Kraljevstvo snova zauvek sa mnom

Zauvek sa mnom „Kakav ti je dan?” „Prošao je dobro. Pretpostavljam da je i tvoj prošao dobro?” Klimam glavom i ljubim njegov dlan upravo pre nego pokrije moje obraze i palčevima mazi moje jagodice. „Imam još neke stvari da uskladim.” „Onda du te videti uskoro.”

Smešim se i stisnem njegove ruke još jednom pre nego odem do kuhinje.

Nemodna da se oduprem, bacam pogled preko ramena i nalazim ga kako me gleda dok odlazim, sa jednom rukom na grudima kod njegovog srca, njegove duboko plave oči mi se smeše.

Dragi slatki Isuse, moj muškarac je zgodan. I način na koji mi srce preskače od pogleda na njegovo lice je skoro odvratno. I baš me briga. Mrdam prstidima mašudi mu i odšetam sredno u kuhinju dok Blake zviždude dok radi, izgledajudi privlačno u njegovoj kulinarskoj jakni, sa podvrnutim rukavima do laktova, pokazujudi svoje fleksibilne podlaktice. „Nešto miriše lepo,” komentarišem ležerno, naginjem se iznad pedi i posežem za poklopcem na posudi. „Ruke sebi, sestro.” „Gladna sam.” „Nahranidu te, ali dalje nos od mojih posuda.” Isplazim mu se i priđem do frižidera. „Da li je hrana stigla za sutrašnju večeru?” „Jeste, šefe.” „Jesu artičoke sveže?” Bocnem ogromno, prelepo povrde. „Dalje ruke od moje brige.” Zatvorim frižider i okrenem se nalazedi Blakea kako me gleda dok nešto seče žustro. „Odsedi deš prste ako ne gledaš šta radiš.” „Zašto si ovde da me jebeno gnjaviš?”

126