~no zdravstveno osoblje u tu svrhu koristi posebnu spravu nazvanu kaliper. Njime se mere ko`ni nabori na razli~itim delovima tela i onda se, uz odgovaraju}e tabele, mogu sa prili~nom to~no{}u izra~unati postoci telesne masno}e. Me|utim, nestru~ni pojedinci mogu i sami sprovesti sli~an jednostavan test. Oslobodite levu stranu trbuha od ode}e. Odmah ispod poslednjeg rebra povucite ko`u i masno}u prema napred odvajaju}i je od mi{i}a. Dr`ite je izme|u palca i ka`iprsta i stisnite je. Ako je prostor izme|u va{eg palca i ka`iprsta ve}i od 2 centimetra, u nevolji ste jer je postotak masnog tkiva u vama zna~ajno prevelik! Gojaznost mo`e biti opasna. Neretke su posledice razli~ite bolesti, invalidnost i prerana smrt. Uz prestanak pu{enja i smanjenje koli~ine holesterola u krvi, postizanje i zadr`avanje idealne telesne te`ine najve}a je usluga koju mo`ete sebi u~initi.

Qsjnfob

Wbhb!qsj•b Ku}na vaga svedo~i o na{im navikama ishrane i ve`banja. Ona tako|e mo`e pribli`no predvideti na{e zdravlje u godinama koje dolaze. Lmjoj•lf!efgjojdjkf!ufajof U odnosu na idealnu te`inu, manjak od 10% smatra se “premalom te`inom”, vi{ak od 10% “prekomernom te`inom”, a vi{ak od 20% “gojazno{}u”. Opsnbmob!ufajob Ako je va{a te`ina negdje oko 0-9% iznad idealne, onda ste u sigurnom rasponu. Redovnim ve`banjem i zdravom ishranom pove}a}ete energiju i izdr`ljivost dok }e vam te`ina istovremeno ostati stabilna. Qsflpnfsob!ufajob Ako je va{a te`ina 10-19% iznad idealne, smatrate se osobom sa prekomernom telesnom te`inom. Va{a te`ina je dosegla nivo na kojoj mo`e negativno delovati na va{e zdravlje i va{u sliku o sebi. Va`no je da odmah preduzmete korake kako biste je regulisali. Nastojte da vam optimalna ishrana i dnevna ve`banje postanu prioriteti u na~inu `ivljenja. Hpkb{optu Ako va{a te`ina prelazi 20% iznad idealne, trgnite se! Va{e je zdravlje u opasnosti i morate odmah preduzeti odre|ene mere. Nemojte dopustiti da se i{ta ispre~i izme|u vas i svakodnevnog ve`banja. Nau~ite se pripremati zdrave obroke i pretvorite u delo na~ela koja ste nau~ili u prethodnih sedam poglavlja. Ako sada promenite svoj na~in `ivota, smr{a}ete i ose}a}ete se godinama mla|i i u`iva}ete u du`em i zdravijem `ivotu. Wb|!{bebubl; Kad ose}ate da biste najradije digli ruke od svega, va{a okolina vam mo`e biti velika potpora. Prona|ite nekoga ko je tako|e zainteresovan za mr{avljenje. Zajedni~ki rad pomo}i }e vam da svoje ciljeve postignete dvaput lak{e - i sa dvostrukim u`itkom. Bele`ite povremeno svoju te`inu i izlo`ite svoj napredak na vidno mesto kako biste i dalje bili motivisani.

Va`no je znati svoju idealnu te`inu. Studije pokazuju da ljudi ~ija je te`ina blizu tog ideala `ive du`e i zdravije. Nastojte izra~unati koliko ste blizu (ili daleko) od svoje idealne te`ine. 206

207


EPSV_BL Sa elanom u novi dan On mo`e pove}ati va{u energiju, produ`iti vreme koncentracije i pomo}i vam da smr{ate. O ~emu se radi? To je dobar doru~ak. Mnogi ljudi ne mogu ni primirisati hranu kada se probude. Uobi~ajeni doru~ak odraslih jeste {oljica kafe pripremljena na brzinu. Sve ve}i broj dece odlazi u {kolu bez ikakvog doru~ka. [b|up!tf!npsbnp!{bnbsbuj!epsv•lpn@ Jedna grupa nau~nika je deset godina prou~avala posledice razli~itih vrsta doru~aka kao i posledice neuzimanja doru~ka na ljudima razli~ite dobi. Jednoglasno su zaklju~ili da dobar doru~ak mo`e pomo}i deci i odraslima da budu manje razdra`ljivi, delotvorniji u radu i da ose}aju ve}u snagu. Deca koja doru~kuju dobijaju bolje ocene na testovima. Stalni dotok energije o~igledno stabilizije nivo glukoze u mozgu, pobolj{ava mentalne funkcije i produ`ava koncentraciju. Iz rezultata drugih studija do{lo se do zaklju~ka da je obilan i zdrav doru~ak povezan sa manje hroni~nih bolesti, du`im `ivotnim vekom i boljim zdravljem. Dobar doru~ak je onaj koji osigurava najmanje tre}inu dnevnog unosa kalorija. Zapo~nite dan sa integralnim `itnim pahuljicama, hlebom od crnog bra{na i nekoliko sve`ih plodova vo}a i ustanovi}ete da nivo va{e energije ostaje visok tokom celog prepodneva.

ISBOB!KF!QPQVU!HPSJWB/!Npaebof!~fmjkf!of!nphv!vtlmb. ej|ujuj!hmvlp{v!uk/!fofshjkv/!Vlpmjlp!of!epsv•lvkfuf-!ptfuj~fuf ofqpusfcbo!vnps!kp|!v!qsfqpeofwojn!tbujnb!j!of~fuf!tf np~j!epcsp!lpodfousjtbuj!ob!sbe/

208

[b|up!tpl!pe!obsboeaf!j!lflt!ojtv!ublp!epcsj@ Vama je za doru~ak potrebno vi{e biljnih vlakana. Iako ih organizam ne mo`e svariti, ona upijaju vodu dok se kre}u kroz `eludac i creva. Tako nastaje sun|erasta masa koja deluje poput blage prepreke hranljivim sastojcima koji zbog toga ne mogu biti prebrzo apsorbovani. Sa druge strane, namirnice bez vlakana, posebno zasla|ena hrana i pi}a, brzo prelaze u krvotok i uzrokuju nagle poraste i padove nivoa {e}era u krvi. Ne treba se ~uditi kada ljudima koji ne doru~kuju ili pojedu namirnice bez biljnih vlakana u kasnim prepodnevnim satima energija i delotvornost naglo opadnu. Bmj!kb!of!ptf~bn!ojlblwv!hmbe!ep!eftfu!.!kfebobftu!tbuj/ Verovatno je najve}i razlog tome obilan ve~ernji obrok. Kada ~ovek legne da spava nakon bogate ve~ere, njegov `eludac ostaje jo{ dugo vremena zaposlen varenjem hrane. Budu}i da je tokom spavanja varenje sporije, ne{to hrane sve do jutra ostane u `elucu. Ali i tom na{em organu je izuzetno potreban odmor. Iscrpljeni `eludac nije spreman za obilni doru~ak. Koje je re{enje? - Uzmite laganu ve~eru najmanje ~etiri sata pre odlaska na spavanje ili je po mogu}nosti ~ak i presko~ite. - Izme|u ve~ere i odlaska na spavanje ne jedite i ne pijte ni{ta osim vode. Ako u~inite to dvoje, va{ }e `eludac biti spreman za primanje bogatog doru~ka nakon dugog no}nog posta i odmora. Of~f!mj!nj!qsftlblbokf!epsv•lb!qpnp~j!v!ns|bwmkf!okv@ Za~udo ne. Nau~na istra`ivanja su dokazala da je istina zapravo potpuno suprotna. Naime, osobe koje preska~u doru~ak ose}aju ve}u glad i uzimaju vi{e grickalica i hrane tokom dana da bi nadoknadile taj nedostatak. One se, tako|e, suo~avaju sa zna~ajnim smanjenjem korisnosti u kasnim prepodnevnim satima.

\F^FS!PENBI!VKVUSV@ Eb-!njmjpoj!mkvej!{bqp•jokv!twpk!ebo!ofljn!eftfsupn!v!pcmjlv •plp!mbeoph! obqjulb-! lpmb•b-! lpnbeb! upsuf! jmj! lspgof/! Tmf!ef!. ~ji!•fusobftu!tbuj!poj!obtubwmkbkv!tb!upn!qphvcopn!obwjlpn hsjdlbokb! sb{mj•juji! tmbu!lj|b-! lfltb-! cpncpob-! •plpmbejdb! j lpmb•j~b/! V! nf}vwsfnfov! twf! up! tlvqb! {bmjwbkv! hb{jsbojn qj~jnb!qsfqvojn!sb{oji!|ufuoji!tbtupkblb/ 209


“Kp|!ojtbn!tsfp!ptpcv!tb!qsflpnfs!opn!ufmftopn!ufaj!opn lpkb!of!qsft!lb•f!epsv•bl!j!of!kfef!hsjdlbmjdf!lbtop!vwf•f/” Dijeteti~ar Pat Harper, Ameri~ko udru`enje dijeteti~ara

Bmj!kb!ofnbn!wsfnfob!{b!epsv•bl/ Mnogi ljudi imaju naviku ostajanja na nogama do kasno, a onda ujutru spavaju {to je du`e mogu}e. Iako neki pojedinci zaista delotvornije rade no}u, ve}ina se ipak ne uklapa u takav raspored. Nastojte le}i u krevet dovoljno rano da biste se ujutro probudili osve`eni i ustali na vreme. Zapo~nite dan ispijanjem jedne ili dve ~a{a vode da biste isprali i osve`ili `eludac nakon vi{esatnog no}nog odmora. Navucite trenerku i aktivno ve`bajte; po|ite, na primer, u brzu {etnju. Istu{irajte se i obucite. Zatim pripremite i pojedite topli doru~ak. To se odnosi i na decu. Stavite ih na spavanje dovoljno rano da mogu ustati na vreme i pridru`iti se porodici za doru~ak. Navika uzimanja takvog doru~ka pru`i}e vam snagu, pove}anu koncentraciju i ose}aj zadovoljstva i zdravlja. Ne}e biti potrebe da umirujete svoj apetit razli~itim grickalicama prepunim nezdravih kalorija i bolje }ete vladati svojim ose}ajima. Nije li to dobar na~in da otpo~nete dan? Lblp!j{bcsbuj!{esbwf!ajuof!qbivmkjdf U na{e vreme nije lako izabrati `itne pahuljice. Da li vam je stalo do toga da dobijete potrebna vlakna ili najmanju mogu}u koli~inu masno}a i {e}era? @elite li pahuljice od integralnog `ita ili oboga}ene vitaminima? Mo`da kupujete one koje tra`e deca? Vodite ra~una o onome {ta pi{e na kutijama tih proizvoda. Neke vrste pahuljica imaju vi{e {e}era nego meda, i vi{e soli nego oraha. Po mogu}nosti proverite spisak sastojaka. Ako je vo}e zastupljeno u manjem postotku od {e}era, ne kupujte ih. - Kupujte pahuljice od integralnih `itarica (time smanjujete rizik oboljevanja od raka). Proverite sastojke da biste bili sigurni da su p{enica i zob cele i nerafinisane, i da je pirina~ sme| - integralan. Mekinje su tako|e dobre za upotrebu. - Proverite koli~inu biljnih vlakana u proizvodu. Stru~njaci za rak savetuju da bismo dnevno trebali uzimati do 40 grama biljnih vlakana (ve}ina nas uzme 10 do 15 grama na dan). To zna~i da trebate jesti mnogo integralnih `itarica zajedno sa vo}em, mahunarkama i povr}em. Ukoliko imate problema sa tvrdom stolicom i zatvorom poku{ajte u svakom obroku uzeti 15 grama vlakana. 210

- Smanjite upotrebu jednostavnih {e}era. Nije va`no da li je u pitanju med, sme|i {e}er, neki sirup, slad ili vo}ni sok. Svi oni imaju sli~ne karakteristike. Koristite `itne pahuljice koje imaju najvi{e do pet grama dodanog {e}era po obroku. - Ograni~ite unos soli sa pahuljicama. Tra`ite one sa najmanjom koli~inom natrijuma. - Pripazite na masno}e. Ve}ina `itnih pahuljica je siroma{na masno}ama, ali ukoliko `elite br`e da smr{ate, budite oprezni sa granulisanim muslijem jer koli~ina masno}a u njemu mo`e biti ne{to ve}a. Dr`ite se `itnih pahuljica koje nemaju vi{e od tri grama masno}e po obroku. - Za{to ne biste sami napravili smesu `itnih pahuljica od razli~itih `itarica? Mo`ete kupiti zobene, pirin~ne, je~mene, p{eni~ne i kukuruzne pahuljice. Skuvajte ih u sojinom mleku i naseckajte u njih ne{to sve`eg vo}a, dodajte suvo gro`|e ili urme i nekoliko komadi}a ora{astih plodova. Dan ste izvrsno zapo~eli! Sada ste spremni za dnevne napore.

Qsjnfob Dobar doru~ak podsti~e va{u energiju, pove}ava koncentraciju i daje vam ose}aj dobrog raspolo`enja. Istra`ivanja su pokazala da postoji povezanost izmedu zdravog doru~ka i smanjenog oboljevanja od hroni~nih bolesti, du`eg `ivota i boljeg zdravlja. Epcsp!jtlpsjtujuf!ebo Mnogi nau~nici isti~u va`nost doru~ka. Ako `elite dobro iskoristiti dan, opskrbite svoj organizam ve} ujutru pravilnim gorivom. Pitanja koja slede pomo}i }e vam u preispitivanju va{ih jutarnjih prehrambenih navika. Vqjuojl!p!epsv•lv 1. Preska~ete li ~esto doru~ak? Mama je bila u pravu! Doru~ak je najva`niji dnevni obrok. Ako ga preska~ete, zapo~injete dan u nepovoljnijem polo`aju od onih koji su dobro doru~kovali. 2. Ustajete li na vreme da mo`ete na miru doru~kovati? Ako ne, kako mo`ete promeniti svoj raspored aktivnosti da biste imali vremena za hranljivi jutarnji obrok? 3. Jeste li ujutro gladni ili vam se tek posle otvara apetit? Prethodne stranice nude vam dva re{enja za ovaj problem. 4. Da li je va{ uobi~ajeni doru~ak bogat biljnim vlaknima iz vo}a i integralnih `itarica? Vlakna i slo`eni ugljenih hidrati iz integralnih namirnica omogu}uju stalni dotok energije, {to ne mo`ete dobiti iz 211


ve}ine prera|enih namirnica. To }e vam pomo}i da se ose}ate sna`nim tokom celog prepodneva. 5. Da li je va{ doru~ak bogat masno}ama i holesterolom? Tradicionalni doru~ak od jaja i kobasica mo`e biti najpogubniji dnevni obrok. Ti proizvodi su pretovareni masno}ama, holesterolom i solju. @umanca jako podi`u nivo holesterola u krvi. Zamenite te namirnice zdravim alternativama. Wb|!{bebubl; Neka dobar doru~ak dobije prednost u va{em jutarnjem rasporedu aktivnosti. Pratite svaku promenu u nivou energije i produktivnosti do koje }e do}i kada uvedete tu zdravu naviku u svoj `ivot.

TJHVSOPTOB GPSNVMB Jedite vi{e, a te`ite manje Svaka druga odrasla osoba u na{oj zemlji ima prekomernu telesnu te`inu. Uprkos brojnim dijetama u poslednjim decenijama, statistike se menjaju nagore. Up!{wvâ&#x20AC;˘j!qsjmjâ&#x20AC;˘op!pcftisbcsvkv~f Ta~no, ali mi moramo biti svesni da u svakome od nas `ivi osoba sa idealnom telesnom te`inom - ona je samo mo`da skrivena iza oblina uzrokovanih neumereno{}u, naslagama obeshrabrenja i mnogih pogre{nih shvatanja. Mi moramo prona}i tu osobu i krenuti sa obnavljanjem zdravlja, energije i samopouzdanja koji su predugo bili zakopani. Lblp!up!vâ&#x20AC;˘jojuj@ Tako {to }emo se opredeliti za na~in `ivota koji odr`ava zdravlje, pove}ava energiju, smanjuje rizik od mnogih bolesti, ja~a samopouzdanje, umanjuje izdatke za hranu; pritom smemo jesti koliko god `elimo, a ipak }emo gubiti na te`ini bez ose}aja da smo gladni. Up!kf!ofptuwbsjw!tbo Ne, nije. Gojaznost nastaje kada unesemo vi{e kalorija nego {to ih telo iskoristi za telesnu aktivnost i odr`avanje vitalnih funkcija. Ovaj vi{ak kalorija skladi{ti se u masnom tkivu. Kada se nakupi 7000 suvi{nih kalorija, na na{em se telu natalo`i novi kilogram masno}a. Ukoliko svaki dan u svoj jelovnik nadodate samo jedan namaz maslaca od 100 kalorija vi{ka, za godinu dana }ete se ugojiti za 4,5 kilograma telesne masno}e. Sa druge strane, ako izostavimo desert od 500 kalorija sedam dana iz svog jelovnika, ukloni}emo pola kilograma telesne masno}e u tom kratkom vremenu. Tajna uspeha le`i u nala`enju na~ina da umesto manje hrane jedemo manje kalorija.

212

213


Up!{wv•j!qspujwsf•op" Dana{nji svet je prepun protivre~nosti. Popularni ~asopisi i televizijski ekrani prepuni su lepih, vitkih ljudi koji u reklamama jedu visokokalori~ne namirnice koje goje. Supermarketi nude preko 25.000 razli~itih, privla~no upakovanih proizvoda sa koncentrisovanim kalorijama, dok ~asopisi istovremeno nametljivo reklamiraju najnoviju dijetu za brzo mr{avljenje. Restorani “brze hrane” vrebaju s gotovo svakog ugla nude}i hranu koju mo`ete poneti ku}i - ali li{enu hranljivih sastojaka. Savremena prehrambena tehnologija pretvorila je jeftinu, niskokalori~nu i voluminoznu hranu u skupe, visokokalori~ne bombe malog volumena. Danas je mogu}e u samo nekoliko zalogaja pojesti onoliko kalorija koliko ih se nekada nalazilo u ~itavom obroku. Nije ni ~udo {to su ljudi gladni i nezadovoljni - i {to se prejedaju. Lblp!tf!up!ephb}b@ Procesom prerade iz tri i po kilograma {e}erne repe oduzima se masa, biljna vlakna i hranljivi sastojci da bi se dobilo manje od pola kilograma ~istog {e}era. Savremeni ~ovek dnevno unese prose~no preko 20% ukupne koli~ine kalorija preko takvog {e}era i drugih rafinisanih zasla|iva~a. Tehnologijom se iz 14 klipova kukuruza izvla~i jedna ~ajna ka{i~ica kukuruznog ulja koje se, zajedno sa njegovih 110 kalorija, mo`e odjednom progutati. Ovakve slobodne masno}e i ulja ~ine dodatnih 20% dnevnog unosa kalorija savremenog ~oveka. @itarice, li{ene biljnih vlakana i hranljivih sastojaka, mogu se pretvoriti u alkohol. U razvijenim zemljama prose~na osoba unosi oko 9% kalorija u tom obliku. Saberite upravo navedene postotke. Shvati}ete da oko pedeset posto savremene ishrane na Zapadu ~ine prera|ene i koncentrisane kalorije li{ene vitalnih hranljivih sastojaka i korisnih biljnih vlakana to je sigurna formula za gojaznost. Lblp!poeb!nphv!tns|buj@ Ako volite jesti, a ipak `elite izgubiti na te`ini, onda... Jedite vi{e... - sve`eg i u pari kuvanog povr}a, ali {krtarite sa sosovima i za~inima za salate; - integralnih `itarica - kuvanih `itnih pahuljica, sme|eg pirin~a, hleba od integralnog bra{na i testenine; - gomoljastog i drugog povr}a - krompira, bundeva i svih vrsta mahunarki; sve`eg vo}a. Upotreba ovih namirnica u prirodnom obliku hranljiva je, zasitna, srazmerno je jeftina i siroma{na kalorijama. 214

VQP[PSFOKF;!Qsfsb}jwbokf!isbof!npaf!cjuj!|ufuop!qp!wb|f {esbwmkf/ Jedite manje... - rafinisane, prera|ene i koncentrisane hrane. Ona je bogata kalorijama i skupa, a siroma{na je hranljivim materijama i biljnim vlaknima; - mesa i mle~nih proizvoda sa visokim postokom mle~ne masti. Iako su te namirnice hranljive, one sadr`e malo vlakana i male su zapremine, a jako su bogate masno}ama i kalorijama. Meso i sirevi, na primer, u svom sastavu imaju i do 80% masno}a. Jo{ ne{to: - Pijte mnogo ~iste vode - {est do osam ~a{a dnevno. Gazirana pi}a ~uvajte za posebne prilike. - Svakodnevno `ustro hodajte. Budite u tome uporni dok ne postignete kondiciju koja }e vam omogu}iti najmanje 30 minuta hoda bez zamaranja ili zadihanosti. - ^uvajte se trenutaka slabosti: -- Ako }e vas jedan keks povu}i da pojedete ~itavu kutiju, ne dirajte ni prvi. -- Ne kupujte nezdravu hranu koja }e vam posle biti kamen isku{enja. Ako je nemate pri ruci, ne}ete ni do}i u isku{enje. -- Ako vam je dosadno, nezadovoljni ste ili se ose}ate usamljeno, iza|ite iz ku}e i pro{etajte, popijte ~a{u vode, ~itajte neku knjigu, pozovite prijatelja/prijateljicu koji }e vas podr`ati u zdravom na~inu `ivljenja. Mo`ete se u tim trenucima i po~astiti prirodnom hranom kao {to su ohla|eno gro`|e, so~ne lubenice ili hrskavi {tapi}i od {argarepe. - Okrenite se i duhovnim izvorima kao pomo}i u usvajanju zdravih navika. Stvoritelj vas mo`e podupreti na putu prema boljem i zdravijem `ivotu. Vreme je da prestanete sa neuravnote`enim dijetama i gladovanjem koje vas ~ini frustriranim i nezadovoljnim pa na kraju po~nete jesti i vi{e nego pre. Usvojite zdrav na~in `ivota i usmerite svoje navike prema do`ivotnom boljem zdravlju. Izbegavanjem popularnih trendova i izborom prave ishrane mo`ete jesti ve}u koli~inu hrane i jo{ uvek gubiti od pola do jednog kilograma sedmi~no.

