20
Dragan Marinković
Okrenuo se prema bojištu i shvatio da je bitka završena. Nekoliko neprijateljskih vojnika se predalo, desetak ih je bilo ranjeno i još toliko poginulo, a ko zna koliko ih je uspelo da pobegne. Sneg je bio utaban i crven od krvi, a pored mrtvog Sabahudin-age stajao je njegov konj i strpljivo čekao da ga gazda uzjaši. Dok je Trajko polako koračao ka ostalima, Jovan je obigravao oko njega – „Da znaješ da sam sve čul i ne je me stra’ od teb’... Će se razgovaramo mi još od ovoj.“ „Mož s’g da si ideš!“ – popreko ga je pogledao Trajko, ljutito odmahnuo rukom i hitro se uputio ka grupi saboraca da im pomogne oko zbrinjavanja ranjenih. Kada se sve završilo otišao je kod komandira i predao mu revolver koji je zarobio. Komandir mu je vratio revolver kao nagradu za iskazano junaštvo u ovoj ali i u ranijim bitkama. Trajko je sav ponosan uzeo revolver, dugo ga gledao, a onda stavio za pojas jer nije imao futrolu.