215


Qsjnfob Mo`ete jesti zdravih namirnica koliko god `elite, a ipak gubiti na te`ini. Tajna je u tome da znate koju hranu trebate jesti, a koju izbegavati. Integralne biljne namirnice koje poma`u odr`avanju dobrog zdravlja spre~avaju nastanak mnogih bolesti, idealne su i za smanjenje telesne te`ine i njeno trajno odr`avanje na `eljenoj vrednosti. J{cps!isbof Za ve}inu ljudi sticanje kontrole nad sve {irim strukom zahteva koreniti preokret u ishrani. U donjoj tabeli sa`eta su na~ela za izbor hrane iznesena u ovoj knjizi. Tbwfuj!{b!hvcjubl!ufajof;!Wbabo!kf!tubw Razmi{ljajte o stotinama namirnica koje mo`ete jesti, a ne o onima koje ne smete. Budite ljubazni prema sebi. Potrebno je vreme da se prilagodite novom na~inu ishrane i `ivota. Budite strpljivi i ne odustajte nakon prve gre{ke. U sebe trebate ulagati dugoro~no. Nastavite tim putem prema vitkosti i zdravlju. Kfejuf!tmpcpeop!lpmjlp!hpe!afmjuf!tmfef~f!obnjsojdf; - Vo}e: sve sve`e vo}e - Povr}e: sve vrste povr}a (avokado i masline umereno) - Mahunarke: pasulj, gra{ak, so~ivo, lebleblije - @itarice: integralne `itarice, hleb, testeninu - Ora{aste plodove: jedite ih svakodnevno u malim koli~inama. Ptbn!lpsblb!ep!usbkof!lpouspmf!ufajof; 1. Neka osnovne namirnice u va{oj ishrani budu vo}e, povr}e, `itarice, mahunarke i druge biljne namirnice u neprera|enom obliku. 2. Zaboravite na â&#x20AC;&#x153;brzeâ&#x20AC;? dijete. Usvojite optimalnu dijetu. (Pogledajte smernice na strani 288.) 3. Smanjite upotrebu ulja, maslaca, preliva i drugih masno}a koje dodajete hrani. 4. Pa`ljivo ~itajte etikete na prehrambenim proizvodima i birajte namirnice koje su siroma{ne masno}ama, {e}erom i solju. 5. Pijte ~istu vodu. Izbegavajte visokokalori~ne napitke. 6. Odviknite se od grickanja izme|u obroka. Zapo~nite svaki dan obilnim doru~kom koji smanjuje potrebu za prepodnevnim grickalicama. 7. Svakodnevno ve`bajte. 8. Pove`ite se sa drugima koji dele va{e interesovanje za pozitivne promene u na~inu `ivota. 216

Qsjspeoj!mflpwj - Ishrana - Ve`banje - Voda - Sun~evo svetlo - Umerenost - Vazduh - Odmor - Pouzdanje u bo`ansku silu

217


JTISBOB Vrhunska dijeta Broj vegetarijanaca naglo se pove}ava ~ak i u razvijenom svetu samo u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama ima ih vi{e od 16 miliona. Nekada progla{avani fanaticima ili ostatkom hipijevskog pokreta, danas su to po{tovani ljudi. Smatra se da su zdraviji od ostale populacije i da je njihova ishrana ekolo{ki prihvatljivija. Wfhfubsjkbobd!.!•fnv!ublwb!nvlb!j!pesjdbokf@ Sedam od deset stanovnika razvijenog sveta pati i prerano umire od triju ubojitih bolesti: koronarne bolesti, raka i mo`danog udara. Prema savremenim nau~nim saznanjima, nepravilan na~in ishrane jedan je od glavnih krivaca za takvo `alosno stanje. Posebno je {tetno konzumiranje neumerenih koli~ina zasi}enih masno}a i holesterola. @ivotinjski proizvodi su glavni izvor zasi}enih masno}a i jedini izvor holesterola. Te se namirnice obi~no jedu na ra~un hrane bogate slo`enim ugljenih hidratima kao {to su `itarice, mahunarke i povr}e. Rizik ~oveka koji jede meso, jaja i mle~ne proizvode da dobije koronarnu bolest kre}e se u proseku oko 45%. Rizik ~oveka koji se odrekne mesa iznosi 15%, dok rizik od koronarne bolesti za vegetarijanca koji uz meso ostavi i jaja i mle~ne proizvode pada na samo 4%. Urednik ~asopisa Journal of the American Medical Association u kojem su objavljeni ovi postoci komentarisao je u uvodnom ~lanku prednosti vegetarijanske ishrane slede}im re~ima: “Potpuno vegetarijanska ishrana mo`e spre~iti do 90% mo`danih udara i 97% sr~anih napada.” Dr. Dean Ornish, u `elji da ove spoznaje iskoristi i u terapeutske svrhe, nakon mnogobrojnih pozitivnih iskustava objavio je rezultate svojih radova. U njima je dokazao kako ishrana jako siroma{na masno}ama mo`e izle~iti aterosklerozu ~ak i kod pacijenata ~ije su sr~ane krvne `ile bile toliko za~epljene da su bili kandidati za sr~anu premosnicu (bajpas). 218

IMFC!J!AJUBSJDF Ova hrana je bogata slo`enim ugljenim hidratima i opskrbljuje telo energijom. Izvor: hleb od integralnog bra{na, `itne pahuljice, testenina i sme|i pirina~. WP^F!J!QPWS^F Ova grupa namirnica je primarni izvor fitohemikalija i antioksidanasa, vitamina i minerala. Izvori: vitamin A nalazi se u tamnozelenom, narand`astom i `utom povr}u; vitamin C nalazi se u citrusnom vo}u (limun, pomorand`e, grejpfrut, i dr), jagodama, paradajzu i krompiru. NBIVOBSLF Bogate su topljivim vlaknima, belan~evinama i energijom kao i fitohemikalijama i antioksidansima. Budu}i da sadr`i biljne hormone - fitoestrogene, soja je nenadma{na medu ostalim mahunarkama. Rizik od raka prostate, dojke i debelog creva tri do ~etiri puta je ve}i kod onih koji svakodnevno konzumiraju meso, jaja i mle~ne proizvode u upore|enju sa osobama koje te namirnice jedu {tedljivo ili ih uop{te ne jedu. Osim toga, vegetarijanke imaju ja~e kosti i manje lomova, kao i manje gubitke ko{tane mase tokom starenja. Rezultati prou~avanja dugove~nih vegetarijanskih naroda kao {to su Hunze, koji su zdravi i aktivni do duboke starosti, u o{troj su suprotnosti sa krakove~no{}u i sve ve}im postokom oboljevanja tradicionalnih Eskima, koji su uglavnom zavisni od `ivotinjskih namirnica iz mora. Jnb!mj!pqjqmkjwji!flpmp|lji!qptmfejdb!sb{mj•juji!ob•job!jtisbof@ Prelaz na vegetarijanski na~in `ivota uveliko bi smanjio pritisak na okolinu koji se doga|a zbog na{e sada{nje ishrane usredsre|ene na meso. Zaga|enje ekosistema kao posledica intenzivnog bavljenja

LBSM!MVJT!kf!qpopwjp!vtqfi!Eaftjkb!Pwfotb!lpkj!kf!tnbusbo ofeptujaojn;!ptwpkjp!kf!•fujsj!pmjnqjktlf!qpcfef!v!jtupk!ejtdj. qmjoj/! Mvjtpwp! epcb! usbkbmp! kf! tfebnobftu! hpejob;! pe! 2:92/ ep! 2::8/! Qpe! tusv•ojn! wp}tuwpn! j! tbwfupn! es/! Kpiob NdEpvhbmmb-! Mvjt! kf! 2::1/! hpejof! pemv•jp! eb! qptubof! •jtu wfhfubsjkbobd!)wfhbo*/!Okfhpwj!sf{vmubuj!hpwpsf!tbnj!{b!tfcf; qptubp!kf!qswbl!cf{!epqjohb!j!lbp!wfhfubsjkbobd" 219


Mf•juf!tf!isbopn!vnkftup!ubcmfubnb/ sto~arstvom ve}a su od svih drugih ljudskih i industrijskih zaga|enja zajedno. Preterana ispa{a i intenzivno obra|ivanje zemlje radi proizvodnje `ivotinjske hrane u Americi svake godine doprinosi velikoj eroziji i nepovratnom gubitku oko {est milijardi tona vrednog obradivog sloja zemlje. Ali negativni u~inci ishrane usredsre|ene na proizvode `ivotinjskog porekla ostavljaju `alosne posledice i u drugim krajevima sveta. U Srednjoj Americi se, na primer, zbog toga svakodnevno nanosi nepopravljiva {teta globalnih razmera. Amerikanci pojedu godi{nje vi{e od stotinu hiljada tona junetine iz Srednje Amerike. Mo}ni zemljoposednici iz tih krajeva uni{tili su u tom podru~ju oko polovine povr{ine ki{nih pra{uma pretvaraju}i ih u pa{njake, u `elji da opskrbe sve ra{irenije lance proizvo|a~a hamburgera. Za proizvodnju samo pola kilograma mesa za hamburgere potrebno je uni{titi 5 kvadratnih metara ki{ne pra{ume. [bs!tf!up!of!p•jubwb!j!ob!{bmj!ibnb!isbof!v!twfuv@ Kada bismo se odrekli mesne ishrane, mogli bismo `itaricama i mahunarkama kojima danas hranimo stoku ishraniti sve gladne ljude u svetu. Povr{ina zemlje potrebna da se nahrani jedna osoba koja svoju ishranu zasniva na mesu mogla bi ishraniti dvadeset vegetarijanaca. Jedan hektar zemlji{ta daje samo 206 kilograma junetine, ali 22,5 tona krompira! Za proizvodnju jednog kilograma mesa od tovljenog goveda potrebno je utro{iti 10 kilograma `itarica i soje. Svakako se ne radi o isplativoj ra~unici budu}i da na taj na~in dobijamo efikasnost od samo deset posto. Nphv!mj!wfhfubsjkbodj!{bepwpmkjuj!qpusfcv!{b!twjn!isbomkjwjn tbtupkdjnb@ Vrlo lako. Preporu~ena dnevna koli~ina belan~evina (RDA) iznosi 45 do 60 grama za odrasle, {to je oko 10 do 15% ukupno unesenih kalorija. U june}oj {nicli dobijamo oko 25% kalorija u obliku belan~evina. Sadr`aj belan~evina u `itaricama prema{uje 10% ukupno unesenih kalorija, dok se koli~ina belan~evina u pasulju i gra{ku pribli`ava vrednosti od 25% ukupnih kalorija. ^ak i povr}e u proseku sadr`i oko 20% kalorija u belan~evinama. Prema tome, u biljnim namirnicama ima dovoljno belan~evina, a uz to su siroma{ne masno}ama, bogate biljnim vlaknima i ne sadr`e holesterol. Studije svedo~e da vegetarijancima koji se hrane raznolikim biljnim namirnicama nisu potrebne dodatne belan~evine, gvo`|e ili kalcijum. 220

_jokfojdf!p!jtlpsjtuj!wptuj!{fnmkj|ub - Jedan hektar zemlji{ta daje 2O6 kilograma junetine ili 22,5 tona krompira. - Povr{ina zemlji{ta potrebna za ishranu jednog ~oveka mesojeda mogla bi ishraniti 20 vegetarijanaca. - Za proizvodnju pola kilograma mesa za hamburgere potrebno je uni{titi 5 kvadratnih metara pra{ume.

Ip~f!mj!qsfmb{!ob!wfhfubsjkbotlv!jtisbov!vujdbuj!ob!npkv!ufajov@ Ako mesnu ishranu zamenite krofnama, pomfritom i sli~nim jelima bogatim masno}ama i {e}erom, onda }ete se verovatno ugojiti. Me|utim, ako se odlu~ite da jedete vi{e prirodne hrane, jednostavno pripravljene i bez ovih kalorija li{enih hranljivih materija, izgubi}ete suvi{nu te`inu i stabilizovati je na zdravijem nivou. Jnbuf!mj!lblbw!qsfemph!v!tmv•bkv!eb!tf!pemv•jn!ob!ublwv qspnfov@ Neki se ljudi mogu prebaciti na vegetarijansku ishranu bez ikakvog problema, ali drugi to ~ine postepeno elimini{u}i prvo crveno meso, zatim piletinu, pa ribu i na kraju mle~ne proizvode. Neko sebi mo`e odrediti i jedan ili vi{e bezmesnih dana u sedmici. Kako sti~ete iskustvo sa pripremanjem ukusnih vegetarijanskih jela, mo`ete postepeno pove}avati broj bezmesnih obroka. Prelaz na ishranu u kojoj je zastupljeno manje mesa ne mora zapravo zna~iti prelaz na ne{to sasvim novo i druk~ije. Mi ve} jedemo testeninu, pirina~, krompir i mnoge priloge od povr}a. Napregnite svoju ma{tu. U`ivajte u novim i raznovrsnim ukusima. U{tedite novac time {to }ete se bolje hraniti. I u`ivajte u raznolikim ukusima i novom ose}aju zdravlja, a ujedno i u{tedite novac. Dokazi protiv upotrebe mesa svakim se danom nagomilavaju, kao {to je to nekad bilo sa cigaretama. Pojam vegetarijanske ishrane se pokazuje kao najpravilniji i najzdraviji izbor vrhunske ishrane koja pru`a dobro zdravlje, spre~ava razvoj mnogih bolesti, omogu}ava dovoljno hrane za sve ljude na ovoj planeti i ~uva ga od ekolo{kog uni{tenja. Vreme je da prestanemo klati svakodnevno - samo u Americi, devet miliona nevinih stvorenja zbog zadovoljavanja na{ih ukusa i izopa~enog apetita. U~inite prvi korak prema vegetarijanskoj ishrani – i po~nite u`ivati u zdravijem `ivotu.

221


Qsjnfob Danas vegetarijance vi{e ne smatraju fanaticima i ~udacima. Studije potvrduju da ve}ina njih `ivi du`e i zdravije, kao i da na planeti ostavljaju “mek{e tragove” bez zna~ajnog ekolo{kog zaga|enja. Prelaz na bezmesnu ishranu mo`e i za vas biti izazovna pustolovina koja vodi u bolje zdravlje i donosi zadovoljstvo. Sv•bl!t!ophv Za zaposlene ljude ru~ak je ~esto nezgodan obrok. Oni su u isku{enju da ne{to na brzinu zgrabe i pojedu. Sre}om, to ne mora nu`no zna~iti da je potrebno naru~iti picu ili hamburger iz obli`nje picerije. Uz malo planiranja i razmi{ljanja unapred, mo`ete sebi priu{titi i zdrave, a brzo spremljene obroke. Wb|!{bebubl; Meso mo`e biti opasno po va{e zdravlje. Po~nite ga izostavljati iz ishrane tako {to }ete nabaviti vegetarijanski kuvar i sami pripremati ukusne i zdrave obroke.

WFACBOKF Savremeni izvor mladosti Eliksir mladosti iz mnogih bajki privla~io je drevne pustolove koji su ~itav `ivot provodili u besplodnoj potrazi. S vremenom je ovaj pojam postao simbol za neostvarive snove. Tako je bilo do ju~e. A danas? Izgleda da je moderna nauka u stanju da ponudi ostvarenje barem dela ovog sna koji je nadohvat ruke skoro svakome od nas. \ub!njtmjuf!ujnf!sf~j@ U dane istra`iva~a koji su tragali za tajnim izvorom ve~ne mladosti mnogi ljudi su umirali u ranom odraslom dobu od zaraznih bolesti. Danas su, uz pobolj{ane zdravstvene mere i higijenu, kao i brojne antibiotike i vakcine, ove bolesti gotovo potpuno iskorenjene iz razvijenog sveta. Bitka se sada, me|utim, vodi oko bolesti izazvanih pogre{nim na~inom `ivota. One nam crpe snagu i prerano nas onesposobljavaju, te polako ubijaju. Radosna vest je da redovnim, `ustrim hodanjem mo`emo sebi osigurati ve}u vitalnost, bolje zdravlje i du`i `ivot. Tnbusbuf!mj!eb!wfacbokf!{bjtub!npaf!v•jojuj!ublp!of|up@ Pogledajmo ~injenice. Stara izreka “Ako ih ne koristi{, izgubi}e{ ih” ne odnosi se samo na mi{i}e i kosti, ve} i na srce, plu}a, mozak, krvne `ile, zglobove i svaki drugi deo tela. @ivot proveden na stolici direktni je put u grob pre vremena. Neaktivnost nas ubija - u doslovnom smislu. Sna`no geneti~ko nasle|e poma`e nekim ljudima da pre`ive neverovatno nepovoljne okolnosti. Ali produ`enje `ivota nije danas na{a

V!ebob|okfn!twfuv!obqps!tf!qpwf{vkf!tb!qpmpab!kfn-!b!wjlptu tb!vtqfipn/!Twf!wj|f!nfobeafsb!obtupkj!eb!tuflof!pemj•ov ufmftov!lpoejdjkv/ 222

223


[esbw!ob•jo!ajwpub!npaf!{bvtubwjuj!qspdft!tubsfokb!{b!qvoji 41!hpejob/ Cjuj!ns|bw!j!“v!usfoev”!wj|f!ojkf!epwpmkop/!Eb!cj!wbt!ebobt!tnb. usbmj! mfqjn-! npsbuf! cjuj! {esbwj! j! •jmj/! B! eb! cjtuf! up! qptujhmjnpsbuf!tf!cbwjuj!wfacbokfn/ jedina briga. Zajedno sa du`im `ivotom ljudi `ele biti sna`ni i imati dobro zdravlje i kvalitet `ivota. Lblp!obn!wfacbokf!npaf!qpnp~j!eb!ajwjnp!evaf!j!cpmkf@ Evo nekoliko na~ina: - Poma`e nam da se DOBRO OSE]AMO! @ivot izgleda svetliji, a pozitivni ose}aji koji se ra|aju tokom ve`banja ostaju u nama i nakon zavr{ene aktivnosti. Osim toga, dokazano je da hormoni koji proizvode ove prijatne ose}aje istovremeno podsti~u i bolje zdravlje. - Ja~a srce. Ovaj podatak je jako va`an za nas koji `ivimo u kulturi u kojoj svake sekunde neko umire od sr~anih i vaskularnih bolesti. - Sni`ava krvni pritisak i usporava sr~ane otkucaje, {tite}i tako i srce i krvne `ile. - Sni`ava nivo LDL holesterola u krvi i ~esto pove}ava HDL holesterol smanjuju}i tako rizik od sr~anih i vaskularnih bolesti. (LDL je “lo{“, a HDL “dobar” oblik holesterola.) - Ja~a kosti poma`u}i im da zadr`e kalcijum i druge minerale. - Uklanja depresiju. Ve`banje u prirodi jedno je od najkorisnijih sredstava za borbu protiv ove tako ~este bolesti koja vodi u invalidnost. VOFTJUF!WJ\F!QPMFUB!V!TWPK!AJWPU" Obeb!{b!pof!lpkj!wpmf!lbv• Penjanje stepenicama Vo`nja biciklom Guranje de~jih kolica Hodanje Rad u vrtu Pranje i ~i{}enje automobila

15 15 30 35 40 55

min. min. min. min. min. min.

[ESBWTUWFOP!VQP[PSFOKF Ptpcf! afotlph! tqpmb! lpkf! qptwfuf! obk!nbokf! •fujsj! tbub tfenj•op!wfacbokv-!tnbokv!kv!sj{jl!pe!sblb!epklf!{b!wj|f!pe usf~jof/!Blujwof!ptpcf!vqpmb!tv!nbokf!j{mpafof!sj{jlv!pe!sblb efcfmph!dsfwb/

- Osloba|a nas od zabrinutosti i stresa. Pokazalo se da je telesna aktivnost u na{em u`urbanom dru{tvu izlo`enom raznim pritiscima delotvorni protivotrov za stres. - Pove}ava op{tu energiju i delotvornost u svim podru~jima na{eg `ivota. - Poma`e u odr`avanju po`eljne telesne te`ine. Ona pove}ava mi{i}nu masu i sagoreva masno}e. Umereno ve`banje smanjuje apetit tako {to privremeno pove}ava nivo {e}era u krvi. - Pobolj{ava cirkulaciju i podsti~e bistrinu uma, bolji san i br`e zaceljivanje o{te}enih delova tela. P!lblwpk!wstuj!wfacbokb!hpwpsjuf@!Of!nphv!twj!}aphjsbuj!jmj!us•buj nbsbupo/ Sve gore navedene dobrobiti mo`ete dobiti obi~nim hodanjem. To je idealan i bezopasan oblik ve`banja. Gotovo svako mo`e hodati. I ne samo to, hodanje mo`e biti i zabavno, posebno ako ste u dobrom dru{tvu. Mo`ete izabrati brzinu koja vama odgovara i mo`ete usporiti ili stati kada osetite potrebu. Ali kako se va{a kondicija bude pove}avala, mo}i }ete hodati sve br`e i bez problema prelaziti sve ve}e udaljenosti. Postoje i drugi dobri na~ini ve`banja kao {to su plivanje, vo`nja biciklom i rad u vrtu. Za sna`nije osobe u boljoj kondiciji izazovne varijante mogu biti tr~anje, planinarenje, skakanje preko u`eta i skijanje. Po lo{em vremenu mo`ete voziti sobni bicikl ili jednostavno hodati ili tr~karati u mestu. Da bi bilo delotvorno, aktivno ve`banje na vazduhu mora trajati u~estalim brzim tempom najmanje 15 do 20 minuta. Ve}ina ljudi mo`e posti}i ovaj cilj. Dnevni program aktivnog ve`banja od 30 do 40 minuta pru`i}e vam maksimum koristi. Ako `elite smr{ati ili imate {e}ernu bolest i ve`banjem `elite regulisati nivo {e}era u krvi, produ`ite vreme aktivnosti na jedan sat. Ukoliko vam je lak{e, mo`ete to vreme podeliti u dva ili tri dela.

Ako bilo koju od navedenih aktivnosti vr{i tri puta sedmi~no u navedenim vrednostima, osoba koja puno sedi uveliko }e pobolj{ati svoje zdravlje. 224

225


Eb!mj!kf!jtujob!eb!kf!qpusfcop!eptfhovuj!pesf}fov!cs{jov!pulv!dbkb tsdb!eb!cj!wfacbokf!cjmp!efmpuwpsop@ Postoje ve`be pomo}u kojih mo`ete posti}i posebne ciljeve. Merenje broja otkucaja srca u minuti prilikom i nakon ve`banja posebno je korisno kod ve`bi ja~anja srca i stvaranja sr~ane kondicije. Ve`be u teretani kojima ja~amo snagu i gipkost tako|e su korisne za organizam. Ali zapamtite: ~ak i osrednje naporne aktivnosti kao {to je `ustro hodanje, pobolj{a}e va{e op{te stanje. Svaki korak je vredan u tom smislu! Bmj!kb!ns{jn!eb!wfacbn/!Eptbeop!kf" Svi mi svakodnevno obavljamo mnogo toga dosadnog: peremo zube, spremamo ku}u, peremo auto, kosimo travnjak, peremo su|e, idemo na posao. Ali sve to ipak radimo zato {to o~ekujemo nagradu: lepe zube, privla~an dom, ~isti auto, redovnu zaradu. Nakon nekog vremena ove aktivnosti postaju rutinske i prihvatamo ih kao deo na{e svakodnevnice. Razmi{ljajte na taj na~in i o ve`banju. Nagrada je mnogo korisnija od spremljene ku}e, a traja}e do kraja `ivota.

Qsjnfob Telesna aktivnost usporava proces starenja. Ona ja~a srce, sni`ava krvni pritisak, osloba|a od stresa, odr`ava mi{i}nu funkciju i poma`e odr`avanju po`eljne te`ine. Da biste po~eli sa ve`banjem nije vam potrebna neka skupa oprema ili ~lanstvo u sportskom klubu. Pe{a~enje vam mo`e pru`iti sve gore spomenute dobrobiti, pa i vi{e od toga. Ufmftob!blujwoptu!qsfnb!Qsphsbnv!eftfu!lpsblb Jeste li ve} poku{ali da ve`bate i da li ste ustanovili da jednostavno ne mo`ete istrajati u tome? Ako je odgovor potvrdan, isprobajte najlak{i program ve`banja na svetu. Naziva se Program deset koraka. Sve {to je potrebno jeste da odlu~ite u~initi prvih deset koraka svakoga dana. To je sve! Iza|ite iz ku}e i svakog dana u~inite tih deset koraka. Kad ste sa njima gotovi, ako `elite, mo`ete se okrenuti i vratiti u ku}u. Ovaj program je vrlo delotvoran jer vam poma`e da u~inite prve, najte`e korake. On vas di`e iz naslonja~a i tera na akciju. Ako ste poput ve}ine ljudi, kada jednom krenete, zavr{i}ete i ~itavu {etnju. Program deset koraka vrlo je va`an i zbog toga {to odr`ava naviku ve`banja ~ak i u dane kada vam je nemogu}e obaviti celokupnu 226

Obkopwjkf!qsfqpsvlf!{b!pesabwbokf!epcsf!ufmftof!lpoejdjkf .! Ipebokf! )jmj! tmj•ob! blujwoptu*! obknbokf! 41! njovub! usjqvu tfenj•op/ .!Lpncjopwbokf!tb!wfacbnb!tobhf!j!fmbtuj•optuj!obknbokf!41 njov!ub!usjqvu!tfenj•op/ aktivnost. Mo`da ste bolesni ili ste na nekom putu, ali u gotovo svakoj situaciji mo`ete u~initi tih deset koraka. Stvaranje i odr`avanje navike jako je va`no ako `elite u`ivati u trajnoj poletnosti do kraja `ivota. Qmbojsbkuf!vobqsfe Vrlo je korisno unapred planirati kada }ete ve`bati. Ako rano ustajete, poku{ajte to u~initi pre doru~ka. Ako vam je prepodne ve} zauzeto, hodajte za vreme podnevne pauze ili uve~e. Va`no je prona}i vreme koje vam najbolje odgovara. Qplv|bkuf!v!esv|uwv Mnogi se ljudi `ale da im je ve`banje dosadno. Da biste osve`ili ove trenutke, poku{ajte uklju~iti svoje prijatelje ili ~lanove porodice. Ako vam se ne `ele pridru`iti, povedite psa u {etnju. Uzmite sa sobom omiljeni CD ili snimljenu knjigu koju mo`ete slu{ati dok ste telesno aktivni. Ve`banje mo`e biti zabavno ako mu pri|ete sa duhom razonode i kreativnosti. Wb|!{bebubl; Isplanirajte unapred vreme koje }ete posvetiti ve`banju i po~nite sa Programom deset koraka. Redovno ve`banje je potrebno telu poput vazduha, vode ili hrane. Nemojte da vam pro|e ijedan dan, a da svoj organizam niste zadovoljili i na taj na~in.

227


WPEB ^udo bez kalorija Prisiljavati telo da funkcioni{e sa ograni~enom koli~inom te~nosti sli~no je poku{aju pranja suda u {oljici vode. Kada ne pijete dovoljno vode, telo mora izlu~ivati otpadne tvari u mnogo koncentrisanijem obliku uzrokuju}i time neugodan miris znoja i mokra}e, kao i neugodan zadah iz usta. [bs!wf~job!mkvej!of!epcjkb!qpusfcov!wpev@ Ka`e se da Francuzi ne piju vodu, ve} samo vino. Mi se tome sme{kamo, ali bismo i sami mogli izre}i sli~nu izjavu i za na{u zemlju. Na{a se deca utapaju u gaziranim i ostalim bezalkoholnim pi}ima - ona su im postala glavni napitak. Prose~ni tinejd`er popije dve do tri limenke tih napitaka na dan, neki ~ak i {est-sedam. Mnogi odrasli piju vi{e piva od vode. Uz to se pije mnogo ~aja, kafe i drugih pi}a. Kad slede}i put do|ete u restoran, pogledajte {to se doga|a za vreme obroka. Konobar }e vas obi~no poslu`iti ~a{om hladne vode i onda u o~ekivanju pitati: â&#x20AC;&#x153;[ta }ete popiti?â&#x20AC;? Koliko ~a{a, obi~ne pitke vode popije prose~ni stanovnik na{e zemlje? Za mnoge bismo mogli s pravom odgovoriti â&#x20AC;&#x201C; nijednu. Kf!mj!wbaop!|ub!qjkfn@!Twb!qj~b!tbesaf!wpev-!{bs!of@ Ljudski organizam sadr`i oko 70% vode i na{i bubrezi dnevno pro~iste gotovo 176 litara krvi. Da u nama ne postoji taj izuzetni sistem prikupljanja otpadnih materija, svi bismo izgledali poput sme`uranog suvog gro`|a. Za{to je ta bezbojna materija bez ukusa, kalorija i soli toliko potrebna telu? Odgovor le`i u fiziolo{kom delovanju organizma. Voda je za telo isto {to i ulje za automobilski motor. Ona je ~udotvorno mazivo koje omogu}uje rad svih organa. Popijena voda telu je potrebna za obavljanje svih `ivotnih procesa. 228

JNBUF!MJ!AHBSBWJDV@ Qpqjkuf!twblji!qpmb!tbub!nbmp!wpef/!Ujnf!~fuf!sfepwop!qsflj!. ebuj! twpk-! wfspwbuop! tusftoj-! qptbp-! b! ublpef! ~fuf! jtqjsbuj ljtfmjov!j{!kfeokblb!j!sb{sf}jwbuj!kf/ Me|utim, ukoliko pijemo druga pi}a umesto vode, nastaju odre|eni problemi. Naime, ostali napitci sadr`e kalorije koje treba svariti kao hranu. Te kalorije mogu proizvesti masno}e, podstaknuti kolebanja nivoa {e}era u krvi i usporiti varenje. Mnoga pi}a pove}avaju kiselost u `elucu. Neka poznata gazirana pi}a sadr`e fosfornu kiselinu koja podsti~e izlu~ivanje kalcijuma iz organizma, ~ime pridonose nastanku krhkih kostiju. [e}er iz tih napitaka zahteva dodatnu vodu za preradu. Nedavne studije su pokazale da kofein i alkohol dehidriraju telo zato {to deluju kao diuretici. To mo`e pridoneti umoru, suvoj ko`i, lo{em varenju i glavoboljama. Re{enje? Na svako alkoholno pi}e, na svaku {oljicu kafe, na svako kola pi}e svakako popijte jo{ ~a{u vode ili, jo{ bolje, maksimalno smanjite njihovu upotrebu i pijte samo ~istu vodu. Sf|bwbkv!mj!ejkfubmoj!obqjudj!pwf!qspcmfnf@ Dijetalni napitci ne sadr`e {e}er, ali nisu preporu~ljivi za upotrebu zbog drugih sastojaka. Gotovo svi napitci, sa {e}erom ili bez njega, sadr`e hemikalije koje se dodaju zbog boje, ukusa, konzerviranja i drugih razloga. Neke od njih mogu nadra`iti osetljivi zid `eluca, a druge optere}uju jetru i bubrege koji se moraju pobrinuti za njihovu detoksikaciju i izlu~ivanje iz organizma. Pijenje vode uklanja sve ove probleme. U vodi nema dodatnih kalorija koje usporavaju varenje ili debljaju. U njoj nema nadra`uju}ih sredstava koja }e uticati na osetljivu sluzoko`u sistema za varenje i sadr`i najmanju koli~inu hemikalija koje bi bile pretnja za osetljivu telesnu ma{inu. Voda ne sadr`i kofein, svugde je ima i jeftina je. Lpmjlp!cj!wpef!usfcbmp!qpqjuj!ob!ebo@ Pijte toliko da mokra}a bude svetla. Telo dnevno gubi oko 10 do 12 ~a{a vode preko ko`e, plu}a, mokra}e i izmeta. Hrana osigurava dve do ~etiri ~a{e vode, {to zna~i da jo{ trebamo popiti oko osam ~a{a vode. Naviknite se piti dosta vode. Pijte kad ustanete, tokom prepodneva i poslepodne. ^a{a popijene vode deluje poput unutarnjeg tu{iranja. Ona ispira `eludac i priprema ga za rad. 229


Afmjuf!mj!lpgfjo@ (u 2,5 dl napitka)

Sfe!Cvmm! Dpdb.dpmb Dpdb.dpmb!mjhiu! Qfqtj!mjhiu! Qfqtj!

91!nh 49!nh 49!nh 41!nh 39!nh

Zapo~nite dan na najbolji na~in. U prvu jutarnju ~a{u vode mo`ete iscediti ne{to limunovog soka. Zatim tokom prepodnevnih i poslepodnevnih pauza posegnite za ~a{om vode i popijte je na zadovoljstvo svoga tela. U isku{enju ste da posegnete za nekom grickalicom? Zamenite je ~a{om vode. Ona }e u~initi ~uda u vama! Voda je savr{eno pi}e, jedan od najve}ih `ivotnih blagoslova. Kad vas slede}i put zapitaju: “@elite li ne{to popiti?” odgovorite ponosno: “Da, ~a{u vode, molim.” J{!cpdf!jmj!tmbwjof@ S obzirom na izve{taje o zaga|enosti vode te{kim metalima, nuklearnim otpacima, ve{ta~kim |ubrivima, pesticidima, herbicidima i uljima neki se ljudi boje da piju vodu iz kuhinjske slavine. T!sb{mphpn-!sf~j!~fuf-!{bs!of@ Tako mnogi misle i zbog toga piju samo fla{iranu vodu. Me|utim, op{tinski zavodi za za{titu zdravlja vr{e nadzor kvaliteta vode za pi}e iz regionalnih vodovoda sprovode}i analizu njenih organolepti~kih, hemijskih i fizikalnih svojstava, kao i toksikolo{ku i mikrobiolo{ku

WSTUF!WPEB![B!QJ^F 1. IZVORSKA VODA - sadr`i dosta minerala i dobra je za pi}e ukoliko je izvor adekvatno za{ti}en od one~i{}enja (fla{irana kupovna voda). 2. STONA VODA - voda iz regionalnog vodovoda, mehani~ki i hemijski pro~i{}ena, te bi tako obra|ena morala biti bezopasna za zdravlje (ponekad se prodaje i u fla{iranom obliku). 3. VODA IZ INDIVIDUALNIH VODOVODA I BUNARA - ~esto je sumnjivog kvaliteta jer je podlo`na razli~itim one~i{}enjima, a nad njom nijedna ustanova nije du`na da vr{i nadzor. (Zavod za za{titu zdravlja op{tine u kojoj `ivite mo`e to u~initi na va{ zahtev.) 230

analizu. Tek nakon {to se ustanovi da voda zadovoljava uslove Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e u svim navedenim parametrima, ona se progla{ava zdravstveno ispravnom. Ukoliko koristite vodu iz privatnih vodovoda i bunara, bilo bi po`eljno pozvati Zavod za za{titu zdravlja va{e op{tine da na va{ zahtev izvr{i potrebne analize jer su one~i{}enja uvek mogu}a. Jedan od na~ina da se za{titite od one~i{}enja jeste postavljanje vlastitog sistema filtriranja: dobar ugljeni filter uklanja ve}inu zaga|iva~a i pridonosi dobrom ukusu vode. Bmj!wpeb!v!cpdbnb!jnb!cpmkj!vlvt/ Nema uvek. Kada prona|ete onu koja odgovora va{em ukusu, proverite na etiketi da li je podvrgnuta kontrolama i da li poseduje potreban sertifikat zdravstvene ispravnosti. Ali najve}a ironija u celoj ovoj pri~i je ta da velika ve}ina nas izla`e svoje zdravlje ve}em riziku time {to ne pije dovoljno vode nego od mogu}ih zaga|enja.

Qsjnfob Danas pijemo vi{e gaziranih, bezalkoholnih i alkoholnih pi}a od vode. Ove zamene za vodu optere}uju organizam kalorijama i razli~itim hemikalijama, a mogu poremetiti i proces varenja. Da bi telo pravilno funkcionisalo, potrebna mu je ~ista voda. Kada po`elite osve`enje, izaberite pravu stvar – vodu! Wf~job!mkvej!usfcbmb!cj!wj|f!qjuj!wpev Voda je najzdravije pi}e. Bez nje mo`emo `iveti samo nekoliko dana. ^ak i ako dobijaju dovoljno svega drugog {to ih odr`ava u `ivotu, ve}ina ljudi ne pije dovoljno vode za optimalno funkcionisanje njihovog organizma. Mi pijemo samo onoliko koliko nam je potrebno za pre`ivljavanje. Posledica je nepotrebno izlaganje stresu telesnih sistema pro~i{}avanja kao i drugih organa i funkcija organizma. Pijte, dakle, i vi{e nego {to vas na to podsti~e `e|! [bqp•ojuf!sbop!vkvusv Jedan od na~ina da zadovoljite dnevne potrebe za vodom jeste da popijete dve ~a{e odmah ujutru, ~im se probudite. U~inite to pre nego {to po~nete sa svakodnevnim aktivnostima. Sa te dve ~a{e popijene vode preostaje vam jo{ samo {est ~a{a tokom dana. To svako mo`e posti}i. Ako budete ~ekali da o`ednite, verovatno ne}ete dobiti dovoljno vode. [bcsjovuj!tuf!{cph!{bhb}jwb•b@ U ve}ini slu~ajeva ve}i je rizik po zdravlje od nepijenja dovoljnih koli~ina vode nego od mogu}e kontaminacije vodenih zaliha. Ako ste 231


USFCB!WBN!WJ\F!FOFSHJKF@ Npaeb!tuf!efijesjsbmj/!Qjkuf!qvop!wpef!j!tb{ob~fuf!kf!mj!v!upnf wb|!qspcmfn/ jo{ uvek zabrinuti u tom pogledu, dajte na ispitivanje svoju vodu ili ugradite dobar ugljeni filtar koji }e je pro~i{}avati i dati joj bolji ukus. Cpsjuf!tf!ubnp!hef!tf!wpej!cjulb [ta ima vi{e smisla: jesti vo}e i povr}e potrebno za dobro zdravlje ili ga izbegavati s obzirom na to da bi moglo biti zaga|eno ostacima pesticida? Isto tako, {ta ima vi{e smisla: piti osam ~a{a vode koja je va{em organizmu potrebna da iz sebe ispere otrove ili izbegavati vodu iz slavine zbog straha da bi mogla sadr`avati ne{to opasno? Budite dobri prema sebi: po~nite ve} danas u`ivati u odli~noj prirodnoj te~nosti. KOLIKO VODE? - 5 ~a{a da biste pre`iveli - 8 ~a{a da biste se dobro ose}ali - 10 ~a{a za podmla|ivanje

TVO_FWB TWFUMPTU Poljubac sunca Preterano izlaganje sun~evom svetlu mo`e prouzrokovati rak ko`e, kao i prerano stvaranje bora i starenje ko`e. Me|utim, u odgovaraju}oj koli~ini sun~evi zraci mogu biti vrlo dobri za va{e zdravlje. Lbafuf!v!“pehpwbsbkv~pk!lpmj•joj”/!Npaf!mj!tf!tvo•fwp!twfump “nfsjuj”@ Mo`e. Va`no je da razumemo snagu sun~evih zraka. Ve}ina nas je primetila kako je pri dnevnom svetlu i najja~a elektri~na sijalica bleda. Intenzitet svetlosti meri se luksima. Na primer, spoljno svetlo mo`e dosti}i 3000 luksa tokom sun~anog dana. Jako unutra{nje osvetljenje mo`e dati samo 400 luksa, dakle, manje od 15% prirodne dnevne svetlosti. U nekoliko proteklih godina ustanovljeno je da melatonin, prirodni telesni hormon, podsti~e dobar san. Nivo melatonina u telu dose`e vrhunac u detinjstvu, a onda, tokom `ivota, polako i neprekidno opada. Time se mo`e objasniti za{to deca spavaju bolje od odraslih. Telo pa`ljivo reguli{e proizvodnju melatonina. Taj postupak je uglavnom kontrolisan spoljnim ciklusom svetla i mraka. Optimalna proizvodnja melatonina doga|a se samo no}u, u mraku. Pinealna `lezda - epifiza, sme{tena u sredi{tu mozga, “sat” je koji pravovremeno reguli{e ovaj proces. Melatonin se ne skladi{ti u telu. Nama je potrebno dovoljno melatonina svake ve~eri da bismo imali dobar san. Studije pokazuju da

QMBOFUB! [FNMKB! kf! ofcftlp! ufmp! lpkf! :9&! twpkf! upqmpuf epcjkb!pe!Tvodb-!b!twfhb!3&!j{!hfpufsnj•lji!j{wpsb/!Tvo•fwb fofshjkb! qpejaf! lj|of! pcmblf-! qpetuj•f! obtubobl! wfuspwb! j pnphv~bwb!qspdft!gpuptjo!uf{f!v!cjmklbnb-!•jnf!obt!ubkf!isb!. ob!{b!twb!ajwb!cj~b!|jspn!twfub/ 232

233


Kftuf!mj!{obmj@ - Jedan sat na dnevnom svetlu mo`e vam podi}i duh i delovati na va{u energiju, san, plodnost i PMS. - Razlike u broju sun~anih sati tokom godi{njih doba mogu ozbiljno uticati na mentalno zdravlje ljudi. To se najjasnije vidi kod onih koji pate od depresivnih poreme}aja uzrokovanih promenom godi{njih doba, {to se uspe{no le~i svetlosnom terapijom. - Ljudi koji dobijaju vi{e sun~evog svetla imaju manju verovatno}u da obole od raka dojke, debelog creva i prostate.

dnevno izlaganje prirodnom sun~evom svetlu podsti~e otpu{tanje melatonina. Ve{ta~ko svetlo je slaba zamena, a fabri~ki proizvedene tablete tog hormona tako|e nikada ne mogu dosegnuti u~inak prirodno stvorenog hormona. Ptjn!|up!qpcpmk|bwb!tbo-!|ub!tvo•fwb!twfumptu!kp|!ovej@ Sun~evo svetlo delotvorno uni{tava mikrobe. Zato je va`no sun~ati i provetravati pokriva~e, prekriva~e i druge predmete koje ~esto ne peremo i ne sterili{emo u ma{ini za pranje ve{a. Odgovaraju}a koli~ina sun~eve svetlosti daje ko`i zdrav sjaj i ~ini da ona bude glatka i elasti~na. Srednje potamnela ko`a otpornija je od nesun~ane ko`e na infekcije i opekotine od sunca. Sun~evo svetlo pobolj{ava raspolo`enje kod mnogih ljudi jer proizvodi ose}aj zadovoljstva. (Nemojte ostati predugo na suncu i zadobiti opekotine!) Povezano sa aktivnom ve`banjem, sun~evo svetlo je va`an dodatak le~enju akutnih i hroni~nih depresija. Ne zaboravite, ako ste tokom zimskih hladnih i turobnih meseci poti{teni, poku{ajte iskoristiti svaku mogu}nost izlaganja sun~evim zracima. Osim toga, delovanjem sun~evog svetla na ko`u telo je u stanju proizvesti vitamin D. Ovaj vitamin nam omogu}ava da se kalcijum iz creva upije u krv i iskoristi za izgradnju zdravih kostiju. On spre~ava nastanak rahitisa kod dece i smanjuje mogu}nost osteoporoze kod odraslih. Sun~evo svetlo tako|e poma`e: - ja~anju imunolo{kog sistema; - smanjenju bolova kod nate~enih, artriti~nih zglobova; Eb! cj! qpwsbujmb! btuspobvuf! v! tubokf! opsnbmoph! cjpmp|lph sjunb!oblpo!qpwsbulb!ob![fnmkv-!OBTB!ji!j{mbaf!vujdbkv!kblph twfumb/ 234

Wf~job!obt!wj|f!tf!of!cvej!v!{psv-!of!qspwpej!ebo!j{wbo!lv~f j!of!pemb{j!ob!tqbwbokf!lbeb!qbeof!nsbl/

- olak{avanju odre|enih simptoma PMS-a (predmenstrualnog sindroma); - sni`avanju nivoa holesterola u krvi. Qptupkj!mj!j!esvhb!tusbob!nfebmkf@ Naravno, svima nam je poznato da je sun~eva svetlost glavni faktor rizika za rak ko`e, posebno kod osoba svetle puti. Oni su posebno osetljivi na negativno delovanje sun~evih zraka. Svi bismo trebali biti svesni ~injenice da su opekotine od sunca izuzetno {tetne za svakog ~oveka. Svaka takva opekotina uni{tava zdravo, `ivo tkivo ko`e. U~estale opekotine uzrokuju nepovratnu {tetu i mogu podstaknuti nastanak raka ko`e. I ako vam sve to ne zvu~i dovoljno lo{e, vi{ekratne opekotine ko`e, i ~ak i vi{ekratno duboko tamnjenje ko`e, postupno uni{tava njenu elasti~nost i lojne `lijezde {to dovodi do stvaranja bora i preranog starenja. Neke studije nagove{tavaju da ishrana bogata masno}ama, u kombinaciji sa izlaganjem sun~evom svetlu, tako|e mo`e podstaknuti nastanak raka ko`e. Lpkf!tv!tnfsojdf!{b!tj!hvsop-!{esbwp!j{mbhbokf!tvo•fwpn!twfumv@ - Umereno, postupno tamnjenje ko`e deluje poput za{titnih nao~ara. Ali morate poznavati vlastitu toleranciju izlaganja sun~evom svetlu. Crvenokose i svetlopute osobe trebaju zapo~eti sa svega pet minuta izlaganja suncu na dan. Osobe tamnije puti mogu krenuti i sa 10 do 15 minuta dnevno. Optimalno vreme za ve}inu ljudi iznosi oko 30 minuta sun~anja {to ve}e povr{ine tela na dan. - Nemojte nikad, nikad izgoreti na suncu! Time podsti~ete razvoj malignog melanoma, najsmrtonosnijeg od svih oblika raka ko`e, kao i raka skvamoznih }elija. Jedna studija u Izraelu pokazala je da su ortodoksni Jevreji, koji ~itave godine nose kaput i {e{ir ili {al, manje skloni melanomu od Izraelaca koji ko`u redovno izla`u suncu. Wf~! ijmkbebnb! hpejob! tvo•fwp! twfump! tf! tnbusb! j{wpspn ajwpub/! Ebobt-! nf}vujn-! {obnp! eb! pop! npaf! efmpwbuj cmbhpuwpsop-!bmj!j!tnsupoptop<!pop!npaf!cjuj!qpmkvcbd!ajwpub jmj!qpmkvcbd!tnsuj-!{bwjtop!pe!uphb!lblp!hb!lpsjtujnp/ 235


Nosite za{titnu ode}u i nao~are i redovno se ma`ite za{titnom kremom. Posebno budite oprezni na snegu, moru i za vreme obla~nog vremena. - Ako se spremate na izlet ili godi{nji odmor, pripremajte ko`u postupnim izlaganjem suncu danima unapred. - Nekoliko minuta sun~anja lica i ruku svakog dana proizve{}e dovoljno vitamina D. - Svako jutro otvorite prozore sun~evim zracima. Pobolj{a}e vam se i zdravlje i raspolo`enje. - Zapamtite da je ve{ta~ko svetlo jako slaba zamena za prirodni izvor. Provedite svakog dana malo vremena upijaju}i dnevno svetlo.

Qsjnfob Sun~eva svetlost mo`e imati blagotvoran u~inak na va{e zdravlje. Ono ubija mikrobe, podsti~e dobro raspolo`enje i omogu}uje telu da proizvede vitamin D. Iako je ograni~eno i pravilno dozirano izlaganje suncu vrlo korisno, ukoliko to ~inite predugo i u vreme kad je sunce najja~e, ko`a }e izgubiti elasti~nost i pove}a}ete rizik od raka. U`ivajte u sun~evom svetlu i aktivnostima na otvorenom, ali se mudro za{titite od preteranog izlaganja suncu.

Vqjubkuf!tf Koliko ~esto provodite vreme na suncu? - Svakog dana ako vreme dopu{ta. - Ve}inu dana. - Nekoliko puta sedmi~no. - Retko kad. Tbwfuj!{b!tvoâ&#x20AC;˘bokf 1. Izbegavajte spavanje na suncu. Tako nastaju ozbiljne opekotine. 2. Za{titite se kremom i sun~anim nao~arima. [e{ir je tako|e koristan za za{titu lica dok radite napolju. 3. Budite posebno oprezni kada ste na snegu ili u blizini ve}e vodene povr{ine. Odblesak i odraz sun~evih zraka sa ovih povr{ina mo`e uve}ati njihovu snagu i ubrzati nastanak opekotina. 4. Ako plivate, ne zaboravite se namazati kremom kad izi|ete iz vode. Jo{ je bolje ako koristite vodootpornu kremu.

Qsjkbufmk!jmj!ofqsjkbufmk@ Tokom proteklih nekoliko godina stru~ni ~lanci koji su ukazivali na negativno delovanje sunca i opasnost od raka ko`e naterali su mnoge ljude u mrak. To ba{ i nije tako lo{e. Svakako ~ovek treba biti jako oprezan da bi izbegao nastanak opekotina od sunca. Me|utim, potpuno izbegavanje sunca li{ava nas njegovih mnogobrojnih dobrobiti. Najbolje je da svakodnevno provedete najmanje nekoliko minuta na suncu. Studije su pokazale da kod nekih osoba nedostatak izlaganja svetlu izaziva depresiju. Ako se nakratko izla`ete suncu, va{e }e telo proizvesti potreban vitamin D i dobiti jaku dozu zraka za dezinfekciju koje uni{tavaju bakterije na ode}i i ko`i. Da li se leti: - Pr`ite ili sun~ate? - Nastojite {to ja~e da pocrnite? - Dobijete laganu boju? - Ili se uop{te ne izla`ete suncu? Ako se pr`ite i izgorite, ili nastojite pocrneti, budite oprezni! Izla`ete se riziku da obolite od raka ko`e i o{tetite elasti~nost ko`e. Sa druge strane, malo potamnela ko`a je otpornija na opekotine od sunca i manje sklona infekcijama. Iza|ite na sve` vazduh. Upijte malo sunca svakog dana; samo nemojte u tome preterati. 236

237


Qsfnb!kfeopn!jtusbaj!wbokv-!:6&!Bnfsjlbobdb!tubsjkji!pe!:1 hpejob!j{kbwjmp!kf!eb!of!qv|j-!b!99&!eb!of!qjkv!bmlp!ipmob!qj~b/

VNFSFOPTU Uravnote`en `ivot Na naslovnim stranicama poznatih novina nedavno se mogla pro~itati vest: [argarepa mo`e spre~iti rak glave i vrata. Novija istra`ivanja tvrdila su kako konzumiranje pet do {est {argarepa na dan mo`e spre~iti leukoplakiju - predkanceroznu bolesnu promenu u ustima i grlu. Moj prijatelj je odmah nabavio aparat koji sve`u {argarepu pretvara u sok. “Koliko soka dobija{ od pet {argarepi?” - upitao sam ga jednog dana. O~i su mu zasijale: “O, ja se ne zadovoljavam tom koli~inom. Zahvaljuju}i ovom aparatu, dnevno mogu popiti dva do dva i po kilograma {argarepe!” Eb!mj!kf!up!qbnfuop@ Istina je da je povr}e va`an sastavni deo zdrave ishrane. Isto je tako ta~no da ljudi sve vi{e cene njegovu ulogu u spre~avanju bolesti. Bmj!ewb!ljmphsbnb!|bshbsfqf!twblph!ebob@ Telo mog prijatelja se pobunilo. Njegova ko`a je poprimila bolesnu `u}kastu boju. Boje}i se `utice, po`urio je ka lekaru. On mu je objasnio da {argarepa sadr`i narand`asto-`uti pigment poznat kao betakarotin. Telo mo`e preraditi umerenu koli~inu ove materije, ali prekomerne koli~ine se skladi{te u jetri, ko`i i sluzoko`i daju}i im boju {argarepe. Eb!mj!hb!kf!pwp!jtlvtuwp!pqbnfujmp@ Za kratko vreme. Mi ljudi smo jako znati`eljni. Otkri}a koja se senzacionalno najavljuju, kao i brza re{enja za slo`ene zdravstvene probleme toliko su primamljiva da su gotovo neodoljiva. Pre pri~e sa {argarepom moj prijatelj se odu{evljavao sa zobenim mekinjama. Na238

kon vi{e meseci konzumiranja zobene ka{e i ~ajnih koluti}a bio je spreman za promenu svog stava. \ujuj!mj!obt!{bjtub!|bshbsfqb!pe!sblb@ [argarepa i drugo `uto vo}e i povr}e bogato je beta-karotinom, materijom koja je uticala na promenu boje ko`e mog prijatelja. Betakarotin, koji organizam pretvara u vitamin A, {titi telo od odre|enih vrsta raka. Vitamini se mogu podeliti u dve osnovne vrste – topljive u vodi i topljive u mastima. Vitamini topljivi u vodi (B kompleks i C) ne talo`e se u telu jer se prekomerna koli~ina obi~no ispire preko bubrega. Me|utim, vitamini topljivi u mastima (A, D, E i K) sasvim su druk~ije prirode. Vi{ak se ne mo`e ukloniti iz organizma ako ga ne iskoristimo. U velikim koli~inama vitamin A deluje kao otrov i mo`e uzrokovati glavobolje, bolove u zglobovima, o{te}enje ko`e i gubitak kose. Zbog njegove toksi~nosti, zakonom su odre|ene gornje granice upotrebe vitamina A, kao i gornje granice preporu~ene upotrebe drugih vitamina topljivih u mastima. Beta-karotin o~igledno nema takva ograni~enja. Kad organizam dobije beta-karotin, on mo`e proizvesti toliko vitamina A koliko mu je potrebno, a ostatak koristi na druge na~ine. To je razlog {to se danas u mnogim vitaminskim kapsulama i tabletama vitamin A zamenjuje beta-karotinom. Ova razlika je va`na jer pokazuje kako telo koristi hranu. Vitamini, minerali i druge hranljive materije pojavljuju se u prirodnoj hrani u takvom obliku da ih organizam mo`e iskoristiti. Telo mo`e uzeti onoliko koliko mu je potrebno. Ali kad jednu namirnicu ili hranljivu stvar konzumiramo u ve}oj koli~ini ili kad hranu prera|ujemo po svom naho|enju, mi mo`emo naru{iti postoje}u ravnote`u. Eblmf-!cfub.lbspujo!kf!epcbs-!bmj!up!of!{ob•j!|up!wj|f-!up!cpmkf/ To je te{ko shvatljivo dana{njem svetu. Ljudi gotovo u svemu preteruju - jedu previ{e, piju previ{e, pu{e previ{e, tro{e previ{e novca, zabavljaju se previ{e. Umerenost je jednako toliko nepopularna koliko i pristup sveobuhvatnom zdravlju. Osim toga, mi `ivimo u dru{tvu koje za sve o~ekuje brza re{enja i te{ko prihvata ~injenicu da ne postoji trenutno dobro zdravlje. Svaki put kad mediji objave neko novo senzacionalno otkri}e o delovanju 239


[esbw!ob•jo!ajwpub!npaeb!of~f!eptqfuj!ob!obtmpwof!tusbof!jmj tuwpsjuj!qspgjubcjmob!usaj|ub-!bmj!~f!vspejuj!usbkojn!qpcpmk|bokfn {esbwmkb/

odre|ene materije, uvek postoji mno{tvo onih koji }e to prihvatiti. Jednog lekara, dok je bio savetnik jedne popularne zdravstvene publikacije, ~esto su nazivali novinari. Poku{avali su ga navesti da daje ovakve izjave: “Ako svakog dana pojedete pola kilograma klica alfaalfe, oja~a}ete srce”; “Nekoliko kapsula korena morske trave osigura}e vam dobar no}ni san.” Niko nije htio da ~uje poruku da je telu zapravo potrebna razumna, uravnote`ena ishrana. Ubrzo je shvatio da ~ak i onda kada sam im davao vredne tekstove sa opisom zdravog, uravnote`enog na~ina `ivota, oni nisu dospevali na udarne stranice niti su uticali na prodaju ~asopisa (~ak ni zdravstvenih) ili otvarali profitabilna nova tr`i{ta za zdrave namirnice. Ljudsko telo je u stanju da dugo vremena podnosi ovakve ili onakve vi{kove - ~ak i dva kilograma {argarepe dnevno. Ali najva`nija poruka ovog poglavlja jeste da je uravnote`enost, ne samo u hrani koju jedemo, nego u ~itavom na{em na~inu `ivota, klju~ za trajno zdravlje i zadovoljstvo.

Qsjnfob Previ{e dobrog postaje lo{e kad je u pitanju va{e zdravlje. Zdrav razum i umerenost u~ini}e za vas vi{e nego bilo koji proizvod zdravstvenog pomodarstva ili ~udotvorni lek. Uravnote`enost je klju~ za dobro zdravlje - nau~ite da je primenjujete u svim podru~jima svog `ivota.

Lmkv•!mfaj!v!vsbwopufafoptuj “Nikad nisam video osobu koja je umrla od starosti. Ta~nije, ne verujem da je iko umro od starosti. Umreti od starosti zna~ilo bi da su se svi telesni organi ravnomerno istro{ili samim time {to su bili odvi{e dugo upotrebljavani. To se nikad nije dogodilo. Mi redovno umiremo zato {to se neki organ istro{io prerano u odnosu na ostalo telo. Uvek postoji jedan deo koji se prvi istro{i i upropasti celi ljudski organizam samo zato {to drugi delovi bez njega ne mogu da funkcioni{u. Izgleda da je pouka ovakvog na~ina sagledavanja stvari u tome da ~ovek treba da nastoji da podjednako rasporedi stres na ~itavo svoje bi}e. Ljudsko telo - kao automobilske gume ili tepih na podu najdu`e traje kad se svi njegovi delovi tro{e podjednako.” Dr. Hans Seyle

Qsbwjmop!sf|fokf Marko je uveo nekoliko jednostavnih promena u svoju svakodnevnicu. Kao prvo, po~eo je na posao da nosi zdravu u`inu umesto da svakog dana kupi ne{to na brzinu. Tako je po~eo da jede vi{e vo}a, povr}a i integralne hrane; smanjio je upotrebu visokokalori~nih sendvi~a bogatih masno}ama. Kao drugo, Marko i njegova supruga sada svake ve~eri, kada se vrate s posla, idu u brzu {etnju. Kad su ga upitali da li je vredelo u~initi te promene, Marko se nasme{io. “Ose}am se mnogo opu{tenije i sna`nije. Izgubio sam na te`ini, a zajedni~ka {etnja postala je ne{to ~emu se oboje radujemo. Te{ko je poverovati kako ovakve jednostavne promene mogu drasti~no uticati na ne~iji `ivot.”

Tmv•bk!qsfpqufsf~foph!ejsflupsb!qspebkf Marko vodi odeljenje prodaje u jednoj telekomunikacijskoj kompaniji. Na poslu je uvek zaokupljen razgovorima sa kupcima, motivisanjem svog tima ili pisanjem izve{taja za zahtevnog {efa. Pritisak nikad ne jenjava. Ako ima klijente sa kojima ide na ru~ak, naru~i}e {niclu i salatu. Ina~e s nogu pojede dvostruki ~isburger i pomfrit u obli`njem restoranu “brze hrane”. Ponekad uop{te nema vremena za jelo. Kad se vrati ku}i, ve} je no} i on je iscrpljen i razdra`ljiv. “Ose}am se poput isce|enog sun|era”, priznaje. “Nakon posla sve {to `elim jeste opu{tanje pred televizorom. Znam da bih trebao da izvr{im neke promene u svom na~inu `ivota, ali ne znam odakle da po~nem.” 240

241


Wb{evi!epoptj!ajwpu-!qpmfuoptu!j!fofshjkv!twblpk!~fmjkj!pshb. oj{nb/

WB[EVI Ne trujte svoj dom Ku}nim biljkama uveliko mo`emo ulep{ati izgled svog doma i radnog mesta. Osim toga, one oboga}uju vazduh kiseonikom i upijaju ugljen-dioksid, dok neke mogu ~ak uklanjati i toksi~ne zaga|iva~e iz vazduha koji udi{emo. Njtmjuf!mj!ujnf!sf~j!eb!kf!wb{evi!{bhb}fo!j!v!ob|jn!epnpwjnb@ Na`alost, to je vrlo lako mogu}e. Naime, mnogi savremeni domovi i poslovne zgrade dobro su izolovane radi u{tede energije. Ali ova prednost mo`e dovesti do lo{e ventilacije i potencijalnog akumuliranja unutra{njih zaga|iva~a vazduha. Naravno, duvanski dim je najopasniji, ali postoje i drugi. Formaldehid se, na primer, isparava iz nekih drvenih proizvoda, a druge hemijske supstance isparuju iz tepiha, kopirnih ma{ina, tapaciranih tkanina, sredstava za ~i{}enje i sve`e izgla~anog rublja. Ugljenmonoksid i azot-dioksid su otrovni gasovi, a mogu nastati u gasnim pe}ima kao i u grejalicama na lo` ulje, petrolej i ugalj, kao i u kaminima i gasnim instalacijama. Zaga|enja mogu poticati i od pra{ine, grinja, plesni i gljivica, ozona, azbesta, ostataka pesticida i sli~nog. Lblp!pwj!{bhb}jwb•j!efmvkv!ob!mkvef@ Simptomi se kre}u od peckanja u o~ima, bolova u grlu, ka{ljanja i svrabe`a do glavobolje, tromosti, mu~nina, vrtoglavica, ose}aja is-

Wb{evi!kf!ebi!ajwpub/!Nj!tnp!v!qpuqvopt!uj!{bwjtoj!pe!okfhb cvev~j!eb!obn!po!epoptj!ljtfpojl!lpkj!kf!qsflp!qpusfcbo!{b qsbwjmop!gvoldj!pojtbokf!fmflusbob!v!ob|jn!~fmjkbnb/!Uf!fmfl. usbof-! ob!{wbof! njupipo!esj!kjnb-! kftv! ptopwb! twji! blujwoptuj lpkf!tf!{cjwbkv!v!ob|fn!pshboj{nv/ 242

crpljenosti i depresije. Skup tih simptoma ponekad se naziva “sindromom bolesne zgrade”. Lblp!tf!{b|ujujuj@ Postoje dva osnovna na~ina, iako nisu stopostotno delotvorni. Kao prvo, ~esto sami mo`emo spre~iti ili ograni~iti stvaranje tih {tetnih gasova. Na primer: - Zabranite pu{enje u ku}i. ^ak i dim iz druge ruke sadr`i stotine {tetnih hemikalija. - Nastojte da gasne, uljne, petrolejske i sve druge pe}i, kao i ku}anski aparati poput gasnih {tednjaka imaju dobru ventilaciju prema napolju. - Odr`avajte u ispravnom stanju ure|aje za grejanje i klima ure|aje. Redovno ~istite odvode za vazduh i filtere. - Pazite da vam dimnjaci budu ispravni. - Oprezno koristite sredstva za osve`ivanje vazduha. - Izbegavajte da vam motor automobila radi u gara`i vezanoj uz ku}u ili ispred otvorenog prozora. Kao drugo, mo`ete pobolj{ati provetravanje u svom domu i kancelariji. Najjednostavnije re{enje za problem unutra{njeg zaga|enja vazduha jeste otvaranje prozora i dobro provetravanje prostorija. Sve` vazduh ne samo {to razre|uje zaostalu paru i time smanjuje zdravstveni rizik koji od njih dolazi, ve} i menja ustajali vazduh. Ljudi ~esto i nisu svesni da u zatvorenim prostorima stalno udi{u i izdi{u isti vazduh. Sadr`aj kiseonika u njemu se postupno smanjuje, a pove}ava se koncentracija ugljen-dioksida i drugih otpadnih materija {to izaziva pospanost, tromost i glavobolju. Evo nekoliko saveta: - Podesite ure|aje za hla|enje i grejanje tako da ubacuju 20 do 35% (ili vi{e) sve`eg vazduha. Tro{kovi takvog rada bi}e ne{to vi{i, ali je cena zdravlja daleko ve}a!

Dswfob! lswob! {sodb-! qpetublovub! sbepn! tsdb-! lsf~v! v! pcj!. mb{bl! dfmph! pshboj{!nb/! Okjipw! ifnphmp!cjo! qsfv{jnb! twfaj ljtfpojl!j{!qmv~b!j!qsfoptj!hb!v!twblv!~fmjkv!ufmb/ 243


Qsjnfob Vej|fuf!mj!epwpmkop!ljtfpojlb@ - Provetravajte ku}u najmanje jednom dnevno. Za vreme maglovitih dana provetravajte ku}u no}u ili rano ujutru. Naj~e{}e je koncentracija ~estica u smogu ne{to ni`a nakon zalaska sunca. - Spavajte kraj otvorenog prozora i probudi}ete se osve`eni. V!lblwpk!tv!wf{j!wb{evi!j!{esbwmkf@ Vazduh se sastoji od oko 20% kiseonika, a ostatak otpada najve}im delom na azot, uz male koncentracije nekolicine drugih gasova. Budu}i da je ljudskom telu za normalno funkcionisanje potreban kiseonik, svaka od 100 milijardi }elija na{eg tela mora njime neprestano biti snabdevena. Krv u plu}ima preuzima kiseonik iz udahnutog vazduha i prenosi ga pomo}u crvenih krvnih zrnaca u sve delove tela. Ukoliko su }elije dobro snabdevene kiseonikom, one su zdrave i doprinose op{tem ose}aju zadovoljstva. Sve {to umanjuje dovod kiseonika u plu}a ili njegov prenos u telesne }elije {tetno je. Molekuli vazduha mogu biti pozitivno i negativno naelektrisani. Zaga|eni vazduh je obi~no pun pozitivnih jona kojih ima na autoputevima, na aerodromima i u zatvorenim, lo{e provetravanim prostorijama. Vazduha koji sadr`i obilje negativnih jona ima uz jezera, u {umama, uz morsku obalu, reke i slapove, a u drugim se podru~jima javlja nakon ki{e. Takav vazduh ljude osve`ava i ~ini ih poletnim. Postoji jo{ jedna korisna tehnika koja nam mo`e pomo}i da se bolje ose}amo. Zastanite, naime, gde god se nalazite i nekoliko puta duboko i polako udahnite, po mogu}nosti sve`i vazduh. Time telo dobija dodatni kiseonik, a gubi ugljen-dioksid. Slede}i na~in ispiranja va{eg organizma kiseonikom jeste ve`banje. Ono pobolj{ava cirkulaciju krvi i ubrzava kretanje crvenih krvnih zrnaca natovarenih kiseonikom. Nemojte zaboraviti ni na ku}no bilje. Dobro bi bilo staviti najmanje jednu biljku na svakih 10 kvadratnih metara unutra{njeg prostora. One ne samo {to â&#x20AC;&#x153;gutajuâ&#x20AC;? mnoge toksi~ne zaga|iva~e i osve`avaju vazduh kiseonikom, nego tu i tamo otpuste koji negativni jon u obli`nji vazduh. Kiseonik je od `ivotne va`nosti za svaku }eliju va{eg organizma. Lo{e navike disanja ili lo{ kvalitet vazduha koji udi{ete li{avaju telo ovog vitalnog elementa. Zbog toga mo`e nastati negativno raspolo`enje i emocije kao {to su depresija i razdra`ljivost, pa i prave glavobolje i hroni~ni ose}aj umora i iscrpljenosti. 244

Ljudsko telo je stvoreno tako da funkcioni{e pomo}u kiseonika. Nastojte da se bavite ve`banjem, dobro provetravajte ku}u i ~esto zastanite da polako duboko udahnete sve` vazduh. Qspwfsjuf Sada odgovorite na slede}a pitanja, a da ni{ta ne promenite u na~inu svog sedenja i disanja: 1. Kako sedite u ovom trenutku? Da li vam je ki~ma ravna ili ste zgureni? Jesu li vam ramena spu{tena prema napred? 2. Obratite nekoliko trenutaka pa`nju na svoje disanje. Je li plitko ili duboko? 3. Ograni~ava li vam disanje ode}a ili stolica na kojoj sedite? 4. Je li prostorija dobro provetrena ili je zatvorena i zagu{ljiva? 5. Jeste li danas odradili ve`banje (ili to planirate da u~inite)? 6. Jeste li danas jeli masnu hranu? (Mastan obrok umanjuje sposobnost va{e krvi da prenosi kiseonik.) 7. Kad ste poslednji put ustali i napravili nekoliko koraka? Jeste li u poslednjih nekoliko sati na~inili pauzu ili duboko udahnuli sve` vazduh? Ej|juf!evcplp Odvojite nekoliko trenutaka za jednostavnu ve`bu pravilnog disanja. Ona }e vas osna`iti i osve`iti. Stanite ili sedite sa uspravnim le|ima. Uvucite vazduh u plu}a. Dok to ~inite, zamislite da njime punite trbuh. Osetite kako vam se trbuh {iri dok udi{ete. Kad su vam plu}a puna, po~nite polako izdisati. Stegnite trbu{ne mi{i}e dok blago izbacujete poslednju koli~inu vazduha. Ponovite postupak polako pet do {est puta. Odradite tu korisnu ve`bu ujutru kada se probudite i nekoliko puta tokom dana. Ako je mogu}e, otvorite pritom prozor ili iza|ite na sve` vazduh. Osve`ite telo i um novim podsticajem i poletom, i to bez posezanja za kofeinom. Tubwjuf!kfeov!svlv!ob!qstb-!b!esvhv!ob!uscvi/!Ej|juf!opsnbm. op!oflpmjlp!usfov!ublb!j!qsbujuf!qplsfuf!twpkji!svlv!{b!wsfnf ejtbokb/!Lpkb!tf!svlb!wj|f!qpejaf@!Blp!kf!up!svlb!ob!uscvivnblojuf!kf!j!.!ubq|juf!tf!qp!sbnfov/!Jnbuf!j{wbosfeop!epcsv ufiojlv!ejtbokb/!Bmj!blp!kf!up!svlb!ob!wb|jn!qstjnb-!cpmkf!kf eb!evcplp!vebiofuf!.!jblp!up!wfspwbu!op!of!npafuf/!Ej|fuf!ob qphsf|bo!obâ&#x20AC;˘jo" 245


PENPS Odmarate li se dovoljno? Danas je `ivot ubrzan, uzbudljiv - i iscrpljuju}. Nesanica je epidemi~na. Ljudi gutaju milione tableta sedativa i sredstava za umirenje, `eljni odmora kojim bi obnovili snage. [b|up!tbn!tubmop!vnpsbo@ Mo`da ste bolesni, prehladili ste se ili imate gripu pa vam to oduzima snagu? Ili ste mo`da depresivni? Me|utim, mnogo ~e{}i odgovor na ovo pitanje, kod ina~e zdravih Ijudi, le`i u na~inu i tempu njihovog `ivota. Naime, oni rade na poslovima koji zahtevanju vi{esatno sedenje, podvrgnuti su pritisku posla koji treba obaviti na vreme, kao i mnogim drugim emocionalno iscrpljuju}im problemima. Takve se osobe vrlo ~esto ne ose}aju odmorenima niti kada ujutru ustanu iz kreveta. S druge strane, danas jako malo Ijudi pro`ivljava dan bez ve{ta~kih podsticaja u obliku popijene crne kafe, indijskog (ruskog) ~aja ili kola pi}a. Kofein koji se u njima nalazi stimulativno deluje na rad centralnog nervnog sistema i prikriva postoje}i umor ~oveka. Taj stimulans tako|e uzrokuje nesanicu. \ub!lbafuf!p!ispoj•opn!vnpsv@ U tom stanju osoba, osim umora i nedostatka energije, ose}a i sve ve}u razdra`ljivost. Vrlo brzo se rasrdi i vi{e nema strpljenja. Za sve {to ~ini ula`e mnogo vi{e napora nego pre i na kraju joj i najjednostavniji poslovi izgledaju nesavladivi. Umor se o~itava i u nedostatku kreativnosti. Mo} prosu|ivanja opada i nema korisnosti pri radu. Ako se osoba u tom stanju ozbiljno ne odmori, umor }e izazvati krajnju iscrpljenost i ozbiljnu depresiju.

V!31/!wflv!qsptf•ob!evajob!op~oph!tob!tf!tnbokjmb!{b!31&/ 246

Njojtubstuwp! tbpcsb~bkb! TBE.b! qspdfokvkf! eb! plp! 211/111 bvupnpcjmtlji! oftsf~b! tb! 2611! tnsuoji! tmv•bkfwb! j! 82/111 p{mf}foji!twblf!hpejof!qspv{splvkv!qptqboj!wp{b•j/

Lpmjlp!penps!npaf!qpnp~j!v!ublwpn!tubokv@ - Odmor omogu}ava oporavak va{eg tela i uklanjanje otpadnih materija iz njega. Za to vreme se obnavljaju zalihe razli~itih enzima u organizmu, kao i sama energija. - Odmor poma`e br`em zaceljivanju ozleda, infekcija i drugih negativnih stanja u va{em telu, uklju~uju}i stres i emocionalne traume. - Odmor ja~a imunolo{ki sistem va{eg organizma i tako poma`e u za{titi od bolesti. - Pravilan odmor mo`e vam produ`iti `ivot. U jednoj studiji o zdravstvenim navikama koja je obuhvatila veliki broj ljudi, sprovedenoj pre nekoliko godina, ustanovljeno je da je kod onih koji spavaju sedam do osam sati no}u manji postotak smrtnosti nego kod onih koji u proseku spavaju manje. Lpmjlp!kf!nfoj!qpusfcop!penpsb@ Ljudima su potrebne razli~ite vrste odmora, a opu{taju}i no}ni san je nezaobilazan. Novoro|en~ad spava 16 do 20 sati dnevno, dok je maloj deci potrebno 10 do 12 sati. Kod odraslih potreba za snom jako varira, ali je za ve}inu najbolje sedam do osam sati dnevno. Mnogim ljudima je tako|e potrebna promena u tempu `ivota. Tokom Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji je bila uvedena 74-satna radna sedmica, ali je uskoro ustanovljeno da to ljudi ne mogu izdr`ati. Nakon drasti~nog smanjenja broja odra|enih sedmi~nih radnih sati i du`eg eksperimentisanja, ustanovljeno je da 48-satna radna sedmica, sa redovnim pauzama i jednim sedmi~nim danom odmora, daje maksimalnu produktivnost u radu. Kftuf!mj!{obmj/// - Nije va`no samo koliko dugo spavate, ve} i kada le`ete. - Umor je jedan od naj~e{}ih problema koji navodi ljude da potra`e lekara. - Tinejd`erima je u proseku potrebno oko devet sati spavanja, ali ve}ina njih to ne mo`e sebi priu{titi. - U nedavnom istra`ivanju u SAD-u 51% mu{karaca i 42% `ena reklo je da bi i{lo ranije na spavanje kad ne bi imali televiziju ili pristup internetu. 247


Poznato je, osim toga, da su s vremena na vreme potrebni du`i periodi odmora. Produ`eni vikendi i godi{nji odmori tako|e su pokazali svoju vrednost za oporavak organizma. \ub!njtmjuf!p!tsfetuwjnb!{b!tqbwbokf@!Kftv!mj!pob!lpsjt!ob@ Za vreme prirodnog spavanja stalno se izmenjuju faze pli}eg i dubljeg sna. Spavanje uz pomo} lekova, iako pru`a dobrodo{lo stanje nesvesnosti, ne sadr`i ove faze sna. Takve se osobe ujutro ne mogu ose}ati potpuno osve`enim i osna`enim, ~ak ako im se ~ini da su dobro prospavale no}. U izuzetnim situacijama sredstva za spavanje mogu biti korisna; me|utim, ona }e, ukoliko se uzimaju tokom du`eg vremenskog razdoblja, doprineti hroni~nom umoru. Neki ljudi koriste alkoholna pi}a za opu{tanje i lak{e spavanje. Ali ni san nastao na takav na~in ne obnavlja snage kao prirodan san. Lblp!jnbuj!epcbs!tbo@ - Tokom radnog vremena pravite ~e{}e pauze. Hodajte okolo, popijte ~a{u vode i duboko di{ite. - Dnevno aktivno ve`bajte 30 do 60 minuta. Ve`banje opu{ta, obnavlja energiju, poma`e u uklanjanju depresije kao i nervne napetosti. - Nastojte {to je mogu}e redovnije i}i na spavanje, ustajati, jesti i ve`bati. Telo napreduje kada je izlo`eno redovnom ritmu. - Ve~erajte najmanje ~etiri sata pre odlaska na spavanje. Prazan, neoptere}en `eludac pripomo}i }e kvalitetnijem odmoru. - Poku{ajte le}i u mlaku (ne vru}u) kupku. Ona je korisna za opu{tanje. - Razmi{ljajte o svemu dobrom {to ste do`iveli u `ivotu. Ispunite um zahvalno{}u i zahvaljivanjem. - ^ista savest i zahvalan um najbolji su jastuci za spavanje. Odmor je vrlo va`an deo `ivotnog ritma i preko potreban uslov za dobro zdravlje. Ne radi se o luksuzu slobodnog vremena. Nemojte svom organizmu uskra}ivati tu njegovu veliku potrebu.

Qsjnfob Odmor je vrlo va`an deo `ivota. Ve}ini odraslih ljudi dovoljno je sedam do osam sati spavanja dnevno. Ako imate problema sa snom, ne pose`ite odmah za sredstvima za spavanje. Priu{tite sebi toplu, opu{taju}u kupku. Svakodnevno se bavite ve`banjem. Zadr`ite redovni raspored u dnevnim du`nostima. Nastojte odr`ati ~istu savest i smiren um. 248

Oflj!mkvej!qsfusqbwbkv!twpk!afmvebd!isbopn-!b!esvhj!twpk!ajwpu pcbwf{bnb/

Jnbuf!mj!qspcmfnb!tb!oftbojdpn@ Mnogi ljudi povremeno imaju problema sa nesanicom. Tri uobi~ajena uzroka tome jesu emocionalni stres, kofein i nedostatak ve`banja. Na sre}u, na svo troje mo`emo uticati svojom voljom. Mi ne moramo koristiti napitke koji sadr`e kofein kao {to su crna kafa, mnogi ~ajevi sa teinom ili gazirana pi}a. Ve~ernje emocionalne stresove mo`emo smanjiti tako {to }emo nastojati re{avati probleme ranije tokom dana, dok smo jo{ odmorni. Ne ~ekajte do odlaska u krevet da biste se pozabavili goru}im problemima. Redovni program ve`banja mo`e biti najbolji lek za dobar no}ni odmor i san. Njime smanjujete stres i osiguravate prijatan telesni umor koji vam poma`e da zdravije spavate. Epwpmkop!tob Za mnoge ljude nije toliko problem dovoljno se naspavati, koliko je problem prona}i vreme za to. Niz obaveza i budnost podstaknuta upotrebom kofeina prividno smanjuju potrebu za spavanjem. Ali va{e telo vam treba biti najdragocenije. Vi mo`ete do}i u isku{enje ili potrebu da presko~ite spavanje za jednu no}, ali ako to ~inite na duge staze, takva navika postaje vrlo {tetna. Kratka ilustracija iz knjige Stephena Coveya Sedam navika vrlo uspe{nih ljudi to jako lepo prikazuje: “Zamislite da hodaju}i {umom nai|ete na ~oveka koji grozni~avo poku{ava da ise~e stablo. Izgleda iscrpljeno. Ka`e vam da to ve} ~ini pet sati zaredom.” “Za{to se ne odmorite nekoliko minuta i ne nao{trite testeru?” pitate ga. “I}i }e vam br`e.” “Nemam vremena za to”, odgovara vam zadihano. “Previ{e sam zaposlen se~enjem.” Fwp!oflpmjlp!tbwfub!lpkj!wbn!nphv!qpnp~j!eb!mbl|f!{btqjuf; - Idite u krevet i ustanite svakog dana u isto vreme. - Izbegavajte upotrebu kofeina. - Ne uzimajte alkohol kao sedativ. On posle, tokom no}i, uznemirava mozak. - Ve`bajte rano ujutru ili poslepodne, najkasnije tri sata pre odlaska na spavanje. 249


QPV[EBOKF!V CPABOTLV!TJMV Ispunjen `ivot “I to je sve?” uzdi{e postariji ~ovek, okru`en svime {to je stekao. Nakon {to je prihvatio `ivotnu filozofiju “zgrabi sve {to mo`e{“, ima sva materijalna dobra koja mu je srce po`elelo. Ali on se i dalje ose}a neobi~no praznim i razo~aranim. Ojkf!mj!up!vpcj•bkfoj!mkvetlj!qspcmfn@ Da, i on postaje sve te`i. Savremeni ~ovek `ivi du`e i zdravije nego pre. Ali istra`ivanja otkrivaju da je, bez obzira na to, sve nezadovoljniji. Na{a o~ekivanja neprestano podsti~u grandiozne i nerealne reklame, gurui koji obe}avaju bajke, kao i na{a pomalo detinjasta vera u svemo} medicine. A kako se razo~aranja gomilaju, mi se sve vi{e ose}amo izgubljenim i zbunjenim u potrazi za izgubljenim delovima na{eg `ivota. Nphv!mj!mkvej!jlbeb!cjuj!qpuqvop!{bepwpmkoj@ Najpre sanjamo o bogatstvu, slavi i uspehu, o tome kako bi bilo lepo kad bismo imali sve {to po`elimo i mogli raditi sve {to nam se svi|a. Me|utim, mo`ete li se setiti nekog multimilionerskog sportiste koji ne te`i za jo{ unosnijim ugovorom? Ili bogate slavne osobe koja ne `eli pristati na reklamu jo{ kojeg proizvoda? Znate li uspe{nog, poslovnog ~oveka koji ne prihvata i slede}i veliki posao koji }e ga u potpunosti obuzeti, bez obzira na sve ono {to je ve} stekao?

Qpv{ebuj!tf!v!Cpakv!tjmv ...zna~i upoznati Boga toliko da Mu mo`ete poveriti svoju sada{njost i budu}nost. V!LPHB!TF!NPAFUF!QPV[EBUJ@ Pouzdanje je sli~no ra~unu u banci - ako dnevno ula`ete sredstva, u trenutku kada vam zatrebaju, mo}i }ete ih iskoristiti. 250

S druge strane, poznajete li tinejd`era koji je zadovoljan svojim izgledom? Ode}om? Prijateljima? Generalno gledaju}i, ~ini se da smo mi, kao ljudi, stvorenja sa nezasitnim `eljama. Eb!mj!kf!up!sb{mph!|up!nophj!qsjcfhbwbkv!esphj@ U dana{njem svetu brzog tempa `ivota ljudi su ~esto pod takvim pritiskom i stresom, toliko ispunjeni bolom i razo~aranjem i tako beznade`ni da su sve spremniji da stave na kocku svoje zdravlje i `ivot za gotovo sve {to obe}ava opu{tanje, ma kako privremeno ono bilo. “Sledite svoja ose}anja”, savetuje im se. “Ako vam ne{to donosi zadovoljstvo, ~inite to.” “Po`urite, `ivot prolazi pokraj vas.” Na svakog poznatog gradskog pijanca dolazi na desetine pristojnih, ku}nih alkoholi~ara ~ijeg je postojanja retko ko svestan (izvan porodice). Na svakog besku}nika koji tra`i na~ina da do|e do droge dolaze mnogi, naizgled ~asni ljudi, koji svoj bol otupljuju prepisanim tabletama. Ali trajna se radost ne mo`e ste}i u{mrkavanjem droge niti ose}aj zadovoljstva dolazi iz bo~ice i od pilule. Ne mo`ete mir ubrizgati u um. Zahvalnost i saose}anje ne prodaju se u apotekama ili na ulici. Lblp!poeb!nphv!qptubuj!tsf~bo!j!qspob~j!njs@!!!!!!!! Biblija ka`e da }emo, ako budemo sledili svoje “telesne ose}aje”, izazvati negativne posledice kao {to su nemoral, razvrat, sebi~ne `elje, pijan~enje i provale gneva. Ona tako|e ka`e da Bog za nas `eli ne{to bolje, kao {to je mir, radost i zdravlje. Ali ovi darovi se mogu posti}i jedino negovanjem na{e duhovne prirode. Kftv!mj!ublwf!evipwof!ufnf!ebobt!bluvfmof@ Apsolutno. Pogledajte, na primer, alkoholizam. ^uda medicine i tehnolo{ki napredak u proteklih pola veka nisu iskorenili ovu bolest. Udru`enje Anonimni alkoholi~ari (AA) za sada pru`a najdelotvornije le~enje sa najboljim dugoro~nim rezultatima. Klubovi AA slu`e se programom od dvanaest koraka koji se temelji na priznanju ljudske bespomo}nosti i prihvatanju Vi{e Sile u `ivot alkoholizirane osobe. Sli~ni programi od dvanaest koraka, zasnovani na filozofiji AA deluju na gotovo svim podru~jima ljudskih potreba. Oni donose izle~enje hiljadama ljudi kojima nisu mogli pomo}i ni medicinska nega, ni lekovi, ni savetovanja, ni sva druga ljudska re{enja. Danas smo svedoci obnovljenog interesovanja i potrebe za iskonskim vrednostima, za religijom i prihvatanjem ne samo neke Vi{e Sile, ve} li~nog, bri`nog Boga.

251


Pop!|up!wfsvkfuf!npaf!vujdbuj!ob!wb|f!{esbwmkf Odlazak u crkvu svake sedmice dobar je lek. To izve{tava dr. Dale Matthews sa Univerziteta Georgetovn nakon analize vi{e od 2OO studija o povezanosti religije i zdravlja. Religija pozitivno uti~e na pacijente koji imaju probleme sa zloupotrebom droga, alkoholizmom, depresijom, rakom, visokim krvnim pritisakom i sr~anim bolestima.

Ojkf!mj!up!tbnp!kp|!kfebo!qpnpeoj!ijs@ Ovaj nazovi–hir ~vrsto je utemeljen u stvarnosti. Jedna od najuzbudljivijih spoznaja u proteklih nekoliko godina bila je otkri}e sna`ne i tesne povezanosti telesnih, umnih, emocionalnih i duhovnih komponenti ljudskog bi}a. Ovo shvatanje u korenu odstupa od na{ih stavova u pro{losti. Vekovima se verovalo da su telo, um i duh odvojeni entiteti koji funkcioni{u nezavisno jedan od drugoga. Sada otkrivamo da pojave kao {to su ljutnja, strah, ogor~enost i nepoverenje mogu tako uticati na telo da slabe njegov imunolo{ki sistem i otvaraju vrata bolestima. Sa druge strane, pozitivne emocije poput ljubavi, radosti, vere i poverenja proizvode za{titne materije koje ja~aju imunitet i {tite telo od bolesti. Negovanje gor~ine i mr`nje, bavljenje negativnim mislima i ose}ajima ~ini nas bolesnim; negovanje pozitivnih misli i ose}aja mo`e nas ozdraviti - u doslovnom smislu re~i. \ub!{ob•j!ofhpwbuj!“evipwov!qsjspev”@ To zna~i upoznavati se sa Biblijom, pevati pesme hvale i moliti se za “rod Duha” koji Bog `eli da posedujete, a to su “ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, uzdr`ljivost”. Mi smo “stvoreni tako ~udesno”. Ne dolazimo na ovaj svet opremljeni samo najnu`nijim za pre`ivljavanje. Svakome od nas dana je savest koja }e nas dr`ati na pravom `ivotnom putu, ~itav niz ose}aja i emocija koji oboga}uju na{ `ivot, kao i mozak koji nas izdi`e iznad svega stvorenog i koji nikad ne mo`emo istro{iti. Zdravlje i poletnost nisu nam dovoljni za potpunu sre}u. Kao ni bogatstvo, ~ast, dobar izgled ili vlast. Bog je u srcu svakog ~oveka rezervisao “posebno mesto” za sebe i sve {to ovaj svet mo`e ponuditi ne}e ga mo}i popuniti. Ispunjen je samo onaj `ivot u kojem se, uz ostale komponente, neguje i duhovni rast. Tada nestaje zbunjenost i praznina i nalazi se 252

dotad nepoznati mir. Nastaje kvalitetan i ispunjen `ivot koji }e se protegnuti u ve~nost. Istinsko zajedni{tvo sa pravim Bogom, na{im Stvoriteljem nema alternative ukoliko `elimo biti stvarno zdravi. Ono je, naime, sam temelj potpunog zdravlja.

Qsjnfob Pravi na~in `ivota ne obuhvata samo zdravlje i poletnost, ve} uklju~uje duhovni rast. Pouzdanje u Boga ispunjava prazninu u na{em `ivotu. Ono nam donosi kvalitet, smisao i nadu u budu}nost. Wj|f!pe!epcsph!{esbwmkb Dobro zdravlje nije vrhunac ljudskog postojanja niti `ivotni smisao. Mnogi ljudi, koji su ina~e telesno potpuno zdravi, nose u sebi duboku te`nju za ne~im vi{im. U osnovi na{eg bi}a usa|ena je potreba za vi{om svrhom i zna~enjem u `ivotu. To su odavno potvrdili pesnici i mudri ljudi. Danas ~ak i nau~nici po~inju da ispitiju duhovne dimenzije `ivota. Wsfnf Kao {to je u sve vredne stvari ovoga `ivota potrebno ulagati vreme, tako je i sa negovanjem duhovne strane na{e prirode - ~ovek mora odvratiti svoju pa`nju od neposrednih potreba i usredsrediti je na dublja, trajnija pitanja. To je mogu}e samo u odre|enim trenucima samo}e i ti{ine, daleko od u`urbanosti i buke svakodnevnice. Potrebno nam je takvo vreme za istra`ivanje dublje strane na{eg bi}a i ~itanje nadahnutih re~i, kao i vreme mira u jednostavnoj {etnji na suncu i sve`em vazduhu. Kada ste sebi poslednji put priu{tili trenutke opu{tanja sa bliskim osobama? Koliko je vremena proteklo otkako ste bili u dru{tvu onih koji tra`e veru i nadahnu}e u Vi{oj Sili? Danas `ivimo u najuzbudljivijem, a ipak paradoksalnom dobu. Bez problema mo`emo uklju~iti svoje radioaparate i televizore i slu{ati i gledati zvuke i slike koje dolaze iz prekookeanskih zemalja ili ~ak iz svemira. Me|utim, mnogi ljudi, na`alost, propu{taju priliku da svoje du{e usmere ka Bogu i slu{aju Njegov glas. Wb|!{bebubl; Uzmite malo vremena da stanete i razmislite o onome {to vam je istinski va`no u `ivotu. Zavirite iza buke svakodnevnih aktivnosti u sveop{te teme postojanja. Izaberite neku nadahnjuju}u knjigu, poslu{ajte muziku koja vas uzdi`e, zahvalite Tvorcu za ~udesan dar `ivota i zdravlja. Svaki va{ udisaj je ~udo, a svako jutro novi po~etak. 253


Qpwf{boptu! vnb!j!ufmb Ufmp!j!ev|b Ljudi koji gaje ~vrste me|uljudske odnose, koji dele vreme, misli, brige i smeh sa srodnim du{ama, `anju obilje zdravstvenih blagoslova.

- Snaga uma - Depresija - Stres - Endorfini - Stvaranje navika - Opra{tanje - Ljubav

Na{e misli i ose}aji su hrana na{eg uma. Kao {to je telu potrebna odredena ravnote`a vitamina, belan~evina i drugih hranljivih materija da bi bilo zdravo i sna`no, tako je i umu potrebna posebna ravnote`a mentalnih â&#x20AC;&#x153;hranljivih materijaâ&#x20AC;? da bi bio sre}an, smiren i kreativan.

254

255


TOBHB!VNB Vi ste ono {to mislite Aristotel je davno ustanovio da su zdravo telo i zdrav um na odre|eni na~in me|usobno povezani, ali ta misao otada prolazi trnovit put sve do danas. Njtmjp!tbn!eb!kf!ub!njtbp!v!ob|f!wsfnf!twftseop!qsjiwb~fob/ I jeste i nije. Neki nau~nici jo{ uvek sumnjaju u direktnu povezanost izme|u emocija i bolesti jer ne mogu uverljivo i precizno da doka`u da je ne~ije stanje uma u stanju da izazove ili izle~iti odre|enu bolest. Me|utim, danas sve bolje upoznajemo na~in rada na{eg imunolo{kog sistema. Iako jo{ uvek ne mo`emo upreti prst na ta~no odre|enu bolest i znati koja ju je emocija podstakla i u kolikoj je meri odgovorna za nju, postoje na~ini direktnog merenja promene imuniteta pod uticajem odre|enih stresnih stanja. \ub!kf!jnvopmp|lj!tjtufn@ Zdravlje ljudskog tela {tite milioni borbenih jedinica koje cirkuli{u krvotokom. One se sastoje od razli~itih vrsta “vojnika” i svaka njihova grupa ima odre|enu funkciju. Kada bolest napadne telo, u sredi{njoj kontrolnoj bazi mogu se po potrebi proizvesti nove jedinice. Tokom razdoblja mira i zdravlja, njihov se broj smanjuje i “borci” postaju stra`arske patrole. Ovo je jednostavno obja{njenje rada imunolo{kog sistema.

Tubmop!tnp!j{mpafoj!obqbejnb!ifnjlbmjkb-!cblufsjkb!j!wjsvtb/ [b|up! obt! poeb! uf! tuwbsj! of! twmbebwbkv! ublp! mblp@! Lbeb! kf ob|!jnvopmp|lj!tjtufn!{esbw!j!kbl-!twj!uj!obqbeb•j!cjwbkv!pecj. kfoj-!b!ob|f!{esbwmkf!tb•vwbop/ 256

Svaki dan na{ organizam dolazi u dodir sa stotinama bakterija koje mogu izazvati te{ke bolesti, pa ~ak i smrt. Mo`da zvu~i nestvarno, ali ukoliko sa~uvate optimizam u te{kim trenucima, to }e vam pomo}i da se bolje ose}ate. I TELO tuguje. Postotak obolelih i umrlih ve}i je me|u onim osobama koje su nedavno izgubile bra~nog druga. Pacijenti u stara~kim domovima koji u~estvuju u svakodnevnim malim odlukama (na primer koju }e hranu jesti), ~esto `ive du`e od onih ~ija je uloga potpuno pasivna. Agresivnost, takmi~arski duh i materijalizam savremenog na~ina `ivota uz nedostatak eti~kih i duhovnih vrednosti jednako je {tetan po na{e zdravlje kao i po okolinu. RADOST – u smislu mentalne `ivahnosti i poletnosti – bio je drugi po ja~ini faktor koji je doprineo pre`ivljavanju grupe pacijentica sa povla~enjem raka dojke.

\ub!vuj•f!ob!tobhv!ob|fh!jnv!ojufub@ Zdrava ishrana, fizi~ka kondicija i pozitivno emocionalno stanje mogu stimulisati i oja~ati rad imunolo{kog sistema tela. Sa druge strane, bolest, droge i prekomerni stres ga slabe. Sida se javlja kad imunolo{ki sistem oslabi. Nphv!mj!ob!okfhb!vujdbuj!ob|f!fnpdjkf@ Svakako. Nau~nici izve{tavaju da ljudi u depresivnom stanju i sa negativnim emocijama mogu biti posebno osetljivi na bolesti koje napadaju imunitet kao {to su astma, reumatoidni artritis i rak. Lblp!ptf~bkj!nphv!vujdbuj!ob!{esbwmkf@ Neki nau~nici to nazivaju placebo efektom. Slede}e iskustvo dobro }e nam ilustrovati o ~emu se zapravo radi. Budu}i da je doktor te ve~eri radio do kasno u no}, gotovo ga je savladao san. Setio se tada da njegov asistent na svom stolu dr`i kutiju sa instant kafom. Stavio je nekoliko ka{i~ica kafe u prahu u ~a{u vode, popio je ({to ina~e ne ~ini) i ~ekao. Nakon desetak minuta osetio se osna`enim - da, kofein mobili{e {e}er u njegovoj krvi. Po`urio je u toalet i zaklju~io da kofein deluje i diuretski. Energija koju je dobio potrajala je slede}a tri sata i to mu je bilo dovoljno da zavr{i projekt. Slede}eg sam jutra je svom asistentu rekao {ta je u~inio. On ga je saslu{ao, a onda po~eo da se smeje. 257


“Drago mi je da vam je moja kafa pomogla”, rekao je. “Ali, zar niste primetili da je to kafa bez kofeina?” Efmpwbmb!kf!tbnp!{bup!|up!tuf!wfspwbmj!eb!~f!efmpwbuj/ Da. Taj placebo efekat se naj~e{}e koristi kod ispitivanja novih lekova. Jedna grupa ispitanika, naime, mora dobiti pravi lek, dok druga dobija samo imitaciju tog novog proizvoda. Za~udo, placebo ispitanici ~esto pokazuju isto tako dobre rezultate kao i osobe koje su dobile pravi lek, a ponekad ~ak i bolje. Ukratko, misli i ose}aji direktno uti~u na um, koji opet sna`no uti~e na telo. Ima ~ak slu~ajeva da su ljudi koji su verovali da }e umreti odre|enog dana stvarno i umrli, iako nije bilo nikakvog direktnog uzroka njihove smrti. Ip~f!mj-!poeb-!qp{jujwof!fnpdjkf!pkb•buj!jnvopmp|lj!tjtufn@ Studije pokazuju da je stabilan emocionalni `ivot isto tako va`an za dobro zdravlje kao i pravilna ishrana, redovno ve`banje i izbegavanje alkohola, duvana i drugih droga. Pozitivne emocije i zdrave `ivotne navike mogu podsticati proizvodnju endorfina. Ove tajanstvene materije proizvodi mozak i one mogu izazvati sna`an ose}aj zadovoljstva. One tako|e ja~aju imunolo{ki sistem. Endorfini vam, drugim re~ima, poma`u da se bolje ose}ate, ali i da br`e ozdravite. [ob•j!mj!up!eb!nf!hbkfokf!qp{jujwoji!njtmj!npaf!j{mf•juj@ Nemojmo nikad zanemariti nijedan fizi~ki lek koji postoji za odre|eni zdravstveni problem. Nepu{enje, umerenost u telesnoj te`ini, redovno ve`banje, pravilna ishrana, uzimanje lekova - sve je to va`no. Ali uz to vodite ra~una i o svom raspolo`enju. Kako je rekao kralj Solomon: “Veselo srce je izvrstan lek, a duh `alostan su{i kosti” (Pri~e Solomonove 17,22). A apostol Pavle nadodaje: “Sve {to je istinito, {to je po{teno, {to je pravedno, {to je ~isto, {to je ljubazno, {to je slavno, i sve {to je vrlina i hvale vredno, to neka bude sadr`aj va{ih misli!” (Filibljanima 4,8) Jedna studija sprovedena na `enama otkrila je da {to su njihovi brakovi bili sre}niji, bila je ja~a njihova imunolo{ka odbrana. Najva`niji posao mozga jeste da nas odr`i zdravim i sa~uva od o{te}enja. Um to mo`e posti}i ako odlu~i da ne pu{i i bira zdravu prirodnu hranu. Sam imunolo{ki sistem zapanjuju}e je remek-delo koje se po svojoj slo`enosti mo`e uporediti samo sa mozgom i vrlo ga je te{ko prou~avati, kao i nervni sistem. 258

Qsjnfob Misli i emocije direktno uti~u na um, a on opet uti~e na stanje tela. Istra`ivanja pokazuju da je stabilan emocionalni `ivot jednako va`an za dobro zdravlje kao i ve`banje i ishrana. V!qjubokjnb!tf!obmb{f!j!pehpwpsj Videli smo da misli i emocije sna`no uti~u na na{ fizi~ki `ivot. Ali kako mi iskori{tavamo tu snagu u svom `ivotu? Jedan odgovor dobi}emo kroz snagu pitanja. Qjubokb!jnbkv!tobhv!vtnfsbwbokb!njtmj Pitanje je sli~no dvogledu koji va{u pa`nju usmerava na neki poseban problem ili situaciju. Kada postavite odre|eno pitanje, va{ mozak automatski po~inje da tra`i odgovore. Pravilno postavljena pitanja mogu delovati na sva podru~ja va{eg `ivota - na odnose, stajali{ta, kreativnost i sposobnost re{avanja problema. Qfu!wbaoji!qjubokb Evo pet va`nih pitanja na koja samo vi mo`ete odgovoriti. Ako odgovore potkrepite delom, svako od njih mo`e i te kako delovati na va{ `ivot. Budite odre|eni i upitajte se: 1. [ta bih mogao u~initi {to bi imalo najpozitivniji i najdugotrajniji uticaj na moj `ivot? 2. [ta bih mogao u~initi {to bi pobolj{alo moje odnose sa nekim do koga mi je jako stalo? 3. ^esto se pitajte: Zbog ~ega imam razloga da budem posebno sre}an? 4. [ta mogu danas u~initi da bih `iveo zdravijim na~inom `ivota? 5. Evo pitanja koje biste sebi trebali postaviti kad se na|ete u nekom {kripcu: Kad bi neko drugi bio u mojoj situaciji, {ta bih mu savetovao? Ofnpkuf!tfcj!qptubwmkbuj!ofhbujwob!qjubokb Nemojte sebi postavljati pitanja kao: “Za{to sam toliko glup?” ili: “Za{to se ne mogu dr`ati programa ve`banja?” Ovakva vrsta pitanja upu}uje va{ um u negativnom smeru. Umesto toga postavite ista pitanja na pozitivan, produktivan na~in: “[ta mogu u~initi da ubudu}e izbegnem takvu gre{ku?” ili: “Kako mogu podesiti svoj raspored da mi ve`banje bude lak{e izvodljivo?” Evi!{biwbmoptuj!tobaop!efmvkf!ob!•pwflpwp!{esbwmkf/ 259


EFQSFTJKB Ose}aj bezna|a Depresija mo`e biti vrlo ozbiljna bolest koja nekada dovodi i do smrti. Naime, ona je uzrok najve}eg broja samoubistava. Depresivnim poreme}ajima izlo`eno je godi{nje, prema proceni, oko 30 miliona Amerikanaca svih dru{tvenih slojeva, starosnih grupa, religija i stepena obrazovanja. Svake godine gutaju se nebrojene koli~ine sredstava za umirenje i antidepresiva u o~ajni~kom nastojanju da se savladaju postoje}e te{ko}e. Ali bez obzira na to, problem depresije neprekidno raste. Ojkf!mj!ptf~bk!efqsftjkf!qsjspeoj!efp!ajwpub@![bs!wf~job!obt!ojkf qpwsfnfop!efqsftjwob@ Ose}aj depresije jedna je od naj~e{}ih Ijudskih emocija. To je prirodna emocija, ali mo`e biti i simptom ~itavog niza telesnih i psihi~kih bolesti. Ose}aji bespomo}nosti i obeshrabrenja ~esto su posledica preteranog reklamiranja la`nih vrednosti preko medija. Nude se, naime, proizvodi koji navodno mogu preobraziti ljude u sposobne, energi~ne i sre}ne osobe. Kad se to ne dogodi, mnogi do`ive razo~aranje i daljnji pad samopouzdanja. Lblp!oflp!npaf!{obuj!eb!mj!kf!okfhpw!ptf~bk!efqsftjkf!p{cjmkbo jmj!ojkf@ Kao prvo, ljudi treba da razumeju razliku izme|u obeshrabrenja i depresije. Svako se povremeno obeshrabri. Obeshrabrenje je mali pad u raspolo`enju koje se ~esto vra}a u normalu putem pozitivnog razmi{ljanja i molitve. Ono obi~no ima poznat uzrok i naj~e{}e je privremeno. Za depresiju je karakteristi~an ose}aj poti{tenosti i odba~enosti, i ~esto je pra}ena smanjenom telesnom aktivno{}u. Javljaju se ose}aji bezrazlo`ne zabrinutosti i bezna|a. Pogledajmo neke od uobi~ajenijih vrsta depresija: 260

- Poti{tenost. Najpoznatija vrsta depresije je poti{tenost. Osoba u takvom stanju vrlo lako zapla~e, tu`na je, obeshrabrena, nesposobna da se suo~i sa te{ko}ama i ose}a se beznade`no. Ovakva raspolo`enja mogu biti izazvana preteranom malaksalo{}u, uzbu|enjem ili stresom, a ponekad nemaju vidljivog uzroka. Te depresije su kratkotrajne i ograni~ene. Retko kad je potrebno le~enje. Ljudi obi~no nakon nekoliko dana do|u k sebi. - Reaktivna depresija. Ova depresija je tipi~na posledica intenzivnih `ivotnih kriza kao {to su gubitak voljene osobe ili posla, razvod braka, razdoblje odvajanja dece od roditeljskog doma ili te{ka telesna bolest. U takvim slu~ajevima ljudi ~esto nisu u stanju iza}i na kraj sa `ivotom i odgovornostima. Potrebno im je vreme povla~enja i osame kako bi mogli ozdraviti. Potpora }e obi~no pomo}i u takvim slu~ajevima, iako mo`e biti potrebno i agresivnije le~enje, posebno kod te{kih ili dugotrajnijih depresija. - Biolo{ka depresija. Ova se depresija javlja i nestaje obi~no bez vidljivog razloga. ^esto je nasle|ena; i u porodici prelazi sa roditelja na dete. Takva vrsta depresije obi~no dobro reaguje na le~enje, iako mo`e, uprkos tome, potrajati i vi{e meseci. - Somatska depresija. To su mnogo ozbiljnije depresije koje ometaju mnoge telesne funkcije. Simptomi se pojavljuju u gotovo svim telesnim sistemima, ali je ipak naj~e{}i poreme}aj rada sistema za varenje i ciklusa spavanja. Ti bolesnici }e ponekad tvrditi da nisu depresivni, ali se kod njih mogu dijagnostikovati poreme}aji razli~itih telesnih funkcija koji ukazuju na pravo depresivno stanje. Psihijatri takvo stanje nazivaju somatskom depresijom jer se ona o~itava u promenjenim telesnim funkcijama koje su depresivne, ~ak i ako um toga nije svestan. - Psihoti~na depresija. Ovo je depresija u kojoj bolesnik gubi vezu sa stvarno{}u. Njemu je potrebna stru~na nega. Lblp!tf!npaf!qpnp~j!efqsftjwojn!ptpcbnb@ Gotovo sve depresije reaguju na osnovne zdravorazumske mere. Na primer: - Svrhoviti zadaci. Svima nama je potrebna neka vrsta produktivnog rada, bilo da upravljamo preduze}em, peremo automobil ili kuvamo. Osobi u depresiji posebno je potreban ose}aj svrhovitosti postojanja i delovanja, dostignu}a i zadovoljstva zbog vlastite korisnosti. Ovakva iskustva su podsticajna u lak{im oblicima depresije, posebno ako osoba dobija priznanje i ohrabrenje. - Smisao. Bili depresivni ili ne, svi `elimo znati smisao onoga {to radimo kao i zadatak koji treba da obavimo da bismo ostali du{evno zdravi. Ako nemamo ni~ega zbog ~ega bismo ujutro ustali iz kreveta, 261


nikakvog posla ili aktivnosti za taj dan, ~ak ukoliko smo i najstabilniji, a takva situacija du`e potraje, mo`emo pasti u depresiju. - Jednostavna ishrana. Redovno uzimanje jednostavnog obroka sve`e, prirodne hrane pove}ava energiju i smanjuje telesni stres na organske funkcije. Depresivne osobe trebaju posebno izbegavati koncentrirane slatki{e i te{ke, bogate obroke. Konzumiranje samo sve`eg vo}a dan-dva mo`e u~initi ~uda i za bistrenje uma i za uklanjanje umora. - Dovoljno odmora. U dana{njem grozni~avom svetu posebno su va`ni trenuci ti{ine i mira. Hroni~no nespavanje mo`e podstaknuti ili poja~ati depresiju. Velikoj ve}ini ljudi potrebno je sedam do osam sati no}nog sna. Nekolicini izuzetnih pojedinaca bi}e dovoljno i manje, ali i oni moraju paziti na znakove hroni~nog umora. - Svakodnevno ve`banje. Jedno od najuzbudljivijih otkri}a u proteklih nekoliko godina odnosi se na pozitivan uticaj ve`banja na emocionalno zdravlje ~oveka. Redovno aktivno ve`banje podi`e raspolo`enje, pobolj{ava san, osloba|a od stresa, unapre|uje zdravlje, poma`e u prevenciji bolesti i pove}ava op{ti ose}aj zadovoljstva. Radosna je vest za depresivne osobe da se pobolj{anje raspolo`enja i optimizam podsti~e osloba|anjem endorfina u mozgu. Ove hormone prijatnih ose}aja aktivira ve`banje. @ustro jednosatno svakodnevno hodanje u~ini}e za mnoge depresivne osobe puno vi{e od mnogih lekova. Wbaoptu!nbmji!pemvlb ^ak i ozbiljno depresivne osobe mogu donositi male svakodnevne odluke kao, na primer, ho}e li ujutro ustati ili ostati u krevetu; ho}e li ~itav dan gledati televiziju ili potra`iti druge, podsticajnije aktivnosti; ho}e li se obu}i i srediti ili ostati u ku}nom ogrta~u. Te su male odluke vrlo zna~ajne jer oblikuju na{u sposobnost za dono{enje ve}ih odluka. Zahvaljuju}i dono{enju dobrih odluka ljudi rastu i ja~aju. ^ak i osobe sa ozbiljnim mentalnim problemima mogu na taj na~in pobolj{ati sposobnost da se lak{e nose sa `ivotnim situacijama. Podstaknite depresivnu osobu da na~ini mali popis ciljeva koje treba ostvariti. Neka na papir zapi{e pozitivne i zanimljive aktivnosti koje }e poku{ati ostvarivati jednu po jednu. Precrtavanjem obavljenih zadataka uveliko }e oja~ati njeno samopouzdanje. U korenu svih delotvornih na~ina le~enja le`i razumevanje li~nih stajali{ta, verovanja i vrednosti. Osoba mora razumeti da to {to se ose}a beskorisnom ili bezvrednom ne zna~i da je stvarno takva. Ose}aji su privremeni i promenljivi kao vreme. Da bi ~ovek ose}ao vrednost postojanja, njegov `ivot mora imati odre|eni smisao i cilj. U protivnom se u osobu mo`e uvu}i ose}aj praznine koji sve vi{e raste i izaziva pravo stanje o~aja. Zbog toga se unapred moramo pobrinuti da prona|emo razloge za `ivot i pravila po 262

kojima }emo `iveti. Ova potraga nas mo`e dovesti do postupne svesti o postojanju Boga koji se brine o nama. Kada ~ovek po~ne duhovno da raste, on }e prona}i odgovor na zabrinutost, strah, ose}aj krivice i ogor~enost. Takvo duhovno stanje mo`e obnoviti energiju i stvoriti novu `elju za `ivotom. \ub!lbafuf!p!mfâ&#x20AC;˘fokv!mflpwjnb@ Lekovi su ~esto potrebni za psihoti~ne depresije i primenjuju se pod stru~nim nadzorom. Oni se mogu prepisati i za odre|ene biolo{ke depresije kao {to su bipolarni afektivni poreme}aji (manija~no-depresivne promene raspolo`enja). Idealno je kada za emocionalne i psiholo{ke probleme ne treba uzimati lekove. U slu~aju da su oni propisani od strane stru~ne osobe koja ta~no zna razlog za{to vam ih je dala, kao i potrebno ograni~enje vremena za njihovo uzimanje, va`no ih je redovno uzimati. Stalna upotreba, posebno sedativa i sredstava za smirenje, mo`e dovesti do zavisnosti i produbljenja same depresije. Stanja koja su neobi~no sna`na ili traju dugo vremena zahtevaju stru~no le~enje. Ono mo`e obuhvatiti savetovanje, antidepresivne lekove ili oboje. Ali ~ak i uz stru~nu pomo} postoje granice preko kojih vam ni najbolji psihijatar ne mo`e pomo}i bez va{e potpune saradnje. Ako se pacijenti udru`e sa svojim lekarima preuzimaju}i odgovornost za svoj `ivot, oporavak se mo`e jako ubrzati. Depresija vi{e nije slepa ulica i obeshrabruju}a bolest kakva je nekada bila. Pobolj{anjem telesnog zdravlja, razvijanjem pozitivnih modela du{evnog pona{anja, dono{enjem dobrih odluka, obavljanjem korisnih aktivnosti i razvijanjem duhovnih ciljeva i vrednosti, ve}ina ljudi zna}e se suprostaviti ose}aju depresije i `iveti zadovoljnim i produktivnim `ivotom.

Qsjnfob Na{e zdravlje, sre}a, dugove~nost, na{i odnosi sa porodicom, prijateljima i saradnicima, kao i na{ duhovni `ivot medusobno su jako povezani. Pobolj{anje na{eg zdravlja, nastojanje na ostvarenju vrednih ciljeva, razvijanje pozitivnih umnih stajali{ta i negovanje duhovnih vrednosti, pomo}i }e nam da delotvorno iza|emo na kraj sa ose}ajima depresije i bespomo}nosti. Np~!j{cpsb Ono {to nas ~ini druk~ijima od ostalih stvorenja jeste sposobnost izbora. Mi mo`emo razmisliti o svojim postupcima i birati izme|u razli~itih ponu|enih mogu}nosti. 263


Qpspej•oj!j!esv|uwfoj!peoptj Mi smo dru{tvena stvorenja i ve}ina nas je sre}na u zajedni{tvu i ose}aju pripadnosti koji poti~e od na{ih odnosa sa drugima. Kad se ose}amo izolovanim ili smo u sukobu sa drugima, mnogo je verovatnije da }emo pasti u depresiju. Wj|b!Tjmb Tokom niza vekova milioni ljudi prona{li su utehu kada su se u trenucima potrebe obratili Vi{oj Sili za snagu i mudrost. Postoji obilje izve{taja o ljudima koji su na taj na~in savladali naizgled nere{ive probleme. Lako se mo`e dogoditi da u `ivotnoj trci i buci nemamo vremena za duhovnu hranu. Ali oni koji su pro{li trenutke velikih pote{ko}a dobro znaju kolika je tada vrednost duhovnog oslonca. Da li je i vama va{ duhovni `ivot izvor nadahnu}a, snage i obnove? Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomo}i da pove}ate svoje samopo{tovanje i savladate poti{tenost. - Govorite lepo o sebi i drugima. - Igrajte se sa ku}nim ljubimcem i sa decom. - Priu{tite sebi dugu toplu kupku u kadi. - Kupite nekome poklon kojim }ete ga iznenaditi. - Ra{~istite nesporazume; ne dopustite da se oni ugnezde u vama svojim razornim delovanjem. - Prisetite se lepih trenutaka koje ste pro`iveli i nastojte da ih zapamtite. - Pomozite nekome. - Negujte svoj duhovni `ivot.

264

TUSFT Nadvladati iscrpljenost “Iscrpljen”, “preoptere}en”, “malaksao”, “slomljen”. Ovo su samo neke od re~i koje koristimo da bismo opisali delovanje stresa. U na{em dru{tvu koje je izlo`eno pritisku vremena, malo ljudi uspeva barem nakratko izbe}i ose}aj optere}enja zbog stresa. Stres je sigurno povezan sa mnogim zdravstvenim problemima – sr~anim napadom, mo`danim udarom, visokim krvnim pritisakom, ~irom, kolitisom, astmom, artritisom, pa i rakom. Ali i nedovoljna izlo`enost stresu tako|e mo`e izazvati probleme – umor, dosadu, nemir, nisku produktivnost i depresiju. Va`no je prona}i zlatnu sredinu izme|u ovih dveju krajnosti. \ub!kf!tusft@ Stres se javlja u svakoj situaciji koja zahteva neku promenu. Ve}ina ljudi defini{e stres kao probleme sa kojima se suo~avaju i brige sa kojima moraju iza}i na kraj. Odre|ena koli~ina stresa, koja se naziva “eustres”, mo`e pobolj{ati na{u pribranost i koncentraciju, pove}ati budnost i spremnost, i doprineti boljim rezultatima. Na primer, odre|ena doza straha i napetosti mo`e motivisati u poslu. Nakon takvih uspeha javlja se ose}aj izuzetnog zadovoljstva. Neki stresovi mogu biti druga~ije prirode, ali ipak podsti~u sna`ne ose}aje zadovoljstva: prijatno provedeno ve~e, priznanje kolega na poslu, dobra ocena deteta u {koli. Postoje i stresne situacije koje su jako zamorne iako same po sebi nisu lo{e kao, na primer, ven~anje ili okupljanje velike porodice. Tu su i stresovi proiza{li iz negativnih stanja koja iscrpljuju i izazivaju poti{tenost: gubitak posla, pravni problemi, buntovna deca, razvod, smrt voljene osobe. Ka`e se da je zdravlje sposobnost prilago|enja na `ivotne stresove. Ako je to zaista tako, zdravi ljudi moraju znati da prona|u svoj tempo kojim }e stres odr`ati u pozitivnoj ravnote`i. 265


TUSFT!kf!mkvetlb!sfbldjkb!ob/// a) ose}aj preoptere}enja - buka, televizija, svetlo, filmovi; b) preoptere}enje informacijama - televizija, video, novine, ~asopisi, radio, kompjuter, telefon; c) preoptere}enje ponudama - napad sa velikim brojem reklamnih poruka dnevno...

Eb!mj!tf!qspcmfnj!v{splpwboj!tusftpn!qphps|bwbkv@ Tempo savremenog na~ina `ivota nametnuo nam je neku vrstu vremenske groznice. Stalno moramo negde i}i, upravo sada ne{to pogledati ili kupiti, ovog trenutka u`ivati. Uostalom, reklame nas u~e da u `ivotu imamo samo jednu priliku koju trebamo iskoristiti dok ne pro|e. Ali nakon nekoliko godina grabljenja, sticanja, hodanja, gledanja i kupovanja, mi po~injemo da se ose}amo izubijani i razo~arani. Pla}amo neizbe`ni danak za takav na~in `ivota: premorenost, dugovi, lo{e zdravlje, depresija i gubitak interesa. To je okrutan za~arani krug u koji su uhva}eni mnogi dobronamerni mu{karci i `ene. \ub!npafnp!vâ&#x20AC;˘jojuj!v!upn!tnjtmv@ Pre svega moramo razumeti da postoji zna~ajna razlika izme|u uzroka stresa i samog stresa. Uzroci stresa su spoljne okolnosti i situacije sa kojima moramo iza}i na kraj. Stres je reakcija na{eg organizma na te uzroke. Nau~nici su sve uvereniji da ozbiljnost stresa u na{em `ivotu ne izazivaju toliko spoljne okolnosti sa kojima se moramo suo~iti, koliko na{e unutra{nje stanje i spremnost koja }e odrediti kako da na njih reagujemo. Zamislite, na primer, veoma zagri`enog ~oveka koji ide na posao po ki{i koja lije i sve vreme psuje. [ta se u njemu doga|a? A sad zamislite troje odu{evljene dece koja se igraju po istoj toj ki{i. [ta se doga|a u toj deci? Ko je izlo`en ve}em stresu? Razlika nije u spoljnim okolnostima, ve} u stavu prema njima. Da biste izi{li na kraj sa negativnim stresom u svom `ivotu, prvi korak je da prepoznate i odredite koji su zna~ajni uzro~nici stresa sa kojima imate posla. Pritom je od najve}e va`nosti svest da uzro~nik V[SP_OJDJ!TUSFTB [bhb}fokf-! qpspejâ&#x20AC;˘oj! peoptj-! wsv~job-! splpwj-! qsfpqufsf~f!. optu-!tnsu-!gjobotjkf-!cpmftu/ 266

stresa i reakcija na stres nisu jedna te ista stvar. Odvojte odmah vreme i nabrojte deset glavnih uzro~nika stresa u va{em `ivotu. Njihovo prepoznavanje je prvi korak u sagledavanju mogu}nosti re{avanja njihovog uticaja na va{ `ivot. Lblp!tf!qptubwjuj!qsfnb!v{spâ&#x20AC;˘ojdjnb!tusftb@ Postoje mnoge delotvorne tehnike, a ovde navodimo samo va`nije. - Zdravo prilago|enje zna~i da ste prepoznali uzro~nike stresa i da preduzimate pozitivne korake u savladavanju njihovog uticaja. Zanemarivanje ili negiranje takvog problema nezdrava je reakcija, odnosno beg od suo~avanja sa njim. - Pravilno planiranje i organizovanje. Ta su dva koraka jako va`na jer vam unapred omogu}avaju da budete svesni svega {to }ete morati preduzeti u borbi protiv uticaja uzro~nika stresa. - Pozitivni mentalni stav. Ne budite zabrinuti zbog onoga {to donosi budu}nost; usredsredite se svaki dan samo na probleme koje donosi taj jedan jedini dan. Prevelika zabrinutost mo`e vas onesposobiti, a ako problem shvatite kao izazov, mo`e vas motivisati. - Prihvatite se aktivnosti kojima }ete pomo}i drugima, a koje i Bog odobrava. Re~i iz biblijske knjige Isaija, 58. poglavlja, vrlo su dobar recept za celovito zdravlje. - Zdrav na~in `ivota. Ukoliko imate zdravo telo, stres }e vam jako te{ko ozbiljno na{koditi. Ja~ajte svoje telesno zdravlje na slede}e na~ine: --- Redovno ve`bajte najmanje 30 minuta dnevno. Ve`banje proizvodi endorfine, hormone koji izazivaju prijatne ose}aje i {tite telo od stresa. Sun~evo svetlo i sve` vazduh tako|e podsti~u njihovu proizvodnju, pa je ve`banje u prirodi od dvostruke koristi. --- Hranite se jednostavnom vegetarijanskom ishranom. Telo lako izlazi na kraj sa takvom hranom. Posledica je pove}ana energija, delotvornost i izdr`ljivost. --- @ivite bez cigareta, alkohola, kofeina ili drugih {tetnih droga. U`ivanje ovih stvari uzrokuje {tetne posledice u va{em organizmu, koje }e kad-tad iza}i na svetlo i od kojih na kraju ne}ete mo}i pobe}i. Mora}ete isplatiti svoj dug! --- Dovoljno se odmarajte. U ovo ubrajamo dobar no}ni san i redovno vreme za opu{tanje i rekreaciju. --- Obilno koristite vodu iznutra i spolja. Pijte dovoljno vode da vam mokra}a bude svetla ({est do osam ~a{a dnevno). Tu{iranje svakog jutra korisno je za dobar po~etak dana. --- Imajte pouzdane `ivotne oslonce. Duhovnost i vera, dom u kojem vlada ljubav, posao na kojem se ose}ate vrednim, prijatelji na koje se mo`ete osloniti i ose}aj smisla i svrhovitosti `ivota - neopipljivi su ali va`ni faktori koji deluju poput vakcine protiv stresa. 267


- Razmi{ljajte o uzvi{enim temama (vidi Filibljanima 4,8). Sami odlu~ujemo {ta }emo gledati i slu{ati na televiziji, radiju ili u bioskopu, i koje }emo ~asopise i novine ~itati. Reklamne agencije su vrlo uspe{ne jer koriste ove medije da bi usmerile na{u pa`nju na ono {to nemamo, ~ime podsti~u na{ ose}aj nezadovoljstva. Imajte na umu: “^ovek koji je zadovoljan onim {to ima, bogatiji je od onoga koji ima mnogo i `eli jo{ vi{e.” - Pouzdanje u Boga osigura}e nam obranu protiv stresa i postaviti ogradu protiv zabrinutosti. Pouzdanje u Boga zna~i imati potpuno poverenje da }e na{ nebeski Otac postupiti u na{u korist na na~in i u vreme koje }e za nas biti najbolje, u skladu s Njegovom voljom. Kao {to vidite, mnoge stvari u `ivotu mo`emo sami izabrati. Nemojte oklevati! Odlu~ite da u`ivate u `ivotu kakav jeste. Radujte se sun~evom sjaju i ki{i. Udi{ite miris cve}a, uzvratite osmehe, igrajte se sa decom. Takav pristup `ivotu malo ko{ta, a ~uva nas od lo{eg raspolo`enja. On ne nagomilava dugove. Umesto toga nudi obilne kamate.

Qsjnfob Mnogo toga mo`ete u~initi da i vi ne postanete `rtva stresa. Redovno ve`banje, zdrava ishrana i pouzdani `ivotni oslonci imaju zna~ajnu ulogu u borbi protiv posledica fizi~kog i emocionalnog pritiska. Tbwmbebuj!tusft Preveliki stres vrlo je stvaran problem u na{em dru{tvu. Nau~iti kako iza}i na kraj sa njim postao je vrlo va`an zdravstveni problem nakon {to su istra`ivanja pokazala koliko je on presudan za razvoj mnogih telesnih bolesti. U ve}ini slu~ajeva beg nije adekvatan odgovor. Mi moramo usvojiti pozitivnije metode suo~avanja sa stresom. Lblp!sf|juj!qspcmfn!qsfpqufsf~foptuj Ponekad se doga|a da smo izlo`eni emocionalnom stresu, a ne shvatamo za{to je to tako. Kad se to dogodi, korisno je na~initi popis onoga {to vam smeta. Zapisivanje izvora stresa omogu}i}e vam da se usredsredite na njih i preduzmete odgovaraju}e mere. Umesto prejedanja, opijanja ili bega u neku aktivnost kojom zapravo samo gubite vreme, mo`ete ustanoviti izvor problema i poraditi na njegovom re{enju. Kratkotrajan stres je podsticajan, ali dugotrajan mo`e izazvati bolest. Istra`ivanja pokazuju kako hroni~ni stres uni{tava telo i otvara put bolestima.

268

FOEPSGJOJ Hormoni sre}e Supstance koje u nama izazivaju ose}aj prijatnosti i zadovoljstva gotovo su neodoljive. Od kokaina do kofeina, ljudi sve vi{e pose`u za bilo ~ime {to im mo`e pomo}i u olak{avanju stresa i paralizovanju pritisaka koji ~ine zna~ajan deo `ivota savremenog ~oveka. Ali iako smo sve svesniji koliko je upotreba takvih sredstava {tetna, nau~nici su otkrili kako zdravo telo mo`e samo proizvesti vlastite supstance za dobro raspolo`enje koje {tite i koriste zdravlju. Njtmjuf!mj!sf~j!eb!ob|f!ufmp!qspj{wpej!qsbwf!“esphf””@ Da. Ako pod tom re~ju mislite na hemijske supstance, onda telo zaista stvara na hiljade njih svakoga dana. Ako pak mislite na razli~ite lekove koji se koriste u medicini za le~enje bolesti, odgovor je jo{ uvek pozitivan. Ljudsko telo stalno nastoji da izle~i samo sebe. Lpkf!wstuf!“epcsji!esphb”!qspj{wpej!ob|f!ufmp@ Najja~e droge koje izazivaju dobro raspolo`enje nazivaju se narkotici. Oni blokiraju bol i proizvode ose}aj izuzetnog zadovoljstva. Korisni

OBEB Izvr{en je eksperiment sa dva pacova. Prvi pacov je stavljen u kantu vode. Plivao je grozni~avo dvadesetak minuta, a onda se umorio i utopio. Sa drugim se postupilo na sli~an na~in, s tim {to je bio spa{en kada je nakon dvadesetak minuta posustao. Nakon nekoliko dana ponovno je bio stavljen u kantu; ali ovaj put je plivao sat i po pre nego {to je stao. Za{to? Imao je NADU. Jednom je uspeo da se spasi i nadao se da }e se to ponoviti. Nada je sna`an pokreta~. 269


Pobk!lp!kf!{bepwpmkbo!pojn!|up!jnb-!cphbujkj!kf!pe!pophb!lpkj jnb!nophp!j!afmj!eb!jnb!kp|!wj|f/

su i u ubla`avanju jakih, neizbe`nih bolova. Me|utim, nakon du`e upotrebe ti lekovi mogu postati {tetni i izazvati zavisnost. Nau~nici su ustanovili da telo samo proizvodi supstance sli~ne narkoticima. Zajedni~kim imenom zovemo ih endorfinima. @elite li da se osvedo~ite u delovanje tih hormona? Slede}i put kada se udarite po prstu, primeti}ete kako jaki bol brzo nestaje nakon ~ega nastupa stanje olak{avaju}e omamIjenosti. Ljudi koji su ozle|eni u nesre}ama ili ranjeni vojnici retko su kada odmah svesni te`ine svoje povrede. Sporisti mogu ~ak slomiti kost u `aru takmi~enja i ne osetiti bol sve dok ne zavr{i utakmica. To su sve primeri endorfina na delu. Pre mnogo godina dr. Hans Seyle ustanovio je da strah ili srd`ba mogu podstaknuti ispu{tanje bujice adrenalina u krvotok. Taj dodatni adrenalin daje ~oveku posebnu snagu koja ga osposobljava za borbu ili beg od izvora opasnosti. Me|utim, mnoga kasnija istra`ivanja su pokazala da takvi ose}aji straha i srd`be mogu {tetiti telu ukoliko traju du`e vremensko razdoblje. I druge negativne emocije, kao {to su dugotrajna `alost, mr`nja, ogor~enost ili ozloje|enost, tako|e mogu iscrpiti zalihe hormona koji podsti~u mehanizme neposrednih reakcija na uzro~nike stresa i oslabiti odbranu organizma protiv bolesti. Blp!ofhbujwof!fnpdj!kf!nphv!cjuj!sb{psof-!|ub!kf!tb!qp{jujwojn@ Norman Cousins je od{krinuo vrata novog podru~ja istra`ivanja kada je sam sebe izle~io od smrtonosne bolesti gajenjem pozitivnih emocija kao {to su radost, smeh, ljubav, zahvalnost i vera, uz zdrave `ivotne navike. Otada su psiho-neuro-imunolozi izolovali mnoge supstance koje proizvode emocije u mozgu. Nazivaju se endorfinima. Oni blokiraju bol, podsti~u ozdravljenje, ja~aju imunolo{ki sistem i izazivaju divan ose}aj zadovoljstva. Afmjuf!mj!sf~j!eb!ob•jo!ob!lpkj!sb{nj|mkbnp!j!ptf~bnp!npaf!|ufujuj jmj!qpnp~j!p{esbwmkfokv!ob|fh!ufmb@ Emocije su poseban, va`an deo na{e li~nosti i na{eg bi}a. Uporno negovanje negativnih emocija mo`e podstaknuti pojavu bolesti, dok

_jubwp!wb|f!ufmp!npaf!jnbuj!lpsjtuj!pe!tseb•oph!tnfib/ 270

TBWFUJ!J[!CJCMJKF “Radujte se uvek u Gospodu! Da ponovim: radujte se!” “Ne ~inite ni{ta iz sebi~nosti ili ta{te slave, nego u poniznosti smatrajte jedan drugoga ve}im od sebe! Ne gledajte pojedini samo na svoju vlastitu korist nego i na korist drugih!” “Usta nam behu puna smeha, a jezik klicanja.” “Plodovi Duha su: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotost, uzdr`ljivost.”

pozitivne emocije koriste celom organizmu. Lekari se, na primer, u~e da ne smeju zatvoriti vrata nadi kod bolesnika obolelih na smrt. Bri`ni lekar, koji sa pouzdanjem i optimizmom ka`e pacijentu: “Imam ose}aj da }ete biti jedna od deset osoba koja }e pobediti ovu bolest”, ~esto }e biti iznena|en ispunjenjem svog proro~anstva. Takve re~i uti~u sasvim suprotno od te iste prognoze izra`ene na druga~iji na~in: “Imate samo deset posto izgleda da pre`ivite.” Lblp!kp|!npafnp!qpetublovuj!qspj{wpeokv!pwji!qptfcoji ipsnpob@ Odavno je poznato da je ve`banje korisno za zdravlje. Nau~nici su po~eli prime}ivati da se prijatni ose}aji nakon ve`banja ne mogu objasniti samo kao u~inak ve`banja. U ljudskom se organizmu doga|a ne{to vi{e, a to ne{to vi{e je, zapravo, pove}anje nivoa endorfina. Eb!mj!cj!ubk!ptf~bk!nphbp!cjuj!tbnp!qptmfejdb!qp{jujwoph nj|mkfokb@ Delovanje i narkotika i endorfina mo`e se omesti odre|enim hemikalijama. Ako se one daju osobi kojoj se ubla`avaju bolovi pomo}u morfijuma, njegovo }e se delovanje izgubiti gotovo istog trena. ^ovek koji ose}a posebno zadovoljstvo zahvaljuju}i proizvodnji endorfina u telu, tako|e }e izgubiti taj ose}aj ukoliko primi takvo sredstvo. Te su reakcije vrlo specifi~ne. Me|utim, ~injenica je da je proizvodnja endorfina posledica pozitivnog razmi{ljanja. Re{avanje sukoba, odbacivanje mr`nje i ogor~enosti, negovanje ljubaznosti, velikodu{nosti i zadovoljstva, kao i ja~anje vere podstaknu}e proizvodnju endorfina u na{em mozgu i pove}ati sposobnost tela da se odupre bolestima. A fizi~ka korist od redovnog hodanja delova}e poput deserta na kraju dobrog obroka. TSF^B!EFMVKF!J[OVUSB 271


Lblp!qspj{wftuj!foepsgjof - Bavite se ve`banjem svaki dan - Svakodnevno sebi priu{tite po koji trenutak samo}e - Budite ljubazni prema drugima - Dovoljno se naspavajte - Ne gubite vreme, dobro isplanirajte dan - Odrecite se opojnih sredstava - Budite radosni

Qsjnfob Telo proizvodi vlastite endorfiine koji stvaraju ose}aj zadovoljstva, {tite nas i doprinose boljem zdravlju. Telesno ve`banje i pozitivni umni stav podsti~e proizvodnju endorfina u mozgu i pove}ava sposobnost tela da se bori protiv bolesti. UFTU!TSF^F Prvi deo Lak{e je ose}ati se sre}nim kada ste zdravi. [ta od navedenog ~inite da biste telesnim zdravljem pobolj{ali stanje svog uma? - Svakodnevno ve`bate (po mogu}nosti na sve`em vazduhu): Studije pokazuju da je ve`banje najdelotvorniji lek za lo{e raspolo`enje. U svakom slu~aju je najjeftiniji. - Izbegavajte kofein: Upotreba kofeina skra}uje va{ fitilj, odnosno sni`ava prag podno{ljivosti `ivotnih stresova. Kofein mo`e prouzrokovati i nesanicu oduzimaju}i va{em organizmu potrebni odmor. - Izbegavajte alkohol: Alkohol je depresivno sredstvo, a mnogi ga uzimaju u trenucima negativnih emocija. To je sli~no dolivanju benzina na vatru. Kad se lo{e ose}ate vama je potreban podsticaj, a ne stvar koja }e vas gurnuti jo{ dublje. - Konzumirate hranu siroma{nu masno}ama i bez holesterola. Hranite se celim `itaricama, povr}em, mahunarkama i vo}em. Sa takvom ishranom se bolje ose}ate i izgledate, i imate vi{e energije. Takvo stanje svakako podsti~e pozitivne emocije. - Boravite na sve`em vazduhu: Dobro provetrene prostorije i duboko disanje omogu}avaju obilat dovod kiseonika va{em telu. To je bitno za dobro mentalno i emocionalno zdravlje. Sve`i vazduh podstaknu}e i bolju koncentraciju i budnost.

Slede}e navike poma`u negovanju pozitivnih stavova. Koje od njih razvijate? - Razmi{ljate o svojim radostima: Svako od nas mo`e za mnogo toga biti zahvalan. Razmi{ljajte o onome {to je dobro u va{em `ivotu i ne dopustite da vas savladaju nevolje. Takvo usmeravanje misli je jedan od va`nih klju~eva sre}nog `ivota. - Nastojte izgraditi skladne odnose: Ako prema drugima negujete negativne emocije kao {to su gor~ina, zavist i ljubomora, li{avate se mnogih radosti. Sa druge strane, ako razvijate nesebi~an i bri`an duh, to }e u va{ `ivot uneti sre}u i prijateljstvo. - Radite za dobro drugih: Ako nastojite druge obradovati, i sebi }ete pomo}i kao i onima koje ste obradovali. Time se emocionalno distancirate od vlastitih problema zbog ~ega se i sami bolje ose}ate. - Odvajate vreme za duhovnu obnovu: Veliki mu{karci i `ene svih vremena crpili su snagu i nadahnu}e iz poverenja u ne{to ve}e od njih samih. Takva im je vera pomogla da savladaju prepreke i postanu istinski velikim. Predah u trci svakodnevneg `ivota i razmi{ljanje o dubljim stvarima i posezanje za silom koja je izvan nas, mo`e biti najdelotvornije sredstvo kojim }ete vratiti sre}u u svoj `ivot.

Drugi deo Um i telo duboko su povezani. Kao {to je te{ko biti sre}an kada ose}ate posledice neke fizi~ke bolesti, tako je te{ko ose}ati se zdravim kad ste u sukobu sa sobom ili sa drugima. 272

273


TUWBSBOKF OBWJLB Kako izvr{iti promenu Ujutro te{ko ustajete? Mrzite ve`banje? Ne mo`ete se re{iti suvi{nih kilograma? Ve}ina nas `elela bi biti druk~ija nego {to jeste. Zdraviji, disciplinovaniji. Ali na{i najodlu~niji napori da se promenimo pre~esto se rasplinu bez ikakvih rezultata. [b|up!kf!ublp!uf|lp!qspnfojuj!tf@ Ono {to nas sputava i ote`ava nam promene jesu na{e navike. Sam na~in `ivota nije ni{ta drugo do skup navika. Istina, one mogu podmazati ma{inu na{eg `ivota i pomo}i nam da klizimo kroz `ivot bez puno napora i uz veliku u{tedu vremena i energije. (Uostalom, ko bi voleo da misli kako da ve`e pertle na cipelama?) Ali navike nam mogu i ote`avati `ivot – ako u to sumnjate, poku{ajte no}as da promenite krevet u kom spavate.

Ovo nam poma`e da razumemo kako se u nervnom sistemu oblikuju navike. Svaka misao ili postupak koji se dugo i ~esto ponavlja, izgra|uje male butone na kraju aktivnih aksona, pa je istu misao ili postupak sve lak{e ponavljati. I, slikovito re~eno, kao {to stalno hodanje istim smerom preko travnjaka stvara utabani puteljak, tako i ponavljanje odre|enih radnji urezuje brazde u mozgu. Lbe!tf!pwf!tub{f!kfeopn!pcmjlvkv-!nphv!mj!tf!qspnfojuj@ Na`alost, butoni ne nestaju ni kada se vi{e ne koriste. Mogu}nost povratka na lo{u naviku uvek postoji, stare staze se ne bri{u. Zato se alkoholi~ar lako mo`e vratiti starom poroku. Bmj!tf!mkvej!jqbl!nphv!qspnfojuj-!{bs!of@ Da, mogu, ali samo izgradnjom novih navika koje }e biti ja~e od starih. A to se posti`e jedino neprestanim ponavljanjem novih izbora i odluka. Up!of!{wv•j!ublp!mblp/ Isprva mo`e biti te{ko. Ali s vremenom }e se pojavljivati sve vi{e butona na novoj stazi i njihov }e broj prema{iti onaj sa stare staze. Nova je “staza” tako bolje utabana, pa budu}i da je ona sada prohodnija, uspostavljena je nova navika.

]ELIJA

Lblp!tf!obwjlf!tuwbsbkv@ Kao {to znate, va{ mozak {alje poruke ostalim delovima tela preko nervnih }elija. Svaka nervna }elija ima upravlja~ki centar i jedno dugo vlakno (ili akson) preko koga {alje poruke. Nervne }elije tako|e imaju mnogo malih prijemnih vlakana (ili dendrita) za prihvatanje poruka. Na krajevima ~esto kori{tenih aksona stvaraju se kvr`ice koje nau~nici nazivaju butonima (francuska re~ za dugme). [to neka nervna }elija ima vi{e butona, to lak{e i br`e prenosi poruke.

Mkvej!tv! ipebkv~j! {bwfamkbk! obwjlb/ ]ELIJA

Xjmmjbn! Kbnft

Wj! pesf}vkfuf! twpkv! tvecjov! pemvlbnb! lpkf! epoptjuf! twblj ebo/ Pop!|up!njtmjuf!j!ptf~buf!pcmjlvkf!wb|!lbsblufs/ Wb|f!pemvlf!tuwbsbkv!gj{jlbmof!j!ifnjktlf!qspnfof!v!wb|fn np{hv!j!ofswopn!tjtufnv/ 274

275


J{cpspn!obwjlb!nj!pesf}vkfnp!|bcmpof!qpob|bokb!v!lpkf!~f!. np!tf!wsfnfopn!vlbmvqjuj/ Qpobwmkbokf!.!cjmp!epcsph!cjmp!mp|fh!.!tuwbsb!obwjlf!lpkf!tf v•ws|~vkv! v! ob|fn! ajwpuv<! b! v•ws|~fof! obwjlf! pesf}vkv lbsblufs/

Lpmjlp!kf!{b!up!qpusfcop!wsfnfob@ Ve}ini ljudi je potrebno oko tri sedmice za oblikovanje nove navike. Na primer, pre nekoliko godina jedna `ena je odlu~ila da po~ne da pere zube. Ono {to je za nju na po~etku bila zamorna obaveza, pre{lo je u ve~ernji ritual za manje od mesec dana. Ohrabrena time, primenila je plan od tri sedmice za odvikavanje od navike jedenja prevelikih koli~ina slatki{a. Zatim je pobedila naviku kritikovanja supruga i stvorila novu naviku da pohvaljuje svoju decu. Posledice su bile toliko zapanjuju}e da su rezultati objavljeni u poznatom ameri~kom ~asopisu Reader's Digest. Neki ljudi postaju dobri muzi~ari zahvaljuju}i mnogim satima svakodnevneg ve`banja. Tako i mi mo`emo postati bolje osobe doslednim dono{enjem pozitivnih moralnih odluka. ^ak ako tu i tamo izgubimo koju bitku, ne moramo izgubiti rat dokle god se ponovo vra}amo na novi “put” koji nastojimo da utabamo. Zato, ako ve} dugo razmi{ljate o tome da biste se trebali baviti ve`banjem, poku{ajte to sutra i zapo~eti. Ustanite pola sata ranije i krenite u brzu {etnju. Nema sumnje da vam to isprva ne}e biti ba{ lako – ali nakon tri sedmice re{i}ete se kojeg kilograma i na}i se na putu zdravijeg na~ina `ivota. “Ko ljubi pou~avanje i disciplinu, ljubi znanje, a ko mrzi na ukor, lud je.” (Pri~e Solomonove 12,1)

Qsjnfob Za{to se dobri, jaki, razumni ljudi dr`e nekih lo{ih navika iako znaju za bolje? Oni su jednostavno izgradili svoje navike dok su jo{ bili mladi i sada smatraju da ih se ne mogu osloboditi. Sli~ni su krastavcu koji po~ne da raste u fla{i dok toliko ne naraste da ga se vi{e ne mo`e izvaditi. Tfebn!gblupsb!ob•job!ajwpub U vrlo poznatom istra`ivanju na~ina `ivota stanovnika Alamede u SAD-u, nau~nici su tokom devet godina pratili `ivot i zdravstveno sta276

TWF!TF!NFOKB" Cjmp!ajwp!jmj!of-!twf!tf!ob!pwpnf!twfuv!nfokb/!J!wj!tf!ofqsf!. ljeop!nfokbuf/!V!|ub!~fuf!tf!qspnfojuj-!vwfmjlp!{bwjtj!pe!wbt tbnji/

nje 7000 osoba. Ustanovili su sedam faktora na~ina `ivota koji uveliko odre|uju ne~iju dugove~nost. Utvrdili su da postoji tesna veza izme|u smrtnih slu~ajeva i slede}ih zdravstvenih preporuka: 1. Ne pu{ite. 2. Redovno ve`bajte. 3. Ne pijte alkohol ili to ~inite u minimalnim koli~inama. 4. Nastojte spavati sedam do osam sati dnevno. 5. Odr`avajte pravilnu telesnu te`inu. 6. Svakodnevno doru~kujte. 7. Ne jedite izme|u obroka. [blmkv•dj - [to su se ljudi pridr`avali manje navedenih faktora na~ina `ivota, ve}a im je bila smrtnost. - Samo je 5% onih koji su se dr`ali svih sedam pravila umrlo tokom devetogodi{njeg razdoblja. - U istom vremenu umrlo je 12 do 20% onih koji su se pridr`avali tri ili manje pravila. - Oni koji su se pridr`avali najve}eg broja navedenih zdravstvenih navika, samo su upola bili izlo`eni riziku od invalidnosti u odnosu na one koji ih se uop{te nisu pridr`avali. - Mu{karci izme|u 60 i 94 godina starosti, koji su redovno doru~kovali i nisu jeli izme|u obroka, bili su upola manje izlo`eni riziku od onih koji su preskakali doru~ak i grickali izme|u obroka.

P•fljwbob!evajob!ajwpub!j!{esbwtuwfof!obwjlf (Istra`ivanje u Alamedi, SAD) Broj zdravstvenih navika 0-3 4 5 6 7

Procenat umrlih u 9 godina 20 14 13 11 5 277


PQSB\UBOKF Klju~ za mir U dirljivoj pripovetki Ernest Hemingway pri~a o `u~noj sva|i izme|u oca i njegovog maloletnog sina. Nakon raskida odnosa sin napu{ta dom. Otac se ubrzo pokaje i odlazi u potragu za sinom. Ali Madrid je veliki grad i otac nema pojma odakle da po~ne da tra`i. Odlu~uje da objavi oglas u novinama: “Dragi Pako, do|i sutra u 11 sati pred novinsku ku}u. Sve ti je opro{teno. Voli te tata.” Slede}eg jutra ispred novinske ku}e otac nailazi na stotine Pakoa, u ~ijim se pogledima o~itava zbunjenost, ~e`nja i nada... [bs!upmjlp!nmbeji!•f{of!{b!spejufmktljn!pqsp|ufokfn@ Na{ je svet prepun jadnih i ranjenih ljudi – zlostavljanih, odba~enih, otu|enih, osaka}enih; ljudi koji se ljute, koji su uvre|eni, ogor~eni, usamljeni, poti{teni, upla{eni i optere}eni krivicom; ljudi koje izjeda mr`nja i samosa`aljenje. Ali svet je isto tako pun ljudi koji ~eznu za ljubavlju, prihvatanjem, razumevanjem i opro{tenjem, za duhovnom utehom i unutra{njim mirom. Duhovna glad savremenog ~oveka mo`e se prepoznati u sve ve}em interesovanju za knjige koje govore o veri, duhovnosti i nadahnu}u. Qb!jqbl-!{b|up!kf!ublp!uf|lp!qspob~j!qsbwf!pehpwpsf!j!njs!v!tsdv@ [b|up!upmjlp!mkvej!j!ebmkf!ajwj!v!ujipn!p•bkv@ Jedan od razloga jeste taj {to mi ~esto ne shvatamo da je uzrok i koren ve}ine na{ih problema u nama samima. Na primer, jedna imu}na, obrazovana `ena potra`ila je u dubokoj depresiji stru~ni savet. Patila je od glavobolje, ~ira na `elucu i gojaznosti. “Puknu}u od debljine i jada”, jadala se. “On mi je to u~inio”, jecala je. Naime, njen je suprug, ina~e ugledni politi~ar, imao je vanbra~nu aferu. “Mrzim ga zbog toga, a jo{ vi{e mrzim tu `enu. Vidite {to mi je u~inila? Upropastila mi je `ivot.” 278

Jtusbajwbokb!qplb{vkv!eb!mkvej!lpkj!tv!wpmkfoj!sf}f!pemb{f!lb mflbsv!j!sf}f!pcpmkfwbkv/!Poj!ptf~bkv!wf~v!ajwpuov!qpmfuoptumkvcbw!qsfnb!sbev!j!tnjtbp!ajwpub/ Preljuba se dogodio pre trinaest godina, ali ova je `ena ostala opsednuta gor~inom i srd`bom. Lblp!npafnp!qpnp~j!pojnb!lpkj!of!nphv!pqsptujuj<!pojnb!lpkj optf!of{bdfmkjwf!sbof!j{!qsp|mptuj@ Mogli bismo se pitati i ovako: {ta je njima u~inila njihova mr`nja? Dokle ih je dovela? [ta su njome postigli? Za{to ljudi dopu{taju da staro zlo upropasti njihov `ivot? Treba da znamo da postoji mogu}nost ozdravljenja. Bolne uspomene su zapravo mentalne rane i mi im moramo dopustiti da zacele. Moramo prestati da stalno diramo po krastama. Vo|enje emocionalnog dnevnika bolnih uspomena zarobljava nas u staroj gor~ini i bolima. Kada je ta prevarena i bolesna `ena sagledala ova na~ela, shvatila je koliku je gre{ku ~inila dok je dopu{tala da joj sada{njost bude stalno optere}ena pro{lo{}u. Jednostavno je morala pustiti da prohujala pro{lost pokopa svoje mrtvace. Na{la je utehu u jednom iskustvu iz Biblije: “Ali ka`em samo jedno: zaboravljaju}i {to je nazad, te`im prema onome {to je napred.” Taj ~ovek je znao da je sada{njost od najve}eg zna~enja i nastojao je da je aktivno pro`ivi. Na{ odnos prema pro{losti mnogo je va`niji od same pro{losti. A svaki odnos uklju~uje i izbor. [ta dopu{tamo u `ivotu da nam u~ine zli ljudi svojim nepo{tenim postupcima i povredama? Ogor~uju li nas? Ili nas te{ko}e ~ine boljim zahvaljuju}i na{oj svesnoj odluci? Phps•foj!jmj!cpmkj@!Kftv!mj!up!kfejof!ewf!nphv~optuj@ Uglavnom. Jednom prilikom je mladi nau~nik posmatrao no}nog leptira kako poku{ava da izi|e iz svoje ~aure. ^inilo mu se da se to slaba{no bi}e jednostavno ne mo`e probiti kroz mali otvor. Nakon nekog vremena mladi} se sa`alio na leptira i odlu~io je da mu “pomogne”, pa je pro{irio otvor. Leptir je izi{ao nate~enog tela i sme`uranih krila. Nikad nije poleteo. Borba proguravanja kroz uski otvor bila mu je potrebna kako bi naterala te~nost u njegova jo{ nerazvijena krila. Afmjuf!mj!ujnf!sf~j!eb!tv!obn!uf|lp~f!{bqsbwp!qpusfcof@ Ovaj svet je {kola sa te{kim ispitima. Mi smo du`ni da se borimo protiv ogor~enosti, jer ona sme`urava duh i dovodi do duhovne atero279


Nj! of! npafnp! qspnfoj!uj! twpkv! qsp|mptu///! of! npafnp qspnfojuj! •jokfojdv! eb! mkvej! qptuv!qbkv! ob! pesf}foj! ob•jo/ Kfejop! |up! npafnp! v•jojuj! kftuf! obtubwjuj! twjslv! ob! kfejopk ajdj! lpkb! obn! kf! qsfptubmb-! b! up! kf! ob|f! tubkbmj|uf///! Vwfsfo tbn! eb! ajwpu! •joj! eftfu! qptup! pophb! |up! obn! tf! ephb}b! j efwfeftfu!qptup!pophb!lblp!nj!ob!up!sfbhvkfnp/ Dibsmft!Txjoepmm skleroze. Kao {to dugotrajna nepravilna ishrana uzrokuje otvrdnjivanje krvnih `ila, tako negovanje pogre{nih emocija mo`e otvrdnuti na{a stajali{ta. Nevolje, te{ko}e i razo~arenja mogu nas podstaknuti na rast u shvatanju, razumevanju i nala`enju novih smerova u na{em `ivotu. Poti{tena gospo|a iz na{eg primera shvatila je koliko se daleko mora odmaknuti od svog samosa`aljivog stajali{ta kako bi se mogla po~eti baviti pravim problemima i re{avati ih. “U trenutku kada sam zamrzela onu `enu,” rekla je zami{ljeno, “postala sam njen rob. Trinaest godina je ta mr`nja gr~evito, poput tiranina, dr`ala moj um i moje telo. Ali s time je gotovo! Od danas znam da i iz najgore `ivotne situacije mogu nau~iti ne{to pozitivno. Ta mi `ena vi{e ne}e ukrasti radost ~ak ni jedan dan mog `ivota.” Ep!qspnfof!kf-!v!tv|ujoj-!ep|mp!j{nfopn!okfoph!tubkbmj|ub/ I to do kakve promene! Evo jo{ jedne pri~e koja ukazuje na zna~enje stajali{ta: Jedna gospo|a iz visokog dru{tva povremeno bi dolazila u luksuzni apartman njujor{kog hotela. Trebalo bi joj vreme samo}e, odmora, razmi{ljanja i slaganja kockica ina~e u`urbanog `ivota. Jednom pri-

Wb|b!wfspwbokb!nphv!efmpwbuj!ob!wb|f!{esbwmkf Istra`ivanja su pokazala da ljudi koji svakog dana upra`njavaju molitvu i ~itanje par poglavlja iz Biblije imaju ni`i krvni pritisak, manje sr~anih bolesti, ni`i postotak depresije i da su generalno boljeg zdravlja od koji nisu religiozni. Isto tako... - Ljudi koji su religiozni imaju ~vrstu mre`u prijatelja. - Religiozni ljudi su manje skloni pu{enju, pijenju alkohola i drugim nezdravim navikama. - Upra`njavanje molitve mo`e sniziti nivo stresnih hormona u telu. 280

Cphbuj!tnp!qp!popnf!|up!dfojp-!b!of!qp!popnf!|up!qptfev. kfnp/ likom je ~ula kako neko u obli`njoj sobi svira klavir. Razbesnjela se i obasipala upravu hotela negodovanjem ne biraju}i re~i. Direktor se ozbiljno izvinuo {to je dopustio Antonu Rubensteinu da odsedne u susjednom apartmanu. Rubenstein? Velikan? @enino stajali{te se iste sekunde promenilo. Od tada je slu{ala njegove majstorije, volela je tu muziku, u`ivala u njoj i cenila svaki dan boravka poznatog pijaniste u hotelu. Ono {to je pre za nju bila samo buka, sada je postalo nebeska muzika. Nbmp!sb{vnfwbokb!jnb!wfmjlv!wsfeoptu" Naj~e{}e. Ali mnogi se ljudi jo{ uvek spoti~u o nacionalne ili rasne probleme. Nedavno je jedan novinar ovom pitanju posvetio uredni~ki ~lanak. Evo izvoda iz njega: “Ose}ao sam kako me preplavljuje mr`nja bri{u}i pred sobom svaku prepreku razuma i saose}anja. Ona se probijala kroz pukotine mog zdravog razuma, izjedala moju svakodnevnicu i ledila moje saose}anje. Kad vas obuzme takvo stanje, te{ko je njime vladati. Kad sam u vlasti mr`nje, ona mo`e izgledati razumna i potrebna. U takvim trenucima vi~em {to ja~e mogu, divlja~ki psujem i udaram svog zami{ljenog neprijatelja do iscrpljenosti; poku{avam prona}i put natrag ka ljubavi. Usredsre|ivanje na mr`nju zatvara moje o~i pred mnogo trajnijom i ve}om snagom – snagom koju ne bih smeo zaboravljati.” Qsfejwop"!Bmj!v!twfuv!jnb!poji!lpkj!•jof!ublp!tusb|of!tuwbsj!eb jn!tf!of!cj!tnfmp!pqsptujuj-!b!eb!of!hpwpsjnp!p!mkvcbwj!qsfnb okjnb" Biblija nas podse}a da je lako voleli drage osobe – ali je te{ko voleti one druge. ]erku jedinicu gospo|e Hannah silovao je i ubio ~ovek koji je zbog toga dobio do`ivotnu zatvorsku kaznu. @ena je tog ~oveka mrzela iz dna du{e i svakog se dana molila da mu `ivot bude jadniji od njenog. Jednom ju je prilikom posetio ~ovek sa ~udnom molbom. Upitao ju je bi li `elela da napi{e posvetu za tog ubicu u Bibliju koju }e mu on pokloniti. Ljutito ga je odbila. Me|utim, ona je posle sedmicama i mesecima o tome intenzivno razmi{ljala. Kona~no je shvatila da je zatvorena u vlastitom zatvoru bede. @ivot joj nije imao smisla, radosti ni zadovoljstva. 281


Na kraju je kleknula i molila Boga da joj oprosti ose}aj gor~ine i mr`nje. Osetila je kako nestaje njen teret; obuzeo ju je mir. Nazvala je onog ~oveka i zamolila ga da joj donese Bibliju – bila je spremna. Otvorila je Knjigu i u nju napisala: “Voli vas g|a Hannah.” Kad je osu|enik pro~itao te re~i, briznuo je u pla~. Odrastao je kao siro~e. Nikad mu niko nije rekao da ga voli. Ova jedna re~enica promenila je njegov `ivot. Odlu~io je da se {koluje u zatvoru za du{ebri`nika. Ostatak `ivota proveo je slu`e}i drugim zatvorenicima. Tog dana je umrla stara, ogor~ena i mr`njom ispunjena gospo|a Hannah, a rodila se nova osoba koju je opro{tenje oslobodilo dugogodi{njeg robovanja. Broj dana na{eg `ivota je ograni~en. Nije li svaki trenutak previ{e dragocen da bismo ga pokvarili nepra{tanjem i mr`njom? U pravu ste! Osim toga, za{to bismo se izlagali jadu i muci koju pro`ivljavamo dok nismo spremni da oprostimo? Moramo se upitati: - Postoje li osobe kojima treba da oprostim? - Treba li sebi da oprostim? Ljudi koji nau~e opra{tati manje su izlo`eni zabrinutosti i poti{tenosti, a imaju vi{e samopo{tovanja. Ujedno su i zdraviji. Jedan mudri ~ovek je rekao: “Ako ne mo`ete oprostiti, `ive}ete usamljeni~ki, a pi}e va{eg `ivota bi}e zauvek kiselo.” Ljubav je mnogo va`nija od pravde. Opro{tenje otvara srce. Iako su Ga njegovi mu~itelji razapinjali, On je molio: “O~e, oprosti im, jer ne znaju {ta ~ine!” Pogre{iti je ljudski, a oprostiti bo`anski. Ako nismo spremni oprostiti, ne mo`emo napredovati ni mentalno, ni duhovno ni dru{tveno.

MKVCBW Najve}i dar Ogledalce, ogledalce, jesam li mr{ava? Jesam li visoka? Kakva sam, zapravo, i vide li me moji prijatelji u pravom svetlu? Mo`da dobro poznajete sebe – znate ko ste i gde idete. Mo`da da. Mo`da i ne. Verovatno ne. [b|up!up!lbafuf@ Zato {to, duboko u sebi, ve}ina nas gaji ose}aj manje vrednosti. Iako ~ovek dvadeset prvog veka, gledaju}i spolja, `ivi du`e i lep{e, istra`ivanja pokazuju da se iznutra ose}a sve nezadovoljnijim. Polako postajemo hipohondri i depresivni. “Kad bih mogao prepisati jedan recept za sve `ene {irom sveta,” ka`e dr. James Dobson, “bila bi to doza zdravog samopo{tovanja i li~ne vrednosti. Ne sumnjam da je to njihova najve}a potreba.” Tbnp!{b!afof@!Ofnbkv!mj!j!nv|lbsdj!ubk!qspcmfn@ Ose}aj bezvrednosti i niskog praga samopo{tovanja ne bira vlasnike. On nadilazi granice pola, rase, starosti, boje i etni~kog porekla. Ljudi su danas pod velikim pritiskom preteranih o~ekivanja, velikih nada i nestvarne slike `ivota. Kad se njihovi snovi rasplinu, nade propadnu, a razo~aranja nagomilaju, mnogi se u potpunosti obeshrabre. Izgleda im kao da drugima uvek ide bolje. Ose}aju kao da im je u `ivotu, koji prolazi pokraj njih, promaklo ne{to va`no. B!efdb@ Ve}ina problema sa samopo{tovanjem ra|a se u detinjstvu. Ono {to se doga|a tokom prvih pet godina detetovog `ivota prili~no je jak temelj za njegovo pona{anje kao odrasle osobe. Mnoga deca ose}aju se tokom odrastanja nevoljenom, zanemarenom i ne`eljenom. Na njih se vi~e ili ih na neki drugi na~in zlostavljaju. Okru`ena su sa previ{e negativnih poruka i pravila tako da postaju natmurena, buntovna, neprijateljski raspolo`ena i tvrdoglava.

282

283


Vajwbkuf! v! popnf! |up! qsvabkv! ofqpsp•ob! {bepwpmktuwb! v {esbwpk!isboj-!epcsjn!qsjkbufmkjnb-!nv{jdj!j!cpsbwdjnb!v!qsjsp. ej/ Of•jkf!nj|mkfokf!p!wbnb!of!npsb!qptubuj!wb|b!tuwbsoptu/ U mladala{tvu njihov ose}aj bezvrednosti postaje jo{ izra`eniji. ^eznu za tim da budu privla~na, popularna ili bar zapa`ena. Niski prag samopo{tovanja potiskuje njihove talente i osobenosti. Kao posledica u njima se ra|a ose}aj usamIjenosti i izolacije. Up!kf!qsjmj•op!unvsop/!Qptupkj!mj!jlblbw!qp{jujwbo!j{mb{@ “Kad sve drugo propadne, okreni se Bogu.” Ova fraza mo`da zvu~i otrcano, ali u njoj le`i pravi odgovor. Bog svakako ne `eli da iko od nas pati zbog niskog samopo{tovanja. “Ljubavlju ve~nom ljubim te,” ka`e On, “zato ti sa~uvah milost”. A sam Veliki U~itelj, kad isti~e najve}e zapovesti, ka`e: “Ljubi bli`njega svoga kao samoga sebe!” Najve}e samopo{tovanje dolazi od spoznaje ko smo, za{to smo ovde i kuda idemo. Biblija na ova pitanja daje predivne odgovore. EPEJS!VNFUOJLPWF!SVLF Violina je bila stara i oguljena, a voditelj aukcije nije je smatrao dovoljno vrednom da bi na njoj gubio svoje dragoceno vreme. Ipak, podigao ju je uz osmeh. “Koliko dajete za nju, gospodo?” povikao je. “Ko }e zapo~eti sa ponudom? Dinar, dinar – dva, samo dva – Ko je kupuje za tri? Tri dinara jednom, tri dinara drugi put, prodaje se za tri.” ALI NE! Na dnu sobe ustaje sedokosi ~ovek, polako dolazi napred i uzima gudalo u ruke. Bri{e pra{inu sa stare violine, zate`e strune... I prostorijom se zaori ~ista i slatka melodija, predivna poput an|eoske pesme. Muzika je utihnula, a voditelj, glasom dubokim i tihim, rekao je: “Koliko dajete za staru violinu?” Podigao ju je zajedno sa gudalom. “Sto hiljada dinara – ko daje dvesta hiljada? Dvesta hiljada – ko daje trista? Trista hiljada jednom – trista hiljada drugi put – prodaje se za trista hiljada dinara!” Wfmjlj! cspk! mkvej! jtlsfop! qsj{obkf! eb! usbaj! opwp! sb{vnfwbokf twsif!ajwpub!j!eb!afmj!qsflp!uf!qspnfof!eb!of|up!epqsjoftf twfuv/ 284

Ljudi su zapljeskali, neki se i rasplakali: “Ne razumemo {ta je toliko promenilo njenu vrednost?” ^uo se odgovor: “Dodir umetnikove ruke.” Svaki se ~ovek, neprijatnog `ivota, izbijen i grehom razdiran, na aukciji jeftino nudi ravnodu{nom mno{tvu, skoro poput stare violine. Za “tanjir ~orbe”, ~a{u vina, trenutnu igru – i `ivot se nastavlja. Prva ponuda, druga ponuda... i umalo je prodan. Ali tada dolazi U~itelj, a bezumno mno{tvo nikada ne}e mo}i da shvati vrednost du{e i promenu koju je u~inio Dodir U~iteljeve Ruke. Eb!mj!kf!pwblwjn!njtmjnb!nftup!v!{esbwtuwfopk!lokj{j@ O~igledno da je ~oveku potrebno mnogo vi{e od zdrave hrane i redovnog ve`banja da bi mu `ivot bio vredan. Ljudima je potrebno dostojanstvo i po{tovanje. Potreba da volimo i budemo voljeni bitna je za zdravlje i zadovoljstvo jednako toliko koliko i sve` vazduh ili ~ista voda. Mnogo je onih koji svoje samopo{tovanje temelje na onome {to drugi misle o njima. Ali ljudska mi{ljenja i shvatanja tako su prevrtljiva i nestabilna. Na njih se ~ovek ni u kom slu~aju ne mo`e osloniti. Postoje i ljudi koji se nalaze na ivici velikog `ivotnog ponora. Oni su toliko puta do`iveli izdaju, toliko su puta bili odba~eni ili izlo`eni te{kim udarcima da ne pronalaze vi{e nikakvog smisla u daljnjoj borbi za goli `ivot. Me|utim, Veliki Lekar nikad nije pro{ao ni pokraj kojeg ljudskog bi}a smatraju}i ga bezvrednim. To ne smemo ni mi danas da ~inimo. Sa obnovljenim ose}ajem vlastite vrednosti postajemo spremni za ulazak u rizik. A preuzimanje rizika iz ljubavi prema drugim ljudima sama je sr` celog `ivota!

Qsjnfob Ovo nije neka radikalna ili nova misao. Na{e zdravlje, sre}a, dugove~nost i samopo{tovanje, kao i na{i odnosi sa porodicom, prijateljima i saradnicima, kao i na{ duhovni `ivot, medusobno su povezani i zavise jedni o drugima. Lpmjlp!wj!wsfejuf@ Pri~a se kako je poznati govornik svoje seminare zapo~injao dr`e}i u ruci nov~anicu od sto dolara. U prostoriji u kojoj se okupilo dvestotinjak ljudi upitao bi: “Ko `eli ovu nov~anicu?” Ljudi bi po~eli dizati ruke.

285


“Nameravam ovu nov~anicu da dam jednome od vas, ali prvo mi dopustite da ne{to u~inim.” Zgu`vao bi nov~anicu u lopticu. “Ko je sada `eli?” Ljudi bi i dalje dizali ruke. “Dobro,” rekao bi, “a ako u~inim ovo?” Izravnao bi zgu`vanu nov~anicu, a onda bi je bacio na pod i po~eo nemilosrdno gaziti cipelom. Zatim bi je podigao, zgu`vanu i prljavu. “Jo{ uvek je neko `eli?” Svi bi ponovno digli ruke. “Prijatelji moji,” rekao bi govornik, “nau~ili ste va`nu lekciju. [ta god ja u~inio sa ovom nov~anicom, vi je jo{ uvek `elite jer se njena vrednost time ne smanjuje. Ona i dalje iznosi sto dolara.” Mnogo puta svoj `ivot bacamo, gu`vamo i povla~imo po prljav{tini sopstvenim pogre{nim odlukama i ose}amo se bezvrednim. Ali {ta god nam se dogodilo ili }e se dogoditi, u Bo`jim o~ima nikad ne gubimo svoju vrednost. Prljavi ili ~isti, zgu`vani ili presavijeni, jo{ uvek smo Njemu neizmerno dragoceni. Vrednost na{eg `ivota ne le`i u onome {to ~inimo ili {to jesmo, ve} u onome ~iji smo.

[bws|fubl - Jedite tako da budete zdravi - @ivite tako da budete zdravi - Sa`etak

Upotreba prirodnih lekova zahteva mnogo strpljenja i napora, na {ta mnogi nisu spremni. Ali oni koji istraju u poslu{nosti prirodnim zakonima, `e}e nagradu u zdravlju tela i zdravlju uma.

286

287


KFEJUF!UBLP!EB CVEFUF![ESBWJ Osnovne smernice za dobru ishranu KFEJUF!NBOKF; Vidljivih masti i ulja Izbegavajte masne obroke, zauljene salate, sosove, prelive i masno}e. [tedljivo koristite masne namaze i ora{aste plodove. Izbegavajte pr`enje; umesto toga dinstajte na malo vode u teflonskoj posudi. [e}era Ograni~ite unos {e}era, meda, melase, sirupa, pita, kola~a, bombona, keksa, gaziranih pi}a i deserta bogatih {e}erom kao {to su pudinzi i sladoledi. Ovu hranu ostavite samo za posebne prilike. Namirnica koje sadr`e holesterol Izbegavajte meso, kobasice, `umance i iznutrice. Ograni~ite unos mle~nih proizvoda, a ako ih koristite, uzimajte nemasne sireve i proizvode od obranog mleka. Ako jedete ribu i meso peradi, tro{ite ih {tedljivo. Soli Tokom kuvanja koristite {to manje soli. Maknite slanik sa stola. Strogo ograni~ite upotrebu jako slanih proizvoda kao {to su ukiseljeno povr}e, slane kokice, ~ips, sojin sos, perece i beli luk u prahu sa solju. Alkohola i kofeina Izbegavajte alkohol u svim oblicima, kao i napitke sa kofeinom kao {to su kafa, kola-pi}a i crni ~aj.

Masno}e i ulja [e}er Holesterol So Vlakna Voda (te~nost)

VQPSF]FOKF Uobi~ajena ishrana dnevno 35-40% ukupnih kalorija 35 ka{i~ica 400 mg 10-20 g 10 g minimalno

Optimalna ishrana dnevno manje od 15% ukupnih kalorija minimalno manje od 50 mg manje od 5 g 40 g 8 ~a{a

Krompira i mahunarki Slobodno jedite sve vrste krompira (bez bogatih dodataka). U`ivajte u gra{ku, so~ivu, lebleblijama i pasulju. Vo}a i povr}a Svakog dana pojedite nekoliko sve`ih plodova vo}a. Ograni~ite upotrebu koncentrisanih vo}nih sirupa i vo}nih sokova siroma{nih biljnim vlaknima. Jedite svakodnevno razli~ito povr}e. U`ivajte u salatama sa niskokalori~nim, lagano zasoljenim prelivima. Vode Popijte najmanje osam ~a{a vode dnevno. Povremeno joj mo`ete dodati limunov sok ili zameniti biljnim ~ajem. Obilni doru~ak U`ivajte u obilatom doru~ku bogatom integralnim `itaricama i vo}em. Zapo~nite dan sa dovoljno energije.

KFEJUF!WJ\F; Integralnih `itarica Jedite obilne koli~ine sme|eg pirin~a, prosa, je~ma, kukuruza, p{enice i ra`i. Tako|e koristite proizvode od integralnog zrna kao {to su hleb, testenina i pahuljice za doru~ak. 288

289


AJWJUF!UBLP!EB CVEFUF![ESBWJ Osnovne smernice za zdrav `ivot \ub!usfcb!eb!vâ&#x20AC;˘jojuf!{b!opwj!qpâ&#x20AC;˘fubl; Ishrana - Hranite svoje telo zdravom hranom bogatom biljnim vlaknima i hranljivim materijama. - Polako pre|ite na potpuno vegetarijanski na~in `ivota. - Pobolj{ajte varenje odvikavanjem od stalnog jedenja izme|u obroka. - Nastojte jesti uvek u isto vreme, a razmaci izme|u obroka neka traju najmanje ~etiri do pet sati. - Jedite obilno za doru~ak, a malo za ve~eru. Ve`banje - Ja~ajte svoje telo redovnim ve`banjem, po mogu}nosti na sve`em vazduhu. - Ve`bajte najmanje trideset minuta dnevno. @ustro hodanje je najsigurnija i najbolja ve`ba. - Telesno ve`banje smanjuje stres i depresiju, obnavlja energiju, pobolj{ava san i ja~a kosti. Voda - Isperite i osve`ite svoje unutra{nje organe tako {to }ete nakon ustajanja popiti ~a{u ili dve vode. - Istu{irajte se ujutru. - Olak{ajte metaboli~ko breme tela i pobolj{ajte svoju cirkulaciju tako {to }ete piti mnogo vode â&#x20AC;&#x201C; najmanje osam ~a{a dnevno. Sun~evo svetlo - Razmaknite zavese u stranu. Ispunite svoj dom sun~evim svetlom. Ose}a}ete se bolje, ulep{a}ete sebi dan i pobolj{ati zdravlje. - Provedite najmanje nekoliko minuta dnevno izvan ku}e, na suncu.

290

Umerenost - @ivite uravnote`eno. Odvojte vreme za rad, igru, odmor, ve`banje i hobije. - Negujte dru{tvene odnose i veze, rastite duhovno. - Za{titite svoje telo od {tetnih materija kao {to su duvan, alkohol i kofein. Vazduh - Svakodnevno prozra~ite svoj dom. Spavajte u dobro provetrenoj prostoriji. - Odr`avajte zdravlje svojih plu}a ~e{}im dubokim udisajima. Ako je mogu}e, pe{a~ite u prirodi. - Ispunite ku}u zelenim biljem koje upija ugljen-dioksid i pove}ava koli~inu kiseonika u vazduhu. Odmor - Odvojite svake no}i sedam do osam sati za odmor i spavanje. Telu je potrebno vreme obnove onoga {to je o{te}eno i potro{eno dnevnom upotrebom. - Idite na spavanje dovoljno rano da biste se ujutru mogli probuditi osve`eni. - Odvojte vreme za promenu `ivotnog tempa. Idite u crkvu, na izlet, radite u vrtu, bavite se nekim hobijem, idite na godi{nji odmor, opustite se i u`ivajte. Poverenje - Kvalitetan i potpun `ivot uklju~uje i duhovni rast i razvoj. - Ljubav, vera, poverenje i nada doprinose dobrom zdravlju i donose trajnu nagradu. - Poverenje u Boga deluje isceljuju}e u svim pogledima: fizi~kom, mentalnom, emocionalnom i duhovnom.

291


TBAFUBL Neka hrana bude va{ lek Preporu~ujemo: Da bismo pobedili u borbi protiv epidemija modernih bolesti izazvanih na~inom `ivota u razvijenim zemljama, moramo prestati sa pogubnim preterivanjima u mnogo ~emu. Treba da se vratimo prirodnijoj, jednostavnijoj hrani i na~inu `ivota. Koliko god se to ~inilo neverovatnim, postoji na~in ishrane koji sa jedne strane spre~ava razvoj ve}ine pogubnih bolesti spomenutih u ovoj knjizi, a sa druge strane podsti~e povla~enje ve} nastalih promena pod uticajem istih bolesti. Takva ishrana se sastoji od obilja raznovrsnih biljnih namirnica u najprirodnijem obliku, jednostavno pripravljenih, uz {tedljivu upotrebu masno}a, ulja, {e}era i soli. Ona sadr`i vrlo malo rafinisanih, prera|enih proizvoda. Namirnice `ivotinjskog porekla uglavnom se ne koriste ili je njihova upotreba strogo ograni~ena. Prihvatanje ovakvog jelovnika i na~ina `ivota urodi}e boljim zdravljem i ve}om izdr`ljivo{}u. Zdrave namirnice mogu se jesti i u ve}im koli~inama, a da se ne dobija na te`ini, ~esto i uz smanjene tro{kove. Gde mo`ete dobiti bolju i povoljniju ponudu?

- Mo} ishrane, Dr Kolin Kembel - Najsveobuhvatnija studija o ishrani ikada ura|ena - Kako unaprediti mozak, Dr Elden ^almers - Seme uni{tenja - {okantna otkri}a o genetski modifikovanoj hrani, D`efri Smit - Smrt prirode - ~ove~anstvo, klimatske promene i priroda, Bil Mek Kiben - Na~ela zdravog `ivota, Dr Pol Volk - Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rod`er - Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez - Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre{ - Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi - Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej - Zakoni zdravlja i izle~enja, Dr Nil Nidli - Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli

Distribucija: Metaphysica 011/292-0062

292

293


O autorima: Dr Hans Dil je epidemiolog i kardiolog. Suosniva~ je i direktor Instituta Lifestyle medicinskog fakulteta Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji. Autor je bestselera To Your Heart (koji uskoro izlazi kod nas) i urednik ~asopisa Lifeline Health Letter. Osniva~ je popularnog programa CHIP (Coronary Health Improvement Project) koji se sprovodi u mnogim zemljama. Dr Hans Dil je ~esti gost govornik na radiju i televiziji. Dr Elen Ludington je me|unarodno poznati zdravstveni edukator i pisac. Provela je sedam godina kao zdravstveni savetnik ameri~ke televizijske serije Westbrook Hospital. Njenih {est knjiga o zdravlju, koje je napisala zajedno sa Dr Hansom Dilom, prevedeno je na nekoliko jezika i prodato u vi{e od pola miliona primeraka.

294


Moc zdravlja